Interaktivno Ucenje Strucni Rad

8/20/2019 Interaktivno Ucenje Strucni Rad

1/21

Egzemplarna nastava

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA •••• br. 4/2007.55

Jedan od osnovnih pravaca promena udanašnjoj nastavi predstavlja primena novihinteraktivnih metoda učenja i poučavanja.Nastavnik pre svega treba učenicima daprenese znanje bolje od udžbenika ili nekogdrugog medija, što će koristiti učenicima dakomuniciraju na pravi način i produbljujusadržaje. Šta je interaktivno učenje i kakomože doprineti rešavanju problema u nas-tavi? Razni teoretičari daju različita odrđenjaovog pojma. Da li je interaktivno učenje in-

terpersonalna interakcija ili interakcija lič-nost-mediji ili neki treći vid interakcije?

Interaktivno učenje predstavlja, povećini autora, interpersonalni odnos. Ovde seradi o učenju kao socijalnom procesu, o uče-nju kao interakciji između učenika i nas-tavnika, učenika međusobno, učenika iroditelja, vršnjaka... Osnovna svrha inter-

aktivnog metoda je prenošenje akcije sa nas-tavnika na učenike, obuka učenika da za-

jednički uče, da zajednički rade na ciljevimaučenja, na obradi sadržaja, primeni naučenogi vrednovanju procesa. Primena interaktivnogmetoda učenja, utiče na viši nivo motivacijeu razredu, razvija se saradnja među učeni-cima i preduzima se odgovornost učenika.Oni se uče usaglašavanju stavova, zajed-ničkoj akciji, toleranciji i modernoj komu-nikaciji koristeći medije i različite izvore

znanja. Da bi se ostvarila efikasna nastavnainterakcija, treba napustiti neke stereotipe utradicionalnoj nastavi, a to je: docentna pozi-cija nastavnika uz verbalnu dominaciju, pre-dominantno memorijsko-reproduktivnu ulo-gu učenika, predominaciju frontalnog oblikarada i slično. Po istraživanju ,,Britanskog

Anita Popović posdiplomac,Učiteljski fakultet, Beograd

INTERAKTIVNO UČENJE – INOVATIVNI

NAČIN RADA U NASTAVI

Rezime: Interak tivna nastava se zasniva na inte rpersonalnom kooperativnom odnosuuč enika na č asu. Njome se prevazilaze mnoge slabosti tradicionalne nastave.

U radu se dalje analiziraju obeležja tradicionalne škole, aktivne škole, ciljevi aktivne

škole, formiranje grupa, konstituisanje grupa, valorizacija rada uč enika u grupi i daju

praktič ni primeri organizacije č asa primenom ove nastave.

Ključ ne reč i: interaktivna nastava, kooperativna nastava.

Stručni rad„Obrazovna tehnologija”

4/2007.UDK: 371.3


2/21

Anita Popović

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA •••• br. 4/2007. 56

društva za audio-vizuelna istraživanja ,,ver-

balna i reproduktivna nastava se nalaze nanajnižem nivou efikasnosti, što znači da sa-mo aktivnim radom učenika obezbeđujemoefikasno učenje. Efikasnost tradicionalnenastave se ne može osporiti, ali je bitno istaćida ima ograničene domete.

Tradicionalna škola ima sledeće os-novne karakteristike: unapred definisan plan iprogram; osnovna metoda nastave je pre-davanje (verbalno prenošenje znanja) uz nekapomagala ili bez njih; uloga učenika se sas-toji u proveravanju u kojoj meri je usvojenoobavezno gradivo; motivacija za učenike jeviše spoljna (ocene, pohvale, nagrađivanja,kazne . .. ); u školi se na dete gleda samo kaona učenika, tj. na onoga ko bi trebalo s razu-mevanjem da ponovi ispredavano gradivo.

Aktivna škola u izvornom značenju je škola koja je više centrirana, usmerena nadete, koje se tretira kao celovita ličnost,a nesamo kao učenik. Osnovne karakteristikeaktivne ,,nove,, škole su: ne mora postojaticelovit, unapred fiksirani plan i proram, nego

više neka vrsta orijentacionih planova iprograma ili jedan obavezni deo programa(obrazovni standard) i deo koji je fleksibilan ivarira zavisno od konkretnih uslova nastave;ovde se polazi od interesovanja dece i učenjese nadovezuje na ta interesovanja; svakoučenje se povezuje sa prethodnim znanjem iličnim životnim iskustvom deteta; motivacijaza učenje je lična (unutrašnja).

Dominantne su metode aktivne nas-tave/učenja, kao što su: praktične, radne, ma-nuelne aktivnosti, ekspresivne aktivnosti

(crtanje, literarni sastavi...), laboratorijskevežbe, socijalne aktivnosti, terenski rad...

Cilj aktivne škole jeste razvoj lič-nosti i individualnosti svakog deteta, a nesamo usvajanje nekog školskog programa.Ocenjuje se zadovoljstvo dece preduzetimaktivnostima, napredak deteta u poređenju sapočetnim stanjem znanja, motivisanost i

zainteresovanost za rad i aktivnosti, razvoj

ličnosti... Iz ovog sažetog opisa dva tipaškole, praktično je upotrebljivo sledeće:

•••• napuštanje nekih karakteristika tradi-cionalne škole, (predavanje kao jedinivid nastave, pasivnost učenika, oce-njivanje samo tačne reprodukcije zna-nja...).

•••• uvažavanje deteta u školi, uzimanje uobzir njegovih uzrasnih i individu-alnih karakteristika, proširivanje re-pertoara nastavnih metoda pri rea-lizaciji unapred utvrđenih programa,vođenje računa o motivaciji deteta zaučenje, podsticanje razvoja kao jedanod ciljeva učenja, a ne samo usvajanjegradiva...

Od teoretskog pristupa ili nastavnekoncepcije zavisi motivacija učenika i efektikoji se učenjem ostvaruju.

Filip Enbrami sa saradnicima analizirakoji su to uslovi potrebni da se ostvari efi-kasna nastava i ističe sledeće:

•••• učenikovo strukturisanje sadržaja

(nastavnik ponudi učenicima modelstrukturisanja);•••• učiniti informacije značajnim ( Abra-

mi et, al. 1995. str. 13)

Ovi uslovi se mogu obezbediti uz grupnusaradnju i podršku. Za učenike su važnistavovi njihovih vršnjaka, tako da se grupa irad u grupi nameću kao poseban pedagoškiizazov.

Formiranje grupa i parova u razredu jeveoma bitno, kako bi se stvorila i ostvarila

optimalna pretpostavka za interaktivno uče-nje u školi. Tukmen i Džensen nalaze petfaza kroz koje prolazi svaka grupa:1.

Formiranje: Interakcije su površne, čla-novi se međusobno upoznaju, tražećisličnosti da se približe.

2. Grmljavina – usaglašavanje (Stor-ming): Faza konflikta i konfrontacije.


3/21

Interaktivno uč enje – inovativni nač in rada u nastavi


Pojedinci nastoje da pokažu svoju indi-

vidualnost, učvrste svoj status u grupi iutiču na grupne odluke. Učenici morajuda nauče da svoje mišljenje iznesu jasno ida pažljivo saslušaju ostale.

3. Normiranje: Kada učenici razrešekonflikte i razviju smisao za istinu, oni suzreli za učenje drguog. Sada shvatajugrupne ciljeve, norme i način njihovo us-postavljanja i one koje definiše nastavnik.

4. Ostvarivanje: Visoka je produktivnost.Članovi se fokusiraju na svoje ciljeve igrupne dužnosti.

5.

Završavanje: Ova faza je kratka. Zak-ljučivanje o kompletiranju grupnih zada-taka, o dobiti učenika pri radu na aka-demskom postinuću i zajedničkom uče-nju.

Da bi adekvatno formirao grupe, nas-tavnik treba imati u vidu sledećepretpostavke:1. konstituisati grupe;2. analizirati odnos grupe i cilja rada;

3.

rešiti pitanje organizacije grupe;4. ostvariti didaktičke pretpostavke za rad ugrupi;

5. pripremiti i pratiti interakciju u grupama;6. valorizovati, zajedno sa učenicima, aktiv-

nosti u grupi i postignuće.

Konstituisanje grupe

Kod konstituisanja grupa trebaostvariti sledeću grupu podela:

- Podeliti razred u grupe,

-

Podeliti uloge u grupama,- Ostvariti interakciju među članovima

u svakoj grupi,-

Odabrati i primeniti adekvatnutehniku za ostvarivanje poverenja isaradnje u grupi,

- Analizirati funkcionisanje grupe.

Grupa i cilj rada

-

Nastavnik treba da istraži ciljeveučenika,

-

Uspostaviti vezu između pojedinač-nihi ciljeva učenika i ciljeva grupe,

-

Nastavnik treba da sazna kako učenicivide doprinos odeljenja kao grupe,

- Potrebno je stvoriti opšte kolektivnoraspoloženje da bi se cilj ostvario,

- Nužno je da nastavnik češće režiragrupni izbor zadataka rada kao slobodni

izbor grupe učenika,-

Obezbediti visoku privlačnost zada-taka – dinamičan, nov i cenjen zadatak,

- Planiranje rada je specifično,-

Cilj učenika ne sme biti koncipirantako da ga može osvojiti samo jedan učenik;cilj mora da bude atraktivan za sve.

Vođstvo grupe

- Svaki učenik treba da prođe vežbe urukovođenju i oranizaciji grupe,

- Sve učenike treba osposobljavati zademokratiju,

- Učenike sklone vođstvu obučiti dabudu vođeni, da prihvataju odluke grupe,

-

Nastavnik može istovremeno biti članviše grupa ili član učeničkog kolektiva,

-

Izbegavati dugotrajno zadržavanjeuloge vođe od jednog člana grupe,

- Vođenje grupe prilagoditi cilju grup-ne aktivnosti i nterakciji.

Didaktička organizacija rada u grupi

- Nastavnik treba da zadatak – gradivo,interakcijski razradi, od pojedinačnog kagrupnom.

-

Laka i jasna podela zaduženja nagradivu,


4/21

Anita Popović


- Raditi korak po korak ili sekvencu po

sekvencu,-

Sekvence gradiva moraju biti takveda ih svi učenici moraju savladati inapredni i nadareni učenici,

-

Modelovati koedukaciju – ne doz-voliti da bolji učenici rade za slabije,nego ih uputiti da jedni drugima po-kažu kako će sami raditi. Takmičenjeu grupi nije poželjno, a ako seodeljenje deli u male grupe, kon-trolisati negativne efekte takmičenja,surevnjivosti, kompetencije i slično.

Interakcija u grupi

- Pratiti socijalne interakcije u grupi,nekompatibilne sa zadatkom rada, di-namikom u grupi i životom u školi,

- Dodela posebno pripremljenih ulogaili samostalna podela među uče-nicima,

- Obratiti pažnju na interpersonalne

odnose učenika u kolektivu - u tusvrhu koristiti prostor i raspored se-denja i podelu radnih uloga,

- U grupi posebno pratiti položaj intro-vertovanih i učenika koji imaju iz-vesnih problema u socijalnoj ko-munikaciji.

-

Zaštiti nestabilne ili psihotraumati-zovane učenike, pomoći im oprezno ivrlo selektivno.

-

Stalno pratiti sociogramsku slikuodeljenja i prilagođavati grupne inter-

akcije ostvarivanju zacrtanih ciljeva.

Valorizacija grupnih aktivnosti i

postignuća

- U vrednovanju učenika grupe, često je važnije ostvariti grupnu aktivnost,nego gradivo završiti u datom roku.

- Grupa treba da vrednuje postinuće,

analizira proces učenja, svoja osećanja pritome, kvalitet interakcije i napredak.

- Naučiti učenike da grupno vrdnujuostvarenja: šta popraviti, gde su najboljaostvarenja, koliko se napredovalo, ukupnavrednost postignuća.

- Ne treba svaku radnju pojedinca is-kazati pred odeljenjem, niti je vrednovati –pustiti da delo govori za sebe.

- Psihotraumatizovanog učenika vred-novati kao i ostale, bez bolećive popust-ljivosti, ali mu pomoći u aktivnosti ili radu nagradivu.

- Posebna pohvala i podsticanje za ne-stabilne ili psihotraumatizovane učenike neznači da oni imaju privilegiju u kriterijumuvrdnovanja, već to znači da mu se daje so-cijalna podrška i socijalna promocija kaopomoć.

Pregledom navedenih pretpostavki zaefikasan rad grupe, može se steći utisak, dase u grupnom radu mogu realizovati samosadržaji izvan nastavnog plana i programa ili

samo retke teme. Sve ove pretpostavke semogu praktično ostvariti u nastavi, a grupnirad se ostvaruje ako se startuje od samogizbora nastavnih sadržaja.

Školska interakcija je pedagoški najdo-stupnija za modelovanje, za organizovanosocijalno progresivno oblikovanje. Za novegeneracije učenika je veoma bitno da dos-tignu stepen zajedničkog cilja pri radu uvaspitno-obrazovnim grupama, uz optimalnupedagošku klimu.

Individualne razlike u interaktivnoj

nastavi

Klasična razredno-časovna organiza-cija rada u školi, zasnovana je na podeliučenika u razrede i odeljenja. Ovakva or-ganizacija je nastala iz potrebe da se poveća


5/21



efikasnost nastavnikovog rada sa većim

brojem učenika, jer je rad produktivniji,efikasniji i korisniji.

,,Podela učenika na razrede i odeljenja,zasnovana je na pretpostavci da su učeniciistih godina, približno jednaki i premadrugim obeležjima i karakteristikama,, ( N.Grbić , Gimnazija Banjaluka). Pretpostavljase da postoji ,,prosečan,, ili ,,tipičan,, učenik,koji odražava sve osobine ostalih učenika ida je prema njemu moguća optimalnaoranizacija vaspitno-obrazovnog rada. Izovakve pretpostavke, izvedene su i mnogedruge na kojima se zasniva klasična orga-nizacija vaspitno-obrazovnog rada u školi.Pored ostalog, na toj pretpostavci su izrađeninastavni planovi i programi, tako da nas-tavnici mogu da realizuju programske sadr-žaje. Nastava se izvodi, kao da svi učeniciistog odeljenja ili razreda imaju jednakemogućnosti za izvršavanje jednakih zadataka.Na osnovu novijih naučnih saznanja, pos-tavljene su nove pretpostavke za organizacijui realizaciju vaspitno-obrazovnog rada, koje

će omogućiti prilagođavanje nastave indi-vidualnim razlikama učenika radi veće efi-kasnosti u radu. Nejednak tempo razvojasvakog učenika, kao i razlike u genetskimpotencijalima, socijalnim okolnostima i us-lovima u kojima se razvijaju, dovodi dovelikih individualnih razlika među uče-nicima. Razlike u telesnim karakteristikamapokazuju da su u istom odeljenju učenicinejednako razvijeni iako su istog hrono-loškog uzrasta (neki su viši i deblji od drugih,neki niži i mršaviji). Razlike su očigledne i

lako uočljive.Postoje i razlike u telesnim karak-

teristikama, koje više ili manje utiču naponašanje učenika, ali uopšte ne utiču naukupne rezultate vaspitno-obrazovnog rada ina uspeh u učenju. Prema učenicima kodkojih postoje teškoće u razvijenosti pojedinihčula, neophodno je prilagođavanje uslova

vaspitno-obrazovnog rada, stepenu razvi-

jenosti ili oštećenosti sluha. Teže je stvoritiuslove za bolji rezultat, prilagođavajući pos-tojeće uslove, prema psihičkim karak-teristikama i osobinama psihičkog razvojaučenika. Iz iskustva je poznato da učenici u

jednom odeljenju ne postižu jednake re-zultate, nego da postoje učenici koji brže ilisporije napreduju. Razlike se mogu uočiti usvim područ jima vaspitno-obrazovnog rada,posebno u čitanju teksta, razumevanju pro-čitanog teksta (notnog primera, sviranju,pevanju...). Na osnovu toga se može zak-

ljučiti da kod učenika jednog odeljenja, po-stoje izražene razlike ne samo u intelek-tualnim sposobnostima, nego i u drugim ka-rakteristikama učenika u nastavi. U klasičnojorganizaciji nastavnog rada, učenici su upoziciji da najveći deo rada na nastavi pro-vedu slušajući objašnjenja i izlaganja nas-tavnika, te da to što bolje memorišu i kasnijereprodukuju.

Savremene koncepcije nastave nudeoranizacionu šemu u kojoj učenici imaju

veće slobode kretanja i raznovrsnije modeleindividualnog rada i stvaranja.

Inovacije u nastavi muzič ke kulture

U savremenoj nastavnoj praksi su sveviše izražene tendencije za usavršavanjem imodernizacijom vaspitno-obrazovnog pro-cesa, s obzirom na to da na ovaj proces sveviše utiču veliki razvoj i napredak tehnike i

elektronike. Kako se taj tehničko-tehnološkirazvoj odvija velikom brzinom i prodire usva područ ja čovekovog života i rada i samanastava razumljivo mora da prati sve što se uspoljnom svetu događa i da u većoj ili manjojmeri prati taj razvoj obogaćujući je kroz noveciljeve, sadržaje, metode i oblike rada, nas-tavna sredstva, tehničke uređaje ...


6/21

Anita Popović


Zbog složenosti nastavnog rada i sve

veće prisutnosti raznolikih tehnoloških dos-tignuća promene u inoviranju nastave semoraju sprovoditi organizovano kroz koor-dinirani rad svih učesnika nastavnog procesa.

Svaka inovacija u suštini ima za ciljda postane praksa, a tu se onda javlja ponovoproblem, jer svaka praksa traži dalje svojeinovacije. Zbog toga inovacije ne smeju da seizmišljaju i uvode na brzinu po svaku cenu,

jer u nastavnom procesu to izaziva suprotneefekte.

Težnja ka novinama je opravdana. ali

ako se uvek ne mogu uvesti inovacije,postojeća praksa se može prilagođavati ipoboljšavati. Inovacije u nastavnoj praksi, aposebno u nastavi Muzičke kulture ne ulazeonom brzinom i u onom obliku kako bi smoto željeli u našim školama.

Primeri moguće upotrebe responderai kompjutera u nastavi Muzičke kulture susamo putokaz mogućeg inoviranja i obo-gaćivanja nastavnog sadržaja i rada u ovojnastavi.

Upotreba respondera

Responder je jedno od relativno novihnastavnih sredstava. To je zapravo sistem,tehnički izum, koji vidno poboljšava i raci-onalizuje sam tok nastavnog procesa i kodobrade, ali još više kod proveravanja ob-rađenog nastavnog gradiva. U osnovi sistemrespondera je sastavljen iz:1.

responderskog manipulatora (respon-dera),

2.

kontrolnog modula,3. semaforske ploče (ili ekrana),4.

priključnih kablova.

Sistem respondera se postavlja, instalira uposebnoj učionici, i da bi ga koristili, nas-tavnik i učenici trebaju da se pripreme iupoznaju sa načinom njegovog korišćenja.

Kod proveravanja znanja, nastavnik

može učenicima da postavlja pitanja usmenoili pismeno (na tabli ili grafofoliji) a učenicipreko responder manipulatora, evidentirajusvoje odgovore pritiskom na jedno odalternativnih slova: A, B, C, D, E.

Na savremenim elektronskim respon-derima postoji mogućnost da se evidentira i10 odgovora, a responder pravi procentetačnih i netačnih odgovora, sabira i ubeležavabroj osvojenih poena za svako radno mestoučenika i drugo.

Na urađenom primeru rada sa res-

ponderom u IV razredu osnovne škole,nastavniku su pored respondera potrebni još igrafoskop i grafofolija, na kojoj su napisanapitanja iz teorije muzike i audio kaseta nakojoj je snimljen slušni deo pitanja.

A – Pitanja iz osnova muzičke pismenosti.Pitanja se reprodukuju sa grafofolije,

a učenici na njih odgovaraju na nastavnikovznak, pritiskom jednog od alternativnihslova.

Pitanja:

1.

Linijski sistem je sastavljen od:

A: dve linije i jedne praznine;B: četiri linije i tri praznine;V: pet linija i četiri praznine;G: tri linije i dve praznine;D: šest linija i pet praznina.

2. Po trajanju ton može biti:

A: visok i dubok;B: kratak i dug;V: tih i jak;G: zelen i plav;D: srednji i visok.


7/21



Cela nota traje dok izbrojimo do:

A: jedan;B: tri;V: šest;G: dva;D: četiri.

Koliko četvrtina nota sadrži u sebi takt ¾?A: dve;B: šest;V: pet;G: tri;D: četiri.

Kada želimo da ponovimo kompoziciju, ili

neki njen deo, beležimo oznaku:

A: Prima volta;B: Moderato;V: Znak za ponavljanje;G: violinski ključ;D: tačku pored note.

Oznaka moderato označava:

A: brz tempo;B: umerenu jačinu tona;V: lagani tempo;G: usporavanje u tempu;D: umereni tempo.

Ton ima:

A: tri osobine;B: četiri osobine;V: dve osobine;G: pet osobina;D: jednu osobinu.

B – Slušni deo pitanja-

Posle saslušanog pitanja sa audiokasete, učenici imaju dva minuta za upi-sivanje odovora.

Pitanja:

1. Solo u ovoj kompoziciji ( K. SenSans: ,,Karneval životinja-labud ) se izvodina sledećem instrumentu:

A: violini;B: trubi;V: klarinetu;G: oruljama;

D: violončelu

2.

U kom je tempu slušani deo kom-

pozicije ( N.R. Korsakov: ):

A: u brzom;B: u umerenom;V: u laganom;G: u sasvim sporom;D: u srednje umerenom.

3. Saslušani deo kompozicije (St. St. Mokranjac: Druga rukovet – poč etni od-lomak prve pesme) izvodi:

A: orkestar;B: hor;V: solo instrument;G: hor i orkestar;D: solo glas.

4. Kompozicija koju slušate ( F. Šopen:Valcer – Des-dur – minijarturni valcer)izvodi se na:A: violini;

B:klaviru;V: trubi;G: flauti;D: harmonici.

Sređivanjem rezultata, nastavnik do-bija podatke u kom delu sadržaja programasu učenici davali bolje, odnosno slabije


8/21

Anita Popović


odgovore, te u daljem radu ispravlja uočene

nedostatke.

Upotreba kompjutera

Kompjuterski sistem nastave se danassmatra jednim od najsavremenijih i najboljihsistema sa najvećim stepenom individua-lizacije u nastavi, ali je ovo jedan od naj-skupljih sistema izvođenja nastave.

Mogućnosti kompjuterske tehnologije

postaju svakim danom sve veće, raznovrsnijei bogatije, tako da se danas prave nove ge-

neracije kompjutera, koji i u radu sa uče-nicima mogu voditi dijalog, ne samo pisanimrečima, već i govorom i to ne šablonski,programirano, već fleksibilno – kao sa nas-tavnikom. Danas još u potpunosti ne znamošta se sve kompjuterskom nastavom možepostići, jer je njena primena u školi još urazvoju. Svet elektronike se dalje unapređuje,a pojava kablovske televizije, povećala jemogućnost upotrebe kompjutera i u nas-

tavnom procesu.Timovi elektroničara i muzičkih struč-njaka iz sveta, uradili su do danas već višeizvanrednih programa za beleženje muzike(Eucore, Finale, Sibelius i dr.), ali je na-žalost izrada programa za muzičku nastavu

još relativno siromašna. Programi namenjeniučenju i vežbanju gradiva iz osnova muzičkepismenosti do sada su imali najviše uspeha,ali i u radu na deč jem muzičkom stvara-laštvu, rad na melodici, ritmici...

Primena kompjutera u nastavi Mu-

zičke kulture u osnovnim školama je nasamom početku, a to iz više razloga:

-

mali je broj osnovnih škola kojeimaju kompjutere

- učitelji (predavači) su slabo obučeniza rukovanje kompjuterima

-

nedostaju adekvatni programi za radu muzičkoj nastavi

- ne postoji dovoljno stručne literature

-

na seminarima se ovom problemumalo poklanja pažnja

- u pedagoškim časopisima se veomamalo piše i iznose iskustva u radu sakompjuterima i dr.Pod uslovom da nastavnici poznaju

rukovanje i rad sa kompjuterima, prikazaćudva primera, moguće primene kompjutera unastavi Muzičke kulture. U prvom primeruse kroz igru proveravaju učenička znanja omuzičkim instrumentima, a u drugom krozigru, proveravamo učenička znanja iz osnova

muzičke pismenosti i deč jeg muzičkog stva-ralaštva.

Ovaj program je zanimljiv samim timza nas, jer su ga programirali sami učenici.Igra poznavanja muzičkih instrumenata podnazivom: ''Hoćeš da se igraš pogađanja''?Ova igra ima dve mogućnosti načina rada.Prvi način je da učenik u dijalogu sakompjuterom, deluje kao instruktor, a drugida kompjuter ''uči'' od učenika vrste i glavnekarakteristike pojedinih instrumenata, da bistečeno znanje prezentirao u obliku pitanja.

PRIMER I

Kompjuter:Hoćeš da se igramo pogađanja?Učenik: DaK : Da li je to žičani instrument?U : NeK : Kaži mi šta si zamislio?U : FlautuK : Kaži mi neku karakteristiku flaute.

U: Spada u grupu drvenih duvačkih instru-menata, drži se poprečno i uglavnom svira uvisokom registruK : Hoćeš da se igramo pogađanja?U : Da.K : Da li je to žičani instrument?U : NeK : Da li je to duvački instrument?


9/21



U : Da.

K : Da li je to drveni duvački instrument?U : DaK : Da li se drži poprečno i da li može dasvira u visokom registru?U : Ne

Ova igra se može organizovati i zadruge instrumente, što zavisi od toga skakvim podacima raspolaže kompjuter.Noviji kompjuteri sa muzičkom karticom,mogu davati i zvučna pitanja na koja biučenici davali odgovore, o kom seinstrumentu radi.

- Muzički program :,,Muzičke pitalice iigre” sadrži u sebi 6 celina, kroz kojese proveravaju učenička znanja izosnovne muzičke pismenosti i manjideo iz dečijeg muzičkog stvaralaštva.

- Za izbor programa iz menija trebaotkucati odgovarajući broj.Programi ne moraju da se izvode

upitnim redom.

Program br.1: Pisanje nota na jednoj liniji(ritmički)

Kompjuter : U kom taktu želiš da pišeš note(2\4,3\4 ili 4\4)U : Biram 3/4K : Koliko ukupno taktova želiš da napišeš?U : Osam taktovaK : Piši3/4______________________________________________________________________Ovim programom se želi da se postigne:

-

uvežbavanje tačnog upisivanja nota usvakom taktu

-

upotreva svih notnih vrednosti pred-viđenih ovim programom

- upotreba pisanja i pauza-

upotreba i svih načina proučavanjanotnog trajanja

a) upotreba oznake za kraj kompozicije

- Programom nije predviđeno brisanje

pogrešno upisanih mapa ili drugihoznaka, da bi znao broj načinjenihgrešaka

- Kada učenik radi ovaj program samkod kuće, može da ga ponovi neo-graničen broj puta, sve dok ga neuradi tačno, a kada se radi u školi,učitelj može da kontroliše učenika ida ga upućuje na pravilan rad. Krozovaj program se omogućava rad uokviru ritmike i dečijeg muzičkogstvaralaštva, rada:

-

iimprovizovanje ritmičkih motiva- ritmički diktat-

ritmičke vežbe- ritmičke dopunjalke i dr.

Program br. 2: Pisanje nota na jednoj

liniji: dopuna započetih taktova (deč je

muzičko stvaralaštvo).

Kompjuter : U kom taktu želiš da pišešnote(2/4, 3/4 ili 4/4 ) ?

Učenik : U taktu 4/4K : Koliko taktova da ti zadam ?U : Osam taktovaK : Dopuni započeti takt :4/4_____________________________________________________________________

Kada učenik dopuni prvi takt, računarautomatski ispisuje takticu i zadaje ponovoprvu notu za sledeći takt, sada različito potrajanju od note zadate u prvom taktu. Akoučenik pogrešno popuni prvi takt, računar

javlja grešku zvučnim signalom i u gornjemuglu ekrana upisuje : greška br.1.Program se ponavlja više puta sve dok učenikdopunjalku ne uradi bez greške.Ovimprogramom se postiže i:

- pravilna upotreba notne vrednosti-

shvatanje odnosa taktova- razvija se dečije muzičko stvaralaštvo


10/21

Anita Popović


- motiviše učenik da u zadatku ne pravi

ni jednu grešku i dr.

Program br.3: Učenik piše note na jednoj

liniji , a računar ih svira (ritmički).

Kompjuter: U kom tempu želiš da se izvodeupisane note ?Učenik:U tempu Moderato .K : U kom taktu želiš da pišeš note ?U : U taktu 2/4K : Piši .

Moderato2/4__________________________________________________________________

Kada učenik ispiše vežbu, na ekranu sepojavljuje pitanje:K : Da li želiš da ti se vežba odsvira? (Da iliNe)

Na odgovor Da, računar svira napisanu vež-bu u isto vreme, ispod nota ispisuje crticerazličite dužine, zavisno od dužine trajanjasvake note. Pre sviranja vežbe, računarotkucava ritam jednog takta, da bi učenikuukazao na tempo , u kome će se izvesti vežbakako bi učenik ukoliko želi, mogao sa njimda otpeva, otkuca ili izvede na ritmičkominstrumentu vežbu. Kada računar odsvira

jednom vežbu, postavlja pitanje:K : Želiš li da ti se vežba ponovi? (Da ili NE)Uz predhodno, ovim proramom se postiže još

i : b) uvežbavanje pevanja ritmičke vežbe c) pevanje vežbe u određenom tempu,

bez usporavanja ili ubrzavanja (pe-vanje uz računar)

d) praćenjem crtica ispod nota ivizuelno se prati trajanje svakog tonau vežbi

e) slušanjem izvođenja vežbi sa raču-

nara, učenik kontroliše i vizuelnoprati notni tekst i dr.

Program br. 4 .

Računar ispisuje slučajni raspored nota, aučenik ih upisuje u linijski sistem (po visini),kroz npr. 16 –ine nota.

Kroz program br.5. učenik piše noterazličite po visini, a računar svira.

Program br.6. - Računar piše različitetonove po visini, a računar ih svira.

U programu br.7. - učenik piše i svira noterazličite po visini.

Program br.8 - se sastoji u tome što učenikkomponuje melodiju, računar svira.

Ako učenik napiše (komponuje) vežbu bezgrešaka, računar ga nagrađuje i svira mu

pesmu: „U livadi pod jasenom''.

Ovaj program omogućava da učenikpokaže ono što je naučio iz osnova muzičkepismenosti, da muzikalnost iskažu i kaostvaraoci (kompozitori). Na nastavniku jesada da učenika uputi i pomogne, kako bi utom početnom radu vežbe učenika imalemuzičku misao, lepu melodijsku liniju,pravilan osećaj za male muzičke celine...Korišćenje ovih i drugih programa u nastaviMuzike u mnogome će obogatiti njene

sadržaje rada, a učenici će kroz igru učiti itako više zavoleti i ovu tonsku (električnu)umetnost.

Što se tiče nastavnika muzike, trebalobi kombinovati tradicionalni način preda-vanja, sa ainteraktivnim pristupom, većomaktivnošću učenika u odeljenju kroz upotreburačunara, koji je sve više pristupačan deci.


11/21



Interaktivno uč enje u problemskoj

nastavi

Interaktivno učenje u problemskojnastavi predstavlja pedagošku inovaciju, koja

je teorijski osmišljena, eksperimentalno pro-veravana i praktično primenjivana, tek kra-

jem veka. Ovaj oblik učenja u problemskojnastavi se sastoji iz više nivoa. Njena orga-nizacija, realizacija i vrednovanje se ostva-ruje uz primenu posebnog sistema peda-goških načela, kroz efikasnost edukativnih

radionica. ( Dr Drago Branković Filozofski fakultet-Banja Luka 1999 Ineraktivno uč enje

I, str.109)Grupa i grupni rad u nastavi u kojoj

se uči putem rešavanja problema, može omo-gućiti ostvarivanje nekih ciljeva, koje jeteško ostvariti u drugim oblicima učenja.

-

Interaktivno učenje u problemskojnastavi, ima pedagoško opravdanje ispecifične didaktičko – metodičkepostupke.

- Interaktivno učenje predstavlja samo

jedan od oblika sticanja znanja irazvijanja.

U okviru teorije problemske nastave,postoje neke terminološke nejasnoće, ali inedovoljno definisane osnovne komponenteproblemske nastave. Predstavnici geštaltis-tičke psihologije ( Maks Ferthajmer ), procesrešavanja problema definišu kao dinamičkusituaciju, kao kretanje od ''nejasne relacije, ka

jasnoj prozirnoj''. Pored psiholoških, postoje ipedagoško-didaktična terminološka i poj-

movna određenja. Uglavnom se koristi pojam''problemska nastava'' kao specijalan nastavnisistem-metod''. Suština problemske nastave

jeste u tome što nastavnik ne saopštava ko-načne rezultate i zaključke nauke kao neštosavršeno i za svagda dato i da pri tom učenicine znaju odakle su i na osnovu čega su oniizvedeni, već ih uvodi u to kako se došlo do

određenih istina, prikazuje puteve, kojima se

išlo u otkrivanju tih istina'' ( Radovan Teo-dosić , Problemska nastava, Nastava i vas-

pitanje, Beograd,1970. br.3 str.261.)

Problemsku nastavu i pored njeneuobičajene strukture moguće je izvoditi i naosnovnim principima kooperativnog i inter-aktivnog učenja. Suština interaktivnog učenjase izražava u međuzavisnosti tj. međuuticajusubjekata koji zajednički uče. Interaktivnoučenje je zasnovano na kooperativnosti ikooperativnim odnosima, među subjektimakoji uče. Zbog toga mnogi pedagozi ovakavnačin učenja izražavaju kao kooperativno-interaktivni način učenja.Ta se sposobnost uprocesu učenja manifestuje praktično kaospremnost za rad sa drugima, spremnošću zauspostavljanje ravnopravnih odnosa sa dru-gima, te velikim poverenjem i tolerantnošćuprema drugima sa kojima se uči. Sposobnostza kooperativnost se može razvijati vežba-njem. Rad na rešavanju problema u procesuučenja može biti sadržinski ali i procesualnopovoljna pedagoška atmosfera za upozna-

vanje kooperativnih sposobnosti učenika, kaoi za vaspitno delovanje na njenom pod-

sticanju i razvijanju. Takvo operativno-inter-aktivno učenje u problemskoj nastavi, mo-guće je sprovoditi u svim nastavnim oblicima(frontalni, grupni, rad u parovima, indi-vidualni) sa različitim pedagoškim efektima.

Kooperatvno interakcijsko učenje uproblemskoj nastavi ima nekoliko različitihnivoa problemskog učenja. Teorijska saz-nanja i praktična iskustva u nastavi pokazujuda je moguće nivoe problemske nastave

razvrstati na 5 osnovnih:

a

problemsko izlaganje nastavnika;

b

problemski dijalog nastavnika i uče-nika;

c

samostalno rešavanje postavljenoproblema;


12/21

Anita Popović


d samostalno postavljanje i rešavanje

problema;e

samostalno konstruisanje problema,njegovo postavljanje i rešavanje.

Kod izbora nivoa problemske nas-tave, treba svakako uvažiti osnovni cilj uče-nja (vaspitno-obrazovni zadatak), priroduproramskih sadržaja koji se uče, stepenučenikovog poznavanja postupka za reša-vanje problema i težinu problemske situ-acije

.Interaktivno učenje u problemskoj

nastavi treba organizovati uz primenunekoliko bitnih načela:

a načelo atraktivnosti problemske si-tuacije i problema;

b

načelo primerenosti problemskesituacije psihofizičkom uzrastu uče-nika, njegovim prethodnim znanjimai nivou osposobljenosti za rešavanjeproblema;

c

načelo svrsishodnosti i ekonomično-sti interaktivnog učenja putemrešavanja problema;

d

načelo motivisanosti učenika za reša-vanje problemske situacije;

e načelo primerenosti programske nas-tave nivou osposobljenosti učenika zarešavanje problema i

f načelo privrženosti i osposobljenostinastavnika za izvođenje interaktivnoučenja i problemske nastave.

Interaktivno učenje u problemskojnastavi, bez obzira o kom nivou je reč,najefikasnije je u grupama. Jedino se u grupiostvaruje potpuna međuzavisnost njenihčlanova.

S obzirom na svu složenost učenjaputem rešavanja problema, bitno je da sepojedinci u grupi međusobno ohrabruju,

podstiču na aktivnost i pomažu jedni drugima

u svim fazama rešavanja problema i učenja.Oblike interaktivnog učenja u problemskojnastavi mouće je organizovati ako se stvoriposebna socijalna atmosfera u kojoj:

a postoji pozitivna međuzavisnost uče-nika u grupi i između grupa u procesurešavanja problema;

b ostvaruju se različiti oblici iterakcijeučenika u toku procesa učenja irešavanja problema na principu ,,li-cem u lice,,;

c

obezbeđuje se visok nivo individu-alne odgovornosti učenika svim fa-zama i postupcima ineteraktivnogučenja;

d omogućava razviajnje posebnih spo-sobnosti i vežbanje socijalnih veštinau procesu svakog rešavanja prob-lema;

e

vrši praćenje procesa učenja i eva-luacija rezultata učenja ali i evalua-cija grupnih procesa.

Funkcije nastavnika koji organizuju raz-ličite nivoe i oblike interaktivnog učenja uproblemskoj nastavi su nove. Umesto kla-sičnih funkcija predavača i ocenjivača, nas-tavnik u interaktivnom uenju u problemskojnastavi ima nove i specifične funkcije:

a

funkcija definisanja cilja učenja igrupnog cilja;

b funkcija izbora i konstruktora pro-blemske situacije;

c

funkcija planera, koordinatora i us-

merivača grupnih procesa u inter-aktivnom učenju;

d

funkcija praćenja i evaluacije ost-varenosti vaspitno-obrazovnog cilja,ali i nivoa ostvarenosti grupnog cilja.

Interaktivno učenje u problemskojnastavi ima određene prednosti u odnosu na


13/21



klasične oblike školskog učenja. U takve

prednosti možemo uvrstiti:

a

školski uspeh (kvantitet, kvalitet, traj-nost i primenljivost školskog znanja);

b nivo razvijenosti interpersonalnihodnosa (učenik-učenik, učenik-nas-tavnik, učenik-grupa vršnjaka, uče-nik-grupa-kolektiv učenika);

c

odnos samouvažavanja i samopoš-tovanja.

Poblemska nastava u kojoj se pri-menjuje intreaktivno učenje ima posebnefaze i nivoe, koji se ostvaruju primenomspecifičnih pedagoških načela. Sve te spe-cifičnosti i ,,nova pozicija vaspitanika uprocesu učenja,, obezbeđuju interaktivnomučenju u problemskoj nastavi prednosti uodnosu na ,,klasičnu,, kao i na neke drugesavremene modele nastave. Primenom ovepedagoške inovacije, determiniše se spo-sobnost nastavnika za planiranje, oranizaciju,izvođenje i vrednovanje efekata interak-

tivnog učenja u problemskoj nastavi.

ILUSTRACIJA I DEMONSTRACIJA

- kao faktori u sticanju učenikovih

predstava o muzičkoj materiji tehničko-

izvođačkoj problematici –

Sastavni deo rada u instrumentalno-pedagoškom procesu čini sviranje nekogmuzičkog dela, fragmentarno ili u celosti,

pred učenikom. O realnim vrednostima ovogpedagoškog sredstva, postoje različita miš-ljenja. Mnoga od njih se zasnivaju na sub-

jektivnim i površnim zaključcima, bez pravepsihološko-pedagoške osnove, dok relativnomanji broj proizilazi iz dubljeg uvida ususštinu i značaj ovog postupka.

Elementi pokazivanja, sučeljavaju se u

svesti učenika sa njgovim subjektivnim vi-đenjem i utiscima, koje prima i drugimputevima. Na primer: posmatranjem sviranjasvojih drugova, odnosom prema izvođačko-pedagoškim postupcima autoritativnih lič-nosti, direktnim ili indirektnim uvidom ustvaralačke postupke velikih majstora izvo-đačke umetnosti (javni časovi, koncerti,zvučni i video snimci).

Ilustracija, podrazumeva osvetljava-nje problema, situacija različitih mogućnosti,okolnosti i slično. Demonstracija pak, suge-riše model koji sadrži karakteristike doka-zivanja. U pedagoškoj praksi možemo za-paziti dva, suštinski različita tipa doka-zivanja: ilustraciju i demonstraciju.

Ilustracija predstavlja sastavni deopedagoškog procesa, dok demonstracija lakopoprima karakteristike, koje su u suprotnostisa suštinskim ciljevima pedagoškog procesa.Zbog čestih nesagledavanja suštinskih razlikaizmeđu ovih mogućnosti, neki smatraju da

samo veliki izvođač može da bude i vrhunskipedagog (jer on ima šta da pokaže), dok dru-gi izražavaju mišljenje da za dobrog peda-goga nije toliko bitno da li je ikada u životunastupio na koncertnom podijumu – ukolikodobro poznaje instrumentalno- izvođačkuproblematiku.

Jednom od vodećih ruskih i svetskihpedagoga B.V. Beljenkiju, postavljeno jepitanje koje se odnosilo na ovu problematiku,a on je dao odgovor: ,,Ja mislim da dobarpedagog treba da ima potpuni uvid u situaciju

koja se nalazi sa obe strane linije, koja delipubliku od izvođača,,. ,,Potpuni uvid,, u situ-aciju u kojoj se nalazi izvođač prilikom iz-vođenja muzičkog dela, podrazumeva i sop-stveno iskustvo pedagoga, stečeno na po-dijumu, kroz suočavanje i doživljavanje svihumetničkih i psihofizičkih komponenti izvo-đačkog čina. Posedujući uvid u karakter i


14/21

Anita Popović


prirodu situacije u kojoj se nalazi izvođač,

pedagog-nastavnik, treba da pažljivo pos-matra, prati i utiče na formiranje odgova-rajućih induividualno oformljenih meha-nizama kod učenika. Kako vidimo iz svegaovoga, odlučujuće je da učenik formirasopstveni odnos prema izvođačkom činu, dokmu nastavnik u tome pomaže na osnovusopstvenih iskustava i saznanja o prirodi ikarakteru psiholoških i fizičkih reakcija.

,,Čas treba voditi, pre svega sa ins-

trumentom u ruci i koristititi ga u pot-

rebnoj meri za ilustrovanje svih različitih

mogućnosti rešenja jednog izvođačkogzahteva,, ( Dejan Mihajlović , Elementi violi-nizma, 1993. godina).

Interaktivno uč enje u egzemplarnoj(paradigmatskoj) nastavi

Termin EGZEMPLARNA (exem-plar, exemplum) je latinskog porekla i značiprimerak, uzorak, ugled. Egzemplarno znači-iz mnoštva uzeto, ograničenje na bitno.

Osnovni smisao ove koncepcije je utome, da se iz nastavnog programa pojedinihpredmeta, odaberu one karakteristične, nas-tavne teme i da se takve odabrane nastavneteme s metodičke strane obrađuju na uzorantj. egzemplaran način.

Suština ove nastave je u izboru eg-zemplarne nastavne teme, tj. jedinice i uprimeni odabranih, adekvatnih nastavnih

postupaka, metoda, tehnika.- Egzemplarna nastava obično u in-

teraktivnoj nastavi prolazi kroz tri etape:

1. Proučavanje nastavnog programa iidentifikovanje egzemplarnih i sličnih sadr-žaja (nastavnik u ovom sadržaju odvajaegzemplarne od analognih (sličnih) sadržaja.

2. Obrađivanje egzemplarnih sadržaja na

što uzorniji, kvalitetniji i primeran način.Ova etapa podrszumeva:

a pripremanje;

b obradu nastavnog sadržaja;

c vežbanje;

d

neposredno ponavljanje i pro-

veravanje.

3. Samostalna učenička obrada analognihsadržaja po uzoru (modelu, paradigmi)egzemplarnog sadržaja.

Krajnji cilj proučavanjaegzemplarnom nastavom je osposobljavanjeučenika za samorad, samoučenje, zasamoedukaciju i za što aktivnije uključivanjeu proces ,,zarađivanja,, znanja.

Egzemplarna nastava ima u sebiprednosti ali i nedostatke.

Prednosti su što:a

omogućava učenicima interaktivnoučenje;

b

omogučava stvaralački rad i učenika inastavnika;

c

nastoji da izbegne enciklopedizam ididaktički materijalizam programskihsadržaja;

d učenici na manjem broju činjenica,usvajaju pojmove, razvijaju miš-ljenje, dolaze do zaključka i gene-ralizacije;

e ova nastav ima mesta u sklopu ostalih

nastavnih koncecija i njihovepolivarijantne primene.

Nedostaci su što:a

učiti vaspitavati učenika po eg-zemplaru, znači učiti ih da u ži-votu traže modele, uzore, ori-ginale...


15/21



b nije sigurno da će ezemplarni

sadržaj (model) biti pravi model i,,duhovna radijacija,, za analognesadržaje. Ako se to ne ostvarionda se stvara praznina u obra-zovanju.

c teško je a i opasno, analogansadržaj poistovetiti sa egzem-plarnim;

d izbor egzemplarnog sadržaja tražiod nastavnika virtuoza, stvaraoca,traži nastavnika šire pedagoško-didaktičke i metodičke kulture;

e

egzemplarnoj nastavi, dakle, nesmemo dati čarobnu moć i takavznačaj da može rešiti mnogo-brojne nagomilane probleme, anaročito da može potpuno rešitipitanje preobimnosti programskihsadržaja.

Ovu nastavu treba shvatiti samo kaosmernicu za nove mogućnosti u stvaralačkomnastavnom radu. Princip egzemplarizma sveviše se afirmiše u obradi programskih sadr-žaja, a njegovu afirmaciju u novije vremenaglašava i radioničko-edukativna aktivnost.

MODEL (EGZEMPLARNE) NASTAVE U

VIOLINSKOJ NASTAVI

(O LEVOJ RUCI)

Ako desnom rukom stvaramo ,,zvuk,,tj. ,,sviramo,, onda za levu ruku možemo rećida ona priprema skoro sav materijal kojitreba zvukom oživeti, dakle odsvirati. Leva

ruka intonacijom, vibratom, raznim vrstamaglisanda, artikulacijom prstiju i drugimmogućnostima, učestvuje u realizaciji zvučnematerije. Zvučanje je uslovljeno, pre svega,tipologijom pokreta dizanja i spuštanjaprstiju.

Odnos ruke prema instrumentu trebada bude fleksibilan i pripremljen za sve

promene do kojih se dolazi tokom sviranja.

Kod početnika učenika, npr.: treba insistiratina mekom i plastičnom stanju šake i celeruke. Prsti treba slobodno i opušteno da,,vise,, iznad grifbreta, tj. iznad zone u kojojće kasnije dejstvovati. Eliminisanje grče-vitosti i stezanja vrata violine je od velikogznačaja za kasnije učenikovo prilagođavanjeefikasnim i racionalnim izvođačkim zah-tevima.

Položaj palca ima veliki značaj zaslobodu obavljanja svih funkcija leve ruke iodređuje se prema individualnim osobe-

nostima šake i prstiju. Položaj palca se nemože posmatrati izolovano od odnosa celeruke prema instrumentu. Orijentaciono, palacdodiruje vrat violine zonom osnovnog inoktnog članka, a njegov odnos prema prs-tima je promenljiv, fleksibilan i subjektivnoodređen.

Položaj prstiju u odnosu na grif-bret je takođe uslovljen osobenostima kon-strukcije izvođača. Bez obzira na indivi-dualne razlike, opšte prihvaćena je neop-hodnost zaobljenog položaja svih prstiju.Mnogi pedagozi započinju proces prila-gođavanja učenika instrumentu upravo insi-stirajući na udobnom i zaobljenom položaju3. i 4. prsta.

U tehnici leve ruke možemo dazapazimo i sistematizujemo sledeće osnovnetipove pokreta prstiju:

-

pokrete dizanja i spuštanja

prstiju;

-

klizajuće pokrete;

-

pokrete premeštanja prtiju sažice na žicu (bočni pokreti);

-

korelativne, adaptivne pokrete

palca.

Pokreti dizanja i spuštanja prstiju sunajbrojniji i najznačajniji pošto se sadrže usvim ostalim pokretima. Veći deo peda-


16/21

Anita Popović


goškog materijala (vežbe, etide i drugo)

posvećeni su sticanju i usavršavanju kultureovih pokreta. Pažljivom analizom karakteraovih pokreta, možemo da zapazimo sledeće:ukoliko postavimo ruku u položaj iz kogatreba da započne sviranje, videćemo da namprsti, ležerno savijeni ,,vise,, iznad žica uzoni, gde će njihovim padom na određenomesto započeti zvučanje instrumenta. Akopokušamo da sviramo, polazeći od ovogpoložaja, videćemo da nam on odgovarasamo za neke izvođačke zahteve, npr.: zamiran, ne mnogo brz, legato ili njemu sličan

po karakteru detache. Kroz sledeći ekspe-riment može se sagledati sledeće:

a Postavimo šaku sa zaobljenim prs-tima na sto, tako da se ona nasloni nanjega vrhovima prstiju i korenomšake. Ako sada podinemo desnomrukom bilo koji prst, a zatim ga naglopustimo, videćemo kako muskulaturamunjevito vraća prst u prvobitanpoložaj. Pokreti dizanja i spuštanjaprstiju imaju veliki značaj jer se timeaktivira prirodan elasticitet musku-lature, koji je od velike važnosti zaslobodan pad prsta. Pokretima diza-nja i spuštanja prstiju treba posvetitiznačaju pažnju, jer od njih zavisi ispontanost njihovo pada na žicu.

Sloboda pokreta leve ruke zahtevanajmanji mogući pritisak prstiju na žice, kojitreba da omogući željeni kvalitet zvučanjainstrumenta. Tako npr. izvođenje pasaža uMendelsonovom e-mol koncertu, 3. st. Zah-

teva hitre pokrete prstiju i njihov slobodanpad bez većeg pritiska.

U cilju sticanja osećaja obavljanjaracionalnih pokreta, ovladavanje tehnikeistovremenog spušrtanja grupe prstiju na žicei njihovo postavljanja da leže na žicama, imaznačajnu ulogu.

Programirana nastava

u interaktivnom uč enju

Programirana nastava je kao i svedruge zapravo reakcija na tradicionalni sis-tem obrazovanja. Ova nastava nastoji damodernizuje postojeće oblike i metode rada,da sadržaj obrazovanja prilagodi intere-sovanjima i mogućnostima učenika. Takođe,treba da pomogne rešavanju problema koje jedonela eksplozija znanja, moderna tehno-logija, elektronika i kibernetika, kako bi se

osigurala aktivnost i zajednički rad nastav-nika i učenika. Od samog početka za peda-

gogiju i didaktiku, programirana nastava jeznačila i ostaje kao vid nastave koji ostvarujeprincip racionalizacije i povećava njenu efi-kasnost. Ruski teoretičari je povezuju sakibernetikom, teorijom informacija i teorijomalgoritma. Njen početak datira od 1920 -tegodine, od kada je S. Presi pronašao prvumašinu za učenje, a neki autori njene početkenalaze još od Torndajka (1898god).

Pojam i funkcije

U svetu i kod nas se upotrebljavaizraz programirana nastava (programmendinstruction), u kome postoje 2 sistema:

- sistem koji upravlja i-

sistem kojim se upravlja.

Suština joj je da se nastavno gradivorazlaže na elemente (porcije), koji se daju ustrogo logičnoj postupnosti, čije se usvajanjekontroliše sa odgovorima učenika, te se tako

stimuliše samostalan rad i samostalno miš-ljenje učenika.

Osnovna funkcija programirane nas-tave je njen doprinos racionalizaciji nastav-nog rada, i doprinos povećanju efikasnostiučenja. Pored ove funkcije, navodimo i jošneke didaktičko- metodičke funkcije, koje suujedno i njene prednosti:


17/21



a znatno poboljšava kvalitet uprav-

ljanja i organizaciju nastavnog pro-cesa,

b omogućava individualno usvajanjeznanja, dozvoljava individualni tem-po i ritam učenja,

c obezbeđuje stalnu povratnu infor-maciju, čime je obezbeđena stalnakontrola usvajanja sekvenci i manjihlogičkih celina,

d

omogućava samostalan rad- samo-stalno učenje,

e znatno više stimuliše i motivišeučenike na intenzivniji rad i učenje.

U teoriji je poznato i empirijski pro-vereno nekoliko vrsta programa: linearni,usavršeni, modifikovani linearni programi saviše varijanti, i razgranati program.

Programirana nastava se izvodipomoću:

-

programiranih udžbenika - materijala,-

mašina za učenje i-

poluprogramiranih materijala.

Programirani udžbenici više su uupotrebi od mašina za učenje, i dostupni susvakom pojedincu.

Njihova upotreba je jednostavna, mo-gu se nositi kući i nisu skupi kao mašine.Gradivo može biti u ovom programu ponu-đeno prema linearnom, razgranatom, ili kom-binovanom programu.

Programirani udžbenik ima za od-govor, za povratnu informaciju različita teh-nička rešenja. Tako se može reći da rešenjemože biti u prvoj stranici informaciono, i

stranice sa tačnim odgovorom, tj, dve trećinestrane su informacionog karaktera, a naposlednjoj trećini se daje tačno rešenje.

Učenik bi trebalo da pokrije deostranice udžbenika gde je dat odgovor, pakad odgovori, otkriva taj deo stranice iupoređuje rešenja i ponuđeno.

Pored niza prednosti, programirani

udžbenik ima svojih nedostataka ako se neprogramira adekvatno. Gradivo se tako možeformalizovati i šablonizovati: učenik možegledati rešenja pre nego reši zadatak...

Novija istraživanja ukazuju, da prog-ramirana nastava, nije ispunila prvobitnaočekivanja. Nju treba shvatiti kao nastavakopšte linije razvoja nastave, i inovaciju kojanije potpuno zaokružila svoj razvoj. Najvećesu joj mogućnosti u matematici, hemiji,fizici, biologiji, tehničkim disciplinama, aprimenu je našla i u društvenim naukama. (drSvetozar Milijević , interaktivno uč enje I ).

PRIMER 1. - Primena programiranenastave u nastavi solfeđa

Ritam

Zapiši i dopuni u notnoj svesci sledećapitanja:

a

Pored ravnomerne pulsacije, navedi još 4 ritmičke karakteristike_________________________________.

b

Zašto su ritam i tempo međusobnopovezani___________________________________________________________.

c Koje su urođene karakteristike ritmaSrbije, Crne Gore i BiH _______________________________________________________________.

a

Koje vrste ritma nema u navedenimkrajevima, a koje dominiraju________________________________.

b Šta je romanski i germanski pravac________________________________________________.


18/21

Anita Popović


c Koje su osnovne teze ritmičkih

postavki_____________________________________________.

a

Šta je takt _____________________.b

Šta je metar____________________.c Šta označava tempo_____________.

Tačni odgovori se nalaze na drugoj stranilista.

1.

a

Pored ravnomerne pulsacije, postoje još isledeće karakteristike ritma: ravnomernadvodelnost, govorni ritam, mešovitiritam, trodelni ritam.

b

Ritam i tempo su povezani sa protokomvremena, koje se mogu posmatrati krozstvaralačku periodiku, renesansu, barok,klasicizam, romantizam... Tempo je npr.strogo povezan sa zamisli kompozitora

koji traži da se njegovo delo izvedeodređenim tempom, kako bi se postigloodređeno estetsko dejstvo na slušaoce.

c Ritmičke karakteristike Srbije, CrneGore, B i H su: dominacija govornihritmova, ravnomerna dvodelnost bezuzmaha. Nema punktiranih ritmova ni udvodelu i trodelu, u Srbiji ima mešovitihritmova ali laganijeg tempa, i nemanepravilnih ritmičkih grupa - triola.

2.

a

Nema punktiranih nepravilnih ritmičkihgrupa, a dominiraju govorni i mešovitiritmovi.

b Romanski pravac tumačenja ipostavljanja ritma, polazi uvek od živogritma, zvuka, ka njegovom postavljanjunotnom slikom, i tek ka eventualnomtumačenju u nastavnom procesu.

Germanski pravac nastave polazi od

metra, od vrste taktova, broja ritmičkih jedinica, od naglašenih i nenaglašenihtaktovih delova sa tezama i arzama - karitmu.

c

Osnovne teze ritmičkih postavki su:

-

od ritma ka metru, a onda tumačenju.

- od paralelizma dvodelnih i trodelnih jedinica: prvo sa izjednačavanjemtrajanja grupe dvodelne sa trodelnom

jedinicom,

-

od eliminacije teze i arze ka shvatanjuritmičkih vrsta, preko zvučnih utisakapredstavljenih notnom slikom.

- od oštrih pokreta pri taktiranju, kafinesama u akcentovanju ritmičkihvrsta i ritmičkih figura.

-

od spojenih elemenata melodike iritma, ka njihovom izdvajanju zbogpojedinačnog savlađivanja.

- od sinhronizacije opažanja, repro-dukcije, ka njihovom spajanju.

- Cilj nastave je podjednako ovla-davanje zvukom i notnom slikom.

3.

a

Takt je najmanja celina notnog teksta,nastala beleženjem grupisanih tonovaprema akcentima.

b Metar je sredstvo opažanja i zapisivanja

ritma u odnosu na grupisanje osnovnihudara i na njihovu vrstu.

c

Tempo označava brzinu proticanjamuzičkog sadržaja. Od odabranog tempazavisi karakter kompozicije koja seizvodi.


19/21



Interaktivno uč enje u nastavi putem

otkrić a

Učenje otkrivanjem u najširem smislu jeste jedna od osnovnih najstarijih i naj-značajnijih metoda saznanja, i menjanja sre-dine u kojoj ljudi žive i rade. Ona proističe izprakse kojom ljudi otkrivaju suštinu prirode,menjaju je i prilagođavaju svojim potrebama.Po Radovanoviću, otkrivanje,, je jedan odneformalnih prirodnih, i spontanih oblika

učenja, koje obezbe

đuje iskustvo iz ,,prveruke,, koje je nezamenljivo i veoma značajno

u životu,,.Pod ovim nazivom se često opisuje

oblik učenja, koji je vrlo srodan prethodnom,(rešavanje problema). U oba slučaja, ono štose uči ne daje se u finalnom obliku, negoučenici samostalno dolaze do saznanja. Os-novni cilj ove nastave je sticanje nekih veš-tina, metoda, oblika intelektualne delatnosti,a ne sticanje neke sume znanja.

Najjasnija razlika između rešavanja

problema i učenja putem otkrića u užemsmislu reči je da se učenje putem otkrićaodnosi na ona učenja koja počivaju nasamostalnom induktivnom dolaženju do saz-nanja, a rešavanje problemaobuhvata sve druge prob-lemske situacije. Uovomslučaju, najbolji oblik učenjaputem otkrića jeste učenje uvidu ogleda, eksperimenata,.

Najčešće je reč oponovnom školskom otkri-

vanju istina već poznatih unauci, ali u tom procesudolaženja do otkrića, učeniciu sažetom vidu rekonstruišuproces istraživanja.

Na primer, učenicisamostalno izvode ogled dabi utvrdili kako se prostire

zvuk, ili proizvodi ton na nekom in-

strumentu...

Aktivnosti nastavnika i učenika suskoro isti kao u nastavi putem rešavanjaproblema. Produktivno učenje, čemu težimou kontekstu, postiže se programiranom ipoluprogramiranom nastavom.

Učenje rešavanjem problema... Prema R.Radovanoviću ( Radovanović , 1989, str.11),postoji nekoliko modaliteta učenja

otkrivanjem:a Otkrivanje podatka posmatranjem,b

Rešavanje problema na osnovu praktičnedelatnosti,

c

Otkrivanje uzročno - posledičnih veza,(sagledavanje odnosa),

d

Otkrivanje implicitnog značenja reči (naosnovu konteksta),

e

Kritičko čitanje i preispitivanje podataka.

Učenje nije samo puko prilagođa-vanje sredini u kojoj ličnost živi. Čovek seučenjem osposobljava da sredinu menja pre-ma svojim potrebama.


20/21


21/21



Zatim sledi demonstracija nastavnika, tj.

sviranje na instrumentu.Počinje tihi, samoobrazovni rad uz

objašnjenje. Čas teče dalje prema datoj šemi.

Cilj učenja pesme:a shvatiti tekst pesme, melodiju, ritam;b

Uočiti trodelnu podelu takta, tj. dvatrodelna takta;

c

upamtiti melodiju pesme;d doživeti u celini lepotu zajedničkog

pevanja;e naučiti izražajno pevanje pesme ,,Na

studencu,,.

Samoocenji-

vanje

Podelaučenika na trigrupe: A, B,V.

Uputstvo za rad.

Još jednom pažljivo otpevati pesmuzajedno. Obratiti pažnju na jasno i raz-govetno izgovaranje teksta, skokove umelodiji, tempo, dinamiku . . .

Odgovarati na postavljena pitanja.- O čemu se govori u pesmi ,,Na studencu,, ?

Nastavnik na klaviru svira pesmuučenicima uz jasno izgovaranje teksta, tj.prve strofe. Druga i treća strofa su napisanena tabli.

Pesma ,,Na studencu,, opisuje mladudevojku u noći na studencu, i njen susret samladićem u kojeg se ona zaljubila.

Pesma se izvodi u brzom tempu i 6/8taktu.

Nastavnik objašnjava učenicima,nakon zajedničkog pevanja 6/8 -ski takt. Dvatrodelna takta spojena u jednu celinu čine6/8-ski takt. To je složen takt koji ima dvanaglašena taktova dela (prvi i četvrti) i taktirase na dva. Jedinica brojanja je četvrtina s

tačkom

Nakon objašnjenja 6/8 takta, nas-tavnik zahteva od učenika da svako od njihpokuša da taktira 6/8 - ski takt kroz zadatumelodiju pesme. Učenike deli u tri grupe, odkojih svaka grupa treba najbolje da izvedepesmu uz taktiranje.

Nakon završenog takmičenja, nas-tavnik određuje pobednika, u ovom slučajugrupu A, i u završnom delu časa pušta naCD-u snimak pesme ,,Na studencu,,.

INTERACTIVE TEACHING - AN INNOVATIVE WAY OF TEACHING

Abstract: Interactive teaching is based on the interpersonal, cooperative relationship among pupilsin teaching process. This is the way to overcome disadvantages of traditional teaching methods.

Further, the paper analyzes the features of the traditional and active school, the objectives ofthe active school, group forming, goup constitution, evaluation of pupils' group work and givespractical examples of the class organization using this way of teaching.

Key words: interactive teaching, an innovative way of teaching

Documents

Interaktivno Ucenje Strucni Rad