PRIRUNIK ZA PRIPREMU STRUNOG ISPITA IZ MAINSTVA
UDK 621(76)-861 PRIRUNIK ZA PRIPREMU STRUNOG ISPITA IZ MAINSTVA
osmo, dopunjeno izdanje Za tampu priredili Miodrag Isailovi, dipl.
in. ma., dr Martin Bogner, dipl. in. ma., Duan urii, dipl. in. ma.
Izdava Savez mainskih i elektrotehnikih inenjera i tehniara Srbije
(SMEITS), Kneza Miloa 7a/II, 11000 Beograd Urednik Dr Aleksandar
Petrovi, dipl. in. ma. Za izdavaa Milo Galebovi Slog SMEITS MART
2010.
1
SADRAJ 1 Uvod 2 Poslovi izgradnje za koje je potrebno imati
licencu 3 Poslovi izgradnje za koje je potrebno imati samo poloen
struni ispit 4 Ko ima pravo da polae struni ispit 5 Prijavljivanje
za polaganje strunog ispita 6 Izbor teme za pismeni struni rad 7
Ispitni rokovi 8 Naknada za polaganje ispita 9 Struni ispit 10 Opti
deo strunog ispita 11 Posebni deo strunog ispita 11.1 Pismeni deo
ispita 11.1.1 Izrada pismenog strunog rada (projekta) 11.1.2
Tehnika obrada strunog rada 11.1.3 Dostavljanje strunog rada 11.1.4
Ocenjivanje strunog rada 11.2 Usmeni deo ispita 11.2.1 Odbrana
strunog rada 11.2.2 Poznavanje zakona, tehnikih normativa,
standarda i drugih propisa iz oblasti iz koje se polae struni ispit
11.2.3 Pravni izvori za usmeni deo ispita 11.2.3.1 Izgradanja
objekata 11.2.3.2 Grejanje i ventilacija 11.2.3.3 Zatita ivotne
sredine 11.2.3.4 Zatita na radu- opti propisi 11.2.3.5 Bezbednost i
zdravlje na radu- propisi za industrijske grane 11.2.3.6 Sudovi pod
pritiskom 11.2.3.7 Zapaljivi gasovi 11.2.3.8 Zapaljive tenosti
11.2.3.9 Zatita od poara 11.2.3.10 Transportni ureaji 11.2.3.11
Energetika 11.2.3.12 eline konstrukcije 11.2.3.13 Opti propisi
11.2.3.14 Standardi 12. Ocenjivanje 13. Popravni ispit 14.
Odustajanje od ispita 15. Uverenje o strunom ispitu 16. Pripremni
seminar Literatura Prilog 1. Projektni zadataka za izradu glavnog
mainskog projekta instalacija centralnog grejanja Prilog 2.
Projektni zadataka za izradu glavnog mainskog projekta instalacija
klimatizacije Prilog 3. Projektni zadataka za izradu glavnog
mainskog projekta vrelovodne kotlarnice kapaciteta 2x 9,3 MW Prilog
4. Projektni zadatak za izradu glavnog mainsko tehnolokog projekta
Pogona za proizvodnju traktorskih diferencijala Prilog 5. Izgled
naslovne strane pismenog strunog rada Prilog 6. Detalj situacije
objekta Prilog 7. Izgled sastavnice na crteima 2
1. UVODZakonom o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS broj
72/2009, 81/2009) definisan je nain sticanja prava na bavljenje
poslovima vezanim za izradu tehnike dokumentacije i graenje
objekata. Uvedena je lina licenca za odgovornog planera, urbanistu,
projektanta i izvoaa radova a poloen struni ispit je jedan od
uslova za dobijanje te licence. Licencu za odgovornog projektanta
mainskih instalacija moe da stekne lice sa steenim visokim
obrazovanjem mainske struke odgovarajueg smera na akademskim
studijama drugog stepena (diplomske akademske studije master,
specijalistike akademske studije) odnosno na osnovnim studijama u
trajanju najmanje pet godina sa poloenim strunim ispitom i najmanje
tri godine radnog iskustva sa visokim obrazovanjem drugog stepena,
sa strunim rezultatima na izradi tehnike dokumentacije i sa
preporukom najmanje dva odgovorna projektanta ili Inenjerske
komore. Strunim rezultatima za projektanta smatraju se rezultati
ostvareni na rukovoenju i izradi ili saradnji najmanje na dva
projekta. Licencu za odgovornog izvoaa mainskih instalacija moe da
stekne lice sa steenim visokim obrazovanjem mainske struke,
odgovarajueg smera na akademskim studijama drugog stepena
(diplomske akademske studije master, specijalistike akademske
studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju najmanje pet
godina, odgovarajueg smera, sa poloenim strunim ispitom, najmanje
tri godine radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama
drugog stepena i sa strunim rezultatima na graenju objekata.
Strunim rezultatima na graenju objekata smatraju se rezultati
ostvareni na rukovoenju graenjem ili saradnji na graenju najmanje
dva objekta. Licencu za odgovornog izvoaa mainskih instalacija moe
da stekne i lice sa steenim obrazovanjem mainske struke na
studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne
strukovne studije), odgovarajueg smera, sa poloenim strunim
ispitom, sa najmanje 5 godina radnog iskustva sa visokim
obrazovanjem na studijama prvog stepena i sa strunim rezultatima na
graenju objekata. Strunim rezultatima na graenju objekata smatraju
se rezultati ostvareni na rukovoenju graenjem ili saradnji na
graenju najmanje dva objekta. Statutom Inenjerske komore (Slubeni
glasnik RS, br.16/2009) predviene su sledee licence za mainsku
struku: Visoko obrazovanje mainske struke na akademskim studijama
drugog stepena (diplomske akademske studije master, specijalistike
akademske studije) 330 Odgovorni projektant termotehnike,
termoenergetike, procesne i gasne tehnike, 332 Odgovorni projektant
mainskih instalacija objekata vodosnabdevanja i industrijskih voda,
hidrotehnike i hidroenergetike 333 Odgovorni projektant
transportnih sredstava, skladita i mainskih konstrukcija i
tehnologije 334 Odgovorni projektant mainskih delova skretnica,
eleznike opreme i pribora 430 432 433 Odgovorni izvoa radova
termotehnike, termoenegetike, procesne i gasne tehnike Odgovorni
izvoa radova mainskih instalacija objekata vodosnabdevanja i
industrijskih voda, hidrotehnike i hidroenergetike Odgovorni izvoa
radova transportnih sredstava, skladita i mainskih konstrukcija i
tehnologije 3
434
Odgovorni izvoa radova mainskih delova skretnica, eleznike
opreme i pribora
Visoko obrazovanje mainske struke na studijama prvog stepena
(osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije) Odgovorni
izvoa mainskih instalacija: instalacije grejanja i provetravanja,
rashladne instalacije pod uslovom da temperatura vazduha u hlaenoj
prostoriji nije nia od -100C, kune kotlarnice i kune
toplotno-predajne stanice, instalacije za skladitenje i
distribuciju vrstih i tenih goriva , instalacije gasne tehnike za
skladitenje i transport prirodnog i drugih gorivih gasova,
instalacije za korienje obnovljivih vidova energije-suneve
energije, energije vetra, geotermalnih voda, biomase, gorivog i
industrijskog otpada, instalacije za razvod fluida u proizvodnim
procesima i za pneumatski i hidraulini transport, instalacije za
transport i skladitenje rasutog tereta, instalacije u okviru linija
metalopreraivake industrije, instalacije sistema za automatsko
upravljanje.
830
Lica sa steenim visokim obrazovanjem mainske struke na studijama
prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne
studije) odgovarajueg smera ili sa srednjom kolskom spremom
odgovarajue struke, mogu da rukovode graenjem stambenih i pomonih
objekata za svoje potrebe i potrebe lanova porodinog domainstva kao
i izvoenjem pojedinih graevinsko-zanatskih i instalaterskih radova,
radova na unutranjem ureenju objekata i ureenju terena pod uslovom
da imaju poloen struni ispit. Za ovu grupu poslova nije predvieno
izdavanje line licence. Struni ispit koji je kao uslov za
obavljanje navedenih poslova propisan zakonom polae se pred
komisijom koju obrazuje Ministar nadlean za poslove urbanizma i
graevinarstva. Struni ispit se polae na nain propisan Pravilnikom o
uslovima, programu i nainu polaganja strunog ispita u oblasti
prostornog i urbanistikog planiranja izrade tehnike dokumentacije i
graenja (Slubeni glasnik RS, broj 4/2010)
2. POSLOVI IZGRADNJE OBJEKATA ZA KOJE JE POTREBNO IMATI
LICENCUZakon o planiranju i izgradnji propisuje da licencu za
odgovornog projektanta moraju imati lica koja: -uestvuju u izradi
prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti, -izrauju
tehniku dokumentaciju (generalne, idejne, glavne i izvoake projekte
i projekte izvedenog objekta), -vre tehniku kontrolu glavnih
projekata, -vre reviziju (strunu kontrolu) projekata za objekte od
znaaja za Republiku. Licencu za odgovornog izvoaa radova moraju
imati lica koja: -rukovode graenjem objekata odnosno izvoenjem
radova, -vre struni nadzor tokom graenja objekata -vre tehniki
pregled objekata. Licencu za odgovornog planera, odgovornog
urbanistu, odgovornog projektanta I odgovornog izvoaa radova
izdaje: Inenjerska komora Srbije, 11000 Beograd, Kneza 4
Miloa br. 9, potanski fah 73-35, telefoni: predsednik 32 48 585,
matina sekcija projektanata 32 35 515, matina sekcija izvoaa radova
32 33 956, faks 32 48 586, E-mail: [email protected] , sajt:
www.ingkomora.rs. Poslovi konstruisanja maina, ureaja i alata i
instalacija na njima (hidraulika, pneumatika i dr.), razrade
tehnologije proizvodnje i zavarivanja, kontrole proizvodnih
procesa, odravanja postrojenja i maina, rukovoenja proizvodnim i
drugim procesima i sl. nisu u vezi sa izgradnjom ili
rekonstrukcijom objekata i za obavljanje tih poslova ne zahteva se
posedovanje licence, a samim tim ni polaganje strunog ispita.
3. POSLOVI NA IZGRADNJI OBJEKATA ZA KOJE JE POTREBNO IMATI SAMO
POLOEN STRUNI ISPITRukovoenje graenjem stambenih i pomonih objekata
za svoje potrebe i potrebe lanova porodinog domainstva kao i
izvoenjem pojedinih graevinsko-zanatskih i instalaterskih radova,
radova na unutranjem ureenju objekata i ureenju terena mogu vriti
lica sa steenim visokim obrazovanjem mainske struke na studijama
prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne
studije) odgovarajue struke ili sa srednjom kolskom spremom
odgvovarajue struke i sa poloenim strunim ispitom.
4. KO IMA PRAVO DA POLAE STRUNI ISPITStruni ispit mogu da polau
lica sa steenim visokim obrazovanjem mainske struke na akademskim
studijama drugog stepena, visokim obrazovanje mainske struke na
studijama prvog stepena kao i lica sa srednjom kolskom spremom
mainske struke. Pravo na polaganje strunog ispita stie se sa
najmanje dve godine radnog iskustva na odgovarajuim poslovima
(poslovi u vezi izgradnje objekata). Lice koje je poloilo struni
ispit za nii stepen obrazovanja a naknadno zavri vii stepen polae
samo poseban deo ispita predvien za taj stepen. Licima koja su
poloila struni ispit prema drugim propisima komisija moe priznati
opti deo ispita a polau samo poseban deo strunog ispita koji
odgovara stepenu strune spreme. Lica koja su poloila struni ispit
kojim je izvrena provera strune osposobljenosti za rad na poslovima
u vezi izgradnje objekata, po propisima koji su bili na snazi u
vreme njihovog polaganja, kao i lica kojima je tim propisima
priznato pravo vrenja odreenih poslova, ispunjavaju i dalje uslove
za vrenje tih poslova i ne preba ponovo da polau struni ispit.
5. PRIJAVLJIVANJE ZA POLAGANJE STRUNOG ISPITAPismenu prijavu za
polaganje strunog ispita podnosi kandidat ili preduzee i druga
organizacija, ukoliko ona upuuje kandidata na polaganje strunog
ispita. Prijava se popunjava itko (pisaom mainom ili tampanim
slovima) u jednom primerku i bez takse. Prijava se podnosi Savezu
mainskih i elektrotehnikih inenjera i tehniara Srbije, Beograd,
Kneza Miloa 7a/II, 11000 Beograd, sa naznakom struke za koju se
kandidat prijavljuje. Prijava se moe poslati i potom. Pored
prijave, kandidat podnosi: 1. izvod iz matine knjige roenih (u sudu
ili optini overena fotokopija ili prepis izvoda), 2. diplomu ili
svedoanstvo o zavrenoj koli (u sudu ili optini overena fotokopija
ili prepis), 3. potvrdu izdatu od strane preduzea ili druge
organizacije o vrsti poslova na kojima je kandidat trenutno radi
ili je radio a koji spadaju u poslove u vezi izgradnje objekata i
to najmanje dve godine pre podnoenja prijave za polaganje strunog
ispita (projektovanje, 5
graenje, nadzor, tehniki pregledi objekata, kontrola tehnike
dokumentacije i dr.) sa steenim stepenom obrazovanja u vreme
podnoenja prijave za polaganje strunog ispita, 4. predlog teme
(glavnog projekta) za pismeni struni rad, sa opirnijim projektnim
zadatkom, kao obrazloenjem odnosno opisom predmeta teme. Na osnovu
prijave i priloenih dokaza komisija utvruje da li kandidat
ispunjava propisane uslove i donosi reenje kojim se predloena tema
prihvata ili odreuje odgovarajua tema za pismeni rad, zatim odreuje
ispitivaa pod ijim e se nadzorom izraivati pismeni rad kao i rok za
dostavljanje pismenog rada. Reenje se dostavlja kandidatu na adresu
navedenu u prijavi.
6. IZBOR TEME ZA PISMENI STRUNI RADKandidati sa visokim
obrazovanjem mainske struke na akademskim studijama drugog stepena
mogu predlagati teme koje se odnose na projekte za graenje
sloenijih i tehniki i tehnoloki specifinih objekata ili sloenih
rekonstrukcija, projekte sloenih postrojenja, ureaja i instalacija
kao i mainsko-tehnolokih projekata i reenja za sloene i tehniki i
tehnoloki specifine industrijske i druge privredne objekte.
Kandidati sa steenim visokim obrazovanjem mainske struke na
akademskim studijama prvog stepena mogu predlagati teme koje se
odnose na projekte za graenje manje sloenih objekata ili razradu
glavnih projekata za takve objekte, manje sloenih postrojenja,
ureaja i instalacija, izradu mainsko-tehnolokih projekata za manje
sloene objekte ili tehnoloka reenja za te objekte i sl. Kandidati
sa srednjom strunom spremom mogu predlagati teme koje se odnose na
projekte jednostavnijih objekata, projekte rekonstrukcija takvih
objekata, projekte unutranjih instalacijai ureaja i sl. Projektnim
zadatkom koji se prilae uz predlog teme treba da budu definisane
tehniko-tehnoloke i eksploatacione karakteristike objekta, opreme i
instalacija, program proizvodnje po asortimanu i planiranim
godinjim koliinama za krajnju fazu kao i posebni uslovi koji su od
znaaja za funkciju objekta (bezbednosti i zdravlje na radu, zatita
od poara, zatita ivotne sredine i sl.). Radi lakeg sagledavanja
obima teme projektni zadatak treba da bude dopunjen podacima napr.
o gabaritima objekta ili opreme, vrsti materija koje uestvuju u
tehnolokim procesima, karakteristikama opreme, kapacitetima i sl.
Prilozi 1, 2, 3 i 4 sadre primere projektnih zadataka.
7. ISPITNI ROKOVIIspiti se odravaju tri puta godinje. Ispitni
rokovi su sledei: Februarski rok: ispiti se prijavljuju do 15
novembra, ispit se polae poetkom marta Junski rok: ispiti se
prijavljuju do 1 marta, ispit se polae krajem juna Novembarski rok;
ispiti se prijavljuju do 1 septembra, ispit se polae polovinom
decembra.
8. NAKNADA ZA POLAGANJE STRUNOG ISPITATrokove polaganja strunog
ispita, kao i trokove polaganja popravnog ispita, snosi lice koje
polae struni ispit ili preduzee odnosno drugo pravno lice u kome je
kandidat zaposlen. Naknadu za polaganje odreuje Ministarstvo, uoi
svakog ispitnog roka. Obavetenje o visini trokova polaganja strunog
ispita kandidat dobija zajedno sa 6
pozivom na ispit, po pravilu 15 dana pre polaganja. Prilikom
predaje pismenog strunog rada kandidati su duni da priloe dokaz o
izvrenoj uplati trokova polaganja ispita.
9. STRUNI ISPITStruni ispit se polae na nain propisan
Pravilnikom o uslovima, programu i nainu polaganja strunog ispita u
oblasti prostornog i urbanistikog planiranja izrade tehnike
dokumentacije i graenja (Slubeni glasnik RS, broj 4/2010) i sastoji
se od: opteg dela posebnog dela. Opti deo strunog ispita polae se
prema jedinstvenom programu. Poseban deo strunog ispita obuhvata:
1. Pismeni deo ispita: - izradu pismenog strunog rada, odnosno
projekta; 2. Usmeni deo ispita: - odbranu strunog rada; - proveru
poznavanja zakona, tehnikih propisa, normativa, standarda i drugih
propisa iz oblasti iz koje kandidat polae struni ispit. Opti deo i
usmeni deo ispita polau se istog dana.
10. OPTI DEO STRUNOG ISPITAOpti deo ispita polae se usmeno. Opti
deo strunog ispita ne polau kandidati koji su struni ispit poloili
po odredbama drugih propisa pod uslovom da program ispita u
sadrinskom smislu odgovara programu strunih ispita u tehnikoj
struci. O oslobaanju od polaganja opteg dela strunog ispita odluuje
komisija na zahtev kandidata. Opti deo strunog ispita obuhvata
sledee gradivo: 1. Ustavno ureenje osnovi ustavnog ureenja
Republike Srbije; slobode prava i dunosti oveka i graanina;
ekonomsko i socijalno ureenje; organi Republike Srbije (Narodna
skuptina, Predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, sudovi i
javna tuilatva); teritorijalna organizacija Republike Srbije -
lokalna samouprava (Autonomna pokrajina Vojvodina, Autonomna
pokrajina Kosovo i Metohija, optina, grad, grad Beograd); ustavnost
i zakonitost ustavni sud. 2. Radni odnosi: zasnivanje radnog
odnosa; ugovor o radu; radno vreme; odmori i odsustva; zarade i
naknade; zatita prava zaposlenih; prestanak radnog odnosa;
kolektivni ugovori. 3. Upravni postupak: naela upravnog;
dokazivanje u upravnom postupku; reenje u upravnom postupku; alba i
postupanje po albi; konano, izvrno i pravosnano reenje; izvrenje
reenja. Pravni izvori za opti deo strunog ispita: 1. Ustav
Republike Srbije ( Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 98/2006);
2. Zakon o radu ( Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 24/2005,
61/2005, 54/09); 3. Zakon o optem upravnom postupku ( Slubeni list
SRJ, broj 33/97 i 31/2001);
7
11. POSEBAN DEO STRUNOG ISPITA11.1. PISMENI DEO ISPITA11.1.1
IZRADA PISMENOG STRUNOG RADA (PROJEKTA)
Pismeni struni rad - projekat mora da bude uraen samostalno.
Struni rad se radi pod nadzorom ispitivaa iz ije je oblasti tema
strunog rada koga odreuje predsednik ispitne komisije . Struni rad
treba da bude uraen u obliku projekta odnosno kao: A glavni mainski
projekat, B glavni mainsko-tehnoloki projekat ili C glavni
mainsko-montani projekat. A) Struni rad uraen u obliku GLAVNOG
MAINSKOG PROJEKTA termoenergetskih postrojenja (toplane,
termoelektrane, industrijske energane i sl.), postrojenja u
hemijskoj, farmaceutskoj, prehrambenoj industriji, poljoprivredi,
metalurgiji i dr. ili termotehnikih instalacija (grejanje,
ventilacija, klimatizacija, otpraivanje i sl.), gasnih instalacija,
transportnih ureaja, dizalica, postrojenja za preradu nemetala i
sl. treba da ima sledea delove: 1. naslovnu stranu sa sadrajem,
(vidi Prilog 5) 2. izjavu o samostalnoj izradi rada 3. detaljan
projektni zadatak, (vidi Prilog 1,2,3,4 ) 4. tehniki opis i
obrazloenje, 5. opte uslovi za ugovaranje i izvoenje radova, 6.
tehnike uslove za izvoenje radova, 7. sve potrebne proraune, 8.
predmer i predraun, 9. prilog o primenjenim merama zatite na radu
10. spisak koriene literature i propisa, 11. grafiku dokumentaciju,
12. projektne zadatke (podloge) za izradu ostalih projekata.
Napomene: 1. Prorauni treba da obuhvate glavne elemente postrojenja
i instalacija na osnovu kojih se definie njihov kapacitet,
nosivost, vrstoa i sl. Ako se, naprimer, radi projekat toplane
proraunava se potrebni kapacitet toplane, a zatim se vri
dimenzionisanje kapaciteta za snabdevanje i skladitenje goriva,
hemijsku pripremu vode, preiavanje dimnih gasova, opreme za
transport fluida i sl. Proraunima se odreuje visina dimnjaka kao i
vrstoa nestandardne opreme. Za instalacije grejanja, ventilacije i
klimatizacije proraunavaju se toplotni gubici i dobici i
dimenzioniu elementi instalacije (pumpe, ventilatori, razmenjivai,
kanali, cevovodi, grejna tela, oprema za regulaciju i dr.). Kod
transportnih ureaja proraunavaju se kapaciteti kao i vrstoa noseih
elemenata itd. 2. Prilog o primenjenim merama bezbednosti i
zdravlja na radu treba da sadri opis svih opasnosti i tetnosti kao
i mere za njihovo otklanjanje odnosno dovoenje u propisane i
dozvoljene granice. 3. Grafika dokumentacija treba da sadri
situacioni plan, dispoziciju opreme u objektu, eme, karakteristine
horizontalne i vertikalne preseke i izglede, sklopne crtee (kod
dizalica i transportnih ureaja) i druge crtee koji definiu
funkciju, obim, izgled i konstrukciju objekta. Crtei u sastavu
grafike dokumentacije moraju biti numerisani i 8
navedeni u sadraju strunog rada. Prvi crte mora da bude
situacioni plan (situacija objekta i sl.) na kome je prikazan
objekat na koji se odnosi struni rad (rafirano), susedni objekti,
saobraajnice, spoljne instalacije (toplovodi, gasovodi i sl.).
Karakteristike objekta (ose objekta, unutranje povrine zidova, ose
stubova i sl.) moraju biti oznaene u koordinatnom sistemu (x,y) u
odnosu na postavljeni koordinatni sistem fabrikog kompleksa ili
sistema u kome se odvijaju i neki drugi procesi ili se jednostavno
nalaze drugi objekti.(vidi Prilog 6) Drugi crte mora biti ema
postrojenja ili instalacija, ema veza ili tehnoloka ema a obavezno
mora biti izraena u skladu sa srpskim standardima: SRPS M.E4.021/98
eme procesnih postrojenja. Vrste ema SRPS M.E4.022/98 eme procesnih
postrojenja. Uputstva za crtanje SRPS M.E4.023/98 eme procesnih
postrojenja. Grafiki simboli SRPS M.E4.024/98 eme procesnih
postrojenja. Oznake SRPS M.E7.012/93 Rashladna postrojenja. eme
rashladnih postrojenja. Grafiki simboli SRPS M.E7.011/93 eme
rashladnih postrojenja. Vrste ema SRPS A.A0.063/96 Grafiki simboli
za tehniko crtanje. Cevovodi. Funkcionalno prikazivanje SRPS ISO
6412-1 Tehniki crtei Uproeno prikazivanje cevovoda - Deo 1: Opta
pravila i ortogonalno prikazivanje SRPS ISO 6412-2 Tehniki crtei
Uproeno prikazivanje cevovoda - Deo 2: Izometrijsko prikazivanje
SRPS ISO 6412-3 Tehniki crtei Uproeno prikazivanje cevovoda - Deo
3: Granine konture ventilacionih i drenanih cevovoda. Crtei moraju
biti izraeni u skladu sa standardima. Na crteima koji predstavljaju
dispoziciju opreme i instalacija (osnove i preseci) moraju se
koristiti iste oznake kao u tehnolokoj emi odnosno emi veza ili emi
postrojenja i instalacija. Na crteima treba dati potrebne napomene,
objanjenja i legende za potpunije razumevanje crtea. Svaki crte
mora obavezno imati sastavnicu (zaglavlje) sa potrebnim podacima i
samo sa imenom kandidata kao realizatorom i mora biti potpisan od
strane kandidata (vidi Prilog 7). Poslednji crtei treba da budu
izraeni na osnovu odgovarajuih projektnih zadataka odnosno da
predstavljaju podloge za projektovanje graevinskog objekta,
elektroinstalacija ili za izradu drugih glavnih projekata. Tako,
naprimer, graevinska podloga treba da sadri podatke o masi, broju
obrtaja, podacima o fizikim veliinama vibracija, snazi motora,
rasponima i rasporedu ankera itd. dok u podlogama za projektovanje
elektro instalacija treba da budu dati podaci o mestu za
instalisanu i efektivnu vrstu i snagu tehniko tehnolokih potroaa,
podaci o trasi kablova ili regala, poloaju elektro ormana, optem i
lokalnom osvetljenju i sl. B) Struni rad uraen u vidu GLAVNOG
MAINSKO-TEHNOLOKOG PROJEKTA iz oblasti metalopreraivake industrije
(fabrike ili pogoni za proizvodnju delova, sklopova ili maina,
pogoni za remont vozila, maina i sl.) treba da ima sledea delove:
1. naslovnu strana sa sadrajem, 2. izjavu o samostalnoj izradi rada
3. detaljan projektni zadatak (vidi Prilog 4), 4. tehniki opis i
obrazloenje usvojene koncepcije, 5. opte uslove za ugovaranje i
izvoenje radova, 6. tehnike uslove za izvoenje radova, 7. opis
glavnih i pomonih tehnolokih procesa, 8. opis i prikaz tehnolokih
operacija, 9. bilans svih potrebnih osnovnih i pomonih materijala
sirovina a posebno opasnih 9
materija, 10. proraun svih potrebnih tehnolokih kapaciteta za
sva osnovna i pomona tehnoloka odeljenja i skladita, 11. proraun
potrebnih sredstava za obavljanje unutranjeg transporta, 12.
proraune potrebne eneregije, fluida i sl., 13. proraun ljudskih
resursa i specifikaciju ljudskih resursa po zanimanjima i
kvalifikacijama, specijalizacijama, licencama, atestima i sl. 14.
specifikaciju potrebne tehnoloke opreme, pribora, alata i sl. 15.
predmer i predraun, 16. projektne zadatke za izradu svih potrebnih
glavnih projekata (arhitektonskograevinskog projekta, projekta
elektrinih instalacija jake i slabe struje, mainsko montanog
projekta, projekta vodovoda i kanalizacije i drugih instalacija) sa
svim potrebnim podacima za njihovu izradu, 17. prilog o primenjenim
merama bezbednosti I zdravlja na radu, 18. spisak koriene
literature i propisa, 19. grafiku dokumenatacija. Napomene: 1.
Projektni zadaci za izradu svih potrebnih projekata neophodnih za
realizaciju investicije treba da sadre spisak svih ostalih
potrebnih glavnih projekata (arhitektonskograevinski, mainski,
elektroenergetski i elektroinstalaterski, zatite od poara, montani
i dr.) 2. Za svaki glavni projekat drugih struka koji je potrebno
uraditi, treba dati sve podatke i uslove na osnovu kojih e
odgovarajui projektanti moi uraditi svoje projekte, 3. Prilog o
primenjenim merama bezbednosti i zdravlja na radu, zatite ivotne
sredine i zatite od poara koji treba da sadri opis svih opasnosti i
tetnosti kao i mere za njihovo otklanjanje odnosno dovoenje u
propisane i dozvoljene granice, 4. Specifikacija opreme i pribora
treba da sadri i podatke o njihovim tehniko-tehnolokim
karakteritstikama, 5. Za grafiku dokumentaciju vae iste napomene
kao kod glavnog mainskog projekta. C) Struni rad uraen u vidu
GLAVNOG MAINSKO-MONTANOG PROJEKTA mainskih postrojenja, ureaja i
instalacija u industrijskim, poljoprivrednim, metalurkim objektima
(toplane, termoelektrane, kotlarnice, rezervoari, velike dizalice i
dr.) , noseih elinih konstrukcija industrijskih, poljoprivrednih i
drugih privrednih objekata i sl. treba da ima sledea delove: 1.
naslovnu strana sa sadrajem, 2. izjavu o samostalnoj izradi rada,
3. detaljan projektni zadatak, 4. tehniki opis postupka i plan
izvoenja montanih radova, 5. plan organizacije gradilita, 6. izbor
osnovne i pomone opreme za izvoenje radova sa navedenim
karakteristikama, 7. termin plan izvoenja radova, 8. proraun
ljudskih resursa i specifikaciju ljudskih resursa po zanimanjima i
kvalifikacijama, specijalizacijama, licencama, atestima i sl., 9.
proraune elemenata i konstrukcija koji se koriste pri montai, 10.
opte uslovi za ugovaranje i izvoenje radova, 11. tehnike uslove za
izvoenje radova, 12. predmer i predraun, 13. elaborat o zatitnim
merama pri izvoenju radova, 14. postupak sa otpadnim i opasnim
materijama, 10
15. 16.
spisak koriene literature i propisa, grafiku dokumenataciju.
Napomene: 1. Tehniki opis postupka montae treba da obuhvati sve
radnje pri istovaru, transportu i montiranju delova postrojenja,
opreme ili konstrukcije kao i njihov redosled. 2. Prorauni
elemenata i konstrukcija koji se koriste pri montai treba da
obuhvate skele koje se koriste za montau, podupirae, grede,
koturae, vitla i sl. i to u pogledu nosivosti a kod specifinih
sredstava i u pogledu vrstoe. 3. Za grafiku dokumentaciju vae iste
napomene kao kod glavnog mainskog projekta .11.1.2 TEHNIKA OBRADA
STRUNOG RADA
Tekst i grafika dokumentacija strunog rada moraju se uraditi na
istom papiru bez oznaka preduzea i druge organizacije tako da budu
jasni i itljivi. Za obradu teksta i crtea mogu se koristiti
odgovarajui raunarski programi uz primenu srpskih standarda kako za
obradu teksta tako i za crtee. Ne mogu se koristiti fotokopije
crtea i drugih listova iz originalnih projekata. Rad mora biti
ukorien za nazivom teme i imenom i prezimenom kandidata na
naslovnoj stranici. Izjavu o samostalnoj izradi rada mora potpisati
kandidat svojeruno.11.1.3 DOSTAVLJANJE STRUNOG RADA
Struni rad se dostavlja u jednom primerku na adresu: Savez
mainskih i elektrotehnikih inenjera i tehniara Srbije, Beograd,
Kneza Miloa 7a, 11000 Beograd. Rad se moe poslati i potom. Rok za
dostavljanje strunog rada odreen je u reenju o odreivanju teme. Uz
pismeni struni rad kandidati su duni da priloe dokaz o izvrenoj
uplati trokova polaganja ispita.11.1.4 OCENJIVANJE STRUNOG RADA
Struni rad po pravilu ocenjuje ispitiva pod ijim je nadzorom
kandidat izradio rad. O pozitivnoj oceni rada obavetava se kandidat
i tom prilikom obavetava se i o terminu polaganja ispita. Ukoliko
struni rad ne dobije pozitivnu ocenu od strane ispitivaa kandidat
ne moe pristupiti polaganju usmenog dela ispita (opti deo, odbrana
strunog rada i poznavanje propisa). U tom sluaju komisija obavetava
kandidata da mu rad nije prihvaen, kao i o razlozima zbog kojih se
rad ne moe prihvatiti. U dogovoru sa ispitivaem, kandidat moe
ponovo izraditi ili dopuniti odbijeni rad i ispit prijaviti u
sledeem ispitnom roku. Ukoliko ispitiva oceni da je rad potrebno
dopuniti, kandidat moe do odreenog datuma dostaviti dopunu, kako bi
u prijavljenom roku mogao polagati ispit.11.2. USMENI DEO
ISPITA
Usmeni deo ispita obuhvata: odbranu strunog rada, proveru
poznavanja zakona tehnikih propisa, normativa, standarda i drugih
iz oblasti iz koje kandidat polae struni ispit.11.2.1 ODBRANA
STRUNOG RADA
propisa
Odbrana strunog rada obuhvata usmeno obrazloenje koncepcije
projekta i opravdanosti projektovanih reenja, funkcije,
konstrukcija i dr. sa obrazloenjem predloenih reenja 11
sa aspekta savremenih tehnikih, tehnolokih i drugih naunih
dostignua u oblasti iz koje je izraen struni rad i ekonomske
prednosti tih reenja. Osim toga, daje se struno miljenje o nainu
realizacije projekta sa aspekta lokacije, uslova za zatitu ivotne
sredine, zatite na radu i zatite od poara i drugih uslova
propisanih za vrstu i namenu objekta koji je predmet strunog rada
Odbrana obuhvata proveru poznavanja zakona i drugih propisa,
standarda, tehnikih normativa i normi kvaliteta koji su neposredno
primenjeni pri izradi dokumentacije koja je predmet strunog rada.
Pri odbrani rada proverava se stepen samostalnosti i
samoinicijativnosti pri izradi projekta.11.2.2. POZNAVANJE ZAKONA,
TEHNIKIH PROPISA I NORMATIVA, STANDARDA I DRUGIH PROPISA IZ OBLASTI
IZ KOJE SE POLAE STRUNI ISPIT
Ovaj deo ispita polae se usmeno pri emu se ne moraju doslovno
citirati lanovi propisa ve samo sutina odredbi.Program za ovaj
ispitni predmet obuhvata sledea pitanja: prethodni radovi, izrada
prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti, izrada
tehnike dokumentacije (namena i sadraj generalnog, idejnog, glavnog
i izvoakog projekata i projekta izvedenog objekta, uslovi za
privredna drutva, druga pravna lica i preduzetnike koji izrauju
tehniku dokumentaciju, uslovi za lica koja izrauju tehniku
dokumentaciju), kontrola tehnike dokumentacije (sadraj strune
kontrole revizione komisije, sadraj tehnike kontrole, uslovi za
lica koja vre kontrolu, kontrola dokumentacije izraene u drugim
zemljama), graevinska dozvola ( nadlenost za izdavanje,
dokumentacija koja se prilae uz zahtev za izdavanje dozvole,
izgradnja objekata i izvoenje radova za koje se ne izdaje
graevinska dozvola, privremena graevinska dozvola), graenje objekta
(pripremni radovi, prijava poetka izvoenja radova, uslovi za pravna
lica koja se bave graenjem objekata, uslovi za lica koja rukovode
graenjem objekta odnosno izvoenjem radova, obaveze izvoaa radova i
odgovornog izvoaa radova, graevinski dnevnik, knjiga inspekcije,
struni nadzor i njegov sadraj, uslovi za lica koja vre struni
nadzor, upotrebna dozvola ( tehniki pregled objekta, probni rad,
podobnost objekta za upotrebu), inspekcijski nadzor. Osim navedenih
pitanja iz oblasti izgradnje objekata ovaj deo ispita obuhvata i :
poznavanje propisa kojima se utvruju osnovni uslovi za
projektovanje i graenje objekata, instalacija, ureaja, postrojenja
i opreme, poznavanje propisa kojima su utvreni uslovi i mere zatite
objekata, ureaja, postrojenja i opreme i to: zatita od poara i
eksplozija i drugih tetnih dejstava, bezbednost i zdravlje na radu,
zatita od elementarnih nepogoda, zatita ivotne sredine itd.
poznavanje tehnikih normativa i normi kvaliteta za izvoenje radova
zavisno od njihove vrste i to za toplotnu i zvunu zatitu, zatitu od
korozije, provetravanje sklonita, liftove, stabilne ureaje za
gaenje poara i dr. poznavanje i primenu srpskih standarda.11.2.3.
PRAVNI IZVORI ZA USMENI DEO ISPITA
12
U cilju olakanja pripremanja dela ispita koji se odnosi na
poznavanje zakona, tehnikih propisa, normativa, standarda i drugih
propisa iz oblasti iz koje kandidat polae struni ispit, sledi
spisak najee primenjivanih propisa o izgradnji objekata odnosno
tehnikih normativa i standarda grupisanih po oblastima. Propisi
koji se odnose na izgradnju objekata su obavezni za sve kandidate.
Propise i tehnike normative koji budu objavljeni, izmenjeni ili
dopunjeni posle izrade ove broure kandidati takoe treba da
poznaju.11.2.3.1 IZGRADNJA OBJEKATA
a)
Zakon o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS, br. 72/2009
i 81/2009 -ispravka)
Do donoenja novih podzakonskih akata (pravilnika) primenjivae se
podzakonski akti doneti na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji (
Slubeni glasnik RS, br. 47/2003 i 34/2006) ako nisu u suprotnosti
sa novim Zakonom o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS, br.
72/2009 i 81/2009). b) c) d) e) f) g) Pravilnik o sadrini i izradi
planskih dokumenata (Slubeni glasnik RS, br. 60/2003) Pravilnik o
sadrini, nainu izrade, nainu vrenja strune kontrole urbanistikog
plana, kao i uslovima i nainu stavljanja plana na javni uvid
(Slubeni glasnik RS, br. 12/2004) Pravilnik o nainu uvida u doneti
urbanistiki plan, overavanja, potpisivanja, dostavljanja,
arhiviranja, umnoavanja i ustupanja urbanistikog plana uz naknadu
(Slubeni glasnik RS, br. 75/2003) Pravilnik o optim uslovima o
parcelaciji i izgradnji i sadrini, uslovima i postupku izdavanja
akta o urbanistikim uslovima za objekte za koje odobrenje izdaje
optinska, odnosno gradska uprava (Slubeni glasnik RS, br. 75/2003)
Pravilnik o sadrini, obimu i nainu izrade prethodne studije
opravdanosti i studije opravdanosti za izgradnju objekata (Slubeni
glasnik RS, br. 80/2005), Pravilnik o metodologiji i proceduri
realizacije projekata za izgradnju objekata za koje odobrenje za
izgradnju izdaje ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva
odnosno autonomna pokrajina(Slubeni glasnik RS, br. 59/2006)
Pravilnik o sadrini informacije o lokaciji i o sadrini lokacijske
dozvole (Slubeni glasnik RS, br. 3/2010), Pravilnik o sadrini i
nainu izdavanja graevinske dozvole (Slubeni glasnik RS, br.
4/2010), Pravilnik o izgledu, sadrini i mestu postavljanja
gradiline table (Slubeni glasnik RS, br. 4/2010), Pravilnik o
nainu, postupku i sadrini podataka za utvrivanje uslova za
izdavanje licence za izradu tehnike dokumentacije i licence za
graenje objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje
ministarstvo, odnosno autonomna pokarjina, kao i o uslovima za
oduzimanje tih licenci (Slubeni glasnik RS, br. 114/2004) Pravilnik
o uslovima i postupku za izdavanje i oduzimanje licence za
odgovornog urbanistu, projektanta, izvoaa radova i odgovornog
planera (Slubeni glasnik RS, br. 116/2004 i 69/2006) Pravilnik o
nainu i voenju strunog nadzora (Slubeni glasnik RS, br.7/2010)
Pravilnik o sadrini i nainu voenja knjige inspekcije i graevinskog
dnevnika (Slubeni glasnik RS, br. 105/2003) Pravilnik o sadrini i
nainu vrenja tehnikog pregleda objekta i 13
h) i) j) k)
l) m) n) o)
p) q) r)
s)
t) u) v)
izdavanju upotrebne dozvole (Slubeni glasnik RS, br. 111/2003)
Pravilnik o uslovima, programu i nainu polaganja strunog ispita u
oblasti prostornog i urbanistikog planiranja, izrade tehnike
dokumentacije i graenja (Slubeni glasnik RS, br. 4/2010), Pravilnik
o obrascu i sadrini legitimacije urbanistikog, graevinskog i
geodetskog inspektora ( Slubeni glasnik RS, br. 105/2003) Pravilnik
o kriterijumima za odreivanje naknade u postupcima legalizacije,
kriterijumima za objekte za koje se ne moe naknadno izdati
graevinska dozvola, kao i o sadrini tehnike dokumentacije i nainu
izdavanja upotrebne dozvole za objekte koji su predmet legalizacije
(Slubeni glasnik RS, br. 89/2009), Pravilnik o izmenama i dopunama
Pravilnika o kriterijumima za odreivanje naknade u postupcima
legalizacije, kriterijumima za objekte za koje se ne moe naknadno
izdati graevinska dozvola, kao i o sadrini tehnike dokumentacije i
nainu izdavanja upotrebne dozvole za objekte kojisu predmet
legalizacije (Slubeni glasnik RS, br. 5/2010) Pravilnik o sadraju
elaborata o ureenju gradilita (Slubeni glasnik RS, br. 31/92)
Uredba o objektima i rejonima od posebnog znaaja za odbranu
Republike Srbije (Slubeni glasnik SRS, br. 18/92) Posebne uzanse o
graenju ( Slubeni list SFRJ, br. 18/77).
11.2.3.2 GREJANJE I VENTILACIJA
a) Pravilnik o srpskim standardima za toplotnu tehniku u
graevinarstvu (SRPS U.J5.600), (Slubeni list SRJ, br. 7/98), b)
Pravilnik o srpskim standardima za toplotnu tehniku u graevinarstvu
(SRPS U.J5.510), (Slubeni list SRJ, br. 69/87), c) Pravilnik o
srpskim standardima za toplotnu tehniku u graevinarstvu (SRPS
U.J5.520 i SRPS U.J5.530 ), (Slubeni list SRJ, br. 60/97), d)
Pravilnik o tehnikim normativima za sisteme za ventilaciju ili
klimatizaciju (Slubeni list SFRJ, br. 38/89), e) Pravilnik o
tehnikim normativima za sklonita ( Slubeni list SFRJ, br. 55/83),
f) Pravilnik o tehnikim i drugim zahtevima za termoizolacione
materijale (Slubeni list SCG, br. 54/2005), g) Standardi SRPS
M.E6.200, 201, 202, 203, 204, 205,206, 207 i SCS M. E7. 100, 101,
102, 103, 104, 105, 106, 107, 108, 110, 011, 012 i dr.11.2.3.3
ZATITA IVOTNE SREDINE
a) Zakon o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS, br.
135/2004, 36/2009, 72/2009), b) Zakon o proceni uticaja na ivotnu
sredinu (Slubeni glasnik RS, br. 135/2004 i 36/2009) c) Zakon o
stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik RS,
br. 135/2004) d) Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli
zagaivanja ivotne sredine (Slubeni glasnik RS, br. 135/2004) e)
Zakon o zatiti vazduha (Slubeni glasnik RS, br. 36/2009) f) Zakon o
zatiti od buke u ivotnoj sredini (Slubeni glasnik RS, br. 36/2009),
g) Pravilnik o sadrini studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu
(Slubeni glasnik RS, br. 69/2005) h) Pravilnik o radu tehnike
komisije za ocenu studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu
(Slubeni glasnik RS, br. 69/2005), 14
i) Pravilnik o postupku javnog uvida, prezentacije i o javnoj
raspravi o studiji o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni
glasnik RS, br. 69/2005) j) Pravilnik o graninim vrednostima,
metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih
mesta i evidenciji podataka (Slubeni glasnik RS, br. 54/92, 30/99,
19/2006), k) Pravilnik o graninim vrednostima emisije, nainu i
rokovima merenja i evidentiranja podataka (Slubeni glasnik RS, br.
30/97, 35/97), l) Pravilnik o bliim uslovima koje moraju da
ispunjavaju strune organizacije koje vre merenja emisije i imisije
(Slubeni glasnik RS, br. 5/2002).11.2.3.4 BEZBEDNOSI I ZDRAVLJE NA
RADU - OPTI PROPISI
a)
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Slubeni glasnik RS, br.
101/2005), b) Pravilnik o programu, nainu i visini trokova
polaganja strunog ispita za obavljanje poslova bezbednosti i
zdravlja na radu i poslova odgovornog lica (Slubeni glasnik RS broj
29/06, 62/07) c) Pravilnik o uslovima i visini trokova za izdavanje
licenci za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na
radu (Slubeni glasnik RS broj 29/06, 62/06, 72/06) d) Pravilnik o
nainu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini
(Slubeni glasnik RS broj 72/06 i 84/06-ispravka) e) Pravilnik o
postupku utvrivanja ispunjenosti propisanih uslova u oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu (Slubeni glasnik RS broj 60/06) f)
Pravilnik o visini trokova postupka utvrivanja ispunjenosti
propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (Slubeni
glasnik RS broj 60/06) g) Pravilnik o evidencijama u oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu (Slubeni glasnik RS broj 62/07) h)
Pravilnik o sadraju i nainu izdavanja obrasca izvetaja o povredi na
radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom (Slubeni
glasnik RS br. 72/06 i 84/06 - ispravka) i) Pravilnik o postupku
pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne
okoline (Slubeni glasnik RS br. 94/06 i 108/06 -ispravka) j)
Pravilnik o prethodnim i periodinim lekarskim pregledima zaposlenih
na radnim mestima sa poveanim rizikom (Slubeni glasnik RS broj
120/07) k) Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad
pri korienju sredstava za linu zatitu na radu (Slubeni glasnik RS,
broj 92/09) l) Uredba o bezbednosti i zdravlju na radu na
privremenim ili pokretnim gradilitima (Slubeni glasnik RS, broj
14/09) m) Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad
pri korienju opreme za rad (Slubeni glasnik RS, broj 23/09) n)
Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom
mestu (Slubeni glasnik RS, broj 21/09) Pravilnik o optim merama i
normativima zatite na radu od buke u radnim 15
o)
prostorijama ( Slubeni list SFRJ, br. 21/92) p) Pravilnik o
merama i normativima zatite na radu na oruima za rad ( Slubeni list
SFRJ, br.18/91) q) Pravilnik o zatiti na radu i o tehnikim merama
za razvijae acetilena i acetilenske stanice ( Slubeni list SFRJ,
br. 6/67, 27/69).11.2.3.5 ZATITA NA RADU PROPISI ZA INDUSTRIJSKE
GRANE
a) Pravilnik o posebnim merama zatite na radu pri proizvodnji i
preradi obojenih metala (Slubeni glasnik SRS, br. 19/85) b)
Pravilnik o posebnim merama zatite na radu u crnoj metalurgiji
(Slubeni glasnik SRS, br. 25/87) c) Pravilnik o posebnim merama
zatite na radu pri mehanikoj preradi i obradi drveta i slinih
materijala (Slubeni glasnik SRS, br. 51/88) d) Pravilnik o posebnim
merama zatite na radu na preradi nemetalnih minerala ( Slubeni
glasnik SRS, br. 2/83) e) Pravilnik o tehnikim normativima za
pripremanje mineralnih sirovina - ruda obojenih metala (Slubeni
list SFRJ, br. 36/79) f) Pravilnik o tehnikim normativima za
livniku industriju (Slubeni list SFRJ, br. 14/79 i 11/80) g)
Pravilnik o tehnikim normativima za plastinu preradu obojenih
metala (Slubeni list SFRJ, br. 25/86) h) Pravilnik o tehnikim
normativima za pekare (Slubeni list SRJ, br.13/92). i) Pravilnik o
tehnikim normativima za mlin za preradu ita u mlinske proizvode
(Slubeni list SFRJ, br. 13/92).11.2.3.6 SUDOVI POD PRITISKOM
a) Pravilnik o tehnikim normativima za stabilne posude pod
pritiskom (Slubeni list SFRJ, br. 16/83), b) Pravilnik o tehnikim i
drugim zahtevima za stabilne posude pod pritiskom (Slubeni glasnik
RS, br. 50/2009), c) Pravilnik o tehnikim normativima za pokretne
zatvorene sudove za komprimirane, tene i pod pritiskom rastvorene
gasove (Slubeni list SFRJ, br. 25/80, 9/86, 21/94, 56/95 i 1
/2003), d) Pravilnik o tehnikim normativima za postavljanje
stabilnih sudova pod pritiskom za tene atmosferske gasove ( Slubeni
list SFRJ, br. 39/88), e) Pravilnik o tehnikim normativima za
stabilne sudove pod pritiskom za tene atmosferske gasove (Slubeni
list SFRJ, br. 9/86), f) Pravilnik o tehnikim normativima za
postavljanje stabilnih sudova pod pritiskom za teni ugljen-dioksid
(Slubeni list SFRJ, br. 39/90), g) Pravilnik o tehnikim normativima
za pregled i ispitivanje stabilnih sudova pod pritiskom za teni
ugljen-dioksid (Slubeni list SFRJ, br. 76/90), h) Pravilnik o
tehnikim normativima za cevne vodove za gasoviti kiseonik (Slubeni
list SFRJ, br. 52/90), i) Pravilnik o tehnikim normativima za
radove pri ienju i odmaivanju opreme za kiseonik (Slubeni list
SFRJ, broj 74/90), j) Pravilnik o tehnikim normativima za cevne
vodove za acetilen (Slubeni list SFRJ, br. 6/92), k) Pravilnik o
tehnikim zahtevima za elektrine akumulacione zagrejae vode (Slubeni
list SRJ, br. 5/99), l) Zakon o elektroenergetskoj i graevinskoj
inspekciji i inspekciji parnih kotlova (Slubeni glasnik SRS,
br.5/83, 15/83, 45/85, 53/93, 67/93,48/94) (primenjuje se samo
16
deo koji se odnosi na inspekciju parnih kotlova).11.2.3.7
ZAPALJIVI GASOVI
a) Zakon o energetici (Slubeni glasnik RS, br. 84/2004), b)
Pravilnik o uslovima koje mora da ispunjava energetski subjekt za
transport i distribuciju prirodnog gasa (Slubeni glasnik RS, br.
93/2005), c) Pravilnik o uslovima, nainu polaganja strunog ispita
za lica koja obavljaju poslove tehnikog rukovoenja, odravanja i
rukovaoca u objektima za transport i distribuciju prirodnog gasa
(Slubeni glasnik RS, br. 93/2005), d) Zakon o cevovodnom transportu
gasovitih i tenih ugljovodonika i distribuciji gasovitih
ugljovodonika (Slubeni glasnik RS, br. 104/2009), e) Odluka o
uslovima koje mora ispunjavati preduzee ili drugo pravno lice za
obavljanje poslova projektovanja i izgradnje gasovoda, naftovoda i
produktovoda (Slubeni list SRJ, br. 22/98), f) Odluka o uslovima
koje moraju ispunjavati lica koja obavljaju poslove rukovanja
transportom gasovitih ili tenih ugljovodonika i poslove odravanja
gasovoda, naftovoda ili produktovoda (Slubeni list SRJ, br. 22/98),
g) Odluka o nainu voenja evidencije o transportovanim koliinama
gasovitih ili tenih ugljovodinika gasovodima, naftovodima ili
produktovodima za meunarodni ili magistralni transport i rokovima
za dostavljanje podataka iz te evidencije (Slubeni list SRJ, br.
22/98), h) Pravilnik o tehnikim uslovima i normativima za bezbedan
transport tenih i gasovitih ugljovodonika magistralnim gasovodima i
naftovodima i gasovodima za meunarodni transport (Slubeni list
SFRJ, br. 26/85), i) Pravilnik o tehnikim normativima za
projektovanje i polaganje distributivnog gasovoda od polietilenskih
cevi za radni pritisak do 4 bar (Slubeni list SRJ, br. 20/92), j)
Pravilnik o tehnikim normativima za kuni gasni prikljuak za radni
pritisak do 4 bar (Slubeni list SRJ, br.20/92), k) Pravilnik o
tehnikim normativima za unutranje gasne instalacije (Slubeni list
SRJ, br. 20/92, 33/92), l) Uslovi i tehniki normativi za
projektovanje i izgradnju gradskog gasovoda (Slubeni list grada
Beograda, br. 14/77, 19/77, 18/82, 26/83, 6/88), m) Pravilnik o
tehnikim normativima za projektovanje, graenje, pogon i odravanje
gasnih kotlarnica (Slubeni list SFRJ, br. 10/90, 52/90), n)
Pravilnik o izgradnji postrojenja za teni naftni gas i o
uskladitavanju i pretakanju tenog naftnog gasa (Slubeni list SFRJ,
br. 24/71, 26/71).11.2.3.8 ZAPALJIVE TENOSTI
a) Zakon o cevovodnom transportu gasovitih i tenih ugljovodonika
i distribuciji gasovitih ugljovodonika (Slubeni glasnik RS, br.
104/2009), b) Pravilnik o tehnikim uslovima i normativima za
bezbedan transport tenih i gasovitih ugljovodonika magistralnim
gasovodima i naftovodima i gasovodima za meunarodni transport
(Slubeni list SFRJ, br. 26/85), c) Pravilnik o izgradnji
postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju
zapaljivih tenosti (Slubeni list SFRJ, br. 20/71, 23/71), d)
Pravilnik o izgradnji stanica za snabdevanje gorivom motornih
vozila i o uskladitavanju i pretakanju goriva (Slubeni list SFRJ,
br. 27/71), e) Pravilnik o smetaju i dranju ulja za loenje (Slubeni
list SFRJ, br. 45/67) f) Pravilnik o tehnikim i drugim zahtevima za
tena goriva naftnog porekla (Slubeni list SRJ, br. 51/2004), g)
Pravilnik o tehnikim normativima za ureaje u kojima se nanose i sue
premazna sredstva (Slubeni list SFRJ, br. 57/85), 17
h) Naredba o zabrani upotrebe motornih benzina za odmaivanje ili
ienje metalnih delova i predmeta od drugog materijala (Slubeni list
SFRJ, br. 23/67)11.2.3.9 ZATITA OD POARA
a) Zakon o zatiti od poara (Slubeni glasnik RS, br.111/09), b)
Zakon o eksplozivnim materijama zapaljivim tenostima i gasovima
(Slubeni glasnik SRS, br. 44/77, 45/85, 18/89, 53/93, 67/93, 48/94
i 101/05), c) Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu visokih
objekata od poara (Slubeni list SFRJ, br. 7/84), d) Pravilnik o
tehnikim normativima za zatitu skladita od poara i eksplozija(
Slubeni list SFRJ, br. 24/87), e) Pravilnik o tehnikim normativima
za zatitu elektroenergetskih postrojenja i ureaja od poara (Slubeni
list SFRJ, br. 74/90), f) Pravilnik o tehnikim normativima za
sisteme za odvoenje dima i toplote nastalih u poaru 45/83), g)
Pravilnik o tehnikim normativima za stabilne ureaje za gaenje poara
ugljendioksidom (Slubeni list SFRJ, br. 44/83, 31/89), h) Pravilnik
o tehnikim normativima za zatitu od poara i eksplozije pri ienju
posuda za zapaljive tenosti (Slubeni list SFRJ, br. 44/83, 60/86),
i) Pravilnik o tehnikim normativima za ureaje za automatsko
zatvaranje vrata ili klapni otpornih prema poaru (Slubeni list
SFRJ, br. 35/80), j) Uredba o merama zatite od poara pri izvoenju
radova zavarivanja rezanja i lemljenja (Slubeni glasnik SRS, br.
50/79). k) Pravilnik o tehnikim zahtevima za sisteme za gaenje
poara pirotehniki generisanim aerosolom (Slubeni list SRJ, br.
58/99) l) Pravilnik o tehnikim zahtevima za zatitu garaa za putnike
automobile od poara i eksplozija (Slubeni list SCG, br.31/2005) m)
Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu od statikog
elektriciteta (Slubeni list SFRJ, br. 62/73).11.2.3.10 TRANSPORTNI
UREAJI
a) Pravilnik o tehnikim normativima za liftove na elektrini
pogon za vertikalni prevoz lica i tereta (Slubeni list SFRJ, br.
16/86, 28/89, 22/92, 14/96), b) Pravilnik o tehnikim normativima za
liftove na elektrini pogon za vertikalni prevoz tereta, sa kabinom
u koju nije mogu pristup ljudi (Slubeni list SFRJ, br. 55/87), c)
Pravilnik o tehnikim normativima za liftove na elektrini pogon za
kosi prevoz lica i tereta (Slubeni list SFRJ, br. 49/86) d)
Pravilnik o tehnikim normativima za fasadne liftove na elektrini
pogon (Slubeni list SFRJ, br. 19/86, e) Pravilnik o tehnikim
normativima za dizalice (Slubeni list SFRJ, br. 65/91), f)
Pravilnik o tehnikim normativima za pokretne stepenice (eskalatore)
i pokretne trake i staze za prevoz ljudi (Slubeni list SRJ, br.
83/94)11.2.311 ENERGETIKA
a) Zakon o energetici (Slubeni glasnik RS, br. 84/2004), b)
Pravilnik o tehnikim i drugim zahtevima za kotlovska postrojenja
(Slubeni glasnik RS, br. 50/2009), c) Pravilnik o tehnikim
normativima za pogon i odravanje elektroenergetskih postrojenja i
vodova (Slubeni list SRJ, br. 41/93), d) Pravilnik o tehnikim
normativima za zatitu elektroenergetskih postrojenja i 18
ureaja od poara (Slubeni list SFRJ, br. 74/90), e) Zakon o
elektroenergetskoj i graevinskoj inspekciji i inspekciji parnih
kotlova (Slubeni glasnik SRS, br. 5/83, 15/83, 45/85, 53/93,
67/93,48/94) (primenjuje se samo deo koji se odnosi na inspekciju
parnih kotlova).11.2.3.12 ELINE KONSTRUKCIJE
a) Pravilnik o tehnikim normativima za nosee eline konstrukcije
(Slubeni list SFRJ, br. 61/86), b) Pravilnik o optim tehnikim
propisima za izradu predmeta i konstrukcija zavarivanjem (Slubeni
list SFRJ, br.19/59), c) Pravilnik o tehnikim propisima o kvalitetu
zavarenih spojeva za nosee eline konstrukcije (Slubeni list SFRJ,
br. 41/64), d) Pravilnik o tehnikim normativima i uslovima za
montau elinih konstrukcija (Slubeni list SFRJ, br. 29/70), e)
Pravilnik o tehnikim propisima za toleranciju mera i oblika kod
noseih elinih konstrukcija (Slubeni list SFRJ, br. 41/64), f)
Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za zatitu elinih
konstrukcija od korozije(Slubeni list SFRJ, br. 32/70), g)
Standardi iz grupe SRPS U.E7.11.2.3.13 OPTI PROPISI
a) b) c) d)
Zakon o standardizaciji (Slubeni glasnik RS, br. 36/2009), Zakon
o akreditaciji (Slubeni list SCG, br. 44/2005), Zakon o metrologiji
(Slubeni list SCG, br. 44/2005), Zakon o tehnikim zahtevima za
proizvode i ocenjivanju usaglaenosti (Slubeni glasnik RS, br.
36/2009), e) Reenje o oznaavanju standarda i srodnih dokumenata u
Republici Srbiji (Slubeni glasnik RS, broj 27/2007)11.2.3.14 SRPSKI
STANDARDI
b) Grana C Metalurgija i tehnologija prerade metala - Glavna
grupa C.B , c) Grana M Mainogradnja i metalska industrija - Glavne
grupe, M.A ; M.B ; M.C; M.E ; M.Z d) Grana U Graevinarstvo Glavne
grupe U.J, U.E e) Grana Z Glavne grupe Z.C i Z.P.
a) Grana A Osnovni i opti standardi Glavne grupe A.A i A.K,
12. OCENJIVANJEKandidat se na strunom ispitu ocenjuje za opti
deo jednom ocenom a za posebni deo ocenjuje se posebno svaki
predmet (struni rad, odbrana rada i poznavanje propisa). Uspeh
kandidata na strunom ispitu ocenjuje se ocenom poloio ili nije
poloio. Ocenom nije poloio ocenjuje se kandidat koji nije pokazao
dovoljan uspeh iz opteg dela i jednog predmeta iz posebnog dela
ispita ili ako nije pokazao dovoljan uspeh iz dva predmeta posebnog
dela.
13. POPRAVNI ISPITKandidat koji nije pokazao dovoljan uspeh iz
opteg dela ili iz jednog predmeta posebnog dela moe polagati
popravni ispit u roku koji ne moe biti krai od tri meseca 19
od dana kada je ispit polagao odnosno u narednom ispitnom
roku.
14. ODUSTAJANJE OD ISPITAAko kandidat ne pristupi polaganju
strunog ispita ili ako pre poetka polaganja strunog ispita izjavi
da odustaje od ispita, smatrae se da nije ni polagao ispit s tim da
moe da pristupi polaganju u narednom ispitnom roku. Ako kandidat
neopravdano odustane od zapoetog polaganja strunog ispita smatrae
se da ispit nije poloio. Ukoliko je kandidat zbog bolesti ili iz
drugih opravdanih razloga bio spreen da pristupi zapoetom polaganju
ispita (napr. struni rad je ocenjen pozitivno a ne moe da pristupi
usmenom delu ispita) podnosi pismeni zahtev komisiji za odlaganje
ispita za sledei ispitni rok. Komisija obavetava kandidata da li je
njegov zahtev usvojen.
15. UVERENJE O POLOENOM STRUNOM ISPITUNa osnovu zapisnika o
poloenom strunom ispitu, kandidatu se izdaje uverenje o poloenom
ispitu. Kako uverenje potpisuje nadleni Ministar, to iz tehnikih
razloga kandidat na dan polaganja ispita dobija potvrdu o poloenom
strunom ispitu a mesec dana kasnije uverenje o poloenom strunom
ispitu koje mora lino da preuzme jer se pri prijemu reenja
potpisuje u knjigu evidencije.
16. PRIPREMNI SEMINARU cilju pruanja pomoi kandidatima koji
namerevaju da polau struni ispit, Savez mainskih i elektrotehnikih
inenjera i tehniara Srbije (SMEITS) organizuje jednodnevni
pripremni seminar. Na seminaru, kandidati se upoznaju sa nainom
izrade strunog rada i postupkom na usmenom delu ispita. U saetom
obimu kandidatima se izlae materija koje se neposredno odnosi na
izgradnju objekata (zakon i pravilnici) kao i na opte propise koji
se posredno odnose na izradu tehnike dokumentacije i graenje
objekata (standardizacija, metrologija, bezbednost I zdravlje na
radu, zatita od poara, zatita ivotne sredine i sl.). Obavetenje o
vremenu odravanja i sadraju seminara dostavlja se kandidatima
zajedno sa reenjem komisije o odobravanju teme kako bi se kandidati
mogli blagovremeno odluiti o prisustvovanje seminaru. Seminar se
odrava u prostorijama Saveza mainskih i elektrotehnikih inenjera i
tehniara Srbije, Beograd, Kneza Miloa br. 7a/II.
LITERATURA1) Isailovi, M., M. Bogner: Tehniki propisi o posudama
pod pritiskom, SMEITS, Beograd, 2003. 2) ivkovi, B., Z. Staji: Mali
termotehniki prirunik, SMEITS, Beograd, 2003. 3) oki, M., N.
Mitrovi-itko, S. Vukoti: Prirunik za pripremu opteg dela strunog
ispita za radnike tehnikih struka, SITS-SMEITS, Beograd, 2009. 4)
Bogner, M., M. Isailovi: Prirodni gas, ETA, Beograd 2008, 5)
Bogner, M.: Propan i butan, ETA, 2008, 6) Bogner, M., M. Isailovi:
Tehniki i medicinski gasovi, ETA, Beograd 2005, 7) Bogner, M., M.
Isailovi : Tehniki propisi u grejanju, hlaenju i klimatizaciji, II
izdanje SMEITS, 2002, 8) Topi R., M.Bogner: Tehnika suenja, Zavod
za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2002. 9) Isailovi, M.:
Tehniki propisi o zatiti od poara i eksplozija, SMEITS, Beograd,
2007, 10) **** Pravila prorauna toplote potrebne za grejanje
zgrada, Prevod DIN 4701 sa komentarima, SMEITS, Beograd, 1985,
20
11) Petrovi, V.: Principi projektovanja gasnih instalacija,
SMEITS, Beograd, 1993, 12) Todorovi, B.: Razvod vazduha u sistemima
klimatizacije, SMETS, Beograd, 13) Bogner, M.: Projektovanje
termotehnikih i procesnih sistema, ETA, Beograd 2007, 14) Bogner,
M. i dr.: Zavarivanje - teorija, konstruisanje i prorauni, ETA,
Beograd, 2007, 15) Reknagel, prenger, ramek, eperkovi: Grejanje i
klimatizacija 05/06, esto izmenjeno i dopunjeno izdanje,
Interklima, Vrnjaka Banja, 2004, 16) Todorovi, B.: Klimatizacija,
SMEITS, Beograd, 2005, 17) Milenkovi, B.: Prirunik za merenje
protoka fluida, SMEITS, Beograd, 2000, 18) Vueti, R.: Prirunik o
uravnoteavanju cevnih mrea u grejanju, hlaenju i klimatizaciji,
SMEITS, Beograd, 2002, 19) Bogner, M., A. Petrovi: Posude pod
pritiskom, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003.
20) Bogner, M., Z. Staji: Tehnika hlaenja, Zavod za udzbenike i
nastavna sredstva, Beograd, 2003, 21) Rikalovi, M.: Doboasti
razmenjivai toplote, SMEITS, Beograd, 2002, 22) Slipevi, B.:
Razmenjivai toplote, SMEITS, Beograd, 2009, 23) Bogner, M. i dr. :
Termotehniar, tom 1 i 2, tree, dopunjeno i proireno izdanje,
Interklima-grafika, Vrnjaka Banja-SMEITS, Beograd 2004. 24) M.
Mranov: Zbirka zakona i pravilnika o planiranju i graenju objekata
i izradi tehnike dokumentacije, SMEITS, Beograd, 2008, 25)
Isailovi, M., Bogner,M.: Propisi o planiranji i izgradnji, ETA,
Beograd 2006, 26) Bogner, M., Stanojevi, M.: O vodama, ETA, Beograd
2006, 27) Bogner, M., Stanojevi, M., Livo, L.: Preiavanje i
filtriranje gasova i tenosti, ETA, Beograd, 2006, 28) Bogner, M.,
Isailovi, M.: Termotehnika i termoenergetska postrojenja, ETA,
Beograd 2006, 29) ivkovi, M., Maneski,T.: Termomehaniki naponi
cevovoda i posuda, SMEITS, Beograd, 2006, 30) amalovi D., amalovi,
S.: Vodi kroz standarde i propise o grejanju, hlaenju i
klimatizaciji, SMEITS, Beograd, 2007, 31) Bogner, M., Zekonja, P.,
Ivanovi, D.: Prirunik za izradu projektne dokumentacije, ETA,
Beograd, 2007, 32) Bode, E., Bogner. M.: Ugljendioksid, ETA, 2007,
33) Bogner, M., Sekulovi, D., Ercegovi, B.: O tenim gorivima, ETA,
Beograd, 2009, 34) Bogner, M.: Procena usluga u planiranju i
izgradnji; ETA, Beograd, 2009, 35) Bogner, M., Popovi, O.:
Kompresorska postrojenja, ETA, Beograd, 2008, 36) Bogner, M.,
Miladinovi, M.: Povrinsko grejanje i hlaenje, ETA, Beograd, 2009.
Knjige iji je izdava Savez mainskih i elektrotehnikih inenjera i
tehniara Srbije (SMEITS) [1, 2, 3, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 16, 17, 18,
21, 22, 24, 29, 30] mogu se nabaviti u prostorijama Saveza, u
Beogradu, Kneza Miloa br. 7a (2 sprat) soba 29, tel.011/3230 041,
faks 011/3231 372, E-mail:[email protected]. Knjige pod rednim brojem
4, 5, 6, 7, 13, 14, 25, 26, 27, 28, 31, 32, 33, 34, 35, 36 mogu se
naruiti od izdavaa ETA, Beograd, Milana Rakia 4
(www.eta-beograd.co.rs), preko telefona/faksa 011/2423-974,
Email:[email protected].
21
PRILOG 1 PROJEKTNI ZADATAK za izradu glavnog mainskog projekta
instalacija centralnog grejanja Stambeno-poslovni objekat se nalazi
u gradskom jezgru. Objekat je povrine 2280 m2 i sastoji se od
suterena, prizemlja, etiri sprata i potkrovlja. U prizemlju se
nalaze lokali i poslovni prostor, a stanovi su u ostalom delu
objekta. Magacini i tehnike prostorije nalaze se u
suterenu.Meuspratna visina je 3 m. Objekat je sa izraenom
orijentacijom istok-zapad. Spoljna projektna temperatura za zimski
period u Zrenjaninu je -180C (klimatska zona II, vetrovito
podruje). Podatke o koeficijentima prolaza toplote uzeti iz
projekta graevinske fizike koji je u sklopu
arhitektonsko-graevinskog projekta. Predvideti instalaciju
centralnog grejanja u celom objektu. Kao grejna tela predvideti
eline radijatore Termik. Visinu radijatora prilagoditi visini
parapeta. Boju radijatora u poslovnom delu objekta uskladiti sa
bojom enterijera. Na radijatorskim prikljucima predvideti
termoregulacione ventile i radijatorske navijke. U pomonim
prostorijama kao grejna tela mogu se predvideti registri od glatkih
elinih cevi. Temperaturski reim radijatorskog grejanja je 90/700C.
Za cirkulaciju tople vode u sistemu predvideti avne i beavne eline
cevi oblika i mera po SRPS C.B5.221 i SRPS C.B5.225. Horizontalnu
cevnu mreu voditi vidno pod plafonom suterena odnosno prizemlja.
Predvideti odvojene cevne mree za stambeni i poslovni deo objekta,
to treba da omogui zasebno merenje i registrovanje utroka toplotne
energije. Na mestima gde je potrebno predvideti toplotnu izolaciju
cevovoda. Odravanje pritiska u sistemu ostavriti primenom zatvorene
ekspanzione posude. Odvoenje vazduha iz instalacije predvideti na
najvioj etai objekta. Dopunjavanje instalacije vriti omekanom
vodom. Svu potrebnu opremu za rad instalacije centralnog grejanja
predvideti u podstanici. Objekat se snabdeva toplotnom energijom iz
gradske vrelovodne mree temprature vode 130/700C i pritiska 8 bar.
Predvideti indirektno prikljuenje objekta na vrelovodnu mreu pomou
razmenjivaa toplote. Toplotnu podstanicu predvideti u suterenu
objekta. Primarni deo podstanice nije predmet ovog projekta. Svi
elementi instalacije centralnog 22
grejanja i podstanice predvieni ovim projektom moraju imati
odgovarajue ateste i certifikate. Sve ostalo jepotrebno uraditi u
skladu sa vaeim propisima i tehnikim normativima za ovu vrstu
instalacija. INVESTITOR PRILOG 2 PROJEKTNI ZADATAK za izradu
glavnog mainskog projekta instalacije klimatizacije Ugostiteljski
objekat se nalazi na planini, na 680 m nadmorske visine, u podruju
zatienih prirodnih dobara. U objektu, ukupne povrine 2960 m2,
nalaze se hol, restoran, kuhinja, sala za sastanke, vienamenska
sala, disko klub i sobe za spavanje. Objekat ima tri etae i nalazi
se na otvorenom poloju u vetrovitom podruju. Spoljanji projektni
uslovi za klimatsku zonu u kojoj je objekat su: leto: t=300C,
f=32%, zima: t = - 210C, f=80% Projektom predvideti instalaciju
klimatizacije za sledee prostorije: -hol sa recepcijom i
kafe-barom, -restoran za 100 ljudi, -sala za sastanke za 50 ljudi,
-disko-klub, -vienamenska sala za 160 ljudi. Unutranjni projektni
uslovi su: leto: t =26 20C, fmax = 60%, zima: t= 20 20C, fmax =
30%. U kuhinji obezbediti unutranju temperatiru od 280C. Podatke o
koeficijentima prolaza tioplote uzeti iz projekta graevinske fizike
koji je u sastavu arhitektonsko-graevinskog projekta. Predvieno
zastakljivanje objekta je sa koeficijentomzatite 0,6. Sistem
klimatizacije odrditi tako da je mogu nezavisan rad svake od
navedenih prostorija.Predvienim sistemom klimatizacije obezbediti
utedu energije. Dobitke toplote od osvetljenja i opreme uzeti iz
projekta elektrinih instalacija. Koliinu sveeg vazduha odrediti na
bazi obroka sveeg vazduha po oveku, a u zavisnosti od namene
prostorije. U restoranu predvideti 100% sve vazduh. Uzimanje sveeg
vazduha odrediti tako da ne doe do naruavanja fasade objekta.
Otpadni vazduh iz kuhinje izbaciti na najvioj taki objekta. Nain
izbacivanja ovog vazduha odrediti tako da se sprei irenje mirisa
prema sobama za spavanje. Kanale za razvod vazduha predvideti od
pocinkovanog lima. Elemente za ubacivanje vazduha izabrati tako da
u prostorijama nema oseaja promaje. Sve elemente za distribuciju
vazduha predvideti sa regulatorom protoka.Tip i mesto ugradnje
elementa za distribuciju vazduha usaglasiti sa projektom
enterijera. Sve kanale sveeg vazduha i kanale potisnog vazduha koji
prolaze kroz neklimatizovane prostorije izolovati termikom
izolacijom sa parnom branom. Na mestima prolaza kanala kroz
protivpoarne zidove i meuspratne konstrukcije predvideti
protivpoarne klapne. Upogledu dozvoljenog nivoa buke u
prostorijama, pridravati se vaeih propisa i preporuka. Za smetaj
opreme za klimatizaciju predvideti tehniku prostoriju. Objekat se
nsabdeva toplotnom energijom iz samostalne kotlrnice. Za potrebe
grejaa u sastavu klima-komora na raspolaganju je topla voda
temperature 70/900C, kapaciteta 150 kW. Grejanje objekta je
predvieno posebnim projektom.Za potrebe hlaenja objekta predvideti
rashladni agregat sa kondenzatorom hlaenimvazduhom. Agregat
postaviti na postolje van objekta. Projektom predvideti zatitu
instalacije hladne vode od smrzavanja. Pri odreivanju vrste
rashladnog medija, mesta uzimanja i izbacivanja vazduha i stepena
filtriranja vazduha, voditi rauna o zahtevima iz propisa o zatiti
ivotne sredine. Za kontrolu rada, upravljanje i regulaciju svih
parametara instalacije klimatizacije predvideti elektronsku DDS
automatiku. INVESTITOR PRILOG 3 23
PROJEKTNI ZADATAK za izradu glavnog mainskog projekta vrelovodne
kotlarnice kapaciteta 2 x 9,3 MW Projektom predvideti dva
vrelovodna kotla kapaciteta po 9,3 MW sledeih parametara: -priprema
vrele vode (potis/povrat) 150/700C, -hemijska priprema vode prema
analizi sirove vode,-u okviru kotlarnice obezbediti primarne
cirkulacione pumpe kao i recirkulacione pumpe kotlovskog kruga,
-odravanje pritiska u sistemu obezbediti u kotlarnici, -predvideti
dvostruki limeni samostojei dimnjak (u blizini kotlarnice nema veih
zagaivaa), -gorivo je mrki ugalj aleksinac, sortiran na 15 do 30
mm, sledeeg elementranog sastava: S=44,04%, N= 3,62%, O=8,60%,
N=0,40%, S=5,99%, A=23,85%, W=13,5%, donja toplotna mo Nd=18268
kJ/kg. -za kotlarnicu se predvia nov objekat, sa skladitenjem
goriva i skladitenjem ljake i pepela i prilazima za deponovanje,
odnosno odvoenje. U toku izrade projekta pridravati se tehniki
propisa za ovu vrstu obajekata, posebno sa stanovita zatite na
radu, zatite od poara i zatite ivotne sredine. INVESTITOR PRILOG 4
PROJEKTNI ZADATAK za izradu glavnog mainsko-tehnolokog projekta
Pogona za proizvodnju traktorskih diferencijala Za fabriku traktora
NN potrebno je uraditi glavni mainsko-tehnoloki projekat Pogona za
proizvodnju diferencijala ukupnog godinjeg kapaciteta od 25.000
komada godinje u 2008. godini i 35.000 komada godinje u 2012.
godini i to po sledeem asortimanu: za traktor tipa Traktor tipa A -
1 Traktor tipa A - 2 Traktor tipa A - 3 br. komada za 2008. god.
12.000 10.000 3.000 br. kom za 2012. god. 15.000 15.000 5.000
Pogon za proizvodnju traktorskih diferencijala treba da bude u
novoj hali u krugu preduzea na mestu posebno oznaenom u priloenom
situacionom planu. U projektovanoj hali treba smestiti: - Radionicu
za obradu delova rezanjem - Liniju protone montae diferencijala -
Skladite delova iz kooperacije - Skladite alata sa Alatnicom -
Remontno odelenje sa prirunim skladitem rezervnih delova -
Garderobe i sanitarne vorove - Administrativne i pomone prostorije.
Napomena: termika obrada delova diferencijala e se obavljati u
kooperaciji. Ostali uslovi: Pogon za proizvodnju diferencijala
treba da radi u dve radne smene, izuzev montae, koja e se obavljati
u jednoj radnoj smeni. Broj radnih dana nedeljno je 5 (pet) Fond
radnih asova je 7,5 asova dnevno Prisutnost zaposlenih na radu je
90% godinjeg fonda radnih asova Pri odreivanju potrebne tehnoloke
opreme koristiti prvenstveno postojeu opremu, po priloenom spisku,
ali ne i za visokoproduktivne i sloene tehnoloke operacije 24
Planirati nabavku vijanih i zaptivnih elemenata i kotrljajue
leajeve iz kooperacije Iz kooperacije e se nabavljati i odlivci
kuita diferencijala Skladitne prostore projektovati za 5 (pet) dana
skladitenja za odlivke i 15 dana za ostalu robu. Sva proizvodna i
pomona odelenja projektovati tako da zadovolje konaan program
proizvodnje od 35.000 traktora godinje, a za prvu fazu proizvodnje
ostaviti slobodna mesta na kojima e se naknadno postaviti oprema za
drugu fazu proizvodnje. Pri tome voditi rauna o najkraim
transportnim tokovima pri emu za nefleksibilne sisteme prednost
dati drugoj fazi. Projektovati u podu hale posebne transportere za
odvod opiljaka (''pona'') od rezanja metala. Za svu nestandardnu
opremu treba uraditi detaljne projektne zadatke na osnovu kojih se
takva oprema moe naruiti od odgovarajuih proizvoaa. Toplotna i
elektrina energija se obezbeuju iz sopstvene kotlarnice i trafo
stanice, za koje treba izvriti proveru kapaciteta. U krugu preduzea
postoje skladita opasnih materija, ali se mora proveriti njihov
kapacitet, tj. moraju se definisati potrebe za tim materijama.
Traenim projektom treba da bude omoguena racionalna proizvodnja
diferencijala u traenom kvalitetu. Tehnoloki projekat mora biti
kompletan tako da se na osnovu njega mogu uraditi svi ostali
potrebni glavni projekti! Prilog: - Kompletna konstruktivna
dokumentacija svih tipova diferencijala - Aurirani situacioni plan
preduzea sa ucrtanim svim graevinskim objektima, unutranjim i
pristupnim saobraajnicama, nadzemnim i podzemnim instalacijama,
susednim objektima, orijentacijom i ruom vetrova. - Izvod iz
urbanistikog plana (ili akt o urbanistikim uslovima) - Lista
raspoloive tehnoloke opreme sa tehniko tehnolokim karakteristikama
i inventarskim brojevima.
INVESTITOR
25
PRILOG 5 Izgled naslovne strane
Savez mainskih i elektrotehnikih inenjera i tehniara
SrbijeKomisija za mainsku struku
Pismeni rad za struni ispit GLAVNI MAINSKI PROJEKAT KOTLARNICE
KAPACITETA ZASIENE VODENE PARE PRITISKA 12 bar, LOENE MAZUTOM
Kandidat Jovan Jovanovi, dipl. ma. in. Beograd, MART 2010 2x5
t/sat
PRILOG
6
OF je koordinatni poetak koordinatnog sistema fabrike koji je na
AF0 geografske irine i VF0 a zaokrenut je za 703020 u odnosu na
meridijan u smeru kretanja kazaljke na satu. 26
Koordinate unutranjih temena predstavljenog objekta su A(xA,
yA), B(xB, yB), C(xC, yC), D(xD, yD). PRILOG 7 Izgled sastavnice na
crteima
27
