Универзитет СингидунумФакултет за физичку културу и менаџмент у спорту

Методика вежби обликовања

др Александар Гаџић

Београд, 2014.

2

Терминологија вежби обликовања

Описивање појединих ставова, положаја и покрета у физичком васпитању,првенствено у вежбама обликовања, подразумева примену специфичнетерминологије.

Сви ставови, положаји и покрети у вежбама обликовања деле се:

1. Ставови2. Приземни положаји3. Поскоци4. Окрети5. Гибања6. Издржаји

Ставови

Положаји где човек стоји усправно ослоњен на стопала или колена. С обзиром на тода ли су приликом заузимања неког става ноге (или једна нога) згрчене, односноопружене, разликују се:

- ставови са опруженим ногама:суножни, корачни, искорачни, ножни, раскорачни

- ставови са згрченим ногама:почучањ, чучањ, клек

Суножни ставови - положаји где се стопала додирују појединим деловима и скороувек се срећу у вежбама обликовања као почетни или завршни положаји. У овеставове спадају:

а) спетни, б) спојни, в) сраз, г) мерни, д) равни, ђ) распетни

а) б) в) г) д) ђ)

Корачни ставови - положаји тела где се из стојећег става стопало једне удаљава одстопала друге ноге уз равномерну распоређеност тежине тела. Корачни ставовимогу бити:

а) став преткорачни десном/левом, б) став закорачни десном/левом, в) ставоткорачни десном/левом, г) став преткорачни десном/левом ван, д) ставпреткорачни десном/левом унутра, ђ) став закорачни десном/левом ван, е) ставзакорачни десном/левом унутра

3

а) б) в) г) д)

ђ) е)

Искорачни ставови - положаји у које се долази удаљавањем једног стопала оддругог покретом из зглоба кука преношењем тежине тела на стопало удаљене ноге(до 40цм). Могу бити:

а) став искорачни д/л напред, б) став искорачни д/л назад, в) став искорачни д/лстранце, г) став искорачни д/л напред ван, д) став искорачни д/л напред унутра, ђ)став искорачни д/л напред укрштено, е) став искорачни д/л назад ван, ж) ставискорачни д/л назад унутра, з) став искорачни десном/левом назад укрштено.

а) б) в) г) д)

ђ) е) ж) з)

Ножни ставови - покрети где долази до удаљавања једног стопала од другог,покретом из кука, где тежина тела остаје на нози која се није покретала, док сепокренуто стопало овлаш ослања на стајну површину. Могу бити:

а) ставови предножно д/л, б) ставови заножно д/л, в) ставови одножно д/л, г)ставови предножно д/л ван, д) ставови предножно д/л унутра, ђ) ставови предножнод/л укрштено, е) ставови заножно д/л ван, ж) ставови заножно д/л унутра, з)ставови заножно д/л укрштено

а) б) в) г) д)

4

ђ) е) ж) з)

Раскорачни ставови - у ове ставове се долази истовременим удаљавањем стопалаједне и друге ноге у супротном смеру, покретом из кука, где је тежина теларавномерно распоређена (50-60цм). Постоје:

а) став раскорачни, б) став раскорачни д/л напред, в) став раскорачни д/л напредван, г) став раскорачни д/л напред унутра

а) б) в) г)

Ставови са згрченим ногама - основно обележје ових ставова је то што су у њимаобе или једна нога згрчене (савијене). Могу бити: а) почучањ, б) чучањ и в) клек

а) б) в)

Почучњеви и чучњеви:а) почучњеви и чучњеви предножно десном/левом, б) почучњеви и чучњеви

заножно д/л, в) почучњеви и чучњеви одножно д/л, г) почучњеви и чучњеви корачни,д) почучњеви и чучњеви закорачни, ђ) почучњеви и чучњеви откорачни, е)почучњеви и чучњеви искорачни д/л напред, ж) почучњеви и чучњеви искорачни д/лназад, з) почучњеви и чучњеви искораком д/л странце.

Поред набројаних почучњева постоји и посебна врста почучњева – Испад д/л:a) напред, б) назад, в) странце, г) напред ван, д) напред унутра, ђ) назад ван, е)назад унутра.

5

а) испад напред в) испад странце

КлековиКлекови обеножни: а) клек суножно, б) разножно, в) клек седом на пете

а) б) в)Клекови једноножни: клекови корачни (заножењем клек д/л, преткораком клек д/л)

Клекови ножни: а) клек предножно, б) заножно,в) предножно ван, г) предножно унутра, д) заножно унутра, ђ) одножно

Приземни положаји

У зависности којим делом тела се вежбач ослања на тло постоје: седови, лежања,упори.Седови - разликују се седови опруженим и згрченим ногама. Седови опруженимногама су: а) сед суножно, б) разножно, в) укрштено

а) б) в)

6

Седови згрченим ногама: а) суножно згрчено, б) разножно згрчено, в) укрштенозгрчено, г) разножно згрчено укрштено (турски)

а) б) в)Лежања - могу бити: а) на леђима, б) на прсима, в) на боку

а) б) в)

Лежања на леђима: опруженим ногама, о.н. разножно, укрштеним ногама опружено,згрченим ногама суножно, з.н. разножно, з.н. укрштено.Лежања на прсима: суножно, разножно, укрштено, сагнутим ногама, разножносагнутим ногама, укрштено сагнутим ногама.Лежања на боку: суножно, укрштено, суножно згрчено, укрштено згрчено, суножносагнуто, укрштено сагнуто.

УпориПоложаји где се вежбач истовремено ослања на тло шакама (или деловима руку) иногама (стопалима, коленом, потколеницом).Могу бити: а) упор чучећи (чучњем или получучњем), б) упор клечећи, в) упорлежећи, г) упор стојећи.

а) б) в) г)

Упори чучећи: суножни, разножни, предножни, одножни, заножни, стражњи.

Упори клечећи: обеножни суножни, обеножни разножни, предножно д/л, одножно,заножно, предножити д/л, у упору клечећи одножити д/л, заножити д/л, преткоракомдесне упор клечећи левом, закораком десне, стражњи обеножни суножни.

Упори лежећи (тело не додирује тло): предњи (за шакама), пред шакама,десноручно / леворучно, склек лежећи предњи, лежећи предњи увито, лежећипредњи склоњено.

Упори стојећи (увек опружених руку и ногу): стојећи суножно, разножно, склекстојећи предњи.

7

Поскоци

Кретања која настају после одраза од тла рукама, ногама или истовремено; могу севршити уз истовремене покрете руку, ногу, трупа (у фази лета).Могу бити: а) поскоци у месту, б) с места, в) с гибањем

а) б) в)

Поскоци у месту – доскаче се на исто место.Поскоци с места (не доскаче се на исто место): предскок, предскок на д/л, заскок,заскок на д/л, одскок на д/л.Поскоци с гибањем – у фази лета се врши одређени покрет.Неки примери: поскок згрчено предножно, предножно ван и предручно доле, сагнутозаножно (с увинућем)...

Окрети

Кретања где се тело окреће око своје осе, изражава се у степенима; могу се вршитирукама, ногама као и ногама и рукама истовремено.

8

Гибања

Бројни покрети делова тела: руку, ногу, главе, шака, стопала...Могу бити: кружења, дизања, спуштања, грчења, опружања...Обзиром на делове тела постоје: гибања рукама, ногама, трупом.

Гибања рукама: опруженим рукама, сагнутим (згрченим) шакама, гибања рукугрчењем, сагибањем, суновима, пружањем, остала гибања рукама – сукања,зибања, лукови...

Гибања опруженим рукама (из зглоба рамена):а) приручење, б) одручење, в) узручење, г) предручење, д) заручење

а) б) в) г) д)

Поред основних гибања опруженим рукама постоје и међуположаји: унутра, ван,горе, доле, надесно, налево.Они омогућавају комбинацију великог броја положаја: предручење десном/левом,предручење д/л горе, предручење д/л доле, предручење д/л унутра, предручењед/л горе унутра, предручење д/л доле унутра, предручење д/л ван, предручење д/лгоре ван, предручење д/л доле ван, заручење д/л, заручење д/л унутра, заручењед/л ван, одручење д/л, одручење д/л доле, одручење д/л горе...

Гибања згрченим (савијеним) рукама - покрети само у раменом зглобу:а) приручење згрчено, б) предручење згрчено, в) одручење горе згрчено, г)заручење згрчено.

а) б) в) г)

9

Гибања руку грчењем – гибање се истовремено врши у зглобу лакта и у зглобурамена.Погрчити – означава делимично приближавање подлактице надлактици.Згрчити – максимално приближавање подлактице надлактици; посебно сенаглашава положај шака: над, под, пред (у односу на рамена, врат, леђа...)Постоје бројне комбинације ових покрета: згрчење предручно, шаке над раменима;згрчење предручно горе, шаке над раменима; згрчење предручно доле, шаке надраменима; згрчење предручно унутра, шаке над раменима...

Гибања руку сагибањем (покрети само у зглобу лакта)“сагнути” – ако је максимална амплитуда покрета“погнути” – код делимичне амплитуде покретаНајкарактеристичнији покрети сагибања:

а) сагињање предручно, одручно б) погињање предручно, одручно

Гибања руку суновима - покрети истовременог максималног опружања руку у лактуи рамену уз удаљавање подлактица од надлактица.Карактеристични сунови су: сун напред, напред горе, напред доле, назад, странце,странце доле, странце горе, горе, доле.

Гибања руку пружањем - покрети супротни сагибању, врше се само у зглобу лактаудаљавањем подлактице од надлактице која се не креће; увек се означава и правацпружања: горе, доле, напред, назад, странце. Могу да се изведу скоро сви покретипружања као код сунова.

Гибања руку кружењем и лукомКругови и лукови могу бити: а) бочни, б) чеони, в) водоравни и г) коси

а) б)

10

Покрети кружења опруженим рукама се могу вршити из свих ставова где су рукеопружене.Из узручења: чеони кругови ван, унутра; бочни кругови напред, назад.Из предручења: бочни кругови горе, бочни кругови доле.Из одручења: чеони кругови горе, чеони кругови доле.Из приручења: чеони кругови унутра, чеони кругови ван, бочни кругови напред,бочни кругови назад, чеони кругови надесно/налево (суручно).

Кружења подлактицама: а) унутра, б) ван.

а) б)

Кружења шакама: унутра, ван, надесно, налево.Лук – део круга који се врши опруженим рукама.Лукови – делови круга већи од 180°.

Гибања руку зибовима - покрети карактеристични за рад на развоју гипкостимишића. Примери: а) из одручења зиб рукама назад, б) из заручења зиб рукаманазад

а) б)Гибања ногамаПостоје гибања опруженим ногама, згрченим ногама (савијене у колену, покрет самоиз злоба кука), грчењем, сагибањем, суновима, пружањем, кружењем и луковима,сукањем, зибовима.Гибања опруженим ногама (само из кукова) – нога која се гиба не сме додириватитло!Могу се вршити из стојећег, лежећег и седећег положаја, као и поскока. Врше се саједном или обе ноге истовремено (лежећи, седећи или из поскока).

11

Примери гибања опруженим ногама д/л:а) предножење, предножење водоравно, предножење унутра, предножење ван, б)заножење, заножење унутра, заножење ван, в) одножење, одножење водоравно,приножење из одножења, предножење унутра укрштено...

а) б) в)Гибања згрченим ногама д/л (колена фиксирана):заножење згрчено, заножење згрчено унутра, заножење згрчено ван, приножењезгрчено, одножење згрчено, предножење доле згрчено, предножење доле унутразгрчено, предножење доле ван згрчено, предножење згрчено унутра, ван...

Гибања ногу грчењем - истовремени покрет узглобу кука и колена где сеподколеница приближава натколеници.“згрчити”- код максималних амплитуда покрета“погрчити” – делимична амплитуда покретаОви покрети се могу вршити у свим правцима као и код опружених ногу.Гибања ногу суновима – супротно од грчења. Основни сунови: сун назад, напред.Гибања ногу пружањем – само у зглобу колена, потколеница се удаљава однатколенице нпр. пружање напред, пружање доле.Гибања ногу кружењем и луковима – опруженом ногом (ногама) у зглобу кука вршесе кружни или лучни покрети.Гибања ногу суковима – покрети увртања, извртања ноге око уздужне осе.Гибања ногу зибовима – исти принцип као код ових покрета рукама.

Гибања трупом и главомКолонови (покрети око попречне осе)Сукови (покрети око уздужне осе)Клонови: а) претклон, претклон надесно/налево, б) заклон, в) отклоннадесно/налево, г) усклон

а) б) в) г)

12

Сукови - покрети трупа око уздужне осе без померања ногу; окретање тела за 45º-полузасук/полуотсук, за 90º- засук, са 45º на 90º- досук и обрнуто одсук.Засук надесно/налево, отсук, полузасук надесно/налево, досук, полуотсук.Неки примери сукања тела:

Циљеви вежби обликовања

Пипрема организма за већа оптерећења Превенција од повреда Одржавања општег психофизичког стања Компензација – ангажовање мање активних група мишића

Када се говори о циљевима вежби обликовања треба се осврнути на појединекарактеристике часа телесног вежбања, а то се првенствено односи на структуручаса телесног вежбања. У актуелној пракси физичког васпитања важи четвороделнаструктура часа:

Уводна, припремна, основна и завршна.Вежбе обликовања се углавном примењују у припремној фази часа, а њено трајањезависи од више фактора: узраста ученика, способности и обучености ученика,садржаја рада, услова за рад, мотивисаности ученика ...Према већини методичара ФВ трајање ове фазе часа се креће од 7 до 10 минута.Трајање појединих фаза часа ФВ су оријентациона и у пракси их се не треба слепопридржавати.

Припрема организма за већа оптерећења

Подизање функција локомоторног апарата на виши ниво - превасходно мишића,зглобова, тетива, али и кардиоваскуларно-респираторних система.Физиолошко оптерећење се најчешће одређује према вредностима пулса. Пулс јесамо један од показатеља реакције организма на телесни напор. Акутни одговорорганизма на телесни напор најзначајнијих система организма је веома сложен.

Кардиоваскуларни систем:Повећање срчане фреквенцијеПовећање ударног волумена срцаПовећање систолног крвног притиска“Прерасподела” крвотока...

13

Респираторни систем:Повећање броја респирацијаПовећана вентилацијаПовећан дисајни волумен...

Мишићи:Потражују више О2 и гликогена, капилари се ширеСве више мишићних влакана учествује у радуСе више загревају...

Зглобови:Повећава се количина синовијалне течностиЗагревају сеПостају покретљивији...

Превенција од повреда

Примена адекватно одабраних вежби обликовања знатно смањује ризик однастанка повреда у основној фази часа. У том смислу се бирају вежбе које ћестворити оптималне физиолошко-механичке услове за функционисање апарата закретање у условима који се разликују од уобичајених.

Одржавање општег психофизичког стања

Спровођење вежби обликовања мора бити систематско током целе школске годинејер корист њихове примене превазилази припремну функцију. Континуирановежбање има велики значај у одржавању квалитетне покретљивости апарата закретање. Константна примена вежби обликовања у настави физичког васпитањадаје позитивне резултате у побољшању покретљивости, координације, снаге илокалне мишићне издржљивости ученика.

Компензација – ангажовање мање активних група мишића

Ученици су посебно изложени дуготрајном седењу и замору “мањих” група мишића.Модерно доба, у коме живимо, карактерише низ негативних утицаја, од којих јепосебно забрињавајући хипокинезија. Оваква слика посебно забрињава када серади о ученицима основне школе који се налазе у фази интензивног раста иразвоја. Анализе стручног рада у области физичког васпитања у нашој земљиуказују да ефикасност наставе физичког васпитања у школама није назадовољавајућем нивоу како би се значајније утицало на развој моторичкихспособности ученика, а што посредно указује на значајну опасност по постуралнистатус деце у развоју!

14

Задаци вежби обликовања

„Загревање“ организма - извођење вежби у месту, ходању, трчању „Истезање“ – зглобно-мишићна покретљивост Јачање мускулатуре Релаксација, лабављење, опуштање

„Загревање“ организма - извођење вежби у месту, ходању, трчању

Овај задатак вежби обликовања је у најтешњој вези са раније поменутим циљемвежби обликовања - припрема организма за већа оптерећења. Наиме,реализацијом овог задатка вежби обликовања директно се утиче на акутне реакцијеорганизма на физичку активност (кардиоваскуларни систем, метаболичке промене умишићима, респираторни систем...) што све доводи организам вежбача у оптималнуприпремљеност за главни део часа. Један од типичних показатеља овог нивоаприпремљености организма је појава знојења.

„Истезање“ – зглобно-мишићна покретљивост

Вежбе којима се утиче на повећање зглобно-мишићне покретљивостиподразумевају покрете са већим амплитудама. Такве вежбе за резултат имајусмањивање напетости у мишићима, тетивама, лигаментима.Постоје четири методе истезања мишића:

статичко динамичко балистичко проприоцептивна неуромускуларна фацилитација

Обзиром на циљеве и задатке вежби обликовања, као и чињеницу да се истеуглавном примењују у припремном делу часа, најприкладнија метода истезањамишића је динамичко истезање. Ова метода подразумева извођења одређенихпокрета до крајњих амплитуда (нпр. опруженом руком изводити кружне покрете узглобу рамена).

Јачање мускулатуре

Вежбама обликовања се може утицати на развој снаге основних група мишића,посебно ако је нешто дужег трајања (до 15 мин.) Вежбама обликовања се можеутицати на развој снаге ако се вежбе изводе интензивније, брже, са већим бројемпонављања и прелажењем са једне вежбе на другу без паузе. Потребно јенагласити да је услов да ученици добро познају вежбе које се изводе.

Релаксација, лабављење, опуштање

Фазу напрезања треба да следи фаза опуштања и лабављења; повећан тонус бржезамара мишић, нарушава координацију; релаксацијом се мишић ослобађанапетости. У овом сегменту примене вежби обликовања до изражаја посебно можеда дође креативност наставника па се могу применити елементи јоге, пилатеса итд.

15

Избор вежби обликовања

Избор вежби обликовања је веома комплексан задатак јер је потребно испунитичитав низ захтева – утицати на већину мишићних група, све зглобове, уз условзаступљености вежби покретљивости и снаге.Када се бирају вежбе обликовања потребно је изабрати оне које су:

у складу са задацима часа, потребама и карактеристикама ученика (вежбача)

Поред наведених већи број методичара физичког васпитања препоручује следеће:

Вежбе се слажу да покрети буду од главе ка ногама Најпре се раде вежбе у стојећем, клечећем, седећем, лежећем, па опет у

стојећем ставу Утицај вежбе зависи и од полазног положаја Пожељно је да завршни став претходне вежбе буде почетни став наредне Примена већег броја вежби у погледу функционалних утицаја је оправдана

Обзиром да се углавном примењује 7-10 вежби, пожељно је првом вежбомостварити комплекснији утицај (на већи број мишићних група).Друга и трећа вежба имају задатак да утичу на мишиће руку и раменог појаса,повећање покретљивости и ангажовање међуребарних мишића.Четврта и пета вежба обично служе за јачање мишића леђа, раменог појаса и косихмишића трупа – истовремено се утиче и на покретљивост кичменог стуба.Шеста и седма вежба намењене су јачању трбушних мишића (секундарно и напокретљивост кич. стуба и јачање осталих мишића трупа).Осма и девета вежба су најчешће поскоци, скокови или трчања у месту са већомфреквенцијом.

Дозирање (обим и интензитет)

Дозирање вежби обликовања у суштини представља манипулисање параметримаобима и интензитета.Обим - према већини аутора примењује се 7 – 10 вежби са 6 до 12 понављања. Бројпонављања се одређује према реакцијама ученика (вежбача), односно узрасту,припремљености, циљу часа ...Интензитет – манипулисање брзином извођења, дужином пауза између вежби,бројем серија, избором почетног става ...

Према неким ауторима дозирање вежби обликовања у односу на узраст је:

Деца од 3 до 5 година изводе 4 – 6 понављања Деца од 5 до 7 година изводе 6 – 8 понављања Деца од 7 до 11 година изводе 8 – 10 понављања

16

Опоравак – интервал одмора

Дужина одмора између појединих вежби обликовања зависи од циља главног делачаса, увежбаности и нивоа моторичких способности ученика, изабраног комплексавежби (редоследа) ...Веома често се на часовима физичког васпитања вежбе обликовања раде без пауза(или са минималним паузама). Ако је час усмерен на побољшање физичкихспособности ученика, уместо предаха предлажу се лакше вежбе лабављења. Ипак,ако се ради са ученицима слабијег нивоа моторичких способности, млађег школскогузраста или на почетку школске године, потребно је направити паузу око 20-30секунди између захтевнијих вежби обликовања (склекови, поскоци из чучња итд.) укојој се могу применити вежбе дубоког дисања, лабављења и сл.Обзиром на горе наведено може се рећи да интервал одмора између појединихвежби обликовања може да износи од 0 до 30-ак секунди.

Справе и реквизити

Према разним критеријумима вежбе обликовања се деле:

Вежбе обликовања без справа и реквизита Вежбе обликовања са реквизитима Вежбе обликовања на справама Вежбе обликовања индивидуалне Вежбе обликовања у пару Вежбе обликовања групне ...

У нашој школској пракси вежбе обликовања са реквизитима обично су са:

Лоптом Палицом Вијачом Обручем Медицинком...

Примери вежби обликовања са лоптом:

17

Примери вежби обликовања са палицом:

Примери вежби обликовања са вијачом:

Обука новог телесног вежбања

Под механичким аспектом кретања подразумевамо кретање тела и његових деловау времену и простору.Кретање у физичком вежбању је кретање човековог тела или његових делова са ибез реквизита у простору и времену, које има почетак, трајање и крај.Са уже стручног аспекта кретање се може посматрати као процес вежбања односностварања и усавршавања квалитета кретања у циљу остварења бољих физичких испортских способности.

Шема стварања покрета-кретањаНадражај ЦНС Мишићна контракција

18

Покрети-кретања се уче у процесу вежбања а извођење разноврсних покрета икретања се може назвати:Моторичка форма - телесно кретање других које се прима и доживљава чулом вида.Као лично искуство кретања тела или његових делова, моторичка форма јепроприоцептивни осећај. Проприоцептори су посебни сензорни рецептори и налазесе у нервним завршецима мишића, тетива, зглобова и унутрашњег уха. Овирецептори преносе информације ЦНС-у о покретима или положајима тела ирегиструју сваку промену у померању тела и промене у напетости или силамаунутар тела. Свако кретање се одвија захваљујући сложеном механизму (ЦНС,проприоцептори, вестибуларни апарат), где је доминантно усаглашавањенапрезања више стотина мишића.Моторичка форма је најчешћи критеријум за систематизацију вежби (кретања) уфизичком васпитањуКретања човечијег тела могу бити:

Кретања делова тела Премештање целог тела

Једна од најзаступљенијих карика процеса физичког васпитања код нас је учење-обучавање моторичких форми односно техника телесних кретања. Неке садржајеученици понекад не прихватају радо али када их правилно савладају и успешноизведу касније их примењују са доста елана. У школским програмима физичкогваспитања изражен је захтев да ученици савладају већи број кретања који имајуоблик спортско-техничких моторичких форми (спортско-техничко образовање).У спортско-техничком образовању већина вежбања је стилизација или надградњаосновних (филогенетских) телесних кретања.

Неке од општих законитости развоја моторике:

• Кефалокаудални правац развоја покрета• Проксимодистални правац развоја моторике• Тенденција прелаза са коришћења већих група мишића на

мање

Учење телесних кретања је сложена операција у којој учествују све функције икарактеристике ученика. Иако разни аутори наводе различит број фаза у учењунових кретања најреалније је говорити о три фазе:

Фаза генерализације - бројни сувишни покрети, слаба координација, грешке уизвођењу...

Фаза диференцијације - почетак стварања динамичког стереотипа,понављањем сложенијих покрета и кретања у целини и по деловимаусавршавају се механизми кочења сувишних покрета...

Фаза стабилизације - кретање постаје економичније, без сувишних покрета ина крају ове фазе долази до аутоматизма у извођењу кретања...

19

Основне методе обуке нове телесне вежбе (кретања):

Аналитички Синтетички Комплексни

Аналитички метод

Карактеристике овог метода су:

Вежба се рашчлањује на делове који се посебно обучавају Када су делови савладани у довољној мери повезују се у целину Примењује се у обуци сложенијих кретања Понекад лоше утиче на динамичку везу целине и не треба се дуго задржавати

на обуци појединачних делова

Синтетички метод

Карактеристике овог метода су:

“Копирање” или подражавање онога што је демонстрирано у целини Увежбавање од упрошћеног облика целине ка све сложенијим облицима без

ремећења моторичке структуре

Комплексни метод

Карактеристике овог метода су:

Комбинација између аналитичког и синтетичког метода Висока је сагласност аутора о јединству два метода али погрешно је

комплексни метод сматрати као једино исправан

Основни принципи обучавања

Успешно обучавање је могуће само уз поштовање дидактичких принципа:

• Принцип свесности и активности• Принцип очигледности• Принцип доступности• Принцип систематичности и поступности• Принцип трајности

Принцип свесности и активностиРад је успешнији што је сазнање о активности садржајније.У раду активирати интелектуалне способности ученика.Подстицати ученике на самоанализу и размишљање.

20

Принцип очигледностиНајзначајнији у обуци - убрзава обукуТреба постићи праву представу о структури покрета.Примењивати разна средства ради очигледног предочавања.

Принцип доступностиТесно повезан са принципом поступности и систематичности.Сложеност вежби ускладити са могућностима ученика.Колико је то могуће имати индивидуалан приступ ученицима.Редослед вежби (од лакших ка тежим, од простог ка сложеном, од познатог канепознатом).

Принцип трајностиУказује на неопходно редовно понављање одређених кретања како би стеченеспособности и вештине постали стабилни.Ниво спортско-техничке образованости ученика да буде на нивоу умења.

21

Литература

1. Вишњић, Д., Јовановић, А., Милетић, К. (2004). Теорија и методика физичкогваспитања. Београд: Факултет спорта и физичког васпитања.

2. Дукић, Б. (2008). Вежбе обликовања за фудбалере. Београд: СИА.

3. Ђорђевић, Д. (1989). Терминологија вежби обликовања. Београд: Факултет зафизичку културу.

4. Ђурковић, З. (1995). Методика физичког васпитања деце предшколскогузраста. Шабац: Виша школа за образовање васпитача.

5. Новитовић, Б. (2007). Физичко васпитање. Београд: СИА.