Starenje - Materijal Za Online Test(1)

8/9/2019 Starenje - Materijal Za Online Test(1)

1/12


2/12


3/12

1

Normalanproces starenja|Literaturazareavanjetesta

NORM L N PROCES ST RENJ R ZLI ITI SPEKTI

Starost je period u ivotu svakog oveka i rezulzultat je procesa starenja. Starost je ivotniperiod u kome se smanjuju mnoge ivotnefunkcije i funkcionisanje orgasnizma postajesmanjeno. Osobe koje ive urednim ivotom i hrane se zdravo i umereno, dosta se kre u, radene piju alkoholna pi a, ne pue i ne uzbuuju se lako, sporije stare i due ive nego osobe kojerade suprotno. ovek je star onoliko koliko su mu stari krvni sudovi i arterioskleroza je prviznak starenja tako e prvi znaci starenja se prime uju i po smanjenoj pokretljivosti, zatim znacistarenja se prime uju i po koi koja je suva i javljaju se starake pege.

Oko usana na elu i vratu javljaju se bore. Kosa poinje da sedi. Poinju da se deformiuzglobovi, miina masa se smanjuje i atrofira tako da postaju nesigurni u hodu i esto padaju ijavljaju se este fracture vratnog dela femura. Usled atrofije pojedinih organa i sistema smanjujese i visina osoba. Apetit i metabolizam je poremeen, organi za varenje ne funkcioniu uredno.Mozak ne funkcionie kao ranije i reavanje problema je smanjeno i oteano. javljaju se duevnii psihiki poremeaji, zaboravnost se javlja tee pamte, brzo zaboravljaju, seaju se dogaaja izmladostia ne znaju skoranje dogaaje. Kardiovaskularni sistem pokazuje znake Zamora ipoputanja. U starosti se deavaju promene na Biolokom, psihookomi sociolokom planu

nivou.


4/12

2

Normalanproces starenja|Literatura za reavanje testa

BIOLOKE promene u vidnoj, ulnoj osetljivosti oseaj ukusa, mirisa, bola oseaj dodira.

Promene u vidnoj sveri smanjene otrine vida, smanjena sposobnost adaptacije na mrak,delimino suenje vidnog polja, staraka dalekovidost , katarakta i nakraju starako slepilo.

Promene u ulnoj osetljivosti sluh prvi po inje da stari, slabije uju visoke tonove po inju daizbegavaju komunikacije sa drugima, povla e se u sebe i kod pojave oto skleroze javlja senervosa i razdraljivost.

Oseaj ukusa i mirisa, posle 50 godina smanjuje se oseaj za slatko, slano gorko, ljuto a izrazitose smanjuje posle 70 godina.

Oseaj bola, sa starenjem se smanjuje mada je to individualno. skala za odreivanje intenzitetabola 0-10 vizuelna, opisna i numerika.

Oseaj dodira se smanjuje posle 55 godina (p omeaju se ivci) Bioloke promene u starosti : uenje, pamenje, inteligencija i seksualnost.


5/12

3


PAMENJE je ouvano za davne dogaaje, dok pamenje novog stvara tekoe, sporo pamtebrzo zaboravljaju, dugo i sporo ue brzo i lako zaboravljaju.

INTELIGENCIJA : intelektualne sposobnosti opadaju tokom godina (proces demencije) opadanjeintelektualnih sposobnosti odvija se razliitim tempom i post oje velike individualne razlike,

inteligentniji ostaju i dalje inteligentni u odnosu na svoju starosnu grupu i bavljenjeintelektualnim radom usporava opadanje inteligencije. Dok verbalne sposobnosti opadajusporije nego psihomotorne.

SEKSUALNOST: seks ualne potrebe odravaju se veoma dugo, ali postoji strah da se one ispolje ipostoji 6 razloga za smanjenje seksualnosti kod starih:

1. monotonija u sexualnim odnosima2. preokupiranost karijerom3. umor4. preterano uivanje u jelu i piu

5.

neke fizi ke i mentalne bolesti6. strah od sexualnih neuspeha kod mukaraca.


6/12

4


Starost po ine od intrauterinog za ea pa sve do smrti i tu postoje periodi ili faze starosti:

faze detinjstva, faze zrelosti i faze starosti

Starost po inje od odlaska u penziju 65 godine i tu razlikujemo ranu starost od 65-75 godina,srednju starost od 75-85 godina srednja starost i 85 v ie pozna starost ili izgledate lepo.

Promene u socijalnoj sveri-prestanak profesionalne aktivnosti odlazak u penziju nije vie

nosilac socijalne uloge odlazak dece fenomen praznog gnezda, zbog smanjene funkcionalnostipojedinih organa povlae se u sebe slabije uju, slabije vide izoluju se i zatvaraju izbegavajurodbinu i prijatelje.

Promene pamenja ne odu na zakazani susret prijatelja-zaborave, javljaju se krize svesti oduobraavanja da su se svi urotili protiv njeili njega to ide od neraspoloenja, anksiooznost,nespokojstva, stanje straha, nemira, depresija, do sumanutih ideja, iluzija, fobije, halucinacija ido paranoidnih idejai pokuaja ubiustava ili samoubistava.

Takoe se javljaju demecije starake, kako vaskularne, traumatske, tumorske, hemijske multiplei nespecifine demencije.

Pamenje - memorija beleenje i uvanje i prizivanje pojmova i dogaaja i to je deklarativnopamenje je sposobnost upamivanja i reprodukovanja govora, pamenje moe biti skoranje,


7/12

5


davnanje dugorono, kratkorono, retrogradno i anterogradno ovek pamti dve vrstepodataka, pojmove i dogaaje - deklarativno i nedeklarativno automatizovano koje se odvijanesvesno pamenje, refleksno i to postaju vetine i finte.

Deklarativno neverbalno i verbalno.

Neverbalno: slike pejzai, melodije, miris ukus, dodir. Verbalno: pamte se rei imena sve informacije zabeleene reima.

Po duini moe biti kratkorono i dugorono.

Skoranje i davnanje da li je pre nekog dogaaja ili posle retro i anterogradno pamenje seprocenjuje da li oso ba zna prolost , da je svesna i da ne zaboravi sadanjost i da gradi svojubudunost .

Demencija je nesposobnost pamenja i javlja se usled propadanja modanih elijai dolazi dopojave zaboravnosti od nebitnih, kasnije bitnih stvari do nesvesnosti svoje bolesti i samog sebe iokoline. Za dokazivanje demencije ima dosta testova, ali vrlo esto se koristi Simonov test odophoenje, panje, pamenja, inteligencije, miljenja, sa veom kordinacijom govora i svesti.

Pamte davnanji dogaaji od skoranjih Vizuelne prostorne vetine, objekata i ljudi u vremenu iprostorui snalaenje u vremenu i prostoru. apstraktno i logiko miljenje logiko reenje razliitih zadataka i obnavljanje sloenih radnji: govor, razumevanje govora reprodukcija,repriza i mogunost itanja i pisanja.

Takoe se javljaju i nutritivne promene u organizmu i promene higijenskog reima ivota.Razlozi starenja su nain zivota egzogeni i nasledni endogeni faktori.


8/12

6


Kasno odras lo i l i s taro doba se odnosi na period ivota posle 65 godine Mladi stari od 65 do 74 godine Stari-stari posle 75 godina

Starenje je proces koji nastaje pod dejstvom mnogih faktora, kao to su genetski faktori koji

imaju uticaja kod hipertenzije, koronarne bolesti, arterioskleroze, malignih i mentalnihoboljenja. Starenje je proces koji nastaje pod dejstvom mnogih faktora.

Spoljasnji faktori: aerozagadjivaci, mnogobrojne toksicne materije, zracenje, nepravilna ishrana,fizicka neaktivnost, stresovi, nehigijenski uslovi zivota, losi uslovi radne sredine ubrzavajuproces starenja.

Proces starenja je individualni proces, kod nekih se javlja ranije a kod nekih kasnije. t o znai nestare ni svi delovi organizma podjednako i sve telesne funkcije pocinju postepeno da opadajuoko 45 godine. U periodu izmedju 40- 50 godine involucioni procesi poinju da nadvladavajuevolucione i od tada pocinje starenje i kardiovaskularne bolesti su vodeci uzrok smrti kako u

svetu tako i na ovim naim prostorima. Dokazano je da je oboljevanjeod kardiovaskularnihbolesti povezano sa faktorima ishrane, posebno sa kolicinom masti koja se unese ishranom. Naizbor hrane utice i progresivno opadanje senzitivnosti ula mirisa i ukusa. Oko 25% osoba preko65 godina zivota gubi osecaj za jednu ili vise gustativnih senzacija slatko, kiselo, slano ili gorko.Sve ove promene se obicno desavaju oko 70-te godine zivota i predstavljaju ozbiljan problemkod bolesti gde postoji potreba za ogranienim unosenjem natrijuma ili secera a usled gubitkasenzacije za ukuse slatkog i slanog to nije moguce.

Nedostatak prirodnih zuba, kao i neadekvatne dentalne proteze menjaju izbor hrane. Obicno seizbegava konzumiranje mesa i svezeg voca i povrca to dovodi do deficita energetskog unosa,unosa gvozdja i vitamina C.

Promene funkcije nerava dovode do disfagije koja moze povecati rizik od aspiracionepneumonije. Smanjena sekrecija hlorovodonicne kiseline moze da utie na apsorpciju Ca, Fe, Vit.B 12 i drugih esencijalnih materija.

Dok smanjenje volumena i sastava pankreasne sekrecije moze nepovoljno da utice na digestijuhrane i apsorpcije u tankom crevu Konstipacija je cesta pojava kod starih i posledica jepromenjenog motiliteta gastrointestinalnog trakta udruzenog sa smanjenim tonusom miinogsloja creva, neadekvatnog unosa hrane i tecnosti, malog unosa dijetnih vlakana i smanjenefizicke aktivnosti.

Dehidratacija kod starih ljudi moze biti ozbiljan problem jer je osecaj zedji cesto smanjen, takoda osobe sa smanjenom bubreznom funkcijom ne nadoknadjuju povecan gubitak tenostiurinom. Vrlo esta pojava dehidratacije. Povecan unos vode moze da pomogne oteenu renalnufunkciju i smanji osmotsku koncentraciju bubreznog filtrata.

Kod starjih ljudi dolazi do gubitka kostane mase. Gubitak kostane mase moze biti povezan sasmanjenom fizikom aktivnou kao i sa nedostatkom Ca. Nedostatak Ca nastaje usledneadekvatnog unosa, neodgovarajuceg odnosa Ca i P, smanjenom apsorpcijom Ca, promenama univou hormona koji regulisu metabolizam Ca.

Misicna masa se smanjuje posebno tokom sedme decenije zivota i tada moe da iznosi i do 40%u poredjenju sa mladosu. To iznosi 5kg u enskoj i 12kg u mukoj populaciji starih osoba.


9/12

7


Direktna posledica gubitka bezmasne telesne mase je smanjenje bazalnih energetskih potrebaza oko 100kcal po dekadi zivota.

Ostecenja mozdane funkcije kao sto su gubitak pamcenja i smanjenje kognitivnih spoobnostidovodi k ompromitovana funkcija imunog sistema je esta kod starih ljudi.

Smanjena funkcija T-limfocita dovodi do slabljenja celularnog imuniteta.

Adekvatan energetski unos, zatim unos proteina, gvozdja, cinka i vitamina A, C, E i B kolmpleksadaje bolji imuni odgovor u vezi sa smanjenim nivom vitamina B6, B12 i fola.

SOCIJ LNO EKONOMSKI I PSIHOLO KI F KTORI Siromatvo kod starih osoba je zastupljeno dvostruko ee tako da se budet za hranu

smanjuje to predstavlja faktor rizika za neadekvatnu ishranu.Apatija i depresija mogu dovesti do gubitka apetita i interesa za hranu. Nutritivne potrebe starihosoba su uglavnom bazirane na rezultatima opservacionih studija o dnevnom unosu zdravihljudi. Vazece RDA preporuke (Recommended Dietary Allowences) odnose se na osobe starije od51g. Ogranicenja RDA preporuka jer se ne uzimaju individualne razlike, ne preveniraju bolestvec samo nutritivni deficit , nisu ustanovljenje za sve esencijalne nutrijente, i ne uzimaju u obzirinterakciju sa lekovima

Dnevne energetske potrebe se definiu kao individualne potrebe u energiji neophodne zaoptimalno psihosocijalno funkcionisanje organizma izavise od pola, bazalnog metabolizma,

fizike aktivnosti, godina, telesne mase, funcije titaste zlezde, klimatskih uslova kao i prisustvaraznih bolesti ioboljenja. RDA preporuke za energetski unos za osobe starije od 51 godineiznosi: 2 300kcal dnevno za mukarce, 1900kcal dnevno za ene.

FAO i WHO preporucuju smanjenje energetskog unosa za 5 % za svaku dekadu izmedju 39 i 59godine, 10% u periodu izmedju 60-69 i dodatnih 10% za osobe preko 70 godina.

Ranije je preporueni dnevni unos proteina bio 0. 75g/kg sto je isto kao i za odraslu populaciju,a 2002 godine preporuceni dnevni unos je 0.9-1. 1g/kg to je 12-16% u okviru dnevnog unosa,povean unos je poeljan jer utie na poveanje miine mase i nivoa IGF-1 (isulin slian faktorrasta).

Ugljeni hidrati nisu definisani kao esencijalni nutrijenti ne postoje RDA preporuke za proste islozene ugljene hidrate, ali oko 50% energetskog unosa treba da potie iz ugljenih hidrata.

Manje od 30% dnevnih energetskih potreba treba da bude zadovoljeno iz masti. Samo 10%treba da bude iz zasienih masti, a dnevni unos holesterola do 300mg. Polinezasiene masnekiseline su korisne za populaciju starih osoba zbog svog antitrombogenog, antiterogenog iantiaritmogenog dejstva kao i za jaanje imuniteta.

Unos minerala je potrebno individualno prilagodjavati, zavisno od procene nutritivnog statusaosobe.

Apsorpcija kalcijuma je kod starih osoba smanjena i smatra se da je to zbog promena umetabolizmu vitamina D. Preporuke za unos Ca u prisustvu optimalne kolicine vitamina D su


10/12

8


800- 1200mg/dan. Predloene vrednosti su dovoljne za ouvanje mineralne gustine kostiju iprevenciju osteoporoze i patoloki i estih fraktura

Prosecni dnevni unos Fe kod zdravih starih osoba je generalno adekvatan sve do 75 godinestarosti. Nisu uocene razlike u sposobnosti apsorpcije Fe kod starih osoba koje su fizicki aktivne,

ali bolesti su glavni faktor koji doprinosi smanjenju apsorpcije. Preporuceni dnevni unos je10mg/dan

WHO predvidja da ce 2025. godine veina ljudi biti stare populacije. 65-70% starih ljudi imanezadovoljavajui nain ishrane, a time i stanje uhranjenosti.

Procena stanja uhranjenosti obuhavata : procenu dijetetskog unosa i simptoma, fizikalnipregled sa antropometrijskim merenjima i krvnim analizama. Uobicajna telesna tezina koja je za20% iznad ili ispod idealne.

Stanja koja poveavaju metabolicke potrebe (febrilnost , povrede, hipertireoidizam) Hronicne bolesti (dijabetes, hipertrenzija, koronorna bolest, malignitet) Bolesti GIT-a Socijalna istorija (mali prihodi, zive sami, hendikepiranost)

Dijetetska procena se vrsi razlicitim metodama kojim dobijamo podatke o vrsti i koliinikonzumirane hrane. Najcesci metod je ANKETA kada osoba odgovara na pitanja koliko cestodnevno, sedmicni ili mesecno konzumira odredjenu vrstu hrane.


11/12

9


FIZK LNI ST TUS Indikatori stanja uhranjenosti:

Telesna tezina, Debljina koznog nabora na tricepsu i subskapuli, Obim nadlaktice, Serumski proteini Imuni status, Ciljane analize ako se posumnja na posebni deficit, Odbijanje namirnica iz glavnih grupa Konzumiranje manje od 2 obroka dnevno, Konzumiranje 2 ili vise alkoholnih pica dnevno Ukupan dnevni unos masti veci od 30%, Dnevni unos zasicenih masti veci od 10%, Dnevni unos holesterola veci od 300, Nedostatak novca za nabavku hrane, Nesposobnost da kupuje ili priprema hranu, Osobe koje zive same, Edemi ili dehidracija, Nedostatak zuba, Teskoce pri gutanju, Upotreba veceg broja lekova Upotreba vitaminskih ili mineralnih suplemenata, Zloupotreba laksativa, 20% iznad ili i spod idealne telesne tezine, Znaajan skorasnji gibitak telesne mase, Gubitak 1-2% telesne tezine za nedelju dana Gubitak 5% telesne tezine za mesec dana, Gubitak 10% telesne tezine za sest meseci, Hemoglobin nizi od 12g/dl za muskarce i 10g/dl za zene, Serumski albumini nizi od 3g/dl, Serumski transferin nizi od 200g/dl, Limfociti ispod 1200,


12/12

10


Ishrana u promociji zdravlja i prevenciji hronicnih oboljenja starih osoba obuhata:

Primarnu prevenciju, Sekundarnu prevenciju, Tercijalnu prevenciju,

Primarna prevenci jaModifikacija faktora rizika u cilju prevencije oboljevanja.

Primer za to je povecan unos dijetetnih vlakana i smanjen unos zivotinjskih masti smanjujeincidencu karcinoma kolona.

Sekundarna prevenci jaObuhvata skrining za oboljevanje pre nego sto se jave bilo kakvi simptomi bolesti.

Primer za to je odredjivanje serumskih lipida u cilju procene rizika za nastanak koronarnebolesti srca.

Terci ja lna prevenci jaaObuhvata tretman i smanjivanje komplikacija bolesti kada se ona vec jednom manifestuje.

Primer za to je povean unos ribe bar jedan put nedeljno i povean unos hrane biljnog poreklazbog veceg sadrzaja antioksidanata i fitonutrijenata. i bitan je higijenski reim ivljenja i zdravistilov i ivota.

egzaktne - izvrne funkcije apraxija - pokreti akalkulija - raunanje agrafija - pisanja agnozija - funkcije opaanja afazija - nemogunost govor hipohondrija - beanje u bolest

Documents

Starenje - Materijal Za Online Test(1)