Strateke Odrednice i Kultura Me‘unarodne Organizacije Mott MacDonald

  • View
    10

  • Download
    2

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Strateške odrednice i kultura međunarodne organizacije Mott MacDonald

Text of Strateke Odrednice i Kultura Me‘unarodne Organizacije Mott MacDonald

  • Univerzitet privredna akademija Novi Sad FORKUP

    Seminarski rad iz Meunarodnog menadmenta Strateke odrednice i kultura meunarodne

    organizacije Mott MacDonald

    Novi Sad, 2010.

    Student: Bratislav Stanii D10/2009 Smer: Menadment i organizacija

    Mentor: prof.dr.sc. Vidoje Vuji

  • 2

    Sadraj:

    1.Uvod.......................................................................................................3 1.1. Globalizacija i meunarodni menadment3 1.2. Strateko planiranje u meunarodnom menadment.5

    1.3. Vrednosti i kultura u meunarodnom menadmentu..7

    2. O Mott MacDonald kompaniji.................................................................7

    3. Strateke odrednice Mott MacDonald kompanije...................................9 3.1. Vizija............................................................................................10

    3.2. Misija............................................................................................11 3.3. Ciljevi i strategija..........................................................................13

    4. Vrednosti i kultura Mott MacDonald kompanije....................................16

    5. Literatura .............................................................................................19

  • 3

    1. Uvod

    Savremeno okruenje u kom posluju dananja preduzea odlikuju brojne promene, poput globalizacije i hiperkonkurencije, koje nameu potrebu za novim pristupom poslovanju meunarodnim menadmentom. Dolazi do participacije preduzea na tritima van svoje na dva naina: internacionalizacija (geografska ekspanzija poslovnih aktivnosti) i globalizacija (globalna integracija poslovnih aktivnosti).

    Globalizacija se karakterie brim komuniciranjem i transportom, kao i sve veim i brim kretanjem roba, usluga i faktora proizvodnje. To stvara brojne mogunosti i izazove na koje preduzea treba blagovremeno da reaguju. Preduzee moe ali ne mora da participira u procesima globalizacije. Da li reagovati ili ne zavisi od brojnih faktora od kojih su veliina preduzea i grane u kojoj obavlja poslovnu aktivnost meu najbitnijim. Naravno, da odreene efekte globalizacije oseaju sva preduzea nezavisno od veliine i grane u kojoj obavljaju svoju poslovnu aktivnost. Za brojna manja ali i neka srednja preduzea po veliini jo dugo e biti mesta na lokalnim trinim niama. Treba imati dobro odabranu strategiju da se ouva strategijska pozicija na lokalnim trinim nisama. Najvei broj danas vodeih preduzea u globalnim granama odpoela su sa stvaranjem neke prednosti u svojoj zemlji, zasnovane na proizvodima, procesima, marketingu, to su kasnije koristila u nastupu na meunarodnom tritu. Kasnije se te prednosti steene na domaem tritu proiruju koristei mogunosti itavog sistema svetske privrede. Poslovni uspeh zasnovan na konkurentskoj prednosti je dinamian proces i u osnovi je uslovljen sposobnou inoviranja preduzea.

    Hiperkonkurencija, rivalvstvo konkurenata na globalnom nivou neprekidno raste. Ogleda se u takmienju na svim poljima, a najvie na polju inovacije usluga i proizvoda, stvranju novih vrednosti i deferencijacije. Hiperkonkurenti nalaze se u kontinuiranim promenama, kako bi se to bolje diferencirali jedno od drugog, odnosno repozicionirali i izbegli direktne sukobe, ili kako bi nadmudrili jedan drugog. Inicijativa i brza reakcija na promene su od kljunog znaaja za stvaranje konkurentske prednosti.

    Dakle, svako preduzee mora kontinuirano da prilagova svoje poslovanje okruenju radi opstanka i daljeg razvoja. Na okruenje bi trebalo gledati kao na potencijalnu ansu za unaprenje poslovanja, ali i eventualnu pretnju zbog uticaja nekontrolisanih faktora na sadanje i budue poslovanje.

    1.2. Globalizacija i meunarodni menadment

    Globalizacija predstavlja jednu od najvanijih odlika tekuih trendova u procesu ekonomskog razvoja i modernizacije. U novijoj literaturi ocenjuje se kao kljuni pokreta koji intenzivira potrebu za stratekom perspektivom menadmenta i veim angaovanjem svih zaposenih u organizaciji. Novi trendovi zasnovani su na visokoj tehnologiji i njenoj primeni, ne samo na razliitim nivoima ekonomskih aktivnosti od proizvodnje do potronje, ve i u oblasti komunikacija. Nova informacija i znanje

  • 4

    postali su kljuno obeleje konkurentske prednosti i nova osnova za menarodnu alokaciju materijalnih, finansijskih i ljudskih resursa. Sutinska karakteristika globalizacije je protok informacija, kapitala i ljudi. Sa globalizacijom vreme i prostor vie nisu prepreka za sklapanje poslova bilo gde u svetu. Zahvaljujui kompjuterskoj tehnologiji mogue je istovremeno obavljanje vie transakcija na razliitim tritima, a trite se praktino prati 24 sata dnevno svaki dan u nedelji. Ova mogunost namee zahtev menaderima da misle globalno, a rade lokalno. To znai da shodno potrebama trita mora brzo da reaguju na informacije irom sveta i da prema potrebi premetaju resurse kako bi zadovoljili lokalne potrebe. Globalizacija se odnosi na proizvodnju, distribuciju proizvoda i usluga i kvaliteta irom sveta. Ona faktiki predstavlja kompleksniju formu internacionalizacije koja podrazumeva odreni stepen funkcionalne integracije izmeu meunarodno disperziranih ekonomskih aktivnosti. Znaajno obeleje globalizacije je tendencija rastue meuzavisnosti. Globalizacija je vezana za ukupnu strategiju preduzea. Proces globalizacije poslovanja najtransparentnije se ispoljava kroz strateki prilaz novim poslovnim mogunostima i horizontalnu disperziju poslovnih aktivnosti u vie zemalja istovremeno. Ona stvara strateki okvir za organizovanje poslovnih aktivnosti, bilo da je re o istraivanju i razvoju, proizvodnji, finansijama, marketingu, distribuciji. Dakle, menaderi meunarodnih organizacija, treba da uvae promene koje nosi savremeno okruenje i deluju u skladu sa tim, to podrazumeva drugaiji pristup odnosno strateki pristup globalnom poslovanju, koji karakteriu izvesne promene u odnosu na menadment pristup poslovanju organizacija koje obavljaju svoje poslovne aktivnosti u okviru jedne zemlje. Specifinosti stratekog pristupa globalnom poslovanju od bazine misije preduzea, strategije, strukture do procene i kontrole du date u tabeli 1.

    Bazina misija preduzea * Ostvarenje profitabilnosti * Prihvatanje na svetskom tritu uz mogua lokalna prilagoavanja Strategija * Globalna integracija Struktura * Mrea organizacija * Rastua kompleksnost i meuzavisnost Kultura * Globalna Tehnologija * Fleksibilna proizvodnja Donoenje strategijskih plansih odluka * Centralizovano Trina orijentacija * Jedinstveno svetsko trite

  • 5

    Marketinka strategija * Standardizovani marketinki miks * Globalni proizvodi i usluge za globalnog potroaa Finansijska strategija * Globalne finansije * Raspodela profita na globalnoj osnovi * Snienje jedininih trokova zbog ekonomije obima Strategija razvoja ljudskih resursa * Najbolji ljudi svuda u svetu * Razvoj menadera sa globalnom orijentacijom Procena i kontrola * Korienje i univerzalnih i lokalnih standarda

    Tabela 1. Strateki pristup globalnom poslovanju

    Globalna strategija omoguava kompaniji koja posluje u globalnoj grani da ostvari globalnu prednost, integriui aktivnosti kompanije u celom svetu da se ovlada povezanou meu strategijama koje se primenjuju na pojedinanim tritima. Kompanije sa strategijom globalne orijentacije obezbeuju izvesne kompetitivne prednosti.

    Kritini faktori uspeha su sposobnost prihvatanja promena, posedovanje kreativnih i inovativnih sposobnosti i poslovanje po svetskim standardima, razvijanje konkurentske sposobnosti na bazi znanja, elektronska trgovina, jaanje mrenog ambijenta meu poslovnim partnerima. Promene u globalnom okruenju dovode do promena indikatora preko kojih se u meunarodnim okvirima meri uspenost menadmenta i samog preduzea. Pored finansijskih indikatora kao mera uspenosti, danas se vrednuje, trina pozicija brenda i drutvena odgovornost. Sutina stratekog, meunarodnog, menadmenta je da promene u meunarodnom okruenju vidi kao anse ili pretnje, koje u kombinaciji sa jakim ili slabim stranama preduzea dovode do stratekih izbora (zaokreta). Umee stratekih menadera je da veto koriste karakteristike globalnog okruenja i kombinuju sa lokalnim, kako bi ostvarili postavljene ciljeve preduzea.

    1.2. Strateko planiranje u meunarodnom menadmentu Planiranje je viestrana, sloena i viefunkcionalna aktivnost koja zadire u svaki vid ivota i rada preduzea. Obuhvata logiki sled i niz aktivnosti koje vode do utvrivanja vizije, misije, stratekih ciljeva i izradi planova za njihovo ostvarenje. Pojmovno se posmatra kao proces koga je lako razumeti, ali u praksi to je najtei zadatak menadera. Iz razloga to se svi elementi moraju objediniti, a razliita vienja stvari povezati u jednom koherentnom planu. Menaderi, posebno oni koji se bave planiranjem, moraju posedovati strunost, kreativnost, spremnost na inovacije i promene, kao i mnoga znanja i vetine koje se ue i razvijaju. Sa aspekta stratekog paniranja meunarodnog menadmenta posebno znaajna sposobnost menaera

  • 6

    su tzv. konceptualne sposobnosti koje omoguavaju menaderu da mnogo ranije i pre, nego drugi zaposleni, prepoznaju svu sloenost i kompleksnost funkcionisanja organizacije kao celine, kao i kako druge organizacione delove povezati na nain da ine koherentnu celinu. Naroito su vane sposobnosti i vetine prepoznavanja jaine celine, tj. na koji nain se razliite funkcije meusobno dopunjuju, kakav je odnos organizaiconih celina prema okruenju, promenama, inovacijama, znanju, zaposlenima i kako njihov odnos utie na druge delove organizacije. Takoe je vana analitika sposobnost. Ona se odnosi na korienje naunih prilaza, tehnika i vetina u reavanju problema strateke vizije organizacije. Menaderi strateki planeri m