i Predmet Andragogije i Njegove Odrednice

  • View
    361

  • Download
    1

Embed Size (px)

Text of i Predmet Andragogije i Njegove Odrednice

I PREDMET ANDRAGOGIJE I NJEGOVE ODREDNICE Andragogija je nauka o obrazovanju i vaspitanju odraslih ljudi. Predmet andragogije je istraivanje zakonitosti pripremanja,

izvoenja i vrednovanja kolovanja, osposobljavanja i usavravanja odraslih za rad, samoupravljanje i slobodno vreme. Edukacija odraslih je drutvena i delatnost razvoj koja kao cilj ima

osloboenje

oveka

viestrani

njegove

linosti.

Komplementarni ciljevi obrazovanja odraslih jesu ekonomski (razvoj proizvodnih snaga) i drutveni (razvoj proizvodnih odnosa) kojima se stvaraju pretpostavke za ostvarivanje humanistikog cilja obrazovanja i vaspitanju. Obrazovanje odraslih integralni je deo celovitog sistema obrazovanja i vaspitanja te predstavlja fazu permanentnog obrazovanja u kojoj uestvuju odrasli ljudi. Odrasla je ona osoba kod koje je zavren proces biolokog rasta i koja je vie ili manje psihiki, socijalno i profesionalno zrela. Andragogija integrie ona dostignua pedagogije, psihologije

vaspitanja i obrazovanja, sociologije i ekonomije obrazovanja koja su relevantna za objanjenje delovanje na pojave u edukaciji odraslih. 1. Obrazovanje i osloboenje oveka

Predmet andragogije u samoupravnom socijalistikom drutvu, te njen teorijski i praktini zadatak treba odrediti u kontekstu istorijskog procesa osloboenja rada. Taj je proces determinisan razvojem proizvodnih snaga od kojih zavisi nain proizvodnje koji pak odreuje

odnose koji u proizvodnji i drutvu vladaju. Od toga u kakvom su odnosu ljudi sa sredstvima za proizvodnju i predmetom rada zavisi mogunost da ovek ovlada proizvodima i uslovima svog rada, da se u radu realizuje i razvija, te odnosi meu ljudima. Drugim reima, od toga zavise globalne mogunosti samoaktualizacije kao prave svrhe ovekove egzistencije. U tom sklopu obrazovanje ima zadatak da doprinosi otuenju oveka delujui na redukciju pojedinih oblika alijenacije. To su: otuenje od proizvoda i rezultata njegovog rada, od samoga rada u smislu nemogunosti da se radnom aktivnou zadovoljavaju intrinzini motivi, odnosno da se ovek samoaktualizuje, te otuenje od drugih ljudi. Marksova je teorija otuenja najue vezana za sferu rada, no ona je osnova i klju za razumevanje razliitih oblika otuenja koji se pojavljuju u ostalim sferama ivota. Razotuenje oveka postie se menjanjem uslova koji generiu alijenaciju. To je primarno nain proizvodnje. Stoga se aktivna uloga obrazovanja sastoji u doprinosu razvoju proizvodnih snaga i drutvenih odnosa kao faktora koji nain proizvodnje determiniu. Time se stvaraju uslovi za otuenje od proizvoda rada i socijalnog otuenja, a odreenoj meri i mogunosti za samoaktualizaciju u procesu drutvene proizvodnje. Obrazovanje treba da osposobljava i za kreativno koritenje slobodnog vremena, kako bi se u njemu realizovali oni potencijali pojedinca koje rad i upravljanje njima ne trebaju. Bogatije iskoritavanje slobodnog vremena pozitivno deluje na uspenost oveka u ostalim podrujima njegove aktivnosti. Osim toga, obrazovanje je samo po sebi podruje samorealizacije. Takvo teorijsko polazite zahteva odgovarajuu konceptualizaciju i operacionalizaciju obrazovanja i vaspitanja. Konceptualizacija se

sastoji u izgradnji takve teorije edukacije (edukacija je vii rodni pojam koji obuhvata obrazovanje i vaspitanje kao podreene pojmove. U tom se sluaju termin vaspitanje odnosi samo na formiranje stavova, interesa, navika, vrednosti i voljnih osobina, tj. Karakter oveka, ime odustajemo od upotrebe termina vaspitanja (u njegovom irem znaenju), koja nee biti uoptavanje postojee vaspitno-obrazovne prakse, nego e biti usmerena prema njenom menjaju u pravcu osloboenja oveka. Predmet teorije obrazovanja i vaspitanja odraslih valja tako definisati da istraivanja budu usmerena prema problemima relevantnim sa gledita posrednog ili neposrednog osloboenja oveka. Prema tome, predmet andragogije kao teorije edukacije odraslih, sadri tri osnovne dimenzije ili aspekta: Radne postupke koji slue povezivanju obrazovne delatnosti sa stvarnim potrebama oveka, privrede i drutva i uspenom proticanju obrazovnih i vaspitnih procesa u eljenom smeru (radni postupci u edukaciji odraslih) Osnovna podruja obrazovanja i vaspitanja odraslih unutar kojih se ti postupci primenjuju (obrazovanje i vaspitanje za rad, upravljanje radom i aktivnosti u slobodnom vremenu) Osnovne oblike ili obrazovne puteve kojima se obrazovanje i vaspitanje odraslih izvodi (kolovanje, neformalno osposobljavanje i usavravanje odraslih, te neintencionalna edukacija odraslih). Razume se, andragogija, kao jedna od disciplina koja istrauje obrazovne pojave, mora definisati i pojam odraslosti kako bi se

usmerila na one obrazovne i vaspitne fenomene u kojima je subjekt odrastao ovek.2. Radni postupci u edukaciji odraslih (prva dimenzija)

Budui da je pojam edukacije odraslih kompleksan, mi smo ga, radi njegova to jednoznanijeg odreenja ralanili na njegove osnovne aspekte. Prvi se aspekt oituje u postupcima od kojih se sastoji obrazovni rad. Treba, naime, poi od toga da je aktivnost obrazovanja i odgajanja drutvena delatnost, tj. Da je ona svojevrstan rad. Kao i svaki drugi i obrazovni rad je viefazan proces koji se sastoji od postupaka pripremanja, izvoenja i vrednovanja. Zbog toga kao obrazovanje odraslih ne razumevamo samo proces neposrednog pripremanja i izvoenja, nego i postupke ireg pripremanja od kojih zavisi izbor polaznika i sadraja obrazovanja, te postupke vrednovanja uinaka obrazovnog rada u njegovoj socijalnoj i ekonomskoj okolini, a ne samo u koli. Ti postupci slue povezivanju obrazovne delatnosti s potrebama privrede i drutva i linim potrebama oveka. Takvo proirivanje tradicionalnog shvatanja obrazovnog rada koje je bilo reducirano na izvoenje obrazovno-vaspitnih procesa, nuno je ako obrazovnu delatnost elimo tretirati kao drutvenu delatnost, a ne kao autonomnu i od drutva otuenu. Kao drutvena delatnost ona ima i odreene drutveno uslovljene ciljeve koji se sastoje od razvoja proizvodnih snaga i drutvenih odnosa te svestranog razvoja ljudi u skladu s njihovom autentinom prirodom. Da bi obrazovanje odraslih ostvarivalo te ciljeve, andragoka istraivanja zahvataju njegove drutvene i ekonomske

uslove, procese obrazovanja i vaspitanja odraslih, njihove efekte na planu formiranja linosti, te ekonomske i socijalne uinke. Zbog toga se andragogija koristi rezultatima onih nauka koje, kao svoje specifine probleme, takoe istrauju te pojave, to tu pre svega, psihologija, sociologija i ekonomija obrazovanja. Postupci pripremanja, izvoenja i vrednovanja obrazovanja i

vaspitanja odraslih strukturirani su u tzv. andragoki ciklus. Andragoki ciklus konstituiraju ove faze obrazovno rada: Ispitivanje obrazovnih i vaspitnih potreba i motiva Planiranje obrazovnog i vaspitnog rada Programiranje obrazovnih sadraja Neposredno pripremanje i organizovanje obrazovnovaspitnih procesa Izvoenje procesa obrazovanja i vaspitanja Vrednovanje spoljanjih i unutranjih uinaka

obrazovno-vaspitnog procesa Te postupke izvode zajedniki oni koji imaju potrebe za obrazovanjem i oni koji stvaraju uslove za njihovo zadovoljavanje. Obrazovanje, prestaje biti otueno od radnih ljudi i graana. Prestaje se razvijati nezavisno od razvoja drutvene proizvodnje i razvoja drutvenih odnosa, od interesa i potreba udruenih radnih ljudi i graana. Ostvaruje se integracija obrazovanja sa svetom rada i drutvene proizvodnje.

Postupcima andragokog ciklusa nastoji se osigurati postizanje spoljanjih i unutranjih ciljeva obrazovne delatnosti na razliitim podrujima obrazovanja odraslih.3. Ciljevi obrazovanja i odgoja odraslih

Obrazovanje i vaspitanja drutveno su i individualno uslovljeni. Glavne odrednice te delatnosti jesu razvijenost proizvodnih snaga i drutvenih odnosa u jednoj zajednici te njena kulturna tradicija. Individualne odrednice obrazovanja jesu sposobnosti za uenje te lini motivi koje pojedinac nastoji obrazovanjem realizovati bez obzira na to da li je re o interesu za obrazovanje, ako vrednosti po sebi, ili je re o nekoj oekivanoj socijalnoj ili ekonomskoj koristi od obrazovanja. Drutvene su potrebe i osobni motivi za obrazovanje meusobno povezani i uslovljeni, jer se pojedinac formira u odreenoj socijalnoj okolini ije vrednosti preuzima i jer potrebe ljudi determiniu drutvene promene. Ciljeve i zadatke obrazovne delatnosti ne odreuju ni pedagozi ni andragozi ve drutvo, ili tanije, oni njegovi delovi koji imaju najveu drutvenu mo. Razlike u ciljevima ne proisteu samo iz razlika u ekonomskoj razvijenosti zemlje, nego i iz razlika u vrijednostima prema kojima je jedno drutvo orijentirano. Ekspanzija obrazovanja moe se poticati radi ekspanzije proizvodnje i potronje, to je nuno za reprodukciju kapitalistikog naina proizvodnje.

S druge strane, obrazovanje se moe razvijati radi razvoja ljudi, jednako kao to se proizvodnja moe razvijati radi zadovoljavanja potreba ljudi, a ne radi akumulacije vika vrijednosti. U takvu drutvu obrazovanjem treba osposobljavati ljude za dokidanje drutvene podjele rada na izvrni i upravljaki, jer se takva koncepcija drutva ne moe ostvariti ako njegovi lanovi ne ovladaju poslovima drutvene reprodukcije. ... Analiza teleolokih sistema obrazovanja i odgoja u razliitim zemljama pokazuje da se ciljevi mogu klasificirati u tri dosta iroke kategorije: Prvu skupinu ciljeva mogli bismo nazvati HUMANISTIKOM jer se obrazovni i odgojni ideal sastoji u viestranom razvoju linosti ovjeka. Humanistiki obrazovni i odgojni cilj uvjetno bismo mogli nazvati unutranjim ciljem obrazovne djelatnosti. No unutranji cilj obrazovne djelatnosti ima i jedno drugo, ue znaenje. Ono se odnosi na znanja, vjetine, stavove, navike vrijednosti tj. na sve ono to je predmet uenja. Ta dva aspekta unutranjeg cilja ne moraju biti sukladna, jer ono to se ui ne mora voditi svestranom razvoju linosti. Druga skupina ciljeva je poticanje ekonomskoga, odnosno,

privrednog rasta, tj. Razvoj proizvodnih snaga odreenog d