Kada povuete samo jednu stvar u prirodi, shvatiete da je privrena za itav svet.OSNOVNI POJMOVI EKOLOGIJE

Netaktino gaenje planete

Naselili smo sve kontinente osim Antarktika i crpimo bogatstva useve i stoku, naftu i minerale, drvo i plodove mora iz svakog kutka Zemlje. Svaki na izbor, od hrane koju jedemoU zadnjih 24 sata uniteno je vie od100.000 hektara tropskih uma. Punih 13miliona tona otrovnih hemikalija isputenoje u nau ivotnu sredinu. Vie od 45.000ljudi je umrlo od gladi, od kojih je 38.000do mestagdeivimoi naina na koji odlazimo dece; vie od 130 vrsta biljaka i ivotinja na posao ili u kolu, sve to utie na svet oko nas. Stanovnitvo i sticanje bogatstva su dva najvea pokretaa ljudskog delovanja. Ljudi u najbogatijim dravama koriste u prosekudesetostruko vie resursa od onih u najsiromanijim.izumrlo je delovanjem oveka. I sve to se dogodilo u zadnjih 24 sata.Tom Hartman: Poslednji dani planete ZemljeNational geographic 2008

Prema podacima FAO svega 1/3 oveanstva se hrani zadovoljavajue. je loe ishranjena redovno gladuje 1/8. 50 miliona ljudi u svetu godinje umire od gladi. Proizvodnja hrane po stanovniku opada!

Ako bi se iskoristile sve mogunosti, koje nauka danas poznaje, na ovoj planeti bi se mogla proizvoditi hrana za 35 milijardi ljudi.Prema podacima FAO svega 1/3 oveanstvase hrani zadovoljavajue. je loe ishranjena redovno gladuje 1/8. 50 miliona ljudi u svetu godinje umire od gladi.Proizvodnja hrane po stanovniku opada! Vrlo alarmantno potrebna je meunarodna pomo i solidarnost. Finansijska, struna.. a i smanjenje nataliteta.

Do prve milijarde bilo je potrebno 4 miliona godina, do druge 80 godina, za treu 35, a za etvrtu 10 godina DEMOGRAFSK7A MOGUNOST POVEANJA PROIZVODNJE HRANE U SVETU:

1. OSVAJANJE NOVIH POVRINA2. POVEANJE PRINOSA PO JEDINICI POVRINE3. GAJENJE INTENZIVNIJIH VRSTA NA RAUN MANJE PRODUKTIVNIH4. SMANJENJE GUBITAKA PRI UBIRANJU, TRANSPORTU, SKLADITENJU I PRERADI5. SMANJENJE BROJA RADNE STOKE I UVOENJEM MEHANIZACIJE6. INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA HRANE PRIMENOM NOVIH TEHNOLOKIH POSTUPAKA

Definicija ODRIVE POLJOPRIVREDE

Odriva poljoprivreda je nain proizvodnje koji, posmatran u duem vremenskom periodu, unapreuje kvalitet ivotne sredine i resusrse na kojima se proizvodnja zasniva, zadovoljava

Karakteristike odrive poljoprivrede

Odriva poljoprivreda (sustainable agriculture) oznaava odravanje u egzistenciji ili ouvanje tokom dueg vremenskog perioda Treba da zadovolji potrebe oveka za hranom i vlaknimaovekovepotrebe za hranom i vlaknima, ima Unapreuje kvalitet ivotne sredine i prirodnih resursaekonomsku isplativost i unapreuje kvalitet ivotafarmera i celokupnog drutva. Omoguavaja efikasno korienje neobnovljvih izvora energije i racionalizaciju korienja kapaciteta na farmi Povezuje prirodne (bioloke) cikluse unutar farme Unapreuje kvalitet ivota farmera i drutva kao celine

Sistemi odrive poljoprivrede

BIOLOKA POLJOPRIVREDA/EKOLOKA POLJOPRIVREDA INTEGRALNA BILJNA PROIZVODNJA POLJOPRIVREDA SA MINIMALNIM ULAGANJIMA (LOW INPUT AGRICULTURE) DOBRA POLJOPRIVREDNA PRAKSA (Best management practice) BIODINAMIKA POLJOPRIVREDA ORGANSKA POLJOPRIVREDABIOLOKA POLJOPRIVREDA/EKOLOKA POLJOPRIVREDA

BIOLOKA POLJOPRIVREDA/EKOLOKA POLJOPRIVREDA su pojmovi koji u irem smislu podrazumevaju razliite naine i metode sprovoenja odrive poljoprivrede na gazdinstvu Ekoloka proizvodnja neizostavno ukljuuje i paljivo razmatra sve aspekte ouvanja ivotne sredine i meusobnih odnosa svih delova agroekosistema. Re bioloka ukazuje na povezanost procesa proizvodnje sa ivim organizmima, biljkama, ivotinjma i mikoorganizmima, ali bi se moglo rei da je celokupna poljoprivredna proizvodnja bioloka. Naime, ne postoje poljoprivrede metode iji krajnji rezultat nema bioloka svojstva. Meutim termin bioloka poljoprivreda je korien od samo poetka nastanka ovakvog naina proizvodnje naglaavajui znaaj i vanost ouvanja ivih organizma u prirodi i aktivaciju biolokih procesa.

INTEGRALNA BILJNA PROIZVODNJA

Odnosi se na one vidove poljoprivredne proizvodnje u kojima se racionalnije i strunije upotrebljavaju pesticidi, mineralna ubriva i sl. Ovakav nain poljopriverede se nemoe nazvati biolokom niti organskom proizvodnjom, ali moe predastavljati jedan od naina preusmaravanja u tom pravcu. Premda ve dui niz godina ima tendenciju da preraste u opte prihvaeni koncept, proizdvodi dobjeni na ovaj nain imaju otean plasman jer ne pripadaju konvencionalnoj niti organskoj proizvodnji, te zbog toga nisu u dovoljoj meri prepoznati od strane kupaca.

POLJOPRIVREDA SA MINIMALNIM ULAGANJIMA (LOW INPUT AGRICULTURE)

Sistem proizvodnje koji pokuava da optimizuje primenjene mere i korienje unutranjih resursa, da smanji korienje inputa koji nisu poreklom sa farme (ubriva, pesticidi) ukoliko i ako je to mogue i izvodljivo. Podrazumeva smanjenje trokovi njenog izvoenja, izbegava se zagaenje zemljita i voda,umanjuje prisustvo ostataka pesticida U sutini ovakav sistem se zasniva na smanjenom angaovanju spoljanjih inputa i oslanjanju na resurse unutar farme (stajnjak, pokrovni usevi, zelenino ubrivo, obrada zemljita i dr.) Naziv poljoprivreda sa niskim ulaganjima za izloen koncept proizvodnje je sasvim sigurno neodgovarajui, nedovoljno jasan i moe navesti na pogrene zakljuke.

DOBRA POLJOPRIVREDNA PRAKSA (Best management practice - BMP)

Predstavlja koncep biljne proizvodnje koji se zasniva na primeni raspoloivog znanja u upotrebi prirodnih resursa na odrivim principima, kako bi se proizvela sigurna, zdravstveno bezbedna hrana i drugi poljoprivredni proizvodi, na human nain i uz obezbeivanje ekonomske isplativosti i drutvene stabilnosti.

BIODINAMIKA POLJOPRIVREDA

BIODINAMIKA POLJOPRIVREDA svoj koncept i metode duguje Dr. Rudolfu tajneru (1924. godine) Ovaj Austriski filozof i naunik je prouavao i opisivao sile prirode kojima je pridavao velik znaaj, opisujui Dobra poljoprivredna praksa se bazira na kontroli kritinih taaka u proizvodnji (H.A.C.C.P.) i kvaliteta proizvoda datih u okviru regulative Svetske zdravstvene organizacije Codex Alimentarius . U okviru BMP potrebno je poznavati, razumeti, planirati, meriti, beleiti, kontrolisati i upravljati proizvodnim sistemom kako bi se ostvarili utvreni drutveni, proizvodni i ekoloki ciljevi.specifine postupke i preparate koji e omoguiti farmerima proizvodnju u skaldu sa njenim zakonima. Biodinamiki sistem biljne proizvodnje se zasniva na odreenim biljnim preparatima koji indukuju procese razlaganja stajnjaka, odnosno komposta. Hrana proizvedena na ovaj nain polee kriterijumima kontrole, stroijim od sertifikacije i kontrole u organskoj proizvodnji, a obavalja je inspekcijska kua Demetar.

Organska poljoprivreda

Proizvodnja hrane visoke hranjive vrednosti u dovoljnimTRADICIONALNA POLJOPRIVREDA = ORGANSKA POLJOPRIVREDA?SPECIFINOSTI ORGANSKEkoliinama Proizvodnja u skladu sa bilokim principima Podsticanje bilokih ciklusa ukljuujui mikroorganizme, floru i faunu zemljita, biljke i ivotinje Dugorono odravanje i poveavanje plodnosti zemljita Korienje obnovljivih izvora energije Smanjenje spoljanjih inputa, a maksimalno korienje resursa u okviru farme Humaniji uslovi za gajenje domaih ivotinja Podsticanje biodiverziteta Ouvanje interesa proizvoaa

TA IM JE ZAJEDNIKO ? Nema upotrebe pesticida, mineralnih ubriva, hormona rasta, antibiotika.... Bez GMO Korienje organskih ubriva Radno intenzivnaPOLJOPRIVREDE Zakonska regulativa Korienje M.B. preparata za suzbijanje insekata Korienje insekata predatora Feromonske klopke Visokoprinosne ali tolerantne sorte i hibridi Zelenino ubrenje, pokrovni usevi Specifina mehanizacija(drljae, sejalice i sl) Biofertilizatori, aktivatori komposta

Specifinosti tehnologije gajenja biljaka u organskoj poljoprivredi

Prilagoena uslovima na gazdinstvu i stanju parcele u cilju poveanja proizvodnogkapaciteta i podsticanja procesa samoregulacije Sloenija, kontinuirana, povezana Poinje prelaznim periodom Neophodno razumevanje odnosa u agreoekosistemu Zasnivanje ekokoridora i cvetnih pojasevabuffer zone

~ Stvaranje organske materije u slobodnoj prirodi i u poljoprivredi ~~ Poreenje poljoprivredne proizvodnje i industrijske proizvodnje ~Po prirodi i poreklu svojih proizvoda poljoprivredna proizvodnja deli se na:Njegov cilj je maksimalni kvantitet i kvalitet, ali u granicama ekonominosti.U novije vreme tu sve vie figurira tzv. princip 3E:1. Ekologija2. Ekonomija3. Energija

Postoji zavisnost evolucije biljnog sveta na evoluciju1. Biljnu proizvodnju ivotinjskog sveta (u tercijaru preovladavali2. Stonu proizvodnju :Biljka i domaa ivotinja suproizvodna sredstva, a proizvodnjom kriptogamni oblik biljaka [bez plodova] pa je ivotinjski svet ostao na niskom stupnju razvitka, dok u narednim geolokim periodima nisu dominaciju preuzeli fanerogamni oblici).

BILJNA PROIZVODNJA U SKLOPU POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE I NJEN ZNAAJ ZA ISHRANU LJUDIPoljoprivredna proizvodnja, kao privredna

BILJNA PROIZVODNJATo je prvi stepen proizvodnje organske materije. Koristi se proizvodni potencijal kulturnih biljaka, STOARSKA PROIZVODNJATo je drugi stepen proizvodnje organske materije.grana je planska i smiljena delatnost oveka,uz pomo kosmikih, atmosferskih i zemljinih materijaDomaa ivotinja primarnu organsku materiju usmerena na proizvodnju organske materije (biljnih i stoarskih produkata), koji imaju upotrebnu vrednost za oveka.- Proizvodnja za ivot neopohodnih organskih materija belanevina, ugljenih hidrata, masti, vitamina i drugih sirovinai energija jedine su u stanju da proizvode organskumateriju.~ Biljka je posrednik izmeu neorganskog sveta i heterotrofnih organizama ~U sutini je transformacija kinetike energije Sunca u potencijalnu energiju biljnih produkata.Uloga biljke u ovoj fundamentalnoj proizvodnji jo dugo e biti nezamenjiva.Uloga oveka u poljoprivrednoj proizvodnji jestvorenu u procesu fotosinteze, preobrauje u proizvode vee vrednosti u bioloki sloenije i vrednije materije, koje ovek koristi za ishranu i za druge potrebe (meso, mleko, jaja, vuna, koa itd.).Na tom putu se smanjuje ukupna energetska vrednost primarne organske materije, jer deo ostajeneiskorien, a deo se utroi za ivotne potrebe.neopohodnih za opstanak oveka rukovodea. Stoarska proizvodnja je sekundarna, poto osim vode i kuhinjske soli, kao neorganskih materija, u potpunosti zavisi od biljne proizvodnje.Meutim, to ne znai da stoarstvo kao grana poljoprivrede imadrugorazredni znaaj. Naprotiv,Biljna proizvodnja (kao to se vidi iz prethodne podele) obuhvata proizvodnju svih kulturnih biljaka.Ratarstvo predstavlja proizvodnju bilja u njivskim, ratarskim uslovima, na oraninim povrinama.poljoprivredna proizvodnja je utolikorazvijenija, ukoliko je udeo stoarstva u ukupnoj proizvodnji vei.

POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA

1. Biljna proizvodnja Ratarstvo Povrtarstvo Voarstvo Vinogradarstvo Livadarstvo-panjarstvo Cvearstvo Biljna genetika Oplemenjivanje bilja umarstvo2. Stoarska proizvodnja

ZNAAJ BILJNE PROIZVODNJE SA STANOVITA ISHRANE

Osnovni zadatak biljne proizvodnje je obezbeenje hrane za celokupno oveanstvo, obezbeenje krme za ishranu domaih ivotinja i odgovarajue sirovine za raznovrsne potrebe oveka. Ovo se moe razmatrati sa opteg svetskog i ue, sa posebnog nacionalnog stanovita.Sa opteg svetskog stanovita:~ potrebe postojeeg broja~ potrebe novog prirasta stanovnitva~ omoguavanje poveanja standarda i daljeg razvoja drutvaPoljoprivreda omoguuje mnogo veu i sigurniju proizvodnju hrane to je dovelo do porasta nataliteta na zemljinoj kugli.Ako bi se iskoristile sve mogunosti, koje nauka danas poznaje, na ovoj planeti bi se mogla proizvoditi hrana za 35 milijardi ljudi.Prema podacima FAO svega 1/3 oveanstva se hrani zadovoljavajue je loe ishranjena redovno gladuje 1/8. 50 miliona ljudi u svetu godinje umire od gladi.Proizvodnja hrane po stanovniku opada!Vrlo alarmantno potrebna je meunarodna pomo i solidarnost Finansijska, struna.. a i smanjenje nataliteta.

MOGUNOST POVEANJA PROIZVODNJE HRANE U SVETU:1. OSVAJANJE NOVIH POVRINADo sada je osvojeno 1,5 milijarda hektara, a to je 10%ukupnog kopna.Jo ima mogunosti u: Kanadi, Rusiji, Juna Amerika, Australija.Poljoprivredne povrine bi se mogle udvostruiti navodnjavanjem, melioracijama, razoravanjem3. GAJENJE INTENZIVNIJIH VRSTA NA RAUN MANJE PRODUKTIVNIHNpr. kukuruz, eerna repa, krompir, lucerka obezbeuju znatno vei poljoprivredni prinos u odnosu na strna ita.4. SMANJENJE GUBITAKA PRI UBIRANJU, TRANSPORTU, SKLADITENJU I PRERADI.Revolucija u proizvodnji hrane nastupie kad se savlada tehnologija vetake fotosinteze u laboratorijama.Na tom problemu veoma ozbiljno rade timovi naunika u vie zemalja.

PROIZVODNJA ORGANSKE MATERIJE I NJENA USLOVLJENOSTProizvodnja organske materije u ratarstvu je bioloki proces sintetikog karaktera.BIOLOKI zato to se obavlja putem biljke, ivih organizamaSINTETIKI za odvijanje tog procesa potrebni su CO2, voda,prirodnih travnjaka, krenjem uma.

Ovi gubici su danas veoma veliki i upravo zato ovaj problem zasluuje posebnu panju.svetlosna i toplotna energija i mineralne materije.Poto se ovaj proces odvija samo pri dnevnoj svetlosti naziva se FOTOSINTEZA.Reakcija fotosinteze odvija se po optoj formuli:6CO2 + 6H2O + C6H12O6 + 6O22. POVEANJE PRINOSA PO JEDINICI POVRINE Intenziviranje biljne proizvodnje. Najvee mogunostiu zemljama u razvoju.

Unapreenjem tehnolokog procesa: Seme visokog genetskog potencijalaKvalitetna obrada Navodnjavanje, zatita, nega useva Plodored

5. SMANJENJE BROJA RADNE STOKE I UVOENJEM MEHANIZACIJE oslobaaju se znatne povrine za proizvodnju hrane za ljude. Prema proceni Coxa i Atkinsa (1979) Mehanizovana ratarska proizvodnja u svetu je zastupljena samo na70% obradivih povrina, dok se na 30% obrada vri zapregom ili runo.6. INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA HRANE PRIMENOM NOVIH TEHNOLOKIH POSTUPAKADobijanje hrane iz otpadnih materija (melasa, hidroliza drva, nusproizvodi industrijske nafte i zemnog gasa) i dobijanje belanevina, masti, ulja, eera, vitamina.Korienje gljivica, bakterija, algi i sl., za stvaranjematerija za stonu i ljudsku ishranu.

Jedino je biljka pomou hlorofila sposobna da kinetiku energiju Sunca u procesu fotosinteze pretvori u potencijalnu energiju organske materije i na taj nain omoguava ivot svim drugim heterotrofnim organizmima.Na taj nain biljka ini most izmeu ive i neive prirode, organskog i neorganskog sveta.Biljka je istovremeno i proizvodno sredstvo i proizvod.

Proces fotosinteze je veoma sloenog karaktera, zavisi od mnogobrojnih faktora.STVARANJE ORGANSKE MATERIJE U BILJNOJ PROIZVODNJIUSLOVLJENOST STVARANJA ORGANSKE MATERIJETreba istai da se u biljnoj proizvodnjiOVEKObim stvorene organske materije zavisi od sledeih faktora:-pored ostalih prirodnih inilaca javlja I ovek, kao poseban inilac. Njegova funkcija sastoji se u svesnom, smiljenom upravljanju fotosintezom i naziva sePROIZVOA (BILJKA AUTOTROFNI UPRAVLJA ENERGIJA SVETLOST I TOPLOTACO2 MATERIJA IIZ ATMOSFERE

1. GEOGRAFSKI POLOAJOd geografskog poloaja mesta zavise toplotni i svetlosni uslovi, raspored i koliina padavina vlanost zemljita...Menjanjem geografskog poloaja menjaju se i uslovi ANTROPOGENI FAKTOR. ORGANIZMI)IZ KOSMOSAORGANSKA MATERIJAH2OMIINERALNE MATERIJEIZ ZEMLJITA spoljne sredine, to uslovljava regionalno rasprostiranje biljnih formacija. U prirodi, a u biljnoj proizvodnji namee pojavu POLJOPRIVREDNE REJONIZACIJE.Pri tome se svaki rejon odlikuje svojim sopstvenim kompleksom VEGETACIONIH USLOVA kao I svojstvenim sastavom kulturnih biljaka

~ Uloga oveka, kao upravljaa, sastoji se da raznim merama utie u pravcu poboljanja uslova za odvijanje fotosinteze, a time i na koliinu i kvalitet stvorene organske materije.Zbog toga je potrebno da poznaje sve faktore i pojave koje ovaj proces uslovljavaju ~~ Stvaranje organske materije u biljnoj proizvodnji je prva faza u kruenju organske materije ~Druga faza je proces mineralizacije.U procesu mineralizacije (razlaganja organske materije putem mikroorganizama do elementarog sastava)Oslobaa se energija, CO2 i mineralne materije i ponovo postaju pristupane za biljkeIako su to dva suprotna procesa, ipak su oni podjednako vani i predstavljaju jedinstvenu celinu na kojoj se zasniva celokupna biljna proizvodnja i uopte ivot na zemlji.Zbog toga je potrebno da ovek svojim merama stvara uslove i za nesmetano odvijanje mineralizacije u svrhu poveanja plodnosti zemljita i odravanja kruenja organskeKulturna biljka je vezana za stanite i prilagoena odreenoj klimi.Za razliku od industrijske proizvodnje koja se moe organizovati praktino svuda, biljna proizvodnja je mogua samo tamo, gde klimatski i zemljini uslovi su povoljni (izuzev u kontrolisanim uslovima kao to su staklenici, hidroponi i sl.).Podela zemljine kugle na TOPLOTNE POJASEVE sa svojstvenom osvetljenou, padavinama...Geografski poloaj menja ugao padanja sunevih zrakaHORIZONTALNA ZONALNOST biljnih20 materije.

2. PROIZVODNI PROSTORKoliina stvorene organske materije odreena je i povrinom na kojoj se ta proizvodnja izvodi.Na veoj povrini nalazi se vie biljaka, na raspolaganju je vie kosmike energije, kao i atmosferskih i zemljinih materija, to omoguava proizvodnju organske materije u veem obimu~ VEGETACIONI PROSTOR ~Uopte, za biljnu proizvodnju potrebne su veoma velike povrine i u tom pogledu se biljna proizvodnja umnogome razlikuje od industrijske

Intenziviranjem proizvodnje smanjuje se znaaj proizvodnog prostora, jer se na jedinici povrine postie vea organska produkcija.

~ JAROVIZACIJA, FOTOPERIODIZAM ~U toku svog ivota biljka treba da proe odreene faze razvoja, ije je prolaenje uslovljeno uslovima spoljne sredine.Smenjivanje tih faza, odnosno ritam razvoja je uslovljen genetskom osnovom formiranom u toku FILOGENEZE.Proces fotosinteze ne tee stalno istim intenzitetom. Uslovljen je od stanja biljnog organizma i uslovaspoljne sredine.Fotosinteza se prekida tokom NOIi tokom ZIMEVEGETACIONI PERIODPotrebno je biljkama omoguiti normalan (nesmetan) prolazak razvojnih faza. Odabiranje vrsti, odnosno, sorti iji su zahtevi u skladu sa uslovima spoljne sredine.

3.VREME PROIZVODNJEProces proizvodnje organske materije je vrlo spor i dugotrajan.4. PRODUKTIVNA SPOSOBNOST BILJAKA

Sposobnost da u istim U industriji je vreme potrebno zauslovima sredine proizvede dobijanje nekog proizvoda znatno krae. Da bi mogla da d odreen proizvod biljka mora da obrazuje svoj organizam (koren, stablo, list), da njen organizam postigne odreenu proizvodnu zrelost da bi mogla formirati generativne organe.

Biljke penice koje nisu prole jarovizaciju vee ili manje koliine biljnih proizvoda boljeg ili loijeg kvaliteta.To je bio razlog za prevoenje divljih vrsta u kulturne, jer one daju produkte koje za oveka imaju upotrebnu vrednost.

5. SPOLJNI VEGETACIONI INIOCI Dele se u dve kompleksne grupe:OPTI KLIMATSKI INIOCIa. KLIMAPOVREMENE PROMENE VREMENAb. ZEMLJITE~ OPTI KLIMATSKI INIOCI ~Odreuju opti karakter klime jednog mesta. Tu spada:1. Godinja ili sezonska koliina suneve svetlosti trajanje dnevnog osvetljenja, broj oblanih dana2. Godinja ili sezonska koliina toploteKLIMA to je proseno stanje vremenskih prilika iznad neke oblastiGODINJE VREME skup meteorolokih promena u toku jedne godine i predstavlja odstupanje od prosenih vrednosti~ ZEMLJITE ~Kompleksni vegetacioni inilac, utie sledeim osobinama:) Pedoloki karakter zemljita, fizike, hemijske ibioloke osobine, kulturno stanje, zakorovljenost itd.

6. ANTROPOGENI FAKTOR3. Godinja ili sezonska koliina atmosferskih taloga raspored i broj kinih dana4. Godinja ili sezonska vazduna strujanja, vlani i TEHNOLOGIJA Uloga oveka sa razvojem nauke i tehnologije postaje sve znaajnija.suvi vetrovi, jaina vetrovaovek rukovodiproizvodnjom na taj nain to5. Duina vegetacione sezone, duina trajanja zimskogperioda~ POVREMENE PROMENE VREMENA ~EKSCESI (nagle promene) u vremenu:~ iznenadni mrazevi za vreme vegetacije~ visoke temperature~ grad~ bura, olujaodabira kulturu i sortu i primenjuje razne mere pomou kojih se trudi da stvori to povoljnije uslove sredine za rast i razvoj kulturne biljke.Stvarajui povoljne uslove ovek istovremeno otklanja sve nepovoljnosti.Biljna proizvodnja pod rukovodstvom oveka postaje sve nezavisnija od prirodnih sila, a prinosi vei i stabilniji.

AGROEKOLOKE OSNOVE ORGANSKE POLJOPRIVREDEEKOLOGIJAFITOEKOLOGIJA ZOOEKOLOGIJA Kao nauna disciplina prouava odnosbiljnog i ivotinjskog sveta prema uslovima sredine, kao i njihov meusobni odnos u slobodnoj prirodi.

Agroekologija obezbeuje znanje i metodologiju koji su neophodni za razvoj ratarske proizvodnje u skladu sa principima zatite ivotne sredine i odrivog razvoja, istovremeno zadravajui visoku produktivnost i ekonomsku isplativost.

OPTI IVOTNI PROSTOR (naseljeni prostor) zahvata sva mesta gde je nastanjen ivi svet, svu BIOSFERU kojazahvataLITOSFERU HIDROSFERU i

OPTI IVOTNI PROSTOR ATMOSFERU. Odlikuje se takvim spoljnim uslovima koji omoguavaju ivot ivom svetu.Uslovi spoljne sredine su veoma razliiti u pogledu svetlosti, toplote, padavina, zemljita i dr.Tako se prostor slobodne prirode deli na ekoloke jedinice ili celine. Pustinje, ume, stepe, jezera, ritovi to su BIOTOPI (stanita)Biotop je najnia ekoloka topografska jedinica i predstavlja deo naseljenog prostora, koji se odlikuje odreenim uslovima sredine.BIOCENOZA (ivotna zajednica) skup svih ivih organizama koji naseljavaju jedan biotop.

POLJOPRIVREDNI PROIZVODNI PROSTOR ( AGROSFERA

Predstavlja deo naseljenog prostora u kome se moe uspeno obavljati poljoprivredna proizvodnja pod prirodnim uslovima.ovek stvara poljoprivredni proizvodni prostor unitavajui one vrste koje mu nisu potrebne, a uvodi one koje su mu korisne.Stvara nove odnose i menja prirodu kako njemu odgovara.Poetak nastajanja ovog prostora je u dalekoj prolosti i poklapa se sa vremenom kad je ovek poeo da se bavi zemljoradnjom.Sa ekolokog stanovita sve ovo je nasilje nad prirodom, trajnog karaktera. Naruava se prirodna ravnotea na raun malog broja Od prirodnih travnih povrina nastale su kulturnih biljaka i domaih ivotinja. najvee povrine poljoprivrednih zemljita~ RAZORAVANJEM ~

Krenjem uma i ikara manje plodna, isprana zemljita... Isuavanjem movara, jezera i delova mora

Nastaje KULTURNA PRIRODA delo oveka.Sa stanovita zadovoljenja ovekovih potreba to je neminovan i opravdan akt. Obezbeuje egzistenciju oveka, njegov dalji ekonomski, drutveni, socijalni i duhovni razvoj.

Povrina agrosfere oko 10% povrine kopna (1,5 milijardi ha) ima mogunosti da se jo povea, da se udvostrui na 20% (3,2 milijardi ha).Poljoprivredni proizvodni prostor deli se, kao i opti ivotni prostor na manje topografske jedinice, manje celine AGROBIOTOPE koje se meusobno razlikuju pre svega po spoljnim, zemljinim i klimatskim uslovima u horizontalnom i vertikalnom smeru.

Svaki agrobiotop predstavlja topografski ogranien prostor ~ AGROGEOGRAFSKA CELINA ~ To su u prvom redu klimatsko-agroekoloke jedinice. Razlike su u kvalitetu i intenzitetu delovanja pojedinih vegetacionih inilaca. Predstavljaju poseban proizvodni potencijal posebnu mogunost kvalitativnog i kvantitativnog iskoriavanja vladajuih uslova u svrhu poljoprivredne proizvodnje. Svaki agrobiotop nastanjuju odreene biljne i ivotinjske vrste sa pratiocima, kao rezultat evolucije i prilagoavanja.

~ AGROBIOTOP I POLJOPRIVREDNI REJON ~AGROBIOCENOZA

SKUP KULTURNIH BILJAKA DOMAIH IVOTINJA I NJIHOVIH PRATILACA koji nastanjuju odreen agrobiotop.Ovi ivi organizmi su tesno povezani sa dotinim agrobiotopom, zatim meusobno, a naroito sa ovekom.Sav taj ivi svet koji nastanjuje jedan agrobiotop predstavlja agrobiocenozu ili proizvodnu ivotnu zajednicu.Osnovno naelo na kojem se zasniva, odrava i napreduje svaka agrobiocenoza jeste potpuna SIMBIOZA izmeu njenih lanova, koja ima karakter MUTUALIZMA. To znai, da svi lanovi te simbioze imaju korist od zajednikog ivota, koja se ispoljava ne samo OPSTANAK, ve i NAPREDOVANJE I USAVRAVANJE SVA TRI LANA. To se naroito odnosi na tvorca ove simbioze oveka.

Poljoprivreda predstavlja pouzdan ivi sistem za iskoriavanje agrobiocenoze za raun oveka, odnosno ljudskog drutva. Vezanost kulturne biljke i domae ivotinje za agrobiocenozu a takoe i oveka.

AGROBIOCENOZA 1. AGROFITOCENOZA 2. AGROZOOCENOZA3. PRATILAKI KOMPLEKS1. Zajednica kulturnog bilja i njihovih pratilaca koji nastanjuju agrobiotop.AGROBIOCENOZAAGROFITOCENOZAAGROSINUZIJA manji ivotni kompleksi u okviru jedne agrobiocenoze, odnosno fitocenoze npr. njiva, povrtnjak, livada, vinograd...AGROFITOCENOZE su otvorene zajednice ulaze novi, a izlaze stari lanovi i vrste, sorte i hibridi.

Preovlauju jednogodinje, nitrofilne biljke, sa svojim pratiocima KOROVIMA.2. Deo zajednice koji ine domae ivotinje. Relativno mali broj vrsta sisara, ptica i dve vrste insekata: pela i svilena buba.ORGANIZACIJA AGROBIOCENOZE

1. STRUKTURA2. ODNOSI ISHRANE3. RAZVIE AGROBIOCENOZE

1.STRUKTURA (sastav) U agrobiocenozi razlikuju se dva ivotna kompleksa:1) PRIVREDNO-PROIZVODNI2) PRATILAKI KOMPLEKS1. KULTURNA BILJKA, DOMAA IVOTINJA I OVEK CILJ

Proizvodnja organske materije za oveka KOROVI, INSEKTI, SITNIJI GLODARI, PTICE, MIKROORGANIZMI.

Javljaju se nezavisno od volje oveka i uglavnom su tetni. ovek primenjujui svoja saznanja, svesno nastoji da proizvodnom kompleksu prui to povoljnije uslove, a da to vie oslabi pratilaki kompleks.One vrste o kojima ovek vodi posebnu brigu.Taj broj se stalno poveava pripitomljavanjem novih vrsta iz prirode.Ovako mali broj vrsta moe da obezbeujeObezbeuje im prostor i uslove za uspean raznovrsnu proizvodnju organske materije, rast i razvie u cilju dobijanja organske materije biljnog porekla.Broj kulturnih vrsta koje ulaze u sastav agrobiocenoze je relativno mali:- po Todoroviu 650 vrsta- po Mannsfeld-u 1800 vrsta od ukupno-200.000 vrsta cvetnica.jer postoji veoma veliki broj SORTI, HIBRIDA, VARIJETETA, EKOTIPOVA.Osnovna taksonomska jedinica u sistematizaciji kulturnog bilja jeste SORTA putem koje vrste kulturnog bilja ulaze u sastav agrobiocenoza.~ Otud veliki areal rasprostiranja ~NJIVSKEPOVRTARSKE VOARSKE VINOGRADARSKELIVADSKEAGROZOOCENOZA

ivotinjski svet agrobiocenoze je dosta jednostran i sastoji se uglavnom od biljojeda (herbivora), nekoliko vrsta sisara, ptica i dve vrste insekata.

Razlikuju se naroito prema vrsti produkata zbog kojih se uzgajaju.RASA Osnovna sistematska jedinica(kao sorta kod biljaka)PRATILAKI KOMPLEKSNema proizvodni zadatakSastav, meusobni odnosi i odnos prema proizvodnom kompleksu nije dovoljno prouen.1. KORISNI LANOVI ) ptice pevaice, divlje pele, bumbari, kine gliste.Mikroorganizmi oni koji razlau organsku materiju. Bakterije azotofiksatori vezuju atmosferski azot2. TETNI LANOVI ) patogeni mikroorganizmi, tetni insekti, korovi.Nedovoljno poznavanje pratilakog kompleksa ne umanjuje njegov znaaj. Vrlo esto je ovaj kompleks presudan (najezda skakavaca, poljskih mieva, hrkova, biljne bolesti, tetoine, korovi..).

ODNOSI ISHRANE U AGROBIOCENOZI

Osnovno naelo koje vlada u svim ivotnim zajednicama jeste da pojedine grupe organizama slue kao hrana drugim grupama.Otuda se lanovi agrobiocenoze, kao i u drugim ivotnim zajednicama, sa stanovita ishrane dele u tri grupe:

LANOVI AGROBIOCENOZE:1. PROIZVOAI: kulturna biljka, domaa ivotinja i ovek2. POTROAI: kulturna biljka, domaa ivotinja, ovek i deo pratilakog kompleksa3. RAZARAI: mikroorganizmi, bakterije, gljiveOdnosi ishrane u agrobiocenozi su sloeniji od onih koji vladaju u slobodnoj prirodi. To je zbog privredno-proizvodnog karaktera agrobiocenoze, pa se pojedini lanovi javljaju u dvojakoj ulozi i kao proizvoai i kao potroai.KULTURNA BILJKAKulturna biljka je jedini pravi proizvoa u agrobiocenozi. Ona iz neorganske materije stvara organsku materiju i javlja se kao posrednik izmeu neorganskog i organskog sveta.Meutim, ona se javlja i u ulozi potroaa (za razliku od biljaka iz slobodne prirode) materijalnih sredstava, uloenog umnog i fizikog rada.OVEK kao organizator proizvodnje primenjuje razne agro- i biotehnike mere.On je u agrobiocenozi najvei potroa koristi najvei i najkvalitetniji deo proizvedene organske materije. Kao organizator i upravlja proizvodnog procesa javlja se i u ulozi proizvoaa.

DOMAA IVOTINJA takoe se javlja u dvojakoj ulozi. Oplemenjuje primarnu organsku materiju i obezbeuje oveku veoma kvalitetne proizvode. Potroa je organske materije biljnog porekla, i uloenih materijalnih sredstava i rada oveka.

PRATILAKI KOMPLEKS uglavnom se javlja kao potroa Neki lanovi, meutim, doprinose poveavanju prinosa, pa se mogu smatrati i proizvoaima insekti opraivai, ptice pevaice.RAZARAI mikroorganizmi (bakterije i gljive)28

BIOLOKA RAVNOTEAU BIOCENOZI:

Postizanje bioloke ravnotee je mnogo

U agrobiocenozi ne postoji jedan potpun sloenije u agrobiocenozi nego u biocenozi.U biocenozama postoji jedan potpun lanac ishrane, koji obezbeuje kruenje organske materije, a preko toga uspostavljanje dinamike ravnotee. lanac ishrane. ovek jedan deo stvorene organske materije odnosi sa njive i time jo vie remeti ravnoteu.

SUPERGRABLJIVICEGRABLJIVICEBILJOJEDIBILJKAU agrobiocenozi nedostaju dva osnovna uslova samoodranja:1. Sposobnost samoregulacije2. Bioloka ravnoteaOba ova prirodna nedostatka u agrobiocenozama otklanja ovek. Trajno se stara da iznete mineralne materije vrati u vidu organskih i mineralnih ubriva. Suzbija korove, tetoine, bolestiAgrobiocenoza u potpunosti zavisi od oveka, on je osnovni inilac odravanje i daljeg napredovanja i razvia. Posledica te stalne brige je uspostavljanje nove dinamike ravnotee u agrobiocenozi.RAZVIE AGROBIOCENOZE

~ ovek je pokreta agrobiocenoze ~Pod razviem agrobiocenoze podrazumeva se izmena sastava proizvodne zajednice (nove vrste, sorte, rase) i unapreenje procesa proizvodnje, radi postizanja to veih i kvalitetnijih prinosa.Stepen razvia agrobiocenoze meri se na osnovu visine i kvaliteta prinosa.Ukoliko je prinos vei i kvalitetniji utoliko se agrobiocenoza nalazi na veem stepenu razvia.

Stepen razvia agrobiocenoze je tesno povezan sa stepenom iskoriavanja ivotnih uslova u agrobiotopu.Agrobiocenoza je otvorena zajednica, a ovek kao njen tvorac i rukovodilac stalno tei ka veem i boljem.ovek nastoji uskladiti uslove agrobiotopaZato nivo razvoja agrobiocenoze ne moe dugo sa zahtevima agrobiocenoze.Postavlja se pitanje, da li se moe postii konana, definitivna faza u razvoju, usklaenosti agrobiocenoze AGROKLIMAKS?- NE MOE! ostati na istom stupnju.Agrobiotop deluje na agrobiocenozu skupom ivotnih uslova (uglavnom klimatskih i zemljinih) i taj uticaj se naziva AKCIJA.A uticaj agrobiocenoze na agrobiotop REAKCIJA (primenjene agrotehnike mere, npr.)

AGROEKOSISTEM

To je dinamiko stanje u razviu agrobiocenoze u kome se postie optimalna reakcija na date uslove sredine, odnosno, optimalna usklaenost izmeu AKCIJE agrobiotopa i REAKCIJE agrobiocenoze.To je dinamika ravnotea u poljoprivredi.Privremena usklaenost tih odnosa, sa mogunou i tenjom oveka da se oni i dalje usavravaju i da se postigne nova dinamika ravnotea agroekosistem, pri kojoj e opet da se postie maksimalni proizvodni efekat.STABILNOST agroekosistema zavisi od usklaenosti agrobiocenoze sa spoljnim uslovima sredine (AGROBIOTOPOM).

Primeri neusklaenosti: Preoravanje prerija na Srednjem Zapadu(katastrofalne tete od erozije vetrom, a i vodom)

Neki stadijumi razvia agrobiocenoze uBelgiji i Holandiji (po Prjanikovu)dt/ha~ Sejanje deteline i trave ~ Krenje prauma i dungla (ispiranje hraniva, razaranje adsorptivnog kom.pl. ) Krenje uma u Hercegovini, Crnoj Gori (nastaokr) Duboka obrada u Junoj Indiji opadanjeDanasplodnosti U Zapadnoj i Srednjoj Evropi su stabilni agroekosistemi

Problem su zagaivanja:Srednjovekovna poljoprivredaBez crvene detelineUticaj plodoredaCrvena detelina Uticaj mineralnih ubrivaCrvena detelinaUticaj kompleksa agrotehnikih mera

PRODUKTIVNOST AGROEKOSISTEMASvaki agrobiotop predstavlja odreen proizvodni potencijal. To je mogunost ostvarenja odreene proizvodnje, dok je stvarna veliina tog efekta posledica iskoriavanja datih uslova.Agrobiocenoza sa svojim sastavom i proizvodnim potencijalom treba da je u stanju da u potpunosti iskoristi uslove koje joj prua agrobiotop da bude njemu prilagoena (rodnost, otpornost prema bolesti, sui..)Presudnu ulogu u usklaivanju odnosa izmeu agrobiotopa i agrobiocenoze ima OVEK.Proizvodni efekat u agroekosistemima zavisi od: Osobine agrobiotopa Osobine agrobiocenoza Postupaka oveka

ovek deluje na dva naina:1. Nastoji da pobolja uslove sredine iCeo kompleks agrotehnikih mera treba da se ispoljava u granicamau tu svrhu primenjuje razne agro- I harmoninog delovanja svihvegetacionih inilaca u cilju postizanja biotehnike mere2. Poboljava lanove agrobiocenoze stvaranjem novih sorti sa veim genetskim potencijalom, otpornije na bolesti i tetoine i nepovoljne uticaje klime.

dinamike ravnotee.Krajnji cilj je PRINOS koji se rezultira iz uzajamnih odnosa stanita, agrobiocenoze postupaka oveka Pri tome je potrebno voditi rauna i o EKONOMINOSTI proizvodnje.

jer.......danas seorganska proizvodnja bazira na etiri usaglaena ekoloka principa: princip zdravlja princip ekologije, dinamian agroekoloki sistem oslonjen na bioloke cikluse princip pravednosti i potenih odnosa prema prirodi i ivotu princip odrivosti proizvodnje u cilju ouvanja blagostanja sadanjih i buduih generacija i ekosistema

to ukljuuje primenu preventive i predostronosti

Naelo zdravlja

Organska poljoprivreda treba da odrava i podstie zdravlje zemljita, biljaka, ivotinja, ljudi i planete kao jedne nedeljive celine. Ovo naelo iznosi da se zdravlje pojedinaca i drutvenih zajednica ne moe razdvojiti od zdravlja ekosistema zdrava zemljita proizvode zdrav rod koji hrani zdravlje ivotinja i ljudi. Zdravlje je celina i integritet ivih sistema. Ono nije samo odsustnost bolesti, ve odravanje telesnog, mentalnog, socijalnog i ekolokog blagostanja. Imunitet, otpornost i regeneracija su kljune osobine zdravlja. Uloga organske poljoprivrede, bez obzira da li je re o zemljoradnji, preradi hrane, distribuciji ili potronji jeste da podri i ojaa zdravlje ekosistema i organizama od onih najmanjih koji se nalaze u zemljitu do ljudskih bia. Posebno, organska poljoprivreda ima za cilj da proizvede visoko kvalitetnu, nutritivno vrednu hranu koja doprinosi preventivnoj nezi zdravlja i blagostanja. Imajui ovo u vidu, ona treba da izbegava korienje fertilizatora, pesticida, ivotinjskiih lekova i prehrambenih aditiva koji mogu da imaju rave efekte po zdravlje.

Naelo ekologije

Organska poljoprivreda treba da se zasniva na ivuim ekolokim sistema i ciklusima, da sarauje sa njima, da ih podraava i i da im pomae da se odre. Ovo naelo ukorenjuje organsku poljoprivredu unutar ivueg ekolokog sistema. Ono kae da se proizvodnja treba zasnivati na ekolokim procesima i recikliranju. Ishrana i blagostanje se ostvaruju kroz ekologiju specifine proizvodne sredine. Na primer, u sluaju zasada, to je ivue zemljite, za ivotinje to je ekosistem farme; za ribu i morske organizme, vodena sredina. Organska zemljoradnja, pastoralni i sistemi sakupljanja biljaka iz prirode treba da se uklope u cikluse i ekoloke ravnotee u prirodi. Ovi ciklusi su univerzalni, ali njihovo delovanje je specifino za svaki lokalitet. Upravljanje organskom proizvodnjom se mora prilagoditi lokalnim uslovima, ekologiji, kulturi i veliini. Unoenje novih vrednosti treba smanjiti ponovnim korienjem starih, recikliranjem i efikasnim korienjem materijala i energije da bi se kvalitet prirodne sredine odravao i poboljavao, a resursi ouvali.Organska poljoprivreda treba da ostvari ekoloku ravnoteu paljivim osmiljavanjem sistema zemljoradnje, zasnivanjem stanita i odravanjem genetske i poljoprivredne raznolikosti. Oni koji proizvode, prerauju, trguju ili troe organske proizvode treba da zatite i pozitivno deluju na zajedniku prirodnu sredinu, ukljuujui pejsa, klimu, stanita, bioraznolikost, vazduh i vodu.Princip pravednosti

Organska poljoprivreda treba da gradi odnose koji osiguravaju pravednost s obzirom na zajedniku prirodnu sredinu i anse koje prua ivot.

Pravednost je karakterisana potenjem, potovanjem, pravdom i voenjem rauna o svetu koji delimo, kako izmeu ljudi tako i u pogledu njihovog odnosa prema drugim ivim biima.

Ovo naelo naglaava da osobe ukljuene u organsku poljoprivredu treba da se u meuljudskim odnosima ponaaju na nain koji osigurava pravednost na svim nivoima i za sve strane zemljoradnike, radnike, preraivae, distributere, trgovce i potroae. Organska poljoprivreda treba da svakome obezbedi dobar kvalitet ivota i doprinese suverenitetu u pogledu hrane i smanjenju siromatva. Ona tei da proizvede dovoljne koliine hrane dobrog kvaliteta i drugih proizvoda.

Ovo naelo insistira da ivotinjama treba da se obezbede uslovi i prilika za ivot koji je u skladu sa njihovom fiziologijom, prirodnim ponaanjem i blagostanjem.

Prirodnim resursima koji se koriste u proizvodnji i potronji treba upravljati na nain koji je drutveno i ekoloki pravedan i koji e ih sauvati za budue generacije. Pravednost zahteva sisteme proizvodnje, distribucije i trgovine koji su otvoreni i pravedni, a proizilaze iz stvarnih trokova i sredinskih trokova.

Naelo nege i zatite Organskom poljoprivredom treba upravljati na oprezan i odgovoran nain, kako bi se zatitlo zdravlje i blagostanje sadanjih i buduih generacija i prirodne sredine.

Organska poljoprivreda je ivui i dinamian sistem koji reaguje na unutranje i spoljnje zahteve i uslove. Praktikanti organske poljoprivrede mogu da podstiu efikasnost i poveavaju produktivnost, ali bez rizika da se ugroze zdravlje i blagostanje. Shodno tome, potrebno je paljivo procenjivati vrednost novih tehnologija i stalno revidirati postojee metode. Uzimajui u obzir da je nae razumevanje ekosistema i poljoprivrede nepotpuno, mora se uvek biti oprezan..Sertifikacija i Kontrola u Organskoj poljoprivredi 2010Osnovni principi i razvoj

Ovo naelo kae da su oprez i odgovornost kljuni momenti u upravljanju, razvoju i izboru tehnologija u organskoj poljoprivredi. Nauka je potrebna da osigura da je organska poljoprivreda zdrava, bezbedna i ekoloki zdrava. Meutim, nauno znanje samo po sebi nije dovoljno. Praktino iskustvo, akumulisana mudrost, kao i tradicionalno i lokalno znanje nude valjana reenja, testirana vremenom. Organska poljoprivreda treba da sprei znaajne rizike usvajanjem odgovarajuih tehnologija i odbijanjem onih nepredvidljivih, kao to je genetsko inenjerstvo. Odluke treba da reflektiraju vrednosti i potrebe svih onih koji mogu da trpe posledice njihovog usvajanja, kroz transparentne procese u kojima je omogueno i njihovo lino uestvovanje.Zato sertifikacija ?

Zatita potroaa organskih proizvoda Preventiva protiv nezakonitih aktivnosti u marketinga Transparetntnost, podizanje nivoa poverenja potroaa Razvijanje trita, regulisanje trinih kanala Verifikacija dodatne vrednosti koji ima organski proizvod Usklaivanje sa ostalim proizvoaimaKoje standarde poznajete?

Privatni standardi (udreenje proizvoaa)