Socijalno Pravo

DR RAJKO KOSANOVIĆ

SOCIJALNOPRAVO

SOCIJALNOPRAVO

DR RAJKO KOSANOVIĆ

SOCIJALNO PRAVO

,, Znaci koje ostavljamo iza sebe neće izbećisudbinu svega što je ljudsko: prolaznosti zaborav”

Ivo Andrić: ,,Znakovi pored puta”

Izdavanje ove publikacije pomogla jeFondacija Friedrich Ebert Stiftung

DR RAJKO KOSANOVIĆSOCIJALNO PRAVO

Za izdavača FESBojan Lađevac

Izvršni izdavačNIP ,,RADNIČKA ŠTAMPA”

Trg Nikole Pašića 5/V, 11000 Beograd

RecenzentiDr Velizar Golubović

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranjeDr Milorad Dubak

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije

ŠtampaGRAFOPLAST PLUS, Užice

Tiraž500 primeraka

ISBN 978-86-7073-151-6

Skulptura na naslovnoj strani: Roden, Fransoa – Ogist Rene (1840–1917) – Mislilac

DR RAJKO KOSANOVIĆPredsednik Upravnog odbora

Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje

SOCIJALNOPRAVO

BEOGRAD, 2011.

SADRŽAJ

UVOD.........................................................................................................................................................17

I SOCIJALNA SIGURNOST..........................................................................................................19

1. Pojam socijalne sigurnosti ..................................................................................................19

2. Oblici socijalne sigurnosti ...................................................................................................21

3. Modeli sistema socijalne sigurnosti ................................................................................24.

4. Sistem socijalne sigurnosti u Srbiji .................................................................................26

II SOCIJALNO OSIGURANJE.......................................................................................................31

1. Zdravstveno osiguranje .......................................................................................................31

2. Penzijsko i invalidsko osiguranje .....................................................................................332.1. Klasifikacija penzijskih sistema..................................................................................332.2. Vrste penzijskog osiguranja.........................................................................................352.3. ,,Stubovi” penzijskog osiguranja ................................................................................36

3. Osiguranje za slučaj nezaposlenosti......................................................................................39

III FINANSIRANJE SISTEMA SOCIJALNE SIGURNOSTI....................................................41

1. Zdravstveno osiguranje ...........................................................................................................411.1. Finasiranje zdravstvenog osiguranja u svetu...................................................................41

1.1.1. Izvori finansiranja..............................................................................................411.1.2. Modeli finansiranja ...........................................................................................451.1.3. Način plaćanja davalaca zdravstvenih usluga.............................................47

1.2. Finansiranje zdravstvenog osiguranja u Srbiji ................................................................491.2.1. Budžeti ................................................................................................................51

1.2.1.1. Budžet Republike.......................................................................................511.2.1.2. Budžet autonomne pokrajine, opštine,odnosno grada ................................56

1.2.2. Republički zavod za zdravstveno osiguranje .....................................................571.2.2.1. Prihodi Republičkog zavoda .......................................................................571.2.2.2. Rashodi Republičkog zavoda......................................................................571.2.2.3. Sredstva koja se prenose filijali ...................................................................571.2.2.4. Doprinos za osiguranike iz člana 22.

Zakona o zdravstvenom osiguranju............................................................601.2.2.5. Finansijski plan Zavoda ..............................................................................611.2.2.6. Ugovaranje zdravstvene zaštite ..................................................................63

1.2.3. Sredstva poslodavaca ...........................................................................................641.2.4. Osnovni problemi u finansiranju zdravstvene zaštite

i zdravstvenog osiguranja ....................................................................................65

5

2. Penzijsko i invalidsko osiguranje ...........................................................................................732.1. Prihodi i primanja Fonda PIO...........................................................................................732.2. Rashodi Fonda PIO...........................................................................................................732.3. Finansijski plan ..................................................................................................................73

3. Osiguranje zaslučaj nezaposlenosti.......................................................................................74

4. Socijalna zaštita ........................................................................................................................754.1. Budžet Republike Srbije ...................................................................................................754.2. Budžet autonomne pokrajine............................................................................................764.3. Budžet jedinice lokalne samouprave................................................................................764.4. Izgradnja, održavanje i opremanje ustanova socijalne zaštite........................................774.5. Učešće u troškovima usluga socijalne zaštite ...................................................................77

IV RAZVOJ SOCIJALNOG OSIGURANJA U REPUBLICI SRBIJI .....................................81

1. Period do Prvog svetskog rata ................................................................................................82

2. Period izmedju dva svetska rata ............................................................................................83

3. Period posle Drugog svetskog rata ........................................................................................85

V DRUŠTVENO-EKONOMSKE OSNOVE ZA OSTVARIVANJE SOCIJALNIH PRAVA U REPUBLICI SRBIJI.......................................................................95

1. Bruto društveni proizvod ........................................................................................................96

2. Spoljni i javni dug.....................................................................................................................96

3. Cene i troškovi života ...............................................................................................................97

4. Zarade.........................................................................................................................................994.1. Minimalna zarada .............................................................................................................100

5. Potrošačka korpa....................................................................................................................104

6. Penzije.......................................................................................................................................105

7. Nezaposlenost ..........................................................................................................................107

8. Siva ekonomija ........................................................................................................................110

9. Siromaštvo ...............................................................................................................................1129.1. Obim siromaštva .............................................................................................................1129.2. Socijalno uključivanje.....................................................................................................115

10. Privatizacija .............................................................................................................................119

VI ZDRAVSTVENA ZAŠTITA I ZDRAVSTVENO OSIGURANJE......................................123

1. Stanje zdravstvene zaštite u Republici Srbiji ....................................................................1231.1. Stanovništvo.....................................................................................................................1231.2. Zdravstvena služba..........................................................................................................1241.3. Zdravstveno stanje stanovništva.....................................................................................125

2. Organizacija zdravstvenog osiguranja ...............................................................................1262.1. Obavezno zdravstveno osiguranje .................................................................................1262.2. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje.............................................................................129

DR RAJKO KOSANOVIĆ

6

3. Lica kojima se obezbeđuju pravaiz obaveznog zdravstvenog osiguranja ....................1313.1. Osigurana lica.................................................................................................................131

3.1.1. Osiguranici..........................................................................................................1313.1.2. Članovi porodice osiguranika............................................................................133

3.2. Lica koja se uključuju u obavezno zdravstveno osiguranje.........................................1343.3. Lica kojima se u određenim slučajevima obezbeđuju prava

iz obaveznog zdravstvenog osiguranja..........................................................................1343.4. Državljani, odnosno osiguranici zemalja sa kojima je zaključen

međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju..............................................................134

4. Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ....................................................................1364.1. Pravo na zdravstvenu zaštitu ..........................................................................................136

4.1.1. Zdravstvene usluge koje se obezbeđuju iz sredstavaobaveznog zdravstvenog osiguranja .................................................................140

4.1.2. Participacija.........................................................................................................1414.1.3. Hitna medicinska pomoć i neophodna zdravstvena zaštita ............................1424.1.4. Lista čekanja .......................................................................................................1424.1.5. Zdravstvena zaštita koja se ne obezbeđuje

u obaveznom zdravstvenom osiguranju ...........................................................1424.1.6. Korišćenje zdravstvene zaštite osiguranih lica u inostranstvu........................144

4.1.6.1. Zemlje sa kojima je zaključen međunarodniugovor o socijalnom osiguranju ................................................................144

4.1.6.2. Zemlje sa kojima nije zaključen međunarodniuogovor o socijalnom osiguranju...............................................................145

4.1.6.3. Privremeni boravak u inostranstvu.............................................................1454.1.6.4. Uslovi za korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu...............................145

4.1.7. Upućivanje na lečenje u inostranstvo ...............................................................1464.1.8. Zdravstvena zaštita stranaca..............................................................................147

4.2. Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad........................................................................................1484.2.1. Uslovi za sticanje prava na naknadu zarade.....................................................1484.2.2. Slučajevi u kojima ne pripada pravo na naknadu zarade................................1494.2.3. Osnov za naknadu zarade..................................................................................1494.2.4. Visina naknade zarade........................................................................................150

4.3. Pravo na naknadu troškova prevoza ..............................................................................150

5. Osnovni pravci daljeg razvoja zdravstvenog osiguranja.................................................151

VII PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE ......................................................................155

1. Organizacija sistema penzijskog i invalidskog osiguranja..............................................155

2. Broj penzionera u Republici Srbiji......................................................................................156

3. Osnovni problemi funkcionisanja sistema penzijskog i invalidskog osiguranja.....................................................................................157

SOCIJALNO PRAVO

7

4. Osiguranici...............................................................................................................................1604.1. Obavezno osigurana lica.................................................................................................160

4.1.1. Osiguranici zaposleni............................................................................................1604.1.2. Osiguranici samostalnih delatnosti......................................................................1614.1.3. Osiguranici poljoprivrednici.................................................................................161

4.2. Lica kojima se obezbeđuju prava za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolešću ................................................................................162

5. Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.....................................................................1625.1. Starosna penzija...............................................................................................................1625. 2. Invalidska penzija............................................................................................................1665. 3. Porodična penzija ............................................................................................................1675. 4. Novčana naknada za telesno oštećenje prouzrokovano

povredom na radu, odnosno profesionalnom bolešću..................................................1685.5. Pravo na naknadu pogrebnih troškova ..........................................................................1695. 6. Pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica ...........................................169

6. Određene kategorije osiguranika koje pod posebnim uslovima mogu ostvariti pravo na penziju ..............................................169

7. Utvrđivanje visine penzije.....................................................................................................1717.1. Utvrđivanje visine starosne i invalidske penzije...........................................................1717.2. Utvrđivanje visine porodične penzije ............................................................................1727.3. Utvrđivanje visine novčane naknada za telesno oštećenje...........................................1737.4. Utvrđivanje visine novčane naknade za pomoć i negu drugog lica ...........................173

8. Najniži i najviši iznos penzije................................................................................................173

9. Usklađivanje (indeksacija) penzija ......................................................................................1749.1. Usklađivanje od 2003. godine........................................................................................1749.2. Usklađovanje od 2005. godine.......................................................................................1749.3. Usklađivanje od 2010. godine........................................................................................175

10. Reforma sistema penzijskog i invalidkog osiguranja.......................................................17710.1.Ciljevi reforme ................................................................................................................17710.2.Sadržaj i pravci reforme..................................................................................................17810.3.Predlozi Svetske banke ...................................................................................................17910.4.Mere i pravci reforme o kojima je raspravljano

na sastancima sa MMF-om............................................................................................18010.5. Osnovna zalaganja sindikata..........................................................................................18110.6.Dosadašnji rezultati reforme sistema penzijskog

i invalidskog osiguranja u Srbiji.....................................................................................18310.6.1. Prvi ,,talas“ promena-2001. godina...................................................................18310.6.2. Drugi ,,talas“ promena-2003. godina................................................................18410.6.3. Treći ,,talas“ promena-2005. godina.................................................................18510.6.4. Četvrti ,,talas“ promena-2010. godina..............................................................185

DR RAJKO KOSANOVIĆ

8

SOCIJALNO PRAVO

9

VIII ZAPOŠLJAVANJE I OSIGURANJEZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI..........................................................................................197

1. Poslovi zapošljavanja..............................................................................................................197

2. Prava i obaveze nezaposlenog...............................................................................................198

3. Aktivna politika zapošljavanja.............................................................................................198

4. Osiguranje za slučaj nezaposlenosti....................................................................................1994.1. Prava za slučaj nezaposlenosti .......................................................................................199

4.1.1. Pravo na novčanu naknadu ...............................................................................1994.1.2. Pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje .............................201

5. Zapošljavanje u inostranstvu ...............................................................................................201

6. Profesionalan rehabilitacija i zapošljavanje osoba sa invalidittetom.............................201

IX SOCIJALNA ZAŠTITA..............................................................................................................203

1. Usluge socijalne zaštite ..........................................................................................................203

2. Korisnici usluga socijalne zaštite ........................................................................................204

3. Materijalna podrška ..............................................................................................................2053.1. Novčana socijalna pomoć...............................................................................................2053.2. Dodatak za pomoć i negu drugog lica...........................................................................2083.3. Pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica .............................................2083.4 Pomoć za osposobljavanje za rad ..................................................................................2083.5. Drugi oblici materijalne podrške....................................................................................209

4. Ustanove socijalne zaštite ......................................................................................................2094.1. Centar za socijalni rad.....................................................................................................2094.2. Ustanova za vaspitanje dece i omladine........................................................................2104.3. Centar za porodični smeštaj i usvojenje, dom za smeštaj korisnika ..........................210

5. Komora socijalne zaštite........................................................................................................210

6. Zavod za socijalnu zaštitu.....................................................................................................211

X PODRŠKA PORODICI I DECI ...............................................................................................213

1. Društvena briga o deci...........................................................................................................2131.1. Odmor i rekreacija dece do 15 godina starosti

u dečijem odmaralištu.....................................................................................................2131.2. Regresiranje troškova boravka dece

u predškolskoj ustanovi, odmora i rekreacije................................................................213

2. Finansijska podrška porodici sa decom .............................................................................2132.1. Prava na finansijsku podršku porodici sa decom .........................................................214

2.1.1. Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva,odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa radaradi posebne nege deteta....................................................................................215

2.1.2. Dužina trajanja i uslovi ostvarivanja prava na porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe.................................................2162.1.2.1 Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta ...........................2162.1.2.2. Odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe ........................217

2. 1.3. Roditeljski dodatak.............................................................................................2172.1. 4. Dečiji dodatak.....................................................................................................2182.1. 5. Naknada troškova boravka u predškolskoj

ustanovi za decu bez roditeljskog staranja.......................................................2192.1.6. Naknada troškova boravka u predškolskoj

ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju.........................................................2202.1. 7. Regresiranje troškova boravka u predškolskoj

ustanovi dece iz materijalno ugroženih porodica ............................................220

XI REVIDIRANA EVROPSKA SOCIJALNA POVELJA........................................................221

1. Uvodne napomene ..................................................................................................................221

2. Savet Evrope............................................................................................................................221

3. Sadržaj Revidirane evropske socijalne povelje..................................................................2233.1. Osnovni sadržaj Povelje..................................................................................................223

3.1.1. Deo I: Prava i principi........................................................................................2243.1.2. Deo II: Obaveze navedene u članovima i stavovima.......................................2253.1.3. Deo III: Obaveze u vezi ratifikacije Povelje ....................................................2263.1.4. Deo IV: Nadzor nad primenom obaveza i kolektivne žalbe ...........................2273.1.5. Deo V: Nediskriminacija, derogacija u vreme

rata ili javne opasnosti i dr.................................................................................2273.1.6. Deo VI: Potpis, ratifikacija, stupanje na snagu i dr .........................................2273.1.7. Dodatak Povelji ..................................................................................................227

4. Prava zajamčena Poveljom ...................................................................................................2274.1. Klasifikacija socijalnih prava .........................................................................................227

4.1.1. Osnovna socijalna prava.......................................................................................2284.1.2. Prava koja ne moraju ratifikacijom obavezno biti prihvaćena..........................228

4.2. Klasifikacija prava po oblastima....................................................................................2284.3. Osnovna socijalna prava.................................................................................................230

4.3.1. Pravo na rad........................................................................................................2304.3.2. Pravo na organizovanje......................................................................................2304.3.3. Pravo na kolektivno pregovaranje ....................................................................2314.3.4. Pravo dece i omladine na zaštitu.......................................................................2314.3.5. Pravo na socijalnu sigurnost..............................................................................2324.3.6. Pravo na socijalnu i medicinsku pomoć...........................................................2324.3. 7. Pravo radnika migranata i njihovih porodica na zaštitu i pomoć...................2314.3. 8. Pravo na jednake mogućnosti i jednak tretman u pitanjima

zapošljavanja i rada bez diskriminacije po osnovu pola .................................233

DR RAJKO KOSANOVIĆ

10

5. Zaštita prava utvrđenih Evropskom socijalnom poveljom .............................................2345.1. Nadzor nad primenom obaveza sadržanih u Povelji.....................................................2345.2. Komitet nezavisnih eksperata.........................................................................................2345.3. Postupak ispitivanja nacionalnih izveštaja.....................................................................2345.4. Postupak po osnovu kolektivnih žalbi ...........................................................................234

6. Ratifikacija Evropske socijalne povelje ..............................................................................2356.1. Zemlje koje su ratifikovale Povelju................................................................................2356.2. Zemlje koje nisu ratifikovale Povelju.............................................................................2356.3. Ratifikacija Povelje od strane Republike Srbije............................................................236

XII KONVENCIJE I PREPORUKE MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE RADA........................................................................239

1. Međunarodna organizacija rada.........................................................................................239

2. Međunarodni radni standardi .............................................................................................241

3. Konvencije i preporuke MOR-a ..........................................................................................242

4. Kovencije iz oblasti socijalnog osiguranja..........................................................................245

5. Konvencija (broj 102) o minimalnoj normi socijalnog osiguranja ................................246

XIII MEĐUNARODNI UGOVORIO SOCIJALNOM OSIGURANJU............................................................................................253

1. Uvodne napomene ..................................................................................................................253

2. Zemlje sa kojima je Republika Srbija zaključilasporazume o socijalnom osiguranju ..................................................................................254

3. Osnovna načela na kojima se zasnivaju međnarodni ugovori o socijalnom osiguranju .......................................................................................................255

4. Zdravstveno osiguranje.........................................................................................................2564.1. Slučajevi koje regulišu međunarodni ugovori...............................................................2564.2. Principi na kojima se zasnivaju međunarodni ugovori o socijalnom osiguranju .......257

4.2.1 Princip osiguranja...............................................................................................2574.2.2 Princip reciprociteta (teritorijalni) ....................................................................2574.2.3. Princip refundacije..............................................................................................258

4.3. Privremeni boravak u inostranstvu ................................................................................2584.3.1. Privremeni boravak osiguranih lica Srbije u inostranstvu ..............................2584.3.2. Privremeni boravak inostranih osiguranih lica u Srbiji ..................................259

4.4. Lica koja su upućena na rad u drugu državu ................................................................2604.5. Stalni boravak u inostranstvu.........................................................................................2614.6. Pravo na zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede

na radu i profesionalne bolesti........................................................................................2614.7. Lečenje osoblja diplomatsko- konzularnih predstavištava ( DKP ) ............................2634.8. Nadoknada troškova zdravstvene zaštite (princip osiguranja) ...................................2634.9. Državljani zemalja sa kojima nisu zaključeni sporazumi

o socijalnom osiguranju..................................................................................................266

5. Penzijsko osiguranje ..............................................................................................................271

SOCIJALNO PRAVO

11

PRILOG

1. Uredba o ratifikaciji Konvencije o minimalnoj normi socijalnog

osiguranja, usvojene na Tridesetom zasedanju Opšte koferencije

Međunarodne organizacije rada................................................................................................274

2. Sporazum između Savezne Republike Jugoslavije i

Bosne i Hercegovine o socijalnom osiguranju .........................................................................296

3. Sporazum između Republike Srbije i Republike Crne Gore

o socijalnom osiguranju...............................................................................................................311


Republike Hrvatske o socijalnom osiguranju ..........................................................................326


Republike Makedonije o socijalnom osiguranju .....................................................................339

6. Sporazum između Republike Srbije i Republike Slovenije o

socijalnom osiguranju ..................................................................................................................353


Republike Austrije o socijalnom osiguranju ............................................................................368

8. Sporazum između Socijalističke Federativne Republike

Jugoslavije i Savezne Republike Nemačke o socijalnom obezbeđenju ...............................380

POJMOVNIK ........................................................................................................................................397

LITERATURA .......................................................................................................................................421

UMESTO BELEŠKE O AUTORU:Spisak objavljenih radova dr Rajka Kosanovića ............................................................................433

DR RAJKO KOSANOVIĆ

12

SPISAK TABELA

Tabela 1: Model obračuna izdvajanja iz zarade u Republici Srbiji..................................................28

Tabela 2: Stope poreza i doprinosa na zarade iz radnog odnosa u RepubliciSrbiji od 1994. do 2011. godine..........................................................................................29

Tabela 3: Klasifikacija penzijskih sistema ..........................................................................................38

Tabela 4: Vrste penzijskog osiguranja.................................................................................................38

Tabela 5 : „Tri stuba“ penzijskog sistema ...........................................................................................38

Tabela 6: Učešće sredstava za zdravstvenu zaštitu u BDP- u Republici Srbiji (2001-2010.) .......51

Tabela 7: Procenat sredstava koja se prenos filijali RZZO...............................................................58

Tabela 8: Prikaz ostvarenih i utrošenih prihoda od doprinosa za zdravstvenoosiguranje po filijalama Republičiog zavoda za zdravstvenoosiguranje u periodu od 1995. do 2010. godine (u %) .....................................................59

Tabela 9: Sredstva za zdravstvenu zaštitu lica iz člana 22.Zakona o zdravstvenom osiguranju....................................................................................61

Tabela 10: Osnovna struktura planiranih rashoda i izdataka Republičkogzavoda za zdravstveno osiguranje za 2011. godinu ..........................................................62

Tabela 11: Izvori sredstava za finansiranje sistema zdravstvene zaštite uRepublici Srbiji.....................................................................................................................66

Tabela 12: Struktura ostvarenih prihoda Republičkog zavoda za zdravstvenoosiguranje u periodu od 2006. d0 2010. godine ................................................................68

Tabela 13: Struktura izvršenih rashoda Republičkog zavoda za zdravstvenoosiguranje u periodu od 2006. d0 2010. godine ................................................................69

Tabela 13a: Konsolidovani prihodi i primanja Republičkog zavoda zazdrastveno osiguranje i zdravstvenih ustanova (2008 – 2010.) .......................................70

Tabela 13b: Konsolidovani rashodi Republičkog zavoda za zdrastvenoosiguranje i zdravstvenih ustanova (2008 – 2010.) ..........................................................70

Tabela 13c: Konsolidovani prihodi i primanja i rahodi i izdaci Republičkogzavoda za zdravstveno osiguranje i zdravstenih ustanova u 2010. godini ......................71

Tabela 13d: Prihodi Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u 2010. godini .........................71

Tabela 13e: Rashodi Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u 2010. godini .......................72

Tabela 14: Osnovna struktura tekućih prihoda i primanja i tekućihrashoda i izdataka Republičkog fonda penzijskkog i invalidskogosiguranja planiranih za 2011. godinu .............................................................................74

Tabela 15: Osnovna struktura prihoda i primanja i rashoda i izdatakaNacionalne službe za zapošljavanje za 2011. godinu .......................................................74

Tabela16: Rashodi i izdaci utvrđeni u Budžetu Republike Srbije za 2011. godinu..........................78

SOCIJALNO PRAVO

13

Tabela 17: Rashodi za socijalnu sigurnost u zemljama Centralne i IstočneEvrope,kao procenat od BDP u 2003. godini ....................................................................79

Tabela 18: Bruto domaći proizvod Republike Srbije (2001. – 2010.)................................................96

Tabela 19: Spoljni i javni dug Republike Srbije (2000 – 2010.).........................................................97

Tabela 20: Cene na malo, troškovi života i potrošačke cene u Republici Srbiji(procenti rasta : 2001 – 2010. god.)...................................................................................98

Tabela 21: Prosečna zarada i potrošačka korpa u Republici Srbiji (1999- 2010.) .......................100

Tabela 22: Minimalna zrada u Republici Srbiji u 2001. godini........................................................102

Tabela 23: Minimalna zarada i minimalna potrošačka korpa uRepublici Srbiji u periodu od 2002. do 2011. godine .....................................................103

Tabela 24: Učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradiu period od 2002 do 2010. godine ( kategorija zaposlenih)...........................................105

Tabela 25 : Prosečna neto zarada i prosečna penzija u Republici Srbiji udinarima, DEM i evrima (od 2001. godine) i procenat učešćapenzije u neto zaradi kod kategorije zaposlenih u perioduod 1994. do 2010. godine..................................................................................................106

Tabela 26 : Prosečna penzija u Republici Srbiji prema kategoriji osiguranikau periodu os 2000 do 2010. godine ..................................................................................107

Tabela 27: Osnovni indikatori tržišta rada u Republici Srbiji- prema izvoru podataka (oktobar 2010.god.) .................................................................108

Tabela 28: Starosna struktura nezaposlenih lica prema ARS ...........................................................109

Tabela 29: Stope aktivnosti, zaposlenosti, nezaposlenosti ineaktivnosti u Republici Srbiji ..........................................................................................110

Tabela 30 : Indikatori tržišta rada u Republici Srbiji .........................................................................110

Tabela 31: Procenat siromašnih u Republici Srbiji u periodu od 2006 do 2010. godine...............114

Tabela 32: Procenti siromašnih u Republici Srbiji – apsolutna linijasiromaštva (2006 – 2009.) ................................................................................................118

Tabela 33: Osnovni pokatetelji privatizacije u Republici Srbiji (stanje 31.12.2010.) .....................120

Tabela 34: Filijale i ispostave Republičkog zavoda za zdravstvenoosiguranje ...........................................................................................................................127

Tabela 35 : Broj zaposlenih u Republičkom zavoduza zdravstveno osiguranje ( stanje: 6.12. 2010.).............................................................128

Tabela 36: Zdravstvene ustanove koje se finansiraju iz sredstavaRepubličkog zavoda za zdravstveno osiguranje ..............................................................128

Tabela 37 : Broj osiguranih lica Republičkog zavoda za zdravstvenoosiguranje ( stanje: decembar 2010.)...............................................................................135

Tabela 38 : Broj osiguranih lica Republičkog zavoda za zdravstvenoosiguranje po osnovama osiguranja ( stanje: u decembru 2010...................................136

DR RAJKO KOSANOVIĆ

14

Tabela 39: Broj penzionera po kategoriji osiguranika i vrsti osiguranja- decembar 2010. godine...................................................................................................156

Tabela 40: Struktura broja penzionera u Republici Srbiji - decembar 2010. godine......................156

Tabela 41: Broj penzionera u Republici Srbiji po osnovu osiguranja (2002- 2010.) .....................157

Tabela 42: Broj osiguranika i korisnika penzija Republičkog fonda PIOu 2009. i 2010. godini........................................................................................................158

Tabela 43: Struktura prihoda i rashoda Republičkog fonda PIO (1995 – 2010) ............................159

Tabela 44: Uslovi za ostvarivanje prava na starosnu penziju u Republici Srbiji ............................163

Tabela 45: Starosna granica za beneficirani radni staž ....................................................................164

Tabela 46: Uslovi za sticanje prava na starosnu penzijuu Republici Srbiji ...............................................................................................................165

Tabela 47: Usklađivanje penzija u periodu od 2011. do 2015. godine(Zakon o budžetskom sistemu)..........................................................................................190

Tabela 48: Usklađivanje penzija u periodu od 2003. do 2015. godine ............................................191

Tabela 49: Broj osiguranika (uplatioca doprinosa) na jednog korisnikapenzija u Republici Srbiji - u osiguranju zaposlenih (1952-2010)................................192

Tabela 50: Broj osiguranika (uplatioca doprinosa) na jednog korisnikapenzija u Republici Srbiji- u osiguranju samostalnih delatnosti(1952-2010)........................................................................................................................194

Tabela 51: Broj osiguranika (uplatioca doprinosa) na jednog korisnikapenzija u Republici Srbiji- u osiguranju poljoprivrednika (1952-2010) .......................195

Tabela 52: Države članice Saveta Evrope ..........................................................................................237

Tabela 53: Konvencije Međunarodne organizacije rada koje jeratifikovala Republika Srbija ............................................................................................248

Tabela 54: Konvencije o socijalnom osiguranju koje je zaključila Republika Srbija .....................267

Tabela 55 : Prikaz međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranjukoji se odnose na zdravstveno osiguranje ........................................................................270

SOCIJALNO PRAVO

15

UVOD

1. Socijalno pravo, kao jednu od najmlađih grana prava, čini skup pravnih normi kojimase reguliše ostvarivanje socijalne sigurnosti.

Predmet socijalnog prava je socijalnopravni odnos. Subjekti socijalnopravnog odnosasu fizička lica (pojedinci) i pravna lica (organi uprave i ustanove). Objekat socijalnopravnogodnosa su socijalne prestacije, odnosno određena davanja (npr. naknada zarade, lekovi i dr) ičinjenja (lekarski pregledi i dr).

Metod regulisanja socijalnog prava uslovljen je predmetom regulisanja. Naime, ovaj me-tod zasniva se na principima: inicijative titulara socijalnog prava (tj. fizičkog lica –kada posto-ji stanje socijalne potrebe i pravni osnov), obaveznosti (državnog organa da stupi u odnos satitularom socijalnog prava – kada se steknu za to zakonom propisani uslovi) i sankcije (imo-vinska sankcija prema nadležnom državnom organu i posebna sankcija prema fizičkom licu –prestanak socijalnopravnog odnosa).

2. Pod socijalnom sigurnošću podrazumevamo skup socijalno političkih mera, koje jed-no društvo, odnosno država preduzima sa ciljem da svoje stanovništvo osigura od socijalnih ri-zika (bolest, materinstvo, nezaposlenost, invalidnost, starost, siromaštvo i sl.) i prevaziđe sta-nje nesigurnosti.

Osnovni oblici socijalne sigurnosti su: socijalno osiguranje (engl. social insurance) i soci-jalna zaštita i socijalna pomoć (engl.social assistance).

Socijalno osiguranje je vid socijalne sigurnosti, kojim se osiguranim licima, na principi-ma obaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti, obezbeđuje zdravstvena zaštita i materijalna dava-nja u slučaju nastanka pojedinih socijalnih rizika, kao što su bolest, starost, invalidnost, smrt inezaposlenost.

Zdravstveno osiguranje je vid (grana) socijalnog osiguranja, kojim se osiguranim licima(osiguranicima i članovima porodice osiguranika) obezbeđuje pravo na zdravtvenu zaštitu (odnosno pravo na zdravstvene usluge) i ostala prava iz oblasti zdravstvenog osiguranja (na-knada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad i naknada putnih troškova u vezi sa ko-rišćenjem zdravstvene zaštite ).

Socijalna zaštita, jeste organizovana društvena delatnost od javnog interesa čiji je ciljpružanje pomoći i osnaživanje za samostalan i produktivan život u društvu pojedinaca i poro-dica, kao i sprečavanje nastajanja i otklanjanje posledica socijalne isključenosti

3. U Republici Srbiji, u normativnom pogledu, postoji razvijen sistem socijalne sigurno-sti.

Sistem socijalne sigurnosti u Srbiji sastoji se iz: 1) sistema socijalnog osiguranja, 2 )sistema društvene brige o deci i porodici, 3) sistema društvene zaštite boraca, vojnih invalida icivilnih invalida rata i 4) sistema socijalne zaštite.

17

Sistem socijalnog osiguranja obuhvata: a) penzijsko-invalidsko osiguranje; b) zdrav-stveno osiguranje i v) osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Pravo na zdravstvenu zaštitu koje se obezbeđuje obaveznim zdravstvenim osiguranjem,u Republici Srbiji obuhvata: a) mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti; b) preglede i lečenježena u vezi sa planiranjem porodice kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 mese-ci nakon porođaja; c) preglede i lečenje u slučaju bolesti i povrede; d) preglede i lečenje bole-sti usta i zuba; e) medicinsku rehabilitaciju u slučaju bolesti i povrede; f) lekove i medicinskasredstva i g) proteze, ortoze i druga pomagala za kretanje, stajanje i sedenje, pomagala za vid,sluh, govor, stomatološke nadoknade, kao i druga pomagala (medicinsko-tehnička pomagala).

Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja jesu: a) za slučaj starosti - pravo na staro-snu penziju; b) za slučaj invalidnosti - pravo na invalidsku penziju; c) za slučaj smrti: pravo naporodičnu penziju i pravo na naknadu pogrebnih troškova; d) za slučaj telesnog oštećenja pro-uzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bolešću - pravo na novčanu naknadu za te-lesno oštećenje i e) za slučaj potrebe za pomoći i negom drugog lica - pravo na novčanu na-knadu za pomoć i negu drugog lica.

Obaveznim osiguranjem, u Republici Srbiji, obezbeđuju se prava za slučaj nezaposleno-sti, i to: a) novčana naknada; b) zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje uskladu sa zakonom i c) druga prava u skladu sa zakonom.

Usluge socijalne zaštite, u Republici Srbiji, podeljene su u sledeće grupe: a) usluge pro-cene i planiranja; b) dnevne usluge u zajednici; c) usluge podrške za samostalan život; d) sa-vetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge i e) usluge smeštaja.

Prava u oblasti društvene brige o deci, u Republici Srbiji, su: a) odmor i rekreacija de-ce do 15 godina starosti u dečijem odmaralištu i b) regresiranje troškova boravka dece upredškolskoj ustanovi, odmora i rekreacije.

Prava na finansijsku podršku porodici sa decom, u Republici Srbiji jesu: a) naknadazarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa radaradi posebne nege deteta; b) roditeljski dodatak; c) dečiji dodatak; d) naknada troškova borav-ka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja; e) naknada troškova boravka upredškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju i f) regresiranje troškova boravka upredškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroženih porodica.

Republika Srbija, polazeći od ustavne odredbe da ,,štiti prava i interese svojih državljanauinostranstvu“ (član 13.), zaključila je veći broj međunarodnih ugovora (konvencija, sprazuma)o socijalnom osiguranju sa drugim državama.

4. Pitanja koja se tiču ostvarivanja socijalnih prava, a u prvom redu socijalnih prava u Re-publici Srbiji, u ovoj knjizi razvrstana su u trinaest poglavlja, i to: I Socijalna sigurnost; II So-cijalno osiguranje; III Finansiranje sistema socijalne sigurnosti; IV Razvoj socijalnog osigura-nja u Republici Srbiji; V Društveno-ekonomske osnove za ostvarivanje socijalnih prava u Re-publici Srbiji; VI Zdravstvena zaštita i zdravstveno osiguranje; VII Penzijsko i invalidsko osi-guranje; VIII Zapošljavanje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti; IX Socijalan zaštita; X Po-drška porodici i deci; XI Revidirana evropska socijalna povelja; XII Konvencije i preporukeMešunarodne organizacije rada i XIII Međunarodni ugovori o socijalnom osiguranju

DR RAJKO KOSANOVIĆ

18

I SOCIJALNA SIGURNOST

1. Pojam socijalne sigurnosti

Potreba za sigurnošću spada u red osnovnih ljudskih potreba. Pojedini autori, potrebu zasigurnošću, sa pravom, po važnosti svrstavaju odmah iza fizioloških potreba.

Abraham Maslov, na primer, ljudske potrebe rangirao je na sledeći način, polazeći od ni-žih ka višim potrebama: a) fiziološke potrebe, b) potrebe za sigurnošću, v) potrebe za pripada-njem i ljubavlju, g) potrebe za cenjenjem, d) potrebe za samoostvarivanjem i đ) estetske potre-be. U potrebe za sigurnošću, po istom autoru, spadaju potrebe za bezbednošću, stabilnošću, za-visnošću, zaštitom, potrebe za slobodom od straha, strepnje i haosa, potrebe za strukturom, re-dom, zakonima, granicama, moćnim zaštitnikom i tako dalje.1

Socijalna sigurnost, kao pojam i praksa mnogih država, nastala je u 19. veku sa inten-ziviranjem procesa industrijalizacije i masovnim zapošljavanjem radnika2. U slučajevimabolesti, povrede na radu i nezaposlenosti, radnici su ostajali bez najamnina, kao jedinog iz-vora sredstava za život, njih i članova njihovih porodica. Početna nastojanja radnika da obez-bede sigurnost u slučaju nastanka socijalnih rizika, putem obrazovanja kasa (blagajni) uza-jamne pomoći, zbog niskih najamnina koje su obezbeđivale samo puko preživljavanje, nisumogla dati zadovoljavajuće rezultate. Međutim, kao rezultat organizovane borbe radnika,putem sindikata i radničkih partija, s jedne strane, i uočenog interesa države i vlasnika kapi-tala za rešavanje sigurnosti radnika, s druge strane, nastao je i postepeno se izgrađivao si-stem socijalne sigurnosti.

Prava preko kojih se ostvaruje socijalna sigurnost, spadaju u osnovna prava čoveka.U Univerzalnoj deklaraciji o pravima čoveka Ujedinjenih nacija, pored ostalih, navode se:

pravo na socijalno osiguranje (član 22.), pravo na rad, na slobodni izbor zaposlenja, na pravič-ne i zadovoljavajuće uslove rada i na zaštitu od nezaposlenosti (član 23.), pravo na standard ži-vota koji obezbeđuje zdravlje i blagostanje, uključujući hranu, odeću, stan i lekarsku negu i po-trebne socijalne službe, kao i pravo na osiguranje u slučaju nezaposlenosti, bolesti, onesposo-bljenja, udovištva, starosti ili drugih slučajeva gubljenja sredstava za izdržavanje usled okolno-sti nezavisnih od čovekove volje (član 25.) i ostala prava.3 U Međunarodnom paktu o ekonom-

1 Abraham H. Maslov, Motivacija i ličnost, Nolit, Beograd, 1982. str. 92-106 i 95.2 Smatra se da je termin ,,socijalna sigurnost“ prvi pu upotrebio Simon Bolivar. Naime, u govoru održanom

1819. godine u Angosturi, Bolivar je istakao da je ,,najsavršeniji onaj sistem vladanja koji je u stanju ostvariti do-brobit u najvećem stepenu, koji ostvaruje najveću moguću socijalnu sigurnost i u najvećoj meri političku stabil-nost“.Međutim, prvi pravni akt u kome je upotrebljen pojam ,,socijalna sigurnost“ bio je američki Zakon o soci-jalnoj sigurnosti (Social Security Act) od 14. avgusta 1935. godine.

3 Univerzalna deklaracija o pravima čoveka, usvojena je i proklamovana 10.decembra 1948. godine (Rezolu-cija OUN, br. 217A-III)

19

skim, socijalnim i kulturnim pravima čoveka,4 pored ostalog, navodi se da svako ima pravo nasocijalno obezbeđenje, uključujući tu i socijalno osiguranje (član 9.). U Deklaraciji o socijal-nom napretku i razvoju,5 kao jedan od ciljeva, navodi se obezbeđenje potpunog sistema soci-jalnog osiguranja i službi socijalne zaštite, te stvaranje i poboljšanje sistema socijalnog obez-beđenja i osiguranja za sva lica koja su zbog bolesti, invalidnosti ili starosti nesposobna da za-rađuju za život privremeno ili stalno, s ciljem da se za ova lica, za njihove porodice i za lica ko-ja izdržavaju obezbedi odgovarajući životni standard (član 11.).

I pored toga što se pojam socijalna sigurnost često koristi, kako u svakodnevnom govo-ru, tako i u naučnoj i drugoj stručnoj literaturi, on se različito shvata i definiše. Kao primer na-vešćemo nekoliko definicija pojma socijalne sigurnosti iz domaće stručne literature:

a) “Socijalna sigurnost... podrazumeva sistem osmišljenih i organizovanih ekonomskih,socijalnih, ideoloških, političkih, pravno-institucionalnih i drugih mera i aktivnosti ko-jima se obezbeđuju stabilni i povoljni uslovi života i rada pojedinaca, porodica i dru-gih društvenih grupa; mogućnosti napredovanja u životu i radu i predupređenje raz-ličitih uzroka i uslova čovekove otuđenosti, eksploatacije, osujećenosti i ugroženosti”.6

b) “Termin “Socijalna sigurnost” upotrebljava se u užem i širem značenju. Po užem zna-čenju, pod socijalnom sigurnošću podrazumevaju se tendencije savremenog socijal-nog osiguranja da preraste u socijalno obezbeđenje svog stanovništva date zemlje. Uširem značenju, koje preovladava pod socijalnom sigurnošću podrazumeva se širi skupdruštvenih mera, i akcija radi garantovanja životnih uslova ljudi povodom socijalnihslučajeva, odnosno socijalnih rizika, kao što su: materinstvo, bolest, invalidnost, neza-poslenost, starost i sl. 7

v) “Socijalnom sigurnošću se može smatrati takvo društveno stanje u kome uspešno de-luje jedan skup društvenih i zakonskih mera čiji je osnovni cilj da stvore, u korist gra-đana i njegove čitave zajednice, neku vrstu garancija protiv određenih “rizika”, kojipred svakim čovekom u toj zajednici stoje, kao što su na primer: bolest, materinstvo,invalidnost, starost, nezaposlenost, elementarne nesreće, nesreće na radu, i sl. 8

g) “Socijalna sigurnost (eng.socijal security) predstavlja širok pojam koji označava zaš-titu koju društvo pruža svojim članovima, putem različitih mera javnog karaktera, zaš-titu koja se odnosi:- na ekonomske i socijalne poremećaje do kojih bi, inače, došlo usled prestanka pri-

ticanja ili značajnog smanjenja zarada, koji su izazvani bolešću, materinstvom, po-vredom na poslu, nezaposlenošću, invalidnošću, starošću i smrću;

4 Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima čoveka usvojen je 16.12.1996. godine(Rezolucija OUN, br. 2200 A-XXI).

5 Deklaracija o socijalnom napretku i razvoju doneta je 11. decembra 1969. godine (Rezolucija OUN, br. 2543– XXIV).

Navedene tri rezolucije OUN, citirali smo prema knjizi Dušana Lakićevića, Uvod u socijalnu politiku, Savre-mena administracija, Beograd, 1987., u kojoj su objavljene kao prilog, str. 429-445.

6 Milosav Milosavljević, Socijalna sigurnost u samoupravnom društvu, Zavod za udžbenike i nastavna sred-stva, Beograd, 1984. , str. 20.

7 Dušan Lakićević, Uvod u socijalnu politiku, Savremena administracija, Beograd, 1987., str. 18.8 Zbornik pojmova o socijalnoj politici, Jugoslovenska konferencija za socijalne delatnosti, Beograd, 1973. ,

str. 127 (definicija I. Nedeljkovića)

DR RAJKO KOSANOVIĆ

20

- na pružanje medicinske zaštite; i- na obezbeđenje subvencija za porodice sa decom”. 9

d) “Socijalna sigurnost . Mere države za obezbeđenje ekonomske pomoći socijalno ugro-ženim licima, koja su po raznim osnovama onesposobljena da pribave sredstva za ži-vot”. 10

Međutim, i pored postojanja razlika u definisanju pojma socijalne sigurnosti, u citiranimdefinicijama ima i zajedničkih elemenata. Naime, svi autori, uglavnom, socijalnu sigurnostshvataju kao skup (sistem) socijalno političkih (“osmišljenih i organizovanih ekonomskih, so-cijalnih, ideoloških, političkih, pravno-ionstitucionalnih”, “društvenih”, “društvenih i zakon-skih”, “različitih”) mera, koje društvo (država) preduzima sa ciljem da svoje članove osiguraod socijalnih rizika (bolest, materinstvo, nezaposlenost, invalidnost, starost, siromaštvo i sl.) iprevaziđe stanje nesigurnosti.

2. Oblici socijalne sigurnosti

Osnovni oblici socijalne sigurnosti su:1) socijalno osiguranje (engl. social insurance) i2) socijalna zaštita i socijalna pomoć (engl.social assistance).Socijalno osiguranje je vid socijalne sigurnosti, kojim se osiguranim licima, na principi-

ma obaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti, obezbeđuje zdravstvena zaštita i materijalna dava-nja u slučaju nastanka pojedinih socijalnih rizika, kao što su bolest, starost, invalidnost, smrt inezaposlenost.

U literaturi postoje različita terminološka i pojmovna određenja socijalnog osiguranja.Međutim, svim tim odrednicama zajedničko je to da se pojam socijalnog osiguranja vezuje zazaštitu osiguranog lica od pojedinih socijalnih rizika, odnosno socijalnih slučajeva. Kao primer,navešćemo nekoliko definicija pojma socijalnog osiguranja:

1) “Socijalno osiguranje se može definisati kao pokušaj da se svakom pojedincu omogu-će postizanje trostrukog cilja: 1) da se održi u povoljnom zdravlju ili da stanje svog zdravljapoboljša na najbrži, najcelishodniji i najekonomičniji način kada je ono loše ili kad postoji opa-snost da se pogorša; 2) da prebrodi oskudicu sredstava za život koju trpi – ili koju trpe člano-vi njegove porodice – kad je njegova sposobnost zarađivanja umanjena ili čak i uništena usleddogađaja nezavisnih od njegove volje, kao što su nezaposlenost, nesrećan slučaj i bolest, iliusled budućih izvesnih događaja, kao što su starost ili smrt; 3) da uzme na sebe odgovornostzasnivanja porodice, da izrodi decu, da od njih stvori telesno i moralno zdrava ljudska bića,kao i da im pruži obrazovanje koje su sposobni da prime i prihvate”. 11

2) “Prema tome, za socijalno osiguranje može se reći da predstavlja pravni izraz onog de-la socijalne politike i njome usmerenih društvenih odnosa koji se tiču organizovane socijalno-

9 Dejan Popović, Nauka o porezima i poresko pravo, Savremena administracija, Beograd, 1997., str. 702; Pro-fesor Popović sa poziva na knjigu: Introduction to Social Security, International Labour Office, Geneva, 1984, str.2.

10 Miodrag Janić, Pojmovnik – stanovanje, građenje, planiranje, IP “Neimar”, Beograd, 1998., str. 313.11 Opšta enciklopedija “Larousse”,Tom 1., “Vuk Karadžić”, Beograd, 1971., str. 325.

SOCIJALNO PRAVO

21

materijalne, zdravstvene i psihološke zaštite osiguranika i osiguranih lica od pojedinih socijal-nih rizika, po principu finansijskog doprinosa, uzajamnosti i solidarnosti”. 12

3) “Socijalno osiguranje je oblast socijalne politike, kojim radni ljudi za sebe i članovesvojih porodica, na načelima solidarnosti i uzajamnosti, obavezno osiguravaju materijalnoobezbeđenje i zdravstvenu zaštitu za slučajeve bolesti, invalidnosti, starosti, smrti i nezaposle-nosti”. 13

4) “Socijalno osiguranje predstavlja vid socijalne sigurnosti i ima za cilj pružanje odgo-varajuće ekonomske i socijalne sigurnosti osiguranim licima u slučaju nastupanja rizika osi-guranja; bolesti, trudnoće, porođaja, nesreće na poslu, privremenog ili trajnog, delimičnog ilipotpunog gubitka radne sposobnosti, nezaposlenosti, iznemoglosti, gubitka hranioca i smrti”.14

5) “... moglo bi se reći da je socijalno osiguranje sistem materijalne, socijalne i psihološ-ke zaštite čoveka (koji je osiguran) i obuhvata zaštitu od bolesti, povrede, invalidnosti i zaštituu starosti (ispunjenjem uslova za penziju). Socijalno osiguranje obezbediće i zaštitu za člano-ve porodice u određenim slučajevima odnosno u pogledu propisanih rizika. 15

Polazeći od citiranih definicija, kao osnovne karakteristike socijalnog osiguranja možemonavesti sledeće: a) ono je vid socijalne sigurnosti i deo socijalne politike;16 b) ono je, u skladusa propisima uređen, oblik organizovane materijalne i zdravstvene zaštite ljudi; v) cilj socijal-nog osiguranja nije samo otklanjanje posledica nastalih socijalnih rizika,17 već i sprečavanjeuzroka njihovog nastanka; g) socijalno osiguranje se zasniva na ideji socijalizacije rizika osi-guranja, te jedan od osnovnih principa na kojima ono počiva je princip solidarnosti; d) prava izsocijalnog osiguranja obezbeđuju se obaveznim uplatama doprinosa; đ) socijalno osiguranjepočiva na samoupravi osiguranika, s tim da u njegovom organizovanju i sprovođenju važnuulogu ima država; e) socijalno osiguranje je deo pravnog sistema jedne zemlje, a prava kojaono obezbeđuje spadaju među najvažnija ljudska prava.

Na osnovu ovih opštih napomena o socijalnom osiguranju jasno se uočava da ono ima ve-liki humanitarni, socijalni, ekonomski i politički značaj.

Socijalno osiguranje obuhvata:1) zdravstveno osiguranje;2) penzijsko i invalidsko osiguranje i3) osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

12 Predrag Jovanović, Radno pravo, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 1998., str. 41113 Dušan Lakićević, Uvod u socijalnu politiku, Savremena administracija, Beograd, 1987., str. 3414 Rajko Sudžum, Socijalno osiguranje u Srbiji u XX veku, u: Srbija u modernizacijskim procesima XX ve-

ka, Institut za noviju istoriju Srbije, 1994., str. 273.15 Vlajko Brajić, Radno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1991., str. 527.16 Socijalnu politiku možemo definisati kao organizovanu društvenu delatnost koja se bavi životnim i radnim

uslovima ljudi i društvenih grupa.17 “...pod socijalnim rizikom (slučajem) možemo podrazumevati pravnim propisima i drugim aktima utvrđe-

no stanje, događaj ili pojavu koja ima ili može imati određen individualni i društveni socijalno-materijalni, zdrav-stveno-biološki, psihološki i pravni značaj, a u vezi sa kojim osiguranici, osigurana lica, pojedini organi i organiza-cije, imaju tim propisima i aktima utvrđena prava, obaveze i odgovornosti”. Predrag Jovanović, op.cit., str. 413.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

22

Socijalno osiguranje je svakako najznačajniji oblik socijalne sigurnosti i savremeni siste-mi socijalne sigurnosti, zasnovani na konceptu države blagostanja i socijalne države, najčešćese izjednačavaju sa obaveznim socijalnim osiguranjem. 18

Finansiranje socijalnog osiguranja vrši se putem doprinosa koje, po istim ili različitim sto-pama, plaćaju osiguranici i poslodavci, a takođe u svim sistemima socijalne sigurnosti, u većojili manjoj meri, u finansiranju socijalnog osiguranja učestvuje i država. Rashodi za socijalnoosiguranje i ostale oblike socijalne sigurnosti najčešće se javljaju u vidu javnih rashoda, i o nji-ma će u ovom radu uglavnom biti reči. Međutim, oni se takođe mogu javiti u vidu poreskih ras-hoda (različite poreske olakšice) i u vidu obaveza poslodavaca (na primer plaćanje troškova le-čenja zaposlenima). 19

Socijalno osiguranje najčešće pokriva sledeće socijalne rizike: starost, bolest, privreme-no ili trajno smanjenje i gubitak radne sposobnosti, nesreću na poslu i nezaposlenost.

Za sve sisteme socijalnog osiguranja, bez obzira na razlike koje između njih postoje, za-jedničko je postojanje dve grupe prava i to: prava na novčane naknade i prava na pružanje od-ređenih usluga. Ekonomskom razvijenošću pojedine zemlje i ciljevima njene socijalne politike,uslovljen je obuhvat lica socijalnim osiguranjem i sadržaj i obim prava.

Socijalno osiguranje najčešće se javlja u obliku o b a v e z n o g socijalnog osiguranja.Međutim, u mnogim zemljama postoje i različiti oblici d o b r o v o lj n o g osiguranja.

Pored socijalnog osiguranja, u strukturi programa socijalne sigurnosti, značajno mestopripada i programima socijalne zaštite i socijalne pomoći, i to kako u razvijenim zemljama,tako i u zemljama u razvoju. Programi socijalne zaštite i socijalne pomoći u najvećem brojuzemalja pojavljuju se kao dopuna sistemu socijalnog osiguranja. 20

Socijalna zaštita, jeste organizovana društvena delatnost od javnog interesa čiji je cilj pru-žanje pomoći i osnaživanje za samostalan i produktivan život u društvu pojedinaca i porodica,kao i sprečavanje nastajanja i otklanjanje posledica socijalne isključenosti21.

Ciljevi socijalne zaštite su: 1) dostići, odnosno održavati minimalnu materijalnu sigurnosti nezavisnost pojedinca i porodice u zadovoljavanju životnih potreba; 2) obezbediti dostupnostusluga i ostvarivanje prava u socijalnoj zaštiti; 3) stvoriti jednake mogućnosti za samostalni ži-vot i podsticati na socijalnu uključenost; 4) očuvati i unaprediti porodične odnose, kao i una-prediti porodičnu, rodnu i međugeneracijsku solidarnost; 5) preduprediti zlostavljanje, zane-marivanje ili eksploataciju, odnosno otkloniti njihove posledice.

Navedeni ciljevi ostvaruju se pružanjem usluga socijalne zaštite i drugim aktivnostimakoje predupređuju, umanjuju ili otklanjaju zavisnost pojedinaca i porodica od socijalnih službi.

18 Drenka Vuković, Sistemi socijalne sigurnosti; Fakultet političkih nauka, Institut za političke studije – Cen-tar za socijalnu politiku, Beograd, 1998., str. 72.

19 Dejan Popović, op. cit., str. 703.20 Drenka Vuković, op. cit. str. 73.21 Zakon o socijalnoj zaštiti (,, Službeni glasnik RS“, broj 24 /11). U Zakonu o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana iz 1991. godine, socijalne zaštita

definisna je kao:,,organizovana društvena delatnost koja ima za cilj pružanje pomoći građanima i njihovim poridi-cama kada dođu u stanje socijalne potrebe i preduzimanja mera radi sprečavanja nastajanja i otklanjanja posledicatakvog stanja”.

SOCIJALNO PRAVO

23

3. Modeli sistema socijalne sigurnosti

Postoji više modela socijalne sigurnosti, koji su nastali kao rezultat uticaja različitih isto-rijskih, političkih, ekonomskih, kulturnih i drugih činilaca.

Razlike koje postoje između modela socijalne sigurnosti najčešće proističu iz različitogshvatanja socijalne funkcije države, ciljeva socijalne politike i same prirode socijalnih proble-ma.

Sistem socijalne sigurnosti svake pojedinačne zemlje ima određene specifičnosti koje gačine različitim od sistema socijalne sigurnosti drugih zemalja. Između zemalja sa istim mode-lom socijalne sigurnti često postoje razlike, te se može reći da ima onoliko modela socijalne si-gurnosti koliko ima i samih zemalja.

U svakoj pojedinačnoj zemlji najčešće srećemo više modela socijalne sigurnosti, od kojihje jedan model dominantan. Prema dominatnom modelu socijalne sigurnosti koji postoji u od-ređenoj zemlji, ona se može svrstati u određenu grupu modela socijalne sigurnosti.

U literaturi nalazimo različite klasifikacije modela socijalne politike,22 odnosno modelasocijalne sigurnosti, a najčešće ističe se postojanje tri modela socijalne sigurnosti, koji se neret-ko javljaju pod različitim nazivima. Reč je o sledećim modelima:23

1) liberalnom (liberalno- rezidualnom, američkom, anglo-saksonskom);2) konzervativnom (korporativnom, nemačkom, Bizmarkovom);3) socijalno-demokratskom (engleskom ili skandinavskom, švedskom Beveridžovom).Liberalni model socijalne sigurnosti, pored ostalog, karakterišu: a) niske socijalne pre-

stacije i naknade i uzak krug njihovih korisnika, b) nizak nivo dekomodifikacije24, c) individu-alizam i sloboda pojedinaca, d) minimalna intervencija države, e) tržište kao osnovni regulator-ni mehanizam, f) visoka stopa socijalne ugroženosti, g) osnovni uzrok socijalnih problema vi-di se u nesposobnosti pojedinaca i porodica da kontrolišu okolnosti koje dovode do stanja so-cijalne potrebe.

U središtu konzervativnog modela nalazi se socijalno osiguranje, odnosno ostvarivanjeprava po osnovu rada i uplate doprinosa. Ovaj model karakterišu: a) umeren nivo dekomodifi-kacije, b) država, javne i privatne asocijacije i agencije kao nosioci sistema socijalne sigurno-sti, c) ograničena uloga tržišta, d) umeren nivo socijalne ugroženosti , i dr.

Socijalni-demokratski model karakterišu: a) univerzalizam, egalitarizam., i politika pu-ne zaposlenosti, b) državljanstvo (a ne potreba ili rad) kao osnov ostvarivanja prava u sistemusocijalne sigurnosti, c) visok stepen dekomodifikacije, d) neznatna uloga tržišta, e) niska stopasocijalne ugroženosti, i dr.

Pojedini autori ističu i četvrti model sistema socijalne sigurnosti, a to je mediteranski ilijužni model, čiji su predstavnici: Španija, Portugalija, Italija i Grčka.

22 Berislav Šefer, Modeli socijalne politike u uslovima tržišne ekonomije i pluralističkog političkog sistema,u: Socijalna politika u tranziciji, Centar za proučavanje alternativa, Beograd, 1998., str. 430.

23 Drenka Vuković, -Sistemi socijalne sigurnosti, Fakultet političkih nauka, Beograd, 1998., str. 87. i 283. -Socijalna sigurnost i socijalna prava, Fakultet političkih nauka, Beograd, 2005., str. 21-33.

24 Pod dekomodifikacijom podrazumevamo stepen do kojeg su pojedinci ili porodice u stanju da ostvare so-cijalno prihvatljiv životni standard, nezavisno od svog učešća na tržištu

DR RAJKO KOSANOVIĆ

24

Mediteranski model karakterišu: a) visoke penzijske naknade, b) izuzetno niske naknadeu sistemu osiguranja za nezaposlenost i za socijalnu pomoć, c) mali obuhvat stanovništva so-cijalnom zaštitom, d) nepostojanje garancije minimalnih dohodaka u pojedinim državama, e)nisko angažovanje države u sveri socijalne sigurnosti f) nejasan odnos javnih i nezavisnih ak-tera i institucija i dr.

Mediteranski model, u poređenju sa tri osnovna modela socijalne sigurnosti, bliži je kon-zervativnom ili korporativnom modelu, pošto se svi segmenti socijalne sigurnosti baziraju nazaposlenosti i uplati doprinosa.

Kada je reč o zdravstvenoj zaštiti, najpoznatiju podelu sistema zdravstvene zaštite pred-ložila je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) 1987. godine25. Prema ovoj po-deli svi sistemi zdravstvene zaštite mogu se grupisati u jedan od tri osnovna sistema:

1) Sistem nacionalne zdravstvene službe – Beveridžo model;2) Sistem socijalnog osiguranja – Bizmarkov model;3) Sistem privatnog osiguranja- model ,,nezavisnih” ili ,,suverenih” korisnika.Sistem nacionalne zdravstvene službe prva uvela je Velika Britanija, u julu 1948. godine.

Po Vilijamu Beveridžu, koji je u svom izveštaju iz 1942. godine obrazložio osnove sistema ko-ji će osigurati jednakost i ravnopravnost u korišćenju zdravstvene službe prema potrebama gra-đana a ne prema njihovim platežnim mogućnostima, ovaj sistem zdravstvene zaštite naziva sejoš i „Beveridžov model“.

Sistem nacionalne zdravstvene službe karakteriše: a) potpun obuhvat stanovništvazdravstvenom zaštitom i zdravstvenim osiguranjem, b) finansiranje iz budžeta, odnosno putemporeza, i c) pretežno državno vlasništvo ili samo kontrola nad zgradama i opremom u zdrav-stvu.

Britanska nacionalna zdravstvena služba (National Health Sevice) godinama je služila kaouzor mnogim zemljama pri formiranju njihovih vlastitih sistema zdravstvene zaštite. PrimerVelike Britanije šezdesetih godina sledile su skandinavske zemlje, a osamdesetih godina medi-teranske i druge zemlje. Od zemalja koje su uvele sistem nacionalne zdravstvene službe, poredvelike Britanije i Irske, možemo spomenuti: Švedsku, Norvešku, Finsku, Dansku, Italiju, Špa-niju, Portugaliju, Japan, Kanadu, Koreju i druge zemlje.

Sistem socijalnog osiguranja karakteriše: a) visok procenat stanovništva obuhvaćenogobaveznim zdravstvenim osiguranjem (preko 90%), b) finansiranje putem doprinosa zaposle-nih i njihovih poslodavaca; i c) državno i/ili privatno vlasništvo nad zgradama i opremom uzdravstvu.

Kao primere zemalja sa socijalnim osiguranjem možemo navesti: Nemačku, Austriju,Francusku, Švajcarsku, Belgiju, Holandiju, Luksemburg i druge zemlje. Takođe, zemlje u tran-ziciji pretežno se opredeljuju za sistem socijalnog osiguranja.

Sistem privatnog osiguranja karakerišu: a) prevashodno privatno vlasništvo nad zgrada-ma i opremom u zdravstvu, b) privatno zdravstveno osiguranje i c) visok procenat neosigura-nog stanovništva.

25 Organization for Economic Cooperation and Development.The Health System of OECD Countries: Finan-sing and delivering Health Care – A Comparative Analysis of OECD Countries. Social Policy Studies No 4, ParisOECD, 1987 p.24-32

SOCIJALNO PRAVO

25

Zbog činjenice da osiguranik sam bira program ili šemu osiguranja po kojoj će se osigu-rati, ovaj sistem zdravstvene zaštite naziva se i „modelom nezavisnog ili suverenog korisnika“.

Tipičan predstavnik zemalja sa sistemom privatnog osiguranja su SAD. U ovoj zemlji, ukojoj rashodi za zdravstvenu zaštitu čine oko 15% bruto nacionalnog proizvoda, zdravstvenoje neosigurano oko 42 miliona stanovnika.

Pojam “modeli finansiranja zdravstvene zaštite” u literaturi često se izjednačava sa poj-mom “sistemi zdravstvene zaštite”, odnosno sa izvorima sredstava za finansiranje zdravstve-ne zaštite i ostalih prava iz oblasti zdravstvenog osiguranja (budžetsko finansiranje, obaveznozdravstveno osiguranje i privatno osiguranje i lično plaćanje).26

Sistemi zdravstvene zaštite uglavnom međusobno se razlikuju prema načinu prikupljanjasredstava za zdravstvenu zaštitu i ostvarivanju ostalih prava iz zdravstvenog osiguranja, odno-sno prema izvorima finansiranja. 27

4. Sistem socijalne sigurnosti u Srbiji

Pravo na socijalnu siguenost definisano je Ustavom Republike Srbije, članovima 69.,70. i97.

Prema članu 69. Ustava Republike Srbije:„Građani i porodice kojima je neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih

i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, imaju pravona socijalnu zaštitu, čije se pružanje zasniva na načelima socijalne pravde, humanizma i poš-tovanja ljudskog dostojanstva.

Prava zaposlenih i njihovih porodica na socijalno obezbeđenje i osiguranje uređuje se za-konom.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad, kao ipravo na naknadu u slučaju privremene nezaposlenosti, u skladu sa zakonom.

Invalidima, ratnim veteranima i žrtvama rata, pruža se posebna zaštita, u skladu sa zako-nom.

Fondovi socijalnog osiguranja osnivaju se u skladu sa zakonom.“Članom 70., definisano je da se penzijsko osiguranje uređuje zakonom i da se Republika

Srbija stara o ekonomskoj sigurnosti penzionera.U članu 97., tačkama 8. i 10., Ustava Republike Srbije, propisano je da Republika Srbija

uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurno-sti, odnosno u oblastima zdravstva, socijalne zaštite, boračke i invalidske zaštite i brige o deci.

Sistem socijalne sigurnosti u Srbiji sastoji se iz: 28

a) sistema socijalnog osiguranja,b) sistema društvene brige o deci i porodici,v) sistema društvene zaštite boraca, vojnih invalida i civilnih invalida rata; i

26 Zdravko Šolak: Ekonomika zdravstvene zaštite; Zavod za udžbenike i nastavna sredstva – Beograd, 2003.str. 92-123.

27 WHO. Evaluation of Recent Changes in the Financing of Health Services. Report of a WHO Study Gro-up. WHO Tehnical Report Series No 829, Geneva, 1993, str. 7

28 Drenka Vuković, Sistemi cocijalne sigurnosti, str. 95.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

26

g) sistema socijalne zaštite.Sistem socijalnog osiguranja obuhvata:a) penzijsko-invalidsko osiguranje;b) zdravstveno osiguranje, iv) osiguranje za slučaj nezaposlenosti.Finansiranje sistema socijalne sigurnsti u Republici Srbiji vrši se iz budžeta i posredstvo

organizacija obaveznog socijalnog osiguranja.Iz budjeta finansiraju se: a) sistem društvene brige o deci, b) sistem društvene zaštite bo-

raga, vojnih invalida i civilnih invalidarata v) sistem socijalne zaštite i g) znatan procenat ras-hoda socijalnog osiguranja, u prvom redu penzijskog i invalidskog osiguranja.

Socijalno osiguranje finansira se posredstvom organizacija obaveznog socijalnog osigu-ranja, uključujući i sredstva budžeta.

Sredstva doprinosa su javni prihod, pod kontrolom i na raspolaganju organizacija za oba-vezno socijalno osiguranje, osnovanih zakonima koji uređuju sistem obaveznog socijalnog osi-guranja, za namene utvrđene u skladu sa tim zakonima.

Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje uređuju se: doprinosi za oba-vezno socijalno osiguranje (u daljem tekstu: doprinosi), obveznici doprinosa, osnovice dopri-nosa, stope doprinosa, način obračunavanja i plaćanja doprinosa, kao i druga pitanja od znača-ja za utvrđivanje i plaćanje doprinosa.

U Republici Srbiji postoje sledeće doprinosi::1) za penzijsko i invalidsko osiguranje:

(1) doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje;(2) dodatni doprinos za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem u skladu sa zako-nom;(3) doprinos za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu i profesio-nalne bolesti u slučajevima utvrđenim zakonom.

2) za zdravstveno osiguranje:(1) doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje;(2) doprinos za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti u slučajevima utvrđenim zako-nom.

3) za osiguranje za slučaj nezaposlenosti - doprinos za obavezno osiguranje za slučaj ne-zaposlenosti.

Razlikujemo doprinos iz osnovice i doprinos na osnovicu.Doprinos iz osnovice je iznos doprinosa koji obračunava, obustavlja i plaća poslodavac,

odnosno drugi isplatilac prihoda u ime i u korist osiguranika;Doprinos na osnovicu je iznos doprinosa koji obračunava i plaća poslodavac, odnosno

drugi isplatilac prihoda u svoje ime, a u korist osiguranika ili osiguranik koji sam za sebe pla-ća doprinos;

Stope po kojima se obračunavaju i plaćaju doprinosi jesu:1) za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 22%;2) za obavezno zdravstveno osiguranje - 12,3%;3) za osiguranje za slučaj nezaposlenosti - 1,5%.Kada se doprinosi plaćaju istovremeno iz osnovice i na osnovicu, obračun doprinosa vrši

se po sledećim stopama:

SOCIJALNO PRAVO

27

1) za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 11%;2) za obavezno zdravstveno osiguranje - 6,15%;3) za osiguranje za slučaj nezaposlenosti - 0,75%.

Tabela 1: Model obračuna izdvajanja iz zarade u Republici Srbiji

Na 100 dinara isplaćene neto zarade, opterećenje po osnovu poreza i dopriosa iznosi64,06 dinara.

U tabeli 2 dajemo prikaz stopa poreza i doprinosa na zarade iz radnog odnosa, u perioduod 1994. do 2011. godine.

U Republici Srbiji veoma je izražen problem neplaćanja doprinosa za obavezno socijalnoosiguranje.

Prema podacima iz januara meseca 2011. godine, dugovanja po osnovu doprinosa za pen-zijsko i invalidsko osiguranje, sa kamatama, iznose oko 170 milijardi dinara.30

29 Od 1. februara 2011. godine umanjenje poreske osnovice iznosi 7.310 dinara (prethodno je iznosilo6.554 dinara). Preračun sa neto na bruto iznos vrši se po formuli: Bruto= Neto-877,20 / 0,701

7.310x12%= 877,20100-(11%+6,15%+0,75%+12%) / 100=0,70130 Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje- ,, Glas osiguranika“, od 15. januara 2011. godine,

strana 3.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

28

(mart 2011. god.)

R. br.

Obra un zarade Iznos din. Evro

1. Zarada neto, bez poreza i doprinosa 35.777,00 353 2. Bruto zarada zaposlenog (bruto 1) 29 49.785,73 491

3. Osnovica za obra un poreza na zaradu: 49.785,73– 7.310,00 Zarada zaposlenog – poreska olakšica

42.475,73 419

4. Porez na zaradu, 12% 5.097,09 50

5.

Doprinosi za socijalno osiguranje: Osnovica za obra un doprinosa (2) x stopa doprinosa na teret zaposlenog, tj.: a) Iznos doprinosa za PIO: 11% b) Iznos doprinosa za zdravstvo: 6,15% v) Iznos doprinosa za nezaposlenost: 0,75 Ukupno doprinosi:

5.476,43 3.061,82

373.39

8.911,64

6. Doprinosi na teret poslodavca 11% + 6,5% + 0,7

8.911,64

54 30 4

88

88

7. Ukupno porez i doprinosi (4+5+6) 22.920,37 226 8. Ukupno (1+4+ 5+6)- Bruto 2 58.697,37 579 9. Ukupno optere enje na 100 din. neto z. (7: 1) 64,06

Procenjuje se da oko 300.000 građana Srbije nema uplaćene doprinose za penzijsko i in-validsko osiguranje, što otvara pitanje povezivanja njihovog staža osiguranja, a da se za oko600.000 zaposlenih doprinosi ne uplaćuju redovno ili im se uplaćuju na minimalnu zaradu.31

Dugovanja po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje, krajem 2010. godine, proce-njena su na oko 50 milijardi dinara.

Tabela 2: Stope poreza i doprinosa na zarade iz radnog odnosa u Republici Srbiji od 1994. do 2011. godine

SOCIJALNO PRAVO

29

Na teret zaposlenog Na teret poslodavca Doprinosi Doprinosi

Period

Porez na dohodak gra ana

Za PIO

Za zdrav. osig.

Za nezap.

Ukupno

Za PIO

Za zdrav. osig.

Za nezap.

Ukupno

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 od 9.7.94. do 1.12.94.

20,00

10,50

10,10

1,20

21,80

10,50

10,10

1,20

21,80

od 1.1.95. do 3.8.95.

16,00

11,00

10,10

1,20

22,30

11,00

10,10

1,20

22,30

od 4.8.95. do 21.3.96.

16,00

12,50

10,10

1,20

23,80

12,50

10,10

1,20

23,80

od 22.3.96. do 30.9.96.

15,00

14,70

9,60

1,00

25,30

14,70

9,60

1,00

25,30

od 1.10.96. do 31.12.96.

15,00

12,30

8,10

0,80

21,20

12,30

8,10

0,80

21,20

od 1.1.97. do 3.3.97.

Progresiv.

12,30

8,10

0,80

21,20

12,30

8,10

0,80

21,20

od 4.3.97. do 30.5.98.

Progresiv.

12,80

8,10

0,80

21,70

12,80

8,10

0,80

21,70

od 1.6.98. d. 31.12.98.

14,00

14,10

8,60

0,80

23,50

14,10

8,60

0,80

23,50

od 1.1.99. do 31.5.01.

14,00

16,00

9,70

0,90

26,60

16,00

9,70

0,90

26,60

31 U 2010. godini , prema saopštenju Ministarstva finansija Vlade Republike Srbije, iz budžeta izdvojeno je25,5 milijardi dinara za povezivanje radnog staža. Staž je povezan za ukupno 97.777 radnika u 331 preduzeću, či-me im je omogućeno da se penzionišu. Reč je o preduzećima koja su većinski u vlasništvu države i u postupku pri-vatizacije ili pripreme za privatizaciju, a povezivanje se odnosi na period od 1. januara 2004. do 31. decembra 2009.godine. Sredstva koja su preduzeća dobila iz republičkog budžeta, za povezivanje radnog staža bespovratna su i nemogu se koristiti za druge svrhe. Pored toga još šest preduzeća rešilo je ovaj problem po principu zaduživanja ( dr-žava je pozajmila potrebna sredstva uz primenu referentne kamatne stope i uz jednogodišnji grejs period), i na tajnačin omogućen je odlazak u penziju za još 609 radnika. Povezivanje staža osiguranja, odnosno penzijskog stažaneminovno otvara pitanje poruke koja se na taj način šalje poslodavcima koji redovno uplaćuju doprinose.

Vlada Republike Srbije, 21. aprila 2011. godine, donela je poslednji Zaključak o povezivanju staža osigura-nja, uplatom neizmirenih obaveza na teret Republičkog budžeta ili zaključivanja ugovora o zaduživanju.

Napomena: U periodu od 9.7. 1994. do 31.5. 2001. godine, na teret poslodavaca, obračunavani su doprinos za soli-darnu stambenu izgradnju ( po stopi od 1,3% ) i komunalni doprinos, za grad Beograd ( po stopo od 5 odnosno4%), a takođe poslodavci su , od 1.6. 2001.do 30.6. 2004. godine, plaćli porez na fond zarada po stopod 3,5%.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

30

, , , , , , , , ,od 1.6.01. do 30.4.03.

14,00

9,80

5,95

0,55

16,30

9,80

5,95

0,55

16,30

od 1.5.03. do 30.6.04.

14,00

10,30

5,95

0,55

16,80

10,30

5,95

0,55

16,80

od 1.7.04. do 30.8.04.

14,00

11,00

6,15

0,75

17,90

11,00

6,15

0,75

17,95

od 1.9.04. do

12,00

11,00

6,15

0,75

17,90

11,00

6,15

0,75

17,90

II SOCIJALNO OSIGURANJE

1. Zdravstveno osiguranje

Zdravstveno osiguranje je vid (grana) socijalnog osiguranja, kojim se osiguranim licima(osiguranicima i članovima porodice osiguranika) obezbeđuje pravo na zdravstvenu zaštitu (odnosno pravo na zdravstvene usluge) i ostala prava iz oblasti zdravstvenog osiguranja (nakna-da zarade za vreme privremene sprečenosti za rad, naknada putnih troškova u vezi sa korišće-njem zdravstvene zaštite i druga prava).

Zdravstveno osiguranje u najvećem broju zemalja organizovano je u tri oblika, i to kao:obavezno, dobrovoljno i privatno osiguranje.

Obavezno zdravstveno osiguranje osnovni je oblik osiguranja i izmene do kojih je dolazi-lo u sistemima zdravstvenog osiguranja mnogih zemalja najčešće su išle u pravcu povećanjaobuhvaćenosti stanovništva ovim oblikom osiguranja kao i povećanja obima i sadržaja prava.

U početku obavezno zdravstveno osiguranje obuhvatalo je samo neke kategorije zaposle-nih u industriji, rudarstvu i drugim granama privrede u kojima je rizik povređivanja bio velik,da bi se kasnije proširilo i postepeno obuhvatalo službenike, zemljoradnike, zaposlene u osta-lim privrednim granama, samozaposlene, penzionere i nezaposlena lica. Problem obuhvaćeno-sti stanovništva obaveznim zdravstvenim osiguranjem u mnogim zemljama rešen je uvođe-njem sistema nacionalne zdravstvene službe.

U okviru sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja, u mnogim zemljama, za lica kojanisu obuhvaćena obaveznim osiguranjem ili koja žele viši standard usluga, postoji dobrovoljnoosiguranje. Sredstva dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja vode se na posebnom računu, aprikupljaju se na osnovu doprinosa koji mogu biti fiksni kao premija ili mogu biti u vidu pove-ćane stope doprinosa. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje neretko je organizovano i kao pri-vatno osiguranje.

Obavezno zdravstveno osiguranje zasniva se na većem broju principa, odnosno načela, odkojih su osnovni principi: obaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti, javnosti, zaštite prava osigu-ranih lica i zaštite javnog interesa, stalonog unapređenja kvaliteta, ekonomičnosti i efikasnostii drugi principi. Kada je reč o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, jasno je da za njega nevaže principi obaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti, već, kao što i sam naziv pokazuje, ono sezasniva na principu dobrovoljnosti.

Među principima koji označavaju suštinu zdravstvenog osiguranja, centralno mesto pri-pada principu solidarnosti.

„Socijalna solidarnost podrazumeva da svaki pojedinac ili organizacija uplaćuju sredstvau skladu sa svojim ekonomskim mogućnostima a zdravstvenu zaštitu koriste prema potrebi. Toznači da jedni plaćaju više a koriste manje, dok drugi koriste više a plaćaju manje. Drugačije

31

rečeno, imućniji plaćaju za siromašne, mladi za starije, zdravi za bolesne, samci za one sa po-rodicom“32.

Uslov da sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja uspešno posluje je da prosečnitroškovi po jednom osiguranom licu ne budu veći od prosečnog doprinosa po jednom osi-guranom licu, a tome upravo treba da doprinese princip solidarnosti.

Među razvijenim zemljama privatno zdravstveno osiguranje karakteristično je jedinoza SAD. U Sistemu privatnog osiguranja korisnik bira program po kojem će se osigurati,a program se finansira putem premija, čija visina zavisi od procene nastanka određenih ri-zika.

Zdravstveno osiguranje može biti organizovano: 1) kao samostalna organizacija saznačajnim autonomnim pravima u poslovanju i raspolaganju finansijskim sredstvima (pra-vo izbora direktora i organa upravljanja i druga prava); 2) kao organizacija sa određenimzakonskim ovlašćenjima i izvesnim stepenom samostalnosti, međutim, pod neposrednomkontrolom države (država imenuje direktora i organe upravljanja, daje saglasnost na statutorganizacije i vrši druge poslove) i 3) kao organizacija u sastavu nadležnog ministarstva(direktor organizacije je državni službenik).

Organizacija zdravstvenog osiguranja zavisi od većeg broja činilaca, a pre svega odonih koji su ekonomskog i političkog karaktera.

Međutim, bez obzira za koji će se način organizacije zdravstvenog osiguranja nekazemlja opredeliti, stvar njene zakonske regulative moraju biti pitanja koja se tiču prava izzdravstvenog osiguranja, izvora finansiranja, nadzora i druga pitanja.

Sistemi zdravstvenog osiguranja u velikoj meri razlikuju se po stepenu decentraliza-cije, odnosno centralizacije. Zdravstveno osiguranje može da se sprovodi posredstvomjednog ili više fondova osiguranja.33

Ukoliko se zdravstveno osiguranje sprovodi posredstvom većeg broja fondova, oba-vezno postoji i centralni fond koji ima funkcije garanta kontinuiteta procesa osiguranja,ujednačavanja uslova za ostvarivanje zdravstvene zaštite, sprovodjenja reosiguranja poje-dinih rizika i druge funkcije koje su precizirane zakonom.

Decentralizacija zdravstvenog osiguranja u skladu je sa savremenim konceptomzdravstvenog osiguranja kojeg, pored ostalog, karakteriše povećanje obuhvata stanovniš-tva obaveznim osiguranjem i proširivanje prava iz tog osiguranja.

Sprovođenje zdravstvenog osiguranja posredstvom većeg broja fondova, organizova-nih teritorijalno, po preduzećima ili na drugi način, karakteristično je, pre svega, za zemljesa sistemom socijalnog osiguranja (Nemačka, Francuska, Holandija i druge zemlje) u ko-jima takav način organizacije ima dugu tradiciju. Tako na primer, u Nemačkoj u vremeuvođenja obaveznog zdravstvenog osiguranja, postojeći uredi organizovani po mestu sta-novanja ili po granama, postali su nosioci osiguranja.

32 Milivoje Stamatović, Đorđe Jakovljević, Branka Legetić, Mirjana Martinov-Cvejin, Zdravstvena zaštita iosiguranje, Zavod za izdavanje udžbenika i nastavnih sredstava, Beograd, 1996., str. 289.

33 Abel-Smith B., Health Insurance and Health for All ICP/MPN 531, Geneva, WHO, 1990., str. 15.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

32

Bivše socijalističke zemlje Centralne i Istočne Evrope, u toku sprovođenja procesatransformacije svojih društveno-ekonomskih sistema, uglavnom opredelile su se za decen-tralizovan sistem zdravstvenog osiguranja.

Nasuprot decentralizaciji, centralizacija zdravstvenog osiguranja, odnosno sprovođe-nje zdravstvenog osiguranja posredstvom jednog fonda, za posledicu ima onemogućava-nje učešća osiguranika u upravljanju, slabljenje zainteresovanosti lokalnih faktora, kakoza uredno plaćanje doprinosa, tako i za eventualna dodatna ulaganja u zdravstvo, neposve-ćivanje dovoljno računa o zdravstvenim potrebama lokalnog stanovištva, netransparent-nost finansijskih tokova i brojne druge slabosti.

2. Penzijsko i invalidsko osiguranje

Penzijsko i invalidsko osiguranje, u najvećem broju zemalja, obuhvata, obavezno idobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje.

Obaveznim penzijskim i invalidskim osiguranjem, najčešće obezbeđuju se prava zaslučaj: a) starosti, b) invalidnosti, c) smrti i d) telesnog oštećenja, dok se

dobrovoljnim penzijskim i invalidskim osiguranjem, na osnovu ugovora, mogu obez-bediti prava za slučaj starosti, invalidnosti, smrti i telesnog oštećenja, ili veći obim tih pra-va, kao i druga prava.

Osnovne karakteristike prava iz obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranjasu: a) da se stiču se i ostvaruju zavisno od dužine ulaganja, visine osnovice na koju jeplaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje i uz primenu načela solidarno-sti, b) da je reč o ličnim pravima i c) da , po pravilu, ne zastarevaju.

2.1.. Klasifikacija penzijskih sistema

Penzijski sistemi mogu se klasifikovati prema tri osnovna kriterijuma, i to prema:a) kriterijumu tipa vlasništva, b) kriterijumu načina finansiranja i v) kriterijumu načinaodređivanja penzije.

Prema tipu vlasništva, penzijski sistemi mogu se klasifikovati na : a) javne (državne)sisteme i b) privatne sisteme.

Kod javnih, odnosno državnih penzijskih sistema, regulativa, organizovanje, priku-pljanje sredstava i isplata penzija u nadležnsti je države. Načelna prednost javnih penzij-skih sistema u odnosu na privatne je u činjenici da država poseduje monopol oporeziva-nja, odnosno prikupljanja doprinosa za penzijsko osiguranje, tako da ovi fondovi ne moguda propadnu.

U nadležnosti privatnih penzijskih fondova su: organizacija osiguranja,prikupljanjesredstava, investiranje sredstva i isplata penzija. Kod privatnih penzijskih fondova takođepodrazumeva se postojanje široke regulative i nadzora od strane države, sve radi svođenjarizika za osiguranike i penzionere na najnižu moguću meru. Pored državne regulative inadzora, smanjenju rizika poslovanja privatnih penzijskih fondova doprinosi i investicio-na, po pravili konzervativna, politika koju vode ovi fondovi. Privatni penzijski fondovi, za-

SOCIJALNO PRAVO

33

hvaljujući investicionoj politici koju vode i boljem menadžmentu, po pravili uspešniji suod državnih, koji su neretko pod uticajem političkog faktora.34

Privatni penzijski fondovi mogu biti: a) fondovi po zaposlenju ( penzijski fond je ve-zan za preduzeće) i b) i univerzalni penzijski fondovi, odnosno penzijski fondovi kod ko-jih svako ima pravo pristupa (sa individualnim računima).

Prema načinu finansiranja, razlikujemo penzijske sisteme: a) koji se finansiraju iz teku-ćih prihoda, odnosno PAYG (pay-as-you- go) sisteme i b) fundirane penzijske sisteme.

Kod penzijskih sistema koji su zasnovani na finasiranju iz tekućih prihoda nastoji se pri-kupiti onoliko sredstava koliko je potrebno za isplatu penzija. Ovi sistemi počivaju na jednako-sti prihoda i rashoda, bez fundiranja, odnosno kapitacije. Njih isključivo organizuje i vodi dr-žava. Za uspešno funkcionisanje penzijskih sistema koji su zasnovani na finansiranju iz teku-ćih prihoda, pored ostalog, značajan je odnos broja zaposlenih prema broju penzionera, kao ifinansijska disciplina u pogledu plaćanja doprinosa. U zemljama gde postoje nepovoljna demo-grafska kretanja, odnosno negativan prirodni priraštaj stanovništva, javlja se problem obezbe-đivanja dovoljnih sredstava za isplatu penzija i neophodnost njivog obezbeđivanja, pored do-prinosa za penzijsko osiguranje, i iz budžeta.

Penzijski sistemi koji počivaju na finansiranju iz tekućih prihoda mogu biti delimično fun-dirani, odnosno pored osnovnog izvora sredstava (osnovnog fonda), kao dopunski i rezervnimože postojati i kapitalni penzijski fond.

Kod fundiranih penzijskih sistema, koje gotovo isključivo organizuje privatni sektor, ka-pital se prikuplja tokom radnog veka zaposlenog i investira u finansijsku imovinu ili nekretni-ne. Iz prikupljenog kapitala, u koji se uključuje i prinos na investicije, isplaćuju se penzije.

Prema načinu određivanja penzije, razlikujemo penzijske sisteme zasnovane na: a) pro-pisanoj isplati ili b) na propisanom doprinosu.

Metod propisane isplate karakterističan je za javne (državne) penzijske sisteme, zasnova-ne na finansiranju iz tekućih prihoda (PAYG sistem), a metod propisanog doprinosa za privat-ne penzijske sisteme sa fundiranim fondovima.

Za metod propisane isplate ( engl. defined benefit) karakteristično je da korisnik primapenziju čija je visina utvrđena unapred poznatom formulom, a zavisi od godina osiguranja osi-guranika, visine zarade koju je primao i drugih elemenata. Visina penzije osiguranika, prematome, ne zavisi od sume za njega uplaćenih doprinosa, što znači da dolazi do prelivanja sred-stava od jedne kategorije osiguranika ka drugim (od bogatih ka siromašnim, mada može i obr-nuto; između generacija itd).

34 Prema informaciji koju je objavio londonski ,,Gardian”, a preneo ,, Tanjug”, 9. februara 2011. godine, usvetskim penzijskim fondovima u 2010. godini, akumulirana su rekordno visoka sredstva od 26,5 bilijardi dolara.Aktiva penzijskih fondova u 2010. godini uvećana je za 12%, s tim što je u 2009. godini iskazala rast od 17%, na-kon pada od 21% u kriznoj 2008. godini, kada su sredstva penzionih fondova pala na nivo iz 2006. godine. Brže odostalih u poslednjoj deceniji rasli su penzioni fondovi Brazila ( za 15% ), i Južnoafričke Republike ( za 13%), a naj-sporije u Japanu ( 0,2 %), Kanadi i Francuskoj ( po 1% ). Penzioni fondovi SAD, Velike Britanije, Australije i Ka-nade, prednost su davali investiranju sredstava svojih klijenata u akcije, dok su japanski, holandski i švajcarski fon-dovi prednost davali rizičnijim strategijama, odnosno ulaganju sredstava u obveznice.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

34

Ovaj metod određivanja visine pezija uključuje, pored ostalog, određivanje penzija: pre-ma, za osiguranika, najpovoljnijih deset godina, prema poslednjih dest godina, prema posled-njoj plati i na druge načine.

Kod metode propisanog doprinosa (engl. defined contribution) penzija se određuje naosnovu akumulirane sume doprinosa samog penzijskog osiguranika, odnosno doprinosa kogasu sam penzijski osiguranik i/ ili poslodavac uplatili penzijskom fondu. Visina penzije nije una-pred određena i poznata preko utvrđene formule. Sredstva na osnovu kojih se utvrđuje visinapenzije potiču, s jedne strane iz obaveznog i propisanog doprinosa na zarade i, s druge strane,iz investiranih prihoda od plasiranih sredstava.

2.2. Vrste penzijskog osiguranja

U svetu danas, polazeći od više mogućih kombinacija tipova penzijskih sistema, o kojimaje prethodno bilo reči, postoje četiri vrste penzijskog osiguranja, i to;

1) javni fond, PAYG (tekuće finansiranje), propisana isplata;2) javni fond, PAYG i stvaranje kapitalnih rezervi penzijskog sistema, propisana isplata;3) privatni fond, fundiran, po zaposlenju, propisana isplata;4) privatni fond, fundiran, individualnii računi, propisani doprinosi.35

Pored navedene četiri vrste penzijskog osiguranja, možemo navesti i petu vrstu koju bi či-nio PAYG sa propisanim doprinosom.36

Od pomenutih vrsta penzijskog osuguranja, u svetu danas dominantno mesto imaju siste-mi zasnovani na tekućem finansiranju (PAYG sistemi), kod kojih trenutno zaposleni, plaćanjemdoprinosa, finansiraju penzije penzionera, očekujući to isto i kada oni postanu penzioneri, od-nosno da njihove penzije u budućnosti finansiraju tada zaposleni radnici.

Sistem tekućeg finansiranja penzija prikladan je za uslove: brzog ekonomskog rasta, po-voljnog odnosa broja zaposlenih i broja penzionera (tri i više zaposlenih na jednog penzione-ra), brzog populacionog rasta i postojanja relativno mladog stanovništva. Pri navedenim uslo-vima moguće je uz niske stope doprinosa za penzijsko osiguranje ostvariti visoke penzije. Me-đutim, probemi nastaju sa: usporavanjem ekonomskog razvoja, prestankom brzog rasta zara-da, nepovoljnim demografskim kretanjima, odnosno sve bržim starenjem stanovništva, sve ne-povoljnijim odnosom broja zaposlenih i broja penzionera, produžavanjem životnog veka i dr.U takvim uslovima doprinosi za penzijsko osiguranje su sve viši i viši, a visina penzija sveskromnija.

Pojedine zemlje, na primer SAD, radi blagovremenog reagovanja na negativne posledicesistema tekućeg finansiranja penzija (PAYG), još u fazi ,, mladosti”ove penzijske šeme, poku-šale su da delimično fundiraju svoje javne penzijske fondove na taj način što su stvarale zna-čajne rezerve u kapitalu, propisivanjem relativno visokih stopa doprinosa u početnim fazamarazvoja PAYG sistema, kada su stope, po pravili, mogle biti veoma niske. Za razliku od SAD,pojedine zemlje nisu uspele sa delimičnim fundiranjem svojih javnih penzijskih fondova, zboglošeg upravljanja rezervama kapitala u vreme inflacije.

35 Boško Mijatović: Kapitalizacija penzijskog osiguranja; str. 27.36 Gordana Matković i dr.: Izazovi uvođenja obaveznog privatnog penzijskog sistema u Srbiji; str. 209.

SOCIJALNO PRAVO

35

Srbija, odnosno prethodna Jugoslavja, nije ni pokušala da delimično fundira javni penzij-ski fond, već se sve vreme držala čisto PAYG sistema, držeći u ranim fazama ovog sistema ni-ske stope doprinosa za penzijsko osiguranje i bivajući kasnije prinuđena da ih sve više pove-ćava.

U literaturi često se navodi primer Čilea, koji je 1981. godine izvršio likvidaciju javnogpenzijskog fonda, zasnovanog na PAYG sistemu, zamenivši ga obaveznim privatnim penzij-skim osiguranjem.

Koncept Čilea, u nešto ublaženoj verziji, prihvatila je Svetska banka i formulisala model,, tri stuba” penzijskog osiguranja: prvi tradicionalni PAYG, drugi obavezan privatni fundirani treći dobrovoljan privatni fundiran.

2.3. ,,Stubovi” penzijskog osiguranja

Svetska banka, kao što smo prethodno naveli, oslanjajući se na iskustva Čilea u reformisistema penzijskog osiguranja, početkom 90-tih godina prošlog veka formulisala je svoj mo-del sa tri takozvana stuba (engl. pillar)37.

Reč je o sledeća tri stuba:-prvi: državni, nefundiran, zasnovan na tekućem finansiranju (PAYG), sa unapred defini-

sanom penzijom i skroman po obimu;- drugi: obavezan privatni, fundiran, zasnovan po pravilu propisanog doprinosa i indivi-

dualnih štednih računa i osnovni za osiguranje dohotka u starosti;38

- treći: dobrovoljni privatni, bilo kompanijski, bilo sa individualnim štednim računima.Svetska banka 1995. godine objavljuje novi pregled svojih stavova o penzijskim sisitemi-

ma i daje ocenu sopstvenih i tuđih iskustava na reformi penzijskih sistema39. Njena zagreja-nost za stari model je nešto manja, a pristup reformama penzijskih sistema realističniji. I daljese podržava model sa tri stuba, koji se proširuje sa još dva stuba: ,,nultim”, koji obuhvata tran-sfere starijim koji nisu zasnovani na prethodnim doprinosima penzijskom osiguranju (socijal-na penzija), i ,,četvrtim”, koji obuhvata neformalne i porodične transfere, uključujući stanova-nje i zdravstvenu zaštitu.

37 Averting the Old-Age Crisis, Policies to Protect the Old and Promote Growth, The World Bank and OxfordUniversity Press, 1994.

38 Finansijska kriza, i kao psledica nje nastali problem redovne isplate penzija, primoralo je nekolika zemaljaEvropske unije, u prvom redu istočnoevropskih, da u 2010. i 2011. godini, preduzmu mere koje u suštini znače na-cionalizaciju ,, drugog”-privatnog stuba penzijskog osiguranja. Prvo, odluku u 2010. godini donela je Francuska, ko-ja je iz ,,Rezervnog penzijskog fonda”, u dugovima opterećeni državni fond prenela 36 milijardi evra. Najdrastični-ji potez povučen je u Mađarskoj, gde je ,,drugi stub“ , u kome se nalazi oko 9,6 milijardi evra miniran ultimatumomvlade njegovim članovima da do kraja januara 2011. godine svoje račune prebace u državni fond, ako ne žele da iz-gube pravo na državni deo svoje penzije. Jedna od mera mađarske vlade je preusmeravanje dosad obaveznog izdva-janja od osam odsto za privatne penzijske fondove u državni penzijski fond. Oko tri miliona Mađara moralo je dase opredeli za privatni ili državni fond. Oni koji su se opredelili za privatne fondove nemaju više koristi od 24 odsto,koliko im se od plate odbijalo za državne penzije, tj. nemaju pravo na državnu penziju. Druga ponuđena varijantabila je da se opredele za državnu penziju, a da to što su uštedeli u privatnim fondovima podigni i iskoriste na načinna koji hoće. ( Republički zavod za penzijsko i invalidsko osiguranje-,, Glas osiguranika“ , od 15. decembra 2010.godine, str. 22. i 23. )

39 Old Age Income Support in the 21st Century, The World Bank,2005.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

36

Terminologija tri stuba, je opšteprihvaćena, ali u zavisnosti od toga da li je koristi Svetskabanka, Evropska unija, Organizacija za evrpsku saradnju i razvoj (OECD) ili Međunarodna or-ganizacija rada, ima različito značenje. U Srbiji koristi se terminologija Svetske banke40.

Međunarodna organizacija rada, koja predlaže terminologiju slojeva (tier) umesto stu-bova (pillar), pošto „terminologija stubova sugeriše stabilnost i sigurnost, pa se u slučaju daneki od stubova ne postoji, stvara utisak da sistemu nedostaje stabilnost”, te razlikuje:

Prvi sloj – Minimalna socijalna penzija (anti-poverty pension), svima dostupna ali naosnovu procene imovine, finansirana direktno iz opštih poreza, indeksirana troškovima života;

Drugi sloj – Obavezan javni sistem socijalnog osiguranja koji obezbeđuje adekvatnu sto-pu zamene. Penzije iz ovog sistema u potpunosti su indeksirane rastom cena i limitirane su doodređene visine (“plafon“);

Treći sloj – Fundirani sistem definisanih doprinosa, verovatno privatno upravljanje, kojibi bio dopuna javnom sistemu. Ovaj sloj uključuje i planove po zaposlenju (occupational) kaoi individualne aranžmane.

Organizacija za evropsku saradnju i razvoj (OECD) razlikuje skedeća tri stuba:Prvi stub – javni PAYG sa unapred definisanom penzijom, koji se finansira iz bruto zara-

da;Drugi stub – privatni aranžmani koji su obezbeđeni kao deo ugovora o radu (employment

contract);Treći stub – privatni individualni aranžmani u formi štednje ili anuiteta.Sličnu terminologiju, koju koristi OECD, prihvatila je i Evropska unija, odnosno Evrop-

ska komisija (ES), koja razlikuje:Prvi stub – osnovni javni obavezni penzijski sistem. Obično formiran po principu tekućeg

finansiranja (PAYG);Drugi stub – fundirane penzijske šeme po zaposlenju (occupational). Svaki program po-

kriva grupu radnika, ili na nivou kompanije i/ili na nivou sektora;Treći stub – individualna štednja za starost. U pitanju su invidivualni ugovori između rad-

nika i neke privatne institucije (osiguravajuća kompanija, banka, itd.).,,Da bi uzela u obzir nove trendove, i Evropska komisija uvodi termin sloj (tier), ali ne u

značenju koje ima u ILO klasifikaciji. ILO termin sloj koristi kao supstitut za stub, dok gaEvropska komisija prihvata kao termin kojim će bolje oslikati internu strukturu prvog stuba.Tako prvi stub može da se sastoji od sledećih slojeva”:41

Nulti sloj – socijalne penzije za one kojima su potrebne, na osnovu ukupnih raspoloživihsredstava – i prihod i imovina (means-tested);

Prvi sloj – tradicionalni PAYG programi u okviru prvog stuba;Drugi sloj – fundirane obavezne šeme, finansirane doprinosima. Mogu da budu kolektiv-

ni ili individualni programi.Prvi i drugi sloj imaju za cilj da obezbede održanje životnog standarda penzionera u od-

nosu na period pre penzionisanja, nulti sloj je namenjen prevenciji siromaštva među starima.

40 Gordana Matković i dr.: Izazovi uvođenja obaveznog privatnog penzijskog sistema u Srbiji; Centar za li-beralno demokratske studije, Beograd, 2009. ,str. 209-212.

41 Gordana Matković, op. cit. str. 211.

SOCIJALNO PRAVO

37

Tabela 3 : Klasifikacija penzijskih sistema

Tabela 4: Vrste penzijskog osiguranja

Tabela 5 : „Tri stuba“ penzijskog sistema

DR RAJKO KOSANOVIĆ

38

R. br.

Kriterijumi klasifikacije Penzijski sistemi

0 1 2 3

1.

Vlasništvo Javni

(državni)

Privatni (po zaposlenju ili individualni ra .)

2.

Na in finansiranja Teku i prihodi

(PAYG – sistem)

Akumulirani kapital (fundirani fondovi)

3.

Na in odre ivanja penzije

Propisana isplata (defined benefit)

Propisani doprinosi

(defined contribution)

R. br.

Fond Finansiranje Isplata Doprinosi Zaposlenje Individualni

ra un 0 1 2 3 4 5 6

1. Javni PAYG (teku e fin.)

propisana - - -

2. Javni

PAYG + stvaranje kapitalnih rezervi

propisana - - -

3. Privatni fundiran propisana - po

zaposlenju -

4. Privatni fundiran - propisan - individualni

ra un

Stubovi O p i s

I Državni, nefundiran, zasnovan na teku em finansiranju (PAYG – sistem) i skroman po obimu

II Obavezan privatni, fundiran, zasnovan na pravilu propisanog doprinosa (defined contribution) i individualnih štednih ra una i osnovni za osiguranje dohodka u starosti

III Dobrovoljan privatni, kompanijski ili sa individualnim štrednim ra unima

3. Osiguranje za slučaj nezaposlenosti

Osiguranje za slučaj nezaposlenosti je deo sistema socijalnog osiguranja, kojim se obez-beđuju prava za slučaj nezaposlenosti na načelima obaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti.

Obaveznim osiguranjem za slučaj nezaposlenosti obezbeđuju se uglavnom sledeća prava:novčana naknada, zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje i eventualno i ne-ka druga prava.

Sredstva za ostvarivanje prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti, u zavisnosti od si-stema socijalne sigurnosti, obezbeđuju se iz budžeta ili iz doprinosa za osiguranje za slučaj ne-zaposlenosti ili kombinacijom ova dva osnovna izvora.

SOCIJALNO PRAVO

39

III FINANSIRANJE SISTEMA SOCIJALNE SIGURNOSTI

Sistemi socijalne sigurnosti međusobno, u prvom redu, razlikuju se prema osnovnom iz-voru finansiranja.

Osnovni izvori sredstava za finansiranje socijalne sigurnosti su:a) budžet;b) fondovi obaveznog socijalnog osiguranja;v) privatno osiguranje i lično plaćanje.U većini zemalja socijalne sigurnost finansira se iz više izvora, od kojih jedan ima domi-

nantnu ulogu.Socijalno osiguranje, po pravilu, finansira se iz doprinosa, odnosno, institucionalno po-

smatrano, fondova obaveznog socijalnog osiguranja, a socijalna zaštita iz poreza, odnosno izbudžeta. Međutim, u finansiranju socijalnog osiguranja, a pre svega penzijskog i invalidskogosiguranja, značajan procenat sredstava, u velikom broju zemalja, obezbeđuje se po osnovutransfera iz budžeta.


1.1. Finasiranje zdravstvenog osiguranja u svetu

1.1.1. Izvori finansiranja

Globalno posmatrano, danas u svetu zapravo postoje dva osnovna izvora sredstava za fi-nansiranje zdravstvene zaštite i ostalih prava iz zdravstvenog osiguranja: 1) javni prihodi (jav-ni sektor) i 2) privatno osiguranje i lično plaćanje. Prvi izvor sredstava preovlađuju u razvije-nim evropskim zemljama i zamljama u tranziciji, a drugi izvor sredstava u SAD.

U svetu, prema proceni Svetske banke, više od 60% sredstava za zdravstvenu zaštituobezbeđuje se iz javnih prihoda (poreza i doprinosa), a manje od 40% sredstava iz privatnogosiguranja i ličnog plaćanja.

U razvijenim evropskim zemljama tržišne ekonomije približno 80% troškova za zdrav-stvenu zaštitu pokriva se iz javnih prihoda, bilo da se to čini direktno iz budžeta (kao na primeru Velikoj Britaniji, Švedskoj, Norveškoj i u ostalim zemljama sa sistemom nacionalne zdrav-stvene službe) ili iz fondova obaveznog zdravstvenog osiguranja (Nemačka, Francuska, Belgi-ja i druge zemlje sa sistemom socijalnog osiguranja).

Javni izvori - budžet. Finansiranje zdravstvenog osiguranja i celokupne zdravstvene zaš-tite iz budžeta, kao osnovnog izvora sredstava, karakteristično je za zemlje sa sistemom naci-onalne zdravstvene službe.

41

U Velikoj Britaniji, Norveškoj, Finskoj i u ostalim zemljama sa sistemom nacionalnezdravstvene službe, centralno prikupljena sredstva, prenose se organima vlasti koji se nalaze nanižem nivou. U Velikoj Britaniji, na primer, sredstva iz budžeta raspodeljuju se po okruzima(District), u skladu sa brojem stanovnika i njihovom starosnom strukturom. Organ nadležan zazdravlje na nivou okruga zaključuje ugovore sa bolnicama i ostalim davaocima zdravstvenihusluga. Samo korišćenje sredstava regulisano je putem referalnog sistema, odnosno građaninsamo sa uputom izabranog porodičnog lekara može koristiti usluge specijalista ili biti smeštenu bolnicu.

Iz budžeta, skoro u svim zemljama, obezbeđuju se sredstva za sprečavanje i suzbijanje za-raznih bolesti, zdravstvenu kontrolu vode, namirnica i predmeta opšte upotrebe, sanitarni nad-zor nad određenim objektima, zdravstvenu statistiku, lečenje najsiromašnijih slojeva stanovniš-tva i za druge potrebe.

Bivše socijalističke zemlje centralne i istočne Evrope, pre nego što su započele procestranzicije svojih društveno-ekonomskih sistema, zdravstvenu zaštitu finansirale su iz budžeta.

Međutim, i zemlje sa sistemom socijalnog osiguranja znatan procenat troškova zdravstve-ne zaštite finansiraju iz budžeta. Dotacije iz budžeta, kao izvor prihoda fondova obaveznogzdravstvenog osiguranja, prisutne su u svim zemljama sa sistemom socijalnog osiguranja i onese odobravaju najčešće u radi:

a) pokrivanja deficita fondova;b) pokrivanja troškova zdravstvene zaštite određenih grupacija stanovništva;v) finansiranje investicija zdravstvenih ustanova koje su od šireg društvenog značaja; ig) pokriće troškova određenih programa zdravstvene zaštite.Negativna strana dotacija iz budžeta je u tome što one za posledicu mogu imati preveliko

uplitanje državnih organa u poslove zdravstvenog osiguranja. Ukoliko sredstva koja se obez-beđuju putem dotacija iz budžeta iznose približno polovinu ukupnih sredstava zdravstvenogosiguranja, postoje mišljenja, da je u tom slučaju racionalnije izvršiti reformu zdravstvenog osi-guranja i preći na budžetski način finansiranja.

Finansiranju zdravstvene zaštite iz budžeta najčešće se zamera odsustvo dovoljne kreativ-nosti za efikasnost i kvalitet zdravstvene zaštite i nemogućnost uticaja obveznika poreza na ko-rišćenje tih sredstava.

Javni izvori - fondovi obaveznog zdravstvenog osiguranja-Finansiranje zdravstvenezaštite iz fondova obaveznog zdravstvenog osiguranja karakteristično je za zemlje sa sistemomsocijalnog osiguranja.

Najvažniji izvor prihoda fondova obaveznog zdravstvenog osiguranja su d o p r i n o s i,koje plaćaju osiguranici i poslodavci u vidu procenta od ostvarene zarade, a kao dopunski iz-vor prihoda fondova obaveznog zdravstvenog osiguranja postoje još i: dotacije iz budžeta, po-sebni porezi, poreske i carinske olakšice, lično učešće osiguranika u troškovima zdravstvenezaštite, plaćanje određenih zdravstvenih usluga u punom iznosu i drugi izvori.

Kada je reč o doprinosu za zdravstveno osiguranje, osiguranici i poslodavci mogu da ihplaćaju po istim stopama (kao na primer u Nemačkoj i Holandiji) ili ih poslodavci plaćaju poznatno višim stopama od osiguranih lica (Francuska i Belgija).

Pošto se doprinosi obračunavaju na osnovu procenta koji se primenjuje na ostvarenu za-radu, što je najdoslednija primena principa solidarnosti, to ima za posledicu nepovoljniji polo-žaj lica koja ostvaruju veću zaradu. Zbog te činjenice u pojedinim zemljama doprinosi se pla-

DR RAJKO KOSANOVIĆ

42

ćaju do određenog iznosa zarade (Holandija), dok u drugim zemljama lica koja ostvaruju za-rade iznad određenog iznosa ne ulaze u osiguranje i ne plaćaju doprinos (Nemačka).

U mnogim zemljama značajan izvor prihoda fondova obaveznog zdravstvenog osigura-nja su posebni porezi, koji mogu biti ili posebni namenski porezi na alkohol, prerađevine odduvana i promet opasnih materijala ili predstavljaju deo sredstava od opšteg poreza na promet.

U Franciskoj i drugim zemljama kao izvor prihoda fondova obaveznog zdravstvenog osi-guranja pojavljuje se i deo premija za osiguranje motornih vozila.

Uvođenje posebnih poreza i dela premije za osiguranje motornih vozila, kao dodatnih iz-vora prihoda fondova obaveznog zdravstvenog osiguranja, ima opravdanje u činjenici da upo-treba proizvoda na koje se plaća poseban porez (na primer duvana i alkohola) ima brojne štet-ne posledice na zdravlje ljudi čije lečenje iziskuje dodatne troškove zdravstvenog osiguranja.

Među izvorima prihoda fondova obaveznog zdravstvenog osiguranja u mnogim zemlja-ma značajno mesto pripada ličnom učešću osiguranika u troškovima zdravstvene zaštite, od-nosno participaciji. Uglavnom postoje dva razloga zbog kojih se participacija uvodi, a to su:preteran rast troškova zdravstvene zaštite (kao rezultat prekomernog korišćenja zdravstvenihusluga) i nedostatak dovoljnih sredstava za finansiranje zdravstvenog osiguranja. Prema tome,paticipacija se uvodi sa ciljem da reguliše zdravstvenu potrošnju i/ili da predstavlja dodatni iz-vor sredstava zdravstvenog osiguranja.

Razvijene zemlje participaciju uglavnom uvode sa ciljem da ona predstavlja dopunu osta-lim merama za obuzdavanje rasta zdravstvene potrošnje, dok u zemljama u razvoju na partici-paciju prvenstveno se gleda kao na dodatni izvor sredstava za finansiranje zdravstvenog osi-guranja. Međutim, u zemljama u razvoju ekonomski efekti participacije su simbolični. Da biefekti participacije u pogledu nedostajućih sredstava bili značajni neophodno je njeno poveća-nje, uz smanjenje broja lica koja su, po raznim osnovama, oslobođena od njenog plaćanja.

Pri uvođenju participacije javljaju se dva osnovna problema: a) za koje zdravstvene uslu-ge uvesti participaciju i b) koje grupe stanovništva osloboditi od plaćanja participacije. Partici-pacija najčešće uvodi se za: stomatološke usluge, korišćenje specijalističkih usluga i složene di-jagnostike, za lekove, sanitetski materijal, razna pomagala i za sve oblike rehabilitacije. Od gru-pacija stanovništva oslobođenih od plaćanja participacije, uglavnom u većim zemljama zastu-pljena su: deca do 7 godina i stariji od 65 godina, trudnice i porodilje, socijalno ugrožene oso-be, fizički i mentalno hendikepirane osobe i oboleli od određenih vrsta bolesti. Pojedine grupa-cije stanovništva takođe participaciju mogu plaćati u umanjenom iznosu.

Participacija se može plaćati: a) u fiksnom iznosu za sve usluge ili za određenu vrstu uslu-ga, b) u procentualnom iznosu od cene usluge, v) kao suosiguranje (osiguranik snovi deo troš-kova osiguranja u toku godine, na primer 10% ili 20%, a ostatak plaća osiguranje, g) kao od-ređena suma koju osiguranik plaća za zdravstvene usluge (na primer, prvih 100, 500 ili 1.000dinara, a posle toga te usluge idu na teret osiguranja) i drugi vidovi.

U literaturi najčešće navode se sledeće vrste participacija, i to: 42

1) suosiguranje: korisnik (osiguranik) plaća određeni procenat troškova zdravstvene zaš-tite (10%, 20%, 50%..., cene leka, pregleda, lečenja, i sl.);

42 S.Letica, op.cit., str. 218-229.

SOCIJALNO PRAVO

43

2) franšiza: osiguranik snosi sve troškove do određene granice 50-100 dolara godišnje), aostatak snosi zdravstveno osiguranje);

3) doplata po usluzi: osiguranik plaća određenu sumnu novca za svaku uslugu (bolničkidan, pregled, recepti, lek i sl.);

4) selektivno neosiguranje: određene zdravstvene usluge isključene su iz osiguranja i ko-risnik ih plaća direktno;

5) selektivne participacije: osiguranici koji ostvaruju veće prihode plaćaju veće iznose iliprocente participacije (suosiguranje i/ili franšiza);

6) dvojni sitem osiguranja: ako se zdravstvena potreba može zadovoljiti na više načina,osiguranje plaća jeftiniji način (ukoliko se rutinska operacija može izvršiti ambulantno, a osi-guranik zahteva hospitalizaciju, onda zdravstveno osiguranje pokriva osnovni trošak, a osigu-ranik dodatak);

7) glavni medicinski razlozi: osiguranje plaća sve troškove za izabrane bolesti, a za ostale koristi se franšiza;

8) ekstra naplata: osiguranje nadoknađuje određenu prosečnu cenu svake usluge, a paci-jent doplaćuje deo cene, prema odabranom kvalitetu usluge;

9) “prepakovanje” usluga: osiguranje snosi određene troškove za garantovani sadržaj ikvalitet, a osiguranik samostalno odlučuje da li će doplatiti za bolji kvalitet (kod nas se prime-njuje kod nabavke naočara, ortopedskih pomagala i sl.)

Vrste participacije pod brojem 1 do 3 mogu se označiti kao “linearne”, a od 4 do 9 kao“selektivne” participacije.

Od navedenih vrsta participacije u praksi najčešće primenjuje se suosiguranje (ili ko-osi-guranje) i doplata po usluzi (suplaćanje ili ko-plaćanje), a u pojedinim zemljama, kao na pri-mer u Švajcarskoj, franšiza ili dedukcija.

Pojedina istraživanja pokazuju da participacija smanjuje korišćenje zdravstvene zaštite, alida nema značajan uticaj na ukupne troškove. 43 Objašnjenje za ovakvo dejstvo participacije učinjenici je da su osnovni generatori rasta zdravstvene potrošnje na strani ponude zdravstvenihusluga.

Privatno osiguranje i lično plaćanje. - Pored javnih prihoda (poreza i doprinosa), privat-no osiguranje i lično plaćanje korisnika zdravstvene zaštite drugi su osnovni izvor prihoda zafinansiranje zdravstvenog osiguranja.

U svetu, kao što smo prethodno već naveli, nešto manje od 40% troškova zdravstvene zaš-tite pokriva se iz ovog izvora. U razvijenim evropskim zemljama prosečno 20% troškovazdravstvene zaštite podmiruje se prihodima koji potiču od privatnog osiguranja i ličnog plaća-nja, a u SAD, kao tipičnom predstavniku zemalja u kojima dominira privatno osiguranje, pri-bližno 60% troškova.

Programi privatnog osiguranja finansiraju se putem premija osiguranja i njima pristupajuslojevi stanovništva sa višim primanjima.

Lično plaćanje korisnika zdravstvene zaštite javlja se u vidu:a) ličnog učešća osiguranika u troškovima zdravstvene zaštite;

43 Đorđe Jakovljević, op. cit., str. 103

DR RAJKO KOSANOVIĆ

44

b) plaćanja pune cene zdravstvenih usluga koje se ne mogu pružati na teret sredstava oba-veznog zdravstvenog osiguranja; i

c) plaćanje pune cene zdravstvenih usluga davaocima iz privatnog sektora.Pored ovih ‘’legalnih’’ vidova ličnog plaćanja postoje i ‘’nelegalni’’ vidovi, koje čine de-

limična ili potpuna plaćanja zdravstvenih usluga, lekova, sanitetskog i drugog materijala, čijitroškovi, u skladu sa zakonom i ostalim propisima, padaju na teret zdravstvenog osiguranja.Čest je slučaj u pojedinim zemljama u tranziciji da korisnici zdravstvene zaštite, uprkos utvr-đenim pravima, lično kupuju lekove, sanitetski materijal, lekove i materijal neophodne za ope-rativne zahvate i plaćaju dijagnostičke i druge usluge.

S obzirom da uloga privatnog sektora u oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osigu-ranja sve više raste, realno je očekivati da privatni izvori finansiranja sve više dobijaju na zna-čaju.

1.1.2. Modeli finansiranja

Posmatrano sa aspekta međusobnih odnosa tri osnovna učesnika u sistemu zdravstvenezaštite, i to: korisnika zdravstvenih usluga (stanovništvo obuhvaćeno zdravstvenim osigura-njem), davalaca zdravstvenih usluga (zdravstvene ustanove) i posrednika u pružanju zdrav-stvenih usluga (predstavnici organa vlasti i osiguravajuće agencije), može se govoriti o četirimodela finansiranja zdravstvene zaštite, i to o: modelu nadoknade troškova korisnicima,modelu ugovaranja usluga između osiguranja i davalaca usluga, modelu integracije osi-guranja sa zdravstvenom službom i o mešovitom modelu.44

Suština modela nadoknade troškova korisnicima, ili modela refundacije, sastoji se u tomeda korisnici zdravstvene zaštite neposredno plaćaju davaocima pun iznos cene usluge, s tim daim osiguranje te troškove delimično ili u punom iznosu nadoknađuje. Zdravstveno osiguranjekorisnicima zdravstvene zaštite nadoknađuje troškove samo onih zdravstvenih usluga koje susadržane u programu osiguranja. Kao primer za ovaj model finansiranja zdravstvene zaštite,možemo navesti finansiranje ambulantno-polikliničke zdravstvene zaštite u Francuskoj i Bel-giji.45

Model ugovaranja, kao što mu i sam naziv govori, pretpostavlja postojanje ugovornog od-nosa između davalaca zdravstvenih usluga, s jedne strane, i posrednika, odnosno države ili or-ganizacije zdravstvenog osiguranja, s druge strane. Ugovorom se preciziraju najvažnija pitanja,a pre svih ona pitanja koja se tiču obima zdravstvene zaštite i načina plaćanja. Primenu ovogmodela plaćanja srećemo kako kod zemalja sa sistemom nacionalne zdravstvene službe (En-gleska, Švedska, Finska i druge zemlje), tako i kod zemalja sa sistemom socijalnog osiguranja(Nemačka, Francuska i druge zemlje).

Kod modela integracije osiguranja sa zdravstvenom službom, postoji integracija izmeđuposrednika i davalaca, odnosno onih koji plaćaju zdravstvene usluge i onih koji ih pružaju. Kaoglavni osiguravači najveći davalac zdravstvenih usluga pojavljuje se država. Ovaj model finan-

44 Viktorija Cucić i drugi: Socijalna medicina; Savrmena administracija, Beograd, 2000. str. 259-262.45 Organization for Economic Cooperation and Development. Ninth Meeting. The reform of Heilth care Sys-

tem in seven OECD Countries, Paris; OECD, November 1990.

SOCIJALNO PRAVO

45

siranja dominirao je u zemljama u tranziciji pre započinjanja procesa tranzicije, a danas ga sre-ćemo u Engleskoj, Irskoj, Španiji i u drugim zemljama.

Finansiranje zdravstvene zaštite u razvijenim zemljama retko počiva na “čistim” modeli-ma finansiranja, već su uglavnom zastupljeni mešoviti modeli finansiranja. Međutim i u sluča-ju primene mešovitih modela finansiranja, uglavnom jedan model finansiranja dominira.

Navedeni modeli finansiranja zdravstvene zaštite različito odgovaraju opštim ciljevimazdravstvene politike mnogih zemalja, kao što su: dostupnost zdravstvene zaštite i ravnoprav-nost korisnika, materijalna sigurnost građana, makroekonomska efikasnost, mikroekonomskaefikasnost, sloboda izbora za korisnike i odgovarajuća autonomija davalaca zdravstvenih uslu-ga.

Model ugovaranja zadovoljava sve pomenute ciljeve zdravstvene politike, kod modela na-doknade troškova korisnicima sporna je makroekonomska efikasnost (poteškoće sa kontrolomi zadržavanjem rasta troškova), a kod modela integracije osiguranja sa zdravstvenom službom,sporni su mikroekonomska efikasnost, sloboda izbora za korisnike i autonomija davalacazdravstvenih usluga. Prema tome, možemo zaključiti da postavljenim ciljevima zdravstvenepolitike najviše odgovara model ugovaranja, koji je među evropskim zemljama i najzastuplje-niji model.

Među razlozima sa kojima se sve veći broj evropskih zemalja rukovodi pri uvođenju ugo-varanja, kao modela finansiranja i instrumenta za implementaciju ciljeva zdravstvene politike,najvažniji su sledeći: podrška decentralizaciji menadžmenta, unapređenje funkcionisanjazdravstvene zaštite (davaoci preuzimaju finansijsku odgovornost za obim i kvalitet zdravstve-nih usluga), unapređenje planiranja (uspostavlja se direktna veza između planiranja i alokacijeresursa), i unapređenje menadžmenta zdravstvene zaštite (stimuliše se supstitucija skupog bol-ničkog lečenja vanbolničkim).

U zemljama sa sistemom socijalnog osiguranja, učesnici u ugovaranju su fondovi zdrav-stvenog osiguranja i davaoci zdravstvenih usluga. Pošto su ugovorne strane autonomne, ovdeje reč o takozvanom “tvrdom” ugovaranju.

Ukoliko bismo želeli da pobliže označimo učesnike u ugovaranju, oni bi, na primer, bilisledeći:46

a) zdravstveni organ distrikta (okruga) i bolnica, odnosno asocijacija porodičnih lekara(Engleska);

b) lokalni zdravstveni organ i zdravstvene ustanove (Švedska i Finska);c) fondovi osiguranja i zdravstvene ustanove, odnosno zdravstveni radnici (Nemačka i

Holandija);d) regionalni fondovi zdravstvene zaštite i zdravstvene ustanove (Ruska Federacija).Ugovaranje zdravstvene zaštite veoma je složen proces, pošto njime treba postići više ci-

ljeva među kojima su najvažniji: što potpunije i efikasnije ostvarivanje prava na zdravstvenuzaštitu, očuvanje i razvoj resursa zdravstvenih ustanova i što pravednija raspodela i što racio-nalnije korišćenje sredstava zdravstvenog osiguranja. Složenost ugovaranja zdravstvene zašti-te posebno dolazi do izražaja u uslovima smanjenih mogućnosti obezbeđivanja potrebnih fi-

46 European Health Care Reforms, Analysis of Current Strategies, WHO Regional Office for Europe, Cope-hagen, 1996., str. 21. i 22.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

46

nansijskih sredstava. Ugovaranje zdravstvene zaštite je kontinuiran proces, imajući u vidu danjega ne čine samo aktivnosti pre zaključivanja ugovora i sam čin zaključivanja ugovora, veći aktivnosti koje iza toga slede, kao što su kontrola sprovođenja ugovornih obaveza, unapređe-nje osnova ugovaranja i druge.

1.1.3. Način plaćanja davalaca zdravstvenih usluga

Postoji više načina (oblika, metoda ili sistema) plaćanja davalaca zdravstvenih usluga.U primarnoj zdravstvenoj zaštiti davaoci zdravstvenih usluga mogu biti plaćeni: po

usluzi (Fee for service), prema broju lica koja su izabrala pojedinog lekara – kapitacija (Capi-tation fee), na osnovu obezbeđenja plata za zaposleno osoblje, uvećanih za određeni procenatza materijalne troškove (Salary), na osnovu budžeta, odnosno paušala (Budget) i na druge na-čine.

U bolničkoj, odnosno sekundarnoj i tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti, davaoci mogu bitiplaćeni: po usluzi, po ostvarenom danu (b.o. – bolničkom opskrbnom danu) lečenja (Dailycharge or per diem fees), po slučaju lečenja (Case mix), po grupama bolesti (na primer DRG –Diagnosis Related Groups), na osnovu budžeta (paušala) i na druge načine.

U finansiranju primarne, sekundarne i tercijarne zadravstvene zaštite, najčešće se prime-njuje kombinacija više načina plaćanja, od kojih je jedan osnovni.

Svaki, od prethodno pomenutih, načina plaćanja davalaca zdravstvenih usluga, ima razli-čit uticaj na kvalitet zdravstvene zaštite, na obim troškova i na administrativnu proceduru.

Kroz načine plaćanja prelamaju se različiti interesi davalaca zdravstvenih usluga i onihkoji plaćaju (osiguranje, odnosno država).

Davaoci zdravstvenih usluga, prirodno su zainteresovani da ostvare što veću zaradu i onito, zavisno od načina plaćanja, mogu ostvariti: pružanjem što većeg ili što manjeg broja uslu-ga, produžavanjem ili skraćivanjem prosečnog trajanja lečenja, izbegavanjem prijema osigura-nih lica, odnosno pacijenata kojima je neophodno dugo i skupo lečenje, prekomerno koristećiskupu opremu i na druge načine.

Na zdravstvenu potrošnju veći uticaj ima ponuda zdravstvenih usluga nego njihova tra-žnja, jer su zdravstveni radnici ti koji određuju zahteve za zdravstvenim uslugama i proizvodi-ma, njihov obim, vrstu i kvalitet. Potrošnja u zdravstvenoj zaštiti determinisana je brojemostvarenih usluga (i proizvoda) i njihovom cenom, a na njih presudan uticaj upravo ima načinplaćanja.

S druge strane, oni koji plaćaju nastoje da sa što manjim sredstvima ostvare što veći obimi kvalitet zdravstvenih usluga i time što veće zadovoljstvo svojih osiguranih lica.

Načinu plaćanja davalaca zdravstvenih usluga, da bi se izbegli prekomerni i neopravdanitroškovi, obezbedilo što potpunije zadovoljenje potreba osiguranih lica i obezbedila neophod-na motivisanost davalaca, potrebno je posvetiti posebnu pažnju.

Načini plaćanja davalaca zdravstvenih usluga, po svojoj prirodi mogu biti: prospektivnogili retrospektivnog karaktera. 47

47 Marc Roberts, William Hsiao, Michael Reich, Peter Berman; Analyzing Health Sector Performance, Bac-kground Hote, World Bank Institute, World Bank, 1999. str. 111.

SOCIJALNO PRAVO

47

Kod prospektivnih načina plaćanja, kao što su na primer prospektivni budžet ili korišće-nje nekih od klasifikacionih sistema pacijenata, ukupan iznos sredstava koji će se odobriti svimdavaocima zajedno i svakom od njih pojedinačno, u narednoj fiskalnoj godini, utvrđuje se una-pred. Davaoci usluga obavezni su da u okviru utvrđenog iznosa sredstava realizuju, sa osigu-ranjem ugovoreni, obim rada. Prospektivni načini plaćanja nastali su kao odgovor na ubrzanirast troškova u zdravstvu, do čega je, pored ostalog, došlo i zbog primene retrospektivnih na-čina plaćanja davalaca, odnosno plaćanja po završenom obračunskom periodu i po unapredutvrđenim cenama. Plaćanje po usluzi i ostali načini retrospektivnog plaćanja, stimulišu dava-oce zdravstvenih usluga da povećavaju obim rada i neretko pružaju zdravstvene usluge kojenisu neophodne, a sve sa ciljem da bi ostvarili što veći prihod.

Izbor načina plaćanja davalaca zdravstvenih usluga zavisi od više činilaca, među kojimasu najznačajniji: važeći princip finansiranja zdravstvene delatnosti, položaj (stepen samostal-nosti) organizacije (fonda ili zavoda) zdravstvenog osiguranja, stanje mreže zdravstvenih usta-nova, ekonomska situacija u zemlji, posedovanje potrebnih znanja i iskustava u vezi sa finan-siranjem sistema zdravstvene zaštite i razvijenost informacionog sistema zdravstvenog osigu-ranja.

Načini plaćanja davalaca zdravstvenih usluga mogu da se temelje na jednom od sledećadva principa: principu finansiranja zdravstvenih kapaciteta ili na principu finansiranja zdrav-stvenih usluga, odnosno konkretnih programa zdravstvene zaštite osiguranih lica. Drugim re-čima, moguće je ili plaćati postojeće kapacitete, sa svim njihovim nedostacima, ili plaćati kon-kretan rad. Organizacija zdravstvenog osiguranja uglavnom nije u prilici da određuje principfinansiranja, već je on najčešće njoj nametnut.

Ukoliko se finansiranje zdravstvene delatnosti temelji na finansiranju kapaciteta, to možeda ima brojne negativne posledice, kao što su: netransparentnost sistema finansiranja (nije mo-guće utvrditi strukturu i obim zdravstvenih usluga koje je zdravstvena ustanova pružila osigu-ranim licima i da li je uopšte opravdala sredstva koja je dobila od organizacije zdravstvenogosiguranja); prioritet i osnovna briga zdravstvene ustanove je održavanje ili eventualno uveća-vanje zdravstvenih kapaciteta i obezbeđenje, po mogućnosti, što viših zarada, a ne zadovolje-nje potreba osiguranih lica; nejasno definisanje obaveza zdravstvene ustanove; nepostojanje za-interesovanosti zdravstvene ustanove za racionalno poslovanje i kvalitet zdravstvenih usluga;otežana kontrola ispunjavanja ugovornih obaveza i druge negativne posledice.

Prelazak sa finansiranja zdravstvenih kapaciteta na finansiranje merljivog rada i rezultatarada zdravstvene ustanove, poželjno je, međutim u praksi često teško izvodljivo. U slučajevi-ma kada je država utvrdila mrežu zdravstvenih ustanova koja nije usklađena sa stvarnim potre-bama stanovništva, ni po strukturi i obimu i obavezala zavod (fond) za zdravstveno osiguranjeda finansira ukupne zdravstvene kapacitete, i ako on za to nema kako potrebe, tako ni moguć-nosti, o plaćanju rada i rezultata rada ne može biti reči. U takvim uslovima finansiranje zdrav-stvene zaštite uglavnom se svodi na obezbeđivanje zarada za sve zaposlene u zdravstvenimustanovama, bez obzira na njihov broj i eventualne viškove i bez obzira na to šta rade, kolikorade i kako rade, a za sve ostale potrebe koliko novca ostane.

Ne postoje idealni i najbolji načini plaćanja davalaca zdravstvenih usluga, već svaka ze-mlja treba da primeni one načine plaćanja koji su najprikladniji datim okolnostima, koji su pri-menljivi i koji usmeravaju zdravstvenu službu ka utvrđenim ciljevima zdravstvene politike.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

48

Sama promena načina plaćanja, bez celokupne reforme sistema zdravstvene zaštite, nemože dati značajnije rezultate. Naprotiv, ukoliko promena načina plaćanja davalaca zdravstve-nih usluga nije dobro pripremljena (što, pored ostalog, podrazumeva prethodno izvršene de-taljne analize postojećeg stanja, postojanje odgovarajućih podataka i evidencija i odgovaraju-ćih, po mogućnosti prethodno pilotiranih, rešenja), ukoliko nije postupna i ukoliko nije praće-na ostalim merama zdravstvene politike (na primer izmenom mreže zdravstvenih ustanova injenim prilagođavanjem stvarnim potrebama) ona čak može imati negativne posledice naostvarivanje zdravstvene zaštite stanovništva.

Efikasnost pojedinog načina plaćanja davalaca zdravstvenih usluga u mnogome zavisi odpoložaja organizacije zdravstvenog osiguranja (zavoda ili fonda). Naime, organizacija zdrav-stvenog osiguranja, koja može imati različit status (sa punom autonomijom u upravljanju i fi-nansijskom poslovanju; sa određenim zakonskim ovlašćenjima, ali pod neposrednom kontro-lom države ili u sastavu državnog organa), treba da ima određenu samostalnost i da slobodnozaključuje ugovore sa davaocima usluga, bez obzira na karakter njihovog vlasništva, i da an-gažuje njihove kapacitete u meri u kojoj su oni neophodni da bi se pružila odgovarajuća zdrav-stvena zaštita osiguranim licima. U suprotnom postoji realna opasnost da dobre strane nekognačina plaćanja ne budu izražene u ponoj meri i ne budu u skladu sa očekivanjima.

1.2. Finansiranje zdravstvenog osiguranja u Srbiji

Ukupni rashodi za zdravstvenu zaštitu i zdravstveno osiguranje, u Republici Srbiji,mogu se podeliti na javne i privatne.

Javni rashodi predstavljaju rashode iz javnih prihoda (obavezno zdravstveno osiguranje,budžet Republike, budžet autonomne pokrajine i budžet lokalne samouprave). Takođe, javnirashodi su i investicije u sistem zdravstvene zaštite iz državnih fondova poput fonda Nacional-nog investicionog plana, za izgradnju infrastrukture i finansiranje nabavke medicinske opreme.

Privatni rashodi za zdravstvenu zaštitu su iz privatnih izvora, kao što su direktno plaćanje(participacija i plaćanje od strane korisnika zdravstvene zaštite) i dobrovoljnog osiguranja.

U Republici Srbiji prisutan je mešoviti sistem finansiranja sistema zdravstvene zaštite, ko-ga karakteriše pretežno javan izvor finansiranja, jer se finansiranje najvećim delom ostvarujeiz sredstava doprinosa i iz budžeta Republike.

Finansiranje zdravstvene zaštite u Republici Srbiji u osnovi je zasnovano na Bizmarko-vom modelu, pošto se više od 80% sredstava za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenogosiguranja obezbeđuje iz sredstava doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje. Međutim,Zakonom o zdravstvenoj zaštiti predviđeno je i finansiranje zdravstvene zaštite iz budžeta Re-publike za lica koja nisu obuhvaćena obaveznim zdravstvenim osiguranjem, a koja su izloženapovećanom riziku obolevanja (neosigurana lica, izbeglice i interno raseljena lica sa teritorijeAutonomne pokrajine Kosovo i Metohija, primaoci socijalne pomoći i drugi) što je inače ka-rakteristika Beveridževog modela.

Prema podacima Nacionalnog zdravstvenog računa, u 2007. godini, ukupni rashodi zazdravstvenu zaštitu u Republici Srbiji iznosili su 9,6% bruto društvenog proizvoda (BDP).Učešće javnih rashoda za zdravstvenu zaštitu u BDP-u iznosilo je 6,1%. Tako su javni rasho-di za zdravstvenu zaštitu iznosili 63,8%, a privatni 36,2% ukupnih rashoda za zdravstvenu zaš-titu.

SOCIJALNO PRAVO

49

Posmatrani prema stanovniku, ukupni rashodi za zdravstvenu zaštitu, iznosili su 384 evra,odnosno 525 američkih dolara. Posmatrajući izdvajanja za zdravstvenu zaštitu kao procenatBDP-a u 2007. godini, zbog ralativno niskog nivoa BDP-a Republika Srbija je bila iznad pro-seka EU (8,9%), odnosno približno na nivou Danske (9,8%), Grčke (9,6%) i Islanda (9,3%).Takođe je bila iznad Češke, Mađarske, Italije, Poljske, Slovačke i niza drugih zemalja. Srbijaizdvaja u apsolutnom iznosu relativno mala sredstva za zdravstvenu zaštitu u poređenju sa dru-gim evropskim zemljama.

Raspodela sredstava prikupljenih po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osigura-nje, odnosno plaćanje nadoknade zdravstvenim ustanovama za pružanje zdravstvene zaštite unadležnosti je Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Distribucija sredstava se oba-vlja po sistemu finansiranja kapaciteta zdravstvenih ustanova.

Plaćanje zdravstvenih usluga utvrđuje se ugovorom sa davaocima zdravstvenih usluga,odnosno otkupom plana rada zdravstvene ustanove u okviru sredstava planiranih predračunomsredstava Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.

Kapitalne investicije u sistemu zdravstvene zaštite se u najvećem obimu finansiraju iz bu-džeta Republike, budžeta autonomne pokrajine i budžeta lokalne samouprave, kao i iz sredsta-va donacija i kredita.

Prema planu razvoja zdravstvene zaštite, ciljevi i aktivnosti za njihovo ostvarivanje, uoblasti finansiranja zdravstvene zaštite su:

Cilj 1: Finansijska stabilnost sistema zdravstvene zaštiteAktivnosti:- Definisanje “osnovnog paketa” zdravstvenih usluga;- Utvrđivanje osnovice na koju se plaćaju doprinosi za obavezno zdravstveno osiguranje;- Unapređenje sistema kontrole redovne uplate doprinosa;-Ostvarivanje sveobuhvatnog obaveznog zdravstvenog osiguranja za sve građane Repu-

blike Srbije;-Obezbeđivanje odgovarajućeg iznosa sredstava za zdravstvenu zaštitu iz budžeta Repu-

blike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave;-Unapređenje i dalja primena dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja;Cilj 2: Unapređenje efikasnosti i kvaliteta pružanja zdravstvenih usluga(prelazak sa modela finansiranja kapaciteta na model finansiranja zdravstvenih

usluga, odnosno učinka zdravstvenih ustanova).Aktivnosti:- Uvođenje novog načina finansiranja ustanova koje obavljaju zdravstvenu delatnost na

primarnom nivou; ( opredeljivanje unapred određenog fiksnog iznosa sredstava obaveznogzdravstvenog osiguranja, za određeni vremenski period, a zavisno od određenog broja i struk-ture pacijenata koji su se registrovali kod izabranog lekara u zdravstvenoj ustanovi -dom zdra-vlja, kojima bi se obezbedilo pružanje svih predviđenih zdravstvenih usluga).

-Uvođenje novog načina finansiranja ustanova koje obavljaju zdravstvenu delatnost na se-kundarnom i tercijarnom nivou; (finansiranja po dijagnostički srodnim grupama omogućavaprelazak na prospektivno plaćanje bolnica-plaćanje unapred određenog iznosa, na osnovu pro-sečne cene lečenja pacijenata grupisanih prema zajedničkim karakteristikama: dijagnoze, sta-rosti, pola, komplikacija i pratećih oboljenja).

- Obezbeđivanje finansiranja javnog zdravlja;

DR RAJKO KOSANOVIĆ

50

- Procena zdravstvenih tehnologija;- Obezbeđivanje dostupnosti bezbednih, kvalitetnih i efikasnih lekova;- Obezbeđenje potpune primene metodologije nacionalnih zdravstvenih računa u sistemu

zdravstvene zaštite;- Povećavanje upravljačkih sposobnosti i odgovornosti menadžmenta za poslovanje i

upravljanje resursima u zdravstvenim ustanovama.

Tabela 6: Učešće sredstava za zdravstvenu zaštitu u BDP- u Republici Srbiji (2001-2010.)

Finansiranje zdravstvene zaštite, u smislu kako je definisana u članu 2. Zakona o zdrav-stvenoj zaštiti, u Srbiji najvećim delom vrši se posredstvom organizacije zdravstvenog osigu-ranja, odnosno Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.

Pored Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, kao najvažnijeg izvora sredstava zafinansiranje zdravstvene zaštite i ostalih prava iz oblasti zdravstvenog osiguranja, postoje i do-datni izvori sredstava, i to: budžet (republički, autonomne pokrajine, gradova i opština), ličnaplaćanja korisnika zdravstvene zaštite (lično učešće osiguranih lica i troškovima zdravstvenezaštite – participacija, plaćanje pune cene zdravstvenih usluga koje se ne mogu pružiti na teretsredstava zdravstvenog osiguranja i plaćanje pune cene zdravstvenih usluga davaocima iz pri-vatnog sektora).

1.2.1. Budžeti

1.2.1.1. Budžet Republike

U skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, iz budžeta Republike obezbeđuju se sred-stva za:

a) društvenu brigu za zdravlje na nivou Republike (član 10);

SOCIJALNO PRAVO

51

2001. 5,2% 2002. 5,8% 2003. 6,0% 2004. 6,3% 2005. 5,8% 2006. 5,9% 2007. 5,7% 2008. 5,7% 2009. 5,6% 2010. 5,5%* 2011. 5,6%** 2012. 5,3%** 2013. 5,1%**

* procena ** projekcija

b) ostvarivanje zdravstvene zaštite iz člana 11. za lica koja nisu obuhvaćena obaveznimzdravstvenim osiguranjem (član 12.);

c) ostvarivanje opšteg interesa u zdravstvenoj zaštiti (član 18.);d) rad Komisije za procenu zdravstvenih tehnologija (član 68.);e) rad Zdravstvenog saveta (član 155.);f) rad Etičkog odbora Srbije (član 156.);g) rad republičke stručne komisije (član 158.);h) ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu lica koja imaju status izbeglice sa teritorije re-

publike bivše SFRJ (član 238.);i) plaćanje naknade zdravstvenim ustanovama prema cenovniku zdravstvenih usluga ko-

je je usvojila organizacija obaveznog zdravstvenog osiguranja za zdravstvene usluge koje suobuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem, i to za zdravstvene usluge pružene:

- strancima kojima se zdravstvena zaštita obezbeđuje besplatno na osnovu međunarod-nog sporazuma o socijalnom osiguranju, ako tim sporazumom nije drugačije određe-no;

- strancima koji po pozivu državnih organa borave u Republici – za vreme njihovog bo-ravka, u skladu sa principima reciprociteta, a ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstvaobavezno osiguranog lica u skladu sa zakonom koji se uređuje oblast obaveznogzdravstvenog osiguranja;

- strancima kojima je odobren azil u Srbiji ako su materijalno neobezbeđeni;- strancima obolelim od velikih boginja, kuge, kolere, virusne hemoragične groznice (iz-

uzev hemoragične groznice sa bubrežnim sindromom), malarije ili žute groznice, kaoi drugih zaraznih bolesti zbog kojih se lice stavlja pod zdravstveni nadzor u skladu sapropisima kojima se uređuje oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti;

- strancima - članovima posade stranih brodova ili plovila, obolelim od veneričnih bole-sti;

- strancima koji su žrtve trgovine ljudima (član 241.).j) plaćanje naknade zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi za ukazanu hitnu medi-

cinsku pomoć strancu, ako zdravstvena ustanova i privatna praksa tu naknadu nije mogla na-platiti od stranca, zbog toga što on nema potrebna novčana sredstva (član 242.).

Društvena briga za zdravlje stanovništva, prema članu 8. Zakona o zdravstvenoj zašti-ti, ostvaruje se na nivou Republike, autonomne pokrajine, opštine odnosno grada, poslodavcai pojedinca.

U okviru društvene brige za zdravlje obezbeđuje se zdravstvena zaštita koja obuhvata:1) očuvanje i unapređenje zdravlja, otkrivanje i suzbijanje faktora rizika za nastanak obo-

ljevanja, sticanje znanja i navika o zdravom načinu života;2) sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti;3) pravovremenu dijagnostiku, blagovremeno lečenje, rehabilitaciju obolelih i povređenih;4) informacije koje su stanovništvu ili pojedincu potrebne za odgovorno postupanje i za

ostvarivanje prava na zdravlje.Društvenu brigu za zdravlje na nivou Republike, prema članu 9. Zakona o zdravstvenoj

zaštiti, čine mere privredne i socijalne politike kojima se stvaraju uslovi za sprovođenje zdrav-stvene zaštite radi očuvanja i unapređenja zdravlja ljudi, kao i mere kojima se usklađuje delo-vanje i razvoj sistema zdravstvene zaštite.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

52

Društvena briga za zdravlje na nivou Republike, obuhvata:1) uspostavljanje prioriteta, planiranje, donošenje posebnih programa za sprovođenje

zdravstvene zaštite, kao i donošenje propisa u ovoj oblasti;2) sprovođenje mera poreske i ekonomske politike kojima se podstiče razvoj navika o

zdravom načinu života;3) obezbeđenje uslova za vaspitanje za zdravlje stanovništva;4) obezbeđenje uslova za razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema u Re-

publici;5) razvoj naučnoistraživačke delatnosti u oblasti zdravstvene zaštite;6) obezbeđenje uslova za stručno usavršavanje zdravstvenih radnika i zdravstvenih sarad-

nika.Društvena briga za zdravlje na nivou Republike, prema članu 10. Zakona o zdravstvenoj

zaštiti, obuhvata i donošenje republičkog programa u oblasti zaštite zdravlja od zagađene ži-votne sredine što je prouzrokovano štetnim i opasnim materijama u vazduhu, vodi i zemljištu,odlaganjem otpadnih materija, opasnim hemikalijama, izvorima jonizujućih i nejonizujućihzračenja, bukom i vibracijama, kao i vršenje sistematskih ispitivanja životnih namirnica, pred-meta opšte upotrebe, mineralnih voda za piće, vode za piće i drugih voda koje služe za proiz-vodnju i preradu životnih namirnica i sanitetsko-higijenske i rekreativne potrebe, radi utvrđi-vanja njihove zdravstvene i higijenske ispravnosti i propisanog kvaliteta (monitoring).

Sredstva za sprovođenje društvene brige za zdravlje na nivou Republike obezbeđuju se uskladu sa zakonom.

Društvena briga za zdravlje, prema članu 11. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, pod jednakimuslovima, na teritoriji Republike ostvaruje se obezbeđenjem zdravstvene zaštite grupacija sta-novništva koje su izložene povećanom riziku oboljevanja, zdravstvenom zaštitom lica u vezi sasprečavanjem, suzbijanjem, ranim otkrivanjem i lečenjem bolesti od većeg socijalno-medicin-skog značaja, kao i zdravstvenom zaštitom socijalno ugroženog stanovništva.

Zdravstvena zaštita obuhvata:1) decu do navršenih 15 godina života, školsku decu i studente do kraja propisanog ško-

lovanja, a najkasnije do 26 godina života, u skladu sa zakonom;2) žene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva do

12 meseci nakon porođaja;3) lica starija od 65 godina života;4) osobe sa invaliditetom i mentalno nedovoljno razvijena lica;5) lica koja boluju od HIV infekcije ili drugih zaraznih bolesti koje su utvrđene posebnim

zakonom kojim se uređuje oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, malignih bolesti, he-mofilije, šećerne bolesti, psihoze, epilepsije, multiple skleroze, lica u terminalnoj fazi hroničnebubrežne insufijencije, cistične fibroze, sistemske autoimune bolesti, reumatske groznice, bo-lesti zavisnosti, obolela odnosno povređena lica u vezi sa pružanjem hitne medicinske pomoći,kao i zdravstvenu zaštitu u vezi sa davanjem i primanjem tkiva i organa;

6) monahe i monahinje;7) materijalno neobezbeđena lica koja primaju materijalno obezbeđenje po propisima o

socijalnoj zaštiti i zaštiti boraca, vojnih i civilnih invalida rata, kao i članove njihovih porodicaako nisu zdravstveno osigurani;

SOCIJALNO PRAVO

53

8) korisnike stalnih novčanih pomoći po propisima o socijalnoj zaštiti kao i pomoći zasmeštaj u ustanove socijalne zaštite ili druge porodice;

9) nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroženih lica čiji su mesečni prihodi is-pod prihoda utvrđenih u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje;

10) korisnike pomoći članova porodice čiji je hranilac na odsluženju vojnog roka;11) lica romske nacionalnosti koja zbog tradicionalnog načina života nemaju stalno pre-

bivalište, odnosno boravište u Republici.Zdravstvena zaštita za lica koja su obuhvaćena obaveznim zdravstvenim osiguranjem,

prema članu 12. Zakona o zdravstvenoj zaštiti obezbeđuje se iz sredstava obaveznog zdrav-stvenog osiguranja u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast obaveznog zdravstvenog osi-guranja.

Sredstva za ostvarivanje zdravstvene zaštite za lica koja nisu obuhvaćena obaveznimzdravstvenim osiguranjem obezbeđuju se u budžetu Republike i prenose se organizaciji za oba-vezno zdravstveno osiguranje.

Republika kao opšti interes u zdravstvenoj zaštiti, prema članu 18. Zakona o zdravstve-noj zaštiti, obezbeđuje:

1) praćenje i proučavanje uslova života i rada i zdravstvenog stanja stanovništva, odno-sno pojedinih grupacija stanovništva, uzroka pojava, širenja i načina sprečavanja i suzbijanjabolesti i povreda od većeg socijalno-medicinskog značaja;

2) promociju zdravlja u skladu sa programima zdravstvene zaštite i obezbeđivanje uslo-va za sprovođenje posebnih programa za očuvanje i unapređenje zdravlja;

3) sprovođenje epidemiološkog nadzora i organizovanje i sprovođenje posebnih mera zazaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, sprovođenje vanrednih mera utvrđenih u skladu sa za-konom kojim se uređuje oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, kao i sprovođenje pro-grama za sprečavanje, suzbijanje, odstranjivanje i iskorenjivanje zaraznih bolesti, u skladu sazakonom;

4) sprečavanje, suzbijanje i gašenje epidemija zaraznih bolesti;5) praćenje i sprečavanje hroničnih masovnih nezaraznih bolesti i bolesti zavisnosti;6) epidemiološko i higijensko sistematsko praćenje, kao i sistematsko praćenje i ispitiva-

nje uticaja zagađenja životne sredine na zdravlje ljudi, kao i sistematsko ispitivanje zdravstve-ne ispravnosti životnih namirnica, predmeta opšte upotrebe i vode za piće;

7) hitnu medicinsku pomoć osobama nepoznatog prebivališta;8) zdravstvenu zaštitu lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora koja im se pruža

van zavoda za izdržavanje zavodskih sankcija, izvršavanje mera bezbednosti obaveznog psihi-jatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog psihijatrijskog lečenja na slo-bodi, obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana;

9) sprečavanje i otklanjanje zdravstvenih posledica prouzrokovanih elementarnim i dru-gim nepogodama i vanrednim prilikama;

10) organizovanje i razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema prikuplja-njem, obradom i analizom zdravstveno-statističkih i drugih podataka i informacija o zdravstve-nom stanju i zdravstvenim potrebama stanovništva, kao i praćenje podataka o funkcionisanjuzdravstvene službe u pogledu obezbeđenosti prostora, kadrova, opreme i lekova, kao i praće-nje pokazatelja izvršenja rada;

DR RAJKO KOSANOVIĆ

54

11) praćenje i stalno unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite i sprovođenje i kontro-lu kvaliteta zdravstvene zaštite;

12) organizovanje i sprovođenje provere kvaliteta stručnog rada;13) vanrednu kontrolu kvaliteta lekova, kao i kontrolu slučajnog uzorka lekova koji

se upotrebljavaju u humanoj medicini, po progaramu ministarstva nadležnog za poslovezdravlja;

14) podsticanje aktivnosti za unapređivanje racionalne farmakoterapije u lečenju obo-lelih i povređenih;

15) podsticanje aktivnosti na omasovljavanju dobrovoljnog davalaštva krvi i sprovo-đenje programa prikupljanja krvi, kao i davanje i primanje organa i tkiva za presađivanje;

16) obezbeđivanje uslova za rad republičkih stručnih komisija, kao i komisije za pro-cenu zdravstvenih tehnologija;

17) podsticanje aktivnosti humanitarnih i stručnih organizacija, saveza i udruženja naposlovima koji su kao prioritet predviđeni Planom razvoja, odnosno posebnim programi-ma zdravstvene zaštite;

18) učešće u obezbeđivanju sredstava za ujednačavanje uslova za ravnomerno ostva-rivanje zdravstvene zaštite na celoj teritoriji Republike, a posebno na primarnom nivouzdravstvene zaštite u opštinama sa nepovoljnim demografskim karakteristikama i nedo-voljno razvijenim opštinama, u skladu sa prioritetima;

19) obezbeđivanje sredstava za izgradnju i opremanje zdravstvenih ustanova u držav-noj svojiji čiji je osnivač Republike, koje obuhvata: investiciono ulaganje, investiciono-te-kuće održavanje prostorija, medicinske i nemedicinske opreme i prevoznih sredstava,opremanje u oblasti integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, kao i obezbeđiva-nje sredstava za druge obaveze određene zakonom i aktom o osnivanju;

20) finansiranje primenjenih istraživanja u oblasti zdravstvene zaštite;21) primenu mera Vlade u elementarnim i drugim većim nepogodama i vanrednim

prilikama.Sredstva za ostvarivanje opšteg interesa u zdravstvenoj zaštiti, kao što smo prethod-

no već naveli, obezbeđuju se u budžetu Republike.

1.2.1.2. Budžet autonomne pokrajine, opštine,odnosno grada

U skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, autonomna pokrajina, opština, odno-sno grad, u svom budžetu obezbeđuje sredstva za:

1) ostvarivanje društvene brige za zdravlje (član 13.);a) realizaciju programa i projekata iz oblasti zdravstvene zaštite ib) vršenje osnivačkih prava nad zdravstvenim ustanovama (‘’izgradnja, održavanje i

opremanje zdravstvenih ustanova, odnosno investiciono ulaganje, investiciono-tehničko održavanje prostorija, medicinske i nemedicinske opreme i prevoznihsredstava, opreme u oblasti integrisanog zdravstvenog informacionog sistema,kao i za druge obaveze određene zakonom i aktom o osnivanju’’),

SOCIJALNO PRAVO

55

2) pregled umrlih lica i stručno utvrđivanje vremena i uzroka smrti za lica umrla vanzdravstvenih ustanova (član 219.);

3) plaćanje naknade za pruženu hitnu medicinsku pomoć, ako zdravstvena ustanovaovu uslugu ne bude naplatila u roku od 90 dana – uz mogućnost zahtevanja naknade is-plaćenog od organizacije zdravstvenog osiguranja (član 162.);

4) snošenje troškova obdukcije umrlog lica, koja je izvršena na zahtev doktora me-dicine određenog za utvrđivanje uzroka smrti od strane nadležnog organa grada (član223.);

U skladu sa članom 160. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, nadležni organ autonomnepokrajine, opštine odnosno grada zaključuje ugovor sa zdravstvenom ustanovom za sred-stva koja se prenose po osnovu vršenja osnivačkih prava.

Društvena briga za zdravlje na nivou autonomne pokrajine, opštine, odnosnograda, prema članu 13. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, obuhvata mere za obezbeđivanjei sprovođenje zdravstvene zaštite od interesa za građane na teritoriji autonomne pokraji-ne, opštine odnosno grada, i to:

1) praćenje zdravstvenog stanja stanovništva i rada zdravstvene službe na svojoj te-ritoriji, kao i staranje o sprovođenju utvrđenih prioriteta u zdravstvenoj zaštiti;

2) stvaranje uslova za pristupačnost i ujednačenost korišćenja primarne zdravstvenezaštite na svojoj teritoriji;

3) koordiniranje, podsticanje, organizaciju i usmeravanje sprovođenja zdravstvenezaštite koja se ostvaruje delatnošću organa jedinica lokalne samouprave, građana, predu-zeća, socijalnih, obrazovnih i drugih ustanova i drugih organizacija;

4) planiranje i ostvarivanje sopstvenog programa za očuvanje i zaštitu zdravlja odzagađene životne sredine što je prouzrokovano štetnim i opasnim materijama u vazduhu,vodi i zemljištu, odlaganjem otpadnih materija, opasnim hemikalijama, izvorima jonizu-jućih i nejonizujućih zračenja, bukom i vibracijama na svojoj teritoriji, kao i vršenjem si-stematskih ispitivanja životnih namirnica, predmeta opšte upotrebe, mineralnih voda zapiće, vode za piće i drugih voda koje služe za proizvodnju i preradu životnih namirnicai sanitarno-higijenske i rekreativne potrebe, radi utvrđivanja njihove zdravstvene i higi-jenske ispravnosti i propisanog kvaliteta;

5) obezbeđivanje sredstava za vršenje osnivačkih prava nad zdravstvenim ustanova-ma čiji je osnivač u skladu sa zakonom i Planom mreže zdravstvenih ustanova, a koje ob-uhvata izgradnju, održavanje i opremanje zdravstvenih ustanova, odnosno investicionoulaganje, investiciono-tekuće održavanje prostorija, medicinske i nemedicinske opreme iprevoznih sredstava, opreme u oblasti integrisanog zdravstvenog informacionog sistema,kao i za druge obaveze određene zakonom i aktom o osnivanju;

6) saradnja sa humanitarnim i stručnim ogranizacijama, savezima i udruženjima, naposlovima razvoja zdravstvene zaštite.

Autonomna pokrajina, opština, odnosno grad, u skladu sa istim članom zakona, mo-že doneti posebne programe zdravstvene zaštite za pojedine kategorije stanovništva, od-nosno vrste bolesti koje su specifične za autonomnu pokrajinu, opštinu, odnosno grad, aza koje nije donet poseban program zdravstvene zaštite na republičkom nivou, u skladusa svojim mogućnostima, i utvrditi cene tih pojedinačnih usluga, odnosno programa.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

56

1.2.3. Republički zavod za zdravstveno osiguranje

1.2.2.1. Prihodi Republičkog zavoda

Sredstva za finansiranje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuju seuplatom doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje i iz drugih izvora.

Prihod Republičkog zavoda čine sredstva: 1) doprinosa za obavezno zdravstveno osigu-ranje; 2) premije za dobrovoljno zdravstveno osiguranje koje organizuje i sprovodi Republičkizavod; 3) od imovine kojom raspolaže Republički zavod; 4) domaćih i inostranih kredita i zaj-mova i 5) druga sredstva, u skladu sa zakonom.

1.2.2.2. Rashodi Republičkog zavoda

Sredstva Republičkog zavoda mogu se koristiti samo za namene određene zakonom, i to:1) za ostvarivanje prava osiguranih lica iz obaveznog zdravstvenog osiguranja; 2) za unapre-đivanje sistema zdravstvenog osiguranja; 3) za ostvarivanje prava osiguranih lica iz dobrovolj-nog zdravstvenog osiguranja koje organizuje i sprovodi Republički zavod; 4) za podmirenjetroškova sprovođenja zdravstvenog osiguranja i 5) za druge rashode, u skladu sa zakonom.

Republički zavod ima poseban račun za: 1) obavezno zdravstveno osiguranje i 2) dobro-voljno zdravstveno osiguranje.

1.2.2.3. Sredstva koja se prenose filijali

Odluku o iznosu sredstava koja se prenose filijali donosi Republički zavod za svaku bu-džetsku godinu, i na nju saglasnost daje Vlada. Odluka o iznosu sredstava koje se prenose fili-jali izasniva se na:

1) finansijskom planu Republičkog zavoda;2) planu zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja;3) broju i starosnoj strukturi osiguranih lica čije je svojstvo utvrdila matična filijala;4) podacima o osiguranim licima koja su obolela od bolesti od većeg socijalno-medicin-

skog značaja na području matične filijale;5) iznosu sredstava doprinosa koji se uplaćuje na području matične filijale prema eviden-

ciji o visini uplaćenih sredstava;6) poslovima matične filijale u sprovođenju obaveznog zdravstvenog osiguranja;7) poslovima koje obavlja Republički zavod u sprovođenju obaveznog zdravstvenog osi-

guranja;8) pokazateljima o nedostajućim sredstvima koja se uplaćuju na području matične filijale

za obezbeđivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja;9) iznosu sredstava koji je potrebno obezbediti za ujednačeno ostvarivanje prava iz oba-

veznog zdravstvenog osiguranja (u daljem tekstu: sredstva solidarnosti), iz člana 232. zakona;10) drugim pokazateljima.Odlukom o iznosu sredstava koja se prenose filijali u toku 2011. godine48, filijali se pre-

nose sredstva od doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje u visini od:

48 ,, Službeni glasik RS“, broj 6 / 11:

SOCIJALNO PRAVO

57

- 7,5 % od iznosa doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje uplaćenog na područ-ju filijale od strane poslodavaca, preduzetnika, osnivača, odnosno članova privrednogdruštva, poljoprivrednika i samostalnih umetnika;

- 100% doprinosa za zdravstveno osiguranje stranih državljana za vreme školovanja ilistručnog usavršavanja na teritoriji Republike Srbije, koji se školuju ili stručno usavr-šavaju na području filijale,

- 100% doprinosa za zdravstveno osiguranje lica koja su uključena u obavezno zdrav-stveno osiguranje.

Sredstva doprinosa preneta na podračun filijale koriste se za ostvarivanje prava osigura-nika, odnosno osiguranih lica, po osnovu:

1. naknade zarada po osnovu privremene sprečenosti za rad osiguranika;2. naknade troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite;3. obaveze za medicinsko-tehnička pomagala koja su isporučena osiguranim licima filija-

le, i4. materijalne i druge rashode filijale.Ukoliko filijala po osnovu prenetih sredstava ne ostvari sredstva dovoljna za finansiranje

utvrđenih rashoda, a redovno sprovodi postupak kontrole trošenja sredstava, iznos sredstava,koji nedostaje obezbeđuje Republički zavod, u skladu sa ostvarenim finansijskim sredstvima.

Neutrošena sredstva filijale, preostala posle izmirivanja obaveza po osnovu utvrđenih na-mena , Republički zavod za zdravstveno osiguranje koristi za izmirivanje dospelih obaveza pre-ma davaocima zdravstvenih usluga i za isplatu naknada zarada osiguranicima za vreme privre-mene sprečenosti za rad.

Procenat sredstava koje se prenose filijali, prethodnih godina menjanje, a što nam poka-zuje tabala.

Tabela 7: Procenat sredstava koja se prenose filijali RZZO

* Sto odsto uplaćenog doprinosa za zdravstveno osiguranje stranih državljana i za zdravstveno osiguranje lica kojasu uključena u obavezno zdravstv.osiguranje na području filijale, prenosi se filijali.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

58

Godina

%*

„Sl.glasnik RS“ broj

1994. 70 71/91 1997. 50 30/97 1998. 50 12/98 1999. 4 4/99 2006. 11 2/06 2007. 11 7/07 2008. 9 9/08 2009. 7,5 6/09; 82/09 2010. 7,5 5/10 2011. 7,5 6/11

Filijale Republičkog zavoda, pored ostalog, međusobno se zazlikuju u pogledu visine pri-hoda koji se od doprinosa za zdravstveno osiguranje ostvare na njihovom području i visineostvarenih rashoda. Kod jednog broja filijala ostvareni prihodi od doprinosa na njihovom pod-ručju viši su od ostvarenih rashoda, dok kod drugih ostavareni prihodi nisu dovoljni da bi sepokrili neophodni rashodi. Naime, u skladu sa principom solidarnosti, iz nekih filijala dolazi do,,odlivanja“ prihoda od doprinosa u druge filijale koje ne mogu da pokriju svoje rashode. U ta-beli dajemo prikaz ostvarenih i utrošenih prihoda od doprinosa po filijalama, u periodu od1995. do 2010. godine, u procentima.

Tabela 8: Prikaz ostvarenih i utrošenih prihoda od doprinosa za zdravstveno osiguranje po filijalama Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u periodu

od 1995. do 2010. godine (u %)

SOCIJALNO PRAVO

59

(ostvareni doprinos na podru ju filijale = 100,0) Utrošeno na podru ju filijale Red.

br.

Filijala 1995 1998 1999 2000 2002 2003 2004 2005 2008 2009 2010 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1. Subotica 90,5 104,8 101,4 74,8 78,0 84,2 83,0 79,9 78,9 80,5 82,0 2. Zrenjanin 92,5 104,4 84,2 84,7 89,0 99,5 95,4 95,0 89,1 89,0 92,3 3. Kikinda 92,1 79,4 70,9 74,6 84,5 89,4 84,7 82,2 89,0 90,5 92,6 4. Pan evo 94,1 98,1 74,0 87,9 92,8 103,7 96,3 93,1 92,5 94,5 90,5 5. Sombor 95,2 104,5 97,7 92,8 86,6 96,4 96,7 95,7 101,4 99,1 99,7 6. Novi Sad 87,8 92,4 83,8 91,3 98,5 100,0 94,6 96,5 101,1 102,2 100,3 7. S.Mitrovica 95,1 99,5 97,1 101,0 81,0 84,3 79,7 77,8 75,0 72,2 73,9 8. Šabac 114,3 156,1 154,6 114,4 132,2 138,8 126,2 126,5 111,7 108,8 107,5 9. Valjevo 108,5 135,9 98,3 128,3 112,9 118,0 111,1 119,2 91,7 84,7 87,3 10. Smederevo 114,3 134,3 121,5 119,3 105,3 97,5 90,6 93,3 87,6 90,1 86,9 11. Požarevac 116,8 132,6 34,9 142,6 116,1 112,6 100,8 92,7 101,7 99,7 95,2 12. Kragujevac 97,1 129,1 140,9 149,3 102,1 113,6 99,8 108,7 136,0 131,6 125,5 13. Jagodina 98,2 135,1 111,0 91,2 111,8 123,7 121,9 129,6 133,2 131,8 121,9 14. Bor 89,5 108,7 105,9 124,3 130,0 179,3 174,0 136,9 132,7 124,2 109,9 15. Zaje ar 119,5 141,8 136,9 158,6 117,5 141,9 138,2 140,7 143,8 142,1 149,5 16. Užice 95,8 116,2 93,8 93,3 103,9 107,7 108,5 116,3 110,7 106,5 103,9 17. a ak 92,3 105,1 92,8 105,6 92,8 97,1 84,5 94,5 94,5 89,1 88,1 18. Kraljevo 110,5 120,9 61,6 84,6 105,0 111,4 106,3 115,0 110,8 106,6 111,6 19. Kruševac 95,8 104,0 88,5 69,5 89,8 97,3 102,1 102,2 108,3 103,3 100,7 20. Niš 108,0 127,7 131,2 110,7 130,7 134,1 127,8 141,1 147,5 150,1 156,8 21. Prokuplje 124,5 177,3 154,0 123,5 130,8 151,4 127,1 151,7 148,2 152,4 142,0 22. Pirot 105,5 126,7 101,0 127,6 107,1 112,7 103,4 92,1 108,6 108,8 105,0 23. Leskovac 107,3 145,1 136,2 106,6 115,5 138,0 93,0 124,1 140,9 143,4 141,9 24. Vranje 101,5 123,3 88,8 88,2 115,6 117,3 119,1 121,3 128,4 125,4 125,5 25. Priština 121,0 * * * * * * * * * * 26. Pe 145,6 * * * * * * * * * * 27. Prizren 128,4 * * * * * * * * * * 28. K.Mitrovica 163,1 * * * 299,5 229,9 231,1 215,3 187,0 176,2 175,4 29. Gnjilane 151,2 * * * 268,7 182,1 189,5 171,6 141,3 134,5 130,5 30. Gra anica * * * * * * 240,0 235,8 228,3 195,6 224,8 31. Beograd 87,6 87,0 84,2 79,5 99,2 88,8 88,3 84,1 84,8 83,2 86,2

Prosek 97,6 104,8 91,9 93,2 104,2 105,1 98,7 100,3 101,5 99,7 100,4

1.2.2.4. Doprinos za osiguranike iz člana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju

Sredstva za uplatu doprinosa za osiguranike iz člana 22. Zakona o zdravstvenomosiguranju obezbeđuju se u budžetu Republike.

Osnovica za uplatu doprinosa za osiguranike iz člana 22. Zakona je mesečna osno-vica doprinosa koju čini iznos od 15% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene pozaposlenom u prethodnoj godini, prema objavljenom podatku republičkog organa nadle-žnog za poslove statistike (član 35b. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osigu-ranje – “Službeni glasnik RS“ br. 84/04, 61/05, 62/06 i 5/09), a stopa po kojoj se obra-čunava i plaća doprinos jeste 12,3%. Prosečna mesečna zarada po zaposlenom isplaćenau Republici u 2009. godini iznosi 44.147,00 dinara („Službeni glasnik RS“ broj 4/2010),a mesečna osnovica na koju se obračunavaju i plaćaju doprinosi za obavezno socijalnoosiguranje godine iznosi 6.622,00 dinara.

Prema podacima Republičkog zavoda (iz matične evidencije u julu 2010. godine)ukupno je registrovano 1.216.510 lica koja se po članu 22. stav 1. i stav 4. Zakona sma-traju osiguranim licima.

Obračun doprinosa za zdravstveno osiguranje, koji bi trebalo da se planira u budže-tu Republike za 2011. godinu iznosi:

1.216.510 x 6.622,00 x 12,3%, što na godišnjem nivou čini 11.890,26 miliona dina-ra za uplatu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje ovih lica.

Za 2011. godinu budžet je predvideo samo 615.048 miliona dinara za zdravstvenuzaštitu lica iz člana 22. Zakona umesto 11.890.256 miliona dinara, koliko je u skladu saZakonom trebalo biti odobreno49.

Iznosi sredstava za zdravstvenu zaštitu lica iz člana 22. Zakona o zdravstvenom osi-guranju, odobravanih u finansijskim planovima Republičkog zavpoda za zdravstvenoosiguranje, prethodnih godina bili su znatno niži od iznosa sadržanih u predlozima finan-sijskih planova, a što nam pokazuje i tabela50.

49 Prema podacima Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (iz matične evidencije iz jula 2010. godi-ne), ukupno je registrovano 1.216.510 lica, koja se prema članu 22. stav1. i stav 4. Zakona o zdravstvenom osigu-ranju, smatraju osiguranim licima. Osnovica za uplatu doprinosa za ova osigurana lica iznosi 15% prosečne meseč-ne zarade u Republici isplaćene po zaposlenom u prethodnoj godini ( u 2009. godini: 44.147,00x15%= 6.622,00 di-nara), a stopa po kojoj se obračunava i plaća doprinos iznosi 12,3%. Potrebna sredstva za 2011. godinu, prema to-me, iznose: 1.216.510 x 6.622,00 x 12.3% x 12 meseci = 11.890.256.328,70 dinara.

50 U 2010. godini, troškovi zdravstvene zaštite po jednom licu iznosili su 210 evra, a transferi iz budžeta Re-publike 5 evra.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

60

Tabela 9: Sredstva za zdravstvenu zaštitu lica iz člana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju

* Odlukom o izmenama i dopunama Finansijskog plana RZZO smanjeno sa 3.640.000 na 588.384 miliona dinara

Doprinos za osiguranike i koji se uključuju u obavezno zdravstveno osiguranje obra-čunava se i plaća na osnovicu i po stopi koja je propisana zakonom kojim se uređuju doprino-si za obavezno socijalno osiguranje.

1.2.2.5. Finansijski plan Zavoda

Republički zavod svake godine donosi finansijski plan, a pravni osnov za njegovo dono-šenje sadržan je u odredbama člana 38. Zakona o budžetskom sistemu (‘’Službeni glasnikRS’’, br. 54/2009 i 73/2010), kojim je utvrđeno da su organizacije obaveznog socijalnog osi-guranja obavezne da pripreme predlog finansijskog plana na osnovu smernica utvrđenih Izveš-tajem o fiskalnoj strategiji (Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011.godinu sa projekcijama za 2012. i 2013. godinu).

Prema istom članu ovog zakona, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja dostavlja-ju predlog finansijskog plana nadležnom Ministarstvu koje je obavezno da finansijski plan do-stavi ministru finansija.

U članu 6. Zakona o budžetskom sistemu propisano je da finansijski plan organizacijaobaveznog socijalnog osiguranja donosi nadležni organ organizacije.

Statutom Republičkog zavoda utvrđeno je da finansijski plan donosi Upravni odbor.Na finansijski plan organizacija obaveznog socijalnog osiguranja saglasnost daje Narod-

na skupština Republike Srbije.Finansijski plan Republičkog zavoda za 2011. godinu, donet je na osnovu Memoranduma

o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. godinu sa projekcijama za 2012. i 2013.godini i planiranih prihoda i primanja i rashoda i izdataka u 2010. godini.

Za bilansiranje prihoda i primanja i rashoda i izdataka, na osnovu kojih je pripremljenPredlog finansijskog plana korišćeni su sledeći parametri:

• realna stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,0%,• inflacija (kraj perioda) 4,5%,• visina planiranih prihoda i primanja i rashoda i izdataka u 2010 godini,• visina planiranih transfera od drugih OOSO,

SOCIJALNO PRAVO

61

(u 000 din.)

Godina

Predlog Finansijskog plana

Republi kog zavoda

Finansijski plan Republi kog zavoda

(ekonomska klasifikacija 7331611)

%

( 2 : 1) 0 1 2 3

2008. 8.732.108 4.000.000 45,81 2008. 15.343.803 588.384* 3,83 2009. 7.756.222 588.000 7,58 2011. 11.890.256 615.048 5,17

• transferi od budžeta Republike za zdravstvenu zaštitu lica iz člana 22. Zakona u skla-du sa Zakonom.

Bilansiranje prihoda i primanja Republičkog zavoda za 2011. godinu rezultat je i potrebeda se zaustavi trend pada učešća sredstava za zdravstvo u bruto društvenom proizvodu, prisu-tan u nekoliko prethodnih godina.

Tabela 10: Osnovna struktura planiranih rashoda i izdataka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2011. godinu

Izvor: Finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje („Sl. glasnik RS“, br. 4/11)

Članom 2. Zakona o budžetskom sistemu propisano je da Finansijski plan Republičkogzavoda sadrži i finansijske planove indirektnih korisnika Republičkog zavoda (zdravstveneustanove primarnog, sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite koje se nalaze u Pla-nu mreže, zavodi za javno zdravlje, zdravstvene ustanove za produženu rehabilitaciju, apotekei zdravstvene ustanove van Plana mreže sa kojim Republički zavod zaključuje ugovore).

Osnov za procenu visine prihoda i primanja i rashoda i izdataka indirektnih korisnika Re-publičkog zavoda za 2011. godinu.čine: ostvarenje prihoda i primanja i rashoda i izdataka u2009. godini; priznata naknada po konačnom obračunu za 2009. godinu; projekcija prihoda i

DR RAJKO KOSANOVIĆ

62

( u 000 dinara)

Red. br.

Rashodi i izdaci Iznos %

I Rashodi za zaposlene 2.801.743 1,43 II Naknade (zarada za vreme privremene spre .za rad i tr.prev.) 8.160.000 4,17

III Rashodi za zdravstvenu zaštitu (Prava iz soc.osiguranja koja se ispla uju neposredno pružaocima usluga)

182.297.909

93,07

1. Plate i naknade plate sa doprinosima na teret poslodavca 88.103.092 44,98 2. Prevoz zaposlenih na posao i sa posla 2.736.237 1,40 3. Troškovi energenata 7.390.352 3,77 4. Lekovi i medicinska sredstva u zdravstvenim ustanovama 28.854.146 14,73 5. Ishrana bolesnika 2.378.513 1,21 6. Ostali materijalni troškovi 8.872.435 4,53 7. Ustanove van Plana mreže 1.949.090 1,00 8. Materijal za dijalizu 4.075.500 2,08 9. Lekovi izdati na recept 23.500.866 12,00 10.Stomatološke usluge 5.245.550 2,68 11. Pomagala i naprave 1.900.000 0,97 12. Ustanove socijalne zaštite 992.750 0,51 13. Troškovi le enja u inostranstvu 820.000 0,42 14. Instituti i zavodi za javno zdravlje 1.968.471 1,01 15. Ustanove specijalizovane za rehabilitaciju 3.109.000 1,59 16. Transfuzije krvi i Institut „Torlak“, „Paster“, Sudska med. 401.907 0,19

IV Ostali rashodi i izdaci 2.602.650 1,33 Ukupno (I – IV) 195.862.302 100,00

primanja i rashoda i izdataka u 2010. godini; kao i makroekonomski parametri iz Memoran-duma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. godinu sa projekcijama za 2012. i2013. godini.

Ukupno planirani prihodi i primanja indirektnih korisnika Republičkog zavoda u 2011.godini iznose 214.459,42 miliona dinara i planirani su po izvorima. Najznačajniji prihodi i pri-manja su od organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, odnosno Republičkog zavoda i iz-nose 172.932,52 miliona dinara (80,25% ukupnih prihoda i primanja). Najveći udeo u priho-dima od OOSO imaju prihodi od transfera između budžetskih korisnika na istom nivou(80,64%). Sopstveni prihodi planirani su u iznosu od 32.128,85 miliona dinara što čini 14,98%ukupnih prihoda i primanja. U okviru sopstvenih prihoda sadržana su i primanja po osnovu na-plaćene participacije za pružene usluge i lekove na recept, odnosno medicinsko-tehnička po-magala izdata osiguranim licima Republičkog zavoda u iznosu od 5.950,00 miliona dinara.Sredstva od sopstvenih prihoda, zbog načina sticanja i obaveze koje proističu po tom osnovu,nije moguće objediniti na republičkom nivou, radi njihove upotrebe van zdravstvenih ustano-va. Prihodi i primanja iz budžeta planirani su u iznosu od 8.981,95 miliona dinara i čine ih pri-hodi i primanja od Republike, autonomne pokrajine i opštine. Ovi prihodi čine 4,19% ukupnihprihoda. Prihodi od donacija planirani su u iznosu od 416,10 miliona dinara i čine 0,19% ukup-no planiranih pihoda i primanja.

Ukupno planirani rashodi i izdaci indirektnih korisnika Republičkog zavoda u 2011. go-dini iznose 214.459,42 miliona dinara i planirani su po izvorima finansiranja. Ukupni rashodii izdaci najvećim delom su finansirani od strane organizacija obaveznog socijalnog osiguranja,odnosno Republičkog zavoda i iznose 172.932,52 miliona dinara. Najveći udeo u rashodimaimaju rashodi za zaposlene (56,77%) i iznose 98.173,40 miliona dinara. Od toga, zarade izno-se 95.092,90 miliona dinara i sastoje se iz sredstava od Republičkog zavoda, koja su namenje-na zdravstvenim ustanovama za zarade za ugovoreni broj radnika (88.458,44 miliona dinara)i sredstava koje zdravstvene ustanove dobijaju po osnovu fakturisanih usluga, a iz kojih vršeisplatu ostalog dela zarada. Prihodi od participacije iskazuju se u okviru sopstvenih prihoda, alise ne mogu koristiti za uvećanje plata, već se koriste za izmirenje obaveza u okviru namena pougovoru, a kod apoteka za izmirenje obaveza prema dobavljačima za lekove.

1.2.2.6. Ugovaranje zdravstvene zaštite

Odnosi između Republičkog zavoda i davalaca zdravstvenih usluga, povodom ostvariva-nja prava osiguranih lica na zdravstvenu zaštitu, uređuje se ugovorom koji se po pravilu zaklju-čuje za jednu kalendarsku godinu.

Ugovorom se uređuju odnosi između matične filijale, odnosno Republičkog zavoda i da-valaca zdravstvenih usluga u pružanju zdravstvene zaštite obuhvaćene obaveznim zdravstve-nim osiguranjem, a naročito:

- vrsta, obim, odnosno kvantitet zdravstvenih usluga;- mere za obezbeđivanje kvaliteta zdravstvene zaštite koja se pruža osiguranim licima;- kadar na osnovu normativa kadrova i standarda rada potrebnih za ostvarivanje zdrav-

stvene zaštite osiguranih lica;- naknade odnosno cene koju matična filijala, odnosno Republički zavod plaća za pru-

žene zdravstvene usluge;

SOCIJALNO PRAVO

63

- način obračuna i plaćanja;- kontrola i odgovornost za izvršavanje obaveza iz ugovora;- rok za sprovođenje preuzetih obaveza, način rešavanja spornih pitanja, raskid ugovora,- kao i druga međusobna prava i obaveze ugovornih strana.Republički zavod donosi opšti akt kojim se uređuju uslovi, kriterijumi i merila za zaključi-

vanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga i za utvrđivanje naknade za njihov rad za sva-ku kalendarsku godinu, na koji saglasnost daje Ministarstvo zdravlja.51

Osnov za zaključivanje ugovora čine:1) godišnji plan zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja;2) utvrđeni normativi kadrova, standardi rada, kao i zdravstveni kapaciteti potrebni za

ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu osiguranih lica;3) opšti akt Republičkog zavoda iz člana 179. stav 1. ovog zakona;4) akt o cenama zdravstvenih usluga;5) finansijski plan Republičkog zavoda.Ugovorom se mogu utvrditi sledeći načini plaćanja zdravstvenih usluga:1) plaćanje po jednom opredeljenom osiguranom licu (u daljem tekstu: kapitacija);2) plaćanje po slučaju, odnosno po epizodi bolesti ili povrede;3) plaćanje po cenama pojedinačnih zdravstvenih usluga;4) otkupom plana rada davalaca zdravstvenih usluga;5) drugi način utvrđen ugovorom.Matična filijala zaključuje ugovor sa davaocem zdravstvenih usluga o pružanju zdravstve-

ne zaštite koja je utvrđena kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja za osigurana lica sateritorije matične filijale, a Republički zavod zaključuje ugovore sa davaocima zdravstvenihusluga za određene vrste zdravstvenih usluga za potrebe svih osiguranih lica u Republici, kao isa zdravstvenim ustanovama koje obavljaju doktrinarne, stručno-metodološke i druge posloveod značaja za sprovođenje zdravstvenog osiguranja, odnosno sa drugim pravnim licem - zaostvarivanje određenih prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

1.2.3. Sredstva poslodavaca

Prema članu 14. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, poslodavac iz svojih sredstava organizuje iobezbeđuje zdravstvenu zaštitu zaposlenih radi stvaranja uslova za zdravstveno odgovorno po-našanje i zaštitu zdravlja na radnom mestu zaposlenog, koja obuhvata najmanje:

1) lekarske preglede radi utvrđivanja sposobnosti za rad po nalogu poslodavca;2) sprovođenje mera za sprečavanje i rano otkrivanje profesionalnih bolesti, bolesti u vezi

sa radom i sprečavanje povreda na radu;3) preventivne preglede zaposlenih (prethodne, periodične, kontrole i ciljne preglede) u za-

visnosti od pola, uzrasta i uslova rada; kao i pojavu profesionalnih bolesti, povreda na radu i hro-ničnih bolesti;

4) pregleda zaposlenih koji se obavezno sprovode radi zaštite životne sredine, radi zaštitezaposlenih od zaraznih bolesti u skladu sa propisima kojima je uređena oblast zaštite stanovniš-tva od zaraznih bolesti, zaštite potrošača, odnosno korisnika i druge obavezne zdravstvene pre-glede, u skladu sa zakonom;

51 Pravilnik o uslovima, kriterijumima i merilima za zaključivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih uslu-ga i za utvrđivanje njihove naknade za 2011. godinu, objavljen je u ,, Službenom glasniku RS“ , broj 4/ 11:

DR RAJKO KOSANOVIĆ

64

5) upoznavanje zaposlenih sa zdravstvenim merama zaštite na radu i njihovo obrazovanjeu vezi sa specifičnim uslovima, kao i na korišćenje ličnih i kolektivnih zaštitnih sredstava

6) obezbeđivanje sanitarno-tehničkih i higijenskih uslova (sanitarnih uslova) u objektimapod sanitarnim nadzorom i drugim objektima u kojima se obavlja delatnost od javnog interesau skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast sanitarnog nadzora, kao i obezbeđivanje i spro-vođenje opštih mera za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti u skladu sa zakonom kojim seuređuje oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti;

7) druge preventivne mere (neobavezne vakcinacije, neobavezni sistematski pregledi), uskladu sa opštim aktom poslodavca;

8) praćenje uslova rada i bezbednosti na radu, kao i procene profesionalnih rizika u ciljuunapređivanja uslova rada i ergonomskih mera, prilagođavanjem rada psihofiziološkim spo-sobnostima zaposlenih;

9) praćenje oboljevanja, povređivanja, odsutnosti sa posla i smrtnosti, posebno od profe-sionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom, povreda na radu i drugih zdravstvenih oštećenja ko-ja utiču na privremenu ili trajnu izmenu radne sposobnosti;

10) učešće u organizaciji režima rada i odmora zaposlenih, kao i u proceni nove opremei novih tehnologija sa zdravstvenog i ergonomskog stanovništva;

11) sprovođenje mera za unapređivanje zdravlja radnika izloženih zdravstvenim rizicimau toku procesa rada, uključujući i ocenjivanje i upućivanje radnika zaposlenih na posebno teš-kim i rizičnim poslovima na zdravstvenopreventivne aktivnosti i odmor;

12) ukazivanje prve pomoći u slučaju povrede na radnom mestu i obezbeđivanje uslovaza hitne medicinske intervencije.

Društvena briga za zdravlje na nivou poslodavca, obuhvata i prethodne i periodične pre-glede radnika koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom na način i po postupku utvr-đenim propisima kojima se uređuje oblast bezbednosti i zdravlja na radu.

1.2.4. Osnovni problemi u finansiranju zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja

Najznačajniji problemi u finansiranju zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji, već du-ži niz godina, su sledeći:

- izbegavanja i kašnjenja u plaćanju doprinosa za zdravstveno osiguranje;- nepostojanje odgovarajuće kontrole plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje;- ostvarivanje nedovoljnih prihoda Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje od

pojedinih kategorija osiguranika (zemljoradnika, penzionera i nezaposlenih);- neizvršavanje u potpunosti ustavne i zakonske obaveze Republike u pogledu pokrića

troškova zdravstvene zaštite neosiguranih lica;- nepostojanje odgovarajućih načina, odnosno oblika plaćanja davalaca zdravstvenih

usluga (zdravstvenih ustanova) za njihov rad;- kapaciteti zdravstvenih ustanova (u prvom redu broj zaposlenih u njima), a ne obim i

kvalitet zdravstvenih usluga kao osnovno merilo za utvrđivanje visine naknade za nji-hov rad;

- postojanje nesklada između zdravstvenih potreba građana, utvrđenih prava iz oblastizdravstvenog osiguranja i materijalnih mogućnosti za njihovo ostvarivanje;

SOCIJALNO PRAVO

65

- postojanje obaveze nametnute osiguranju da finansira ukupne kapacitete zdravstvenihustanova za čega ono nema kako potrebe, tako i mogućnosti;

- nastojanje da se preko osiguranja pokriju ukupni troškovi zdravstvene zaštite stanov-ništva;

- nepostojanje odgovarajuće kontrole finansijskog poslovanja zdravstvenih ustanova idrugi problemi.

U vezi sa plaćanjem doprinosa za zdravstveno osiguranje potrebno je:- pojačati sistem kontrole uplate doprinosa;- pooštriti odgovornost za njihovo neplaćanje;- ne dozvoliti da bilo ko bude, na bilo koji način, oslobođen od obaveze plaćanja;- obustaviti ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja, izuzev hitne medicinske po-

moći, osiguranicima čiji poslodavac ne izvršava obavezu plaćanja doprinosa;- preispitati način obračuna doprinosa pojedinih kategorija osiguranika (na primer ze-

mljoradnika);- nastojati da Republika ispunjava svoju obavezu u pogledu obezbeđivanja realnog iz-

nosa sredstava za zdravstvenu zaštitu neosiguranih lica;- vršiti postepenu izmenu načina plaćanja davalaca zdravstvenih usluga (uvođenje ka-

pitacije kao načina plaćanja zdravstvenih ustanova primarne zdravstvene zaštite iDRG – sistema kao načina plaćanja zdravstvenih ustanova sekundarne i tercijarnezdravstvene zaštite.

Prilikom naredne izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju potrebno je razmotriti mo-gućnost decentralizacije zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji, odnosno da pored Repu-bličkog zavoda za zdravstveno osiguranje postoje i regionalni zavodi za zdravstveno osigura-nje. Međutim, bez obzira na organizaciju zdravstvenog osiguranja, osiguranje prilikom zaklju-čivanja ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga treba da istupa kao k u p a c, i da angažu-je zdravstvene kapacitete u meri u kojoj su oni neophodni da se osiguranim licima obezbediodgovarajuća zdravstvena zaštita, bez obzira na vlasnički status tih kapaciteta.

Tabela 11: Izvori sredstava za finansiranje sistema zdravstvene zaštite u Republici Srbiji

DR RAJKO KOSANOVIĆ

66

Red. br.

Izvori sredstava i namena

Zakon

0 1 2 A-JAVNI IZVORI I – B U DŽ E T 1. BUDŽET REPUBLIKE

1.1. Društvena briga za zdravlje na nivou Republike Zak. o zdrav. zaš., lan 10.

1.2.

Ostvarivanje zdravstvene zaštite iz lana 11. za lica koja nisu Obuhva ena obaveznim zdravstvenim osiguranjem

Zak. o zdrav. zaš., lan 12

1.3. Ostvarivanje opšteg interesa u zdravstvenoj zaštiti

Zak. o zdrav. zaš., lan 18.

SOCIJALNO PRAVO

67

1.4. Rad Komisije za procenu zdravstvenih tehnologija


1.5. Rad Zdravstvenog saveta Zak. o zdrav.zaš., lan 155 1.6. Red Eti kog odbora Srbije Zak. o zdrav. zaš., lan 156.

1.7.

Ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu lica koja imaju status izbeglica sa teritorije republika bivše SFRJ


1.8.

Pla anje naknade zdravtvenim ustanovama za zdravstvene usluge pružene strancima

Zak. o zdrav. zaš., l.241 i 242.

2. BUDŽET AUTONOMNE POKRAJINE,

OPŠTINE, ODNOSNO GRADA

2.1.

Ostvarivanje društvene brige za zdravlje na nivou autonomne pokrajine, opštine, odnosno grada


2.2.

Pla anje naknade za hitnu medicinsku pomo , ako zdravstvena ustanova ovu uslugu ne bude naplatila u roku 90 dna


2.3. Pregled umrlih lica i stru no utvr ivanje vremena i uzroka smrti za lica umrla van zdravstvene ustanove

Zak. o zdrav. zaš.., lan 219.

2.4.

Snošenje troškova obdukcije umrlog lica, koja je izvršena na zahtev doktora medicine odre enog za utvr ivanje uzroka smrti od nadležnog organa opštine, odnosno grada


II – REPUBLI KI ZAVOD ZA

ZDRAVSTVENO OSIGURANJE

1. Zdravstvena zaštita Zak. o zdrav. osig., lan 34. 1.1. - mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti

1.2.

-pregledi i le enja žena u vezi sa planiranjem porodice kao i u toku trudno e, poro aja i materinstva do 12 meseci nakon poro aja

1.3. - pregledi i le enja u slu aju bolesti i povrede 1.4. - pregledi i le enje bolesti usta i zuba

1.5. - medicinska rehabilitacija u slu aju bolesti i povrede

1.6. - lekovi i medicinska sredstva

1.7.

- proteze, ortoze i druga pomagala za kretanje, stajanje i sedenje, pomagala za vid, sluh, govor, stomatološke naknade, kao i druga pomagala (medicinsko-tehni ka pomagala)

2. Naknada zarade za vreme privremene spre enosti za rad osiguranika

Zak. o zdrav. osig. lan 73-103.

Tabela 12: Struktura ostvarenih prihoda Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u periodu od 2006. do 2010. godine (u %)

DR RAJKO KOSANOVIĆ

68

3.

Naknada troškova prevoza u vezi sa koriš enjem zdravstvene zaštite

Zak. o zdrav. osig. l.104-108.

B. PRIVATNI IZVORI

1. Li no u eš e osiguranih lica u troškovima zdravstvene zaštite

Zak. o zdrav. osig., l.48 i 49.

2. Pla anje pune cene zdravstvenih usluga koje se ne mogu pružiti na teret sredstava zdravstvenog osiguranja

3. Pla anje pune cene zdravstvenih usluga davaocima iz privatnog sektora

C. SREDSTVA POSLODAVCA 1. Društvena briga za zdravlje na nivou poslodavca Zak. o zdrav. zaš., lan 14.

IZVORI SREDSTAVA ZA RAD ZDRAVSTVENIH USTANOVA

1. Organizacija zdravstvenog osiguranja Zak. o zdrav. zaš. lan 159. 2. Budžet ''

3. Prodaja usluga i proizvoda koji su u neposrednoj vezi zdravstvenom delatnoš u zdravstvene ustanove

''

4. Obavljanje nau noistraživa ke i obrazovne delatnosti

''

5. Izdavanje u zakup slobodnih kapaciteta '' 6. Legati '' 7. Pokloni '' 8. Zaveštanja ''

Red. br.

Prihodi i primanja 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

0 1 2 3 4 5 6

1. Doprinos za zdravstveno osiguranje na teret zaposlenih i na teret poslodavaca

65,39 66,80 65,43 64,33 65,14

2. Doprinos za zdr.osig. lica koja obavljaju samostalnu delatnost i poljoprivrednika

5,65

5,39

4,93

4,19

4,27

3. Ostali doprinosi 0,04 0,04 0,05 0,07 0,07 Ukupni prihodi od doprinosa (1-3) 71,07 72,23 70,40 68,58 69,48

4. Transfer od NZS 1,77 1,81 1,64 1,78 1,97 5. Ukupni transferi od Fonda PIO 23,36 22,14 23,95 26,54 26,46 6. Ostali transferi 0,62 0,54 0,58 0,64 0,59

Tabela 13: Struktura izvršenih rashoda Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u periodu od 2006. do 2010. godine (u %)

SOCIJALNO PRAVO

69

, , , , ,

Ukupni transferi od organizacija obaveznog socijalnog osiguranja (4-6)

25,74 24,48 26,17 28,96 29,01

7. Ukupni transferi od budžeta 0,00 2,16 2,65 1,48 0,42 Ukupni transferi (4-7) 25,74 26,65 28,82 30,44 29,43 Ostali prihodi 3,19 1,13 0,78 0,98 1,09 UKUPNI PRIHODI 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00

Red. br.

Prihodi i primanja 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

0 1 2 3 4 5 6 I TEKU I RASHODI (1+2+3+4+5+6) 99,79 99,53 99,53 99,74 99,91 1. Rashodi za zaposlene 1,18 1,42 1,53 1,63 1,39 2. Koriš enje usluga i roba 0,47 0,51 0,48 0,44 0,47

3. Otplata kamata i prate i troškovi zaduživanja 0,02 0,00 0,37

4. Prava iz socijalnog osiguranja koja se ispla uju neposredno doma instvima

6,57

3,73

3,88

4,18 4,05

4.1. Naknade zarada za vreme privremene nesposobnosti za rad 5,97 3,46 3,57 3,82 3,70

4.2. Naknada putnih troškova 0,46 0,26 0,31 0,36 0,35 4.3. Naknada pogrebnih troškova 0,15 0,00 0,00 0,00 0,00

5. Prava iz socijalnog osiguranja pla ena neposredno pružaocima usluga 91,53 93,73 93,47 93,45 93,61

5.1. Primarna zdravstvena zaštita 23,88 23,89 23,01 22,66 21,36 5.2. Materijal za dijalizu 2,09 2,36 1,21 2,24 2,13 5.3. Lekovi izdati na recept 13,64 12,72 12,09 12,55 12,84 5.4. Stomatološke usluge 2,64 2,82 2,36 2,39 2,34 5.5. Sekundarna i tercijarna zdravstvena zaštita 44,91 48,52 50,03 49,71 50,87 5.6. Naknada za ortopedske sprave i pomagala 0,98 0,90 1,03 0,99 1,04 5.7. Ustanove socijalne zaštite 0,40 0,35 0,44 0,48 0,48

5.8. Troškovi zdravstvene zaštite lica koja nisu obavezno osigurana po Zakonu

5.9. Zdravstvena zaštita izbeglih i prognanih lica

0,17

5.10. Zdravstvena zaštita po konvencijama 0,21 0,12 0,09 0,18 0,20

5.11. Zdravstvena zaštita osiguranika koji žive i borave u inostranstvu

0,01

0,00

0,00

0,00

0,01

5.12. Troškovi zdravstvene zaštite za osiguranike upu ene na le enje u inostran.

0,09

0,07

0,11

0,14

0,13

5.13. Ostali troškovi zdravstvene zaštite (usluge rehabilitacije i rekreacije)

1,84

1,34

1,43

1,42

1,47

Tabela 13a: Konsolidovani prihodi i primanja Republičkog zavoda za zdrastveno osiguranje i zdravstvenih ustanova (2008 – 2010.)

Tabela 13b: Konsolidovani rashodi Republičkog zavoda za zdrastveno osiguranje i zdravstvenih ustanova (2008 – 2010.)

DR RAJKO KOSANOVIĆ

70

5.14. Troškovi Instituta i zavoda za zaštitu zdravlja

0,66

0,54

0,54

0,58

0,63

5.15. Ostale usluge zdravstvene zaštite u zemlji 0,00 0,10 0,11 0,12 0,10 6. Ostali rashodi 0,05 0,14 0,14 0,03 0,02

II IZDACI ZA NEFINANSIJSKU IMOVINU 0,08 0,31 0,47 0,26 0,06

III

IZDACI ZA OTPLATU GLAVNICE I NABAVKU FINANSIJSKE IMOVINE

0,13 0,16 0,00 0,00 0,03

IV UKUPNI RASHODI I IZDACI (I + II + III) 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00

(u milionima dinara)

R.br.

O p i s

2008. godina

2009. godina

2010. godina

0 1 2 3 4 Ukupni prihodi i primanja 207.262,00 217.058,97 219.571,63

1. Od budžeta Republike 7.615,60 5.739,52 3.632,44 2. Od budžeta autonom. pok. 2.211,57 1.838,78 400,53 3. Od budžeta opštine – grada 3.682,54 3.290,08 3.450,48

4. Od organizacija obaveznog socijalnog osiguranja

166.085,95

176.076,72

181.321,97

5. Donacije 261,59 274,89 384,89 6. Ostali prihodi 27.404,75 29.838,98 30.381,32


R.br. O p i s 2008.

godina 2009.

godina 2010.

godina 0 1 2 3 4 Ukupno: 203.413,04 215.204,18 217.449,45

1. Od budžeta Republike 7.652,81 4.944,35 3.374,64 2. Od autonomne pokrajine 2.422,15 1.873,24 388,65 3. Od opštine – grada 3.544,72 3.177,48 3.592,52

4. Od organizacija obaveznog socijalnog osiguranja

162.008,82

174.645,46

179.449,89

5. Od donacija 229,46 237,5 236,25 6. Iz ostalih izvora 27.555,08 30.326,15 30.407,50

Tabela 13c: Konsolidovani prihodi i primanja i rahodi i izdaci Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i zdravstenih ustanova u 2010. godini

Tabela 13d: Prihodi Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u 2010. godini

SOCIJALNO PRAVO

71


R.br. O p i s Prihodi i primanja

Rashodi i izdaci Razlika

1 2 3 4 3 - 4 1 Ukupno 219.571,63 217.449,45 2.122,18 2 OOSO 181.321,97 179.449,89 1.872,08 3 Od Repub. 3.632,44 3.374,64 257,80 4 A. Pokr. 400,53 388,65 11,88 5 Op – grad 3.450,48 3.592,52 -142,04 6 Donacije 384,89 236,25 148,64 7 Ost. izvori 30.381,32 30.407,50 -26,18

(u din.)

2010. godina R.br.

Prihodi i primanja Iznos (din) %

0 1 2 3 1. Doprinos za zdravstveno osiguranje na teret

zaposlenih i na teret poslodavaca

118.866.155.216

65,14 2. Doprinos za zdr.osig. lica koja obavljaju

samostalnu delatnost i poljoprivrednika

7.792.752.485

4,27 3. Ostali doprinosi 127.008.085 0,07 Ukupni prihodi od doprinosa (1-3) 126.785.915.786 69,48

4. Transfer od NZS 3.586.743.076 1,97 5. Ukupni transferi od Fonda PIO 48.285.125.512 26,46 6. Ostali transferi 1.074.294.154 0,59 Ukupni transferi od organizacija obaveznog

socijalnog osiguranja (4-6)

52.946.162.742 29,01 7. Ukupni transferi od budžeta 762.764.111 0,42 Ukupni transferi (4-7) 53.708.926.853 29,43 Ostali prihodi 1.996.157.177 1,09 UKUPNI PRIHODI 182.490.999.816 100,00

Tabela 13e: Rashodi Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u 2010. godini

DR RAJKO KOSANOVIĆ

72

(u din.)

2010. godina R.br. R a s h o d i Iznos (din.) %

0 1 2 3 I TEKU I RASHODI (1+2+3+4+5+6) 182.855.036.187 99,91 1. Rashodi za zaposlene 2.546.895.067 1,39 2. Koriš enje usluga i roba 858.416.122 0,47 3. Otplata kamata i prate i troškovi zaduživanja 676.407.990 0,37 4. Prava iz socijalnog osiguranja koja se

ispla uju neposredno doma instvima

7.413.861.176

4,05 4.1. Naknade zarada za vreme privremene

nesposobnosti za rad

6.770.123.160

3,70 4.2. Naknada putnih troškova 643.738.016 0,35 4.3. Naknada pogrebnih troškova 0,00 5. Prava iz socijalnog osiguranja pla ena

neposredno pružaocima usluga

171.323.928.156

93,61 5.1. Primarna zdravstvena zaštita 39.092.062.172 21,36 5.2. Materijal za dijalizu 3.899.831.707 2,13 5.3. Lekovi izdati na recept 23.501.480.636 12,84 5.4. Stomatološke usluge 4.284.977.880 2,34 5.5. Sekundarna i tercijarna zdravstvena zaštita

93.097.285.968

50,87 5.6. Naknada za ortopedske sprave i pomagala 1.894.488.817 1,04 5.7. Ustanove socijalne zaštite 887.458.806 0,48 5.8. Troškovi zdravstvene zaštite lica koja nisu

obavezno osigurana po Zakonu

5.9. Zdravstvena zaštita izbeglih i prognanih lica 5.10. Zdravstvena zaštita po konvencijama 369.529.904 0,20 5.11. Zdravstvena zaštita osiguranika koji žive i

borave u inostranstvu

10.308.688

0,01 5.12. Troškovi zdravstvene zaštite za osiguranike

upu ene na le enje u......

245.577.341

0,13 5.13. Ostali troškovi zdravstvene zaštite

(usluge rehabilitacije i rekreacije)

2.694.634.378

1,47 5.14. Troškovi Instituta i zavoda za zaštitu zdravlja 1.160.115.228 0,63 5.15. Ostale usluge zdravstvene zaštite u zemlji 186.176.631 0,10

6. Ostali rashodi 35.527.676 0,02 II IZDACI ZA NEFINANSIJSKU IMOVINU 109.694.544 0,06

III IZDACI ZA OTPLATU GLAVNICE I NABAVKU FINANSIJSKE IMOVINE

59.749.986 0,03

IV UKUPNI RASHODI I IZDACI (I + II + III)

183.024.480.717 100,00

2. Penzijsko i invalidsko osiguranje

2.1. Prihodi i primanja Fonda PIO

Prihod i primanja Fonda čine sredstva:1) doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje;2) za penzijsko i invalidsko osiguranje koje se u slučajevima i pod uslovima utvrđenim za-

konom obezbeđuju u budžetu;3) od imovine kojom raspolaže fond;4) od kamata ostvarenih plasmanom sopstvenih prihoda fonda, u skladu sa zakonom, po-

slovnom bankarstvu, na tržištu novca ili kupovinom obveznica čiji emitent je država;5) subvencija i donacija;6) ostvarena prodajom društvenog kapitala, društvenih i javnih preduzeća ili njihovih de-

lova, u skladu sa zakonom;7) dividende na akcije po osnovu ranijih ulaganja sredstava za penzijsko i invalidsko osi-

guranje, u skladu sa zakonom;7a) budžeta za obaveze Republike Srbije utvrđene zakonom;8) iz drugih izvora.Pokrajinski fond, u skladu sa zakonom i statutom, ima podračun preko koga se vrše upla-

te i isplate sredstava republičkog fonda na teritoriji autonomne pokrajine.

2.2. Rashodi Fonda PIO

Sredstva za penzijsko i invalidsko osiguranje koriste se samo za namene određene zako-nom, i to za:

1) isplatu penzija i novčanih naknada iz penzijskog i invalidskog osiguranja;2) tekuće rashode, izdatke za nefinansijsku imovinu i otplatu glavnice i nabavku finansij-

ske imovine;3) druge obaveze utvrđene zakonom.Sredstva fonda mogu se, u skladu sa aktom fonda, koristiti za društveni standard korisni-

ka penzija, najviše do 0,10% ukupnih prihoda fonda po osnovu doprinosa.Sopstveni prihodi fonda koji ostaju po izmirenju obaveza koriste se za ulaganja u hartije

od vrednosti, za plasman kod poslovnih banaka i druge namene, radi ostvarivanja dobiti.Republika je garant za obaveze fonda za ostvarivanje prava po osnovu obaveznog penzij-

skog i invalidskog osiguranja (državna garancija).

2.3. Finansijski plan

U finansijskom planu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2011. go-dinu52, ukupni tekući prihodi i primanja planirani su u iznosu od 494.100.000 hiljade dinara.Ukupni tekući rashodi i izdaci planirani su u istom iznosu.

52 „Službeni glasnik RS“, broj 1/11

SOCIJALNO PRAVO

73

Tabela 14: Osnovna struktura tekućih prihoda i primanja i tekućih rashoda i izdataka Republičkog fonda penzijskkog i invalidskog osiguranja planiranih za 2011. godinu


Prihod Nacionalne službe čine sredstva: 1. doprinosa za obavezno osiguranje za slučaj ne-zaposlenosti; 2. iz budžeta Republike Srbije; 3. ostvarena ulaganjem kapitala; 4. domaćih i ino-stranih kredita, u skladu sa zakonom; 5. poklona, donacija i legata; 6. druga sredstva ostvare-na u skladu sa zakonom.

U finansijskom planu Nacionalne službe za zapošljavanje za 2011. godinu53, prihodi i pri-manja planirani su u iznosu od 38.941.227 hiljade dinara. Rashodi i izdaci planirani su u istomiznosu.

Tabela 15: Osnovna struktura prihoda i primanja i rashoda i izdataka Nacionalne službe za zapošljavanje za 2011. godinu

53 „Službeni glasnik RS“, broj 1/11

DR RAJKO KOSANOVIĆ

74

Red. br.

Primanja i izdaci U 000 din. %

I

Teku i prihodi i primanja

1. Socijalni doprinosi 2. Transferi od drugih nivoa vlasti 3. Otali prihodi i primanja

494.100.000 252.000.000 230.900.000

11.200.000

100,00

51,00 46,73 2,27

II

Teku i rashodi i izdaci

1. Prava iz socijalnog osiguranja 2. Rashodi za zaposlene 3. Ostali rashodi i izdaci

494.100.000 486.351.718

3.802.580 3.945.702

100,00

98,43 0,77 0,80

Red. br.

Prihodi i primanja/rashodi i izdaci U 000 din. %

I

Prihodi i primanja

1. Socijalni doprinosi 2. Transferi od drugih nivoa vlasti 3. Otali prihodi iprimanja

38.941.227 16.538.727 21.735.000

667.500

100,00

42,47 55,81 1,72

II

Rashodi i izdaci

1. Prava iz socijalnog osiguranja 2. Rashodi za zaposlene 3. Ostali rashodi i izdaci

38.941.227 34.768.420

2.240.587 1.932.220

100,00

89,28 5,75 4,97

4. Socijalna zaštita

Finansiranje socijalne zaštite u Republuci Srbiji vrši se iz: budžeta Rapublike Srbije, bu-džeta autonomne pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave.

4.1. Budžet Republike Srbije

Iz budžeta Republike Srbije, u skladu sa članom 206. Zakona o socijalnoj zaštiti,54 finan-siraju se prava i usluge socijalne zaštite o čijem se obezbeđivanju stara Republika Srbija, i to:

1) pravo na novčanu socijalnu pomoć;2) pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica i pravo na uvećani dodatak za pomoć i

negu drugog lica;3) pravo na posebnu novčanu naknadu;4) pravo na pomoć za osposobljavanje za rad;5) usluge porodičnog smeštaja;6) usluge savetovanja i obuke hranitelja i usvojitelja;7) usluge domskog smeštaja;8) usluge stanovanja uz podršku za osobe sa invaliditetom, osim u jedinicama lokalne sa-

mouprave čiji je stepen razvijenosti, utvrđen u skladu sa propisima kojima se uređuje razvrsta-vanje jedinica lokalne samouprave prema stepenu razvijenosti - iznad republičkog proseka;

9) usluge smeštaja za žrtve trgovine ljudima;10) pravo na jednokratnu pomoć u slučaju ugroženosti većeg broja građana.U budžetu Republike Srbije obezbeđuju se sredstva za finansiranje rada:1) centara za socijalni rad - u delu javnih ovlašćenja;2) ustanova za domski smeštaj čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno autonomna po-

krajina;3) Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu;4) centara za porodični smeštaj i usvojenje čiji je osnivač Republika Srbija;5) ustanova za vaspitanje dece i omladine;6) Komore - u delu javnih ovlašćenja;7) druge ustanove čiji je osnivač Republika SrbijaUstanove socijalne zaštite sačinjavaju godišnji program rada, na osnovu koga se vrši fi-

nansiranje.U budžetu Republike Srbije obezbeđuju se i sredstva za finansiranje programa unapređe-

nja socijalne zaštite.Namenskim transferima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansiranje jedinica lo-

kalne samouprave, iz budžeta Republike Srbije, prema članu 207. istog Zakona, mogu se finan-sirati:

1) usluge socijalne zaštite koje po ovom zakonu finansiraju jedinice lokalne samouprave- u jedinicama lokalne samouprave čiji je stepen razvijenosti, utvrđen u skladu sa propisimakojima se uređuje razvrstavanje jedinica lokalne samouprave prema stepenu razvijenosti - is-pod republičkog proseka;

54 ,, Službeni gasnik RS”, broj 24/11

SOCIJALNO PRAVO

75

2) usluge socijalne zaštite u jedinicama lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazeustanove za domski smeštaj u transformaciji, uključujući i troškove transformacije tih ustano-va;

3) inovativne usluge i usluge socijalne zaštite od posebnog značaja za Republiku Srbiju.Vlada utvrđuje visinu namenskog transfera, kriterijume za njegovu raspodelu po po-

jedinim jedinicama lokalne samouprave, kriterijume za učešće lokalne samouprave i di-namiku prenosa sredstava, kao i usluge socijalne zaštite od posebnog značaja za Repu-bliku Srbiju.

4.2. Budžet autonomne pokrajine

Iz budžeta autonomne pokrajine, prema članu 208. Zakona o socijalnoj zaštiti, finansira-ju se:

1) programi unapređenja socijalne zaštite u autonomnoj pokrajini;2) program rada Pokrajinskog zavoda za socijalnu zaštitu;3) programi rada centara za porodični smeštaj i usvojenje čiji je osnivač autonomna po-

krajina;4) programi rada ustanova čiji je osnivač autonomna pokrajina, osim ustanova domskog

smeštaja;5) inovacione usluge i usluge socijalne zaštite od posebnog značaja za autonomnu pokra-

jinu.

4.3. Budžet jedinice lokalne samouprave

Iz budžeta jedinice lokalne samouprave, prema članu 209., finansiraju se:1) dnevne usluge u zajednici;2) usluge podrške za samostalan život, osim usluge stanovanja uz podršku za osobe sa in-

validitetom;3) usluga stanovanja uz podršku osoba sa invaliditetom u jedinicama lokalne samoupra-

ve čiji je stepen razvijenosti, utvrđen u skladu sa propisima kojima se uređuje razvrstavanje je-dinica lokalne samouprave prema stepenu razvijenosti - iznad republičkog proseka;

4) savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge, osim savetovanja i obuke hrani-telja i usvojitelja;

5) ostale usluge socijalne zaštite u skladu sa potrebama lokalne samouprave;6) jednokratne pomoći i drugi oblici pomoći;7) programi rada ustanova čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave;8) programi unapređenja socijalne zaštite u jedinici lokalne samouprave;9) inovacione usluge.Metodologiju formiranja cena usluga socijalne zaštite koje se finansiraju iz budžeta Re-

publike Srbije propisuje Vlada, a metodologiju formiranja cena usluga socijalne zaštite koje sefinansiraju iz budžeta autonomne pokrajine, odnosno iz budžeta jedinice lokalne samoupravepropisuje nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samo-uprave.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

76

4.4. Izgradnja, održavanje i opremanje ustanova socijalne zaštite

Sredstva za izgradnju, održavanje i opremanje ustanova socijalne zaštite koje se finansi-raju iz budžeta Republike Srbije obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

Sredstva za izgradnju, održavanje i opremanje ustanova socijalne zaštite koje se finansi-raju iz budžeta autonomne pokrajine, odnosno iz budžeta jedinice lokalne samouprave obez-beđuju se u budžetu autonomne pokrajine, odnosno u budžetu jedinice lokalne samouprave.

4.5. Učešće u troškovima usluga socijalne zaštite

U troškovima usluge socijalne zaštite, prema članu 212. Zakona o socijalnoj zaštiti, uče-stvuju korisnik, srodnik koji ima zakonsku obavezu i mogućnost izdržavanja korisnika, lica ko-ja su preuzela obavezu plaćanja troškova pružanja usluge i Republika Srbija, autonomna pokra-jina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u skladu sa ovim zakonom.

Izuzetno, korisnik, srodnik, odnosno treće lice ne učestvuju u troškovima usluge:1) procene i planiranja koje vrši centar za socijalni rad;2) neodložne intervencije.Korisnik domskog smeštaja učestvuje u troškovima smeštaja svim svojim primanjima,

prihodima i imovinom.Korisnik porodičnog smeštaja učestvuje u troškovima smeštaja svim svojim primanjima,

prihodima i imovinom, izuzev prihoda ostvarenih po osnovu dečijeg dodatka, roditeljskog do-datka, dodatka za pomoć i negu drugog lica i uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica,naknade za telesno oštećenje, primanja po osnovu nagrada i otpremnine za odlazak u penziju,kao i primanja po osnovu učeničkog i studentskog standarda.

Ako su primanja i prihodi korisnika nedovoljni za podmirenje troškova smeštaja, troško-vi smeštaja podmiruju se iz nepokretne imovine korisnika na način i po postupku utvrđenomu članu 82. zakona.

Davalac izdržavanja po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog sa kori-snikom domskog smeštaja, odnosno porodičnog smeštaja plaća punu cenu smeštaja za korisni-ka.

Korisnici koji ostvaruju pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica i pravo na uveća-ni dodatak za pomoć i negu drugog lica, odnosno pravo na novčanu naknadu za pomoć i negudrugog lica po bilo kom osnovu, učestvuju sa najmanje 20% iznosa tog dodatka odnosno na-knade u troškovima usluge socijalne zaštite ako je ta usluga usmerena i na zadovoljenje potre-ba pomoći i nege, osim za usluge domskog i porodičnog smeštaja.

SOCIJALNO PRAVO

77

Tabela16: Rashodi i izdaci utvrđeni u Budžetu Republike Srbije za 2011. godinu

Izvor:Zakon o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu (,,Službeni glasnik RS“, broj 101/10).

DR RAJKO KOSANOVIĆ

78

Red. br.

O P I S

Dinara (u 000 din.)

%

Teku i rashodi 788.496.528 93,10 1.1. Rashodi za zaposlene 196.625.729 23,22 1.2. Rashodi za koriš enje usluga i roba 47.215.987 5,58 1.3. Rashodi po osnovu otplate kamata 45.636.001 5,39 1.4. Subvencije 55.109.559 6,51 1.5. Dotacije medjunarodnim organizacijama 942.423. 0,11 1.6. Transferi ostalim nivoima vlasti 67.055.997 7,92 1.7. Transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja: - Republi ki fond za PIO - Nacionalna služba za zapošljavanje - Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika - Republi ki zavod za zdravstveno osiguranje - Ostali transferi

274.271.282230.900.000 18.350.000 23.500.000

615.048 906.234

32,38 27,26 2,17 2,77 0,07 0,11

1.8. Ostale dotacije i tranferi 1.456.302 0,17

1.9. Socijalna zaštita iz budžeta - Tranzicioni fond - De ija zaštita - Bora ko-invalidska zaštita - Socijalna zaštita - U eni ki standard - Studentski standard - Fond za mlade talente - Sportske stipendije - Izbegla i raseljena lica - Ostala socijalna zaštita iz budžeta

88.426.9384.440.000

39.162.700 14.886.600 19.292.609 1.951.631 3.261.017

589.252 800.000

1.068.397 2.974.732

10,44 0,52 4,62 1,76 2,28 0,23 0,39 0,07 0,09 0,13 0,35

1.

1.10. Ostali teku i rashodi 11.756.310 0,38 2. Kapitalni izdaci 31.847.895 3,76 3. Izdaci za nabavku finansijske imovine 26.575.485 3,14

Ukupni rashodi i izdaci 846.919.908 100,0

Tabela 17: Rashodi za socijalnu sigurnost u zemljama centralne i istočne Evrope, kao procenat od BDP u 2003. godini

Izvor: Social Security in Central and Eastern Europe; ILO - International Labour Office – Subregional Office forCentral and Eastern Europe, Budapest, April 2008., p.19.

SOCIJALNO PRAVO

79

Red. br.

Država Zdra-vstvo

Ostali rashodi za socijalnu sigurnost

Ukupni rashodi socijalne sigurnosti

Obrazo-vanje

Ukupni rashodi

Uku-pni izdaci vlade

1. Albanija 2,1 6,7 8,8 2,9 11,7 27,0 2. Bugarska 4,4 13,2 17,6 3,9 21,5 37,6 3. Hrvatska 7,2 19,3 26,5 4,2 30,7 49,5 4. Makedonija - - - - - 25,4 5. Moldavija 3,2 9,3 12,6 5,6 18,2 30,3 6. Crna Gora 7,3 15,7 23,0 5,9 28,9 - 7. Rumunija 6,4 9,6 16,1 4,0 20,1 38,9 8. Srbija 5,6 15,3 20,9 3,5 24,4 46,6

IV RAZVOJ SOCIJALNOG OSIGURANJA U REPUBLICI SRBIJI

Socijalno osiguranje, kao svetska pojava i značajna civilizacijska tekovina, ima dugu isto-riju. Određeni oblici socijalnog osiguranja postojali su znatno ranije pre nego što je nastalo mo-derno socijalno osiguranje.55

Nastanak i razvoj socijalnog osiguranja vezan je za nastanak i razvoj radničke klase. Upočetku, u pogledu socijalnog osiguranja, radnici su bili prepušteni sami sebi. Radnička druš-tva za uzajamno pomaganje, koja su kasnije sa formiranjem radničkih partija i jačanjem sindi-kalnog organizovanja, imala značajnu ulogu u borbi za uvođenje obaveznog socijalnog osigu-ranja, zbog niskih najamnina radnika, nisu mogla da zadovolje sve više rastuću potrebu radni-ka za socijalnim osiguranjem. Sve brži razvoj industrije za posledicu imao je povećanje brojatelesnih povreda radnika, nastanak i širenje profesionalnih bolesti i sve češću smrtnost, što jeugrožavalo privredni razvitak i vojnu moć društva. Zbog svega toga, poslodavci i buržoaskadržava u celini uvideli su neophodnost zaštite i osiguranja radnika.

U fazi imperijalizma buržoaska država primenjuje dvokanalni sistem osiguranja – obave-zno i neobavezno (fakultativno) osiguranje.56 Međutim, najveći procenat radnika i dalje bio jeneosiguran. Fakultativno osiguranje mogli su da obezbede samo radnici sa većim najamnina-ma, čiji broj svakako nije bio veliki, dok se obavezno osiguranje odnosilo samo na određenekategorije radnika.

Osnove modernog obaveznog socijalnog osiguranja postavljene su u Nemačkoj u Velikojpovelji socijalne politike cara Viljema I od 17. novembra 1881. godine, za vreme kancelara Bi-zmarka. Viljem I preporučuje nemačkom zakonodavnom telu (Reichstagu) da donese zakoneo osiguranju radnika za slučaj b o l e s t i, n e s r e ć e, i n v a l i d n o s t i i s t a r o s t i.Upravo ovim redosledom nastali su oblici socijalnog osiguranja u Nemačkoj. Svi ovi zakoni,nakon što su više puta novelirani, kodifikovani su u jednom zakonu 1911. godine, kada je uve-deno i osiguranje udovice i dece za slučaj smrti hranioca porodice (porodična penzija).57

Osamdesetih godina devetnaestog veka nemački model socijalnog osiguranja, takozvani„Bizmarkov model“ izvršio je značajan uticaj i na mnoge druge zemlje. U Velikoj Britaniji osi-

55 ,, U prapočecima savremenih socijalnih osiguranja nailazimo na profesionalne zajednice za uzajamno po-maganje koje čini se isto onoloko stare koliko i same profesije. U Grčkoj, irani se brinu o potrebama bolesnih, ne-moćnih i udovica, zahvaljujući ulozima svojih članova. U Rimu pogrebna društva obezbeđuju pristojnu sahranu svo-jim članovima. U srednjem veku, prvo bratstva, a zatim radnička društva za uzajamno pomaganje (kad bratstva do-spevaju pod isključiv uticaj majstora i vlasnika radionica) nastavljaju grčke tradicije ( Opšta encikklopedija LARO-USSE, Vuk Karadžić, Beograd, 1971., str.33.

56 Predrag Jovanović, Radno pravo; Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet, Novi Sad, 2000. , str. 41557 Rajko Sudžum: Socijalno osiguranje u Srbiji u XX veku, u : Srbija u modernizacijskim procesima XX ve-

ka; Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd, 1994. ., str. 287.

81

guranje za slučaj nesreće na poslu uvedeno je 1897. godine, a za slučaj nezaposlenosti, bolestii invalidnosti 1911. godine. U Italiji, Francuskoj i Danskoj, 1898. godine, uvodi se osiguranjeza slučaj nesreće na poslu. Francuska 1911. godine uvodi osiguranje za slučaj invalidnosti i sta-rosti kod industrijskih i poljoprivrednih radnika, a Rusija 1912. godine uvodi socijalno osigu-ranje za slučaj bolesti.58 Ako Velikoj Britaniji pripada čast što je prva uvela socijalno osigura-nje za slučaj nezaposlenosti, onda Belgiji i Francuskoj pripada čast za prvo uvodjenje dečjegdodatka u sistem socijalnog osiguranja, 1930., odnosno 1932. godine.59

Teške socijalne posledice Velike ekonomske krize (1929-1933.) u velikoj meri daće do-datni impuls razvoju socijalnog osiguranja u svetu. Mnoge zemlje tih godina doneće zakone zaosiguranje od slučaja nezaposlenosti (Belgija – 1930. godine; Francuska 1932. godine, SAD –1935.godine).

Razvoj socijalnog osiguranja u svetu posle Drugog svetskog rata bio je pod znatnim uti-cajem Izveštaja lorda Beveridža iz 1942. godine („Beveridžov model“).

Uređenju socijalnog osiguranja na međunarodnom planu doprinela je svojim konvencija-ma i preporukama Međunarodna organizacija rada (MOR) osnovana 1919. godine. Međubrojnim konvencijama koje je donela MOR, poseban značaj ima Konvencija broj 102 o mini-malnim normama socijalnog obezbeđenja iz 1952. godine. Ova konvencija sadrži pravila osvim granama socijalnog osiguranja i njome: „se teži da se odrede univerzalna i osnovna obe-ležja ukupnog sistema socijalnog osiguranja, kako u pogledu socijalnih rizika, tako i u pogle-du odredjenih davanja i drugih prava po osnovu tog osiguranja, a sa ciljem daljeg poboljšanjai razvoja sistema socijalnog osiguranja“.

Sistem socijalnog osiguranja u Srbiji, takođe ima dugu tradiciju.U dugoj istoriji razvoja socijalnog osiguranja u Srbiji možemo razlikovati tri perioda, i to:1) period do Prvog svetskog rata;2) period izmedju dva svetska rata i3) period posle Drugog svetskog rata.Svaki od navedenih perioda sastoji se iz većeg broja podperioda, a što se prvenstveno od-

nosi na period posle Drugog svetskog rata.

1. Period do Prvog svetskog rata

Začeci socijalnog osiguranja u Srbiji sadržani su u njenom radničkom zakonodavstvu de-vetnaestog veka. Prvi propisi iz oblasti socijalnog osiguranja, u prvom redu penzijskog i inva-lidskog osiguranja, javili su se u prvoj polovini 19. veka, kada su doneti:

- Uredba o zanatima iz 1847. godine;- Rudarski zakon iz 1866. godine;- Pravilnik bolesničkog i potpornog fonda iz 1895. godine i- Uredba o penzijama činovnika iz 1841, 1861. i 1871. godine.60

Pomenutim propisima bili su obuhvaćeni samo radnici i činovnici.

58 Predrag Jovanović, op. cit., str. 41659 Rajko Sudžum, op.cit., str. 287.60 Rajko Sudžum, op.cit., str. 275.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

82

Značajno je napomenuti da je prvi Zanatski dobrovoljni fond, koji je imao: a) veliki brojosiguranika, b) sopstvene izvore finansiranja i c) pravila kojima su bila precizno definisana pra-va i obaveze članova fonda, osnovan je u Kraljevini Srbiji 1898. godine, samo devet godina na-kon donošenja, prvog u svetu, Zakona o penzijskom osiguranju radnika u Nemačkoj.

Začetke zdravstvenog osiguranja treba tražiti i u Zakonu o narodnom sanitetskom fondu,usvojenom u Kraljevini Srbije 1879. godine. Ovim zakonom regulisana su pitanja razvojazdravstvenih ustanova i pokrivanje troškova javne zdravstvene službe. Narodni sanitetski fondfinansirao se iz opšteg bolničkog poreza, fiksnih dotacija državnog budžeta i iz interesa naosnovni kapital.61

U Srbiji postojali su i dobrovoljni samostalni fondovi za međusobno pomaganje radnika,na primer fondovi grafičara, zanatlija, radnika, vojno-tehničkog zavoda i drugi.

Zakonom o radnjama, donetim 1910. godine, po prvi put bilo je predviđeno obavezno so-cijalno osiguranje za slučaj bolesti i nesreće na poslu u Srbiji62, koje zbog ratova do kojih jeubrzo došlo (balkanski i Prvi svetski) nije ni zaživeo.63

2. Period izmedju dva svetska rata

Osnove socijalnog osiguranja u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, nastalom 1918. go-dine (od 1921. do 1929. godine – Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, a kasnije – KraljevinaJugoslavija) date su u Ustavu iz 1921. godine (Vidovdanski ustav). Ustavom je predviđeno daće se posebnim zakonom urediti obezbeđenje radnika za slučaj bolesti i nesreće (član 31.). Za-kon o osiguranju radnika donet je 14. maja 1922. godine. Za to vreme bio je to veoma na-predan Zakon, primenjivao se na celoj teritoriji Kraljevine i ostao je na snazi do kraja njenogpostojanja.

Zakon o osiguranju radnika prihvatio je moderna načela osiguranja, kao što su: obave-znost osiguranja, širok krug osiguranih rizika, samouprava radnika i poslodavaca u osiguranju,državna pomoć i nadzor i ostala načela.

Zakonom o osiguranju radnika bili su obuhvaćeni svi rizici osiguranja (izuzev nezaposle-nosti), a bazirao se na principima:

- obaveznosti osiguranja;- jedinstvene primene na teritoriji cele države;- finansiranja sistema sredstvima doprinosa koji su plaćali zaposleni i poslodavci (izuzev

u osiguranju od nesreće na poslu, koje su, putem doprinosa, finansirali isključivo poslodavci),- najširi obuhvat svih lica u radnom odnosu, uključujući i učenike, lica na praksi, volonte-

re, pomorce, zaposlene u inostranstvu i lica koja se bave domaćom (kućnom) radinošću.Ovaj zakon, zasnovan na načelima nemačkog sistema socijalnog poretka, koja su uvede-

na u Nemačkoj, krajem 19. veka, za vreme kancelara Bizmarka smatran je jednim od najna-prednijih propisa ove vrste u Evropi.

61 D.Đokić, Đ. Jakovljević, P.Mićović, V.Grujić, Razvoj zdravstvene zaštite u Srbiji (1986-1996), Institut zazaštitu zdravlja Srbije, Beograd, 1997., str. 73.

62 Ratko Pešić, Nastanak i razvitak socijalnog osiguranja u Jugoslaviji, prva knjiga, Beograd, 1957., str. 53.63 Ovim zakonom po prvi put uveden je institut lokauta, odnosno privremenog isključenja zaposlenih sa rada

od strane poslodavca.

SOCIJALNO PRAVO

83

Zakonom o osiguranju radnika uvedene su četiri vrste obaveznog osiguranja i to za slu-čajeve: a) bolesti, b) iznemoglosti, starosti i smrti, c) nesreće na poslu, i d) nezaposlenosti.

Međutim, odredbe zakona sprovedene su delimično. Osiguranje za slučaj bolesti (zdrav-stveno) na teritoriji cele države izvršeno je 1922. godine, kao i osiguranje za slučaj nesreće naposlu (invalidsko). Osiguranje za slučaj iznemoglosti, starosti i smrti (penzijsko), iako je bilopropisano da će se sprovoditi od 1. jula 1925. godine, njegovo sprovodjenje počelo je tek 1.septembra 1937. godine, ali i tada u ograničenom obimu. Osiguranje za slučaj nezaposlenostitrebalo je da bude uređeno posebnim propisima, međutim to nije učinjeno niti je uvedeno, osimšto je postojalo samo za rudare i topioničare kod glavnih bratinskih blagajni.

Obaveznim osiguranjem bila su obuhvaćena sva lica u radnom odnosu na čitavoj teritori-ji Kraljevine. Međutim, broj osiguranih lica bio je ipak mali i iznosio je 4,2 na 1.000 stanovni-ka.64

Osiguranje za slučaj bolesti obuhvatalo je pravo osiguranika na: a) lekarsku pomoć za 26nedelja, koja se mogla produžiti najviše do 52 nedelje; b) lekove, zavoje, pomoćne sprave za le-čenje, kupanje, lekovite banje, sanatorijumsko lečenje; c) hranarinu, ako je bolesnik nesposo-ban za rad, a bolest traje duže od tri dana i pripada od dana oboljenja, i to po 2/3 obezbeđenenadnice dnevno.

Osiguranje za slučaj bolesti imale su i porodilje i članovi porodice osiguranika.Doprinos za slučaj bolesti, iznemoglosti, starosti i smrti hranioca, plaćali su radnici i po-

slodavci, svaki sa jednom polovinom, a doprinos za slučaj nesreće na poslu samo poslodavci.Sprovođenje osiguranja bilo je povereno Središnjem uredu za osiguranje radnika, sa se-

dištem u Zagrebu i okružnim uredima za osiguranje radnika. Pored ovih organa postojali su:penzioni zavodi za osiguranje nameštenika, bratinske blagajne za osiguranje rudara i topioni-čara, trgovačko bolesničko osiguranje i ostala društva.

U periodu između dva svetska rata, Kraljevina Jugoslavija zaključila je znatan broj bilate-ralnih ugovora, naročito trgovačkih, kojima je, posredno, uređivana i oblast socijalnog osigura-nja. U toku 1924. i 1925. godine zaključeno deset ugovora sa Austrijom, a njima su regulisanapojedina pitanja ovog osiguranja za neke kategorije radnika, posebno železničare.

Takođe, zaključivani su i bilateralni međunarodni ugovori koji su se neposredno odnosilina oblast socijalnog osiguranja i imali za cilj da obezbede ravnopravan tretman jugoslovenskihi domaćih državljana u inostranstvu. Pored ostalih, zaključeni su:

- Konvencija o zdravstvenoj zaštiti koja se daje na recipročnoj osnovi državljanima, za-ključenu sa Poljskom 9, maja 1923. godine;

- Opšti sporazum o reciprocitetu na području socijalnog osiguranja zaključen sa Italijom25. juna 1925. godine;

- Konvencija o reciprocitetnom tretiranju radnika obe države na području povrede na po-slu, zaključenu sa Argentinom 8. oktobra 1928. godine;

- Ugovor o socijalnom osiguranju zaključen sa Nemačkom, 15. decembra 1928. godine;- Ugovor o socijalnom osiguranju sa Austrijom, zaključen 21. jula 1931. godine;

64 Dušan Savić, Đorđe Jakovljević, Socijalna medicina – sa organizacijom zdravstvene zaštite; Institut zastručno usavršavanje i specijalizaciju zdravstvenih radnika, Beograd, 1971., str. 35.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

84

- Ugovor o radu i socijalnoj zaštiti, koji je zaključen sa Francuskom, 29. jula 1932. godi-ne;

- Konvencija o socijalnom osiguranju sa Rumunijom, od 30. januara 1933. godine i- Ugovor o socijalnom osiguranju zaključen sa Čehoslovačkom, 14. decembra 1936. go-

dine.

3. Period posle Drugog svetskog rata

U periodu posle Drugog svetskog rata dolazi do daljeg razvoja socijalnog osiguranja u Sr-biji, koji se ogleda, pe svega, u sve većoj obuhvatnosti stanovništva socijalnim osiguranjem i uproširivanju prava.

Razvoj socijalnog osiguranja, pod snažnim uticajem ekonomskih i političkih činilaca, pro-šao je kroz više etapa. Taj razvoj, svakako, najlakše je pratiti na osnovu zakonskih propisa ko-ji su doneti u tome periodu. Razmotrićemo osnovnu sadržinu zakona o socijalnom osiguranjudonetih u periodu od 1945. godine do danas.

1) Odmah nakon oslobođenja zemlje, Predsedništvo Antifašističkog veća narodnog oslo-bođenja Jugoslavije donelo je 2. maja 1945. godine Zakon o sprovođenju socijalnog osigu-ranja na području Demokratske Federativne Jugoslavije.65 Ovim zakonom za jedinstvenognosioca socijalnog osiguranja (osiguranja za slučaj bolesti, iznemoglosti, starosti, smrti, nesre-će i nezaposlenosti) određen je Središnji zavod za socijalno osiguranje u Zagrebu, kojim su za-menjene dotadašnje brojne ustanove socijalnog osiguranja. Središnji zavod sprovodio je soci-jalno osiguranje preko zemaljskih zavoda, koji su osnovani u sedištima federalnih jedinica i nji-hovih filijala.

Osiguranje za slučaj iznemoglosti, starosti i smrti (penziono osiguranje), nesreće i neza-poslenosti, vršio je Središnji zavod, dok je osiguranje za slučaj bolesti uglavnom bilo povere-no zemaljskim zavodima (čl. 3. i 4.). Zemaljski zavodi sprovodili su i sve ostale vrste osigura-nja, ali kao organi Središnjeg zavoda.

Središni zavodi i zemaljski zavodi imali su status javnih ustanova zasnovani na načelu sa-mouprave (član 8.).

Ostvarivanje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja bilo je obezbeđeno:- Zakonom o uređenju sudova socijalnog osiguranja i Vrhovnog suda socijalnog osigura-

nja od 26. oktobra 1945. godine i- Uredbom o uređenju postupka kod sudova socijalnog osiguranja i Vrhovnog suda soci-

jalnog osiguranja od 10. novembra 1945. godine.Ovim propisima bili su osnovani sudovi socijalnog osiguranja u sedištima filijala zemalj-

skih zavoda, a kao drugostepeni sud, bio je ustanovljen Vrhovni sud socijalnog osiguranja usedištu Središnjeg zavoda za socijalno osiguranje.

Za ostvarivanje politike unifikacije socijalnog osiguranja od značaja je bilo donošenje pro-pisa kojima se širio krug obavezno osiguranih lica. obuhvatanjem poljoprivrednih i obalsko-transportnih radnika, kao i donošenje Uredbe o obaveznom osiguranju javnih službenika iUredbe o reorganizovanju zdravstvene službe u socijalnom osiguranju.

65 „Službeni list DFJ“, broj 29/45.

SOCIJALNO PRAVO

85

2) Zakon o socijalnom osiguranju radnika nameštenika i službenika,66 koji je Narod-na skupština FNRJ donela 26. jula 1946. godine, a koji se primenjivao od 1. januara 1947. go-dine, ima veliki značaj za razvoj socijalnog osiguranja. Ovim zakonom regulisane su sve gra-ne socijalnog osiguranja, obuhvaćene su sve kategorije zaposlenih lica, i znatno proširen obimprava.

Radnici, nameštenici i službenici, po ovom zakonu imaju pravo na d r ž a v n o s o c i j a -l n o o s i g u r a nj e, za slučaj bolesti, trudnoće i porođaja, nesreće na poslu, iznemoglosti,starosti i smrti (član 1.).

Socijalno osiguranje sprovodila je država preko Državnog zavoda za socijalno osiguranjei njegovih organa organizovanih na teritorijalnoj i profesionalnoj osnovi, po načelu da se soci-jalno osiguranje što više približi samim osiguranicima. Radi ostvarenja ovog načela, predlože-no je da se služba socijalnog osiguranja, gde god je to moguće, organizuje pri samim preduze-ćima. Državni zavod za socijalno osiguranje, kao državna ustanova opštedržavnog značaja, bioje pod neposrednim rukovodstvom i nadzorom Ministarstva rada FNRJ.

Socijalno osiguranje finansirano je putem doprinosa koje su plaćali poslodavci i osigura-nici, a čiju visinu propisivala je Vlada FNRJ uredbom na predlog Ministarstva finansija i Mi-nistarstva rada. Prihodi i rashodi državnog socijalnog osiguranja utvrđivani su godišnjim bu-džetom, koji je ulazio u sastavu opštedržavnog budžeta. Država je, na taj način, jamčila osigu-ranicima sva davanja iz socijalnog osiguranja.

Sporove izmedju osiguranika i Državnog zavoda za socijalno osiguranje rešavali su sudo-vi socijalnog osiguranja, organizovani pri okružnim sudovima.

U slučaju bolesti osiguranik je imao pravo: a) na besplatnu lekarsku pomoć, na besplatnelekove, lekovita kupanja, lekovite vode, potrebne zavoje i pomoćne sprave za lečenje, besplat-nu popravku zuba, i to za sve vreme dok radi, kao i za vreme dok, usled nesposobnosti za rad,prima novčanu naknadu; b) na novčanu naknadu za izgubljenu zaradu (bolesnička hranarina)u visini od 50% do 100% od osnova za novčana davanja, i c) novčanu potporu za izdržavanjeporodice, u visini od 50% do 100% od hranarine, ili na novčanu potporu za dnevne sitne troš-kove do visine jedne petine hranarine ako ne izdržava porodicu (član 20.). Takođe i članovi po-rodice osiguranika, u slučaju njihove bolesti, imali su prava na besplatnu lekarsku pomoć, bes-platne lekove i potrebne zavoje i pomoćne sprave za lečenje.

3) Proces formiranja državnog socijalnog osiguranja, započet donošenjem Zakona o so-cijalnom osiguranju radnika, nameštenika i službenika, do kraja doveden je Zakonom o soci-jalnom osiguranju radnika i službenika i njihovih porodica,67 donetim 21. januara 1950.godine.

Ovim zakonom država obezbeđuje socijalno osiguranje radnicima i službenicima i njiho-vim porodicama, za slučaj bolesti, gubitka sposobnosti za rad, starosti i smrti.

Država iz b u dž e t a obezbeđuje sredstva za socijalno osiguranje, a plate radnika i slu-žbenika, prema članu 3, nisu mogle biti opterećene doprinosom za socijalno osiguranje bilo ukom vidu.

Zakonom su obezbeđivana sledeća prava: pravo na zdravstvenu zaštitu; pravo na materi-jalno obezbeđenje za vreme privremene nesposobnosti za rad usled bolesti; pravo na materi-

67 „Službeni list FNRJ“, br. 10/50, 13/50, 4/51, 11/51 i 46/51.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

86

jalno obezbeđenje za vreme odsustva zbog trudnoće i porođaja; pravo na materijalnu potporuza decu; pravo na materijalno obezbeđenje u slučaju smanjenja sposobnosti za rad (invalidni-na); pravo na drugi posao i pravo na osposobljavanje za drugi posao (prekvalifikacija) u sluča-ju smanjene sposobnosti za rad; pravo na invalidsku, starosnu i porodičnu penziju i pravo napogrebninu (član 4.).

Zdravstvena zaštita obuhvatala je: medicinsku pomoć i lečenje u zdravstvenim ustanova-ma ili u stanu bolesnika; lekove i druga lekovita sredstva; sprave za lečenje i sanitetski materi-jal; lečenje u bolnicama i prirodnim lečilištima (banjama ili klimatskim mestima; oporavak uoporavilištima posle bolesti; porodiljsku negu; zubnu negu i zubno-tehničku pomoć; preglede;ortopedske i druge pomoćne sprave (član 12.).

Ovim zakonom proširen je krug osiguranika, odnosno osigurani su svi radnici i službeni-ci zaposleni na teritoriji FNRJ, kao i članovi njihovih porodica, a takođe proširen je sadržaj iobim prava iz socijalnog osiguranja.

Poslovi socijalnog osiguranja bili su u nadležnosti i pod opštim rukovodstvom Komitetaza socijalno staranje Vlade FNRJ. Zdravstvena zaštita vršila se pod rukovodstvom ministarsta-va narodnog zdravlja republika; Komiteta za zaštitu narodnog zdravlja Vlade FNRJ, a prekodržavnih bolnica, poliklinika, ambulanta, zdravstvenih stanica i drugih zdravstvenih ustanovau sastavu opšte zdravstvene službe ili zdravstvene službe pri preduzećima i ustanovama, kao ipreko ovlašćenih lekara. Sve to vršeno je sa ciljem da se zdravstveno osiguranje približi osigu-ranicima i jednostavnije ostvaruje.

Donošenjem ovog zakona prestali su sa radom sudovi socijalnog osiguranja, a u nadležno-sti redovnih sudova bili su sporovi iz socijalnog osiguranja.

4) Državno socijalno osiguranje, ustanovljeno Zakonom o socijalnom osiguranju radnikai službenika i njihovih porodica, donetim 1950. godine, trajalo je do juna 1952. godine.

Vlada FNRJ donela je, 2. juna 1952. godine Uredbu o osnivanju zavoda za socijalnoosiguranje i o privremenom upravljanju sredstvima socijalnog osiguranja.68 Ovom Ured-bom osnivaju se zavodi za socijalno osiguranje, kojima upravljaju osiguranici preko svojihpredstavnika. Zavodi za socijalno osiguranje osnivaju se u srezovima i gradovima, kao i u se-dištima narodnih republika, autonomne pokrajine i autonomne oblasti. Prema Uredbi, zavodisu samostalne ustanove koje za sprovođenje službe socijalnog osiguranja imaju sopstvena sred-stva (fond socijalnog osiguranja).

Zavodima za socijalno osiguranje upravljaju skupštine zavoda, izabrane od osiguranika.Skupština zavoda, iz svojih redova, bira izvršni i nadzorni odbor. Redovnim poslovima zavodaneposredno rukovodi direktor, koji je naredbodavac za izvršenje predračuna zavoda, njega po-stavlja skupština zavoda kojoj on odgovara za svoj rad.

Prelazak socijalnog osiguranja iz nadležnosti države na zavode za socijalno osiguranjeomogućen je i dvema uredbama donetim 1953. godine (Uredba o finansiranju socijalnog osi-guranja) i 1955. godine (Uredba o organizaciji socijalnog osiguranja).

Donošenjem Uredbe o osnivanju zavoda za socijalno osiguranje i o privremenom upra-vljanju sredstvima socijalnog osiguranja, započinje period samoupravljanja u socijalnom osi-guranju, koji se može podeliti na dva perioda i to: a) na period racionalnog samoupravljanja,

68 „Službeni list FNRJ“, broj 30/52.

SOCIJALNO PRAVO

87

koji traje do donošenja ustavnih amandmana 1968. i 1971. godine i b) na period koji traje oddonošenja tih amandmana do 1990. godine, a koji se odlikuje formalnim samoupravljanjem,neefikasnošću, neracionalnošću i odstupanjem od principa socijalnog osiguranja. 69

Značajne izmene u organizaciji socijalnog osiguranja nastaju od 1954. godine. Donoše-njem Zakona o zdravstvenom osiguranju radnika i službenika 1954. godine,70 Zakona openzijskom osiguranju 1957. godine,71 i Zakona o invalidskom osiguranju 1958. godine,72

socijalno osiguranje organizuje se po granama.Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju radnika i službenika, zdravstveno osiguranje

obuhvata: pravo na zdravstvenu zaštitu; pravo na naknadu umesto plate za vreme privremenenesposobnosti za rad usled bolesti; pravo na naknadu umesto plate za vreme odsustva zbogtrudnoće i porođaja i pravo na pomoć za opremu novorođenog deteta; pravo na naknadu put-nih troškova u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite; pravo na naknadu pogrebnih troškovai na posmrtnu pomoć.

Zavodi za socijalno osiguranje, organizovani za područje sreza (grada) ili za područje vi-še srezova, odnosno za područje sreza i grada, sprovode zdravstveno osiguranje.

Sredstva za finansiranje zdravstvenog osiguranja obezbeđuju se fondovima zdravstvenogosiguranja, kojima upravljaju zavodi za zdravstveno osiguranje. Fondovi zdravstvenog osigu-ranja obrazuju se iz doprinosa koji plaćaju privredne i druge organizacije, ustanove i poslodav-ci, za sva kod njih zaposlena lica.

Donošenjem Uredbe o fondovima za uzajamno pomaganje73 1956. godine, u sistem so-cijalnog osiguranja uvodi se d o b r o v o lj n o osiguranje, nezavisno od obaveznog osigura-nja.

Socijalno osiguranje postaje potpunije donošenjem i Zakona o zdravstvenom osiguranjuzemljoradnika, 1959. godine.

6) Zakon o organizaciji i finansiranju socijalnog osiguranja donet je 1962. godine.74

Nakon izmena i dopuna, izvršenih 1965. godine, pored ostalog, promenjen je i naziv ovog za-kona, tako da je on glasio Osnovni zakon o organizaciji i finansiranju socijalnog osigura-nja.75

Socijalno osiguranje ostvaruje se u okviru zajednica socijalnog osiguranja i zavoda za so-cijalno osiguranje.

7) Do daljih promena u razvoju zdravstvenog osiguranja dolazi nakon donošenja Ustavaiz 1963. godine.

Donošenjem ovog ustava zakonodavna funkcija federacije decentralizovana je, te značaj-na ovlašćenja za uređivanje pojedinih grana socijalnog osiguranja dobijaju republike i pokraji-ne.

69 Rajko Sudžum, op. cit., str. 279.70 „Službeni list FNRJ“, broj 51/54.71 „Službeni list FNRJ“, broj 51/57.72 „Službeni list FNRJ“, broj 49/58.73 „Službeni list FNRJ“, broj 51/56.74 „Službeni list FNRJ“, broj 22/62.75 „Službeni list FNRJ“, broj 13/65, Prečišćen tekst objavljen je u „Službenom listu FNRJ“, broj 24/65.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

88

Materija socijalnog osiguranja, prema Amandmanu XVI od 26. decembra 1968. godine,koji je postao sastavni deo Ustava SFRJ, uređuje se opštim zakonodavstvom.

Nakon donošenja Ustava SFR Jugoslavije iz 1963. godine, socijalno osiguranje postaje in-stitucija uzajamnog osiguranja svih radnih ljudi. U toku 1964. i 1965. godine doneti su Osnov-ni zakon o penzijskom osiguranju i izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju i Za-kona o invalidskom osiguranju. Posle usvajanja ustavnih amandmana iz 1968. i 1971. godine,materija socijalnog osiguranja uređuje se opštim zakonodavstvom i, po prvi put se, u unutraš-njem pravnom uređenju ove oblasti, upotrebljava termin “socijalna sigurnost”, koji ima šireznačenje od pojma ”socijalno osiguranje”. Više nije postojala jedinstvena organizacija, jedin-stveni nosilac socijalnog osiguranja, niti jedinstveno određivanje prava i obaveza.

Kada je reč o zdravstvenom osiguranju, ono se sprovodilo u okviru zajednica koje osigu-ranici sami osnivaju i njima upravljaju, posredstvom organa koje sami biraju. Bile su osnova-ne zajednice zdravstvenog osiguranja radnika, zajednice zdravstvenog osiguranja zemljoradni-ka i zajednice zdravstvenog osiguranja lica koja obavljaju samostalne profesionalne delatnosti.

8. Poslednji savezni zakon iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja – Opštizakon o zdravstvenom osiguranju i obaveznim vidovima zdravstvene zaštite stanovništva, do-net je 1969. godine.76 Ovaj zakon počeo je da se sprovodi 1971. godine, do kada su republikei pokrajine, u skladu sa ovim zakonom donele i počele da primenjuju svoje zakone o zdravstve-nom osiguranju i obaveznim vidovima zdravstvene zaštite. Oblast zdravstvene zaštite i zdrav-stvenog osiguranja od tada prenosi se u zakonsku nadležnost republika i pokrajina.

Zakon o zdravstvenom osiguranju i obaveznim vidovima zdravstvene zaštite stanovništvaSkupština Socijalističke Republike Srbije donela je 10. jula 1970. godine,77 i njegovo donoše-nje predstavlja veliku prekretnicu u oblasti zdravstvenog osiguranja.

Ovim zakonom utvrđen je obim zdravstvene zaštite jednak za sve građane (obavezni vi-dovi zdravstvene zaštite), čije ostvarivanje garantuje država pod jednakim uslovima. U budže-tu Republike utvrđivana su namenska sredstva za dotacije zajednicama osiguranja koje nisu bi-le u mogućnosti da na nivou prosečnih doprinosa pokriju prava iz obaveznih vidova zdravstve-ne zaštite, kao i sredstva za podsticaj razvoja zdravstvene infrastrukture u nerazvijenim pod-ručjima.

Prava iz oblasti zdravstvenog osiguranja osigurana lica ostvarivala su posredstvom: a) za-jednica zdravstvenog osiguranja i b) zajednica zdravstvenog osiguranja i reosiguranja.

Zajednice zdravstvenog osiguranja obrazovane su za teritoriju više opština. Postojale suposebne zajednice zdravstvenog osiguranja radnika i zajednice zdravstvenog osiguranja ze-mljoradnika sa jedinstvenim stručnim službama. Najviši organ upravljanja zajednica bila jeskupština, koja je donosila statut zajednice i druge opšte akte kojima su se uređivala prava iobaveze osiguranika i njihovi međusobni odnosi.

Zajednice zdravstvenog osiguranja istih kategorija osiguranika, radi sprovođenja zdrav-stvenog osiguranja i obaveznog zdravstvenog reosiguranja udruživale su se u Republičku od-nosno pokrajinsku zajednicu zdravstvenog osiguranja i reosiguranja, čiji je najviši organ upra-vljanja bila skupština.

76 „Službeni list SFRJ“, broj 20/69.77 „Službeni glasnik SRS“, broj 27/70.

SOCIJALNO PRAVO

89

Zakon o zdravstvenom osiguranju i obaveznim vidovima zdravstvene zaštite, koji je usvo-jen osam godina pre održavanja Međunarodne konferencije o primarnoj zdravstvenoj zaštiti,78

imao je u sebi već ugrađene najbitnije principe na kojima se zasnivala Deklaracija o primarnojzdravstvenoj zaštiti, koja je usvojena na istoj Konferenciji, bio je na snazi do 1979. godine. Me-đutim, u međuvremenu došlo je do značajnih društvenih promena.

Ustavnim amandmanima iz 1971. godine u samoupravni sistem zemlje uvode se samou-pravne interesne zajednice (SIZ-ovi). Ustavnim amandmanom XXI daju se osnovna obeležjaSIZ-ova kao mesta gde se obavlja „slobodna razmena rada“ i odlučuje na bazi samoupravnogsporazumevanja i društvenog dogovaranja.

Kao poseban oblik samoupravnog organizovanja radnika i drugih radnih ljudi radi zado-voljavanja ličnih i zajedničkih potreba i interesa u oblasti društvenih delatnosti, SIZ-ovi su in-stitucionalizovani donošenjem Ustava SFRJ 1974. godine i ustava republika i pokrajina iste go-dine.

Uvođenje „slobodne razmene rada“ unutar zajednica zdravstvenog osiguranja podrazu-mevalo je postojanje neposrednih odnosa između korisnika usluga (delegata osiguranika) i da-valaca usluga (zdravstvenih ustanova) unutar skupština zajednica.

9. Savezni Zakon o osnovnim pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja je usvo-jen 1972. godine i njime su uređena samo osnovna prava iz ovog osiguranja, s tim što su repu-blike mogle, u skladu sa svojim specifičnostima i mogućnostima, zakonima propisivati širiobim prava i povoljnije uslove za njihovo ostvarivanje. Sprovođenje osiguranja bilo je prenetona samoupravne interesne zajednice penzijskog i invalidskog osiguranja pri čemu su republič-ke i pokrajinske zajednice bile udružene u Savez zajednica penzijskog i invalidskog osigura-nja. Nakon donošenja Ustava iz 1974. godine, samoupravne interesne zajednice u oblasti zdrav-stvenog osiguranja se, po pravilu, organizuju na teritorijalnom principu, a republičke i pokra-jinske zajednice se udružuju u Savez zajednica zdravstvenog osiguranja i zdravstva Jugoslavi-je, kao svoju asocijaciju.

10) Donošenjem Zakona o zdravstvenoj zaštiti 1979. godine,79 materije iz oblasti zdrav-stvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, objedinjene su.

Ovim zakonom uređuje se sistem zdravstvene zaštite, načela za organizaciju zdravstveneslužbe i osnovna prava radnika, drugih radnih ljudi i građana u oblasti zdravstvene zaštite, utvr-đuje obaveza osnivanja samoupravnih interesnih zajednica u oblasti zdravstvene zaštite, nače-la i opšti uslovi za njihovo organizovanje i rad i međusobne odnose u njima, načela i opšti uslo-vi za organizovanje i rad organizacija udruženog rada koje vrše zdravstvenu delatnost i uređu-je način ostvarivanja posebnog društvenog interesa u tim organizacijama.

U sistemu zdravstvenog osiguranja centralno mesto imaju samoupravne interesne zajed-nice zdravstvene zaštite za teritoriju opštine (opštinska zajednica), preko kojih se formiraju za-jednice na višim nivoima i to: samoupravne interesne zajednice zdravstvene zaštite za područ-je međuopštinske regionalne zajednice, odnosno za teritoriju grada Beograda (regionalna za-

78 Međunarodna konferencija o primarnoj zdravstvenoj zaštiti održana je u Alma-Ati, u periodu od 6.-12.sep-tembra 1978. godine.

79 „Službeni glasnik SRS“, br. 30/79, 59/82, 18/83, 22/84, 50/84, 51/95, 49/86 i 22/87, Prečišćen tekst Zako-na o zdravstvenoj zaštiti utvrdila je Zakonodavno-pravna komisija Skupštine SR Srbije, na sednici od 15. oktobra1987. godine, a objavljen je u „Službenom glasniku SR Srbije“, broj 42/87.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

90

jednica) i samoupravna interesna zajednica zdravstvene zaštite za teritoriju Republike (Repu-blička zajednica). Unutar opštinske zajednice mogle su se formirati „osnovne“ zajednice kaonjene jedinice. Opštinske zajednice imale su funkciju osnovnih zajednica, a republička funkci-ju reosiguranja.

Isključivo opštinske zajednice imale su svoje izvorne prihode, ubirane po osnovu dopri-nosa i iz drugih izvora, dok regionalna (čije osnivanje nije bilo obavezno po zakonu) i republič-ka zajednica, ostvarivale su sredstva za svoje funkcije na osnovu samoupravnih sporazuma ko-je su sklapale opštinske zajednice. Međutim, i pored obaveznosti koja je proisticala iz zaklju-čenih sporazuma, u praksi ubiranje sredstava za funkcije regionalnih i republičke zajednice ni-je bilo efikasno, što se smatra jednom od najvećih slabosti u sistemu samoupravnih interesnihzajednica.80

Skupštine zajednica, formirane na sva tri nivoa organizovanja, činila su veća korisnika iveća davalaca usluga. Zbog činjenice da su zdravstveni radnici, koji su činili delegate u većudavalaca usluga, bili bolje informisani i profesionalniji, njihov uticaj na politiku samoupravneinteresne zajednice i stručnu službu zajednice, koju je predstavljao sekretar, bio je odlučujući.

Samoupravne interesne zajednice, u pravnom sistemu zemlje postojale su do 1990. godi-ne. Krug osiguranika i obim prava na zdravstvenu zaštitu, za vreme njihovog postojanja, pro-širen je. Međutim, interesno organizovanje u oblasti zdravstva za posledicu je imalo neefika-snost, slabljenje funkcionalne povezanosti zdravstva zbog sve većeg zatvaranja zajednica, sma-njenje solidarnosti, sve teže ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu izvan teritorije svojih za-jednica, blokadu odlučivanja zbog nastojanja da se o svemu postigne konsenzus i druge slabo-sti. Očekivanja da će radnici iz neposredne proizvodnje ovladati celinom dohotka putem slo-bodne razmene rada i interesnog organizovanja u svarnosti nisu se ostvarila.

11) Zakon o osnovnim pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja donet je 1982.godine, na saveznom nivou, a u skladu sa njim, Zakonom o penzijskom i invalidskom osigura-nju radnika, koji je važio na teritoriji SR Srbije, propisano je bilo da se prava iz ovog osigura-nja ostvaruju kod Republičke samoupravne interesne zajednice penzijskog i invalidskog osigu-ranja. Nakon toga, Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 1992. godine osnovanisu, kao posebna pravna lica, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih,Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti i Republički fondza penzijsko i invalidsko osiguranje zemljoradnika.

12) Osnove novog sistema socijalnog osiguranja date su u Ustavu Republike Srbije iz1990. godine, tako da i propisi iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja počelisu sa njime da se uklađuju. Međutim, prethodno donet je Zakon o zdravstvenoj zaštiti.

Zakon o zdravstvenoj zaštiti, koji je slično Zakonu o zdravstvenoj zaštiti iz 1979. godi-ne uređivao materiju iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, donet je 25. janu-ara 1990. godine.81

U Srbiji od 1. aprila 1990. godine, više ne postoje SIZ-ovi zdravstvene zaštite, umesto njihformirani su f o n d o v i.

80 D.Đokić, Đ. Jakovljević, P.Mićović, V. Grujić, Razvoj zdravstvene zaštite u Srbiji, Institut za zaštitu zdra-vlja Srbije “Dr Milan Jovanović-Batut“, Beograd, 1997., str. 80.

81 „Službeni glasnik SRS“, broj 4/90.

SOCIJALNO PRAVO

91

Fondovi su obrazovani za šire područje od opštinskog, sa jednostavnom organizacijom imanjom stručnom službom, što je omogućilo efikasnije odlučivanje. Na teritoriji Srbije bilo je18 opštinskih fondova (svaki pokrivao je teritoriju više opština) i jedan gradski fond (za terito-riju grada Beograda). U cilju sprovođenja zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja naosnovama šire uzajamnosti i solidarnosti osnovan je Republički fond zdravstvene zaštite izdravstvenog osiguranja u kome se, pored ostalog, obezbeđivalo: ujednačavanje ostvarivanjaobaveznih vidova zdravstvene zaštite i sprovođenje zdravstvene zaštite na nedovoljno razvije-nom području; razvoj zdravstvenih ustanova koje vrše poslove od značaja za Republiku; soli-darno sprečavanje i otklanjanje posledica prouzrokovanih većim elementarnim nesrećama, epi-demijama zaraznih bolesti i drugim masovnim oboljenjima i oboljenjima od većeg socijalno-medicinskog značaja; zdravstvena zaštita u inostranstvu i drugi poslovi.

Sredstva za zdravstvenu zaštitu i druga prava iz dravstvenog osiguranja obezbeđivana sudoprinosom za zdravstveno osiguranje iz dohotka radnika i dohotka preduzeća i drugih orga-nizacija i zajednica.

Iz budžeta društveno-političke zajednice obezbeđivana su sredstva za zdravstvenu zašti-tu: materijalno neobezbeđenih lica; lica sa nepoznatim prebivalištem; lica na izdržavanju ka-zne zatvora; lica smeštenih u ustanove socijalne zaštite i za druge namene utvrđene u članu118.

Organi fondova bili su: savet fonda i sekretar fonda. Dve trećine članova saveta fonda bi-rala je skupština društveno-političke zajednice koja je osnivala fond, iz reda osiguranika, a jed-nu trećinu članova saveta birale su zdravstvene ustanove i njihova udruženja i druge organiza-cije iz oblasti zdravstvene zaštite. Sekretara fonda imenovalo je Izvršno veće Skupštine SR Sr-bije, odnosno Izvršni savet Skupštine grada Beograda, na predlog saveta fonda.

13) Od 1992. godine, materija iz oblasti zdravstvenog osiguranja ponovo reguliše se po-sebnim zakonom. Novi Zakon o zdravstvenom osiguranju stupio je na snagu 25. aprila 1992.godine.82

Za razliku od potpune decentralizacije, koja je postojala u oblasti zdravstvenog osigura-nja u periodu „slobodne razmene rada“, ovim zakonom uvedena je potpuna centralizacija.Zdravstveno osiguranje na teritoriji čitave Republike sprovodi se posredstvom jedne organiza-cije – Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i 30 njegovih filijala koje nemaju svoj-stvo pravnog lica ni organe (skupštinu, upravni i nadzorni odbor). Izmenama Zakona o zdrav-stvenom osiguranju iz decembra 1998. godine, ukinuta je skupština Republičkog zavoda zazdravstveno osiguranje, tako da su njegovi organi samo upravni i nadzorni odbor i direktor. Nataj način odlučivanje o pravima iz zdravstvenog osiguranja blizu 7,5 miliona osiguranika i oukupnim sredstvima osiguranja prepušteno je uskom krugu ljudi.

14) Zakonom o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja koji se je stupio na sna-gu 1. januara 1997. godine, bila su, na saveznom nivou, jedinstveno regulisana, gotovo u pot-punosti, sva prava osiguranika i korisnika, dok su republičkim zakonima (u Republici Srbiji -Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, takođe u primeni od 01. januara 1997. godine)bliže uređeni organizacija i finansiranje sistema.

82 Zakon o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS“ br. 18/92, 26/93, 25/96, 46/98, 54/99, 29/2001i 18/2002).

DR RAJKO KOSANOVIĆ

92

U međuvremenu došlo je do raspada SFRJ, rata u okruženju, duboke društvene i ekonom-ske krize, sankcija međunarodnih organizacija i agresije snaga NATO pakta, što se sve nega-tivno odrazilo na oblast socijalnog osiguranja i uopšte uslove života i rada u zemlji

15). Važeći Zakon o zdravstvenoj zaštiti, kojim dolazi do decentralizacije u sistemuzdravstvene zaštite, i Zakon o zdravstvenom osiguranju, doneti su 2005. godine.

16). Važeći Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju donet je 2003. godine. Uskladu sa odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osi-guranju, na dan 1. januara 2008. godine, prestala su da postoje tri fonda za penzijsko i invalid-sko osiguranje, a osnovan je jedan - Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.

17). Počev od 1950. godine, od kada je na snazi Opšta konvencija o socijalnom osigura-nju sa Francuskom, zaključen je čitav niz bilateralnih ugovora u ovoj oblasti (sa Luksembur-gom i Belgijom 1954. godine, Holandijom 1956. godine, sa Čehoslovačkom, Italijom, Mađar-skom i Bugarskom 1957. godine, sa Švedskom, Poljskom i Velikom Britanijom 1958. godine,sa Švajcarskom 1962. godine, sa Austrijom 1965. godine, sa SR Nemačkom 1968. godine, saNorveškom, Libijom i Nemačkom DR 1974. godine, sa Panamom 1975. godine, sa Rumuni-jom 1976. godine, sa Danskom 1977. godine, sa Egiptom 1987. godine).

Sa državama formiranim na prostoru SFR Jugoslavije su, takodje, zaključeni sporazumio socijalnom osiguranju i to: sa Hrvatskom 1997. godine, sa Makedonijom 2000. godine, saBosnom i Hercegovinom 2002. godine, sa Crnom Gorom 2006. godine i sa Slovenijom 2009.godine.

Konvencije koje su najranije zaključene imale su za cilj da obezbede zaštitu predratnojekonomskoj emigraciji koja je planirala povratak u domovinu u starosti. Sa povećanjem migra-cija radne snage, nakon Drugog svetskog rata, zaključivanjem bilateralnih ugovora pruža seznatno veći stepen zaštite migranata i ravnopravnog tretmana državljana strana ugovornica.

SOCIJALNO PRAVO

93

V DRUŠTVENO-EKONOMSKE OSNOVE ZA OSTVARIVANJE SOCIJALNIH PRAVA

U REPUBLICI SRBIJI

Osnovna determinanta konjukturnih kretanja u svetu, u periodu od 2008. do danas je, pr-vo globalna finansijska, a nakon toga i globalna ekonomska kriza. Nemoguće je predvideti ko-liko će kriza trajati i koje će sve posledice imati.

Svetska ekonomska kriza zatekla je privredu Srbije u stanju koje, između ostalog, karak-terišu visoka stopa nezaposlenosti, visoka stopa inflacije, izraziti deficit u računu tekućih pla-ćanja, a koji prvenstveno potiču iz deficita u spoljnoj trgovini, zatim visok procenat učešća si-ve ekonomije, masovno izbegavanje plaćanja poreza i doprinosa, koje nije praćeno odgovara-jućom kontrolom i sankcijama, velika nelikvidnost privrednih subjekata, nezavršena i praćenabrojnim slabostima privatizacija, visok iznos spoljnog duga, teškoće u održavanju kursa dina-ra, visok nivo korupcije, visok procenat siromašnog stanovništva, i drugo.83

Kao što vidimo, Srbija je u krizi bila i pre nastanka ove globalne ekonomske krize. Eko-nomska kriza u Republici Srbiji nije posledica svetske ekonomske krize, ona je najvećim svo-jim delom ,,naša kriza”, ,,srpska kriza”, ,,kriza domaće proizvodnje”, a u prvom redu, izazva-na neodgovarajućim merama ekonomske politike. Međutim, Srbija nije pošteđena uticaja svet-ske ekonomske krize.

Akumulirani ekonomski problemi iz prethodnih godina, uvećani negativnim efektimasvetske ekonomske krize i neuspešnim procesom privatizacije, nepovoljno se odražavaju na so-cijalna prava zaposlenih, a što se poslednjih meseci, pored ostalog, ogleda u sve većem brojuštrajkova.

Uticaj svetske ekonomske krize na privredu Srbije prvenstveno se ispoljava u vidu:84

- smanjenja priliva kreditnih sredstava i stranih direktnih investicija;- smanjenja tražnje za domaćom robom u inostranstvu i otežanog plasmana naših pro-

izvoda van granica Srbije;- pada domaće tražnje usled uzdržavanja domaćeg stanovništva od većih rashoda;- pada cena mnogih izvoznih proizvoda (na primer proizvoda od metala);- opšteg povećanja neizvesnosti i nestabilnosti u poslovanju;

83 Početne izjave nekih od najodgovornijih u vlasti, kao i izjave nekih stručnjaka, bile su da je svetska finan-sijska kriza „daleko od nas”, da „građani mogu da budu mirni u političkom i ekonomskom smislu”, da je ,,srp-ska sreća u globalnoj finansijskoj nesreći”, da je ,,svetska kriza naša šansa ” i druge izjave.

84 Dr Rajko Kosanović i mr Sanja Paunović: Mere Vlade Republike Srbije za ublažavanje negativnih efe-kata ekonomske krize i stavovi sindikata ( u: Ekonomski vidici- Zbornik radova: Ekonomska kriza i realni sektorprivrede Srbije - kako umanjiti efekte kriza; Društvo ekonomista Beograda, Zlatibor, 18-19. jun 2009. godine; str.385-397;

95

- smanjenja kreditne aktivnosti banaka (banke pri odobravanju kredita preduzećima bi-će u teškoći da procene kakve će efekte imati kriza na njihovo poslovanje - rast neiz-vesnosti neminovno će imati za posledicu rast marže koju banke zaračunavaju, pa ti-me i na rast kamatne stope);

- uzdržavanje realnog sektora od zaduživanja.Navedeni uticaji svetske finansijske krize na privredu Srbije neminovno se odražavaju na

ukupni životni standard naših građana i ostvarivanje njihovih socijalnih prava.

1. Bruto društveni proizvod

Bruto domaći proizvod u Srbiji u 2010. godini iznosio je 3.034,4 milijarde dinara ili29.343 miliona evra, odnosno 4.016 evra per capita.

Procenjuje se da je ostvareni bruto domaći proizvod u Srbiji u 2010. godini na nivou 65%ostvarenog bruto domaćeg proizvoda u 1986. godini, a da je ostvareni nivo industrijske proiz-vodnje na nivou od oko 38% industrijske proizvodnje iz iste godine.85

Tabela 18: Bruto domaći proizvod Republike Srbije (2001. – 2010.)

Izvor: Ministarstvo finansija – Bilten javnih finansija, Beograd, decembar 2010., str. 15.;Narodna banka Srbije –Statistički bilten, Beograd, decembar 2010., str. 88.

2.Spoljni i javni dug

Spoljni dug Republike Srbije, na kraju decembra 2010. godine iznosio je 23,8 milijardievra, i to: spoljni dug javnog sektora 9,1 milijardu evra, a spoljnu dug privatnog sektora 14,7milijardi evra.

85 Autorski članak prof. dr Zorana Popova u ,, Politici“, od 15. februara 2011. godine.Prema proceni dr Miladina Kovačevića, direktora Republičkog zavoda za statistiku:,, Može se grubo kon-

statovati da je industrijska proizvodnja u 2008. dostigla tek polovinu učinka iz 1989., a bruto domaći proizvod 75odsto iz te iste godine (,, Politika“od 27. februara 2011. godine).

DR RAJKO KOSANOVIĆ

96

Godina Teku e cene (mlrd.dinara)

mil. EUR

per. capita u EUR

Realni rast u %

Stalne cene u mlrd.dinara

(stalne cene -2002.) 2001. 762,2 12.820,9 1.708,7 5,6 936,2 2002. 972,6 16.028,4 2.137,1 3,9 972,6 2003. 1.125,8 17.305,9 2.313,4 2,4 996,4 2004. 1.380,7 19.026,2 2.549,4 8,3 1.079,0 2005. 1.683,5 20.305,6 2.729,0 5,6 1.139,6 2006. 1.962,1 23.304,9 3.144,4 5,2 1.199,0 2007. 2.302,2 28.784,6 3.899,5 6,9 1.281,7 2008. 2.722,5 33.417,9 4.564,5 5,5 1.352,4 2009. 2.815,0 29.967,0 4.093,4 - 3,1 1.310,2 2010. 3.034,4 29.343,0 4.016,0 1,7

Učešće spoljnog duga Republike Srbije u decembru 2010. godine u BDP-u iznosilo je79,6% i bilo je nenznatno ispod nivoa visoke zaduženosti ( 80% ).

U periodu od 2001. do 2010. godine, učešće spoljnog duga Republike Srbije u BDP-u naj-više je bilo 2001. (85,8% ), a najniže 2004. godine (49,8%)

Tabela 19: Spoljni i javni dug Republike Srbije (2000 – 2010.)

Izvor: Ministarstvo finansija – Bilten javnih finansija-januar 2011, Beograd, februar 2011., str.12, 13., 70. i 71.Narodna banka Srbije – Statistički bilten, Beograd, januar 2011., str. 81.Narodna banka Srbije-Analiza duga Republike Srbije:decembar 2010, Beograd, mart 2011.* Spoljni dug javnog sektora obuhvata: dug NBS, dug Vlade – državni i državno garantovani, dug Vladinih fon-

dova i agencija i dug lokalnih samouprava.Dug privatnog sektora obuhvata dug privrede za koji nije izdata državna garancija (banke i preduzeća)

Javni dug Republike Srbije, na kraju decembra 2010, godine iznosio je 12,1 milijarduevra, i to: unutrašnji javni dug 4,9 milijardi evra, a spoljni javni dug 7,2 milijarde evra.

Učešće javnog duga Republike Srbije u decembru 2010. godine u BDP-u iznosilo je 41,4U periodu od 2000. do 2010. godine, učešće javnog duga Republike Srbije u BDP-u naj-

više je bilo 2000. (169,3% ), a najniže 2008. godine ( 26,3% )

3. Cene i troškovi života

Inflacija je kontinuirani rast opšteg nivoa cena ili kontinuirani pad realne vrednosti novca.Sa stanovišta uzroka osnovna podela je na troškovnu , strukturnu i inflaciju tražnje.86

86 Osnovni uzrok troškovne inflacije je rast troškova kao posledica: rasta novčanih nadnica iznad nivoa pro-duktivnosti, uvoznih cenovnih šokova (rast cene nafte na svetskom trzištu), ili rasta profita usled monopolskestrukture privrede. Inflacija tražnje nastaje kao posledica viška agregatne tražnje, odnosno viška ponude novca,

SOCIJALNO PRAVO

97

u mil. EUR

S p o lj n i d u g* J a v n i d u g Od toga Od toga

Godina

Ukupno

% BDP

Javni sektor

Privatni sektor

Ukupno

%

BDP Unutrašnji Spoljni

2000. 10.145 - 9.471 674 14.167,1 169,3 4.108,0 10.059,0 2001. 10.968 85,5 10.257 711 13.433,9 104,8 3.870,5 9.563,3 2002. 9.402 58,7 8.628 774 11.529,3 71,9 4.151,9 7.377,4 2003. 9.678 55,9 8.527 1.151 11.023,2 63,7 4.239,6 6.756,6 2004. 9.466 49,8 7.283 2.183 9.675,8 50,9 4.064,5 5.611,3 2005. 12.196 60,1 7.892 4.304 10.282,7 50,6 4.255,5 6.027,2 2006. 14.182 60,9 6.592 7.590 9.352,0 40,1 3.837,0 5.515,5 2007. 17.139 59,5 6.285 10.854 8.875,3 30,8 3.413,3 5.462,0 2008. 21.088 63,1 6.521 14.567 8.781,4 26,3 3.161,6 5.619,9 2009. 22.487 75,0 7.764 14.723 9.849,3 32,9 4.185,6 5.663,8 2010. 23.786 79,6 9.076 14.710 12.156,9 41,4 4.911,8 7.245,1

U Republici Srbiji, inflacija se od januara meseca 2009. godine ne iskazuje rastom cenana malo, nego opštim rastom potrošačkih cena.

Indeks potrošačkih cena, koji Republički zavod za statistiku obračunava od 2007. godine( koji je osnovna mera inflacije u Evropi), mera je prosečne promene cena fiksne korpe robe iusluga koje domaćinstva kupuju radi zadovoljavanja svojih potreba. Indeks meri promenu ce-na u vremenu, pri čemu se za oba perioda koja se porede koristi struktura potrošnje baznog pe-rioda (Lasperov tip indeksa). Indeks potrošačkih cena predstavlja poseban indeks cena na ma-lo koji se obračunava po metodologiji usklađenoj sa preporukama za obračun indeksa cena namalo u Evropskoj uniji (Harmonizovani indeks cena). Za razliku od indeksa cena na malo, in-deks potrošačkih cena sadrži i rentu (iznajmljivanje stana), finansijske usluge, usluge obrazo-vanja i ugostiteljske usluge.

Od 2011. godine Republički zavod za statistiku prestao je sa izradom Indeksa cena na ma-lo i Indeksa troškova života.

U 2010. godini inflacija, merena Indeksom rasta potrošačkih cena, u Republici Srbiji, iz-nosila je 10,3%.

Tabela 20: Cene na malo, troškovi života i potrošačke cene u Republici Srbiji (procenti rasta : 2001 – 2010. god.)

* Bazna inflacija je pokazatelj koji meri kretanje cena koje se formiraju slobodno i nemaju velike sezonske flukta-cije. Pri njenom obračunu isključuju se administrativno kontrolisane cene i cene poljoprivrednih proizvoda.Izvor: Ministarstvo finansija – Bilten javnih finansija, Beograd, decembar 2010., str. 15.Narodna banka Srbije – Statistički bilten, Beograd, decembar 2010., str. 94Republički zavod za statistiku – Saopštenje broj 6 od 12.1.2011. godine

DR RAJKO KOSANOVIĆ

98

Cene na malo Troškovi života Potroša ke cene Tabela Godina Kraj

perioda Prosek perioda

Bazna* inflacija

Kraj perioda

Prosek perioda

Kraj perioda

Prosek Perioda

2001. 40,7 91,8 - - 93,3 - - 2002. 14,8 19,5 - - 16,6 - - 2003. 7,8 11,7 - - 9,9 - - 2004. 13,7 10,1 - - 11,4 - - 2005. 17,7 16,5 - - 16,2 - - 2006. 6,6 12,7 - - 11,7 - - 2007. 10,1 6,8 7,9 - 7,0 11,0 - 2008. 6,8 10,9 10,3 - 13,5 8,6 - 2009. 10,4 10,1 4,1 6,6 8,6 6,6 8,4 2010. 11,5 8,6 8,8 10,4 6,8 10,3 6,5

pri punoj iskorišćenosti kapaciteta. Strukturna inflacija javlja se kao posledica strukturnih neravnoteža u privredi,bilo troškovnih, ili pritiska na strani tažnje, koje tada uzrokuju rast cena prvo u pojedinim sektorima, a zatim i opštirast cena. Uzroci strukturne inflacije su: pogoršanje odnosa razmene, uvozna supstitucija, nepovoljan ekonomskipoložaj pojedinih privrednih grana (na primer poljoprivreda) i slično.

Posmatrano po grupama proizvoda, rast cena u 2010. godini, bio je sledeći:- hrana i bezalkoholna pića 10,7% (od čega: ulja i masti 37,5%, voće 29,4%, povrće

16,5%, mleko, sir, jaja 10,6%, hleb i žitarice 10,8%, kafa, čaj i kakao 10,6%, šećer, džem, medi čokolada 11,8%);

- alkoholna pića i duvan 15,4% (od čega duvan 16,3%, pivo 16,2%, itd.);- stan, voda, el.energija, gas i druga goriva 13,8% (od čega snabdevanje vodom 26,3%,

tečna goriva 24,2%, centralno zagrevanje stana 23,7%, itd.);- obrazovanje 13,2%;- nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje 9,4% (usluge u vezi sa održavanjem stana

30,0%, kućni aparati 15,2%, popravka aparata za domaćinstvo 19,2%, itd.);- transport 9,5% (održavanje i popravka vozila 16,8%, prevoz putnika železnicom

16,7%, prevoz putnika avionom 11,2%, itd.);- zdravstvo 8,5%;- rekreacija i kultura 7,6%Rast cena nastavljen je i u 2011. godini.

4. Zarade

Od januara 2009. godine izvršene su metodološke izmene mesečnog istraživanja o zara-dama zaposlenih, koje se odnose na obuhvat jedinica posmatranja. Prilikom izračunavanja pro-sečnih zarada, Republički zavod za statistiku proširio je obuhvat jedinica posmatranja. Poredpodataka o zaradama isplaćenih zaposlenima kod pravnih lica ( privredna društva, preduzeća,ustanove, zadruge i druge organizacije), koji se dobijaju putem redovnih mesečnih statističkihizveštaja, prilikom izračunavanja prosečnih zarada uzimaju se u obzir i podaci o zaradama is-plaćenih zaposlenima kod fizičkih lica (preduzetnika).. koji se preuzimaju iz Ministarstva fi-nansija (iz evidencija Poreske uprave). Imajući u vidu da su zarade zaposlenih kod preduzetni-ka niže, efekat uključivanja podataka o zaradama zaposlenih kod fizičkih lica je smanjenje ja-nuarske prosečne zarade za oko 8 %.

U 2010. godini prosečna bruto zarada iznosila je 47.450 dinara ( ili 449,77 evra), a pro-sečna zarada bez poreza i doprinosa ( ,,neto zarada“) 34.142 dinara (323,63 evra).87

87 Zarada u Republici Srbiji, u skladu sa čl.105-108. Zakona o radu, sastoji se od:1) zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, koja se sastoji od:a) osnovne zarade;b) dela zarade za radni učinak;v) uvećane zarade: za rad na dan praznika koji je neradni dan; za rad noću i rad u smenama; za prekovreme-

ni rad; po osnovu vremena provedenog na radu (minuli rad);2) zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.);3) drugih primanja po osnovu radnog odnosa (naknada troškova za ishranu u toku rada i regres za koriš-

ćenje godišnjeg odmora), osim:a) naknade troškova za: dolazak i odlazak sa rada; vreme provedeno na službenom putu u zemlji;vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu; smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu;b) drugih primanja zaposlenog i to: otpremnine pri odlasku u penziju; naknade troškova pogrebnih usluga u

slučaju smrti člana uže porodice zaposlenog, a članovima uže porodice u sličaju smrti zaposlenog; naknade štetezbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.

SOCIJALNO PRAVO

99

Tabela 21: Prosečna zarada i potrošačka korpa u Republici Srbiji (1999- 2010.)

4.1. Minimalna zarada

Pravo na minimalnu zaradu u Republici Srbiji utvrđeno je Zakonom o radu88 , članovima:- 111 – 113.;- 115 (naknada zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za

rad do 30 dana, koja ne može biti niža od minimalne zarade);- 116 (naknada zarade za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, 45

dana i duže, koja ne može biti niža od minimalne zarade) i- 126 (pravo na isplatu neisplaćenih potraživanja kod poslodavca nad kojim je pokrenut

stečajni postupak, koja se isplaćuje u visini minimalne zarade), kao i Zakonom o zapošljava-nju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti89, članom 113. (zaposleni kome poslodavac otkažeugovor o radu ima pravo na novčanu naknadu u slučaju nezaposlenosti koja ne može biti nižaod minimalne zarade).

Prema Zakonu o radu (čl. 111 – 113.):- pravo na minimalnu zaradu uslovljeno je punim radnim vremenom i ostvarenjem

standardnog učinka;- zarada zaposlenog u visini minimalne zarade utvrđuje se ugovorom o radu;- minimalna zarada utvrđuje se odlukom Socijalno-ekonomskog saveta Republike Sr-

bije;

88 ,,Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 i 54/0989 ,,Sl. glasnik RS“, broj 36/09

DR RAJKO KOSANOVIĆ

100

U dinarima EUR U evrima

Godina Prose na bruto zarada

Prose na neto

zarada

Prose na potroša ka

korpa

Minimalna potroša ka

korpa

Kurs dinara prema evru

Prose na bruto zarada

Prose na neto

zarada

Prose na potroša ka

korpa


korpa

1 2 3 4 5 4 5 6 7 8

1999. 1.992 1.261 - - 11,7350 169,72 107,46 - -

2000. 3.799 2.389 10.933,28 6.625,65 58,6750 64,75 40,72 186,34 112,92

2001. 8.739 5.375 12.093,94 8.831,31 59,7055 146,37 90,03 202,56 147,91

2002. 13.260 9.208 16.194,46 9.989,01 61,5152 215,56 149,69 263,26 162,38

2003. 16.612 11.500 17.379,57 10.782,00 68,3129 243,18 168,34 254,41 157,83

2004. 20.555 14.108 19.443,52 12.022,74 78,8850 260,57 178,84 246,48 152,41

2005. 25.514 17.443 23.147,23 14.435,17 85,5000 298,41 204,01 270,73 168,83

2006. 31.745 21.707 26.059,60 16.321,21 79,0000 401,84 274,77 329,87 206,60

2007. 38.744 27.759 28.122,09 17.650,20 79,2362 488,97 350,33 354,91 222,75

2008. 45.674 32.746 32.572,08 20.822,29 88,6010 515,50 369,59 367,63 235,01

2009. 44.147 31.733 36.134,36 22.926,98 95,8888 460,40 330,94 376,84 239,10

2010. 47.450 34.142 37.770,57 23.918,20 105,4982 449,77 323,63 358,02 226,72

- ukoliko Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije ne donese odluku u roku od 10dana od dana početka pregovora, odluku o visini minimialne zarade donosi Vlada Re-publike Srbije;

- pri utvrđivanju minimalne zarade polazi se naročito od: troškova života, kretanja pro-sečne zarade u Republici Srbiji, egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i nje-gove porodice, stope nezaposlenosti, kretanja zaposlenosti na tržištu rada i opšteg ni-voa ekonomske razvijenosti Republike Srbije;

- minimalna zarada utvrđuje se po radnom času, za period od najmanje 6 meseci i nemože biti niža od minimalne zarade utvrđene za period koji prethodi periodu za kojise utvrđuje minimalna zarada;

- odluka o visini minimalne zarade objavljuje se u „Službenom glasniku” Republike Sr-bije.

Minimalna zarada, kao što vidimo iz elemenata za njeno utvrđivanje, jeste socijalna i eko-nomska kategorija. Socijalni karakter minimalne zarade ogleda se u činjenici da na njenu visi-nu utiču egzistencijalne i socijalne potrebe zaposlenog i njegove porodice i kretanja troš-kova života, dok se ekonomski karakter minimalne zarade ogleda u činjenici što ona zavisi odkretanja prosečne zarade u Republici, kretanja zaposlenosti i opšteg nivoa ekonomske razvije-nosti Republike.

Dosadašnji način utvrđivanja visine minimalne zarade pokazao se neodgovarajućim iz vi-še razloga, među kojima su najznačajniji sledeći:

- predugo trajanje pregovora što je uslovilo kašnjenje u donošenju odluke o visini mini-malne zarade (tako npr. minimalna zarada za periodu januar – jun 2011. godine, ume-sto da bude doneta u decembru 2010. godine, doneta je sredinom aprila 2011. godi-ne);

- pojedini socijalni partneri, a u prvom redu poslodavci, najčešće su insistirali na nepro-menjenom iznosu minimalne zarade, a ukoliko su ponekad i pristajali na povećanjaminimalne zarade, to povećanje uglavnom bilo je znatno ispod realnog procenta rastaiste;

- odredbe Zakona o radu o utvrđivanju minimalne zarade najčešće nisu dosledno poš-tovane (ovde u provom redu mislimo na egzistencijalne i socijalne potrebe zaposlenogi njegove porodice, kao elementa za utvrđivanje visine minimalne zarade);

- minimalna zarada često se neopravdano izjednačava sa osnovnom cenom rada za naj-jednostavniji posao, što najčešće poslodavcima služi kao izgovor za nepoštovanje od-luke o visini minimalne zarade;

Imajući prethodno navedeno u vidu, mišljenja smo da je bez izmene odredaba Zakona oradu koje se odnose na utvrđivanje visine minimalne zarade, moguće posebnom odlukom So-cijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije izmeniti način utvrđivanja visine minimalne za-rade. Naime, smatramo da je potrebno uvesti određeni automatizam u utvrđivanju visine mi-nimalne zarade u smislu da se utvrdi fiksni procenat odnosa minimalne zarade i prosečne za-rade isplaćene u Republike Srbije (ili odnosa minimalne zarade i prosečne, odnosno minimal-ne potrošačke korpe).90

90 Minimalna zarada, na primer, mogla bi da predstravlja 50% prosečno zarade isplaćene u Republici Sr-biji.

SOCIJALNO PRAVO

101

Kada je reč o načinu utvrđivanja visine minimalne zarade u Republici Srbiji, u periodu od2001. do danas, odnosno 2011. godine, možemo razlikovati dva perioda.

Prvi period traje od 1.7. do 31.12.2001. godine. U ovom periodu, u skladu sa članom 65.Zakona o radnim odnosima91, minimalna zarada iznosila je 35% od prosečne zarade u privre-di Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslo-ve statistike.92 Minimalna zarada utvrđivana je u bruto iznosu, a socijalni doprinosi plaćani suna najniže osnovice prema zahtevanoj stručnosti, zbog čega je minimalna neto zarada bila ni-ža za viši zahtevani stepen stručnosti.

Tabela 22: Minimalna zrada u Republici Srbiji u 2001. godini

Drugi period traje od 2002. godine do danas. Minimalna zarada utvrđuje se u neto izno-su, po radnom času. U ovom periodu možemo razlikovati dva podperioda. U prvom podpe-riodu, koji traje od 1.1.2002. do 31.12.2004. godine, u skladu sa članom 85. Zakona o radu,93

minimalnu zaradu sporazumno utvrđuju Vlada, reprezentativni sindikati i udruženja posloda-vaca, a u drugom podperiodu, koji traje od 1.1.2005. do danas, minimalna zarada, u skladu sačlanom 112. važećeg Zakona o radu94, utvrđuje se odlukom Socijalno-ekonomskog saveta.

91 „Službeni glasnik RS“, broj 55/96 i 28/0192 Za period od 1.6. do 26.7.2001. godine, minimalna zarada utvrđivana je na osnovu podatka koji je dala Vla-

da Republike Srbije (8.377,00 dinara)93 „Službeni glasnik RS“, broj 70/0194 „Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 i 54/09.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

102

R.br.

Period

Iznos

„Sl.gl.RS“ broj

1. 01.06. – 26.07.2001. 2.932,00 31/01 2. 27.07. – 21.08.2001. 2.804,90 46/01 3. 22.08. – 20.09.2001. 3.086,65 50/01 4. 21.09. – 18.10.2001. 3.298,05 56/01 5. 19.10. – 22.11.2001. 3.328,50 60/01 6. 23.11. – 21.12.2001. 3.592,40 65/01 7. 22.12. – 31.12.2001. 3.769,85 72,01

Tabela 23: Minimalna zarada i minimalna potrošačka korpa u Republici Srbiji u periodu od 2002. do 2011. godine

* Odluke o visini minimalne zarade („Službeni glasnik RS“, br. 5/02, 41/02, 3/03, 75/03, 10/04, 80/04, 10/05, 58/05,11/06, 58/06, 9/07, 64/07, 11/08, 84/08, 8/09, 70/09, 23/10, 89/10 i 35 /11).

Prema podacima evropskog statističkog zavoda (Eurostat), u januaru 2011. godine, 20članica Europske unije i dve države kandidatkinje imale su visinu minimalne zarade definisa-nu nacionalnim zakonodavstvom ili kroz posebne međusektorske sporazume.

Države koje zakonski ne definišu visinu minimalnu zaradu su: Austrija, Danska, Kipar,Italija, Finska, Nemačka i Švedska. Nemačka i Kipar imaju zakonski definisanu minimalnu za-radu, samo za određene sektore. U ostalim državama, bez zakonskog utvrđivanja visine mini-

95 Prema Socijalno-ekonomskom sporazumu za 2011. godinu, potpisanim između Vlade Republike Srbije,reprezentativnih sindilata i Unije poslodavaca Srbije, 29. aprila 2011. godine, minimalna zarada bez poreza i dopri-nosa (neto) za period jun-decembar 2011. godine iznosiće 102 dinara po radnom času, odnosno 17.748 dinara me-sečno (za 174 radna časa).

SOCIJALNO PRAVO

103

Minimalna („neto“) zarada

Red. br.

Datum

donošenja Odluke*

Za

period

Po asu

Mese no

(174 asa)

u

evrima


korpa (u mesecu donošenja Odluke)

% Min.zar.

u min.potr.

korpi

1 evro= din.

0 1 2 3 4 5 6 7 8 1. 1.2.02. jan. - jun. 02. 18,46 3.212 52 9.928,5 32,35 61,5 2. 9.7.02. jul. - dec. 02. 22,50 3.915 64 9.835,5 39,80 61,5 3. 17.1.03. jan. – jun. 03. 25,00 4.350 64 10.443,7 41,65 68,3 4. 25.7.03. jul. – dec. 03. 27,00 4.698 69 10.856,3 43,27 68,3 5. 4.2.04. jan. – jun. 04. 31,00 5.394 68 11.356,0 47,50 78,9 6. 16.7.04. jul. – dec. 04. 35,00 6.090 77 12.201,9 49,91 78,9 7. 1.2.05. jan. – jun. 05. 38,50 6.699 78 13.203,0 50,74 85,5 8. 8.7.05. jul. – dec. 05. 41,00 7.134 83 14.797,0 48,21 85,5 9. 7.2.06. jan. – jun. 06. 46,00 8.004 101 15.712,9 50,94 79,0 10. 7.7.06. jul. – dec. 06. 49,00 8.526 108 16.599,4 51,36 79,0 11. 25.1.07. jan. – jun. 07. 55,00 9.570 121 16.272,5 58,81 79,2 12. 13.7.07. jul. – dec. 07. 63,50 11.049 139 17.202,5 64,23 79,2 13. 31.1.08. jan. – jun. 08. 70,00 12.180 137 19.250,1 63,27 88,6 14. 12.9.08. jul. – dec. 08. 78,00 13.572 153 21.265,9 63,82 88,6 15. 3.2.09. jan. – jun. 09. 87,00 15.138 161 22.567,3 67,08 93,8 16. 27.8.09. jul. – dec. 09. 87,00 15.138 163 23.138,2 65,42 93,1 17. 14.4.10. jan. – jun. 10. 90,00 15.660 158 23.273,9 67,29 99,3 18. 29.11.10. jul. – okt. 10. 90,00 15.660 146 25.204,9 62,13 107,2

29.11.10. nov.– dec.10. 95,00 16.530 154 25.204,9 65,58 107,219. 24.5.11. jan. – maj 11.95 95,00 16.530

malne zarade, visina minimalne zarade određuje se na osnovu dogovora socijalnih partnera, nanivou kompanija ili kroz pojedinačne ugovore o radu.

U pogledu visine minimalne zarade, evropske države mogu se svrstati u tri grupe:Prvu grupu čine države ( 11 država) sa minimalnom zaradom u rasponu od 100 do 400

evra (u toj grupi zemalja najniža minimalna zarada je u Bugarskoj- 123 evra, a najviša u Tur-skoj- 385 evra).

U drugoj grupi s minimalnim zaradama između 400 i 1000 evra nalaze se Portugalija,Malta, Slovenija, Španija i Grčka. Na začelju je Portugalija sa 566 evra, a Slovenija i Španijaimaju jednake iznose minimalne zarade od 748 evra.

U trećoj grupi sa zaradama višim od 1000 evra nalazi se šest država – Velika Britanija,Francuska, Belgija, Holandija, Irska i Luksemburg, u kojima minimalna zarada nije niža od1100 evra, poput Britanije gde je radnicima zagarantovano 1.139 evra. U ovoj grupi zemaljanajviši iznos minimalne zarade je u Luksemburgu- 1758 evra. Svi navedeni iznosi odnose sena bruto iznose, pre oporezivanja i uplate doprinosa za zdravstveno i penzijsko osiguranje.

Velike razlike u minimalnoj zaradi između evropskog istoka, juga i zapada nešto su ma-nje ako se visina minimalne zarade iskazuje prema paritetu kupovne moći. U tom slučaju za-padnoevropske države beleže pad zbog viših cena.

5. Potrošačka korpa

Prosečna porošačka korpa u 2010. godini vredela je 37.770,57 dinara (ili 358,02 evra) aminimalna potrošačka korpa 23.918,20 dinara (226,72 evra).

Za kupovinu prosečne potošačke korpe, u 2010. godini, bilo je potrebno 1,11 prosečnihneto zarada, a za kupovinu minimalne potrošačke korpe 0,70 prosečne zarade.

Od decembra 2010. godine potrošačka korpa računa se po novoj metodologoji, koja je us-klađena sa metodologijom EUROSTAT-a.

Nova prosečna potrošačka korpa za decembar 2010. godine je skuplja za 32,49 % u od-nosu na klasičnu.

Po novoj metodologiji računa se da prosečno domaćinstvo ima tri, a ne kao do sada četi-ri člana.

Vrednost prosečne potrošačke korpe u decembru 2010. godine, po staroj metodologiji iz-nosila 39.779 dinara, a po novoj 52.701 dinar, dok je prosečna neto zarada bila 39.580 dinara.Za pokriće stare prosečne korpe bilo je potrebno 1,01 zarada, a za pokriće nove 1,33. Vrednostdosadašnje minimalne potrošačke korpe u decembru je bila 25.417 dinara, a nove 27.821,5 di-nara i ona je skuplja za 9,4 %. Za pokriće stare minimalne korpe bilo je potrebno 0,64 proseč-ne plate, a za pokriće nove 0,7.

Kod nove minimalne potrošačke korpe broj artikala je povećan sa 39 na 63, a u proseč-noj je sa 49 povećan na 75 artikala”.

U staroj minimalnoj potrošačkoj korpi hrana i piće činili su 54,6 odsto vrednosti, a u no-voj 46,2, stanovanje i komunalije u staroj su iznosile 28, a u novoj 18,4 odsto, odeća i obuća ustaroj kopri iznosila su 1,7, a u novoj 4,3 odsto. U novu korpu dodati su obrazovanje i hoteli irestorani, koji će činiti 0,4, odnosno 0,8 odsto njene vrednosti.

U novoj prosečnoj potrošačkoj korpi hrana i piće čine 40,5 odsto, a u staroj 54,2, stano-vanje i komunalije u novoj 18,9 u staroj 18,2 odeća i obuća u novoj čine 5,9, a u staroj 5,7 od-sto. I u prosečnu novu korpu su dodati obrazovanje i restorani i hoteli koji čine 0,8, odnosno1,2 odsto.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

104

6. Penzije

Prosečna penzija u Republici Srbiji, kod kategorije zaposlenih, u 2010. godini iznosila je21.790 dinara. Njeno učešće u prosečnoj bruto zaradi iznosilo je 45,92%, a u zaradi bez pore-za i doprinosa (neto zarada), iznosilo je 63,82%. Iskazano u evrima, prosečna penzija kod ka-tegogorije zaposlenih u 2010. godini iznosila je 212 evra.

Tabela 24: Učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradiu period od 2002. do 2010. godine ( kategorija zaposlenih)

Kada je reč o penzionerima iz kategorije samostalnih delatnosti i kategorije poljoprivred-nika, njihova prosečna penzija u 2010. godini iznosla je 21.342 dinara, kod penzinera iz kate-gorije samostalnih delatnosti i 8.179 dinara kod penzionera iz kategorije poljoprivrednika.

SOCIJALNO PRAVO

105

Prose na zarada U eš e penzije Godina

bruto zarada

neto zarada

Prose na penzija u bruto

zaradi u neto zaradi

1 2 3 4 5 6 2002. 13.260 9.208 6.721 50,69 72,99 2003. 16.612 11.500 8.102 48,77 70,45 2004. 20.555 14.108 9.579 46,60 67,90 2005. 25.514 17.443 11.650 45,66 66.79 2006. 31.745 21.707 13.406 42,23 61,76 2007. 38.744 27.759 14.996 38,71 54,02 2008. 45.674 32.746 19.386 42,44 59,20 2009. 44.147 31.733 21.714 49,19 68,43 2010. 47.450 34.142 21.790 45,92 63,82

Tabela 25: Prosečna neto zarada i prosečna penzija u Republici Srbiji u dinarima, DEM i evrima (od 2001. godine) i procenat učešća penzije u neto zaradi kod kategorije

zaposlenih u periodu od 1994. do 2010. godine

Devedesetih godina prošlog veka, penzioneri su svoja primanja dobijali sa velikim zakašnje-njima, tako da je prema njima nastao veliki dug. Penzinerima iz kategorije poljoprivrednika, naprimer, država je dugovala 20,5 penzija, ili u proseku 85.000 dinara po penzioneru. Zaostale pen-zije 2006. godine pretvorene su u javni dug. Tada, pre pet godina, dogovoreno je da se obavezadržave, po osnovu neisplaćenih penzija, rasporedi u četiri dela, i da se od 1.1. 2006. godine do da-tuma isplate obračuna kamata od 8,5%. Rok za poslednju isplatu bio je januar 2010. godine, me-đutim u budžetima za 2009. i 2010. godinu za ovu namenu, zbog ,,finansijske krize“ nisu izdvo-jena sredstava96. Potrebna sredstva za isplatu poslednje rate javnog duga, na dan 1. jauar 2011.godine, iznosila su 6,76 milijardi dinara ( 4,5 milijardi osnovni dug i 2,26 milijardi kamata).

Ukoliko poslednja rata duga penzionerima iz kategorije poljoprivrednika ne bude isplaće-na do 1. jula 2011. godine, do kada bi penzioneri trebali da dobiju po 27.000 dinara, dug će bi-ti veći, zbog rasta kamata, za oko 300 miliona dinara, i iznosiće 7,04 milijarde dinara (4,5 mi-lijardi osnovni dug i 2,54 milijarde kamata).

96 U budžetu Republike za 2011. godinu za ove namene predviđeno je izdvajanje od oko 6,6 milijardi dina-ra.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

106

Godina

Neto

zarada (dinara)

Neto

zarada (DEM/€)

Prose na penzija (dinara)

Prose na penzija

(DEM/€)

% u eš a pros.penzije u

pros.zaradi

1 2 3 4 5 6 1994. 165 165 122 122 74 1995. 343 281 269 220 78 1996. 658 199 585 177 89 1997. 798 242 185 246 102 1998. 1.052 197 1.038 194 98 1999. 1.261 210 1.132 189 90 2000. 2.389 310 2.154 280 90 2001. 5.381 90 4.865 82 90 2002. 9.208 152 6.721 111 73 2003. 11.500 177 8.102 123 70 2004. 14.108 187 9.578 132 71 2005. 17.443 210 11.650 141 67 2006. 21.707 258 13.406 159 62 2007. 27.759 347 14.996 187 54 2008. 32.746 401 19.386 238 59 2009. 31.733 338 21.714 231 68 2010. 34.142 332 21.790 212 64

Tabela 26: Prosečna penzija u Republici Srbiji prema kategoriji osiguranika u periodu od 2000. do 2010. godine

7. Nezaposlenost

Tržište rada u Srbiji već dugi niz godina, pored ostalog, karakterišu: a) visoka stopa ne-zaposlenosti, u prvom redu mladih, b) nepovoljna starosna i kvalifikaciona struktura nezapo-slenih, c) veliki broj nezaposlenih koji pripadaju teže zapošljivim kategorijama, d) velike razli-ke između regionalnih tržišta rada i niska mobilnost radne snage, f) veliko učešće dugoročnonezaposlenih, e) dugoročni trend smanjenja broja broja zaposlenih – ukupno, a posebno u re-alnom sektoru, g) neusaglašenost ponude i potražnje radne snage i h) veliki broj angažovanihu sivoj ekonomiji.

Ostvareni privredni rast i makroekonomska stabilnost, u periodu do 2008. godine, nisuobezbedili privrednu aktivnost koja bi generisala nova radna mesta, iz razloga što se privrednirast zasnivao na stranim investicijama, i to u prvom redu kroz privatizaciju državnih i društve-nih preduzeća.

Nezaposlenost je jedan od osnovnih uzroka velikog broja siromašnih u Republici Srbiji ipada životnog standarda.

Povećanje proizvodnje i izvoza, i na toj osnovi obezbeđeno otvaranje novih radnih mesta,jedini su način za smanjenje siromaštva u Republici.

Osnovni iztvori podataka za praćenje kretanja na tržištu rada u Srbiji su Mesečni stati-stički bilten, Nacionalne službe za zapošljavanje i Anketa o radnoj snazi, Republičkog zavo-da za statistiku. Podaci o stanju na tržištu rada sadržani u pomenuta dva izvora razlikuju sezbog zazličite metodologije njihovog prikupljanja i obrade.

Anketa o radnoj snazi je istraživanje kojim se prikupljaju podaci o osnovnim karakteristi-kama radne snage, na osnovu kojih se vrši procena ukupne radne snage u Srbiji. Glavni ciljovog istraživanja jeste dobijanje podataka o tri osnovna, međusobno isključiva kontingenta sta-novništva: zaposlena, nezaposlena i neaktivna lica. Ovim istraživanjem poklanja se posebna pa-

SOCIJALNO PRAVO

107

Godina Zaposleni Samostalne delatnosti Poljoprivrednici 1 2 3 4

2000. 2.154 2.142 742 2001. 4.865 4.822 1.673 2002. 6.721 6.469 2.603 2003. 8.102 7.918 3.119 2004. 9.578 9.360 3.665 2005. 11.650 11.357 4.429 2006. 13.406 4.822 5.039 2007. 14.996 14.533 5.613 2008. 19.386 18.969 7.250 2009. 21.714 21.283 8.139 2010. 21.790 21.342 8.179

žnja stanovništvu radnog uzrasta (starog 15 – 64 godine), a dobijeni podaci koriste se za pra-ćenje, merenje i ocenjivanje ekonomskih i društvenih kretanja u Republici Srbiji.

Anketom se obuhvata oko 6.500 domaćinstava, što predstavlja 0,27% od ukupnog bro-ja domaćinstava u Republici Srbiji. Kolektivna domaćinstva nisu obuhvaćena (studentski iđački domovi, domovi za decu i omladinu ometenu u razvoju, domovi za socijalno ugroženudecu, domovi za penzionere, stare i iznemogle, domovi za odrasle invalide, manastiri, samosta-ni i slično).

Jedinica anketiranja je svaki član slučajno izabranog domaćinstva, a jedinica izbora je do-maćinstvo izabrano u uzorak.

Period posmatranja ovog istraživanja odnosi se na nedelju dana.U Anketi o radnoj snazi sedmica je definisana kao period od sedam dana, koji počinje po-

nedeljkom a završava se nedeljom.Pri izradi metodološkog instrumentarija Ankete koriste se definicije i preporuke objavlje-

ne u metodološkom materijalu THE EUROPEAN UNION LABOUR FORCE SURVEY –Methods and Definitions / 2001.

Zaposlena lica, prema anketi o radnoj snazi su lica koja su najmanje jedan sat u posma-tranoj sedmici obavljala neki plaćeni posao (u novcu ili naturi), kao i lica koja su imala zapo-slenje, ali koja su u toj sedmici bila odsutna sa posla. U zaposlena lica, pored lica koja imaju za-snovan radni odnos i rade u preduzeću, ustanovi ili u drugoj vrsti organizacije ili rade kao pri-vatni preduzetnici, uključuju se i individualni poljoprivrednici, pomažući članovi u domaćin-stvu, kao i lica koja su obavljala neki posao koji su samostalno pronašla i ugovorila (usmeno ilipismeno) bez zasnivanja radnog odnosa i kojima je taj rad predstavljao jedini izvor sredstavaza život. Prema tome, u Anketi se ne uzima u obzir formalni status lica koje se anketira, negose radni status tog lica određuje na osnovu stvarne aktivnosti koju je ono obavljalo u posma-tranoj sedmici.

Tabela 27: Osnovni indikatori tržišta rada u Republici Srbiji- prema izvoru podataka (oktobar 2010.god.)-

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, na kraju oktobra 2010. godine uSrbiji registrovano je ukupno 1.803.302 zaposlenih i 717.503 nezaposlenih lica, a stopa neza-poslenosti iznosila je 26,2%.

Prema Anketi o radnoj snazi, u oktobru 2010. godine registrovano je ukupno 2.382.307zaposlenih i 566.720 nezaposlenih lica, a stopa nezaposlenosti iznosila je 19,2%. Broj zaposle-nih lica u oktobru 2010.godine u odnosu na broj zaposlenih u aprilu 2009. godine bio je manjiza 260.379 lica.

Prema procenama stalnog predstavnika misije MMF u Srbiji, Bogdana Lisovolika, išefa misije Alberta Jegera: ,,Od početka krize u Srbiji je bez posla ostalo 400.000 ljudi, a

DR RAJKO KOSANOVIĆ

108

Izvor podataka Broj zaposlenih Broj nezaposlenih Stopa

nezaposlenosti Bilten NSZ 1.803.302 717.503 26,2 Anketa o RS 2.382.307 566.720 19,2

javni dug se približio cifri od 45 odsto BDP-a, što dovoljno govori u koliko se lošoj situacijizemlja nalazi“. 97

Najveći broj nezaposlenih, kako nam pokazuje Anketa o radnoj snazi, starosti je od 25 do34 godine (30,3%), a zatim slede nezaposleni starosti od 45 do 54 godine (20,7%), od 15 do24 godine (19,8%), itd. Mladi starosti od 15 do 34 godine u ukupnom broju nezaposlenih uče-stvuju sa 50,1% (tabela 2).

Tabela 28: Starosna struktura nezaposlenih lica prema ARS

Izvor: Republički zavod za statistiku, ARS

U oktobru 2010. godine stopa nezaposlenosti iznosila je 19,2%, stopa zaposlenosti 37,7%,stopa aktivnosti 46,7% i stopa neaktivnosti 53,3%.98

97 Ocena je izrečena na sastanku Misije MMF-a sa predstavnicima sindikata, na kojem je prisustvovao i autorovog rada, održanog 16. februara 2011. godine, a istu izjavu preneo je i list ,,Danas“, u broju od 17. februara 2011.godine.

98 Stopa nezaposlenosti predstavlja procenat nezaposlenih u ukupnom broju aktivnih stanovnika (zaposlenihi nezaposlenih).

Stopa zaposlenosti predstavlja procenat zaposlenih u ukupnom stanovništvu starom 15 i više godina.Stopa aktivnosti predstavlja procenat aktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu starom 15 i više godinaStopa neaktivnosti predstavlja procenat neaktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu starom 15 i više go-

dina. Za izračunavanje stopa zaposlenosti, nezaposlenosti, aktivnosti i neaktivnosti određenih starosnih grupa,

kao imenilac uzima se broj lica datog radnog uzrasta.

SOCIJALNO PRAVO

109

2008. 2009. 2010. Starosna grupa april oktobar april oktobar april oktobar

15-24 godina 20,9% 25,0% 20,0% 20,9% 19,6% 19,8% 25-34 29,9% 30,0% 29,5% 27,5% 29,6% 30,3% 35-44 21,1% 18,0% 19,7% 21,8% 21,3% 19,1% 45-54 20,7% 19,6% 21,3% 20,9% 20,5% 20,7% 55-64 7,1% 7,4% 9,1% 9,0% 8,9% 9,9% 65 i više god. 0,2% 0,0% 0,4% 0,1% 0,1% 0,1%

Ukupno 100,0% 100,0% 100,0% 100,0% 100,0% 100,0%

Tabela 29: Stope aktivnosti, zaposlenosti, nezaposlenosti i neaktivnosti u Republici Srbiji

Stopa neformalne zaposlenosti u oktobru 2010. godine, prema Anketi o radnoj snazi, iz-nosila je 19,6%. Neformalna zaposlenost predstavlja procenat lica koja rade „na crno“ u ukup-nom broju zaposlenih. Rad „na crno“ obuhvata zaposlene u: a) neregistrovanoj firmi, b) regi-strovanoj firmi, ali bez formalnog ugovora o radu i bez socijalnog osiguranja i c) neplaćene po-mažuće članove domaćinstva ( tabela 30a.).

Tabela 30: Indikatori tržišta rada u Republici Srbiji

Izvor: ARS, Republički zavod za statistiku

8. Siva ekonomija

Siva ekonomija (engl. ,,hidden economy”, ,,shadow economy”, ,,gray economy”, ,,infor-mal economy”), globalna je pojava, u manjoj ili većoj meri, prisutna u svim zemljama, bez ob-zira na tip društva i stepen društveno-ekonomskog razvoja.

Pod ekonomijom u senci / sivom ekonomijom / neformalnom ekonomijom podrazumeva-mo : 1) zapošljavanje u registrovanim firmama, bez zaključenih ugovora o radu, 2) zapošlja-vanje u registrovanim firmama, čiji deo posla kojim se firma bavi nije registrovan, odnosno fir-ma nije registrovana za sve poslove kojima se bavi, 3) zapošljavanje u neregistrovanim firma-ma i 4) samozapošljavanje – a što sve ima negativan uticaj kako na ostvarivanje prava zapo-slenih, tako i na javne finansije i poslodavce iz sfere formalne ekonomije.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

110

A p r i l 2009. O k t o b a r 2010.

Stope Ukupno

15 do 64

Ukupno 15 do 24

25 do 34

35 do 44

45 do 54

55 do 64

65 i

više

15 do 64

Aktivnosti 49,3 60,8 46,7 28,2 77,7 83,9 73,7 37,7 7,6 58,8 Zaposlenosti 41,6 50,8 37,7 15,2 56,4 71,0 62,9 33,1 7,5 47,1 Nezaposlenosti 15,6 16,4 19,2 46,1 27,5 15,4 14,7 12,2 0,7 20,0 Neaktivnosti 50,7 39,2 53,3 71,8 22,3 16,1 26,3 62,3 92,4 41,2

2008. 2009. 2010.

april oktobar april oktobar april oktobar Stope Uku-

pno

15 do 64

Uku- pno

15 do 64

Uku- pno

15 do 64

Uku- pno

15 do 64

Uku- pno

15 do 64

Uku- pno

15 do 64

Zaposlenosti 44,7 - 44,2 53,3 41,6 50,8 40,8 50,0 38,1 47,2 37,7 47,1 Nezaposlenosti 13,3 - 14,0 14,7 15,6 16,4 16,6 17,4 19,2 20,1 19,2 20,0 Aktivnosti - - 51,4 62,6 49,3 60,8 48,9 60,5 47,2 59,1 46,7 58,8 Neaktivnosti - - 48,6 37,4 50,7 39,2 51,1 39,5 52,8 40,9 53,3 41,2 Neformalne zaposl.

23,6 23,0 22,2 20,6 19,8 19,6

U pogledu prisustva sive ekonomije, Republika Srbija u odnosu na druge zemlje nije izu-zetak, međutim ono što Srbiju izdvaja od velikog broja zemalja jeste veliki broj i visok proce-nat učešća stanovništva koje je angažovano u sivoj ekonomiji u ukupnom broju radno sposob-nog stanovništva.

Rad na crno u Republici Srbiji prisutan je u građevinarstvu, trgovini, turizmu i ugostitelj-stvu, zanatstvu i uslužnom sektoru, a sve više prisutan je i u malim i srednjim preduzećima.

Prema procenama, u Srbiji se u sivoj ekonomiji godišnje obavi promet vredan više od 4milijarde evra, što iznosi čak oko 30% ukupnog godišnjeg prometa roba i usluga.

Postoje brojni uzroci rada na crno u Republici Srbiji, a njih u prvom redu treba tražiti usledećem:

- visokoj stopi nezaposlenosti, a naročito visokoj stopi nezaposlenosti mladih;- niskim primanjima i padu životnog standarda;- nezaokruženom poreskom sistemu i slaboj poreskoj kontroli;- blagim kaznama, tj. malom riziku u odnosu na očekivanu dobit;- neizgrađenosti tržišnih mehanizama, institucija i neefikasnosti javne administracije;- dominaciji politike nad ekonomijom i dr.Nadležni državni organi neretko radu na crno „gledaju kroz prste“, budući da je rad na cr-

no svojevrsni „socijalni“ ventil za regulisanje naraslih tenzija u društvu zbog dugogodišnje eko-nomske i socijalne krize.

Rad na crno ima brojne negativne posledice i to ne samo na zaposlene, već i na poslodav-ce, kako na one koji prijavljuju, tako i na one koji ne prijavljuju zaposlene, na državu i na čita-vo društvo.

Poslodavci koji posluju legalno, u odnosu na poslodavce koji zapošljavaju radnike na cr-no, izloženi su nelojalnoj konkurenciji, pošto imaju velike izdatke za poreze i doprinose koje jeteško pokriti iz poslovanja. Ovi poslodavci, na ovakav način bivaju kažnjeni što poštuju zakoni izvršavaju svoje obaveze.

Preduzeća koja ne prijavljuju zaposlene, takođe u izvesnoj meri trpe posledice rada na cr-no, s obzirom da neprijavljeni rad često znači nisku produktivnost koja donosi dugoročne šte-te. Jasno je da je ponašanje ovih poslodavaca u suprotnosti sa zakonom i da podleže krivičnojodgovornosti.

Zbog povećanih socijalnih izdataka, država u velikoj meri opterećuje privredu, zadržava-njem visokih stopa poreza i doprinosa, koji u najvećoj meri opterećuju poslodavce koji poslu-ju u skladu sa zakonom. Naplaćanje poreza i doprinosa budžeti i fondovi ne ostvaruju potreb-ne prihode za finansiranje prava zaposlenih i svih građana, što neretko ima za posledicu zadu-živanje države i prebacivenje tereta na buduće generacije.

Odnos države prema radu na crno, u suštini, može biti: ignorantski, represivni, kontrolnii motivacioni (zaštitni).

Procenjeno je da su prosečne razlike u maloprodajnim cenama između istih proizvoda,koje prodaju registrovani privredni subjekti i njihova konkurencija iz sive zone, u maju 2010.godine, između 14% i 34%. Jasno je da ta razlika predstavlja deo maloprodajne cene za kojesu proizvodi kod registrovanih privrednih subjekata skuplji jer oni redovno plaćaju poreze i do-prinose, PDV, republičke i lokalne administrativne takse i ostale obaveze prema državi.

Procenjuje se da u Srbiji više od 750.000 radnika radi u sferi sive ekonomije (kao dodat-ni izvor prihoda uz posao, ili kao jedini izvor prihoda). Udeo sive ekonomije u bruto domaćem

SOCIJALNO PRAVO

111

proizvodu iznosi oko 35 odsto. Takođe, procena je da je budžet republike u 2010. godini, zbograda na crno izgubio oko 4 milijarde evra.99

Zbod postojanja sive ekonomije na gubitku su, kako država (zbog neostvarenog prihodapo osnovu poreza i doprinosa), tako i poslodavci koji redovno izmiruju svoje obaveze ( poslo-davci iz sive zone prave im nelojalnu konkurenciju) i zaposleni (uskraćeni su za ostvarivanjesocijalnih prava zbog neuplaćivanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje).

9. Siromaštvo

9.1.Obim siromaštva

Podatke o siromaštvu, po međunarodno priznatoj metodologiji, Republika Srbija prvi putdobila je 2002. godine. Prikupljanje statističkih podataka koji se odnose na siromaštvo, zapo-čelo je primenom Ankete o životnom standardu (AŽS), sprovedene tokom 2002. i 2003. go-dine. Na osnovu dobijenih podataka, sastavljena je Strategija smanjenja siromaštva. Anketao životnom standardu realizovana je poslednji put 2007. godine, i od tada se više ne primenju-je.

U Republici Srbiji, 2004. godine, doneta je odluka da se statistika siromaštva zasniva napodacima dobijenim iz Ankete o potrošnji domaćinstava (APD). Prelaz sa merenja siromaš-tva Anketom o životnom standardu (AŽS) na merenje siromaštva Anketom o potrošnji doma-ćinstava (APD) učinjen je 2004. i 2005. godine.100 Imajući u vidu da su podaci iz Ankete o po-trošnji domaćinstva za 2004. i 2005. godinu metodološki nedovoljno zasnova ni, to se podaciza ove dve godine ne objavljuju.

Za potrebe merenja siromaštva u Republici Srbiji koriste se apsolutna i relativna linijasiromaštva izračunate na osnovu agregata potrošnje iz Ankete o potrošnji domaćinstva(APD), koju redovno sprovodi Republički zavod za statistiku na osnovu preporuke Eurostatai Međunarodne organizacije rada (ILO).

Za utvrđivanje apsolutne linije sirpmaštva primenjuju se dva metoda:- metod 1(nutricionistička korpa) i- metod 2 (Indeks potrošačkih cena-CPI).Kod metoda 1 (nutricionistička korpa), apsolutna linija siromaštva definiše se na osnovu

linije hrane (minimalna potrošačka korpa hrane, odnosno nutricionistički minimum od 2288kilokalorija dnevno, izračunata na osnovu strukture potrošnje domaćinstava iz prva četiri deci-la), koja je uvećana za iznos ostalih izdataka u koje spadaju odeća i obuća, stanovanje, zdrav-stvo, obrazovanje, transport, rekreacija i kultura i izdaci za ostala dobra i usluge. imputiranarenta i izdaci za trajna dobra nisu uključeni u analizu (metod 1-Nutricionistička korpa). Ova-ko definisana linija siromaštva je računata za svaku godinu posebno iz anketnog materijala(APD).

99 Procena Centra za ekonomski razvoj,izneta u dnevnom listu ,, Novosti, od od 25. januara 2011. godine.100 Između Ankete o životnom standardu i Ankete o potrošnji domaćinstava, postoje značajne metodološke

razlike i nije moguće poređenje rezultata koji su dobijeni na osnovu ova dva istraživanja. Međutim, i pored toga štopoređenje rezutlata nije moguće, podaci o siromaštvu na osnovu oba izvora su skoro identični za 2007. godinu.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

112

Kod metoda 2 ( Indeks potrošačkih cena-CPI), apsolutna linija siromaštva izračunata pre-ma metodu 1 (nutricionistička korpa) u 2006. godini, uvećava se za odgovarajući iznos infla-cije (Indeks potrošačkih cena) za svaku godinu ( metod 2- Indeks potrošačkih cena).

Siromaštvo u Republici Srbiji analizira se korišćenjem metoda 2 (indeks potrošačkih ce-na) po striktnim preporukama Svetske banke, kako bi se mogli pratiti trendovi od 2006. godi-ne.

Pored apsolutne linije siromaštva, kao pokazatelj koristi se i relativna linija siromaštva, ko-ja se određuje kao 60% medijane lične potrošnje po potrošačkoj jedinici.

Broj siromašnih se u periodu od 2002. do 2007. godine prepolovio i smanjivao se najbr-že baš u pomenutim grupama, da bi nastankom krize, kao najosetljivije, najviše bile pogođene.U 2002. godini, 14% ili oko milion ljudi biloje siromačno. Dubina siromaštva u 2002. godiniiznosila je 3,0% ( u 2007. godini 1,3% ), a oštrina siromaštva 1,0% ( u 2007. 0,4%).101

Siromaštvo u Republici Srbiji, nakon pada broja siromašnih u periodu od 2002. do 2008.godine, u 2009. i 2010. godini ponovo ima tedenciju rasta.

Podaci Ankete o potršnji domaćinstva za 2009. godinu pokazuju da je ispod apsolutne li-nije siromaštva u 2009. godini živelo 6,9% stanovnika Republike Srbije. Siromašna su bila svadomaćinstva u kojima je potrošnja bila ispod 8.022 dinara po potrošačkoj jedinici ( za jedno-člano domaćinstvo mesečno), odnosno 22.000 za četvoročlano domaćinstvo mesečno.

U 2010. godini 9,2% stanovnika smatra se siromašnim ( živi ispod apsolutne linije siro-maštva), jer je njihova potrošnja po potrošačkoj jedinici u proseku bila niža od linije siromaš-tva, koja je iznosila 8.544 dinara mesečno po potrošačkoj jedinici.102

Relativna linija siromaštva pokazuje da je u Srbiji u 2009. godini bilo siromašno 13,6%stanovništva i iznosila je 9583 dinara mesečno po potrošačkoj jedinici.

Procenjuje se da danas u Srbiji ima oko 700.000 lica koja žive ispod granice siromaš-tva.103 U 2010. godini u odnosu na 2009. godinu, broj siromašnih povećan je za oko100.000.104

101 Dubina (jaz) siromaštva u 2007. godini iznosila je 1,3% što ukazuje na to da bi siromaštvo, ukoliko bidržava mobilisala novčana sredstva u iznosu od 1,3% linije siromaštva za svako lice (siromašno i ono koje nije si-romašno) i usmerilo siromašnim ( pored sredstava koje država već usmerava najugroženijim kategorijama), teorij-ski bilo eliminisano, pod pretpostavkom perfektne teritorijalne pomoći siromašnim. Oštrina siromaštva je indika-tor koji uzima u obzir to što se neki siromašni nalaze dublje u siromaštvu, odnosno dalje ispod linije siromaštvaod drugih.

102 Republički zavod za statistiku: Siromaštvo u Republici Srbiji; Saopštenje broj 117 od 29.4. 2011. godine(LP 20)

103 Bilo da se kosristi napuštena Anketa o životnom standardu (AŽS), prema kojoj u Srbiji ima oko 700.000 siromašnih, ili Anketa o potrošnji domaćinstava, prema kojoj ima oko 530.000 siromačnih, slika o problemusiromaštva bitnije se ne menja.

104 Prema procenama Svetske organizacije za ishranu (FAO), sa sedištem u Rimu, u svetu ima oko 776 mi-liona hronično gladnih ljudi i taj broj do 2030. godine treba da se smanji na 440 miliona. Godišnje, uglavnomzbog pothranjenosti, umre 10 miliona dece, a procenjuje se da na planeti svake četiri sekunde neko umre zboggladi.

SOCIJALNO PRAVO

113

Tabela 31: Procenat siromašnih u Republici Srbiji u periodu od 2006. do 2010. godine

Izvor: Republički zavod za statistiku

Procenat siromašnih možemo pratiti prema: a) tipu naselja, b) regionima, c) tipu doma-ćinstava, d) godinama starosti, e) obrazovanju nosilaca domaćinstava i f) prema socio-ekonom-skom položaju nosilaca domaćinstava.

Siromaštvo je veće u seoskim nego u gradskim sredinama.Siromaštvo u Srbiji, regionalno posmatrano, koncentrisano je na jugu i jugoistoku zemlje,

kao tradicionalno nerazvijenim oblastima, a nakon devedesetih godina prošlog veka pojavilo sei u pojedinim oblastima Centralne Srbije.

Siromaštvo je posebno izraženo kod kod mnogih socijalnih grupa, kao što su: deca (do 13godina), stare osobe, raseljena lica, osobe sa invaliditetom, Romi, ruralno stanovništvo, neobra-zovani i nezaposleni.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, procenti siromašnih u Srbiji u 2009.godini (apsolutna linija siromaštva-6,9%), prema pojedinim kategorijama stanovništva, blili susledeći:

- prema tipu naselja: gradsko područje 4,9% , seosko područje 9,6% ;- prema regionima:Beograd 3,8% ,Centralna Srbija 9,3% ,Vojvodina 4,9% ;- prema tipu domaćinstva: četvoročlana 4,7%, šestočlana i više 14,2%;- prema godinama starosti: deca do 13 god. 9,8%, od 14 do 18 god. 8,4%;- deca 9,3%, odrasli 6,4%;- prema obrazovanju nosioca domaćinstva: nezavršena osnovna škola 14,8%, visoka

škola 0,6%;- prema socio-ekonomskom položaju nosioca domaćinstva: ostali neaktivni 29,3%, ne-

zaposleni 17,5%, zaposleni 4,6%.105

Nivo siromaštva u Srbiji, u odnosu na ostale zemlje može se sagledati i kroz pokazateljkupovne moći.

105 Prikaz procenata siromašnih u Republici Srbiji, prema kategorijama stanovništva, u periodu od 2006. do2010. godine dajemo u tabeli 32.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

114

2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Apsolutna linija siromaštva Dinara mese no po potroša koj jedinici

6.221

6.625

7.401

8.022

8.544

Procenat siromašnih 8,8 8,3 6,1 6,9 9,2

Relativna linija siromaštva Dinara mese no po potroša koj jedinici

7.171

7.747

8.923

9.583

Procenat siromašnih 14,4 13,4 13,2 13,6

Kupovna moć je mera raspoloživog dohotka po stanovniku, uključujući i primljene na-knade, posle odbijanja poreza. Istraživanje se odnosi na godišnji nivo kupovne moći po stanov-niku u evrima, kao i na vrednost odgovarajućeg indeksa. Računa se svake godine za 42 evrop-ske zemlje, koje se pokrivaju sve do nivoa opština.

Kupovna moć stanovnika Srbije u 2010. godini dostigla je 3.033 evra, što je iznosilo25,4% evropskog proseka (11.945 evra po stanovniku).

Srbija je sa 3.033 evra po stanovniku bila na 34 mestu, na listi od 42 zemlje Evrope. Odsusednih zemalja najbolje je rangirana Mađarska (27. mesto, sa 6.048 evra po stanovniku), azatim slede: Hrvatska (29. mesto, 4.808 evra), Crna Gora (32. mesto, sa 3.206 evra) i Rumu-nija (33. mesto, sa 3.070 evra. Od Srbije slabije je rangirana Bugarska (35.mesto, 2.618 evra).Najslabiju kupovnu moć od susednih zemalja imali su stanovnici Makedonije (36.mesto, 2.492evra) i Bosne i Hercegovine (37. mesto, 2.435).

9.2.Socijalno uključivanje

Problematiku siromaštva, u zemljama Evropske unije, sve više zamenjuje problem soci-jalne isključenosti ili shvatanje siromaštva u širem smislu. Naime, sve je jasnije da se siro-maštvo ne može posmatrati samo kroz jednu dimenziju, kao nedostatak finansijskih sredstava,već da ono u stvarnosti predstavlja kompleksnu mešavinu različitih vrsta deprivacije, od nedo-statka najosnovnijih sredstava za hranu do diskriminacije i nepoštovanja ljudskog dostojanstva.

Smatra se da su lica „u stanju materijalne deprivacije“ (,, materially deprived“) ukoliko suuskraćena za 4 od 9 navedenih stavki: ne mogu sebi da priušte 1) da plaćaju zakup ili komu-nalije, 2) da adekvatno greju svoj dom, 3) da plate neplanirane troškove, 4) jedu meso, ribu iliekvivalent proteina svaki drugi dan, 5) nedelju dana odmora van kuće jednom godišnje, 6)automobil, 7) mašinu za pranje veša, 8) tv u boji, ili 9) telefon.106

Evropska unija usvojila je koncept socijalne uključenosti krajem 90-tih godina prošlog ve-ka, kao način borbe protiv siromaštva i socijalnih problema sa kojima su se susretale državečlanice. Na Lisabonskom samitu 2000. godine

Evropski savet definisao je osnovne strateške pravce razvoja EU do 2010. godine gde suzemlje članice EU potvrdile svoju posvećenost odlučnom delovanju u pravcu iskorenjivanja si-romaštva do 2010. godine”.

Postoje različite definicije socijalne isključenosti.Zajednički izveštaj Evropske komisije o socijalnoj uključenosti, iz 2004.godine107 defini-

še socijalnu isključenost na sledeći nalin:

,,Socijalna isključenost je proces u kojem su određene grupe stanovništva gurnute na mar-ginu društva i nemogućnost njihovog potpunog učešća u društvu je posledica siromaštva, ne-adekvatnog obrazovanja ili drugih znanja, ili je rezultat diskriminacije. Ovo ih sprečava da se-bi obezbede posao, prihode ili obrazovanje, kao i da budu deo mrža i aktivnosti u društvu i za-jednici. Njihov pristup vlasti i telima koje donose odluke je ograničen, zbog čega se osećaju ne-moćnim da vrše kontrolu nad odlukama koje utiču na njihov svakodnevni život”.

106 European Commission, “The European Platform against Poverty and Social Exclusion: A European fra-mework for social and territorial cohesion”, Communication from the Commission to the European Parliament, theCouncil, the European Economic and Social Committee and the Committee of the regions, SEC (2010) 1564 final,COM (2010) 758 final, Brussels, 16.12.2010., p. 22.

107 Joint Report on Social Inclusion 2004, Social Security and Social Integration, p. 10.

SOCIJALNO PRAVO

115

Odnos koncepta socijalne isključenosti u odnosu na siromaštvo je sledeći:1) socijalna isključenost je širi pojam od tradicionalnog koncepta siromaštva – finansijsko

siromaštvo je samo jedna od komponenti socijalne isključenosti; neučestvovanje u aktivnostimadruštva je važno koliko i samo siromaštvo;

2) socijalna isključenost ukazuje na proces koji dovodi do isključenosti iz različitih aktivno-sti društva;

3) socijalna isključenost predstavlja multi-dimenzionalni fenomenU okviru evropskog procesa socijalne uključenosti, praćenje socijalne uključenosti ostvaru-

je se preko četiri osnovne dimenzije:- finansijskog siromaštva;- zapošljavanja;- zdravlja i- obrazovanjaTakođe postoji potreba da se dodatno uključi i dimenzija stanovanja, kao i dimenzija soci-

jalne participacije.Za praćenje socijalne isključenosti Evropska komisija je u Lakenu, predgrađu Brisela, u de-

cembru 2001. usvojila skup osnovnih 18 indikatora nazvanih Laken indikatori.108

Skup od 18 statističkih pokazatelja socijalne isključenosti definisan je kao okvir za praćenjestanja na nivou zemalja Evropske unije u četiri važne dimenzije: finansijsko siromaštvo, zaposle-nost, zdravlje i obrazovanje. Predlog pokazatelja obuhvatao je 10 primarnih i 8 sekundarnih po-kazatelja. Primarni i sekundarni pokazatelji su harmonizovani na nivou Evropske unije. Članica-ma je omogućeno da prate i nacionalno specifične pokazatelje koji su značajni za dodatnu inter-pretaciju primarnih i sekundarnih pokazatelja i koji zemljama omogućavaju da prate neke od spe-cifičnih fenomena socijalne isključenosti, koji su relevantni za kontekst pojedinih zemalja člani-ca.

Prvu izmenjenu listu pokazatelja odobrio je Komitet za socijalnu zaštitu Evropske unije u ju-lu 2003. godine. Revidirana lista sastojala se od 21 pokazatelja (12 primarnih i 9 sekundarnih).Tri nova pokazatelja bila su: stopa rizika od siromaštva prema intenzivnosti rada članova doma-ćinstva, niska funkcionalna pismenost i rizik od siromaštva kod zaposlenih. Dva pokazatelja suredefinisana: stopa rizika od siromaštva prema najčešćem statusu na tržištu rada i polu i osobekoje žive u domaćinstvima bez zaposlenih članova.

U junu 2006. godine Komitet za socijalnu zaštitu je usvojio izveštaj o pokazateljima koji ćese koristiti u otvorenom metodu koordinacije (OMK)109 u socijalnoj zaštiti i socijalnom uključi-vanju. Ovako definisani pokazatelji pokrivaju oblast socijalne isključenosti, oblast penzija i zdra-vlja i time predstvaljaju set pokazatelja za praćenje socijalnog uključivanja i socijalne zaštite. Uokviru pokazatelja OMK u oblasti socijalne zaštite i socijalnog uključivanja predložena su četiriseta pokazatelja: set krovnih pokazatelja110, kao i set pokazatelja u okviru svake od tri osnovnedimenzije: socijalno uključivanje, penzije i zdravstvena zaštita. Pokazatelji koji se koriste za pra-ćenje dimenzije socijalnog uključivanja polaze od seta Laken pokazatelja u njihovom postojećemobliku, a suštinski je zadržan i metodološki okvir koji je korišćen pri izradi pokazatelja. Dogovo-rena lista se sastoji od 11 primarnih, 3 sekundarna i 11 pokazatelja konteksta. zdravstvena zašti-ta.

108 Laeken Indicators109 European Commission, Employment, Social Affairs and Equal Opportunities DG, Portfolio of overar-

ching indicators and streamlined social inclusion, pension, and health portfolios, Brussles, June 2006110 Krovni pokazatelji trebalo bi da održavaju krovne ciljeve, a da bi se osnažila veza sa Lisabonskom strate-

gijom i strategijom održivog razvoja, uključeni su i strukturni pokazatelji

DR RAJKO KOSANOVIĆ

116

Set pokazatelja socijalnog uključivanja, uz određene izmene i dopune koje su učinjene do2009. godine, pokriva prvobitno usvojene pokazatelje socijalnog uključivanja usvojene 2001. go-dine u Lakenu.111

U Srbiji je takođe socijalna isključenost u fokusu interesovanja. U sklopu pripreme Srbi-je za uključenje u Evropsku uniju Srbija je u obavezi da uzme učešće u Procesu socijalneuključenosti,112

Nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, pitanja socijalnog uključiva-nja i smanjenja siromaštva u narednom periodu postala je obavezna komponenta politike integra-cije Republike Srbije u Evropsku uniju..

Kao jedan od važnih zadataka u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, Republika Srbija de-finisala je aktivno učešće u evropskom procesu socijalnog uključivanja, a što podrazumeva raz-voj i usavršavanje politika, institucionalnog okvira i metodologije za praćenje socijalne uključe-nosti pojedinaca i društvenih grupa.

Od momenta sticanja statusa države kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, Republika Sr-bija će biti u obavezi da izradi Zajednički memorandum o socijalnom uključivanju113, odnosnodokumentom će se ažurirati postojeće politike, koje se samo delimično bave pitanjima socijalnoguključivanja, i razviti strateški okvir koji će uzeti u obzir čitav spektar isključenosti.

U decembru 2010. godine , socijalni partneri su pozvani da dostave komentare na Nacrt pr-vog izveštaja o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji 2008-2010, koji buhvata: pregled zakonskog, strateškog i nstitucionalnog okvira relevantnih za proce-se socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva, analizu trenutnog stanja u relevantim oblasti-ma, pregled realizovanih mera, zaključke i izazove i osnovne pravce razvoja za naredni period.

U Nacrtu prvog uzveštaja socijalna isključenost definiše se kao: ,,Proces kojim pojedinci igrupe bivaju istisnuti iz ekonomskog, političkog, kulturnog ili društvenog sistema putem kojih seintegrišu u društvo i bivaju sprečeni da svojim punim kapacitetima učestvuju u društvenim odno-sima i tokovima zbog svog siromaštva ili nedostatka osnovnih znanja i mogućnosti za doživotnoučenje, ili kao rezultat diskriminacije. Ovakve pojave pojedinca ili grupe stanovništva udaljavajuod mogućnosti za zaposlenje, ostvarivanje prihoda i mogućnosti obrazovanja, kao i od uključiva-nja i učešća u društvenim mrežama i aktivnostima u zajednici. Isključeni pojedinci i/ili grupe ima-ju nedovoljan i neadekvatan pristup institucijama, organima vlasti i procesima donošenja odluka.”

Socijalno uključivanje, u istom Izveštaju definiše se kao: ,,Proces koji omogućava da oni ko-ji su u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti dobiju mogućnost i sredstva koja su potreb-na za puno učešće u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i postizanju životnog standar-da i blagostanja koji se smatraju normalnim u društvu u kojem žive. Socijalna uključenost osigu-rava veće učešće građana u donošenju odluka što utiče na njihove živote i ostvarenje osnovnihprava.”

U Nacrt prvog izveštaja o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbi-ji 2008-2010, obrađene su sledeće dimenzije i stanja socijalne isključenosti: 1) finansijsko siro-maštvo i uskraćenost egzistencijalnih potreba, b) zapošljavanje i tržište rada; c) obrazovanje, d)socijalna i dečja zaštita, e) penzije, f) zdravlje, g) stanovanje i h) ljudska prava

111 Listu pokazatelja socijalne uključenosti iz decembra 2001. godine dajemo u Tabelarnom prilogu.112 Social Inclusion Process113 Joint Inclusion Memorandum

SOCIJALNO PRAVO

117

Tabela 32: Procenti siromašnih u Republici Srbiji – apsolutna linija siromaštva (2006 – 2009.)

DR RAJKO KOSANOVIĆ

118

R. br.

2006. 2007. 2008. 2009.

1. Prema tipu naselja 1. Gradsko podru je 5,3 6,0 5,0 4,9 2. Ostalo podru je 13,3 11,2 7,5 9,6 Ukupno 8,8 8,3 6,1 6,9

2. Po regionima 1. Beograd 4,3 2,4 2,9 3,8 2. Centralna Srbija 10,7 9,0 7,0 9,3 3. Vojvodina 8,6 11,9 6,8 4,9 4. Republika Srbija 8,8 8,3 6,1 6,9

3. Prema tipu doma instva 1. Jedno lana 8,6 8,8 6,6 5,7 2. Dvo lana 8,7 9,2 5,5 5,6 3. Tro lana 5,2 4,9 5,1 5,0 4. etvoro lana 5,7 5,3 4,7 4,7 5. Peto lana 8,3 8,1 5,2 5,7 6. Šesto lana i više 17,3 14,4 10,0 14,2 Ukupno 8,8 8,3 6,1 6,9

4. Prema godinama starosti 1. Deca do 13 11,6 11,2 7,3 9,8 2. Deca 14 – 18 11,7 8,8 6,9 8,4 3. Odrasli 19 – 24 7,2 6,6 5,9 7,5 4. Odrasli 25 – 45 8,4 7,4 5,0 6,4 5. Odrasli 46 – 64 7,0 6,6 5,4 5,3 6. Stari 64 i više 10,0 10,3 7,5 7,5 Ukupno 8,8 8,3 6,1 6,9

5. Siromašna deca i odrasli 1. Deca 11,6 10,5 7,1 9,3 2. Odrasli 8,2 7,8 5,8 6,4 Ukupno 8,8 8,3 6,1 6,9

6. Prema obrazovanju nosioca doma instva 1. Nezavršena osnovna škola 21,0 18,8 9,0 14,8 2. Osnovna škola 13,7 13,2 10,5 9,2 3. Srednja škola 5,5 5,4 4,8 3,0 4. Viša škola 0,6 0,1 2,7 1,8 5. Visoka škola 1,8 0,4 1,9 0,6 Ukupno 8,8 8,3 6,1 6,9

7. Prema socio-ekonomskom položaju nosioca doma instva 1. Samozaposleni 10,2 10,9 5,1 6,0 2. Zaposleni 5,2 5,3 3,9 4,6 3. Nezaposleni 14,7 10,9 16,9 17,5 4. Penzioneri 8,8 7,6 5,7 6,1 5. Otali neaktivni 28,2 24,2 15,5 29,3 Ukupno 8,8 8,3 6,1 6,9

10. Privatizacija

Osnovni ciljevi privatizacije u Srbiji bili su: 1) stvaranje efikasne tržišne privrede, sa od-govarajućom vlasničkom strukturom; 2) pokretanje proizvodnje; 3) ekonomski razvoj; 4) odr-žanje postojećeg nivoa zaposlenosti, i njegovo povećanje na srednji rok i drugi ciljevi. Među-tim, umesto svega toga došlo je do deindustrijalizacije114 i još veće nezaposlenosti, praćene sasve većom bedom i siromaštvom. Veliki broj preduzeća privatizovan je ne radi pokretanja pro-izvodnje ili njenog uvećanja, već zbog objekata i građevinskog zemljišta, koji su prodavani poneuporedivo većoj ceni od cene po kojoj su kupljeni.

U Srbijiu su uništene sa izuzetkom prehrambene industrije: mašinska industrija, elektro-industrija, hemijska industrija, industrija motora i traktora, tekstilna industrija i dr. Bez velikihekonomskih sistema, na neuspeh osuđene je i većina malih preduzeća.

U aprilu 2011. godine u odnosu na decembar 2001. godine u Srbiji bilo je oko 600.000manje zaposlenih.

U Republici Srbiji, u periodu od 1. januara 2002. godine do 31. decembra 2010. godine,ukupno su prodata 2.402 preduzeća, od toga 1.675 preduzeća preko tendera i aukcija (94 natenderu i 1.581 na aukciji) i 557 preduzeća na tržištu kapitala (u 170 preduzeća prethodno jeraskinut ugovor, a 877 preduzeća, koja nisu ušla u ukpan zbir, prethodno je privatizovano).

U prodatim preduzećima ukupno je zaposleno 340.174 lica, od čega: 204.988 lica u pred-uzećima prodatim na tenderima i aukcijama i 114.140 lica u preduzećima prodatim na tržištukapitala.

Ukupna knjigovodstvena vrednost prodatih preduzeća iznosi 2.569.672.000 evra, a ukup-na prodajna cena iznosila je 2.669.274.000 evra.

Vrednost uloženih investicija iznosi 1.178.771.000 evra, a ukupna vrednost socijalnihprograma iznosi 276.689.000 evra.

U posmatranom periodu raskinuto je 605 kupoprodajnih ugovora (33 ugovora kod pred-uzeća prodatih na tenderu i 572 ugovora kod preduzeća prodatih na aukciji). Učešće preduze-ća kod kojih su raskinuti ugovori u ukupnom broju privatizovanih preduzeća, u posmatranomperiodu, iznosi 25,19%.

114 Broj industrijskih radnika u 2007. godini u odnosu na 1990. godinu smanjen je u Beogradu sa 245.390,koliko je iznosio u 1990. godini, na 13.842, u 2007. godini, u Kragujevcu sa 57.574 na 8.331, u Nišu sa 25.285 na3.358, u Novom Sadu sa 24.848 na 5.512, u Kruševcu sa 23.378 na 3.653, u Vranju sa 20.357 na 6.907, u Suboti-ci sa 16.130 na 2.374, u Pirotu sa 13.362 na 2.126 itd.

U Srbiji su u 1990. godini postojala 62 grada-industrijska centra sa više od 1000 radnika, dok ih je u 2007.godini postojalo 28, takođe u Srbiji u 1990. godini postojalo je 217industrijskih sistema-preduzeća sa više od1000 zaposlenih, dok ih je u 2007. godini bilo 55.

SOCIJALNO PRAVO

119

Tabela 33: Osnovni pokazatelji privatizacije u Republici Srbiji (stanje 31.12.2010.)

Proces privatizacije u Republici Srbiji u prethodnih osam godina, pored ostalih, ispoljio jesledeće slabosti:115

1) postojanje velikog broja raskinutih kupoprodajnih ugovora (najčešće iz razloga: nepla-ćanja kupoprodajnih rata, neizvršavanja obaveza iz socijalnog programa, neizvršavanja obave-za iz investicionog programa, i nepoštovanje odredbe da se obezbedi kontinuitet proizvodnje);

2) cilj velikog broja, formalno uspelih privatizacija bio je sticanje vlasništva nad građevin-skim zemljištem i objektima radi njihove dalje preprodaje, rasprodaje imovine preduzeća i iz-vlačenja (,,isisavanja”) novca iz preduzeća za ličnu korist novog vlasnika, a ne održavanje i oži-vljavanje proizvodnje;

3) namerno teranje preduzeća u stečaj od strane novih vlasnika, na način što je iz istih iz-vlačen kapital (138 privatizovanih preduzeća otišlo je u stečaj);

4) opterećivanje imovine privatizovanih preduzeća hipotekama za kredite uzetih od bana-ka, koje su novi vlasnici ili njihova preduzeća protivpravno prisvajali;

5) veštačko uvećanje vrednosti opreme i sredstava, koje su po osnovu dokapitalizacije no-vi vlasnici bili dužni da unesu u privatizovano društvo;

115 Dr Rajko Kosanović, mr Sanja Paunović i Ljuban Žigmund: Privatizacija u Republici Srbiji i stavovi sin-dikata (u: Kraj privatizacije i posledice po ekonomski razvoj i nezaposlenost; Institut ekonomskih nauka, Beograd2010., str. 128-140.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

120

- u 000 evra-

2002-2010. Ukupno prodato / raskinuto

Broj zaposlenih

Knjigov. vr. (K)

Prodajna cena (P)

Investicije (I)

Soc. Program

(S)

Tenderi (T) 94 74.774 912.518 1.101.000 970.060 276.689 Tenderi - raskidi ugovora

(33) (23.528) 409.343 519.510 206.447 2.042

Aukcije (A) 1.581 130.214 984.359 894.003 202.809 Aukcije - raskidi ugovora

(572) (54.961) 348.306 496.393 78.938

Tenderi+Aukcije (T + A)

1.675 204.988 1.896.877 1.995.003 1.172.869 276.689

Tržište kapitala (Tk) 557 114.140 506.498 523.920 5.902 0 Tržište kapitala - prethodno raskinut ugovor (Tkr)

170 21.046 92.873 100.236 0 0

Tržište kapitala - prethodno privatizovano (Tkp)

(877) (85.994) 73.424 50.115 0 0

UKUPNO (T+A+Tk+Tkr+Tkp)

2.402 340.174 2.569.672 2.669.274 1.178.771 276.689

6) kupovina preduzeća novcem sumnjivog porekla (,,pranje” ,,prljavog” novca kroz pri-vatizaciju);

7) anonimnost stvarnih kupaca preduzeća, koji su kupavali više preduzeća ( čak po deseti više), na način što su iza stvarnih vlasnika stajale ,,off shore” kompanije, ili se u njihovo imekao kupci pojavljuju rođaci, prijatelji i dr.;

8) prodaja društvenog kapitala po višestruko nižim cenama od ,,realnih” (imovina i potra-živanja privatizovanih preduzeća bila je višestruko veća od prodajne cene i dugova preduze-ća);

9) nameštanje tendera;10) postojanje slučajeva nelegalne i protivzakonite privatizacije);116

11) primenjeni koncept privatizacije podstiče ,,gazdinsku” koncentraciju kapitala, pohle-pu i socijalnu nedgovornost novih vlasnika;

12) privatizovana preduzeća ekonomski su neefikasna i sredstvo su za izvlačenje vredno-sti i imovine za ličnu korist novih vlasnika;

13) favorizovanje državnih prihoda od privatizacije (favorizovanje pohlepe države da odprodaje preduzeća popunjava budžet, ne vodeći računa o posledicama), a žrtvovanje ekonom-skog razvoja i održavanje i povećanje nivoa zaposlenosti;

14) povećanje nezaposlenosti, a sa njom bede, siromaštva, očaja i socijalnog beznađa;15) kršenje radnopravnih propisa u pogledu zarada, uplate socijalnih doprinosa (za pen-

zijsko i zdravstveno osiguranje), radnog vremena, zaštite na radu, pregovora o uslovima radai sl.;

16) sve veći broj štrajkova, kao posledica primenjenog modela privatizacije;17) predugo trajanje restrukturiranja u postupku privatizacije;18) deindustrijalizacija kao posledica procesa privatizacije:19) sve izraženiji procesi ,,seljenja” privatizovanih preduzeća u sferu neformalne (,,sive”)

ekonomije.

116 U periodu od januara 2005. do septembra 2009. godine, zbog nepravilnosti u toku procesa privatizacije i,,lične koristi vlasnika” podneto je ukupno 428 krivičnih prijava, kojima je obuhvaćeno 864 osoba, od kojih su 53lišene slobode.

SOCIJALNO PRAVO

121

VI ZDRAVSTVENA ZAŠTITA I ZDRAVSTVENO OSIGURANJE

,, Zdravi građani su temelj razvoja svake zemlje, jer samozdravi ljudi doprinose socijalnom i ekonomskom razvoju.U tom svetlu, sistem zdravstvene zaštite se ne može posmatratikao potrošnja, već investicija u ostvarivanju sveukupnograzvoja društva”.117

Sistem zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji uređen jeZakonom o zdravstvenoj zaštiti118, Zakonom o zdravstvenom osiguranju119, , kao i dru-gim zakonima.

Zakonom o zdravstvenoj zaštiti uređuje se sistem zdravstvene zaštite, organizaci-ja zdravstvene službe, društvena briga za zdravlje stanovništva, opšti interes u zdravstve-noj zaštiti, prava i obaveze pacijenata, zdravstvena zaštita stranaca, osnivanje Agencijeza akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kaoi druga pitanja od značaja za organizaciju i sprovođenje zdravstvene zaštite.

Zakonom o zdravstvenom osiguranju uređuju se: a) prava iz obaveznog zdrav-stvenog osiguranja zaposlenih i drugih građana, obuhvaćenih obaveznim zdravstvenimosiguranjem; b) organizacija i finansiranje obaveznog zdravstvenog osiguranja; c) dobro-voljno zdravstveno osiguranje i d) druga pitanja od značaja za sistem zdravstvenog osi-guranja.

1.Stanje zdravstvene zaštite u Republici Srbiji

1.1. Stanovništvo

U Republici Srbiji, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku za 2008. godi-nu, živi 7.350.222 stanovnika.

Glavna obeležja demografskih prilika u Republici Srbiji su tendencija smanjenja broja istarenje stanovnika .

117 Plan razvoja zdravstvene zaštite Republike Srbije.(,, Službeni glasnik RS“, broj 88/10)118 ,,Službeni glasnik RS”, br.107/05, 72/09- dr.zakon, 88/10,99/10119 ,,Službeni glasnik RS”, br. 107/05 i 109/05 – ispravka;

123

Stopa živorođenja je u 2008. godini iznosila 9,4 na 1000 stanovnika, a stopa smrtnosti 14na 1000 stanovnika, što je uslovilo negativnu stopu prirodnog priraštaja od 4,6 na 1000 stanov-nika.

Procenat lica starih 65 i više godina (17,2%) u ukupnoj populaciji je iznad proseka uevropskom regionu (15,1%), dok je procenat mladih uzrasta do 14 godina (15,5%) ispod pro-seka (17%).

U 2008. godini, prosečan životni vek (očekivano trajanje života na rođenju) za muškarceje iznosio 71,1 godinu, a za žene 76,2 godine, što je za oko šest godina kraće od proseka za ze-mlje EU. Prema projekciji stanovništva Republičkog zavoda za statistiku do 2022. godine oče-kuje se kontinuirano smanjenje broja stanovnika.

1.2. Zdravstvena služba

Prema Planu mreže zdravstvenih ustanova, ukupan broj zdravstvenih ustanova120 u dr-žavnoj svojini je 375 i to:

- 167 domova zdravlja;- 41 apoteka;- 16 zavoda na primarnom nivou;- pet zdravstvenih centara;- 4 0 opštih bolnica;- 40 specijalnih bolnica za akutna i hronična stanja i za rehabilitaciju;- pet kliničko-bolničkih centara;- šest klinika;- 13 instituta;- Vojno-medicinska akademija;- četiri klinička centra;- 37 instituta i zavoda koji obavljaju delatnost na više nivoa.Ukupan broj postelja utvrđen Planom mreže iznosi 38.590, čime je postignuta obezbe-

đenost od 525 postelja na 100.000 stanovnika.Prema podacima dobijenim iz zdravstvenih ustanova putem zdravstveno-statističkih iz-

veštaja, ukupan broj postelja u 2008. godini iznosio je 39.660 postelja (bez postelja u dnevnimbolnicama). Na taj način je postignuta obezbeđenost od 540 postelja na 100.000 stanovnika,što je nešto manje od proseka EU (570 na 100.000 stanovnika).

U zdravstvenim ustanovama iz Plana mreže 2008. godine bilo je ukupno 114.317 zapo-slenih. Od tog broja 20.668 (18,1%) su doktori medicine (od toga 74,3% specijalisti raznih di-sciplina), 39.905 (34,9%) medicinske sestre-tehničari, 29.117 (25,5%) administrativno-tehnič-ki radnici, dok 24.627 (21,5%) čine ostali zdravstveni radnici (doktori stomatologije, diplomi-rani farmaceuti, diplomirani farmaceuti-medicinski biohemičari, stomatološki tehničari, farma-ceutski tehničari, laboratorijski tehničari, radiološki tehničari i dr.) i zdravstveni saradnici.

120 Plan mreže zdravstvenih ustanova ("Službeni glasnik RS", br. 42/06, 119/07, 84/08, 71/09 i 85/09).

DR RAJKO KOSANOVIĆ

124

U Republici Srbiji je, u odnosu na broj zaposlenih u zdravstvenim ustanovama iz Planamreže, postignuta obezbeđenost od 281 lekara na 100.000 stanovnika ( dok je u EU - 321 le-kar na 100.000 stanovnika).

U primarnoj zdravstvenoj zaštiti postignuta je obezbeđenost od 81 lekara na 100.000 sta-novnika, odnosno jednog lekara na 1.228 stanovnika.

Broj medicinskih sestara-tehničara (uzimajući u obzir zaposlene u zdravstvenim ustano-vama iz Plana mreže) na 100.000 stanovnika u Republici Srbiji je 572 ( u EU- 745 na 100.000stanovnika).

Udeo administrativno-tehničkih radnika u ukupnom broju zaposlenih, premda kontinui-rano smanjivan, i dalje je visok i u 2008. godini iznosio je 25,5%.

Na nivou Republike Srbije prisutan je problem teritorijalne nejednakosti u pogledu obez-beđenosti stanovništva zdravstvenim radnicima. Tako, broj lekara (zaposlenih u ustanovama izPlana mreže) na 100.000 stanovnika u upravnim okruzima kreće se u rasponu od 151 (Srem-ski upravni okrug) do čak 437 (Nišavski upravni okrug), a medicinskih sestara od 314 (Srem-ski upravni okrug) do 657 (Zaječarski upravni okrug).

Pored zdravstvenih ustanova u državnoj svojini, zdravstvene usluge pružaju se i u zdrav-stvenim ustanovama u privatnoj svojini i privatnoj praksi. Početkom 2009. godine u Repu-blici Srbiji bilo je registrovano preko 5.000 oblika zdravstvene službe u privatnoj svojini(zdravstvene ustanove i privatna praksa), od čega su 7 domovi zdravlja, 72 bolnice, zatim 136poliklinika, oko 1.200 lekarskih ordinacija, 2.000 stomatoloških ordinacija, 1.400 apoteka i 200različitih laboratorija i dijagnostičkih ordinacija.

1.3. Zdravstveno stanje stanovništva

U Republici Srbiji, vodeći uzroci obolevanja, invalidnosti i prevremenog (pre 65. godine)umiranja su hronične nezarazne bolesti .

Ishemijske bolesti srca, cerebrovaskularne bolesti, rak pluća, afektivni poremećaji (unipo-larna depresija) i šećerna bolest predstavljaju hronične nezarazne bolesti koje su odgovorne zaskoro dve trećine ukupnog opterećenja bolešću.

U 2008. godini hronične nezarazne bolesti činile su preko 85% svih uzroka smrti. U struk-turi mortaliteta, bolesti srca i krvnih sudova činile su više od polovine svih smrtnih ishoda(55,8%), a svaka peta umrla osoba (20%) bila je žrtva malignog tumora.

Najveći porast specifičnog mortaliteta zabeležen u Republici Srbiji tokom poslednje de-cenije je od malignih tumora posmatranih zajedno, odnosno svih vodećih lokalizacija malignihtumora (osim raka želuca), kao i komplikacija šećerne bolesti.

Standardizovana stopa smrtnosti od malignih bolesti u Republici Srbiji u 2007. godini iz-nosila je 203 umrla na 100.000 stanovnika, dok je ta stopa u Evro A-grupi 169 na 100.000 sta-novnika.

Faktori rizika za brojne hronične nezarazne bolesti su: pušenje, hipertenzija, hiperholeste-rolemija, gojaznost, nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, rizici prisutni u životnoj sredini izloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci.

SOCIJALNO PRAVO

125

2. Organizacija zdravstvenog osiguranja

U Republici Srbiji zdravstveno osiguranje je:1) obavezno zdravstveno osiguranje (zdravstveno osiguranje kojim se zaposlenima i dru-

gim građanima obuhvaćenim obaveznim zdravstvenim osiguranjem, na načelima solidarnostii uzajamnosti, kao i drugim načelima utvrđenim zakonom, obezbeđuju pravo na zdravstvenuzaštitu i pravo na novčane naknade) i

2) dobrovoljno zdravstveno osiguranje (osiguranje od nastanka rizika plaćanja učešća utroškovima zdravstvene zaštite , osiguranje građana koji nisu obavezno osigurani odnosno ko-ji se nisu uključili u obavezno zdravstveno osiguranje, kao i osiguranje na veći obim i standardi druge vrste prava iz zdravstvenog osiguranja).

Obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata: 1) osiguranje za slučaj bolesti i povredevan rada i 2) osiguranje za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti.

Načelo solidarnosti i uzajamnosti, prema članu 11. zakona:,, ostvaruje se uspostavlja-njem međugeneracijske solidarnosti i uzajamnosti, solidarnosti i uzajamnosti između polova,između bolesnih i zdravih, kao i između lica različitog materijalnog statusa, u obezbeđivanju ikorišćenju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Načelo solidarnosti i uzajamnosti ostvaruje se uspostavljanjem takvog sistema obaveznogzdravstvenog osiguranja u kojem troškove obaveznog zdravstvenog osiguranja snose osigura-nici i drugi uplatioci doprinosa, srazmerno svojim materijalnim mogućnostima, i to uplatomdoprinosa na ostvarene prihode, s tim da prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja koristeona lica kod kojih je nastupila bolest ili drugi osigurani slučaj”.

2.1. Obavezno zdravstveno osiguranje

Obavezno zdravstveno osiguranje obezbeđuje se i sprovodi u Republičkom zavodu zazdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: Republički zavod) i u organizacionim jedinicamaRepubličkog zavoda (u daljem tekstu: filijale), dok se određeni poslovi obaveznog zdravstve-nog osiguranja sprovode se i u Pokrajinskom zavodu za zdravstveno osiguranje.

Republički zavod je pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osigura-nje u kojem se ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i obezbeđuju sredstva zaobavezno zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonom.

Organi Republičkog zavoda jesu: Upravni odbor, Nadzorni odbor i direktor.U Republičkom zavodu su, kao organizacioni delovi, obrazovane filijale, čije su niže or-

ganizacione jedinice ispostave.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

126

Tabela 34: Filijale i ispostave Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje

Republički zavod ima 30 filijala (dve ne funkcionišu, i to: u Prizrenu i Peći), a filijala uGračanici najvećim delom pokriva područje ovih filijala, jer u jednom broju enklava žive osi-gurana lica kojima se preko ove filijale obezbeđuju uslovi za ostvarivanje prava iz zdravstve-nog osiguranja. U Republičkom zavodu, prema tome, funkcioniše 28 filijala u kojima osigura-nici i osigurana lica ostvaruju prava iz zdravstvenog osiguranja.

U Republičkom zavodu na dan 6.12.2010. godine, nakon izvršene racionalizacije, u rad-nom odnosu je bilo 2.417 zaposlenih, od toga 2.204 u radnom odnosu na neodređeno vreme,a 213 u radnom odnosu na određeno vreme.

SOCIJALNO PRAVO

127

Redni broj

Filijala Sedište Broj ispostava

1. za Severnoba ki okrug Subotica 2 2. za Srednjebanatski okrug Zrenjanin 4 3. za Severnobanatski okrug Kikinda 5 4. za Južnobanatski okrug Pan evo 7 5. za Zapadnoba ki okrug Sombor 3 6. za Južnoba ki okrug Novi Sad 10 7. za Sremski okrug Sremska Mitrovica 6 8. za Ma vanski okrug Šabac 7 9. za Kolubarski okrug Valjevo 5 10. za Podunavski okrug Smederevo 2 11. za Brani evski okrug Požarevac 7 12. za Šumadijski okrug Kragujevac 6 13. za Pomoravski okrug Jagodina 5 14. za Borski okrug Bor 3 15. za Zaje arski okrug Zaje ar 2 16. za Zlatiborski okrug Užice 9 17. za Moravi ki okrug a ak 3 18. za Raški okrug Kraljevo 4 19. za Rasinski okrug Kruševac 5 20. za Nišavski okrug Niš 7 21. za Topli ki okrug Prokuplje 3 22. za Pirotski okrug Pirot 3 23. za Jablani ki okrug Leskovac 5 24. za P injski okrug Vranje 6 25. za Kosovski okrug Priština - u Gra anici 9 28. za Kosovskomitrova ki okrug Kosovska Mitrovica 5 29. za Kosovskopomoravski okrug Gnjilane 3 30. za grad Beograd Beograd 17

UKUPNO: 153

Tabela 35: Broj zaposlenih u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje ( stanje: 6.12. 2010.)

Zdravstvenu zaštitu Republički zavod finansira preko davalaca zdravstvenih usluga:• zdravstvenih ustanova koje su obuhvaćene Planom mreže zdravstvenih ustanova u

skladu sa odredbama Uredbe o planu mreže zdravstvenih ustanova (“Službeni glasnikRS”, br. 42/06...85/09) - indirektni korisnici sredstava Republički zavoda,

• drugih učesnika u pružanju zdravstvene zaštite i• zdravstvenih ustanova koje nisu u Planu mreže.Pravo iz zdravstvenog osiguranja, odnosno iz zdravstvene zaštite, osiguranici i druga lica

ostvaruju u 320 zdravstvenih ustanova koje se finansiraju iz sredstava Republičkog zavoda, ito:

Tabela 36: Zdravstvene ustanove koje se finansiraju iz sredstava Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje

DR RAJKO KOSANOVIĆ

128

Stepen stru ne spreme Broj zaposlenih %

VII 970 40,13VI 366 15,14V 4 0,17IV 1.008 41,71III 24 0,99

osnovna škola 45 1,86UKUPNO: 2.417 100,00

- domovi zdravlja 124- zdravstveni centri 29- opšte i specijalne bolnice 34- zavodi 18- instituti 12- klinike 6- klini ko bolni ki centri 5- klini ki centri 4- zdravstvene ustanove za rehabilitaciju 21- zavodi za javno zdravlje 24- apoteke 38- instituti za transfuziju krvi 3- Institut "Torlak" 1- Vojnomedicinska akademija 1 Ukupno: 320

Zdravstvena zaštita ostvaruje se i preko: Ustanova socijalne zaštite ( 55 ustanova) i orto-pedskih i optičarskih preduzeća ( 93 preduzeća).

Osigurana lica zdravstvenu zaštitu ostvaruju i preko zdravstvenih ustanova koje nisu uPlanu mreže, a koje pružaju usluge koje se ne mogu obezbediti u okviru postojećih kapacitetazdravstvenih ustanova u Planu mreže.

Od ukupnog broja zaposlenih u zdravstvenim ustanovama iz Plana mreže Republički za-vod obezbeđuje zarade - plate za 104.876 zaposlenih.

2.2. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje može organizovati i sprovoditi Republički zavod ipravna lica koja obavljaju delatnost osiguranja u skladu sa zakonom kojim se uređuje osigura-nje, a takođe mogu ga organizovati i sprovoditi i investicioni fondovi za dobrovoljno zdravstve-no osiguranje, u skladu sa posebnim zakonom.

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je osiguranje:- od nastanka rizika plaćanja učešća u troškovima zdravstvene zaštite u skladu sa zako-

nom;- građana koji nisu obavezno osigurani po zakonu odnosno koji se nisu uključili u oba-

vezno zdravstveno osiguranje, kao i- osiguranje na veći obim i standard i druge vrste prava iz zdravstvenog osiguranja.Vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja su:1) paralelno zdravstveno osiguranje - osiguranje kojim se pokrivaju troškovi zdravstve-

ne zaštite koji nastaju kada osiguranik ostvaruje zdravstvenu zaštitu koja je obuhvaćena oba-veznim zdravstvenim osiguranjem na način i po postupku koji su drukčiji od načina i postup-ka ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja koji je propisan zakonom kojimse uređuje zdravstveno osiguranje i propisima donetim za sprovođenje tog zakona;

2) dodatno zdravstveno osiguranje - osiguranje kojim se pokrivaju troškovi zdravstve-nih usluga, lekova, medicinsko-tehničkih pomagala, odnosno novčanih naknada koji nisu obu-hvaćeni pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno osiguranje na veći sadržaj,obim i standard prava, kao i iznos novčanih naknada obuhvaćenih obaveznim zdravstvenimosiguranjem;

3) privatno zdravstveno osiguranje - osiguranje lica koja nisu obuhvaćena obaveznimzdravstvenim osiguranjem ili koja se nisu uključila u obavezno zdravstveno osiguranje, za po-krivanje troškova za vrstu, sadržaj, obim i standard prava koja se ugovaraju sa davaocem osi-guranja.

Osnovna značenja pojmova u vezi sa pružanjem dobrovoljnog zdravstvenog osiguranjasu:

1) Davalac osiguranja - Republički zavod i društvo za osiguranje koji organizuju i spro-vode dobrovoljno zdravstveno osiguranje;

2) Osiguranik - fizičko lice koje je sklopilo ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osigu-ranju, ili za koga je, na osnovu njegove saglasnosti, sklopljen ugovor o dobrovoljnom zdrav-stvenom osiguranju sa davaocem osiguranja i koji koristi prava utvrđena ugovorom o dobro-voljnom zdravstvenom osiguranju, kao i član porodice osiguranika;

SOCIJALNO PRAVO

129

3) Ugovarač dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja (u daljem tekstu: ugovarač) je prav-no ili fizičko lice, kao i drugi pravni subjekt koji u ime i za račun osiguranika, odnosno u svo-je ime i za račun osiguranika zaključi ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju sa da-vaocem osiguranja i koji se obavezao na uplatu premije osiguranja iz svojih sredstava ili na te-ret sredstava osiguranika;

4) Premija osiguranja - novčani iznos koji plaća osiguranik,odnosno ugovarač dobrovolj-nog zdravstvenog osiguranja davaocu osiguranja;

5) Polisa osiguranja - isprava o zaključenom ugovoru o dobrovoljnom zdravstvenom osi-guranju sa davaocem osiguranja;

6) Kolektivno osiguranje - dobrovoljno zdravstveno osiguranje koje zaključuje ugovaračsa davaocem osiguranja koga je izabrao u skladu sa zakonom, o čemu ugovarač i davalac osi-guranja mogu zaključiti ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju;

7) Zdravstvene usluge - usluge koje se pružaju u zdravstvenim ustanovama i drugim ob-licima zdravstvene službe (u daljem tekstu: privatna praksa), u skladu sa zakonom kojim seuređuje zdravstvena zaštita, radi sprovođenja zdravstvene zaštite, odnosno radi sprovođenjamera za očuvanje i unapređenje zdravlja ljudi, sprečavanja, suzbijanja i ranog otkrivanja bole-sti, povreda i drugih poremećaja zdravlja, lečenja i rehabilitacije, uključujući i zdravstveneusluge iz tradicionalne medicine, koje su bezbedne, kvalitetne i efikasne;

8) Zdravstvena ustanova - pravno lice koje obavlja zdravstvenu delatnost i koja je dobiladozvolu od ministarstva nadležnog za poslove zdravlja za obavljanje zdravstvene delatnosti uskladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita i propisima donetim za sprovođenjetog zakona;

9) Privatna praksa - drugi oblik zdravstvene službe u kojoj se obavljaju određeni poslovizdravstvene delatnosti i koja je dobila dozvolu Ministarstva za obavljanje određenih poslovazdravstvene delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita i propisimadonetim za sprovođenje tog zakona;

10) Drugi davaoci zdravstvenih usluga su druga pravna ili fizička lica koja obavljaju od-ređene poslove iz zdravstvene delatnosti, odnosno obezbeđuju medicinsko-tehnička pomaga-la, a koji su dobili dozvolu nadležnog organa za obavljanje tih poslova, u skladu sa zakonom;

11) Lek - proizvod koji je dobio dozvolu za stavljanje u promet u Republici Srbiji, kao iproizvod koji nije dobio dozvolu za stavljanje u promet u Republici Srbiji i koji se uvozi naosnovu odobrenja Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, u skladu sa zakonom kojimse uređuje oblast lekova;

12) Medicinsko-tehnička pomagala - medicinska sredstva koja služe za funkcionalnu iestetsku zamenu izgubljenih delova tela, odnosno za omogućavanje oslonca, sprečavanje na-stanka deformiteta i ispravljanje postojećih deformiteta i olakšavanje vršenja osnovnih život-nih funkcija;

12a) Implantat je medicinsko sredstvo koje se hirurškim putem ugrađuje u ljudski orga-nizam;

13) Novčane naknade - naknade koje davalac osiguranja obezbeđuje osiguraniku u sluča-ju gubitka zarade, odnosno plate ili drugih primanja zbog privremene sprečenosti za rad, na-knada troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite, kao i druge vrste novčanihnaknada u vezi sa ostvarivanjem prava iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja;

DR RAJKO KOSANOVIĆ

130

14) Dan početka dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja - datum upisan u polisu osigura-nja od koga počinje ostvarivanje prava i obaveza iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.

15) Isprava o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju - dokument koji osiguraniku izda-je davalac osiguranja na osnovu koje osiguranik dokazuje svojstvo osiguranika dobrovoljnogzdravstvenog osiguranja i ostvaruje prava iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.

3. Lica kojima se obezbeđuju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa zakonom, obezbeđuju se:a) osiguranim licima ( osiguranicima i članovi porodice osiguranika);b) licima koja se uključuju u obavezno zdravstveno osiguranje;c) licima kojima se u određenim slučajevima obezbeđuju prava iz obaveznog zdravstvenog

osiguranja id) državljanima, odnosno osiguranicima zemalja sa kojima je zaključen međunarodni ugo-

vor o socijalnom osiguranju.

3.1. Osigurana lica

Osiguranim licima smatraju se: 1) osiguranici i 2)članovi njihovih porodica.

3.1.1. Osiguranici

Osiguranici su fizička lica koja su obavezno osigurana u skladu sa zakonom, i to:1) lica u radnom odnosu, odnosno zaposlena u privrednom društvu, drugom pravnom licu,

državnom organu, organu jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine, kao i kod fizičkihlica (u daljem tekstu: zaposleni);

2) civilna lica na službi u Vojsci i vojnim jedinicama i vojnim ustanovama;3) izabrana, imenovana ili postavljena lica, ako za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu, od-

nosno platu ili naknadu zarade;4) lica koja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, obavljaju poslove van prostorija po-

slodavca;5) lica koja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, obavljaju poslove kućnog pomoć-

nog osoblja;6) državljani Republike koji su na teritoriji Republike zaposleni kod stranih ili međunarod-

nih organizacija i ustanova, stranih konzularnih ili diplomatskih predstavništava ili su zaposlenikod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno;

7) lica u radnom odnosu, odnosno zaposleni upućeni na rad u inostranstvo, odnosno zapo-sleni u privrednom društvu ili drugom pravnom licu koje obavlja delatnost ili usluge u inostran-stvu, ako nisu obavezno osigurani po propisima te zemlje, ili ako međunarodnim ugovorom nijedrukčije određeno;

8) zaposleni roditelj, usvojitelj, hranitelj, odnosno staratelj koji odsustvuje sa rada dok detene navrši tri godine života, dok mu miruju prava i obaveze po osnovu rada, u skladu sa propisi-ma o radu;

9) državljani Republike zaposleni u inostranstvu kod stranog poslodavca koji nemaju zdrav-stveno osiguranje stranog nosioca zdravstvenog osiguranja ili koji nisu obavezno osigurani pre-

SOCIJALNO PRAVO

131

ma propisima strane države, odnosno ako prava iz zdravstvenog osiguranja po propisima te dr-žave, za sebe ili članove svoje porodice, ne mogu ostvarivati ili koristiti van teritorije te države;

10) strani državljani i lica bez državljanstva koji su, na teritoriji Republike, zaposleni kodstranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno, kao i kodmeđunarodnih organizacija i ustanova i stranih diplomatskih i konzularnih predstavništava, akoje takvo osiguranje predviđeno međunarodnim ugovorom;

11) državljani Republike zaposleni u domaćinstvima državljana Republike u radnom odno-su u inostranstvu kod organizacije čije je sedište na teritoriji Republike;

12) lica koja imaju pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, prema propisimao zapošljavanju;

13) lica koja obavljaju privremene i povremene poslove u skladu sa zakonom kojim se ure-đuje rad (lica koja nisu u radnom odnosu, zaposleni koji rade nepuno radno vreme – do punogradnog vremena i korisnici starosne penzije);

14) lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove preko omla-dinske, odnosno studentske zadruge a imaju navršenih 26 godina života, odnosno bez obzira nagodine života ako nisu na školovanju;

15) lica koja po prestanku radnog odnosa ostvaruju pravo na naknadu zarade zbog povredena radu ili profesionalne bolesti, u skladu sa ovim zakonom;

16) lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu, po osnovu autorskog ugovora, poosnovu ugovora o porodičnom smeštaju prema propisima o socijalnoj zaštiti, kao i po osnovudrugih ugovora kod kojih se za izvršen posao ostvaruje naknada (u daljem tekstu: ugovorena na-knada);

17) lica koja su osnivači, članovi, odnosno akcionari privrednih društava (ortačka društva,komanditna društva, društva sa ograničenom odgovornošću, akcionarska društva i druge pravneforme privrednih društava, odnosno preduzeća), koji u njima nisu zasnovali radni odnos ali oba-vljaju određene poslove (u daljem tekstu: osnivači privrednih društava);

18) preduzetnici koji su registrovani za obavljanje zakonom dozvoljene delatnosti u vidu za-nimanja radi samostalnog obavljanja delatnosti, obavljanja delatnosti slobodne profesije, kao i sa-mostalni umetnici, u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: preduzetnici);

19) sportisti, koji u skladu sa zakonom kojim se uređuje sport obavljaju sportsku delatnostkao samostalnu delatnost;

20) sveštenici i verski službenici koji te poslove obavljaju kao samostalnu delatnost;21) poljoprivrednici stariji od 18 godina života, koji obavljaju poljoprivrednu delatnost kao

jedino ili osnovno zanimanje, u skladu sa zakonom, ako nisu: osiguranici zaposleni, osiguranicisamostalnih delatnosti, osiguranici iz tačke 17) ovog stava, korisnici penzija, lica na školovanju;

22) korisnici penzije i prava na novčane naknade koji su ova prava ostvarili prema propisi-ma o penzijskom i invalidskom osiguranju;

23) državljani Republike koji primaju penziju ili invalidninu isključivo od inostranog nosio-ca osiguranja dok borave ili imaju prebivalište na teritoriji Republike, odnosno koji primaju pen-ziju od države sa kojom ne postoji bilateralni sporazum o socijalnom osiguranju ili ako prava izzdravstvenog osiguranja po propisima države isplatioca penzije, za sebe ili članove svoje porodi-ce, ne mogu koristiti ili ostvarivati van teritorije te države;

24) strani državljani koji na teritoriji Republike rade kod domaćih organizacija, odnosno pri-vatnih poslodavaca na osnovu posebnih ugovora o razmeni stručnjaka ili sporazuma o međuna-rodnoj tehničkoj saradnji;

DR RAJKO KOSANOVIĆ

132

25) strani državljani za vreme školovanja ili stručnog usavršavanja na teritoriji Republike.Svojstvo osiguranika može se steći samo po jednom osnovu osiguranja.Osiguranicima, u skladu sa članom 22. zakona, smatraju se i lica koja pripadaju grupaciji

stanovništva koja je izložena povećanom riziku obolevanja; lica čija je zdravstvena zaštita potreb-na u vezi sa sprečavanjem, suzbijanjem, ranim otkrivanjem i lečenjem bolesti od većeg socijal-no-medicinskog značaja; kao i lica koja su u kategoriji socijalno ugroženog stanovništva, ako neispunjavaju uslove za sticanje svojstva osiguranika, ili ako prava iz obaveznog zdravstvenog osi-guranja ne ostvaruju kao članovi porodice osiguranika, i to:

1) deca do navršenih 15 godina života, školska deca i studenti do kraja propisanog školova-nja, a najkasnije do navršenih 26 godina, u skladu sa zakonom;

2) žene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12meseci nakon porođaja;

3) lica starija od 65 godina života;4) osobe sa invaliditetom i mentalno nedovoljno razvijena lica;5) lica u vezi sa lečenjem od HIV infekcije ili drugih zaraznih bolesti koje su utvrđene po-

sebnim zakonom kojim se uređuje oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, malignih bole-sti, hemofilije, šećerne bolesti, psihoze, epilepsije, multiple skleroze, lica u terminalnoj fazi hro-nične bubrežne insuficijencije, cistične fibroze, sistemske autoimune bolesti, reumatske groznice,bolesti zavisnosti, obolela odnosno povređena lica u vezi sa pružanjem hitne medicinske pomoći,kao i lica obuhvaćena zdravstvenom zaštitom u vezi sa davanjem i primanjem tkiva i organa;

6) monasi i monahinje;7) materijalno neobezbeđena lica koja primaju materijalno obezbeđenje po propisima o so-

cijalnoj zaštiti, odnosno po propisima o zaštiti boraca, vojnih invalida i civilnih invalida rata;8) korisnici stalnih novčanih pomoći, kao i pomoći za smeštaj u ustanove socijalne zaštite

ili u druge porodice, po propisima o socijalnoj zaštiti;9) nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroženih lica čiji su mesečni prihodi ispod

prihoda utvrđenih u skladu sa ovim zakonom;10) korisnici pomoći – članovi porodice čiji je hranilac na odsluženju vojnog roka;11) lica romske nacionalnosti koja zbog tradicionalnog načina života nemaju stalno prebi-

valište, odnosno boravište u Republici.Sredstva za finansiranje zdravstvenog osiguranja lica iz člana 22. zakona obezbeđuju se u

budžetu Republike i prenose Republičkom zavodu.

3.1.2. Članovi porodice osiguranika

Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrđena zakonom obezbeđuju se i članovimaporodice osiguranika , osim stranim državljanima.

Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrđena zakonom, obezbeđuju se i članovimauže porodice osiguranika iz člana 22. , tač. 7) – 9) i 11) zakona, kao i licima koja se uključuju uobavezno zdravstveno osiguranje..

Članovima porodice, smatraju se:1) članovi uže porodice (supružnik ili vanbračni partner, deca rođena u braku ili van braka,

usvojena i pastorčad i deca uzeta na izdržavanje);2) članovi šire porodice (roditelji, očuh, maćeha, usvojitelj, deda, baba, unučad, braća i se-

stre, koje osiguranik izdržava, u smislu propisa o porodičnoj zaštiti, kao i propisa o socijalnoj zaš-titi i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana).

SOCIJALNO PRAVO

133

Vanbračni partner smatra se članom uže porodice ako sa osiguranikom živi u vanbračnoj za-jednici najmanje dve godine pre dana podnošenja prijave na osiguranje.

Bliži uslovi za ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja ovihlica propisani su čl.25-27.zakona.

3.2. Lica koja se uključuju u obavezno zdravstveno osiguranje

Lica koja nisu obavezno osigurana, mogu da se uključe u obavezno zdravstveno osiguranjeradi obezbeđivanja za sebe i članove svoje uže porodice prava iz obaveznog zdravstvenog osigu-ranja, pod uslovima, na način, u sadržaju i obimu propisanim zakonom.

Ova imaju svojstvo osiguranika, odnosno osiguranog lica. Lica koja imaju svojstvo osigura-nika plaćaju doprinos iz svojih sredstava u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za oba-vezno socijalno osiguranje.

Svojstvo osiguranika stiče se, odnosno prestaje danom podnošenja zahteva.

3.3. Lica kojima se u određenim slučajevima obezbeđuju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrđena zakonom, samo u slučaju nastankapovrede na radu ili profesionalne bolesti, obezbeđuju se:

1) učenicima i studentima koji se, u skladu sa zakonom, nalaze na obaveznom proizvodnomradu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi;

2) licima koja, u skladu sa zakonom, obavljaju određene poslove za koje ne primaju zaradu,odnosno ugovorenu naknadu (na osnovu ugovora o volonterskom radu);

3) licima koja, u skladu sa zakonom, obavljaju privremene i povremene poslove preko omla-dinske odnosno studentske zadruge do navršenih 26 godina života, ako su na školovanju;

4) licima koja se nalaze na dodatnom obrazovanju i obuci po uputu organizacije nadležne zazapošljavanje;

5) licima koja učestvuju u organizovanim javnim radovima od opšteg značaja;6) licima koja učestvuju u akcijama spasavanja ili u zaštiti i spasavanju prilikom elementar-

nih nepogoda i drugih nesreća;7) licima angažovanim u vatrogasnim službama za gašenje požara i na obuci za gašenje po-

žara;8) licima koja se nalaze na osposobljavanju i obučavanju za odbranu i druge vidove obuke

za potrebe odbrane zemlje;9) licima koja su angažovana na obezbeđivanju javnih skupova, kulturnih i sportskih doga-

đaja i drugih javnih okupljanja građana;10) licima koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici zavo-

da za izdržavanje kazne zatvora (radionica, radilište i sl.) i na drugom mestu rada.

3.4. Državljani, odnosno osiguranici zemalja sa kojima je zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju

Državljani, odnosno osiguranici zemalja sa kojima je zaključen međunarodni ugovor o so-cijalnom osiguranju ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u sadržaju i obimukoji su utvrđeni zakonom, ako međunarodnim ugovorom o socijalnom osiguranju nije drukčijeodređeno.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

134

Troškovi zdravstvene zaštite stranih državljana, odnosno osiguranika , ako je međunarod-nim ugovorom utvrđeno recipročno plaćanje, isplaćuju se u skladu sa zakonom, odnosno me-đunarodnim ugovorom.

Troškove zdravstvene zaštite državljana, odnosno osiguranika zemalja sa kojima je zaklju-čen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju, ako je tim ugovorom utvrđena naknadastvarnih troškova, snosi Republički zavod u celini, a nadoknađuje ih od inostranog nosiocazdravstvenog osiguranja.

Tabela 37: Broj osiguranih lica Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje ( stanje: decembar 2010.)

SOCIJALNO PRAVO

135

R.br. Naziv organizacione jedinice Broj 1. Filijala Subotica 174.919 2. Filijala Zrenjanin 174.915 3. Filijala Kikinda 139.295 4. Filijala Pan evo 272.086 5. Filijala Sombor 183.381 6. Filijala Novi Sad 571.270 7. Filijala Sremska Mitrovica 284.919 8. Filijala Šabac 279.285 9. Filijala Valjevo 157.094

10. Filijala Smederevo 184.024 11. Filijala Požarevac 163.300 12. Filijala Kragujevac 277.727 13. Filijala Jagodina 200.684 14. Filijala Bor 118.174 15. Filijala Zaje ar 98.428 16. Filijala Užice 278.244 17. Filijala a ak 202.202 18. Filijala Kraljevo 275.142 19. Filijala Kruševac 217.259 20. Filijala Niš 360.519 21. Filijala Prokuplje 84.227 22. Filijala Pirot 87.498 23. Filijala Leskovac 199.050 24. Filijala Vranje 194.193 25. Filijala Priština 43.174 26. Filijala Kosovska Mitrovica 45.079 27. Filijala Gnjilane 23.823 28. Filijala Beograd 1.554.987

Ukupno 6.843.998

Tabela 38:Broj osiguranih lica Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranjepo osnovama osiguranja ( stanje: u decembru 2010.).

4. Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja jesu:1) pravo na zdravstvenu zaštitu;2) pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad osiguranika (u da-

ljem tekstu: naknada zarade);3) pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite (u daljem

tekstu: naknada troškova prevoza).Prava iz zdravstvenog osiguranja ostvaruju se pod uslovom da je dospeli doprinos za

zdravstveno osiguranje plaćen, ako zakonom nije drukčije određeno.

4.1. Pravo na zdravstvenu zaštitu

Pravo na zdravstvenu zaštitu za slučaj nastanka bolesti i povrede van rada obuhvatazdravstvenu zaštitu u pogledu prevencije i ranog otkrivanja bolesti, zdravstvenu zaštitu u vezisa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon po-rođaja, kao i zdravstvenu zaštitu u slučaju bolesti i povrede van rada bez obzira na uzrok, ko-ja se obezbeđuje na primarnom, sekundarnom i tercijernom nivou, u zavisnosti od zdravstve-nog stanja osiguranog lica, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje za-kona.

Pravo na zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti obu-hvata zdravstvenu zaštitu u slučaju nastanka povrede na radu ili profesionalne bolesti koja seobezbeđuje na primarnom, sekundarnom i tercijernom nivou.

Pravo na zdravstvenu zaštitu koje se obezbeđuje obaveznim zdravstvenim osiguranjem,obuhvata:

1) mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti;

DR RAJKO KOSANOVIĆ

136

R.Br. Kategorija osiguranika Broj %

1. Zaposlena lica i lanovi porodica 2.875.243 42,01 2. Nezaposlena lica koja primaju naknadu 95.358 1,39 3. Korisnici penzije i drugih prava na nov ane naknade 1.895.397 27,69 4. Samostalna delatnost 287.214 4,20 5. Poljoprivrednici 320.771 4,68%

6. Lica osigurana za slu aj povrede na radu i profesionalne bolesti

494 0,01

7. Lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu 16.899 0,25 8. Strani državljani 283 0,00 9. Osiguranici u smislu zakona – lan 22 1.225.077 17.90

10. Osiguranici po posebnim propisima 74.488 1,09 11. Me unarodni sporazum – Konvencije 43.099 0,63 12. Lica koja se uklju uju u obavezno zdravstveno osiguranje 9.675 0,14

Ukupno 6.843.998 10,00

2) preglede i lečenje žena u vezi sa planiranjem porodice kao i u toku trudnoće, porođajai materinstva do 12 meseci nakon porođaja;

3) preglede i lečenje u slučaju bolesti i povrede;4) preglede i lečenje bolesti usta i zuba;5) medicinsku rehabilitaciju u slučaju bolesti i povrede;6) lekove i medicinska sredstva;7) proteze, ortoze i druga pomagala za kretanje, stajanje i sedenje, pomagala za vid, sluh,

govor, stomatološke nadoknade, kao i druga pomagala (: medicinsko-tehnička pomagala).

a) Mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti

Osiguranim licima se, radi očuvanja i unapređenja zdravlja, sprečavanja, suzbijanja i ra-nog otkrivanja bolesti i drugih poremećaja zdravlja obezbeđuju sledeće mere:

1) zdravstveno vaspitanje koje se sprovodi organizovanjem posebnih predavanja ili dava-nja saveta od strane zdravstvenog radnika u vezi sa zaštitom, očuvanjem i unapređenjem zdra-vlja, sticanjem znanja i navika o zdravom načinu života, otkrivanjem i suzbijanjem faktora ri-zika;

2) sistematski i ostali pregledi dece, školske omladine, studenata do kraja propisanog ško-lovanja, a najkasnije do navršenih 26 godina života, žena u vezi sa trudnoćom i odraslih osobau skladu sa republičkim programom prevencije i ranog otkrivanja bolesti od većeg socijalno-medicinskog značaja i utvrđenim standardima;

3) preventivne stomatološke i profilaktičke mere za prevenciju bolesti usta i zuba kodtrudnica i dece do navršenih 18 godina života, kao i starijih lica koja su teško duševno ili tele-sno ometena u razvoju;

4) zdravstveno vaspitanje u vezi sa planiranjem porodice, prevencijom trudnoće, kontra-cepcijom i hirurškom sterilizacijom, testiranjem na trudnoću, testiranjem i lečenjem seksualnoprenosivih bolesti i HIV infekcije;

5) vakcinacija, imunoprofilaksa i hemoprofilaksa koja je obavezna prema republičkomprogramu imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti;

6) higijensko-epidemiološke i druge zakonom predviđene mere i postupke u vezi sa spre-čavanjem, otkrivanjem i lečenjem HIV infekcije i drugih zaraznih bolesti i sprečavanjem nji-hovog širenja.

Vlada donosi republički program prevencije i ranog otkrivanja bolesti od većeg socijalno-medicinskog značaja, republički program stomatološke zdravstvene zaštite dece do navršenih18 godina života i trudnica, kao i republički program imunizacije stanovništva protiv određe-nih zaraznih bolesti, kao i medicinske standarde mera i postupaka koji proističu iz programa.

b) Pregledi i lečenje u vezi sa trudnoćom, porođajem i postnatalnim periodom

Ženama u vezi sa planiranjem porodice, u trudnoći, za vreme porođaja i materinstva do12 meseci obezbeđuje se:

1) pregledi i lečenje od strane ginekologa i babice koji se odnose na trudnoću (uključuju-ći prenatalni period, porođaj i postporođajni period), stanja koja mogu da izazovu komplikaci-ju trudnoće, kao i prekid trudnoće iz medicinskih razloga;

2) bolničko lečenje kada je medicinski neophodno i porođaj u zdravstvenoj ustanovi;

SOCIJALNO PRAVO

137

3) patronažne posete i pomoć porodilji i rutinska nega novorođenčeta od strane patrona-žne sestre;

4) dijagnostika i lečenje steriliteta.

c) Pregledi i lečenje u slučaju bolesti i povreda

Obolelim, odnosno povređenim osiguranim licima, u zavisnosti od medicinskih indikaci-ja i stručno-metodoloških i doktrinarnih stavova, obezbeđuju se:

1) ukazivanje hitne medicinske pomoći na mestu medicinske hitnosti ili u zdravstvenojustanovi, odnosno drugom obliku zdravstvene službe (u daljem tekstu: privatna praksa);

2) hitan sanitetski prevoz za bolesti ili povrede koje su opasne po život osiguranog lica;3) sanitetski prevoz koji nije hitan, kada je opravdan i medicinski neophodan;4) pregledi i lečenje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, kao i u kući osiguranika, od strane

izabranog lekara;5) ambulantni pregledi i lečenje kod specijaliste i zdravstvenog saradnika, po uputu iza-

branog lekara;6) laboratorijska, rendgenska i druga dijagnostika koja je predložena od izabranog lekara

ili lekara specijaliste, a medicinski je neophodna i opravdana za dijagnostiku i lečenje bolestiili povrede;

7) stacionarno lečenje kada je opravdano i medicinski neophodno, koje obuhvata pregle-de i lečenje od strane lekara specijaliste, medicinsku negu, smeštaj u zajedničkoj sobi ili sobiintenzivne nege i ishranu, odnosno specifičnu dijetu u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi;

8) pravo na pratioca osiguranom licu do navršenih 15 godina života, kao i starijem licu te-že duševno ili telesno ometenom u razvoju za vreme stacionarnog lečenja i medicinske rehabi-litacije, kada je to medicinski neophodno;

9) kućno lečenje kada je opravdano i medicinski neophodno.

d) Pregledi i lečenja bolesti usta i zuba

Osiguranim licima obezbeđuju se pregledi i lečenja bolesti usta i zuba u ambulantno-po-likliničkim i stacionarnim uslovima i to najmanje:

1) pregledi i lečenje bolesti usta i zuba kod dece do navršenih 18 godina života, starijih li-ca koja su teško duševno ili telesno ometena u razvoju, kao i lica sa težim urođenim i stečenimdeformitetom lica i vilica;

2) pregledi i lečenje bolesti usta i zuba, izuzev protetskog zbrinjavanja, kod žena u vezi satrudnoćom i 12 meseci posle porođaja;

3) ukazivanje hitne stomatološke zdravstvene zaštite za odrasle;4) pregledi usta i zuba, izuzev protetskog zbrinjavanja, pre transplantacije bubrega, odno-

sno operacija na srcu;5) pregledi i lečenje bolesti usta i zuba u okviru preoperativnog i postoperativnog tretma-

na malignih bolesti maksilofacijalnog predela;6) urgentni stomatološki i hirurški pregledi i lečenje povreda zuba i kostiju lica, uključu-

jući primarnu rekonstrukciju osteosintetskim materijalom;7) izrada akrilatne totalne i subtotalne proteze kod osoba starijih od 65 godina života;

DR RAJKO KOSANOVIĆ

138

8) neophodan stomatološki tretman, uključujući i fiksne ortodonske aparate u okviru pre-operativnog i postoperativnog tretmana kod osoba sa urođenim i stečenim težim deformitetomlica i vilice;

9) izrada protetskih nadoknada lica i vilice (intraoralne postresekcione proteze i protezelica) u okviru posttumorske rehabilitacije i rekonstrukcije, uključujući i implantate za njihovoučvršćivanje.

e) Medicinska rehabilitacija u slučaju bolesti i povrede

Osiguranim licima obezbeđuje se medicinska rehabilitacija radi poboljšanja ili vraćanjaizgubljene ili oštećene funkcije tela kao posledice akutne bolesti ili povrede, pogoršanja hronič-ne bolesti, medicinske intervencije, kongenitalne anomalije ili razvojnog poremećaja.

Medicinskom rehabilitacijom obezbeđuje se utvrđivanje, primena i evaluacija rehabili-tacionih postupaka koji obuhvataju kineziterapiju i sve vidove fizikalne, okupacione terapije iterapije glasa i govora, kao i određene vrste medicinsko-tehničkih pomagala, nameštanje, pri-menu i obuku za upotrebu tog pomagala kod osiguranog lica.

Okupacionom terapijom se osiguranom licu obezbeđuju postupci medicinske rehabili-tacije posle bolesti i povrede koji imaju za cilj da se osigurano lice osposobi za samostalnu bri-gu o sebi, odnosno da unapredi funkcionisanje u ostalim aktivnostima svakodnevnog života.

Rehabilitacijom glasa i govora se osiguranom licu obezbeđuju medicinski postupci uzupotrebu odgovarajućih pomagala koja su neophodna za dijagnozu i tretman bolesti i povredaili kongenitalne anomalije koje za posledicu imaju poremećaj glasa i govora koji onemoguća-va komunikaciju osiguranog lica, odnosno poremećaj gutanja koji je posledica bolesti ili povre-de.

Fizikalnom terapijom obezbeđuje se utvrđivanje, primena i evaluacija svih odgovaraju-ćih fizikalnih agenasa, uključujući prirodni lekoviti faktor u tretmanu povređenog i obolelogosiguranog lica.

Osiguranom licu obezbeđuje se medicinska rehabilitacija u ambulantno-polikliničkim ibolničkim uslovima kada je opravdana i neophodna za tretman stanja osiguranog lica.

f) Lekovi i medicinska sredstva

Pravo na lekove i medicinska sredstva obuhvata:1) pravo na lekove sa Liste lekova koji se propisuju na recept ili izdaju na nalog na teret

sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja (u daljem tekstu: Lista lekova);2) pravo na medicinska sredstva koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog

osiguranja, odnosno koja se propisuju na nalog ili se ugrađuju u organizam osiguranog lica.

g) Medicinsko-tehnička pomagala

Osiguranim licima obezbeđuju se medicinsko-tehnička pomagala koja služe za funkcio-nalnu i estetsku zamenu izgubljenih delova tela, odnosno za omogućavanje oslonca, sprečava-nje nastanka deformiteta i korigovanje postojećih deformiteta, kao i olakšavanje vršenja osnov-nih životnih funkcija.

SOCIJALNO PRAVO

139

Osiguranim licima obezbeđuju se medicinsko-tehnička pomagala potrebna za lečenje i re-habilitaciju koja omogućavaju poboljšanje osnovnih životnih funkcija, omogućavaju samosta-lan život, omogućavaju savladavanje prepreka u sredini i sprečavaju suštinsko pogoršanjezdravstvenog stanja ili smrt osiguranog lica.

4.1.1. Zdravstvene usluge koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja

U ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, osi-guranim licima obezbeđuje se:121

1) 100% plaćanja od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osi-guranja za:

- mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti;- preglede i lečenje u slučaju planiranja porodice, trudnoće, porođaja i u postnatalnom

periodu, uključujući prekid trudnoće iz medicinskih razloga;- preglede, lečenje i medicinsku rehabilitaciju u slučaju bolesti i povreda dece, učenika

i studenata do kraja propisanog školovanja a najkasnije do navršenih 26 godina živo-ta, odnosno starijih lica koja su teško telesno ili duševno ometena u razvoju;

- preglede i lečenje bolesti usta i zuba dece do navršenih 18 godina života, kao i starijihlica koja su teško telesno ili duševno ometena u razvoju, žena u vezi sa trudnoćom i12 meseci posle porođaja, kao i lica sa urođenim ili stečenim deformitetom lica i vili-ca;

- preglede i lečenje u vezi sa HIV infekcijom i ostalim zaraznim bolestima za koje je za-konom predviđeno sprovođenje mera za sprečavanje njihovog širenja;

- preglede i lečenje od malignih bolesti, hemofilije, šećerne bolesti, psihoze, epilepsije,multiple skleroze, progresivnih neuro- mišićnih bolesti, cerebralne paralize, paraplegi-je, tetraplegije, trajne hronične bubrežne insuficijencije kod koje je indikovana dijalizaili transplantacija bubrega, cistične fibroze, sistemskih autoimunih bolesti, reumatskebolesti i njenih komplikacija;

- preglede i lečenje u vezi sa uzimanjem, davanjem i razmenom tkiva i organa za tran-splantaciju od osiguranih i drugih lica za obezbeđivanje zdravstvene zaštite osigura-nih lica;

- preglede, lečenje i rehabilitaciju zbog profesionalnih bolesti i povreda na radu;- pružanje hitne medicinske i stomatološke pomoći, kao i hitan sanitetski prevoz;- medicinsko-tehnička pomagala, implantate i medicinska sredstva, u vezi sa lečenjem

bolesti i povreda iz ove tačke;2) najmanje 95% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osi-

guranja za:

121 Republički zavod za zdravstveno osiguranje svake godine donosi ,,Pravilnik o sadržaju i obimu prava nazdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranjai o participaciji”, kojim se, pored ostalog, sadržali obimprava za pojedinevrste zdravstvenih usluga i pojedine vrste bolesti, procenat plaćanja iz sredstava obaveznog zdrav-stvenog osiguranja do punog iznosa cene zdravstvene usluge, kao i procenat plaćanja osiguranog lica. Pravilnik za2011. godinu stupio je na snagu 16. februara 2011. godine (,, Službeni glasnik RS“ , broj 7/11):

DR RAJKO KOSANOVIĆ

140

- intenzivnu negu u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi;- operativne zahvate koji se izvode u operacionoj sali, uključujući i implantate za naj-

složenije i najskuplje zdravstvene usluge;- najsloženije laboratorijske, rendgenske i druge dijagnostičke i terapijske procedure

(magnetna rezonanca, skener, nuklearna medicina i dr.);- lečenje osiguranih lica upućenih u inostranstvo;3) najmanje 80% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osi-

guranja za:- preglede i lečenje od strane izabranog lekara i lekara specijaliste;- laboratorijske, rendgen i druge dijagnostičke i terapijske procedure koje nisu obuhva-

ćene tačkom 2) ovog člana;- kućno lečenje;- stomatološke preglede i lečenje u vezi sa povredom zuba i kostiju lica, kao i stomato-

loške preglede i lečenje zuba pre operacije srca i transplantacije bubrega;- lečenje komplikacija karijesa kod dece i omladine, vađenje zuba kao posledice karije-

sa, kao i izradu pokretnih ortodonskih aparata;- stacionarno lečenje, kao i rehabilitaciju u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi;- preglede i lečenje u dnevnoj bolnici, uključujući i hirurške zahvate van operacione sa-

le;- medicinsku rehabilitaciju u ambulantnim uslovima;- medicinsko-tehnička pomagala, implantate i medicinska sredstva, koja nisu obuhvaće-

na tačkom 1) ovog člana;4) najmanje 65% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osi-

guranja za:- dijagnostiku i lečenje steriliteta;- izradu akrilatne totalne i subtotalne proteze kod lica starijih od 65 godina života;- očna i slušna pomagala za odrasle;- sanitetski prevoz koji nije hitan.U Listi lekova Republički zavod utvrđuje iznos sredstava koji se obezbeđuje iz sredstava

obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno iznos sredstava koji obezbeđuje osigurano lice.

4.1.2. Participacija

Pod participacijom podrazumevamo novčani iznos do punog iznosa cene zdravstveneusluge, koji plaća osigurano lice koje koristi tu zdravstvenu uslugu, odnosno lekove, odnosnokoji plaća pravno lice koje osiguranom licu obezbeđuje dobrovoljno zdravstveno osiguranje.

Sledećim osiguranim licima obezbeđuje se zdravstvena zaštita u punom iznosu iz sred-stava obaveznog zdravstvenog osiguranja bez plaćanja participacije, i to:

1) ratnim vojnim invalidima i civilnim invalidima rata;2) slepim licima i trajno nepokretnim licima, kao i licima koja ostvaruju novčanu nakna-

du za tuđu pomoć i negu drugog lica, u skladu sa zakonom;3) dobrovoljnim davaocima krvi koji su krv dali deset i više puta, osim za lekove sa Liste

lekova, kao i za medicinsko-tehnička pomagala i implantate;

SOCIJALNO PRAVO

141

4) dobrovoljnim davaocima krvi koji su krv dali manje od deset puta, osim za lekove saListe lekova, kao i za medicinsko-tehnička pomagala i implantate, u roku od 12 meseci poslesvakog davanja krvi.

4.1.3.Hitna medicinska pomoć i neophodna zdravstvena zaštita

Hitna medicinska pomoć jeste neposredna - trenutna medicinska pomoć koja se pruža dabi se izbeglo dovođenje osiguranog lica u životnu opasnost, odnosno nepopravljivo ili ozbiljnoslabljenje ili oštećenje njegovog zdravlja ili smrt.

Pod hitnom medicinskom pomoći smatra se i medicinska pomoć koja se pruži u toku od12 sati od momenta prijema osiguranog lica da bi se izbegao očekivani nastanak hitnog medi-cinskog stanja.

Neophodna zdravstvena zaštita obuhvata zdravstvenu zaštitu koja je odgovarajuća, odno-sno potrebna za dijagnostiku, odnosno lečenje bolesti ili povreda osiguranog lica, koja je u skla-du sa standardima dobre medicinske prakse u zemlji i koja nije pružena, na zahtev osiguranoglica ili zdravstvenog radnika, radi stavljanja osiguranog lica u povoljniji položaj u odnosu nadruga osigurana lica, odnosno radi sticanja posebnih koristi za zdravstvenu ustanovu, privatnupraksu ili zdravstvenog radnika.

4.1.4. Lista čekanja

Za određene vrste zdravstvenih usluga koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdrav-stvenog osiguranja i koje nisu hitne može se utvrditi redosled korišćenja, u zavisnosti od me-dicinskih indikacija i zdravstvenog stanja osiguranog lica, kao i datuma javljanja zdravstvenojustanovi, s tim da vreme čekanja ne može da bude takvo da ugrozi zdravlje ili život osigura-nog lica ( lista čekanja).

Republički zavod donosi opšti akt kojim utvrđuje vrste zdravstvenih usluga za koje seutvrđuje lista čekanja, kao i kriterijume i standardizovane mere za procenu zdravstvenog sta-nja pacijenata i za stavljanje na listu čekanja, najduže vreme čekanja za zdravstvene usluge,neophodne podatke i metodologiju za formiranje liste čekanja.

4.1.5. Zdravstvena zaštita koja se ne obezbeđuje u obaveznom zdravstvenom osiguranju

Osiguranim licima u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja ne obezbeđuje se zdrav-stvena zaštita koja obuhvata sledeće:

1) medicinska ispitivanja radi utvrđivanja zdravstvenog stanja, telesnog oštećenja i inva-lidnosti u postupcima kod nadležnog organa, osim ispitivanja po uputu stručno-medicinskogorgana u postupku ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja, odnosno radi ostvarivanjaodređenih prava kod drugih organa i organizacija;

2) zdravstveni pregledi radi upisa u srednje škole, visokoškolske ustanove i na kurseve,dobijanje uverenja o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa, odnosno dobija-nje drugih dozvola za rad, za bavljenje rekreacijom i sportom;

3) utvrđivanje zdravstvenog stanja osiguranog lica po zahtevu drugih organa, odnosno ko-je se ne ostvaruje po zahtevu stručno-medicinskih organa u postupku u skladu sa ovim zako-

DR RAJKO KOSANOVIĆ

142

nom (kod osiguravajućih društava, sudova, u krivičnom i pretkrivičnom postupku, kod izdava-nja potvrda za vozače motornih vozila, utvrđivanja zdravstvene sposobnosti po predlogu po-slodavca, mera u vezi sa zaštitom na radu itd.), ako ovim zakonom nije drukčije određeno;

4) obaveza poslodavca da iz svojih sredstava obezbedi specifičnu zdravstvenu zaštitu za-poslenih, kao društvenu brigu za zdravlje na nivou poslodavca u skladu sa zakonom kojim seuređuje zdravstvena zaštita;

5) korišćenje zdravstvene zaštite u suprotnosti sa načinom i postupkom ostvarivanjazdravstvene zaštite koji je propisan ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovogzakona;

6) lični komfor i posebna udobnost smeštaja i lične nege u stacionarnoj zdravstvenoj usta-novi, odnosno smeštaj u jednokrevetnu ili dvokrevetnu bolničku sobu sa posebnim kupatilom,kao i televizorom, telefonom i drugim vanstandardnim uslovima smeštaja, a koji nije medicin-ski neophodan ili se vrši na lični zahtev;

7) zdravstvena zaštita koja je povezana sa lečenjem akutnog pijanstva;8) kozmetičke hirurške procedure koje imaju za cilj da poboljšaju spoljašnji izgled bez us-

postavljanja i vraćanja telesne funkcije, kao i vršenje hirurških estetskih korekcija organa i de-lova tela, osim za: korekcije urođenih anomalija koje prouzrokuju funkcionalne smetnje, estet-ske rekonstrukcije dojke koje su nastale nakon mastektomije i estetske korekcije nakon teškihpovreda, odnosno bolesti koje su neophodne za uspostavljanje bitnih funkcija organa i delovatela;

9) prekid trudnoće iz nemedicinskih razloga;10) neobavezne imunizacije i imunizacije koje su vezane za putovanje u inostranstvo ili

za obavljanje određenog posla;11) stomatološke usluge koje nisu utvrđene kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osigu-

ranja u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona;12) dijagnostika i lečenje seksualne disfunkcije ili seksualne neadekvatnosti, uključujući

impotenciju, zdravstvene usluge, lekove i medicinsko-tehnička pomagala koja su vezana zapromenu pola i reverzija prethodne dobrovoljne hirurške sterilizacije;

13) hirurški ili invazivni tretman (uključujući gastični balon) koji se odnosi na redukcijutelesne težine, osim ako su medicinski neophodni, dijetetski saveti i program gubitka telesnetežine kod lica starijih od 15 godina života, izuzev predlaganja dijetetske ishrane kod novoot-krivenih bolesnika sa šećernom bolešću i bolesnika sa terminalnom bubrežnom insuficijenci-jom;

14) metodi i postupci alternativne, komplementarne ili tradicionalne medicine;15) lekovi koji nisu na Listi lekova (osim lekova iz člana 43. stav 2. ovog zakona), odno-

sno lekovi koji se izdaju bez recepta, profilaktički lekovi i lekovi koji služe za promenu atlet-skih mogućnosti, lekovi koji se daju u svrhu kozmetike, za prestanak pušenja, gubitak telesnetežine, kao i suplementi hrane za specifične dijete osim za lečenje naslednih metaboličkih bo-lesti i bolesti praćenih malapsorpcijom;

16) dijagnostika i lečenje koji su u fazi istraživanja, odnosno eksperimenta, lečenje uz pri-menu lekova i medicinskih sredstava koji su u fazi kliničkih ispitivanja, dijagnostika, lečenje irehabilitacija, lekovi i medicinsko-tehnička pomagala koji nisu pruženi u skladu sa prihvaće-nim standardima medicinske, stomatološke i farmaceutske prakse;

SOCIJALNO PRAVO

143

17) pregledi i lečenja profesionalnih i amaterskih sportista koji nisu utvrđeni kao pravo izobaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno programi medicine sporta koji imaju za cilj po-boljšanje sportske sposobnosti;

18) radijalna keratotomija ili bilo koja druga hirurška procedura za poboljšanje vida, u slu-čaju kada se vid može adekvatno poboljšati korišćenjem naočara ili kontaktnih sočiva;

19) sanitetski prevoz u slučaju kada osigurano lice može da bude bezbedno transportova-no na drugi adekvatan način, i hitan vazdušni saobraćaj u slučaju kada osigurano lice može bi-ti sigurno transportovano drumskim ili drugim prevozom;

20) hidroterapija, terapija hipnozom, elektrohipnoza, elektroslip terapija, elektronarkoza inarkosinteza;

21) psihološko savetovanje koje se odnosi na promenu ponašanja, tretman loših porodič-nih i radnih odnosa i nesposobnost pamćenja i učenja;

22) dugotrajna nega i kućna nega, kao i nega u zdravstvenoj ustanovi i ustanovi socijalnezaštite koja se prevashodno pruža s ciljem uobičajene lične nege i oporavka, odnosno radi sta-ranja i pomoći pri dnevnim životnim aktivnostima, kao što su pomoć pri hodu, smeštanje iustajanje iz kreveta, kupanje, oblačenje, spremanje hrane, nadzor nad uzimanjem lekova, i ko-ja nema za cilj dijagnostiku, terapiju ili rehabilitaciju zbog bolesti ili povrede;

23) medicinsko-tehnička pomagala i implantati koji su preko standarda funkcionalnostikoji je medicinski neophodan za tretman bolesti ili povrede;

24) lečenje komplikacija koje su posledica zdravstvenih usluga koje se ne obezbeđuju izsredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa ovim zakonom;

25) druge vrste zdravstvenih usluga koje nisu utvrđene kao pravo iz obaveznog zdravstve-nog osiguranja, u skladu sa opštim aktom Republičkog zavoda.

Navedene usluge i plaća osigurano lice plaća iz svojih sredstava, po cenama koje utvrđu-je davalac zdravstvene usluge.

4.1.6. Korišćenje zdravstvene zaštite osiguranih lica u inostranstvu

4.1.6.1. Zemlje sa kojima je zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju

Osiguranik koga je poslodavac uputio na rad, stručno usavršavanje ili školovanje u zemljusa kojom je zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju, u skladu sa članom62. Zakona, ima pravo na korišćenje zdravstvene zaštite na teret sredstava obaveznog zdrav-stvenog osiguranja, u skladu sa zaključenim međunarodnim ugovorom o socijalnom osigura-nju122.

Osiguranik može koristi zdravstvenu zaštitu u inostranstvu u sadržaju, obimu, na način ipo postupku propisanim Zakonom o zdravstvenom osiguranju i propisima donetim za sprovo-đenje ovog zakona, kao i zaključenim međunarodnim ugovorom o socijalnom osiguranju.

Član uže porodice osiguranika koji boravi sa osiguranikom u inostranstvu koristi zdrav-stvenu zaštitu pod istim uslovima pod kojima zdravstvenu zaštitu koristi i osiguranik.

122 Videti glavu XII- Međunarodni ugovori o socijalnom osiguranju

DR RAJKO KOSANOVIĆ

144

4.1.6.2. Zemlje sa kojima nije zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju

Osiguranik, prema članu 63. Zakona, koji je od strane poslodavca sa sedištem na teritori-ji Republike, upućen u zemlju sa kojom nije zaključen međunarodni ugovor o socijalnomosiguranju, ima pravo na korišćenje zdravstvene zaštite na teret sredstava obaveznog zdrav-stvenog osiguranja, ako je:

1) kao zaposlen u domaćem ili mešovitom privrednom društvu, ustanovi, drugoj organi-zaciji ili kod preduzetnika (detaširani radnici) upućen na rad;

2) kao zaposlen u domaćinstvu domaćeg državljanina na službi u toj zemlji, kod međuna-rodnih i stranih organizacija, odnosno poslodavaca, upućen na rad;

3) upućen na školovanje, stručno usavršavanje i specijalizaciju;4) na službenom putu.Lica za vreme boravka u inostranstvu imaju pravo na korišćenje zdravstvene zaštite sa-

mo u slučaju hitne medicinske pomoći kako bi se otklonila neposredna opasnost po život izdravlje osiguranog lica.

Pravo na korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu, pod istim uslovima kao i osigura-nik , imaju članovi uže porodice dok sa osiguranikom borave u inostranstvu, osim u slučajuslužbenog putovanja osiguranika.

Osigurana lica Zavoda, u 2010. godini podnela su ukupno 770 zahteva za refundaciju troš-kova korišćenja hitne medicinske pomoći u inostranstvu, od čega je 123 rešeno, 6 je ustuplje-no na postupak u filijali, a ostali predmeti su u postupku.

Na ime naknade troškova za 96 pozitivno rešenih zahteva, na teret Zavoda osiguranicimaje ukupno isplaćeno 10.31 miliona dinara.123

Dinamika podnošenja zahteva u velikoj meri utiče na njihovo efikasno rešavanje. Naime,najveći broj zahteva podnosi se po završetku sezone godišnjih odmora odnosno u zadnjem tro-mesečju tekuće godine, pa postupak nije moguće završiti do kraja kalendarske godine.

4.1.6.3. Privremeni boravak u inostranstvu

Osigurano lice za vreme privatnog boravka u inostranstvu (turističko putovanje i dr.),prema članu 63. Zakona, ima pravo na korišćenje zdravstvene zaštite na teret sredstava obave-znog zdravstvenog osiguranja samo u slučaju hitne medicinske pomoći kako bi se otklonilaneposredna opasnost po život i zdravlje osiguranog lica.

4.1.6.4. Uslovi za korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu

Pravo na korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu na teret sredstava obaveznogzdravstvenog osiguranja, prema članu 65. Zakona o zdravstvenom osiguranju, osiguranalica imaju ako je pre njihovog odlaska u inostranstvo utvrđeno da ne boluju od akutne bo-lesti, hronične bolesti u akutnoj fazi i drugih poremećaja zdravstvenog stanja koje zahte-vaju lečenje ili stalni lekarski nadzor. Zdravstveno stanje utvrđuje prvostepena lekarskakomisija matične filijale, na osnovu nalaza i mišljenja izabranog lekara, a filijala izdaje po-

123 Izveštaj o radu upravnog odbora i o izvršenom nadzoru nadzornog odbora Republičkog zavoda zazdravstveno osiguranje za 2010. godinu, Beograd, mart 2011., strana 13.

SOCIJALNO PRAVO

145

tvrdu o zdravstvenom stanju osiguranog lica radi korišćenja zdravstvene zaštite u ino-stranstvu ( potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite).

Potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite važi do isteka vremena za koje je izdata, anajduže za period od 12 meseci od dana izdavanja, odnosno za kraći period za koji je osi-guranik upućen u inostranstvo, i ne može se izdati osiguranom licu ukoliko prvostepenalekarska komisija utvrdi da postoje smetnje u pogledu zdravstvenog stanja osiguranog li-ca. Izuzetno potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite za vreme privatnog boravka u ino-stranstvu i izdaje se najduže za period od 90 dana od dana izdavanja potvrde.

Osigurano lice, u skladu sa članom 67. Zakona, koje je boravilo u inostranstvu bezprethodno utvrđenog zdravstvenog stanja od strane prvostepene lekarske komisije, odno-sno bez prethodno izdate potvrde o korišćenju zdravstvene zaštite, nema pravo na na-knadu troškova koji su nastali korišćenjem hitne medicinske pomoći za vreme borav-ka u inostranstvu.

Ukoliko osigurano lice za vreme boravka u inostranstvu koristi hitnu medicinsku po-moć u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, može je koristiti u inostranstvu samo onolikovremena koliko je potrebno da se osposobi za zdravstveno bezbedan povratak u zemlju.

4.1.7.Upućivanje na lečenje u inostranstvo

Osiguranom licu, u skladu sa članom 72. zakona o zdravstvenom osiguranju, možese izuzetno odobriti lečenje u inostranstvu, na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osi-guranja, za lečenje oboljenja, stanja ili povrede koji se ne mogu uspešno lečiti u Repu-blici, a u zemlji u koju se osigurano lice upućuje postoji mogućnost za uspešno leče-nje tog oboljenja, stanja ili povrede.

Republički zavod donosi opšti akt kojim bliže uređuje uslove, način i postupak, kao ivrste oboljenja, stanja ili povreda za koje se može odobriti lečenje u inostranstvu124. Naovaj akt saglasnost daje Vlada.

U toku 2010. godine, Republičkom zavodu, podneto je ukupno 469 zahteva za leče-nje u inostranstvu, od čega je pozitivno rešeno 366 zahteva, odbijeno 59 zahteva, a ostalou postupku rešavanja 44 zahteva.

Struktura usvojenih zahteva po granama medicine je sledeća: kardiohirurgija-153, of-talmologija-9, neurohirurgija -113 , urologija i nefrologija-3 , onkologija i hematologija-69 , gastroeneterologija-15 , ORL-2 (niska incidenca); ortopedija-2 (niska incidenca), iostali 28 zahteva.

Za troškove lečenja, dnevnica i prevoza po osnovu upućivanja na lečenje u inostran-stvo, Zavod je u 2010. godini isplatio iznos od: 245,57 miliona dinara.125

124 Pravilnik o uslovima i načinu upućivanja osiguranih lica na lečenje u inostranstvo (,,Službeni glasnikRS,“ br. 44 /07, 65/08, 36 /09, 32 /10 i 50 /10.

125 Izveštaj o radu upravnog odbora i o izvršenom nadzoru nadzornog odbora Republičkog zavoda zazdravstveno osiguranje za 2010. godinu, Beograd, mart 2011., strana 13.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

146

4.1.8. Zdravstvena zaštita stranaca

Prema članu 238. Zakona o zdravstvenoj zaštiti,126strani državljani, lica bez drža-vljanstva i lica kojima je priznat status izbeglice ili odobren azil u skladu sa međunarod-nim i domaćim zakonodavstvom, koji su stalno nastanjeni ili privremeno borave u Repu-blici, ili koji prolaze preko teritorije Republike, imaju pravo na zdravstvenu zaštitu, uskladu sa ovim zakonom, ako međunarodnim sporazumom nije drugačije određeno.

Zdravstvena ustanova i privatna praksa, kao i zdravstveni radnici, prema članu 240.,dužni su da strancu ukažu hitnu medicinsku pomoć.

Stranci sami snose troškove za pruženu hitnu medicinsku pomoć, kao i za druge vr-ste zdravstvenih usluga koje se strancu pružaju na njihov zahtev, ako ovim zakonom ilimeđunarodnim sporazumima nije drugačije određeno.

Za korišćenje zdravstvenih usluga stranac plaća naknadu prema cenovniku zdrav-stvene ustanove, odnosno cenovniku privatne prakse.

Iz budžeta Republike, prema članu 241., plaća se naknada zdravstvenim ustanova-ma prema cenovniku zdravstvenih usluga koji je usvojila organizacija obaveznog zdrav-stvenog osiguranja za zdravstvene usluge koje su obuhvaćene obaveznim zdravstvenimosiguranjem, i to za zdravstvene usluge pružene:

1) strancima kojima se zdravstvena zaštita obezbeđuje besplatno na osnovu među-narodnog sporazuma o socijalnom osiguranju, ako tim sporazumom nije drugačije odre-đeno;

2) strancima koji po pozivu državnih organa borave u Republici - za vreme njihovogboravka, u skladu sa principima reciprociteta, a ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstvaobavezno osiguranog lica u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast obaveznog zdrav-stvenog osiguranja;

3) strancima kojima je odobren azil u Srbiji i Crnoj Gori, ako su materijalno neobe-zbeđeni;

4) strancima obolelim od velikih boginja, kuge, kolere, virusne hemoragične grozni-ce (izuzev hemoragične groznice sa bubrežnim sindromom), malarije ili žute groznice,kao i drugih zaraznih bolesti zbog kojih se lice stavlja pod zdravstveni nadzor u skladusa propisima kojima se uređuje oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti;

5) strancima - članovima posade stranih brodova ili plovila, obolelim od veneričnihbolesti;

6) strancima koji su žrtve trgovine ljudima.Iz budžeta Republike, prema članu 242., plaća se naknada zdravstvenim ustanova-

ma i privatnoj praksi za ukazanu hitnu medicinsku pomoć strancu, ako zdravstvena usta-nova ili privatna praksa tu naknadu nije mogla naplatiti od stranca, zbog toga što on ne-ma potrebna novčana sredstva.

126 ,, Službeni glasnik RS,” br. 107/o5, 72/09-dr. zakon, 88/10 i 99/10.

SOCIJALNO PRAVO

147

Po izvršenoj isplati naknade zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi Ministarstvopreduzima mere preko nadležnih organa da od stranca naplati ove troškove u korist bu-džeta Republike.

4.2. Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad

4.2.1. Uslovi za sticanje prava na naknadu zarade

Pravo na naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja imaju osigura-nici:

1) zaposleni:- lica u radnom odnosu, odnosno zaposlena u privrednom društvu, drugom pravnom li-

cu, državnom organu, organu jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine, kaoi kod fizičkih lica (u daljem tekstu: zaposleni);

- civilna lica na službi u Vojsci i vojnim jedinicama i vojnim ustanovama;- izabrana, imenovana ili postavljena lica, ako za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu,

odnosno platu ili naknadu zarade;- lica koja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, obavljaju poslove van prostorija

poslodavca;- lica koja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, obavljaju poslove kućnog pomoć-

nog osoblja;- državljani Republike koji su na teritoriji Republike zaposleni kod stranih ili međuna-

rodnih organizacija i ustanova, stranih konzularnih ili diplomatskih predstavništava ilisu zaposleni kod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nijedrukčije određeno;

- lica u radnom odnosu, odnosno zaposleni upućeni na rad u inostranstvo, odnosno za-posleni u privrednom društvu ili drugom pravnom licu koje obavlja delatnost ili uslu-ge u inostranstvu, ako nisu obavezno osigurani po propisima te zemlje, ili ako među-narodnim ugovorom nije drukčije određeno;

2) preduzetnici koji su registrovani za obavljanje zakonom dozvoljene delatnosti u viduzanimanja radi samostalnog obavljanja delatnosti, obavljanja delatnosti slobodne profesije, kaoi samostalni umetnici, u skladu sa zakonom;

3) sveštenici i verski službenici koji te poslove obavljaju kao samostalnu delatnost;Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad pripada osiguranicima , ako je

zdravstveno stanje osiguranika, odnosno člana njegove uže porodice takvo da je osiguraniksprečen za rad iz razloga propisanih zakonom, bez obzira na isplatioca naknade zarade, i to akoje:

- privremeno sprečen za rad usled bolesti ili povrede van rada;- privremeno sprečen za rad usled profesionalne bolesti ili povrede na radu;- privremeno sprečen za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trud-

noće;- privremeno sprečen za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili

zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini;

DR RAJKO KOSANOVIĆ

148

- privremeno sprečen za rad zbog nege bolesnog člana uže porodice, pod uslovima utvr-đenim ovim zakonom;

- privremeno sprečeni za rad zbog dobrovoljnog davanja organa i tkiva, izuzev dobro-voljnog davanja krvi;

- privremeno sprečen za rad jer je određen za pratioca bolesnog osiguranog lica upuće-nog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac ustacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, u skladu sa opštim aktom Republičkog zavoda.

Dužinu privremene sprečenosti za rad ocenjuje stručno-medicinski organ Republičkogzavoda, odnosno matične filijale na osnovu medicinsko-doktrinarnih standarda za utvrđivanjeprivremene sprečenosti za rad.

4.2.2. Slučajevi u kojima ne pripada pravo na naknadu zarade

Osiguraniku privremeno sprečenom za rad ne pripada pravo na naknadu zarade, bez ob-zira na isplatioca:

- ako je namerno prouzrokovao nesposobnost za rad;- ako je nesposobnost za rad prouzrokovana akutnim pijanstvom ili upotrebom psiho-

tropnih supstanci;- ako je namerno sprečavao ozdravljenje, odnosno osposobljavanje za rad;- ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne lečenju, osim ako za lečenje nije potre-

ban pristanak predviđen zakonom;- ako se bez opravdanog razloga ne javi izabranom lekaru za ocenu privremene spreče-

nosti za rad ili se ne odazove na poziv lekarske komisije, u roku od tri dana od dananastanka privremene sprečenosti za rad, odnosno od dana dobijanja poziva za izlazakna lekarsku komisiju, odnosno od prestanka okolnosti koje su ga u tome sprečavale;

- ako se za vreme privremene sprečenosti za rad bavi privrednom ili drugom aktivnoš-ću kojom ostvaruje prihode;

- ako bez dozvole stručno-medicinskog organa matične filijale, odnosno Republičkogzavoda otputuje iz mesta prebivališta, odnosno boravišta ili ako izabrani lekar, odno-sno organ nadležan za kontrolu ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osigu-ranja, utvrdi da ne postupa po uputstvu za lečenje;

- ako prima naknadu zarade po drugim propisima;- ako zloupotrebi pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečeno-

sti za rad na neki drugi način.Naknada zarade ne pripada licima na izdržavanju kazne zatvora i licima prema kojima se

sprovodi mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustano-vi i obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana u zdravstvenoj ustanovi.

4.2.3. Osnov za naknadu zarade

Osnov za naknadu zarade koju isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, utvrđuje se uskladu sa propisima o radu.

Osnov za obračun naknade zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstve-nog osiguranja čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodna tri meseca premeseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.

SOCIJALNO PRAVO

149

Zaradu koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja čini zarada zaobavljeni rad i vreme provedeno na radu, utvrđena u skladu sa propisima o radu, i to:

- osnovna zarada zaposlenog;- uvećana zarada po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu ra-

da ostvarenu u radnom odnosu.

4.2.4.Visina naknade zarade

Visina naknade zarade koju obezbeđuje poslodavac za prvih 30 dana sprečenosti zarad osiguranika iz svojih sredstava utvrđuju se u skladu sa propisima o radu i zakonom.

Visina naknada zarade koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osigu-ranja, kao i iz sredstava poslodavaca iznosi 65% od osnova za naknadu zarade.

Visina naknade zarade koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osigu-ranja, kao i iz sredstava poslodavca, u slučajevima profesionalne bolesti ili povrede na radu,kao i dobrovoljnog davanja organa i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi, iznosi 100%od osnova za naknadu zarade.

Visina naknade zarade koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osigu-ranja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu za me-sec za koji se vrši obračun naknade zarade, niti viša od 65%, odnosno 100% najvišeg osno-va za naknadu zarade utvrđenog u skladu sa ovim zakonom.

Osiguranik, u skladu sa članom 98. zakona, ima pravo na naknadu zarade iz sredstavaobaveznog zdravstvenog osiguranja u visini minimalne zarade utvrđene za mesec u kojemse vrši isplata naknade zarade, u skladu sa propisima o radu, za vreme dok njegov posloda-vac ne vrši isplatu zarada zaposlenima, a obračunava i uplaćuje doprinos - ali ne duže od trimeseca.

Ako poslodavac naknadno isplati zaradu zaposlenima, osiguranik ima pravo na prera-čun naknade zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, pod uslovima propisa-nim ovim zakonom.

4.3. Pravo na naknadu troškova prevoza

Naknada troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite, u skladu sa čla-nom104. zakona, obezbeđuje se osiguranim licima, kao i pratiocu osiguranog lica, u slučajuupućivanja u zdravstvenu ustanovu van područja matične filijale, ako je zdravstvena ustano-va udaljena najmanje 50 kilometara od mesta njegovog stanovanja.

Naknada troškova prevoza pripada osiguranom licu kada je od izabranog lekara, zdrav-stvene ustanove ili nadležne lekarske komisije upućen ili pozvan u drugo mesto van područ-ja matične filijale u vezi sa ostvarivanjem zdravstvene zaštite ili radi ocene privremene spre-čenosti za rad.

Oiguranom licu upućenom na hemodijalizu, detetu do navršenih 18 godina života istarijem licu koje je teško duševno ili telesno ometeno u razvoju, upućenim na svako-dnevno lečenje i rehabilitaciju u zdravstvenu ustanovu, odnosno privatnu praksu, van me-sta prebivališta u drugo mesto na području matične filijale, pripada naknada troškovaprevoza na osnovu mišljenja lekarske komisije, bez obzira na udaljenost od zdravstveneustanove.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

150

5. Osnovni pravci daljeg razvoja zdravstvenog osiguranja

U svetu prisutni su različiti oblici finansiranja zdravstvene zaštite, različiti oblici vlasništvanad zgradama i opremom u zdravstvu, različit obuhvat stanovništva zdravstvenim osiguranjem,kao i različit sadržaj i obim prava iz zdravstvenog osiguranja. Međutim, u zavisnosti od d o m in a n t n o g izvora finansiranja, p r e o v l a đ u j u ć e g vlasništva i veličine obuhvata stanov-ništva zdravstvenom zaštitom, sistem zdravstvene zaštite svake države može se, kao što smo pret-hodno već naveli, svrstati u jedan od tri osnovna modela – sistema.127

Da posetimo, u zemljama s sistemom nacionalne zdravstvene službe (Velika Britanija, Irska,skandinavske zemlje, Grčka, Italija, Portugalija, Španija i druge zemlje),128 dominatni izvor finan-siranja zdravstva su p o r e z i, u zemljama sa sistemom obaveznog socijalnog osiguranja (Ne-mačka, Francuska, Austrija, Belgija, Švajcarska i druge zemlje) to su d o p r i n o s i, dok u ze-mljama sa sistemom privatnog osiguranja (SAD), dominantno je l i č n o p l a ć a n j e.

Kao što se u zemljama sa sistemom nacionalne zdravstvene službe, deo sredstava za zdrav-stvenu zaštitu obezbeđuje se od doprinosa, tako i u zemljama sa sistemom socijalnog osiguranja,deo sredstava obezbeđuje se iz budžeta (zdravstvena zaštita neosiguranih lica, kapitalne investi-cije u zdravstvu i dr.).129

Koji je model sistema zdravstvene zaštite najbolji? Odgovor na tako postavljeno pitanje ni-je jednostavan, pošto je izbor modela sistema zdravstvene zaštite uslovljen istorijskim, ekonom-skim, socijalnim, kulturnim i drugim činiocima. Promenama ovih okolnosti, nacionalni sistemizdravstvene zaštite prelaze iz jednog modela u drugi. Tako na primer, bivše socijalističke zemljeCentralne i Istočne Evrope, imale su sisteme zdravstvene zaštite koji su u mnogim aspektima bi-li slični modelu nacionalne zdravstvene službe („Semaškov centralizovani model“). Raspadomsocijalizma i započinjanja procesa tranzicije, ove zemlje uglavnom uvode sistem obaveznog so-cijalnog, odnosno zdravstvenog osiguranja.130

Ustav Srbije, prihvatio je koncept obaveznog socijalnog, odnosno zdravstvenog osiguranja.Da bi se eventualno prešlo na model nacionalne zdravstvene službe, odnosno na finansiranjezdravstvene zaštite i ostalih prava iz budžeta, neophodne su izmene ustavnih odredbi koje se od-nose na pitanja socijalnog osiguranja.

Mišljenja smo da treba zaržati koncept obaveznog zdravstvenog osiguranja iz većeg brojarazloga:

1) postojanje druge tradicije u organizaciji zdravstvenog osiguranja na prostorima Srbije;2) prihvatanje ovog koncepta od strane bivših socijalističkih zemalja Centralne i Istočne

Evrope;3) postojanje koncepta obaveznog zdravstvenog osiguranja u većini evropskih zemalja, ko-

je su nam bile i uzor u stvaranju našeg zdravstvenog osiguranja (Nemačka i Austrija);

127 Organization for Economic Cooperation and Development. Working Party on Social Policy – Nineth Me-eting. The Reform of Health Care System in Seven OECD Countries, Paris: OECD, November 1990.

128 European Health Care Reforms, Analysis of Current Strategies, Summary, WHO, Regional Office forEurope, Copenhagen, 1996., str. 18.

129 U Velikoj Britaniji 76% sredstava za zdravstvo dolazi od poreza, 12% od doprinosa za socijalno osigura-nje, 10% od privatnog osiguranja i 2% od direktnog plaćanja iz džepa. (M.J. roberts, W.Hsiao, M. Reich, P.Berman;Analyzing Health Sector Performance; Background Note, Washington: Word Bank Institute, 1999.

130 European Helath Care Reforms, Analysis of Current Strategies, Summary, WHO, Reginal Office for Euro-pe, Copenhagen, 1996., str. 19.

SOCIJALNO PRAVO

151

4) zasnovanost konvencija o socijalnom osiguranju, koje je Srbija zaključila sa većim bro-jem zemalja, na konceptu obaveznog socijalnog, odnosno zdravstvenog osiguranja;

5) bolja mogućnost upravljanja finansijskim sredstvima i kontrole zdravstvene potrošnje;6) veća zainteresovanost osiguranih lica za racionalno korišćenje sredstava zdravstvenog

osiguranja;7) jačanje odgovornosti i inicijative osiguranih lica za funkcionisanje sistema zdravstvenog

osiguranja;8) oslobađanje države od poslova koji nisu čisto državnog karaktera ali uz zadržavanje zna-

čajnih funkcija u ovoj oblasti;9) jačanje poverenja građana u državu koja im je dala mogućnost da učestvuju o obavljanju

važnih društvenih poslova, kao što su poslovi u vezi sa zdravstvenim osiguranjem.Medjutim, bilo za koji model sistema zdravstvene zaštite da se opredeli Srbija, važno je da

ispoštuju principe na kojima se ti modeli zasnivaju. Ukoliko se opredeli da dalje razvija modelobaveznog zdravstvenog osiguranja, nužno je da se otkloni, u dobroj meri, postojanje d u a l i zm a između države i organa zdravstvenog osiguranja u sprovođenju zdravstvenog osiguranja.Svaka dvojnost predstavlja veliku smetnju u uspešnom funkcionisanju zdravstvenog osiguranja.

Činjenica da je u pravno uređenom sistemu zdravstvenog osiguranja, funkcije tog osigura-nja u dobroj meri preuzela država, te ukidanje skupštine osiguranika, marginalizacija uloge orga-na zdravstvenog osiguranja, onemogućavanje samouprave osiguranika i ostale činjenice koje ka-rakterišu funkcionisanje zdravstvenog osiguranja od početka poslednje decenije dvadesetog ve-ka, zahtevaju određena rešenja, koja će ići ili upravcu uspostavljanja sistema nacionalne zdrav-stvene službe ili u pravcu afirmisanja sistema obaveznog socijalnog osiguranja.

Ukoliko se, nakon detaljno izvršenih analiza, dođe do zaključka da postojećim društveno-ekonomskim okolnostima više odgovara uspostavljanje sistema nacionalne zdravstvene službe,koji pretpostavlja budžet kao osnovni izvor finansiranja, potrebno je prvo normativno (izmenomustava i zakona), a nakon toga i praktično uvesti taj sistem.

Ukoliko postoji opredeljeje da se razvija sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja, za če-ga se i mi zalažemo, onda organima zdravstvenog osiguranja, s jedne strane, i državi, s druge stra-ne, donošenjem novih zakonskih propisa iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja,treba utvrditi ovlašćenja kakva taj sistem zahteva.131

Racionalno korišćenje sredstava zdravstvenog osiguranja, mogućnost ostvarivanja pravaosiguranih lica i uspešno sprovođenje zdravstvenog osiguranja, u velikoj meri uslovljeni su nje-govom organizacijom.

Važeći Zakon o zdravstvenom osiguranju, donet 2005.godine132, kao i prethodni iz 1992.godine,133 predvideo je da zdravstveno osiguranje sprovodi jedan zavod sa 30 filijala, koje nema-ju svojstvo pravnog lica. To je prvi put u dugoj istoriji razvoja zdravstvenog osiguranja u Srbiji dajedan zavod sprovodi osiguranje na celoj njenoj teritoriji. U uslovima kad postoji jedan zavod naoko 7 miliona osiguranih lica ne može se postići racionalno poslovanje, što potvrđuju kako svet-ska, tako i naša iskustva. U zavodu sa preko 7 miliona osiguranih lica ne može se ostvariti samo-

131 Sudeći po dokumentu „Zdravstvena politika Srbije“, u reformi sistema zdravstvene zaštite: „istrajaće sena daljem razvoju i unapređenju obaveznog zdravstvenog osiguranja, zasnovanog na principima uzajamnosti i soli-darnosti“ (str. 5.).

132 „Službeni glasnik RS“, br. 107/05 i 109/05-ispravka,133 „Službeni glasnik RS“, br. 18/92, 26/93, 53/93, 67/93, 48/94, 25/96, 46/98, 54/99, 29/2001 i 18/2002.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

152

urpava osiguranika, a pogotovo u uslovima nepostojanja skupštine kao organa Zavoda. Neposto-janje samouprave osiguranika negativno se odražava na racionalno korišćenje sredstava osigura-nja, na konrolu njihovog trošenja i na celokupno sprovođenje osiguranja.

Filijale Zavoda, za koje smo rekli, da nemaju svojstvo pravnog lica, nisu zainteresovane zaracionalno korišćenje sredstava osiguranja, iz razloga što ta sredstva dolaze iz jednog centra. Ru-kovodioci filijala i službenici zaposleni u njima, najčešće ponašaju se kao da nisu radnici Zavoda,što se prvenstveno uočava na osnovu njihovog odnosa prema lokalnoj zdravstvenoj službi. Zdrav-stvena služba na području filijale funkcioniše najčešće bez adekvatne kontrole, što se u prvom re-du odnosi na kontrolu finansijskog poslovanja. Lokalna privreda takođe nije zainteresovana damaterijalno pomaže zdravstvene ustanove na svome području.

Jasno je da će postojeća organizacija zdravstvenog osiguranja u Srbiji, nužno morti da pre-trpi značajne izmene. Međutim, te izmene moraju biti postepene. Zalažemo se za decentralizaci-ju zdravstvenog osiguranja međutim, iz apsolutne centralizacije kakva je danas naravno, ne trebaići u apsolutnu decentralizaciju pa fondove zdravstvenog osiguranja organizovati po opštinama,kao što je to bio slučaj u vreme SIZ-ova.

Buduća organizacija zdravstvenog osiguranja u Srbiji, po našem mišljenju134, treba da bu-de tako postavljena, da postoje:

1) veći broj regionalnih (područnih) zavoda za zdravstveno osiguranje – za područja dva iliviše okruga, odnosno za teritoriju grada Beograda; i

2) Republički zavod za zdravstveno osiguranje, sa sedištem u Beogradu.Osnovni kriterijumi za utvrđivanje broja regionalnih zavoda treba da budu:a) da teritorija koju pokriva regionalni zavod raspolaže neophodnim ekonomskim potencija-

lom ib) da na istoj teritoriji postoji potrebna zdravstvena infrastruktura.Navedena dva kriterijuma treba da omoguće da osigurana lica najveći deo potreba za zdrav-

stvenom zaštitom zadovolje na teritoriji matičnog regionalnog zavoda, a da se izuzetno, za manjideo potreba, upućuju u zdravstvene ustanove čije je sedište na teritoriji drugih regionalnih zavo-da.

Pri utvrđivanju broja regionalnih zavoda, neophodno je voditi računa da se izbegne njihovausitnjenost a najbolje je da njihov broj bude usklađen sa eventualnom budućom regionalizacijomSrbije.

U regionalnom zavodu obezbeđivali bi se uslovi za sprovođenje i sprovodilo zdravstvenoosiguranje u celini.

U Republičkom zavodu, pored ostalog: a) utvrđivala bi se jedinstvena politika sprovođenjazdravstvenog osiguranja u Republici, b) obezbeđivalo stručno-metodološko usmeravanje i koor-dinacija u sprovođenju zdravstvenog osiguranja,c) utvrđivala stopa doprinosa za zdravstveno osi-guranje, i d) što je posebno značajno, obezbeđivalo ujednačavanje uslova za sprovođenje zdrav-stvenog osiguranja u regionalnim zavodima. Što se tiče konkretnih prava iz zdravstvenog osigu-ranja, u Republičkom zavodu, na primer, obezbeđivali bi se uslovi za upućivanje osiguranih licana lečenje u inostranstvo, kad su ispunjeni propisani uslovi, takođe u Republičkom zavodu mo-glo bi da se vrši obavezno reosiguranje za pojedine veće rizike u zdravstvenom osiguranju.

134 Rajko Kosanović: Reforma zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji-pravnoekonomski aspekti, dok-torska disertacija, Pravni fakultet Univerzitete u Beogradu, Beograd, 2005., str. 363.

SOCIJALNO PRAVO

153

Organi regionalnih i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje bili bi: skupština, uprav-ni odbor, nadzorni odbor i direktor.

Eventualno pitanje da li u organizaciji zdravstvenog osiguranja, pored t e r i t o r i j a l n og, treba da bude zastupljen i g r a n s k i princip, pod kojim se podrazumeva organizovanje po-sebnih fondova za određena zanimanja, odnosno profesije i fondova koji bi se formirali po većimpreduzećima ili za grupu srodnih preduzeća, po našem mišljenju, nije aktelno.

Gransko osiguranje postojalo je u Jugoslaviji između dva svetska rata (na primer, trgovačkobolesničko osiguranje), dok u periodu posle Drugog svetskog rata ono ne postoji. Zbog činjenicada ovo osiguranje u izvesnoj meri narušava princip solidarnosti (imućniji bi se udružili sa imuć-nijim), kao i zbog nesigurnih uslova privređivanja (preduzeća koja su danas uspešna to ne mora-ju biti sutra), ono nije uvedeno. U postojećim uslovima nema mogućnosti da u organizacijizdravstvenog osiguranja, pored teritorijalnog bude zastupljen i granski princip, ali to ne znači daon ne treba da bude predmet razmatranja, pogotovo što je u mnogim zemljama organizacijazdravstvenog osiguranja u znatnoj meri na njemu zasnovana.135

Osnovni princip na kome se zasniva zdravstveno osiguranje, kao i svaka druga grana soci-jalnog osiguranja, jeste princip s o l i d a r n o s t i, tako da on sam po sebi nije sporan. Ono štomože biti sporno jeste obim solidarnosti. U uslovima kada postoji samo jedan zavod za zdrav-stveno osiguranje, kao što je slučaj u Srbiji, svaki drugi obim solidarnosti izuzev potpunog bio binezakonit. Potpuna solidarnost znači dovođenje svih filijala i osiguranih lica u njima u isti položaju pogledu prava iz zdravstvenog osigiranja.

Pri postojanju potpune solidarnost teško je postići racionalno korišćenje sredstava solidarno-sti, od strane onih koji ta sredstva dobijaju, kao i korićenje lokalnih resursa. Potpuna solidarnosttakođe rađa nezadovoljstvo, onih sa čije teritorije se sredstva odlivaju.

Pitanje obima solidarnosti ima smisla samo u uslovima postojanja većeg broja zavoda zazdravstveno osiguranje.

Zdravstveno osiguranje, kao što je poznato, nastalo je i traje kao samoorganizovanje građa-na, naravno uz pomoć države, koja ga potpomaže, usmerava i kontroliše. Međutim, bitan princippostojanja zdravstvenog osiguranja je s a m o u p r a v a osiguranika. Postojanje organa osigura-nika u uslovima kada postoji jedan zavod, nije dovoljan uslov za postojanje samouprave osigura-nika, međutim, nje pogotovo nema kada ne postoje organi osiguranika, a u prvom redu skupšti-na osiguranika.

Pored osnovnih načela-principa na kojima se zasniva obavezno zdravstveno osiguranje, kaošto su načela: obaveznosti, solidarnosti i uzajamnosti, javnosti, zaštite prava osiguranih lica i zaš-tite javnog interesa, stalnog unapređivanja kvaliteta obaveznog zdravstvenog osiguranja i ekono-mičnosti i efikasnosti obaveznog zdravstvenog osiguranja, , potrebno je uvesti i neke nova nače-la, kao što su: načelo odgovornosti za sopstveno zdravlje i zdravlje drugih, načelo garantovanjakvaliteta zdravstvenih usluga, načelo odvraćanja od nepotrebnog korišćenja zdravstvenih uslugai druga načela.

135 U Nemačkoj, na primer, na dan 1.6.1999. godine bila su 453 bolesnička fonda sa oko 72 miliona osigurani-ka i 52 privatne komapnije za zdravstveno osiguranje sa oko 7,1 milion osiguranika. Bolesnički fondovi svrstani su u7 različitih grupa: 17 opštih regionalnih fondova; 13 dopunskih fondova, 539 fondova pri kompanijama, 42 zanatskafonda, 20 zemljoradničkih fondova, 1 rudarski fond i 1 fond za mornare. Health Care System in Transition: Germany;European Observatory on Health Care Systems, WHO Regional Office for Europe, Copenhagen, 2000, str. 26.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

154

VII PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE

,, The problem is not that people are living too long,but that they are retiring too soon”136.

N. Barr

1. Organizacija sistema penzijskog i invalidskog osiguranja

Sistem obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja Republike Srbije zasnovan je na te-kućem finansiranju (PAYG) i obuhvata osiguranje od tri osnovne vrste rizika : a) starosti, b)nastanka invalidnosti i v) smrti osiguranika.

Osiguranjem su obuhvaćeni: a) zaposleni, b) samozaposleni (samostalne delatnosti) i c)poljoprivrednici.

Obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, do 2007. godine, bilo je organizovano u triodvojena državna fonda, koja su od 1. januara 2008. godine administrativno spojena, dok će dopune finansijske konsolidacije doći 2011. godine.

Poslove obezbeđivanja i sprovođenja penzijskog i invalidskog osiguranja kao i poslove fi-nansijskog poslovanja koji su bili u nadležnosti Fonda za socijalno osiguranje vojnih osigura-nika, na dan 1. januara 2012. godine preuzeće Republički fond za penzijsko i invalidsko osigu-ranje.

Sastavni deo sistema penzijskog i invalidskog osiguranja Srbije, od 2005. godine, je i do-brovoljno penzijsko osiguranje u privatnim, fundiranim penzijskim fondovima (III stub).137

Obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje u Republici Srbiji uređuju se Zakonom o pen-zijskom i invalidskom osiguranju (u daljem tekstu: Zakon).138

136 ,, Nije problem u tome što ljudi predugo žive,Nego što prerano idu u penziju“137 Devet društava za upravljanje upravlja imovinom deset fondova. Ukupna neto imovina fondova iznosi

6,5 milijardi dinara ( učešće u BDP je 0,2% , dok je evropski prosek 15%). Broj korisnika je 163.000, od čega40% su žene. Prosečan iznos sredstava po korisniku je oko 39.000 dinara , a prosečna uplata iznosi 3.200 dinara(poreska olakšica je 3.528 dinara mesečno).

138 ,,Službeni glasnik RS”, br. 34/03 ... 101/10 ).

155

2. Broj penzionera u Republici Srbiji

U decembru 2010. godine u državnom osiguranju bilo je 1.626.581 penzionera, od čega1.345.733 penzionera, ili 82,73% je iz kategorije ,,zaposlenih”. Kategorija ,,samostalne delat-nosti” učestvuje sa 3,59%, a poljoprivrednika sa 13,68%.

Tabela 39: Broj penzionera po kategoriji osiguranika i vrsti osiguranja - decembar 2010. godine

U strukturi korisnika, prema vrsti osiguranja, kao što vidimo, dominiraju penzioneri izkategorije ,,zaposlenih”.

Posmatrano prema vrsti penzija, struktura korisnika je sledeća:- starosni penzioneri: 56,54% ;- invalidski penzioneri: 21,70% i- porodični penzioneri: 21,76% .

Tabela 40: Struktura broja penzionera u Republici Srbiji- decembar 2010. godine

DR RAJKO KOSANOVIĆ

156

Penzioneri Ukupno Zaposleni Samozaposleni Poljoprivrednici

Ukupno 1.626.581 1.345.733 58.368 222.480 Starosne penzije 919.711 708.934 26.711 184.066 Invalidske penzije 352.961 322.934 16.805 13.222 Porodi ne penzije 353.909 313.865 14.852 25.192

Penzioneri Ukupno Zaposleni Samozaposleni Poljoprivrednici Ukupno 100,00 82,73 3,59 13,68 Starosne penzije 100,00 77,08 2,90 20,02 Invalidske penzije 100,00 91,49 4,76 3,75 Porodi ne penzije 100,00 88,69 4,20 7,11 Ukupno 100,00 100,00 100,00 100,00 Starosne penzije 56,54 52,68 45,76 82,73 Invalidske penzije 21,70 24,00 28,79 5,94 Porodi ne penzije 21,76 23,32 25,45 11,33

Tabela 41: Broj penzionera u Republici Srbiji po osnovu osiguranja (2002-2010.)

Izvor: Republički fond PIO

Odnos između broja osiguranika i broja penzionera nepovoljan je , i kod kategorije zapo-slenih iznosi 1,4 zaposlena na 1 penzionera.139

3. Osnovni problemi funkcionisanja sistema penzijskog i invalidskog osiguranja

Na pogoršanje položaja penzijskog sistema u Srbiji posebno negativan uticaj imaju:a) Nepovoljna dugoročna demografska kretanja, odnosno sve veće starenje stanovniš-

tva.Učešće mlađih generacija u ukupnom stanovništvu je nisko i ima tendenciju opadanja, aučeće starih je visoko i ima tedenciju rasta. Srbija sa 16,8% stanovništva starijeg od 65 godinaubraja se među pet najstarijih zemalja u svetu. 140

b) Nepovoljan odnos broja zaposleni i broja penzionera. Na jednog penzionera dolaziprosečno 1,5 zaposlenih, a 1,3 u osiguranju zaposlenih. Poboljšanje ovog odnosa je u poveća-nju zaposlenosti i smanjenju sive ekonomije.

139 Problemi u funkcionisanju penzijskih sisteme zasnovanih na tekućem finanasiranju nastaju kada je tajodnos niži od tri zaposlena na jednog penzionera.

140 Učešće starijih od 65 godina u ukupnom broju stanovnika, na području Centralne Srbije iznosilo je:1950. godine 5,5%, 1970.- 8.8%, 1995.- 13,8% i 2000. -16,1%, a procenjuje se da će 2021. godine iznositi21,5%, a 2051. čak 31,3%.

Medijalna starost, koja je 2000. godine iznosila 38,9 godina, prema procenama u 2021. godini iznosiće 44,9godina, a 2051. godine 52,1 godinu. (G. Penev,2002.)

SOCIJALNO PRAVO

157

Godina Zaposleni Samostalne Delatnosti

Poljopri- vrednici

Ukupno

2002 1.270.318 43.626 212.390 1.526.334 2003 1.251.808 43.472 214.176 1.509.456 2004 1.243.067 43.938 219.153 1.506.158 2005 1.238.146 45.225 224.127 1.507.498 2006 1.256.890 47.181 227.379 1.531.450 2007 1.279.240 49.872 229.460 1.558.572 2008 1.298.625 49.415 224.728 1.572.768 2009 1.314.234 52.795 224.071 1.591.100 2010 1.335.934 56.646 223.759 1.616.339

Tabela 42: Broj osiguranika i korisnika penzija Republičkog fonda PIO u 2009. i 2010. godini

Izvor: Podaci Republičkog fonda PIO

c) Smanjenje broja zaposlenih i povećanje broja penzionerskih godina. Srbija se u pe-riodu od 1991. godine nalazi u procesu deindustrijalizacije. Nakon 2001. godine, sa izuzetkomprehrambene industrije, uništene su: mašinska industrija, elektro industrija, hemijska industri-ja, industrija motora i traktora, tekstilna industrija i dr. U aprilu 2009. godine u odnosu na de-cembar 2001. godine broj zaposlenih bio je manji za 463.000.

d) Izbegavanje plaćanja doprinosa za penzijsko osiguranje. Prema podacima Ministar-stva finansija-Poreske uprave, stanje ukupnog duga po osnovu doprinosa za penzijsko i invalid-sko osiguranje zaposlenih, na dan 31. mart 2009. godine, iznosilo je 58.953447.705 dinara, odčega se 38.309.529.641 dinar odnosilo na glavni dug, a 20.643.918.064 dinara na kamatu.141

e) Plaćanje doprinosa na najnižu osnovicu , a ne na realna primanja.f) Postojanje visokog udela neformalene ,,sive” ekonomije u ukupnoj. Procenjuje se da

u Srbiji preko 700.000 ljudi radi ,,na crno”.g) Relaksirani uslovi penzionisanja u dužem vremenskom periodu (neselektivni prevre-

meni odlazak u penziju i neselektivni beneficirani radni staž):- udeo invalidskih penzionera je visok (21,7% );- udeo penzionera starijih od 65 godina, među starosnim penzionerima u osiguranju za-

poslenih, iznosi svega 62,3%;- u osiguranju zaposlenih manje od 20 % penzionera je sa ,,punim” radnim stažom;- pibližno 20% penzionera u osiguranju zaposlenih je sa beneficiranim radnim stažom.

141 Vlada Republike Srbije, 2. oktobra 2009. godine, usvojila je Zaključak kojim je omogućeno povezivanjeradnog staža zaposlenima kojima poslodavci nisu uplaćivali doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. Zaključ-kom je povezan staž za približno 80.000 radnika, za perio od 1. januara 2004. godine do 30. juna 2009. godine. Po-vezivanje radnog staža vrši se zaključivanjem ugovora o zaduživanju radi povezivanja staža imeđu Vlade i pri-vrednog subjekta, a sredstva u visini neuplaćenog doprinosa, po zaključivanju ugovora, iz budžeta uplaćuju FonduPIO. Privredni subjekt dostavlja Ministarstvu finansija dve blanko solo menice i založni izjavu-hipotekuna nepokret-nosti, a dospelu obavezu prema državi izmiruje u roku od 4 godine, uz grejs period od jedne godine, sa kamatom uvisini eskontne stope Narodne banke Srbije.

Povezivanje penzijskog staža izvršeno je 2005. godine, i to za petiod op 1991. do 2003. godine. Tada je, pre-ma podacima Fonda PIO, zahteve podnelo oko 360.000 ljudi, a pozitivno rešenje dobilo je njih 264.000. Radnicimauplaćeno je 556.000 godina radnog staža, što je državu koštalo 18,6 milijardi dinara.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

158

Broj osiguranika Broj korisnika Razlika

Red. br.

Kategorija

Mart 2009.

Jun

2010.

Mart 2009.

Jun

2010.

3-2

5 - 4

0 1 2 3 4 5 6 7 1 Zaposleni 2.205.489 2.096.659 1.310.388 1.334.556 - 108.830 24.168 2 Samostal. delat. 328.541 339.848 51.948 56.597 11.307 4.649 3 Poljoprivrednici 233.385 227.888 223.623 223.968 - 5.497 345 Ukupno 2.767.415 2.664.395 1.585.959 1.615.121 - 103.020 29.162

h) Prelivanje, odnosno investiranje tekućih viškova prihoda u odnosu na rashode,1970-tih i 1980-tih godina u druge oblasti, za izgradnju razniih objeketa, umesto da je tim viš-kovima fundiran penzijski fond ( sredstvima penzijskog fonda građeni su: zdravstveni objekti,rehabilitacioni centri, vodni objekti, preduzeća, rudnici i drugi objekti).

i) Rashodi za neto penzije u 2008. godini iznosili su 11,9 BDP-a (333,1 milijardu dina-ra), a ukupni rashodi Fonda PIO činili su 14,3% BDP-a ( u koje , pored izdataka za penzije spa-daju i izdaci za naknade za negu i pomoć drugog lica, telesno oštećenje i pogrebne troškove,administrativni troškovi funkcionisanja Fonda i izdaci za zdravstvene doprinose penzionera)Ovi rashodi, prema podacima za 2006. godinu, među najvišima su u poređenju sa zemljama utranziciji koje su ušle u EU, neznatno su niži od proseka za EU, a među najnižima su u pore-đenju sa EU-15 zemljama.

j) Visok deficit Fonda PIO. Blizu 50% potrebnih sredstava za isplatu penzija obezbeđu-je se putem transfera iz republičkog budžeta. Učešće deficita za pokriće redovnih rashoda uBDP u 2007. godini iznosilo je 3,8%, a u 2008. godini 4,4%.

Tabela 43: Struktura prihoda i rashoda Republičkog fonda PIO (1995 – 2010)

Podaci od 1995 do 2005. godine odnose se na osiguranje zaposlenih

l) Niske penzije u odnosu na zarade. U osiguranju zaposlenih, 2008. godine, penzije suiznosile 59,2% prosečne zarade. Preko 60% penzionera prima penziju koja je niža od proseč-ne penzije.

lj) Penzioneri spadaju među najugroženije grupe stanovništva u Republici. Stopa si-romaštva penzionera niža je od proseka za ukupnu populaciju ( prema Anketi o životnom stan-dardu u 2007. godini iznosila je 5,3 prema 6,6 %).

m) Problemi u ekonomskom razvoju države. Uprkos visokim stopama rasta BDP u pe-riodu od 2001. do 2008. godine (od 4.5% do 7,1%), BDP u 2007. godini ne dostiže ni 60%onog iz 1989. godine.

SOCIJALNO PRAVO

159

%

P r i h o d i R a s h o d i

Godina

Doprinosi

Budžet

Ostalo

Ukupno

Penzije Doprinos za zdrav.

osig.

Ostalo

Ukupno

1995. 85,60 14,40 - 100,00 83,18 8,71 8,11 100,00 1997. 84,89 15,11 - 100,00 82,86 7,04 10,10 100,00 2000. 78,56 21,44 - 100,00 81,51 7,38 11,11 100,00 2001. 68,22 31,78 - 100,00 81,49 7,97 10,54 100,00 2002. 54,88 45,12 - 100,00 82,44 8,98 8,58 100,00 2003. 53,70 37,10 9,20 100,00 84,08 8,72 7,20 100,00 2004. 60,47 36,69 2,84 100,00 78,41 9,31 12,28 100,00 2005. 59,19 37,68 3,13 100,00 81,02 9,83 9,15 100,00 2008. 60,48 35,46 4,06 100,00 83,68 10,45 5,87 100,00 2009. 52,59 46,20 1,21 100,00 83,56 10,41 6,03 100,00 2010. 47,07 100,00 100,00

n) Problemi u penzijskom osiguranju poljoprivrednika. U 2008. godini prosečna sta-rosna penzija poljoprivrednika (7.446 dinara), u odnosu na prosečnu starosnu penziju katego-rije zaposlenih ( 22.634 dinara), bila je niža za 67,1%.

nj) Hipotetička neto stopa zamene142 za muškarca sa 40 godina staža i zaradama na ni-vou proseka, u 2008. godini iznosila je približno 73% i bila je nešto niža nego u EU-15, među-tim na dugi rok, zbog načina usklađivanja, ona se smanjuje na neprihvatljivo nizak nivo. U2010. godini hipotetička stopa zamena iznosila je 71,5%, odnosno za standardnog korisnikapenzija je zamenila 71,5% njegove prethodne zarade.

4. Osiguranici

4.1. Obavezno osigurana lica

Obavezno osigurana lica, odnosno osiguranici, prema čl. 10-15. zakona, jesu:1) zaposleni;2) lica koja samostalno obavljaju delatnost;3) poljoprivrednici.

4.1.1. Osiguranici zaposleni

Osiguranici zaposleni, prema članu 11. zakona, jesu:1) lica u radnom odnosu, odnosno zaposlena u preduzeću, drugom pravnom licu, držav-

nom organu, organu jedinice lokalne samouprave ili kod fizičkih lica;2) civilna lica na službi u Vojsci Srbije;143

2a) profesionalna vojna lica prema propisima o Vojsci Srbije;3) izabrana ili postavljena lica, ako za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu, odnosno na-

knadu zarade;4) lica koja su u skladu sa propisima o radu, u radnom odnosu odnosno zaposlena van

prostorija poslodavca;5) lica u radnom odnosu, odnosno zaposleni upućeni na rad u inostranstvo, odnosno za-

posleni u preduzeću koje obavlja delatnost ili usluge u inostranstvu, ako nisu obavezno osigu-rana po propisima te zemlje, ili ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno;

6) domaći državljani koji su na teritoriji Republike Srbije zaposleni kod stranih ili među-narodnih organizacija i ustanova, stranih diplomatskih i konzularnih predstavništava ili kodstranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno;

142 Hipotetička neto stopa zamene označava odnos između prve isplaćene penzije u odnosu na poslednjuostvarenu zaradu, odnosno penzije u prvoj godini nakon penzionisanja u odnosu na zaradu istog lica u poslednjojgodini pre penzionisanja, za hipotetičkog radnika koji je radio pun radni staž ( 40 godina) sa primanjima na nivouprosečne zarade (koeficijent 1), odnosno čiji je lični koeficijent 40 ( 1x 40).

Hipotetička neto stopa zamene (engl. replacement rate), po EC-ISG metodologiji=neto penzija u godini pen-zionisanja koju bi dobio prosečni radnik (lični koeficijent 1) sa 40 godina radnog staža ( lični bod 40x opšti bod) /neto prosečna zarada prethodne godine.

143 Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (,, Slušbeni glasnik RS“broj 101/ 10)

DR RAJKO KOSANOVIĆ

160

7) domaći državljani zaposleni u inostranstvu, ako za to vreme nisu obavezno osiguranikod stranog nosioca osiguranja, ili ako prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, po propi-sima te države, ne mogu ostvariti ili koristiti van njene teritorije;

8) strani državljani i lica bez državljanstva koji su na teritoriji Republike Srbije zaposlenikod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno, kaoi kod međunarodnih organizacija i ustanova i stranih diplomatskih i konzularnih predstavniš-tava, ako je takvo osiguranje predviđeno međunarodnim ugovorom;

9) lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove, ako nisu osi-gurani po drugom osnovu;

10) lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove preko omla-dinskih zadruga, koje se u smislu ovog zakona smatraju poslodavcem, a imaju navršenih 26godina života, odnosno bez obzira na godine života ako nisu na školovanju;

11) lica za čijim je radom prestala potreba, kao i lica kojima je prestalo zaposlenje zbogstečaja, likvidacije, odnosno u svim slučajevima prestanka rada poslodavca, dok ostvaruju nov-čanu naknadu prema propisima o radu i zapošljavanju.

4.1.2. Osiguranici samostalnih delatnosti

Osiguranici samostalnih delatnosti, prema članu 12. zakona, jesu:1) lica koja, u skladu sa zakonom, samostalno obavljaju privrednu ili drugu delatnost, ako

nisu obavezno osigurana po osnovu zaposlenja;2) lica koja su osnivači, odnosno članovi privrednih društava u skladu sa zakonom, koji u

njima rade, bez obzira da li su u radnom odnosu u privrednom društvu čiji su osnivač odno-sno član;

3) lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu odnosno poslove po osnovu autor-skog ugovora, kao i poslove po osnovu drugih ugovora, kod kojih za izvršen posao ostvarujunaknadu (u daljem tekstu: ugovorena naknada), a nisu osigurani po drugom osnovu;

4) sveštenici i verski službenici ako nisu obavezno osigurani po osnovu zaposlenja;5) lica koja su prestala da obavljaju samostalnu delatnost, dok ostvaruju novčanu nakna-

du prema propisima o radu i zapošljavanju.Radom u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana smatra se i predstavljanje i zastupanje pri-

vrednih društava od strane njihovih osnivača, odnosno članova na osnovu upisa u registar nad-ležne organizacije, kao i obavljanje poslovodstvenih ovlašćenja i poslova upravljanja u skladusa zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava.

4.1.3. Osiguranici poljoprivrednici

Prema članu 13. zakona, koji je u potpunost izmenjen, izmenama i dopunama zakona iz2010. godine, osiguranici poljoprivrednici su lica koja se bave poljoprivrednom delatnošću kaonosioci poljoprivrednog domaćinstva, članovi poljoprivrednog domaćinstva, nosioci porodič-nog poljoprivrednog gazdinstva, članovi porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ili članovi me-šovitog domaćinstva, ako nisu korisnici penzije ili nisu na školovanju. Poljoprivrednim doma-ćinstvom, porodičnim poljoprivrednim gazdinstvom, odnosno mešovitim domaćinstvom, usmislu ovog zakona, smatra se zajednica života, privređivanja i trošenja prihoda, bez obzira nasrodstvo između njegovih članova, na poljoprivrednom domaćinstvu, odnosno gazdinstvu sa

SOCIJALNO PRAVO

161

najmanje 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta, odnosno sa manje od 0,5 hektara poljoprivred-nog zemljišta, drugog zemljišta ili građevinske celine na kojem se obavlja stočarska, povrtarskaili vinogradarska proizvodnja, uzgoj ribe, gajenje pečuraka, puževa, pčela i drugi uzgoj ili gajenje.

Nosilac poljoprivrednog domaćinstva, odnosno porodičnog poljoprivrednog gazdin-stva, u smislu istog člana zakona, je lice koje je obveznik poreza na imovinu po osnovu poljo-privrednog zemljišta ili poreza na prihod od poljoprivrede i šumarstva, u skladu sa zakonomkojim se uređuje porez na imovinu i porez na dohodak građana, a član poljoprivrednog do-maćinstva, porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno mešovitog domaćinstva, jelice koje živi i radi na poljoprivrednom domaćinstvu, porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu,odnosno u mešovitom domaćinstvu.

4.2. Lica kojima se obezbeđuju prava za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolešću

Prema članu 17 zakona, prava za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja prouzrokovanihpovredom na radu ili profesionalnom bolešću ostvaruju:

1) lica koja, u skladu sa zakonom, obavljaju privremene i povremene poslove preko omla-dinskih zadruga do navršenih 26 godina života, ako su na školovanju;

2) lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju, dokvalifikaciji ili prekvalifikaciji, ko-ja uputi organizacija nadležna za zapošljavanje;

3) učenici i studenti kada se, u skladu sa zakonom, nalaze na obaveznom proizvodnom ra-du, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi;

4) lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici ustano-ve za izdržavanje kazne zatvora (radionica, radilište i sl.) i na drugom mestu rada;

5) lica koja, u skladu sa propisima, obavljaju određene poslove po osnovu ugovora o vo-lonterskom radu.

5. Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja

Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, jesu:1) za slučaj starosti - pravo na starosnu penziju;2) za slučaj invalidnosti - pravo na invalidsku penziju;3) za slučaj smrti:

(1) pravo na porodičnu penziju;(2) pravo na naknadu pogrebnih troškova;

4) za slučaj telesnog oštećenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bo-lešću - pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje;

5) za slučaj potrebe za pomoći i negom drugog lica - pravo na novčanu naknadu za po-moć i negu drugog lica.

5.1. Starosna penzija

Osiguranik, prema članu 19. zakona, stiče pravo na starosnu penziju:1) kad navrši 65 (muškarac), odnosno 60 (žena) godina života i najmanje 15 godina sta-

ža osiguranja;

DR RAJKO KOSANOVIĆ

162

2) kad navrši 40 (muškarac), odnosno 38 (žena) godina staža osiguranja i najmanje 58 go-dina života;

3) kad navrši 45 godina staža osiguranja.Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz

2010., minimalna starosna granica za odlazak u penziju, za oba pola, povećana je sa 53 na 58godina, a takođe povećan je i staž osiguranja za ženu sa 35 na 38 godina (tačka 2). Navedenapovećanja biće postepena, stim što će podizanje starosne granice za muškarca početi 2011. go-dine, a starosne granice i staža osiguranja za ženu od 2013. godine.

Tabela 44 : Uslovi za ostvarivanje prava na starosnu penzijuu Republici Srbiji

Osiguraniku kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, starosna granicaza sticanje prava na starosnu penziju, utvrđena u članu 19. tačka 1) ovog zakona, snižava sezavisno od stepena uvećanja staža za po jednu godinu, i to:

1) za svakih pet godina provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efek-tivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 14 meseci;

2) za svake četiri godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efek-tivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 15 meseci;

3) za svake tri godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektiv-no provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 16 meseci;

SOCIJALNO PRAVO

163

Osiguranik MUŠKARAC Osiguranik - ŽENA Uslovi Uslovi

lan 19. zakona

Godine odlaska

u penziju

Godine života

Najmanji staž

osiguranja

Godine odlaska u penziju

Godine života

Najmanji staž

osiguranja

ta ka 1 2011 65 15 2011 60 15 2011 53g 4m 40 2011 53g 35g 2012 53g 8m 40 2012 53g 35g 2013 54g 40 2013 53g 4m 35g 4m 2014 54g 4m 40 2014 53g 8m 35g 8m 2015 54g 8m 40 2015 54g 36g 2016 55g 40 2016 54g 6m 36g 4m 2017 55g 4m 40 2017 55g 36g 8m 2018 55g 8m 40 2018 55g 6m 37g 2019 56g 40 2019 56g 37g 4m 2020 56g 6m 40 2020 56g 6m 37g 8m 2021 57g 40 2021 57g 38g 2022 57g 6m 40 2022 57g 6m 38g

ta ka 2

2023 58g 40 2023 58 38g ta ka 3 45 godina staža osiguranja

4) za svaku jednu godinu i šest meseci provedenih na radnom mestu, odnosno poslu nakome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 18 meseci.

Starosna granica može se snižavati najviše do 55 godina života, a za osiguranike koji ra-de na poslovima na kojima se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 18meseci, starosna granica može se snižavati najviše do 50 godina života.

Izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2010. godine,predviđeno je postepeno podizanje starosne granice sa 53, koliko je iznosila do 2010. godine,na 55 godina, i to:

1) u 2011. godini, 53 godine i četiri meseca života;2) u 2012. godini, 53 godine i osam meseci života;3) u 2013. godini, 54 godine života;4) u 2014. godini, 54 godine i četiri meseca života;5) u 2015. godini, 54 godine i osam meseci života.

Tabela 45: Starosna granica za beneficirani radni staž

DR RAJKO KOSANOVIĆ

164

Grupa poslova na kojoj se staž ra una sa uve anim

trajanjem

Zakon iz 2003. god.

Izmene i dopune iz 2005. godine

Izmene i dopune iz 2010. godine

Broj godina rada potrebnih za smanjenje starosne granice za jednu godinu 12 / 14 6 godina 3 godine 5 godina 12 / 15 5 godina 2 godine i 6 meseci 4 godine 12 / 16 4 godine 2 godine 3 godine 12 / 18 3 godine 1 godinu i 6 meseci 1 godinu i 6 meseci Minimalna starosna granica 12 / 14 12 / 15

12 / 16 53 godine života

55 godina od 2016. godine (u me uvremenu pomeranje po 4 meseca godišnje)

12 / 18

53 godine života

50 godina života 50 godina života

Tabela 46: Uslovi za sticanje prava na starosnu penziju u Republici Srbiji

SOCIJALNO PRAVO

165

Godine života Staž osiguranja Red. br. muškarci žene muškarci žene

I – Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju

(„Službeni glasnik RS“, broj 34/03)

1 63 58 20 2 65 60 15 3 53 40 35

II – Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju

(„Službeni glasnik RS“, broj 34/03......85/05)

1 65 60 15 2 53 40 35

3 / 45 Izuzetno od ta ke 1, koja je trebalo da se primenjuje od 2011. godine,

osiguranik sti e pravo na penziju: 2006. 2007.

63

58

20

2008. 63.g. i 6 meseci 58.g. i 6 meseci 19 2009. 64 59 18 2010. 64.g. i 6 meseci 59.g. i 6 meseci 17

III –Zakon o izmenama i dopunama

Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, broj 34/03, 85/06, 101/10)

1 65 60 15 2 58 40 38

3 / 45

Izuzetno od ta ke 2, koja se primenjuje od 2023. godine, osiguranik sti e pravo na penziju:

2011. 53 g. i 4 m. 53 g. 40 35 2012. 53 g. i 8 m. 53 g. 40 35 2013. 54 g. 53 g. i 4 m. 40 35 g. i 4 m. 2014. 54 g i 4 m. 53 g. i 8 m. 40 35 g. i 8 m. 2015. 54 g. i 8 m. 54 g. 40 36 g. 2016. 55 g. 54 g. i 6 m. 40 36 g. i 4 m. 2017. 55 g. i 4 m. 55 g. 40 36 g. i 8 m. 2018. 55 g. I 8 m. 55 g. i 6 m. 40 37 g. 2019. 56 g. 56 g. 40 37 g. i i 4 m. 2020. 56 g. i 6 m. 56 g. i 6 m. 40 37 g. i 8 m. 2021. 57 g. 57 g. 40 38 g. 2022. 57 g. i 6 m. 57 g. i 6 m. 40 38 g. 2023 58 g. 58 g. 40 38 g.

5. 2. Invalidska penzija

Invalidnost, prema članu 21. zakona, postoji kad kod osiguranika nastane potpuni gubi-tak radne sposobnosti, odnosno kad kod profesionalnog vojnog lica nastane potpuni gubitaksposobnosti za profesionalnu vojnu službu, zbog promena u zdravstvenom stanju prouzroko-vanih povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću, koje se nemogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom.

Povredom na radu, smatra se:a) povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa

obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnimmehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnimopterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma;

b) povreda koju osiguranik - zaposleni pretrpi pri obavljanju posla na koji nije raspoređen,ali koji obavlja u interesu poslodavca kod koga je zaposlen;

c) povreda koju osiguranik pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto,na putu preduzetom radi izvršavanja službenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja narad, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom;

d) oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nekog ne-srećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran ili u vezi snjim;

e) povreda koju osiguranik pretrpi u vezi s korišćenjem prava na zdravstvenu zaštitu poosnovu povrede na radu i profesionalne bolesti.

f) povreda koju osiguranici pretrpe učestvujući:- u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreća;- u vojnoj vežbi ili u vršenju drugih obaveza iz oblasti odbrane zemlje utvrđenih zako-

nom;- na radnom kampu ili takmičenju (proizvodnom, sportskom i dr.);- na drugim poslovima i zadacima za koje je zakonom utvrđeno da su od opšteg intere-

sa.Profesionalne bolesti jesu određene bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane du-

žim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima kojeje osiguranik obavljao.

Osiguranik kod koga nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, stiče pravo na invalid-sku penziju:

1) ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću;2) ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili bolešću - pod uslovom da je

gubitak radne sposobnosti nastao pre navršenja godina života propisanih za sticanje prava nastarosnu penziju i da ima navršenih pet godina staža osiguranja.

Osiguranik kod koga je invalidnost, prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, nasta-la pre navršene 30 godine života stiče pravo na invalidsku penziju:

1) kad je invalidnost nastala do navršene 20 godine života - ako ima godinu dana stažaosiguranja;

2) kad je invalidnost nastala do navršene 25 godine života - ako do nastanka invalidnostiima najmanje dve godine staža osiguranja;

3) kad je invalidnost nastala do navršene 30 godine života - ako do nastanka invalidnostiima najmanje tri godine staža osiguranja.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

166

5. 3. Porodična penzija

Pravo na porodičnu penziju, prema članu 27. zakona, mogu ostvariti članovi porodice:1) umrlog osiguranika koji je navršio najmanje pet godina staža osiguranja ili je ispunio

uslove za starosnu ili invalidsku penziju; ili2) umrlog korisnika starosne ili invalidske penzije.Članovima porodice umrlog osiguranika smatraju se:1) bračni drug;2) deca (rođena u braku ili van braka ili usvojena, pastorčad koju je osiguranik, odnosno

korisnik prava izdržavao, unučad, braća i sestre i druga deca bez roditelja, odnosno deca kojaimaju jednog ili oba roditelja koji su potpuno nesposobni za rad, a koju je osiguranik, odnosnokorisnik prava izdržavao);

3) roditelji (otac i majka, očuh i maćeha i usvojioci) koje je osiguranik, odnosno korisnikprava izdržavao.

Pravo na porodičnu penziju može ostvariti i bračni drug iz razvedenog braka ako mu jesudskom presudom utvrđeno pravo na izdržavanje.

Izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, iz 2010. godine,da ako je umrli osiguranik ili umrli korisnik starosne ili invalidske penzije u trenutku zaključe-nja braka navršio 65 godina života-muškarac, odnosno 60 godina života-žena, bračni drug mo-že steći pravo na porodičnu penziju pod uslovom da imaju zajedničko dete ili da je braktrajao najmanje dve godine.

Udova, prema članu 29., stiče pravo na porodičnu penziju:1) ako je do smrti bračnog druga, navršila 53 godine života; ili2) ako je, do smrti bračnog druga, ili u roku od jedne godine od dana smrti bračnog dru-

ga, postala potpuno nesposobna za rad; ili3) ako je, posle smrti bračnog druga, ostalo jedno dete ili više dece koja imaju pravo na

porodičnu penziju po tom bračnom drugu, a udova obavlja roditeljsku dužnost prema toj deci.Udova koja u toku trajanja prava prema tom osnovu postane potpuno nesposobna za rad, za-država pravo na porodičnu penziju dok postoji ta nesposobnost.

Izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidaskom osiguranju iz 2010. godinepredviđeno je postepeno podizanje starosne granice za udovu sa sadašnjih 50 na 53 godine, ito:

1) u 2011. godini, 50 godina života;2) u 2012. godini, 50 godina i šest meseci života;3) u 2013. godini, 51 godinu života;4) u 2014. godini, 51 godinu i šest meseci života;5) u 2015. godini, 52 godine života;6) u 2016. godini, 52 godine i šest meseci života.Udova koja do smrti bračnog druga nije navršila 53 godine života, ali je navršila 45 godi-

na života, stiče pravo na porodičnu penziju kad navrši 53 godine života.Udova koja u toku trajanja prava na porodičnu penziju stečenog na način iz tač. 2) i 3) na-

vrši 53 godine života, trajno zadržava pravo na porodičnu penziju. Udova kojoj pravo na po-rodičnu penziju prestane pre navršenih 53, ali posle navršenih 45 godina života može ponovoostvariti pravo kad navrši 53 godine života.

SOCIJALNO PRAVO

167

Udovac stiče pravo na porodičnu penziju:1) ako je do smrti bračnog druga, navršio 58 godina života; ili2) ako je, do smrti bračnog druga, ili u roku od jedne godine od dana smrti bračnog dru-

ga, postao potpuno nesposoban za rad; ili3) ako je, posle smrti bračnog druga, ostalo jedno dete ili više dece koja imaju pravo na

porodičnu penziju po tom bračnom drugu, a udovac obavlja roditeljsku dužnost prema toj de-ci. Udovac koji u toku trajanja prava po tom osnovu postane potpuno nesposobna za rad, za-država pravo na porodičnu penziju dok postoji ta nesposobnost.

Izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidaskom osiguranju iz 2010. godinepredviđeno je postepeno podizanje starosne granice za udovca sa sadašnjih 53 na 58 godine, ito:

1) u 2011. godini, 55 godina života;2) u 2012. godini, 55 godina i šest meseci života;3) u 2013. godini, 56 godina života;4) u 2014. godini, 56 godina i šest meseci života;5) u 2015. godini, 57 godina života;6) u 2016. godini, 57 godina i šest meseci života.Udovac koji u toku trajanja prava na porodičnu penziju stečenog na način iz tač. 2) i 3)

ovog člana navrši 58 godina života, trajno zadržava pravo na porodičnu penziju.Bračni drug profesionalnog vojnog lica prema propisima o Vojsci Srbije koje je poginulo

za vreme dejstava, pravo na porodičnu penziju stiče bez obzira na propisane godine života, poduslovom da nije ponovo sklopio brak, odnosno, ako ima decu, da su deca završila školovanje.

Dete stiče pravo na porodičnu penziju i ona mu pripada do navršenih 15 godina života.Posle navršenih 15 godina života dete stiče pravo na porodičnu penziju i ona mu pripada

do završetka školovanja, ali najdocnije do navršenih:1) 20 godina života, ako pohađa srednju školu;2) 26 godina života, ako pohađa visokoškolsku ustanovu;Dete stiče pravo na porodičnu penziju i ona mu pripada dok traje nesposobnost za samo-

stalan život i rad, nastala do uzrasta do koga se deci obezbeđuje pravo na porodičnu penziju.Dete stiče pravo na porodičnu penziju i ona mu pripada dok traje nesposobnost za samo-

stalan život i rad, nastala posle uzrasta do koga se deci obezbeđuje pravo na porodičnu penzi-ju, a pre smrti osiguranika odnosno korisnika prava, pod uslovom da ga je osiguranik odnosnokorisnik prava izdržavao do svoje smrti.

Roditelj (otac i majka, očuh i maćeha i usvojilac) koga je osiguranik odnosno korisnik pra-va, u skladu sa zakonom izdržavao do svoje smrti stiče pravo na porodičnu penziju ako je dosmrti osiguranika odnosno korisnika prava:

1) navršio 65 (muškarac), odnosno 60 (žena) godina života; ili2) postao potpuno nesposoban za rad.

5. 4. Novčana naknada za telesno oštećenje prouzrokovano povredom na radu, odnosno profesionalnom bolešću

Telesno oštećenje, prema čanu 37., postoji kad kod osiguranika nastane gubitak, bitnijeoštećenje ili znatnija onesposobljenost pojedinih organa ili delova tela, što otežava normalnu ak-tivnost organizma i iziskuje veće napore u ostvarivanju životnih potreba, bez obzira na to da liprouzrokuje ili ne prouzrokuje invalidnost.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

168

Osiguranik i lice kod koga telesno oštećenje prouzrokovano povredom na radu ili profe-sionalnom bolešću iznosi najmanje 30%, stiče pravo na novčanu naknadu.

Telesna oštećenja kao i procente tih oštećenja utvrđuju ministar nadležan za poslove pen-zijskog i invalidskog osiguranja i ministar nadležan za poslove zdravlja na predlog fonda.

Telesna oštećenja, prema čalnu 39., razvrstavaju se prema težini u osam stepena, i to:

5.5. Pravo na naknadu pogrebnih troškova

U slučaju smrti korisnika penzije, prema članu 41. zakona, licu koje je snosilo troškovesahrane pripada naknada pogrebnih troškova.

5. 6. Pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica

Pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica, koje je uvedeno Izmenama i do-punama Zakona o penzijskom i invalidkom osiguranju iz 2010. godine, ima osiguranik i kori-snik penzije, kome je zbog prirode i težine stanja povrede ili bolesti utvrđena potreba za pomo-ći i negom za obavljanje radnji radi zadovoljavanja osnovnih životnih potreba.

Potreba za pomoći i negom drugog lica postoji kod lica koje je nepokretno, ili koje zbogtežine i prirode trajnih bolesti i bolesnog stanja nije sposobno da se samostalno kreće ni u okvi-ru stana uz upotrebu odgovarajućih pomagala, niti da se samo hrani, svlači, oblači i da održa-va osnovnu ličnu higijenu, kod slepog lica koje je izgubilo osećaj svetlosti sa tačnom projekci-jom i kod lica koje postiže vid sa korekcijom do 0,05.

6. Određene kategorije osiguranika koje pod posebnim uslovima mogu ostvariti pravo na penziju

Osiguranici - zaposleni koji rade na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uve-ćanim trajanjem i koji mogu pod posebnim uslovima ostvariti pravo na penziju, prema članu42. zakona, jesu:

1) policijski službenici - uniformisana ovlašćena službena lica i policijski službenici kojirade na posebno složenim, specifičnim, odnosno operativnim poslovima;

2) zaposleni u Ministarstvu spoljnih poslova koji rade na poslovima na kojima se staž osi-guranja računa sa uvećanim trajanjem;

SOCIJALNO PRAVO

169

Stepen Procenat telesnog ošte enja

1. 100% 2. 90% 3. 80% 4. 70% 5. 60% 6. 50% 7. 40% 8. 30%

3) pripadnici Bezbednosno-informativne agencije, pripadnici Vojnobezbednosne agenci-je i Vojnoobaveštajne agencije;

4) zaposleni u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija koji rade na poslovima na kojima sestaž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem (u daljem tekstu: zaposleni u Upravi);

5) ovlašćena službena lica Poreske policije u smislu propisa o poreskoj administraciji;6) profesionalna vojna lica prema propisima o Vojsci Srbije;7) ostali policijski službenici koji rade na radnim mestima, odnosno poslovima na kojima

se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.Osiguranik iz tač. 1) do 6) , kome prestane zaposlenje s pravom na penziju pre ispunjenja

uslova iz člana 19., stiče pravo na starosnu penziju ako je navršio najmanje 55 godina života i25 godina staža osiguranja, od čega najmanje 15 godina efektivno provedenih na radnim me-stima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. Navedeni uslovi za penzio-nisanje primenjivaće se od 2022. godine, a do tada osiguranik stiče pravo na starosnu penzijukad navrši:

1) u 2011. godini, najmanje 53 godine i dva meseca života i 20 godina i četiri meseca sta-ža osiguranja, od čega najmanje 10 godina i četiri meseca efektivno provedenih na radnim me-stima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem;

2) u 2012. godini, najmanje 53 godine i četiri meseca života i 20 godina i osam mesecistaža osiguranja, od čega najmanje 10 godina i osam meseci efektivno provedenih na radnimmestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem;

3) u 2013. godini, najmanje 53 godine i šest meseci života i 21 godinu staža osiguranja,od čega najmanje 11 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osigu-ranja računa sa uvećanim trajanjem;

4) u 2014. godini, najmanje 53 godine i osam meseci života i 21 godinu i četiri mesecastaža osiguranja, od čega najmanje 11 godina i četiri meseca efektivno provedenih na radnimmestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem;

5) u 2015. godini, najmanje 53 godine i deset meseci života i 21 godinu i osam mesecistaža osiguranja, od čega najmanje 11 godina i osam meseci efektivno provedenih na radnimmestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem;

6) u 2016. godini, najmanje 54 godine života i 22 godine staža osiguranja od čega najma-nje 12 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sauvećanim trajanjem;

7) u 2017. godini, najmanje 54 godine i dva meseca života i 22 godine i šest meseci sta-ža osiguranja od čega najmanje 12 godina i šest meseci efektivno provedenih na radnim me-stima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem;

8) u 2018. godini, najmanje 54 godine i četiri meseca života i 23 godine staža osiguranja,od čega najmanje 13 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osigu-ranja računa sa uvećanim trajanjem;

9) u 2019. godini, najmanje 54 godine i šest meseci života i 23 godine i šest meseci stažaosiguranja, od čega najmanje 13 godina i šest meseci efektivno provedenih na radnim mesti-ma na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem;

10) u 2020. godini, najmanje 54 godine i osam meseci života i 24 godine staža osigura-nja, od čega najmanje 14 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se stažosiguranja računa sa uvećanim trajanjem;

DR RAJKO KOSANOVIĆ

170

11) u 2021. godini, najmanje 54 godine i deset meseci života i 24 godine i šest meseci sta-ža osiguranja, od čega najmanje 14 godina i šest meseci efektivno provedenih na radnim me-stima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.

Ostali policijski službenici koji rade na radnim mestima, odnosno poslovima na kojima sestaž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem (osiguranik iz tačke 7), kome prestane zaposle-nje s pravom na penziju pre ispunjenja uslova iz člana 19., stiče pravo na starosnu penziju akoje navršio najmanje 60 godina života i 25 godina staža osiguranja, od čega najmanje 15 godi-na efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanimtrajanjem.

Navedeni uslovi za penzionisanje primenjivaće se od 2022. godine, a do tada osiguranikstiče pravo na starosnu penziju kad navrši:

1) u 2011. godini, 55 godina i četiri meseca života;2) u 2012. godini, 55 godina i osam meseci života;3) u 2013. godini, 56 godina života;4) u 2014. godini, 56 godina i četiri meseca života;5) u 2015. godini, 56 godina i osam meseci života;6) u 2016. godini, 57 godina života;7) u 2017. godini, 57 godina i šest meseci života;8) u 2018. godini, 58 godina života;9) u 2019. godini, 58 godina i šest meseci života;10) u 2020. godini, 59 godina života;11) u 2021. godini, 59 godina i šest meseci života.Izuzetno, profesionalno vojno lice stiče pravo na starosnu penziju i to:1) podoficir i oficir do čina pukovnika kad navrši 40 godina penzijskog staža i najmanje

53 godine života;2) oficir čina pukovnika kad navrši 40 godina penzijskog staža i najmanje 54 godine ži-

vota.Izuzetno, policijski službenici - pripadnici specijalnih jedinica policije, pripadnici Bezbed-

nosno-informativne agencije, pripadnici Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobaveštajne agen-cije koji rade na posebno složenim, specifičnim, odnosno operativnim poslovima, stiču pravona starosnu penziju kad navrše najmanje 53 godine života i 20 godina efektivno provedenih natim poslovima.

7. Utvrđivanje visine penzije

7.1. Utvrđivanje visine starosne i invalidske penzije

Visina starosne i invalidske penzije, prema članu 61. zakona, određuje se tako što se ličnibodovi pomnože sa vrednošću opšteg boda144 na dan ostvarivanja prava.

Lični bodovi osiguranika utvrđuju se množenjem ličnog koeficijenta osiguranika i nje-govog penzijskog staža.

144 Prema Rešenju o vrednosti opšteg boda od aprila 2011. godine (,, Sl. glasnik RS”, broj 27/11), uskalđenavrednost opšteg boda od aprila 2011. godine iznosi 650,51 dinar.

SOCIJALNO PRAVO

171

Godišnji lični koeficijent predstavlja odnos ukupne zarade osiguranika, odnosno osno-vice osiguranja počev od 1. januara 1970. godine za svaku kalendarsku godinu i prosečne go-dišnje zarade u Republici za istu kalendarsku godinu.

Ako su zarade, odnosno osnovice osiguranja unete u matičnu evidenciju u neto iznosu do-vode se u odnos sa prosečnom neto zaradom zaposlenih u Republici, a ako su unete u matič-nu evidenciju u bruto iznosu dovode se u odnos sa prosečnom bruto zaradom zaposlenih u Re-publici.

Godišnji lični koeficijent predstavlja odnos ukupne zarade, osnovice osiguranja i visineugovorene naknade osiguranika, za svaku kalendarsku godinu i prosečne godišnje zarade u Re-publici za istu kalendarsku godinu.

Godišnji lični koeficijent iznosi jedan kada je zarada, osnovica osiguranja, odnosno ugo-vorena naknada u kalendarskoj godini, jednaka prosečnoj zaradi zaposlenih u Republici u tojkalendarskoj godini.

Pri određivanju godišnjeg ličnog koeficijenta uzimaju se: a) zarade, b) naknade zarade,odnosno osnovice osiguranja, kao i c) ugovorene naknade koje su služile za obračunavanje iplaćanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, na koje je plaćen doprinos i koje suutvrđene u matičnoj evidenciji.

Godišnji lični koeficijent može iznositi najviše pet.Lični koeficijent, koji ne može iznositi više od 3,8 ( do poslednje izmene Zakona iznosio

je četiri) utvrđuje se tako što se zbir godišnjih ličnih koeficijenata podeli sa periodom (go-dine, meseci i dani) za koje su obračunati, s tim što se svaka godina računa kao 1, svaki me-sec kao 0,0833, a svaki dan kao 0,00278.

Za određivanje visine starosne penzije osiguraniku ženi, navršen staž osiguranja uvećavase za 6%. Smanjivanje dodatnog procenta sa sadašnjih 15% na 6% biće postepeno, i iznosiće:

1) u 2011. i 2012. godini, 15%;2) u 2013. godini, 14%;3) u 2014. godini, 13%;4) u 2015. godini, 12%;5) u 2016. godini, 11%;6) u 2017. godini, 10%;7) u 2018. godini, 9%;8) u 2019. godini, 8%;9) u 2020. godini, za 7%.Za određivanje visine invalidske penzije, ako je uzrok invalidnosti povreda na radu ili pro-

fesionalna bolest, pri utvrđivanju ličnih bodova računa se 40 godina penzijskog staža, a ako jeuzrok invalidnosti bolest ili povreda van rada, pri utvrđivanju ličnih bodova, dodaju se godinepenzijskog staža od dana prestanka osiguranja, odnosno ukoliko je osiguranje prestalo pre danautvrđene invalidnosti, u odnosu na dan utvrđene invalidnosti, u skladu sa članom 69. zakona.

7.2. Utvrđivanje visine porodične penzije

Porodična penzija, prema članu 71. zakona, određuje se od starosne ili invalidske penzijekoja bi osiguraniku pripadala u času smrti, odnosno od penzije koja je korisniku pripadala učasu smrti, u procentu koji se utvrđuje prema broju članova porodice koji imaju pravo na tupenziju, i to:

DR RAJKO KOSANOVIĆ

172

1) ako penzija pripada samo članovima uže porodice ili samo članovima šire porodiceumrlog osiguranika odnosno korisnika prava određuje se u sledećim procentima:

- za jednog člana 70%;- za dva člana 80%;- za tri člana 90%;- za četiri člana ili više članova 100%.2) ako penzija pripada i članovima uže porodice i članovima šire porodice umrlog osigu-

ranika odnosno korisnika prava, članovima uže porodice određuje se porodična penzija prematački 1) , a članovima šire porodice pripada ostatak do iznosa starosne ili invalidske penzije izovog stava.

Ako pravo na porodičnu penziju imaju bračni drug i razvedeni bračni drug umrlog osi-guranika, odnosno korisnika prava, određuje se jedna porodična penzija u visini koja pripadaza jednog člana porodice i deli se u jednakim iznosima.

7.3. Utvrđivanje visine novčane naknade za telesno oštećenje

Visina novčane naknade za telesno oštećenje, prema članu 74. zakona, određuje se odosnova koji čini osnov za zatečene korisnike prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje uRepubličkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, u procentu telesnog ošte-ćenja .

Utvrđivnje visine naknade pogrebnih troškova

Naknada pogrebnih troškova pripada u visini jedne i po prosečne penzije u fondu u pret-hodnom kvartalu, u odnosu na dan smrti korisnika.

7.4. Utvrđivanje visine novčane naknade za pomoć i negu drugog lica

Visina novčane naknade za pomoć i negu drugog lica određuje se u visini iznosa usklađe-ne novčane naknade za pomoć i negu zatečenih korisnika ovog prava u osiguranju zaposlenih.

8. Najniži i najviši iznos penzije

Najniži iznos penzije pripada osiguraniku koji ostvari pravo na starosnu, odnosno invalid-sku penziju ako mu je ta penzija manja od iznosa penzije utvrđene po odredbama ovog člana.

Najniži iznos penzije u osiguranju zaposlenih i u osiguranju samostalnih delatnosti, pre-ma članu 76. zakona, vanredno se usklađuje od 1. januara 2011. godine za procenat kojim seobezbeđuje da učešće najnižeg iznosa penzije za januar 2011. godine u prosečnoj zaradi bezporeza i doprinosa zaposlenih na teritoriji Republike Srbije u 2010. godini bude veće za jedanprocentni poen u odnosu na učešće najnižeg iznosa penzije isplaćene za 2010. godinu u pro-sečnoj zaradi bez poreza i doprinosa zaposlenih na teritoriji Republike Srbije u 2010. godini.Ovako usklađen iznos dalje se usklađuje u skladu sa zakonom.

SOCIJALNO PRAVO

173

Najniži iznos starosne, odnosno invalidske penzije za osiguranike poljoprivrednike utvr-đuje se u iznosu od 9.000 dinara na dan 1. januara 2011. godine. Ovako utvrđen najniži iznospenzije dalje se usklađuje na način na koji se usklađuju penzije, u skladu sa ovim zakonom.

Ako najniži iznos penzije isplaćene u osiguranju zaposlenih za prethodnu godinu iznosimanje od 27% od iznosa prosečne zarade zaposlenih bez poreza i doprinosa na teritorijiRepublike u prethodnoj godini, za korisnike u osiguranju zaposlenih i u osiguranju samostal-nih delatnosti najniži iznos penzije vanredno se usklađuje od 1. januara tekuće godine za pro-cenat kojim se obezbeđuje da se najniži iznos penzije za prethodnu godinu dovede na nivo od27% prosečne zarade bez poreza i doprinosa u prethodnoj godini.145

Najviši iznos penzije određuje se tako što lični koeficijent ne može iznositi više od3,8.146

9. Usklađivanje (indeksacija) penzija

Način usklađivanjaili indeksacije penzija, od donošenja važećeg Zakona o penzijskom iinvalidkom osiguranju,2003. godine, do njegovihposlednjih izmena i dopuna vrženih u decem-bru 2010. godine, pretrpeo je više izmena.

9.1. Usklađivanje od 2003. godine

Prema članu 80. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2003. godine,147 penzijase od 1. januara, 1. aprila, 1. jula i 1. oktobra tekuće godine, usklađuje, na osnovu statističkih po-dataka, sa kretanjem troškova života i prosečne zarade zaposlenih na teritoriji Republike u pret-hodnom kvartalu, u procentu koji predstavlja zbir polovine procenta rasta, odnosno pada troško-va života i polovine procenta rasta, odnosno pada zarada (takozvana „švajcarska formula“).

9.2. Usklađovanje od 2005. godine

Donošenjem Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osi-guranju iz 2005. godine148, prelazi se na usklađivanje penzija dva puta godišnje – 1. aprila i 1.oktobra tekuće godine (član 21.), kao i na postepeni prelazak sa usklađivanja penzija na osno-vu „švajcarske formule“ ( postepeno smanjenje pondera zarada) na usklađivanje isključivo naosnovu troškova života, od 2009. godine ( član 73). Naime, od 2006. do 2008. godine, uskla-đivanje penzija vršilo se:

1) od 1. aprila i 1. oktobra 2006. godine, sa kretanjem troškova života i prosečne zaradezaposlenih na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci, u procentu koji predstavljazbir 62,5% procenta rasta, odnosno pada troškova života i 37,5% procenta rasta, od-nosno pada zarada;

145 Prema Zakonu o izmenama i dopunama zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2005. godine (,,Službeni glasnik RS“, broj 85/05), minimalna penzija određivana je u odnosu na prosečnu zaradu, odnosno na za-radu koja sadrži prez i doprinose ( član 18.).

146 Do poslednjih izmena i dopuna Zakona, 2010. godine, lični koeficijent nije mogao iznositi više od 4.147 ,, Službeni glasnik RS’, broj 34/ 03148 ,,Službeni glasnik RS’, broj101/ 05

DR RAJKO KOSANOVIĆ

174

2) od 1. aprila i 1. oktobra 2007. godine, sa kretanjem troškova života i prosečne zaradezaposlenih na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci, u procentu koji predstavljazbir 75% procenta rasta, odnosno pada troškova života i 25% procenta rasta, odnosnopada zarada;

3) od 1. aprila i 1. oktobra 2008. godine, sa kretanjem troškova života i prosečne zaradezaposlenih na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci, u procentu koji predstavljazbir 87,5% procenta rasta, odnosno pada troškova života i 12,5% procenta rasta, od-nosno pada zarada.

Od 1. januara 2009. godine, prestao je da važi član 75. Zakona o izmenama i dopunamaZakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, po kome:

„Ukoliko prosečan iznos penzije korisnika u osiguranju zaposlenih isplaćene za prethod-nu godinu iznosi manje od 60% od iznosa prosečne zarade bez poreza i doprinosa zaposlenihna teritoriji Republike u prethodnoj godini, penzije će se vanredno uskladiti od 1. januara teku-će godine, za procenat kojim se obezbeđuje da se iznos prosečne penzije za prethodnu godinukorisnika u osiguranju zaposlenih dovede na nivo od 60% prosečne zarade bez poreza i dopri-nosa isplaćene u prethodnoj godini.“

Kada je reč o najnižem iznosu starosne, odnosno invalidske penzije za osiguranike zapo-slene i osiguranike samostalnih delatnosti, on se, prema članu 18. Zakona o izmenama i dopu-nama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju utvrđivao na dan 1. januara 2006. godi-ne, u visini 25% prosečne zarade zaposlenih na teritoriji republike u prethodnoj godini, premaobjavljenim podacima organa nadležnog za poslove statistike. Ovako utvrđen najniži iznos sta-rosne, odnosno invalidske penzije dalje se usklađivao na način na koji su se usklađivale penzi-je. Ukoliko je najniži iznos penzije isplaćene u osiguranju zaposlenih za prethodnu godinu iz-nosio manje od 20% od iznosa prosečne zarade zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnojgodini, najniži iznos penzije se vanredno usklađivao od 1. januara tekuće godine, za procenatkoji se obezbeđuje da se najniži iznos penzije za prethodnu godinu korisnika u osiguranju za-poslenih dovede na nivo od 20% prosečne zarade u prethodnoj godini.

Najniži iznos starosne, odnosno invalidske penzije za osiguranike poljoprivrednike utvr-dio se u visini usklađenog najnižeg iznosa penzije zatečenih korisnika u osiguranju poljopri-vrednika, na dan 1. januara 2006. godine, a dalje se usklađivao u skladu sa odredbama zako-na.

Vrednost opšteg boda usklađivala se na način koji je bio propisan za usklađivanje penzi-ja.

9.3. Usklađivanje od 2010. godine

Prema prvoj verziji nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i in-validskom osiguranju, iz januara 2010. godine: ,,počev od 2011. godine, penzija se od 1. apri-la tekuće godine usklađuje prema formuli koja uključuje procenat kretanja troškova života nateritoriji Republike u prethodnih šest meseci i ukoliko bruto društveni preoizvod poraste iznad4%, procenat koji predstavlja razliku između ostvarene stope rasta BDP u prethodnoj godini istope od 4%, prema podacima nadležnog Republičkog organa za statistiku”.

Prema drugoj verziji nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i in-validskom osiguranju, iz februara 2010. godine:

SOCIJALNO PRAVO

175

,, Penzija se od 1. aprila, 1. oktobra 2011. godine i 1. aprila 2012. godine usklađuje sakretanjem zarada na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci.

Penzija se od 1. oktobra 2012. godine i nadalje usklađuje, na osnovu statističkih podata-ka, sa kretanjem troškova života na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci.

Isplata usklađene penzije teče od isplate aprilske odnosno oktobarske penzije.”

U dopisu Ministarstva rada i socijalne politike, od 26. februrara 2010. godine, dostavlje-nom Savezu samostalnih sindikata Srbije, pored ostalog piše sledeće:,,...Kada je u pitanju od-redba o usklađivanju penzija, dogovoreno jeda će se utvrditi formula za usklađivanje u toki na-rednog kruga pregovorakoji se očekuju u maju mesecu. Naime, s obzirom da je Međunarod-nom monetarnom fondu predloženo usklađivanje penzija sa zaradama u javnom sektoru, neo-phodno je vreme za sagledavanje i utvrđivanje uslova da bi se sprovelo ovakvo rešenje...”

O uskađivanju penzija sa zaradama zaposlenih u javnom sektoru, u toku rada Radne gru-pe nije bilo reči, već samo o usklađivanju penzija sa prosečnom zaradom u Republici Srbiji.

Prema Nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osi-guranju, od 3. juna 2010. godine:

,,Penzija se od 1. aprila tekuće godine usklađuje prema formuli koja uključuje indeks po-trošačkih cena na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci i procenat koji predstavljaostvarenu realnu stopu rasta bruto društvenog proizvoda iznad 4% u prethodnoj godini, pre-ma podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Penzija se od 1. oktobra tekuće godine usklađuje prema indeksu potrošačkih cena na te-ritoriji Republike u prethodnih šest meseci.

Isplata usklađene penzije teče od isplate aprilske odnosno oktobarske penzije.Usklađivanje penzije se vrši na osnovu podatka organa nadležnog za poslove statistike o in-deksu potrošačkih cena za period oktobar prethodne godine – mart tekuće godine, odnosno zaperiod april – septembar tekuće godine.”.

Izuzetno… penzija se od 1. aprila 2011. godine i 1. aprila 2012. godine usklađuje premaformuli koja uključuje indeks potrošačkih cena na teritoriji Republike u prethodnih šest mese-ci i procenat koji predstavlja polovinu ostvarene realne stope rasta bruto društvenog proizvo-da u prethodnoj godini, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Isplata usklađene penzije teče od isplate aprilske penzije.Usklađivanje penzije se vrši na osnovu podatka organa nadležnog za poslove statistike o

indeksu potrošačkih cena za period oktobar prethodne-mart tekuće godine”.

Prema Nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osi-guranju, od 22. juna 2010. godine:

„Penzija se od 1. aprila tekuće godine usklađuje sa kretanjem potrošačkih cena na terito-riji Republike Srbije u prethodnih šest meseci.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako bruto domaći proizvod u prethodnoj kalendarskoj go-dini poraste iznad 4%, penzija se usklađuje od 1. aprila tekuće godine u procentu koji predsta-vlja zbir procenta rasta, odnosno pada potrošačkih cena na teritoriji Republike Srbije u pret-hodnih šest meseci i procenta koji predstavlja razliku između realne stope rasta bruto doma-ćeg proizvoda u prethodnoj kalendarskoj godini i stope od 4%.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

176

Penzija se od 1. oktobra tekuće godine usklađuje sa kretanjem potrošačkih cena na teri-toriji Republike Srbije u prethodnih šest meseci.

Isplata usklađene penzije teče od isplate aprilske odnosno oktobarske penzije.Usklađivanje penzije vrši se na osnovu podataka republičkog organa nadležnog za poslove stati-stike o kretanju potrošačkih cena za period oktobar prethodne godine – mart tekuće godine, od-nosno za period april – septembar tekuće godine, kao i o kretanju bruto domaćeg proizvoda.”

Izuzetno,… penzija se od 1. aprila 2011. godine i 1. aprila 2012. godine usklađuje u pro-centu koji predstavlja zbir procenta rasta, odnosno pada potrošačkih cena na teritoriji Repu-blike Srbije u prethodnih šest meseci i procenta koji predstavlja polovinu realne stope rastabruto domaćeg proizvoda u prethodnoj kalendarskoj godini”.

Prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranjuiz 2010:149

- penzija se od 1. aprila tekuće godine, prema članu 80., usklađuje sa kretanjem potro-šačkih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih šest meseci, a izuzetno ako bru-to domaći proizvod u prethodnoj kalendarskoj godini realno poraste iznad 4%, penzi-ja se usklađuje od 1. aprila tekuće godine u procentu koji predstavlja zbir procenta ra-sta, odnosno pada potrošačkih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih šest me-seci i procenta koji predstavlja razliku između realne stope rasta bruto domaćeg pro-izvoda u prethodnoj kalendarskoj godini i stope od 4%.

- penzija se od 1. oktobra tekuće godine usklađuje sa kretanjem potrošačkih cena na te-ritoriji Republike Srbije u prethodnih šest meseci.

Izuzetno, penzija se usklađuje:- od 1. decembra 2010. godine uskladiti tako što će se povećati za 2%.- od 1. aprila 2011. godine sa kretanjem potrošačkih cena na teritoriji Republike Srbije

u prethodna tri meseca; 150

- od 1. oktobra 2011. i od 1. aprila 2012. godine u procentu koji predstavlja zbir pro-centa rasta, odnosno pada potrošačkih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnihšest meseci i procenta koji predstavlja polovinu realne stope rasta bruto domaćeg pro-izvoda u prethodnoj kalendarskoj godini ukoliko je taj rast pozitivan.

Novčane naknade usklađuju se na način predviđen za usklađivanje penzija.Način usklađivanja penzija propisan je i Zakonom o budžetskom sistemu.151

10. Reforma sistema penzijskog i invalidskog osiguranja

10.1. Ciljevi reforme

U nastojanjima da se smanji javna potrošnja u Republici Srbiji, koja iznosi blizu 44% bru-to društvenog proizvoda (BDP), održi makroekonomska stabilnost i smanji budžetski deficit,ključna mesta pripadaju reformi javnog sektora i reformi penzijskog sistema.

149 ,,Službeni glasnik RS’, bros 101/ 10150 Penzije, vrednost opšteg boda i novčane naknade, od 1. aprila 2011. godine, u skladu sa Rešenjem od 18.

aprila 2011. godine (,, Sl. glasnik RS”, broj 27/11), usklađene su za 5,50%151 ,, Službeni glasnik RS”,br. 54/09, 73/10 i 101/10);

SOCIJALNO PRAVO

177

Penzijski sistem Srbije, koji je u velikoj meri urušen 90-tih godina prošlog veka, uprkospokušajima njegovog reformisanja 2001., 2003. i 2005. godine, na kratak i na srednji rok, na-lazi se u krizi, odnosno u teškoj finansijskoj situaciji. Tim sistemom nisu zadovoljni kako onikoji ga finasiraju, tj. zaposleni, pošto je za njih vrlo skup, tako ni oni koji ga koriste, tj. penzio-neri, pošto im dovoljno ne donosi. Osnovna slabost ovog sistema ogleda se u njegovom defici-tu, odnosno manjku prihoda u odnosu na rashode.

Ukupni rashodi državnog penzijskog sistema, onosno Fonda penzijskog i invalidskog osi-guranja, poslednjih godina iznose oko 14% (BDP), a oko 40 % ukupnih prihoda obezbeđujese iz republičkog budžeta. Visok deficit penzijskog fonda ( prethodnih godina kretao se od 5-7% BDP) predstavlja značajno opterećenje za ukupnu nacionalnu ekonomiju.

Sve prethodno navedeno ukazuje na neophodnost fundamentalnog reformisanja penzij-skog sistema Srbije.

Osnovni ciljevi reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja u Srbiji treba da bu-du: a) obezbeđivanje dugoročne samoodrživosti sistema ( fiskalna samoodrživost); b) zaštitaživotnog standarda sadašnjih i budućih penzionera (adekvatnost penzija); c) efikasno prikuplja-nje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje; d) podizanje efikasnosti penzijske admini-stracije; e) jačanje uloge dobrovoljnih penzijskih fondova;

10.2. Sadržaj i pravci reforme

Sadržaj predstojeće reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, pored ostalogtreba da budu: a) definisanje starosne granice za odlazak u penziju; b) način usklađivanja visi-ne penzija- indeksacija penzija (,, švajcarska formula” ili na neki drugi način); c) način uskla-đivanja opšteg boda; d) definisanje odgovarajućeg nivoa penzije ( definisanje donjeg nivoa sto-pe zamene); e) prikupljanje doprinosa za penzijsko iinvalidsko osiguranje (pored ostalog i us-postavljanje Centralnog registra osiguranika i korisnika); f) staž osiguranja sa uvećanim traja-njem (beneficirani staž); g) osiguranje poljoprivrednika; h) uključivanje osiguranja vojnih licau jedinstven penzijski sistem; i) efikasniji rad penzijske admiinistracije (rad uz niže troškove);j) jačanje trećeg stuba sistema (dobrovoljni penzijski fondovi); i druga pitanja.

U dosadašnjem toku reformi penzijskog sistema u Srbiji zauzet je stav da se ovaj sistembazira na dve komponente i to: 1) na tekućem finansiranju penzija (PAYG), orgaizovanog uokviru državnog fonda (I stub) i 2) na razvoju dobrovoljne štednje za starost u privatnim pen-zijskim fodovima ( III stub).

Ideja da se pored pomenute dve komponente penzijskog sistema ( I i III stub) uključi iobavezna šednja u privatnim penzijskim fondovima (tzv. II stub) ocenjena je kao nepreporuč-ljiva i odbačena je iz sledećih razloga: a) neohrabrujuća iskustva drugih zemalja, a posebno usvetlu tekuće svetske ekonomske krize; b) visok tranzicioni trošak uvođenja stuba; c) nerazvi-jeno financijsko tržište u Srbiji i nedovoljni administrativni kapaciteti za njegovu regulaciju id) neophodnost velikih ulaganja uz neizvesne rezultate.

U daljim reformama sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, prema B. Mijatoviću,pred Srbijom nalaze se četiri opcije, i to:152

152 Boško Mijatović: Kapitalizacija penzijskog osiguranja, str. 32-39.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

178

- I opcija: ne preduzimati ništa;- II opcija: dalje promene u restriktivnom pravcu;- III opcija: reforma prema modelu Svetske banke (ideja o tri tzv stuba);- IV opcija: kapitalizacija postojećeg penzijskog sistema.Autor detaljno razmatra pomenute četiri opcije i, pored ostalog zaključuje da I opcija ,,

teško da može da reši problem, već će ga verovatno otežati propuštanjem da se na vreme, ilibar što ranije, učini nešto korisno”, kod II opcije kaže da ,,Jedini ozbiljni kandidat za restrik-tivnu politiku u narednom periodu može biti starosna granica za penzionisanje žena,” kada jeu pitanju III opcija, autor navodi da ,,Srbija za sada nije donela odluku da reformiše penzijskisistem prema modelu Svetske banke. Ta opcija je razmatrana 2002. godine u Vladi Srbije i ni-je prihvaćena, a zdog nedovoljnih administrativnih kapaciteta države, nerazvijenosti tržišta ka-pitala i nerazrešenih načelnih nedoumica.” Autor je poseban akcenat stavio na IV opciju, tj. op-ciju kapitalizacije postojećeg penzijskog sistema, koja je i predmet analize studije. Međutim, iIV opcija otvara brojna pitanja, kao što su:,, da li se i šta dobija stvaranjem ovog fonda, odakleinicijalni novac, iz kog izvora se kasnije povećava njegov obim, ko i kako upravlja njime, ka-ko ga zaštiti od preteranog političkog uticaja, da li i kako ograničiti smerove njegovog investi-ranja, kada počinje korišćenje novca ovog fonda i slično.”153

Četvrta opcija znači fundiranje penzijskog osiguranja u Srbiji, odnosno kapitalizacijudržavnog penzijskog sistema, na taj način što bi se formirao novi investicioni, dopunski, od-nosno rezervni fond, koji bi , u određenom trenutku, počeo da sufinansira penzijske obavezeFonda PIO.

Prema nactu Zakona o kapitalnom penzijskom fondu, koji čini sastavni deo studije:,,Svr-ha Fonda je da u što većoj meri olakša finansiranje penzija iz Fonda penzijsko-invalidskog osi-guranja u periodu posle 2020. godine.” Nacrtom zakona, pored ostalog predviđeno je da seimovina Fonda ( koju čine: akcije u vlasništvu Fonda, preuzete akcije, kupljene akcije, sredstvaostvarena prodajom akcija i druga sredstva, uključijući i budžetske viškove) čuva i investira uSrbiji ili van nje od strane upravnog odbora Fonda, s tim da se obezbedi maksimalan finansij-ski prinos.

10.3. Predlozi Svetske banke

U dokumentu Svetske banke, pod nazivom:,, Srbija: Kako sa manje uraditi više”, od 23.maja 2009. godine, date su osnovne smernice koje se tiču reforme sistema penzijskog i inva-lidskog osiguranja.154

Kao osnovne smernice navode se:1) Zamrzavanje penzija u toku 2009. i 2010. godine, i nakon toga indeksiranje opšteg

boda i penzija u isplati na bazi inflacije, a sve sa ciljem da se smanji učešće izdataka za pen-zije u BDP;

2) Pošto bi na duži rok indeksiranje samo prema inflaciji smanjilo penzije na društvenoneprihvatljiv nivo ( penzija bi iznosila samo 9% prosečne zarade), predlaže se razmatranje pre-

153 Boško Mijatović, op. cit., str. 39.154 Document of the World Bank, Serbia: Doing More with Less, Addressing the Fiscal Crisis by Increasing

Public Sector Productivity, Report No. 48620 – YF, June 16, 2009.

SOCIJALNO PRAVO

179

laska na mešovit sistem baziran na inflaciji i zaradi, u kojem bi vrednost opšteg boda bilaindeksirana prema zaradama, dok bi se penzije u isplati indeksirale orema infalciji;

3) Smanjenje penzija za prevremeno penzionisanje;4) Ograničenje broja godina prevremenog odlaska u penziju;5) Povećanje starosne granice odlaska u penziju za žene;6) Poboljšanje administriranja penzija;7) Formiranje Centralnog registra, kao zasebnog tela koje bi vodilo pojedinačnu eviden-

ciju o doprinosima za penzije, kao i o doprinosima za zdravstveno osiguranje i osiguranje zaslučaj nezaposlenosti, pored poreza na dohodak. Ovo telo bi trebalo da smanji troškove usagla-šavanja za poslodavce, jer bi novi radnik trebalo da bude registrovan kod tog tela, a ne zaseb-no kod penzijskog fonda, zdravstvenog osiguranja, fonda za osiguranje nezaposlenih i poreskihorgana. Od poslodavca se očekuje da prijavljuju podatke o zaposlenim na pojedinačnoj osno-vina mesečnom nivou, umesto godišnjih podataka koje fondovi za socijalno osiguranje sadaprimaju, i na taj način olakšalo povezivanje doprinosa sa osobom kojoj su namenjeni;

9) Dodatno razvijanje privatnog penzijskog sektora.Navedene smernice Svetske banke, kao što ćemo videti, bile su sadržane u pregovorima

Vlade Republike Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom.

10.4. Mere i pravci reforme o kojima je raspravljano na sastancima sa MMF-om

U okviru pregovora Vlade Republike Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom(MMF), povodom druge revizije stend baj aranžmana (vrednost zajma od 2,9 milijardi evra),u novembru 2009. godine, usaglađeni su sledeći pravci reforme sistema penzijskog i invalid-skog osiguranja u Republici Srbiji:155

- do 2015. godine, učešće sredstava isplaćenih za neto penzije biće smanjeno do nivoaod 10% BDP;

- penzije će u 2010. godini biti zamrznute na nivou iz 2009. godine. Usklađivanje pen-zija u 2011. godini zavisiće od oporavka ekonomije Srbije;

- zadržavanje starosne granice na nivou 65 godina za muškarce i 60 godina za žene, na-kon što ona dostigne taj nivo 2011;

- postepeno podizanje starosne granice za odlazak u penziju sa navršenim punim sta-žom, sa 53 na 58 godina starosti, za oba pola, u dve faze:

a) prva faza traje u periodu od 2011 – 2019. godine, starosna granica se podiže za po če-tiri meseca godišnje, do nivoa od 56 godina;

b) druga faza traje u periodu od 2020 – 2023. godine, starosna granica se podiže za pošest meseci godišnje, do nivoa od 58 godina.

155 U toki druge revizije stand-by aranžmana, sa MMF, pored ostalog, usaglašeno je sledeće: 1) zamrzavanjeplata i penzija u javnom sektoru (do 1. aprila 2011. godine-planirana ušteda 50 milijardi dinara); 2) izdvajanja za za-rade do 2015. godine treba da se smanje sa 10 na 8% BDP, a izdvajanja za penzije sa postojećih 13 na 10% BDP;3) otpuštanje viška administracije na republičkom i lokalnom nivou; 4) budžetski deficit od 4%u 2010. godini; 5)pošetak reforme penzionog sistema ( indeksiranje penzija u 2011. godini rastom tročkova života, plus ostvarenimporastom BDP iznad 4%-različita tumačenja od strane pojedinih ministara)

DR RAJKO KOSANOVIĆ

180

- podizanje dužine zahtevanog staža za žene sa 35 na 38 godina;Zahtevani pun staž za žene podiže se, sa sadašnjih 35 godina, za četiri meseca godišnje

na 38 godina u periodu 2011 – 2019. godine.- postepeno smanjenje procenta staža koji se dodaje ženama, prilikom izračunavanja vi-

sine penzije ( procenat dodatog staža postepeno se smanjuje sa 15% na 6%, u perio-du od 2011. do 2019. godine);

- postepeno podizanje starosne granice za porodičnu penziju ( starosna granica za po-rodičnu penziju podiže se za po pola godine godišnje, sa 55 na 58 godina za muškar-ce, odnosno sa 50 na 53 godine života za žene, u periodu 2012 – 2020. godina);

- preispitivanje staža sa uvećanim trajanjem (tzv. beneficiranog staža);U februaru 2010. godine izvršena je treća revizija stand-by aranžmana sa MMF, u čijem

središtu pažnje bila je reforma sistema penzijskog i invalidskog osiguranja. Tom prilikom po-stignuta je saglasnost u vezi sa podizanjem starosne granice za penzionisanje i izmenama u ve-zi sa ostvarivanjem prava na beneficirani radni staž. Od strane predstavnika MMF-a, međutimiskazane su rezerve u vezi sa predlogom da se penzije u toku 2011.i do oktobra 2012. godineusklađuju sa kretanjem zarada. Odlučeno je da se o usklađivanju penzija ponovo raspravlja to-kom četvrte revizije stand-by aranžmana, u maju tekuće godine.156

U dopisu Ministarstva rada i socijalne politike, od 26. februrara 2010. godine, dostavlje-nom Savezu samostalnih sindikata Srbije, pored ostalog piše sledeće:,,...Kada je u pitanju od-redba o usklađivanju penzija, dogovoreno je da će se utvrditi formula za usklađivanje u tokinarednog kruga pregovora koji se očekuju u maju mesecu. Naime, s obzirom da je Međuna-rodnom monetarnom fondu predloženo usklađivanje penzija sa zaradama u javnom sektoru,neophodno je vreme za sagledavanje i utvrđivanje uslova da bi se sprovelo ovakvo rešenje...”

O usklađivanju penzija sa zaradama zaposlenih u javnom sektoru, u toku rada Radnegrupe nije bilo reči, već samo o usklađivanju penzija sa prosečnom zaradom u Republici Srbi-ji.

10.5. Osnovna zalaganja sindikata

Osnovna zalaganja Saveza samostalnih sindikata Srbije, kada je reč o reformi sistemapenzijskog i invalidskog osiguranja, su sledeća:

1. Efikasnija kontrola i naplata doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osigu-ranje ( stvarnom primenom odredbi Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranjei Zakona o poreskom postupku i administraciji i njihovim odgovarajućim izmenama);

2. Izgradnja odgovarajućih kontrolnih mehanizama radi smanjenja sive ekonomije,i u tom cilju odgovarajuće izmene važeće zakonske regulative;

3. Što hitnije formiranje Centralnog registra obveznika doprinosa za obavezno pen-zijsko i invalidsko osiguranje i korisnika;

4. Izvršiti odgovarajuće izmene u Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, kakozaposleni koji odlazi u penziju ne bi snosio posledice ukoliko njegov poslodavac nije upla-ćivao doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje;

156 Iznos prve dve tranše povučenog kredita bio je 1,12 milijardi evra, a treće tranše 350 miliona evra.

SOCIJALNO PRAVO

181

5. Utvrđivanje vlasništva nad lečilištima, banjama i drugom nepokretnom imovinomnamenjenoj povećanju standarda penzionera i ustupanje te imovine na upravljanje Republič-kom fondu PIO;

6. Vraćanje dela sredstava od korišćenja i privatizacije objekata za čiju su izgradnjukorišćena sredstva Republičkog fonda PIO;

7. Opšti bod, kao jedan od elemenata za utvrđivanje visine penzije osiguranika (lični bodx opšti bod), usklađivati sa kretanjem zarada (predlog da se on usklađuje na način na koji jepropisan za usklađivanje penzija neprihvatljiv je);

8. Usklađivanje penzija dva puta godišnje sa kretanjem troškova života i prosečne zara-de na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci, u procentu koji predstavlja zbir 50%procenta rasta, odnosno pada troškova života i 50% procenta rasta, odnosno pada zara-da – usklađivanje po takozvanoj „švajcarskoj formuli“ (predlog da se penzije usklađuju:„prema formuli koja uključuje procenat kretanja troškova života na teritoriji Republike u pret-hodnih šest meseci i ukoliko bruto društveni proizvod poraste iznad 4%, procenat koji pred-stavlja razliku između ostvarene stope rasta BDP u prethodnoj godini i stope 4%“, neprihva-tljiv je)157;

9. Postojanje zaštitne odredbe u smislu da se vrši vanredno usklađivanje penzija u slu-čaju da prosečna penzija iznosi manje od 60% prosečne zarade u Republici;

10. Postojanje zaštitne odredbe u smislu da se vrši vanredno usklađivanje najniže pen-zije u slučaju da ona iznosi manje od 25% prosečne zarade u Republici;

11. Period koji treba provesti na radnom mestu sa posebnim uslovima rada, da bi se ste-klo pravo na staž sa uvećanim trajanjem, sa postojećih 10 smanjiti na 5 godina;

12. Postojanje obaveze poslodavca da izvrši uplatu doprinosa za penzijsko i invalidskoosiguranje na najnižu poropisanu osnovicu za zaposlene do 30-tog u mesecu, i ako ne izvrši is-platu zarade (u 2006. godini ova obaveza je ukinuta).

Između predsednika Vlade Republike Srbije, s jedne strane i predstavnika pet sindikalnihcentrala, s druge strane, 5. novembra 2010. godine, u okviru pregovora u vezi izmena i dopu-na Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, zaključen je sledeći sporazum:,,

S P O R A Z U M

U okviru pregovora u vezi izmena i dopuna Zakona o PIO između predstavnika VladeRepublike Srbije i Sindikata potpisnika Sporazuma, postignuta je saglasnost o sledećim pi-tanjima:

1. Odnos penzije i zarade

Vlada Republike Srbije se obavezuje da će pitanje zaštitne mere odnosa prosečne penzi-je i prosečne zarade regulisati pregovorima sa sindikatima potpisnicima Sporazuma u slučajuda odnos prosečne penzije i zarade padne ispod 60%.

157 Prema Memorandumu o budžetskoj i fiskalnoj politici za 2010. godinu sa projekcijama za 2011. i 2012.godinu, rast BDP u 2010. godini treba da iznosi 1,5%, u 2011. godini 3%, a u 2012. godini 5%.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

182

2. Najniži iznos penzijePostignut je dogovor da se Zakonom o PIO predvidi da minimalan odnos između mini-

malne penzije i prosečne zarade ne može biti niži od 27%158.

3. Beneficirani stažPitanje prava lica koja rade na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uveća-

nim trajanjem (beneficirani staž), Vlada i sindikati potpisnici Sporazuma se obavezuju da na-đu prihvatljivo rešenje do upućivanja zakona u skupštinsku proceduru. Razmatraće se jedna odsledećih opcija: 1) da se početak primene odredbi koje se odnose na beneficirani staž odloži do1. januara 2013. godine, i u tom periodu Vlada se obavezuje da u pregovorima sa sindikatimapotpisnicima Sporazuma nađe odgovarajuće rešenje, ili 2) da se nađe drugo rešenje o kojemdve strane postignu saglasnost.

4. Tehnološki viškoviPitanje zaposlenih koji su proglašeni tehnološkim viškom i nisu u mogućnosti da ostvare

pravo na penziju zbog podizanja starosne granice, Vlada preuzima obavezu da izmenom od-govarajuće regulative (zakona ili uredbe) omogući realizaciju zahteva koji su dostavili pred-stavnici sindikata potpisnika Sporazuma.

5. Starosna granica za ženeVlada se obavezuje da će u predlog Zakona o PIO uneti odredbu kojom će se početak pri-

mene podizanja starosne granice za ostvarivanje prava na starosnu penziju za žene odložiti do1. januara 2013. godine.”

10.6. Dosadašnji rezultati reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja u Srbiji

Značajne promene u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja u Srbiji, nakon 2000. go-dine, vršene su 2001, 2003, 2005. i 2010. godine.

10.6.1. Prvi ,,talas“ promena-2001. godina

Stanje u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja koje je prethodilo promenama, zate-čeno 2000. godine, pored ostalog, karakterisalo je: a) suviše liberalni uslovi penzionisanja (ve-liki udeo invalidskih penzija i liberalna prava za beneficiran radni staž); b) izbegavanje plaća-nja doprinosa; c) rasprostranjena siva ekonomija; d) nepovoljan odnos između broja osigura-nika i broja penzionera; e) niski iznosi penzija; f) veliki dugovi i neredovne isplate penzija ; g)visok udeo izdataka za penzije u BDP-u h) visoka stopa zamene (odnos prosečne penzije i pro-

158 I pored toga što je u vrema rada na tekstu sporazuma posebno skrenuta pažnja da je reč o prosečnoj za-radi, što zanači o zaradi koja u sebe uključuje porez i doprinose, u članu 28. Zakona o izmenama i dopunama Za-kona o penzijskom i invalidskom osiguranju ( kojim je izmenjen član 76. osnovnok teksta zakona), navedeno je daje reč o 27% ,, od iznosa prosečne zarade zaposlenih bez poreza i doprinosa na teritoriji Republike“. U Zakonu oizmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2005. godine (,,Službeni glasnik RS“, broj85/05, minimalna penzija je stavljana u odnos prema prosečnoj zaradi ( član 18.), a prosečna penzija u odnos pre-ma prosečnoj zaradi bez poreza i doprinosa ( član 75.).

SOCIJALNO PRAVO

183

sečne zarade); i) visoka stopa doprinosa; i j) ,,smanjivanje” izdataka za penzije (merama kaošto su: neisplaćivanje svih 12 penzija; isplaćivanje penzija sa vremenskim pomakom; nezako-nito smanjenje penzija, kao na primer tokom 1994. i 1995. godine, kada je prema penzioneri-ma stvoren tzv. ,,veliki” dug; isplata penzija u bonovima za struju i dr.)

Sadržaj zakonskih promena vršenih 2001. godine, bio je sledeći: a) produženje starosnegranice penzionisanja (starosna granica za penzionisanje povećana je za 3 godine, sa 55 na 58godina za žene i sa 60 na 63 godine za muškarce, a minimalna starosna granica pomerena jesa 50 na 53 godine); b) prelazak usklađivanja penzija sa zaradama na kvartalno usklađivanjepo principu ,,švajcarske formule”159; c) garantovanje jedinstvenog iznosa minimalne zarade(20% prosečne zarade), umesto višestrukih minimalnih zarada utvrđivanih u zavisnosti od du-žine radnog staža; d) smanjenje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko soiguranje sa 32 na19,6%.160 (što je za posledicu imalo povećanje zarada, indukujući i porast penzija, a ne sma-njenje sive ekonomije).

10.6.2. Drugi ,,talas“ promena-2003. godina

Danas važeći Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju donet je 2003. godine, sa ci-ljem da uspostavi: čvršću povezanost između visine penzije i uplaćivanih doprinosa, jednostav-niji način obračuna penzija, proširenje obuhvata osiguranika, smanjenja liberalnih elemenata usistemu u vezi sticanja prava na penziju, stvaranja mogućnosti za dobrovoljno osiguranje i dr.

Najvažnije novine nastale donošenjem ovog zakona 2003. godine su: a) uvođenje tzv. bo-dovnog sistema u obračunu penzija;161 b) uključivanje u obračun celokupnog radnog vekaumesto ,,10 najboljih godina”; c) proširenje obuhvata obaveznim penzijskim osiguranjem (uvedena je obaveza plaćanja doprinosa za angažovanje preko autorskih honorara i ugovora odelu, kao i za rad preko omladinskih i studentskih zadruga, osim za mlađe od 27 godina koji

159 U procentu koji je jednak zbiru 50% od procenta rasta zarada i 50% od procenta rasta troškova života.160 Sa istovremenim smanjenjem stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposle-

nosti, ukupno opterećenje neto zarade smanjeno je sa 110 na 70%. Donošenjem Zakona o doprinosima za obave-zno socijalno osiguranje, ova stopa je sa 19,6 povećana na 22%

161 Visina starosne i invalidske penzije određuje se tako što se lični bod pomnoži vrednošću opšteg boda nadan ostvarivanja prava.

Lični bod osiguranika utvrđuje se množenjem ličnog koeficijenta osiguranika i njegovog penzijskog staža.Godišnji lični koeficijent predstavlja odnos ukupne zarade osiguranika, odnosno osnovice osiguranja počev

od 1. januara 1970. godine za svaku kalendarsku godinu i prosečne godišnje zarade u Republici za istu kalendarskugodinu.

Lični koeficijent predstavlja zbir godišnjih ličnih koeficijenata podeljen sa periodom (godina, meseci i dani)za koji se obračunava.

Vrednost opšteg boda je nominalni iznos koji predstavlja količnik izračunatog zbira penzija i zbira ličnih bro-jeva svih korisnika starosne i invalidske penzije koji su pravo na penziju ostvarili uperiodu od 1.januara 2001. do30. juna 2002. godine. Usklađuje se dva puta godišnje.

Da bi se izračunala visina penzije, imajuću u vidu prethodno navedeno, potrebno je zaradu iz svake godine,od 1970. godine, podeliti sa godišnjom prosečnom republičkom zaradom u toj godini, i na taj način dobiti koefici-jent za tu godinu ( godišnji lični koeficijent). Svi godišnji koeficijenti nakon toga se saberu i podele sa brojem go-dina za koje su računati i dobija se lični koeficijent ( svaka godina se računa kao 1, svaki mesec kao 0,0833, a sva-ki dan kao 0,00278). Množenjem ličnog koeficijenta i godina staža dobija se sopstveni lični bod. Lični bod se mno-ži sa vrednošću opšteg boda.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

184

su na redovnom školovanju); d) uvođenje mogućnosti da penzijsko osiguranje plaćaju svi kojito žele, nezavisno od radnog statusa ( uvođenje dobrovoljnog penzijskog osiguranja u I stub);e) promene u oblasti invalidskih penzija (utvrđivanje invalidnosti po konceptu opše invalidno-sti umesto nesposobnosti da se obavlja sopstveni posao; redovna revizija invalidskih penzija,ukidanje prava na naknadu za rad sa skraćenim radnim vremenom i prava na naknadu zbogmanje zarade na drugom odgovarajućem poslu- II i III kategorija invalidnosti i dr.); f) prome-ne u osiguranju poljoprivrednika ( umesto da su svi članovi domaćinstva obavezno osigurani,utvrđena je obaveza osiguranja samo za jednog člana domaćinstva).

10.6.3. Treći ,,talas“ promena-2005. godina

Nakon prvog (2001.) i drugog (2003.), do trećeg talasa promena dolazi 2005. godine,donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Najznačajnije novine nastale donošenjem ovog zakona su: a) postepeno produženje staro-sne granice za penzionisanje za pola godine do 2011. kada treba da iznosi 60 godina za žene i65 godina za muškarce; b) postepen prelazak na usklađivanje penzija samo sa troškovima zi-vota od 2009. godine i to dva, a ne četiri puta godišnje ( što u suštini znači zamrzavanje život-nog standarda penzionera); c) vanredno usklađivanje ukoliko prosečna penzija iznosi manje od60% neto prosečene zarade u prethodnoj godini-zaključno sa 2008. godinom, što znači da na-kon te godine mogu biti i niže od 60%; d) podizanje najnižih penzija na nivo od 25%, sa mo-gućnošću vanrednog usklađivanja ukoliko padnu ispod 20% prosečne zarade-zaključno sa2010. godinom; e) administrativna konsolidacija sva tri penzijska fonda od 2008. godine i fi-nansijska konsolidacija od 2011. godine.

Posledim izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, iz janu-ara 2009. godine, retroaktivno je ozakonjeno povećanje penzija od 10%, sprovedeno uredbomVlade iz oktobra 2008. godine, a takođe došlo je i do njihovog zamrzavanja u toku 2009. go-dine.

10.6.4. Četvrti ,,talas“ promena-2010. godina

Četvrti ,,talas” promena u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja u Srbiji nastaje do-nošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osigura-nju162 koji je stupio na snagu 30.12.2010. godine, a primenjuje se od 1.1.2011. godine ( izu-zev odredaba člana 1,10, 15, 20, 21, 23, 26, 31, 54. i 64. ovog zakona, u delu koji se odnosi naprofesionalna vojna lica, koje se primenjuju počev od 1.1.2012. godine).

Donošenjem ovog zakona došlo je do sledećih izmena u sistemu penzijskog i ivalidskogosiguranja:

1).Uvođenje profesionalnih vojnih lica u sistem penzijskog i invalidskog osiguranja od 1.1. 2012. godine

- Odredbama čl. 1, 10, 15, 20, 21, 23, 26, 31, 54, 64, 73. i čl. 78-83 Zakona o izmenamai dopunama Zakona uvode se u sistem penzijskog i invalidskog osiguranja profesionalna voj-na lica prema propisima o Vojsci Srbije.

162 "Službeni glasnik RS", broj 101/10,

SOCIJALNO PRAVO

185

- Do sada je penzijsko i invalidsko osiguranje vojnih osiguranika bilo uređeno propisi-ma o Vojsci, s tim što je samo pitanje usklađivanja penzija na osnovu propisa o Voj-sci, počev od 2008. godine uređeno na isti način kao i usklađivanje civilnih penzija.

- Propisano je da se profesionalna vojna lica definišu kao osiguranici zaposleni, kaoi da imaju status osiguranika koji rade na poslovima na kojima se staž osiguranja ra-čuna sa uvećanim trajanjem i koji mogu pod posebnim uslovima ostvariti pravo napenziju.

- Radi ostvarivanja prava na porodičnu penziju utvrđeno je da bračni drug profesional-nog vojnog lica prema propisima o Vojsci Srbije koje je poginulo za vreme dejstava,pravo na porodičnu penziju stiče bez obzira na propisane godine života za ostvariva-nje ovog prava, pod uslovom da nije zasnovao bračnu zajednicu i da su deca završilaškolovanje.

- Proširena je i definicija invalidnosti, tako da invalidnost postoji kad kod profesional-nog vojnog lica nastane potpuni gubitak sposobnosti za profesionalnu vojnu službuzbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesional-nom bolešću, povredom van rada ili bolešću, koje se ne mogu otkloniti lečenjem ilimedicinskom rehabilitacijom.

- U pogledu uslova za sticanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i određiva-nja visine prava, na ovu kategoriju osiguranika se do 31.12. 2011. godine primenjujuodgovarajuće odredbe Zakona o Vojsci Jugoslavije163, i Zakona o Vojsci Srbije164 iz-uzev odredbe člana 192. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije koja se odnosi na mogućnostprestanka službe i pre ispunjenja opštih uslova za sticanje prava na starosnu penzijupod određenim uslovima, a koja će se primenjivati do 31.12. 2014. godine.

2). Osiguranici samostalnih delatnostiIzmenom odredbe člana 12. stav 2. Zakona se precizira šta se smatra radom osiguranika

samostalnih delatnosti - osnivači, odnosno članovi privrednih društava.

3). Osiguranici poljoprivrednici- Izmenom člana 13. Zakona promenjena je dosadašnja definicija obavezno osigura-

nog lica po osnovu bavljenja poljoprivrednom delatnošću, tako da su obavezno osi-gurani svi poljoprivrednici, a ne samo nosilac poljoprivrednog domaćinstva, odno-sno najmanje jedan član domaćinstva, kako je utvrđeno postojećom odredbom Zakona.

- Pored poljoprivrednog domaćinstva i mešovitog domaćinstva, navedenim odredbamautvrđeno je i šta se smatra poljoprivrednim gazdinstvom, a preciziran je i status: po-ljoprivrednika koji su do dana početka primene ovog zakona stekli, odnosno kojima jeutvrđeno svojstvo osiguranika, poljoprivrednika koji nisu stekli svojstvo osiguranikado dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i osiguranika kojima prestane svojstvoosiguranika po osnovu zaposlenja, odnosno obavljanja samostalne delatnosti, poslestupanja na snagu izmena i dopuna Zakona.

163 ("Sl. list SRJ" br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/2002 i 37/2002 i "Sl. list SCG", br. 7/2005 i 44/2005 i "Sl.glasnik RS", br. 116/2007 - dr. zakon i 88/2009 - dr. zakoni).

164 ("Sl. glasnik RS", br. 116/2007 i 88/2009),

DR RAJKO KOSANOVIĆ

186

4). Novčana naknada za pomoć i negu drugog licaOdredbama čl. 7, 19, 27, 32, 34, 36, 39, 40, 46, 48, i 65. Zakona o izmenama i dopuna-

ma Zakona se novčana naknada za pomoć i negu drugog lica ponovo uvodi kao jedno od pra-va iz penzijskog i invalidskog osiguranja i bliže se utvrđuje ko i pod kojim uslovima možeda ostvari ovo pravo, s tim što se visina naknade zadržava na nivou zatečenih korisnika. Inačeovo pravo je i do sada ostvarivano u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, s tim što je bi-lo uređeno prelaznim odredbama Zakona.

5). Uslovi za ostvarivanje prava na starosnu penziju- Izmenom odredbe člana 19. u tački 3) Zakona, menja se potreban minimalan staž osi-

guranja za osiguranika ženu, pa se kao uslov za ostvarivanje prava na starosnu pen-ziju povećava sa 35 na 38 godina Oodredbom člana 69. izmena i dopuna Zakonapredviđeno je postepeno podizanje na godišnjem nivou, i to počev od 2013. godine,zaključno sa 2021. godinom.

- Postepeno se povećava i minimalna starosna granica, i za osiguranika ženu i za osi-guranika muškarca, sa 53 na 58 godina života. Prelaznom odredbom predviđeno jeda se osiguraniku - muškarcu postepeno podizanje starosne granice počne već po-čev od 2011. godine i to za četiri meseca, a odložena je primena za ženu osiguranika,odnosno ženi osiguraniku starosna granica će početi postepeno da se podiže počevod 1.1.2013. godine.

6). Uslovi za ostvarivanje prava na penziju lica kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem

- Utvrđeni su uslovi u pogledu potrebnih godina provedenih na radnom mestu, odnosnoposlu, za snižavanje starosne granice za jednu godinu, kao i postepeno povećanje sta-rosne granice sa 53 na 55 godina života ( za osiguranike kojima se računa 12/14,12/15 i 12/16).

- Prelaznom odredbom člana 70. izmena i dopuna Zakona predviđeno je postepeno po-dizanje starosne granice sa 53 na 55 godina i to za po četiri meseca na godišnjem ni-vou počev od 2011. godine.

- Za osiguranike koji rade na najtežim poslovima, gde je stepen uvećanja 12/18 (npr. ru-dari u podzemnoj eksploataciji) uslovi se ne menjaju (uslov je jedna godina i šest me-seci), a zadržana je i pogodnost da se starosna granica može snižavati najviše do 50godina života.

7). Pravo na porodičnu penziju- Radi sprečavanja zloupotreba, koje se javljaju u praksi, zaključivanjem braka radi ostva-

rivanja prava na porodičnu penziju, dodat je novi član 28a kojim se predviđa da ako je umrliosiguranik, odnosno umrli korisnik starosne ili invalidske penzije u trenutku zaključenja bra-ka navršio godine života iz člana 19. tačka 1) Zakona (65 godina - muškarac i 60 godina - že-na), bračni drug može steći pravo na porodičnu penziju, pod uslovom da imaju zajednič-ko dete, ili ako je brak trajao najmanje dve godine.

- Zakonom je predviđeno podizanje uslova i za sticanje prava na porodičnu penziju, na tajnačin što će se starosna granica udovice, odnosno udovca postupno podići za tri godine, i to pošest meseci na godišnjem nivou, počev od 2012. godine zaključno sa 2016. godinom dok se nedostigne predviđen uslov a to je 53 godine života za udovicu i 58. godina za udovca.

SOCIJALNO PRAVO

187

8). Uslovi za ostvarivanje prava na penziju za određene kategorije osiguranika- Odredbama čl. 20, 21, 23, 31. i 73. izmena i dopuna Zakona je za određene kategorije

osiguranika, kao što su policijski službenici, zaposleni u Ministarstvu spoljnih poslova koji ra-de na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, pripadnici Bez-bednosno-informativne agencije, zaposleni u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija koji radena poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem i dr. izmenjeni suuslovi za sticanje prava na starosnu penziju u slučaju prestanka zaposlenja sa pravom na pen-ziju pre ispunjenja opštih uslova.

Izmene se odnose na podizanje starosne granice, sa 53 na 55 godina života, povećanje po-trebnih godina staža osiguranja, sa 20 na 25 godina staža osiguranja, kao i povećanje potreb-nog broja godina staža osiguranja provedenih na tim radnim mestima, sa 10 na 15 godina. Pre-laznom odredbom, predvideo da navedeno povećanje godina života i staža osiguranja bude po-stepeno od 2011. do 2021. godine.

- Predloženo je da policijski službenici - pripadnici specijalnih jedinica policije i pripad-nici Bezbednosno-informativne agencije koji rade na posebno složenim, specifičnimposlovima, stiču pravo na starosnu penziju kad navrše najmanje 53 godine života i 20godina efektivno provedenih na tim radnim mestima.

- Pod određenim kategorijama osiguranika obuhvaćeni su i ostali policijski službenici ipripadnici Bezbednosno-informativne agencije, koji rade na radnim mestima, odno-sno poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, pa je pred-viđeno da osiguranik iz navedene kategorije, kome prestane zaposlenje s pravom napenziju pre ispunjenja opštih uslova iz člana 19. Zakona stiče pravo na starosnu pen-ziju, ako je u navedenom organu navršio najmanje 60 godina života i 25 godina stažaosiguranja, od čega najmanje 15 godina efektivno provedenih na radnim mestima nakojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, takođe postepeno od 2011.do 2021. godine.

- U pogledu utvrđivanja visine prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja za ove, od-ređene kategorije osiguranika, promenjeni su uslovi, pa se za izračunavanje go-dišnjeg ličnog koeficijenta ne uzima period od 1.1.1970. godine, već period od1.1.1996. godine. Primena navedene odredbe je od 1.1.2010. godine (retroaktivno),kako bi korisnici iz navedene kategorije osiguranika koji su pravo na penziju ostvari-li ili ostvaruju u periodu od 1.1.2010. do dana stupanja ovog zakona na snagu, bili uistom položaju kao i korisnici koji će to pravo ostvariti od 1.1.2011. godine.

9). Određivanje visine starosne penzije- Određivanja visine starosne penzije, a u vezi sa utvrđivanjem ličnog koeficijenta osigu-

raniku koji nema ni jednu godinu osiguranja, odnosno osiguraniku za koga u matičnoj eviden-ciji Fonda nisu utvrđeni podaci o zaradi, naknadi zarade, odnosno osnovici osiguranja za poje-dine kalendarske godine ( izmenjeni član 66 Zakona).

- Predviđeno je postepeno smanjivanje procenta uvećanja navršenog staža osiguranjaza određivanje visine starosne i invalidske penzije(tzv. dodatni staž) za osiguranike žene najvi-še do 40 godina, tako što će se sadašnji procenat uvećanja od 15% postupno smanjivati za pojedan procenat na godišnjem nivou i to počev od 2013. godine, tako da će u 2021. procenatuvećanja iznositi 6%.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

188

10). Vanredno usklađivanje najnižeg iznosa penzije- Utvrđeno je vanredno usklađivanje najniže penzije od 1.1. 2011. godini, za procenat

kojim se obezbeđuje da učešće najnižeg iznosa penzije za januar 2011. godine, u pro-sečnoj zaradi bez poreza i doprinosa, koja je isplaćena u 2010. godini bude veća zajedan procentni poen.

- Za korisnike penzije koji su ostvarili pravo u osiguranju zaposlenih i osiguranju samo-stalnih delatnosti utvrđuje se i vanredno usklađivanje najnižeg iznosa penzije od 1. ja-nuara tekuće godine, ukoliko najniži iznos penzije isplaćene u osiguranju zaposlenihza prethodnu godinu iznosi manje od 27% od iznosa prosečne zarade zaposlenihbez poreza i doprinosa u Republici u prethodnoj godini, s tim što se ova odredba, ko-ja se odnosi na vanredno usklađivanje najnižeg iznosa penzije, primenjuje zaključnosa 31.12.2015. godine, kao što je utvrđeno prelaznom normom člana 76 izmena i do-puna Zakona.

- Izmenom člana 76. Zakona utvrđeno je da najniži iznos starosne, odnosno invalidskepenzije za osiguranike poljoprivrednike bude u iznosu od 9.000 dinara na dan1.1.2011. godine. a koji se dalje usklađuje na način na koji se usklađuju penzije.

11). Usklađivanje penzija i novčanih naknada- Izmenom člana 78. Zakona smanjuje se lični koeficijent sa 4 na 3,8 prilikom utvrđiva-

nja najvišeg iznosa penzije.- Izmenjenim članom 80. Zakona predviđeno je da se penzije usklađuju dva puta godiš-

nje, 1. aprila i 1. oktobra, sa kretanjem potrošačkih cena na teritoriji Republike Srbijeu prethodnih šest meseci.

- Ako bruto domaći proizvod u prethodnoj kalendarskoj godini poraste iznad 4%, pen-zija se usklađuje od 1. aprila tekuće godine u procentu koji predstavlja zbir procentarasta, odnosno pada potrošačkih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih šestmeseci i procenta koji predstavlja razliku između realne stope rasta bruto domaćegproizvoda u prethodnoj kalendarskoj godini i stope od 4%.

Za razliku od navedenog pravila za usklađivanje, članom 77. prelaznih odredbi izmena idopuna Zakona, utvrđuje se izuzetak i to:

• da će se penzija od 1.12.2010. godine uskladiti tako što će se povećati za 2% (Zakonom,članom 108. utvrđeno je da se penzije i novčane naknade utvrđuju u mesečnom iznosui isplaćuju unazad. Prema tome, decembarska penzija, u skladu sa navedenom odred-bom, isplaćuje se najranije u januaru tekuće godine za decembar prethodne godine);

• utvrđuje se i drugačiji način usklađivanja penzija u 2011. i 2012. godini, i to:1. aprila 2011. godine sa kretanjem potrošačkih cena u prethodna tri meseca;1. oktobra 2011. godine i 1. aprila 2012. godine u procentu koji predstavlja zbir kretanjadva parametra: potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i ̋ realne stope rasta bruto do-maćeg proizvoda u prethodnoj kalendarskoj godini ukoliko je taj rast pozitivan.

12). Ostale izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju- Izmenjene i dopunjene su odredbe koje se odnose na vođenje matične evidencije, u po-

gledu obveznika podnošenja prijava za vođenje matične evidencije, rokova (izvršenoje usaglašavanje sa Zakonom o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranjau pogledu roka za podnošenje prijava/odjava na obaveznog socijalno osiguranje), na-čin čuvanja podataka koji je prilagođen savremenim tehnologijama.

SOCIJALNO PRAVO

189

- Izmenama odredbi čl. 160. i 166. Zakona preciziraju se nadležnosti Upravnog i Nad-zornog odbora a u cilju usaglašavanja sa Zakonom o budžetskom sistemu.

- Izmenam čl. 169. i 171. Zakona precizira se struktura sredstava Fonda i način koriš-ćenja tih sredstava.

- Izmenjen je član 208. Zakona kojim se reguliše naknada štete u slučaju preplaćenogiznosa penzije, utoliko što se precizno definiše postupanje Fonda.

Tabela 47: Usklađivanje penzija u periodu od 2011. do 2015. godine(Zakon o budžetskom sistemu)

DR RAJKO KOSANOVIĆ

190

Red. br.

Uskla ivanja

„Službeni glasnik RS“, broj 73/10

od 12. 10. 2010.godine

„Službeni glasnik RS“ broj 101/10

od 29. 12.2010. godine

0 1 2 3

1.

Decembar 2010. godine

__

„pove a e se 2%.”

2.

Januar 2011. godine

„pove a e se za iznos rasta potroša kih cena u prethodnih šest meseci.”

__

3.

April 2011. godine

„pove a e se za iznos rasta potroša kih cena u prethodna tri meseca, uz uve anje za polovinu realnog rasta BDP u prethodnoj godini ukoliko je taj rast pozitivan.”

„uskladi e se stopom rasta potroša kih cena u prethodna tri meseca.”

4.

Oktobar 2011. godine

„pove a e se za rast potrošakih cena u prethodnih šest meseci.”

„uskladi e se zbirnom stopom rasta potroša kih cena u prethodnih šest meseci i polovinom stope realnog rasta BDP-a u prthodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan.”

5.

April 2012. godine

„pove a e se za iznos rasta potroša kih cena u prethodnih šest meseci, uz uve anje za polovinu realnog rasta BDP u prethodnoj godini ukoliko je taj rast pozitivan.”

„uskladi e se zbirom rasta stope potroša kih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan.”

6.

Oktobar 2012. godine

„pove a e se za rast potroša kih cena u prethodnih šest meseci.”

„uskladi e se stopom rasta potroša kih cena u prethodnih šest meseci.”

7.

Od 2013. do 2015. godine

„ prose ne penzije e rasti po stopi rasta potroša kih cena uve anih za rast BDP preko 4%.”

„uskladi e se zbirom rasta potroša kih cena i dela stope realnog rasta BDP iz prethodne godine iznad 4%.”

Tabela 48: Usklađivanje penzija u periodu od 2003. do 2015. godine

SOCIJALNO PRAVO

191

Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, broj 34/03 od 2.4.2003. godine)

2003. – 2005. god.

lan 80.

„Penzija se od 1. januara, 1. aprila, 1 jula i 1. oktobra teku e godine uskla uje na osnovu statisti kih podataka, sa kretanjem troškova života i prose ne zarade zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnom kvartalu, za porocenat koji predstavlja zbir polovine procenta rasta, odnosno pada troškova života i polovine procenta rasta, odnosno pada zarada.“ (tzv. „Švajcarska formula“).

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju

(„Službeni glasnik RS“, broj 85/05 od 6.10.2005.godine=

2006. – 2009. god.

lan 21.

lan 80. menja se i glasi:

"Penzija se od 1. aprila i 1. oktobra teku e godine uskla uje, na osnovu statisti kih podataka, sa kretanjem troškova života na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci.

Isplata uskla ene penzije te e od isplate aprilske odnosno oktobarske penzije.

Uskla ivanje penzije u smislu stava 1. ovog lana vrši se na osnovu podataka organa nadležnog za poslove statistike za period: oktobar prethodne godine - mart teku e godine, odnosno za period april - septembar teku e godine."

lan 73

Izuzetno od odredbe lana 21. ovog zakona, uskla ivanje penzije vrši se:

1) od 1. aprila i 1. oktobra 2006. godine, sa kretanjem troškova života i prose ne zarade zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci, za procenat koji predstavlja zbir 62,5% procenta rasta, odnosno pada troškova života i 37,5% procenta rasta, odnosno pada zarada;

2) od 1. aprila i 1. oktobra 2007. godine, sa kretanjem troškova života i prose ne zarade zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci, za procenat koji predstavlja zbir 75% procenta rasta, odnosno pada troškova života i 25% procenta rasta, odnosno pada zarada;

3) od 1. aprila i 1. oktobra 2008. godine, sa kretanjem troškova života i prose ne zarade zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci, u procentu koji predstavlja zbir 87,5% procenta rasta, odnosno pada troškova života i 12,5% procenta rasta, odnosno pada zarada.

Isplata uskla ene penzije te e od prvog dana u mesecu u kome je izvršeno uskla ivanje.

Uskla ivanje penzije u smislu stava 1. ovog lana vrši se na osnovu podataka organa nadležnog za poslove statistike za prethodnih šest meseci, iskazanih kumulativno.

Tabela 49: Broj osiguranika (uplatilaca doprinosa) na jednog korisnika penzija u Republici Srbiji - u osiguranju zaposlenih (1952-2010)

DR RAJKO KOSANOVIĆ

192

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju

(„Službeni glasnik RS“, broj 101/10 od 29.12.2010. godine)

2010 - 2015. god.

lan 33. „ lan 80. menja se i glasi: Penzija se od 1. aprila teku e godine uskla uje sa kretanjem potroša kih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih šest meseci. Izuzetno od stava 1. ovog lana, ako bruto doma i proizvod u prethodnoj kalendarskoj godini realno poraste iznad 4%, penzija se uskla uje od 1. aprila teku e godine u procentu koji predstavlja zbir procenta rasta, odnosno pada potroša kih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih šest meseci i procenta koji predstavlja razliku izme u realne stope rasta bruto doma eg proizvoda u prethodnoj kalendarskoj godini i stope od 4%. Penzija se od 1. oktobra teku e godine uskla uje sa kretanjem potroša kih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih šest meseci. Isplata uskla ene penzije te e od isplate aprilske odnosno oktobarske penzije. Uskla ivanje penzije vrši se na osnovu podataka republi kog organa nadležnog za poslove statistike o kretanju potroša kih cena za period oktobar prethodne godine – mart teku e godine, odnosno za period april – septembar teku e godine, kao i o kretanju bruto doma eg proizvoda.“

lan 77. „Izuzetno od lana 33. ovog zakona, penzija e se od 1. decembra 2010. godine uskladiti tako što e se pove ati za 2%. Izuzetno od lana 33. ovog zakona, penzija se uskla uje:

- od 1. aprila 2011. godine sa kretanjem potroša kih cena na teritoriji Republike u prethodna tri meseca;

- od 1. oktobra 2011. i od 1. aprila 2012. godine u procentu koji predstavlja zbir procenta rasta, odnosno pada potroša kih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih šest meseci i procenta koji predstavlja polovinu realne stope rasta bruto doma eg proizvoda u prethodnoj kalendarskoj godini ukoliko je taj rast pozitivan.“

Godina Broj

osiguranika Broj

penzionera Broj osiguranika

na jednog penzionera

1952. 583.000 111.698 5,22 1953. 614.000 124.191 4,94 1954. 683.000 134.926 5,06 1955. 751.000 144.449 5,20 1956. 736.000 150.383 5,07 1957. 828.000 151.294 5,47 1958. 908.000 155.007 5,86 1959. 970.000 173.369 5,65 1960. 1,084.000 181.677 5,97 1961. 1,195.000 199.767 5,98

SOCIJALNO PRAVO

193

1962. 1,220.000 224.406 5,44 1963. 1,232.000 251.513 4,90 1964. 1,316.000 272.881 4,82 1965. 1,342.000 293.703 4,57 1966. 1,317.000 329.556 4,00 1967. 1,318.000 347.591 3,79 1968. 1,331.000 363.437 3,66 1969. 1,359.000 378.125 3,6 1970. 1,446.000 395.987 3,65 1971. 1,515.000 413.000 3,67 1972. 1,576.000 429.000 3,67 1973. 1,609.000 427.000 3,77 1974. 1,686.000 448.000 3,76 1975. 1,771.000 467.000 3,79 1976. 1,836.000 474.200 3,87 1977. 1,913.000 496.800 3,85 1978. 2,008.000 527.000 3,81 1979. 2,101.000 557.000 3,77 1980. 2,156.000 610.000 3,53 1981. 2,225.000 632.000 3,52 1982. 2,272.000 658.000 3,45 1983. 2,311.000 698.000 3,31 1984. 2,361.000 736.000 3,21 1985. 2,419.000 776.000 3,12 1986. 2,487.000 798.000 3,12 1987. 2,548.000 836.000 3,05 1988. 2,569.000 871.000 2,95 1989. 2,568.000 916.000 2,80 1990. 2,481.000 971.000 2,56 1991. 2,296.000 1,063.000 2,16 1992. 2,194.000 1,093.000 2,01 1993. 2,112.000 1,102.000 1,92 1994. 2,048.000 1,122.000 1,83 1995. 1,998.000 1,163.000 1,71 1996. 1,953.000 1,206.000 1,62 1997. 1,980.000 1,243.000 1,59 1998. 1,982.000 1,251.000 1,58 1999. 1,242.000 1,263.000 1,54 2000. 1,883.000 1,264.000 1,49 2001. 1,890.130 1,297.004 1,46 2002. 1,846.937 1.270.318 1,45 2003. 1,789.168 1.251.808 1,43 2004. 1,799.107 1.243.067 1,45 2005. 1,781.888 1.238.146 1,44 2006. 1,792.497 1.256.890 1,43 2007. 1,798.000 1.279.240 1,41 2008. 1.800.000 1.298.625 1,39 2009. 2.205.489 1.314.234 1,68 2010. 2.096.659 1.335.934 1,56

Tabela 50: Broj osiguranika (uplatilaca doprinosa) na jednog korisnika penzija u Republici Srbiji - u osiguranju samostalnih delatnosti (1952-2010)

DR RAJKO KOSANOVIĆ

194

Godina

Broj osiguranika

Broj penzionera

Broj osiguranika na jednog penzionera

1970. 37.257 1.940 19,2 1971. 34.653 2.809 12,3 1972. 42.333 3.422 12,4 1973. 36.468 4.009 9,1 1974. 30.963 4.474 6,9 1975. 31.045 4.957 6,3 1976. 31.555 5.588 5,6 1977. 29.346 6.430 4,6 1978. 29.371 7.077 4,2 1979. 29.737 7.717 3,9 1980. 30.042 8.489 3,5 1981. 40.000 9.274 4,3 1982. 56.138 9.783 5,7 1983. 58.704 10.356 5,7 1984. 63.763 11.230 5,7 1985. 64.229 12.261 5,2 1986. 65.762 13.339 4,9 1987. 67.849 13.837 4,9 1988. 69.100 15.040 4,6 1989. 75.789 16.115 4,7 1990. 77.997 17.157 4,5 1991. 93.614 18.221 5,1 1992. 140.688 26.199 5,4 1993. 165.447 27.100 6,1 1994. 238.044 27.656 8,6 1995. 230.051 28.713 8,0 1996. 209.696 32.409 6,5 1997. 200.931 35.970 5,6 1998. 209.597 37.448 5,6 1999. 210.872 38.462 5,5 2000. 214.111 39.357 5,4 2001. 211.538. 41.207 5,1 2002. 219.784 43.626 5,0 2003. 252.227 43.472 5,8 2004. 251.747 43.938 5,7 2005. 287.076 45.225 6,3 2006. 333.225 47.181 7,1 2007. 372.868 49.872 7,5 2008. 404.528 49.415 8,2 2009. 328.541 52.795 6,2 2010. 339.848 56.646 6,0

Tabela 51: Broj osiguranika (uplatilaca doprinosa) na jednog korisnika penzija u Republici Srbiji - u osiguranju poljoprivrednika (1952-2010)

SOCIJALNO PRAVO

195

Godina

Broj

osiguranika

Broj

penzionera

Broj osiguranika na jednog penzionera

1987. 641.503 4.226 150,4 1988. 686.311 8.508 80,7 1989. 760.296 13.928 54,6 1990. 692.622 17.605 39,3 1991. 643.099 29.624 21,7 1992. 628.130 51.362 12,2 1993. 636.545 84.571 7,5 1994. 656.875 114.603 5,7 1995. 623.403 137.574 4,5 1996. 595.276 162.696 3,7 1997. 562.204 182.059 3,1 1998. 552.550 184.995 3,0 1999. 481.087 196.887 2,4 2000. 461.904 207.885 2,2 2001. 441.705 213.960 2,1 2002. 419.253 212.390 2,0 2003. 387.433 214.176 1,8 2004. 368.207 219.153 1,7 2005. 353.374 224.127 1,6 2006. 332.538 227.379 1,5 2007. 314.928 229.460 1,4 2008. 314.925 224.728 1,4 2009. 233.385 224.071 1,0 2010. 227.888 223.759 1,0

VIII ZAPOŠLJAVANJE I OSIGURANJEZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI

1. Poslovi zapošljavanja

Poslovi i nosioci poslova zapošljavanja; prava i obaveze nezaposlenog i poslodavca; ak-tivna politika zapošljavanja; osiguranje za slučaj nezaposlenosti i druga pitanja od značaja zazapošljavanje, povećanje zaposlenosti i sprečavanje dugoročne nezaposlenosti u Republici Sr-biji, uređeni su Zakonom o osiguranju za slučaj nezaposlenosti.165

Nezaposlenim, u skladu sa članom 2. Zakona, smatra se lice od 15 godina života do ispu-njavanja uslova za penziju, odnosno najkasnije do 65 godina života, sposobno i odmah sprem-no da radi, koje nije zasnovalo radni odnos ili na drugi način ostvarilo pravo na rad, a koje sevodi na evidenciji nezaposlenih i aktivno traži zaposlenje.

Lice koje traži zaposlenje, u skladu sa članom 3. Zakona, jeste: a) nezaposleni, b) zaposle-ni koji traži promenu zaposlenja i c) drugo lice koje traži zaposlenje.

Zaposleni koji traži promenu zaposlenja jeste lice koje je u radnom odnosu ili je na druginačin ostvarilo pravo na rad, a koje aktivno traži promenu zaposlenja i vodi se na evidenciji li-ca koja traže promenu zaposlenja.

Drugo lice koje traži zaposlenje jeste lice starije od 15 godina života koje traži zaposlenje,a koje se ne može smatrati nezaposlenim ili licem koje traži promenu zaposlenja, u smislu ovogzakona.

Poslovi zapošljavanja, u skladu sa članom 6. Zakona su: 1. obaveštavanje o mogućnosti-ma i uslovima za zapošljavanje; 2. posredovanje u zapošljavanju u zemlji i inostranstvu; 3. pro-fesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere; 4. sprovođenje mera aktivne politikezapošljavanja; 5. izdavanje dozvole za rad strancu i licu bez državljanstva, u skladu sa zako-nom.

Poslove zapošljavanja obavlja Nacionalna služba za zapošljavanje i agencije za zapošlja-vanje.

Nacionalna služba je pravno lice, sa statusom organizacije za obavezno socijalno osigura-nje.

Organi Nacionalne službe su upravni odbor i direktor.Sedište Nacionalne službe za zapošljavanje, od decembra 2010. godine, je u Kragujevcu.Agenciju za zapošljavanje osnivaju pravna i fizička lica radi obavljanja poslova zapošlja-

vanja, i to: 1. obaveštavanja o mogućnostima i uslovima zapošljavanja; 2. posredovanja u za-pošljavanju u zemlji i inostranstvu; 3. profesionalne orijentacije i savetovanja o planiranju ka-

165 ,, Službeni glasnik RS“, br. 36/ 09 i 88/ 10.

197

rijere; 4. sprovođenja pojedinih mera aktivne politike zapošljavanja, na osnovu ugovora sa Na-cionalnom službom.

Dozvolu za rad agenciji izdaje Ministarstvo na osnovu pismenog zahteva, ako agencija is-punjava uslove u pogledu: 1. prostorne i tehničke opremljenosti; 2. stručne osposobljenosti za-poslenih.

2. Prava i obaveze nezaposlenog

Nezaposleni, u skladu sa članom 31. Zakona, ima pravo da: 1. slobodno bira zanimanje izaposlenje; 2. se obaveštava kod Nacionalne službe i agencije o mogućnostima i uslovima zazapošljavanje; 3. besplatno koristi usluge Nacionalne službe i agencije; 4. sa Nacionalnom slu-žbom utvrdi individualni plan zapošljavanja; 5. učestvuje u programima i merama aktivne po-litike zapošljavanja, u skladu sa individualnim planom zapošljavanja; 6. ostvari novčanu nakna-du za vreme nezaposlenosti; 7. ostvari druga prava, u skladu sa zakonom.

Nezaposleni, u skladu sa članom 32. Zakona , ima obavezu da: 1. aktivno traži zaposlenjei neposredno se obraća poslodavcu radi zaposlenja; 2. utvrdi sa Nacionalnom službom indivi-dualni plan zapošljavanja i da poštuje sva prava i obaveze koje po njemu ima; 3. učestvuje umerama aktivne politike zapošljavanja, u skladu sa zakonom, opštim aktom i individualnimplanom zapošljavanja; 4. ne odbija ponuđeno odgovarajuće zaposlenje i odgovarajuće obrazo-vanje i obuku, u skladu sa zakonom i individualnim planom zapošljavanja; 5. se javlja poslo-davcima radi razgovora o zaposlenju, po uputu Nacionalne službe ili na sopstvenu inicijativu;6. se lično javlja Nacionalnoj službi radi obaveštavanja o mogućnostima i uslovima zaposlenjai posredovanja u zapošljavanju, u skladu sa individualnim planom zapošljavanja, a najmanjejednom u tri meseca, kao i na svaki poziv Nacionalne službe; 7. obavesti Nacionalnu službu osvakoj promeni koja utiče na sticanje ili gubljenje prava ili obaveza po ovom zakonu, najkasni-je pet dana od nastanka promene; 8. ispunjava druge obaveze koje ima po ovom zakonu,opštem aktu i individualnom planu zapošljavanja.

3. Aktivna politika zapošljavanja

Aktivna politika zapošljavanja, prema članu 36. Zakona, predstavlja sistem planova, pro-grama i mera usmerenih ka povećanju zaposlenosti i smanjenju nezaposlenosti.

Osnovni instrument aktivne politike zapošljavanja je Nacionalni akcioni plan zapošlja-vanja .

Nacionalni akcioni plan, usaglašen sa Nacionalnom strategijom zapošljavanja, utvrđujeVlada, na predlog ministarstva.

Nacionalni akcioni plan se usvaja na godišnjem nivou, najkasnije do 31. jula tekuće godi-ne za narednu godinu.

Nacionalni acioni plan, prema članu 39. Zakona,sadrži: 1. makroekonomski okvir za stva-ranje i primenu politike zapošljavanja; 2. stanje i tokove na tržištu rada, detaljno za narednu iokvirno za naredne tri godine; 3. ciljeve i prioritete politike zapošljavanja; 4. programe i mereaktivne politike zapošljavanja za narednu godinu, sa odgovornostima za njihovo sprovođenje ipotrebnim sredstvima;5. finansijski okvir za politiku zapošljavanja i izvore finansiranja; 6. no-sioce poslova realizacije Akcionog plana; 7. kategorije teže zapošljivih lica koje imaju prioritet

SOCIJALNO PRAVO

198

u uključivanju u mere aktivne politike zapošljavanja; 8. indikatore uspešnosti realizacije pro-grama i mera iz tačke 4. ovog stava i 9. druge elemente.

Mere aktivne politike zapošljavanja, prema članu 43. Zakona, su aktivnosti usmereneka unapređenju zaposlenosti, i to: 1. u posredovanju u zapošljavanju lica koja traže zaposlenje;2. u profesionalnoj orijentaciji i savetovanju o planiranju karijere; 3. subvencije za zapošljava-nje; 4. podrška samozapošljavanju; 5. dodatno obrazovanje i obuka; 6. podsticaji za korisnikenovčane naknade; 7. javni radovi i 8. druge mere usmerene ka zapošljavanju lica koja traže za-poslenje.

Programi i mere aktivne politike zapošljavanja finansiraju se iz: 1. budžeta Republike Sr-bije; 2. sredstava teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave; 3. poklona, donacija,legata, kredita, kamata i drugih sredstava, u skladu sa zakonom; 4. doprinosa za slučaj nezapo-slenosti i 5. drugih izvora, u skladu sa zakonom.


4.1. Prava za slučaj nezaposlenosti

Obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti je deo sistema obaveznog socijalnog osigu-ranja građana kojim se obezbeđuju prava za slučaj nezaposlenosti na načelima obaveznosti,uzajamnosti i solidarnosti.

Obaveznim osiguranjem obezbeđuju se prava za slučaj nezaposlenosti, i to:1) novčana naknada;2) zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje u skladu sa zakonom;3) druga prava u skladu sa zakonom.Sredstva za ostvarivanje prava iz obaveznog osiguranja obezbeđuju se iz doprinosa za

obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti i drugih sredstava obezbeđenih u skladu sa za-konom.

4.1.1. Pravo na novčanu naknadu

Obavezno osigurano lice, prema članu 66. Zakona, ima pravo na novčanu naknadu ako jebilo osigurano najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci.

Neprekidnim osiguranjem smatra se i prekid obaveznog osiguranja kraći od 30 dana.Nezaposleni, prema članu 67. Zakona, ima pravo na novčanu naknadu u slučaju prestan-

ka radnog odnosa ili prestanka obaveznog osiguranja, po osnovu:1. prestanka radnog odnosa otkazom od strane poslodavca, u skladu sa propisima o radu,

i to:1) ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za

obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, u skladu sa zako-nom, osim lica koja su se, u skladu sa odlukom Vlade o utvrđivanju programa rešava-nja viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privati-zaciju, svojevoljno opredelila za novčanu naknadu ili posebnu novčanu naknadu - uvećem iznosu od visine otpremnine utvrđene Zakonom o radu,

2) ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobno-sti za obavljanje poslova na kojima radi;

SOCIJALNO PRAVO

199

2. prestanka radnog odnosa na određeno vreme, privremenih i povremenih poslova, prob-nog rada;

3. prestanka funkcije izabranih, imenovanih i postavljenih lica, ukoliko nije ostvarenopravo na mirovanje radnog odnosa ili naknadu plate, u skladu sa zakonom;

4. prenosa osnivačkih prava vlasnika, odnosno člana privrednog društva;5. otvaranja stečaja, pokretanja likvidacionog postupka i u drugim slučajevima prestan-

ka rada poslodavca, u skladu sa zakonom;6. premeštaja bračnog druga, u skladu sa posebnim propisima;7. prestanka radnog odnosa u inostranstvu, u skladu sa zakonom, odnosno međunarod-

nim sporazumom.Osnovica za utvrđivanje visine novčane naknade jeste prosečna zarada, odnosno plata ili

naknada zarade nezaposlenog u skladu sa zakonom u poslednjih šest meseci koji prethode me-secu u kojem je prestao radni odnos, odnosno osiguranje.

Novčana naknada utvrđuje se u visini od 50% osnovice za utvrđivanje visine novčane na-knade.

Novčana naknada ne može biti viša od 160% niti niža od 80% minimalne zarade utvr-đene u skladu sa propisima o radu za mesec u kojem se vrši isplata novčane naknade.

Kada je reč o trajanju prava na novčanu naknadu, prema članu 72.,novčana naknadaisplaćuje se nezaposlenom:

1. tri meseca, ako ima staž osiguranja od jedne do pet godina;2. šest meseci, ako ima staž osiguranja od pet do 15 godina;3. devet meseci, ako ima staž osiguranja od 15 do 25 godina;4. dvanaest meseci, ako ima staž osiguranja duži od 25 godina.Izuzetno, novčana naknada pripada nezaposlenom u trajanju od 24 meseca, ukoliko neza-

poslenom do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, u skladu sa propisi-ma o penzijskom i invalidskom osiguranju, nedostaje do dve godine.

Isplata novčane naknade nastavlja se za vreme: 1. trajanja dodatnog obrazovanja i obu-ke, u skladu sa individualnim planom zapošljavanja; 2. privremene sprečenosti za rad utvrđe-ne prema propisima o zdravstvenom osiguranju, ali ne duže od 30 dana od dana nastanka pri-vremene sprečenosti i 3. porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sarada zbog posebne nege deteta, prema propisima iz oblasti rada ili drugim propisima kojimase reguliše odsustvo sa rada.

Isplata novčane naknade obustavlja se za vreme za koje miruju prava po osnovu nezapo-slenosti, i to: 1. trajanja ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova;

2. odsluženja ili dosluženja vojnog roka; 3. izdržavanja kazne zatvora, izrečene mere bez-bednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci i 4. boravka u inostranstvu u slu-čaju kada je nezaposleni ili njegov bračni drug upućen na rad u inostranstvo u okviru međuna-rodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje u diplomatska, konzularna i druga predstavniš-tva.

Po prestanku navedenih razloga, nezaposleni ostvaruje pravo na isplatu novčane naknadeza preostalo vreme za koje je priznato pravo na novčanu naknadu ako se prijavi i podnese zah-tev za ostvarivanje prava u roku od 30 dana.

Korisniku novčane naknade, prema članu 76, prestaje pravo na novčanu naknadu, ako:

DR RAJKO KOSANOVIĆ

200

1. se briše sa evidencije, u skladu sa ovim zakonom; 2. prestane da se vodi evidencija onezaposlenom, u skladu sa zakonom; 3. ne obavesti Nacionalnu službu u roku od pet dana opromeni koja je uslov ili osnov za sticanje, ostvarivanje ili prestanak prava na novčanu nakna-du; 4. se od strane nadležnog organa utvrdi da radi kod poslodavca bez ugovora o radu ili ugo-vora o privremenim i povremenim poslovima i 5. podnese zahtev za prestanak prava.

4.1.2. Pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje

Korisnik novčane naknade ima pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranjeza vreme ostvarivanja prava na novčanu naknadu.

Doprinosi za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje su sadržani u novčanoj na-knadi i plaćaju se na teret lica koje prima novčanu naknadu. Osnovica na koju se plaćaju dopri-nosi je iznos novčane naknade.

Obračun i uplatu doprinosa za osiguranje vrši Nacionalna služba.Članovi porodice korisnika novčane naknade imaju pravo na zdravstveno osiguranje ako

nisu zdravstveno osigurani po drugom osnovu.

5. Zapošljavanje u inostranstvu

Nacionalna služba za zapošljavanje i agencija za zapošljavanje pružaju obaveštenja o mo-gućnostima i uslovima za zapošljavanje u inostranstvu, uslovima rada i života, pravima i oba-vezama na radu, o oblicima i načinu zaštite u skladu sa ugovorom o zapošljavanju u inostran-stvu, kao i o pravima po povratku sa rada iz inostranstva.

Zapošljavanje u inostranstvu vrši se na osnovu prijave potrebe za zapošljavanjem u ino-stranstvu koju ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja, Nacionalna služba za zapošlja-vanje ili agencija za zapošljavanje.

Radi omogućavanja zapošljavanja u inostranstvu ministarstvo nadležno za zapošljavanjemože da zaključi ugovor o zapošljavanju sa nadležnim organom, organizacijom ili poslodav-cem iz inostranstva.

Nacionalna služba i agencija dužne su da obezbede zaštitu lica u postupku zapošljavanjau inostranstvu.

Zaštita lica koja se zapošljavaju u inostranstvu podrazumeva obezbeđivanje: dozvola zarad i boravak u inostranstvu; troškova opštih, sanitarnih i specijalističkih zdravstvenih pregle-da i izdavanja uverenja o zdravstvenoj sposobnosti; troškova prevoza; informisanje o uslovimaživota i rada u inostranstvu; informisanje o pravima i obavezama po osnovu rada; zaključiva-nje ugovora o radu pre odlaska u inostranstvo i druga ugovorena prava.

6. Profesionalna rehabilitacija i zapošljavanje osoba sa invaliditetom

Podsticaji za zapošljavanje radi stvaranja uslova za ravnopravno uključivanje osoba sa in-validitetom na tržište rada; procena radnih sposobnosti; profesionalna rehabilitacija; obavezazapošljavanja osoba sa invaliditetom; uslovi za osnivanje i obavljanje delatnosti preduzeća zaprofesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i drugih posebnih oblika za-

SOCIJALNO PRAVO

201

pošljavanja i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom; druga pitanja od značaja za profesi-onalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, u Republici Srbiji, uređeni su Za-konom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom166

Status osobe sa invaliditetom, prema članu 4. Zakona, ima: 1) ratni vojni invalid;2) mirnodopski vojni invalid; 3) civilni invalid rata; 4) lice kome je izvršena kategorizaci-

ja i drugo lice kome je utvrđena invalidnost, u skladu sa zakonom; 5) lice kome je, u skladu sapropisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđena kategorija invalidnosti, odnosnopreostala radna sposobnost i 6) lice kome se, u skladu sa ovim zakonom, proceni radna spo-sobnost saglasno kojoj ima mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja, odnosno radnog an-gažovanja.

Osoba sa invaliditetom, u skladu sa članom 6. Zakona, može da ostvari pravo: 1) na utvr-đivanje statusa i procenu radne sposobnosti; 2) na podsticanje zapošljavanja, radne i socijalneuključenosti i afirmaciju jednakih mogućnosti na tržištu rada; 3) na mere i aktivnosti profesi-onalne rehabilitacije; 4) na zapošljavanje pod opštim uslovima; 5) na zapošljavanje pod poseb-nim uslovima; 6) na mere aktivne politike zapošljavanja; 7) na zapošljavanje u posebnim orga-nizovanim oblicima zapošljavanja i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom i 8) na drugaprava u skladu sa zakonom.

Osoba sa invaliditetom, prema članu 7. Zakona, ima obavezu: 1) da se odazove na pozivza procenu radne sposobnosti i utvrđivanje statusa; 2) da se uključuje u obrazovanje, školova-nje, usavršavanje, stručno osposobljavanje i obuku; 3) da aktivno traži zaposlenje; 4) da prihva-ti profesionalnu rehabilitaciju; 5) da sarađuje sa stručnim radnicima u toku profesionalne reha-bilitacije, zapošljavanja i rada i poštuje radnu i tehnološku disciplinu; 6) da prihvati mere ak-tivne politike zapošljavanja i 7) da prihvati zaposlenje, u skladu sa profesionalnim sposobno-stima.

166 ,, Službeni glasnik RS“, broj 36/ 09.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

202

IX SOCIJALNA ZAŠTITA

Delatnost socijalne zaštite, ciljevi i načela socijalne zaštite, prava i usluge socijalne zašti-te, postupci za ostvarivanje prava u socijalnoj zaštiti i korišćenje usluga socijalne zaštite, pra-va i obaveze korisnika socijalne zaštite, osnivanje i rad ustanova socijalne zaštite, uslovi podkojima usluge socijalne zaštite mogu pružati drugi oblici organizovanja, nadzor nad radomustanova socijalne zaštite, inspekcijski nadzor u vršenju delatnosti socijalne zaštite, položajstručnih radnika i stručnih saradnika u socijalnoj zaštiti, osnivanje Komore socijalne zaštite,podrška i unapređenje kvaliteta stručnog rada u sistemu socijalne zaštite, finansiranje socijal-ne zaštite, kao i druga pitanja od značaja za socijalnu zaštitu, u Republici Srbiji uređeni su Za-konom o socijalnoj zaštiti.167 Donošenjem ovog zakona prestap je da važi Zakon o socijalnojzaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana, donet 1991. godine, sa kasnijim brojnimizmenama i dopunama,168

Našela socijalne zaštite, prema Zakonu o socijalnoj zaštiti ( u daljem tekstu:Zakon) su:načela poštovanja integriteta i dostojanstva korisnika, načelo zabrane diskriminacije, načelonajboljeg interesa korisnika, načelo najmanje restiktivnog okruženja, načelo efikasnosti socijal-ne zaštite, načelo blagovremenosti socijalne zaštite, načelo celovitosti socijalne zaštite, načelounapređenja kvaliteta socijalne zaštite, načelo javnosti rada i načelo dostupnosti i individuali-zacije socijalne zaštite

Ovim zakonom, pored uvećanja iznosa novčanih naknada, proširenja kruga korisnika i dr.,učinjen je prelazak sa koncepta prava na koncept usluga.

1. Usluge socijalne zaštite

Usluge socijalne zaštite, prema članu 40. zakona, podeljene su u sledeće grupe:1) usluge procene i planiranja - procena stanja, potreba, snaga i rizika korisnika i drugih

značajnih osoba u njegovom okruženju; procena staratelja, hranitelja i usvojitelja; izrada indi-vidualnog ili porodičnog plana pružanja usluga i mera pravne zaštite i drugih procena i plano-va;

2) dnevne usluge u zajednici - dnevni boravak; pomoć u kući; svratište i druge usluge ko-je podržavaju boravak korisnika u porodici i neposrednom okruženju;

3) usluge podrške za samostalan život - stanovanje uz podršku; personalna asistencija;obuka za samostalni život i druge vrste podrške neophodne za aktivno učešće korisnika u druš-tvu;

167 ,, Službeni glasnik RS”, broj 24 /11.168 ,, Službeni glasnik RS”, br. 36/91, 79 /91-dr. zakon, 33 / 93-dr.zakon, 53/93-dr. zakon, 67 /93, 67 /93-dr.

zakon, 46/94, 48/94. dr. zakon, 52 /96, 29 /01, 84 /04, 101/05-dr. zakon i 115 / 05.

203

4) savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge - intenzivne usluge podrške po-rodici koja je u krizi; savetovanje i podrška roditelja, hranitelja i usvojitelja; podrška porodicikoja se stara o svom detetu ili odraslom članu porodice sa smetnjama u razvoju; održavanje po-rodičnih odnosa i ponovno spajanje porodice; savetovanje i podrška u slučajevima nasilja; po-rodična terapija; medijacija; SOS telefoni; aktivacija i druge savetodavne i edukativne usluge iaktivnosti;

5) usluge smeštaja - smeštaj u srodničku, hraniteljsku ili drugu porodicu za odrasle i sta-rije; domski smeštaj; smeštaj u prihvatilište i druge vrste smeštaja.

2. Korisnici usluga socijalne zaštite

Korisnik prava ili usluga socijalne zaštite, prema članu 41. Zakona, jeste pojedinac, od-nosno porodica koja se suočava s preprekama u zadovoljavanju potreba, usled čega ne možeda dostigne ili da održi kvalitet života ili koja nema dovoljno sredstava za podmirenje osnov-nih životnih potreba, a ne može da ih ostvari svojim radom, prihodom od imovine ili iz drugihizvora.

Maloletno lice i punoletno lice do navršenih 26 godina života jeste korisnik kada mu jeusled porodičnih i drugih životnih okolnosti, ugroženo zdravlje, bezbednost i razvoj, odnosnoako je izvesno da bez podrške sistema socijalne zaštite ne može da dostigne optimalni nivo raz-voja, a naročito:

1) ako je bez roditeljskog staranja ili u riziku od gubitka roditeljskog staranja;2) ako njegov roditelj, staratelj ili drugo lice koje se o njemu neposredno stara nije u sta-

nju da se o njemu stara bez podrške sistema socijalne zaštite, usled zdravstvenih razloga, men-talnog oboljenja, intelektualnih teškoća ili nepovoljnih socio-ekonomskih okolnosti;

3) ako ima smetnje u razvoju (telesne, intelektualne, mentalne, senzorne, govorno-jezičke,socio-emocionalne, višestruke), a njegove potrebe za negom i materijalnom sigurnošću preva-zilaze mogućnosti porodice;

4) ako je u sukobu sa roditeljima, starateljem i zajednicom i ako svojim ponašanjem ugro-žava sebe i okolinu;

5) ako se suočava s teškoćama zbog zloupotrebe alkohola, droga ili drugih opojnih sred-stava;

6) ako postoji opasnost da će postati žrtva ili ako jeste žrtva zlostavljanja, zanemarivanja,nasilja i eksploatacije, odnosno ako su mu fizičko, psihičko ili emocionalno blagostanje i raz-voj ugroženi delovanjem ili propustima roditelja, staratelja ili druge osobe koja se o njemu ne-posredno stara;

7) ako je žrtva trgovine ljudima;8) ako je strani državljanin odnosno lice bez državljanstva, bez pratnje;9) ako se njegovi roditelji spore oko načina vršenja roditeljskog prava;10) ako ima druge potrebe za korišćenjem socijalne zaštite.Punoletno lice od navršenih 26 do navršenih 65 godina i punoletno lice starije od 65 go-

dina jeste korisnik kada je njegovo blagostanje, bezbednost i produktivan život u društvu ugro-žen rizicima usled starosti, invaliditeta, bolesti, porodičnih i drugih životnih okolnosti, a naro-čito:

DR RAJKO KOSANOVIĆ

204

1) ako ima telesne, intelektualne, senzorne ili mentalne teškoće ili teškoće u komunikaci-ji, i kada se, usled društvenih ili drugih prepreka, susreće s funkcionalnim ograničenjima u jed-noj ili više oblasti života;

2) ako postoji opasnost da će postati žrtva ili ako jeste žrtva samozanemarivanja, zanema-rivanja, zlostavljanja, eksploatacije i nasilja u porodici;

3) ako se suočava s teškoćama zbog poremećenih odnosa u porodici, zavisnosti od alko-hola, droga ili drugih opojnih sredstava ili zbog drugih oblika društveno neprihvatljivog pona-šanja i drugih uzroka;

4) ako je žrtva trgovine ljudima;5) ako je strani državljanin i lice bez državljanstva u potrebi za socijalnom zaštitom;6) ako ima potrebe za domskim smeštajem i druge potrebe za korišćenjem socijalne

zaštite

3.Materijalna podrška

Materijalnu podršku korisnik, prema članu 79. Zakona, ostvaruje putem:- novčane socijalne pomoći;- dodatka za pomoć i negu drugog lica;- uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica;- pomoći za osposobljavanje za rad;- jednokratne novčane pomoći;- pomoći u naturi i- drugih vrsta materijalne podrške.

3.1. Novčana socijalna pomoć

Pravo na novčanu socijalnu pomoć, prema članu 81. Zakona, pripada pojedincu, odnosnoporodici, koji svojim radom, prihodima od imovine ili iz drugih izvora ostvaruju prihod manjiod iznosa novčane socijalne pomoći utvrđenog Zakonom.

Porodicom, u smislu ostvarivanja prava na novčanu socijalnu pomoć, smatraju se supru-žnici i vanbračni partneri, deca i srodnici u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva, kao isrodnici u pobočnoj liniji do drugog stepena srodstva pod uslovom da žive u zajedničkom do-maćinstvu.

Članom porodice smatra se i dete koje ne živi u porodici, a nalazi se na školovanju - dokraja roka propisanog za to školovanje, a najkasnije do navršene 26. godine života, kao i su-pružnik bez obzira gde faktički živi.

Članom porodice ne smatra se izvršilac nasilja u porodici, odnosno njegovi prihodi i imo-vina ne utiču na pravo žrtava nasilja u porodici da ostvare novčanu socijalnu pomoć, ako ispu-njavaju druge uslove propisane Zakonom.

Članom porodice staratelja smatraće se lice sa smetnjama u razvoju, koje se u porodicistaratelja nalazi na osnovu rešenja organa starateljstva.

Pravo na novčanu socijalnu pomoć može ostvariti pojedinac, odnosno porodica, pod sle-dećim opštim uslovima:

SOCIJALNO PRAVO

205

1) ako nema drugih nepokretnosti, osim stambenog prostora koji odgovara potrebama po-jedinca, odnosno porodice i zemljišta u površini do 0,5 hektara;

2) ako pojedinac, odnosno član porodice nije prodao ili poklonio nepokretnu imovinu ilise odrekao prava na nasleđivanje nepokretne imovine ili ako je protekao period u kojem bi, odtržišne vrednosti nepokretne imovine koju je prodao, poklonio ili se odrekao prava na nasleđi-vanje, mogao obezbeđivati pomoć u smislu ovog zakona;

3) ako pojedinac, odnosno član porodice ne poseduje pokretnu imovinu čijim korišćenjemili otuđenjem, bez ugrožavanja osnovnih životnih potreba, može da obezbedi sredstva u visinišestostrukog iznosa novčane socijalne pomoći koja bi mu bila utvrđena po ovom zakonu u mo-mentu podnošenja zahteva za novčanu socijalnu pomoć;

4) ako pojedinac, odnosno član porodice nije zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju.Pravo na novčanu socijalnu pomoć mogu ostvariti i pojedinac koji je nesposoban za rad,

odnosno porodica čiji su svi članovi nesposobni za rad, ako pored stambenog prostora koji od-govara potrebama porodice imaju zemljište u površini do jednog hektara.

Izuzetno, pravo na novčanu socijalnu pomoć može ostvariti pojedinac, odnosno porodicakoji ne ispunjava uslove člana ako centru za socijalni rad da saglasnost za upis hipoteke na svo-je nepokretnosti radi obezbeđenja namirenja potraživanja u visini valorizovanog iznosa ispla-ćene novčane socijalne pomoći.

Pravo na novčanu socijalnu pomoć može ostvariti radno sposoban pojedinac, odnosnočlan porodice, pod sledećim posebim uslovima:

1) ako se nalazi na školovanju ili osposobljavanju za rad u smislu ovog zakona ili se vodina evidenciji nezaposlenih lica;

2) ako nije odbio ponuđeno zaposlenje, radno angažovanje na privremenim, povremenimili sezonskim poslovima, stručno osposobljavanje, prekvalifikaciju, dokvalifikaciju ili osnovnoobrazovanje;

3) ako mu radni odnos nije prestao njegovom voljom, njegovom saglasnošću ili njegovomkrivicom, zbog disciplinske ili krivične odgovornosti, osim ako je od prestanka radnog odnosaproteklo godinu dana ili ako je po prestanku radnog odnosa nastupila nesposobnost za rad;

4) ako se sam stara o svom detetu sa smetnjama u razvoju tako da ne može da bude rad-no angažovan.

Ako porodica ne ispunjava uslove za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć zbogtoga što njen član ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, pravo na novčanu socijalnu po-moć priznaje se samo njenom članu koji je nesposoban za rad, pod uslovima utvrđenim ovimzakonom.

Pojedinac koji je nesposoban za rad, odnosno porodica čiji su svi članovi nesposobni zarad i jednoroditeljska porodica imaju pravo, prema članu 85. Zakona, na uvećanu novčanu so-cijalnu pomoć.

Nesposobni za rad su:1) žena i muškarac koji su navršili godine života određene propisima o penzijskom i in-

validskom osiguranju kao uslov za starosnu penziju;2) dete do navršene 15. godine života;3) dete na školovanju, do kraja roka propisanog za to školovanje, a najkasnije do navrše-

ne 26. godine života;

DR RAJKO KOSANOVIĆ

206

4) lice koje je potpuno nesposobno za rad prema propisima o radu i o penzijskom i inva-lidskom osiguranju;

5) trudnice i roditelj deteta koji koristi porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi negedeteta prema propisima o radu;

6) nezaposleno lice koje se stara o članu porodice iz člana 81. stav 2. ovog zakona, koji jekorisnik prava na pomoć i negu po bilo kom osnovu;

7) lice kome je utvrđen treći stepen radne sposobnosti u skladu sa propisima kojima seuređuje zapošljavanje osoba sa invaliditetom;

8) lice prema kome je pokrenut postupak utvrđivanja radne sposobnosti ili postupak liša-vanja poslovne sposobnosti - dok taj postupak traje.

Pojedincu koji je sposoban za rad, odnosno porodici u kojoj je većina članova sposobnaza rad pripada novčana socijalna pomoć u trajanju do devet meseci u toku kalendarske godi-ne, ako ispunjava uslove propisane ovim zakonom.

Pojedinac ili član porodice koji je na školovanju, obuci ili nekoj drugoj vrsti socijalnog an-gažovanja u skladu sa individualnim planom aktivacije, izjednačava se s licem nesposobnim zarad u pogledu trajanja prava na novčanu socijalnu pomoć.

Osnovica za utvrđivanje visine novčane socijalne pomoći, prema članu 87. Zakona, izno-si 6.050 dinara.

Osnovica za utvrđivanje novčane socijalne pomoći usklađuje se sa indeksom potrošačkihcena u prethodnih šest meseci, na osnovu statističkih podataka, dva puta godišnje, 1. aprila i 1.oktobra.169

Nominalne iznose novčane socijalne pomoći, zaokružene u dinarima, utvrđuje ministarnadležan za poslove socijalne zaštite, rešenjem koje se objavljuje u “Službenom glasniku Re-publike Srbije”.

Iznos novčane socijalne pomoći, prema članu 88., određuje se prema sledećoj skali:1) za pojedinca, odnosno nosioca prava u porodici - u visini osnovice 1;2) za svaku narednu odraslu osobu u porodici - od visine osnovice 0,5;3) za dete do 18 godina - od visine osnovice 0,3.Porodica koja ima više od šest članova ima pravo na novčanu socijalnu pomoć za šest čla-

nova.Iznos novčane socijalne pomoći priznaje se u visini razlike između iznosa novčane soci-

jalne pomoći utvrđenog u skladu sa Zakonom i iznosa prosečnog mesečnog prihoda pojedin-ca, odnosno porodice ostvarenog tokom tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zah-tev za novčanu socijalnu pomoć.

Uvećana novčana socijalna pomoć, prema članu 90., utvrđuje se tako što se pripadajućiiznos novčane socijalne pomoći za pojedinca, odnosno porodicu uvećava za 20 %.

Novčana socijalna pomoć isplaćuje se mesečno, u iznosima zaokruženim u dinarima.

169 Prema Rešenju o nominalnim iznosima novčane socijalne pomoći, od 12. aprila 2011. godine (,, Sl. gla-snik RS“, broj 28/11), nominalni iznosi novčane socijalne pomoći utvrđuju se:

1) za pojedinca, odnosno nosioca prava u porodici – u visini od 6.552,00 dinara;2) za svaku narednu odraslu osobu u porodici – u visini od 3.276,00 dinara;3) za dete do 18 godina – u visini od 1.966,00 dinara.

SOCIJALNO PRAVO

207

3.2. Dodatak za pomoć i negu drugog lica

Pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica, prema članu 92. Zakona, ima lice kome jezbog telesnog ili senzornog oštećenja, intelektualnih poteškoća ili promena u zdravstvenomstanju neophodna pomoć i nega drugog lica da bi zadovoljilo svoje osnovne životne potrebe.Pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica ostvaruje lice ako to pravo ne može da ostvaripo drugom pravnom osnovu.

Izuzetno, korisnik novčane naknade za pomoć i negu drugog lica koji je to pravo ostvariokao invalidno dete u organizaciji za penzijsko i invalidsko osiguranje po propisima o penzij-skom i invalidskom osiguranju, koji su bili na snazi do 1. juna 1992. godine, ostvaruje pravona dodatak za pomoć i negu drugog lica u visini razlike između iznosa dodatka za pomoć i ne-gu drugog lica utvrđenog u skladu sa ovim zakonom i iznosa ostvarene novčane naknade zapomoć i negu drugog lica.

Potreba za pomoći i negom drugog lica postoji kod lica kome je usled telesnog oštećenja,oštećenja čula vida koje uzrokuje gubitak osećaja svetlosti sa tačnom projekcijom ili se vid po-stiže sa korekcijom 0.05, intelektualnih poteškoća ili promena u zdravstvenom stanju neophod-na pomoć i nega drugog lica radi zadovoljenja osnovnih životnih potreba i koje ne može daustane iz kreveta, da se kreće unutar stana bez upotrebe pomagala, da se hrani, svlači, oblačiili da održava osnovnu ličnu higijenu bez pomoći drugog lica.

Dodatak za pomoć i negu drugog lica utvrđuje se u nominalnom mesečnom iznosu, kojiiznosi iznosi 7.600 dinara.

Iznos dodatka za pomoć i negu drugog lica usklađuje se sa indeksom potrošačkih cena uprethodnih šest meseci, na osnovu statističkih podataka, dva puta godišnje, 1. aprila i 1. oktobra.

3.3. Pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica

Pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica ima lice za koje je, na osnovu propi-sa o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđeno da ima telesno oštećenje od 100 % po jed-nom osnovu ili da ima organski trajni poremećaj neurološkog i psihičkog tipa i lice i koje ima vi-še oštećenja, s tim da nivo oštećenja iznosi po 70% i više procenata po najmanje dva osnova.

Lica koja su ostvarila pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica mogu ostva-riti pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica u visini razlike između iznosa uveća-nog dodatka za pomoć i negu drugog lica utvrđenog u skladu sa Zakonom i iznosa novčane na-knade za pomoć i negu drugog lica ostvarene po propisima o penzijskom i invalidskom osigura-nju.

Mesečni iznos uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica iznosi 20.500 dinara.Iznos uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica usklađuje se sa indeksom potrošač-

kih cena u prethodnih šest meseci, na osnovu statističkih podataka, dva puta godišnje, 1. apri-la i 1. oktobra.

3.4 Pomoć za osposobljavanje za rad

Pravo na pomoć za osposobljavanje za rad, prema članu 108. Zakona, obuhvata podrškuu obrazovanju i osposobljavanju za rad i priznaje se deci i mladima sa smetnjama u razvoju iodraslim osobama sa invaliditetom koje se, prema psiho-fizičkim sposobnostima i godinama

DR RAJKO KOSANOVIĆ

208

života, mogu osposobiti za određeni rad a to pravo ne mogu da ostvare po drugom pravnomosnovu.

Ovo pravo ostvaruje se u vidu troškova osposobljavanja za rad, troškova smeštaja u domučenika, odnosno studenata ili internat, kao i u vidu naknade troškova prevoza. Troškovi ospo-sobljavanja za rad isplaćuju se preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osobasa invaliditetom, odnosno drugoj organizaciji u kojoj se lice osposobljava, a isplata se vrši naosnovu ugovora koji zaključuje centar za socijalni rad sa tim preduzećem, odnosno organiza-cijom po pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za socijalnu zaštitu.

3.5. Drugi oblici materijalne podrške

Drugi oblici materijalne pomoći su jednokratna pomoć i druge vrste pomoći.Jednokratna pomoć, prema članu 110. zakona, je pomoć koja se obezbeđuje licu koje se

iznenada ili trenutno nađe u stanju socijalne potrebe, kao i licu koje se upućuje na domski iliporodični smeštaj, a koje nema sredstava da obezbedi odeću, obuću i troškove prevoza neop-hodne za realizaciju smeštaja.

Jednokratna pomoć može biti novčana ili u naturi.O obezbeđivanju jednokratne novčane pomoći i pomoći u naturi stara se jedinica lokalne

samouprave.Iznos jednokratne novčane pomoći ne može biti veći od prosečne zarade po zaposlenom

u jedinici lokalne samouprave u mesecu koji prethodi mesecu u kome se vrši isplata.U budžetu Republike Srbije obezbeđuju se sredstva za dodelu jednokratne pomoći u slu-

čajevima izuzetnog ugrožavanja životnog standarda velikog broja građana.Jedinica lokalne samouprave može predvideti i druge vrste materijalne pomoći građani-

ma na svojoj teritoriji (narodne kuhinje, subvencije i dr.).

4.Ustanove socijalne zaštite

Ustanove socijalne zaštite su:- centar za socijalni rad;- ustanova za vaspitanje dece i omladine;- centar za porodični smeštaj i usvajanje, dom za smeštaj korisnika;Delatnost u oblasti socijalne zaštite, odnosno pojedine usluge socijalne zaštite može, pre-

ma članu 17. Zakona, pružati i udruženje, preduzetnik, privredno društvo i drugi oblik organi-zovanja utvrđen zakonom.

4.1. Centar za socijalni rad

Centar za socijalni rad osniva jedinica lokalne samouprave.U centru za socijalni rad ostvaruju se zakonom utvrđena prava i obezbeđuje pruža-

nje usluga socijalne zaštite.Centar za socijalni rad, u skladu sa zakonom:1) procenjuje potrebe i snage korisnika i rizike po njega i planira pružanje usluga so-

cijalne zaštite;

SOCIJALNO PRAVO

209

2) sprovodi postupke i odlučuje o pravima na materijalna davanja i o korišćenju uslu-ga socijalne zaštite;

3) preduzima propisane mere, pokreće i učestvuje u sudskim i drugim postupcima;4) vodi propisane evidencije i stara se o čuvanju dokumentacije korisnika.Centar za socijalni rad inicira i razvija preventivne i druge programe koji doprinose

zadovoljavanju individualnih i zajedničkih potreba građana u oblasti socijalne zaštite nateritoriji jedinice lokalne samouprave za koju je osnovan, inicira i razvija preventivne idruge programe koji doprinose sprečavanju i suzbijanju socijalnih problema i obavlja idruge poslove u oblasti socijalne zaštite, u skladu sa zakonom i drugim propisima.

Centar za socijalni rad može se osnovati za teritoriju jedne ili više jedinica lokalne sa-mouprave, o čemu odluku donose nadležni organi tih jedinica lokalne samouprave, a me-đusobna prava i obaveze osnivača uređuju se ugovorom.

4.2. Ustanova za vaspitanje dece i omladine

Ustanovu za vaspitanje dece i omladine osniva Republika Srbija odnosno autonomnapokrajina.

U ustanovi za vaspitanje dece i omladine sprovode se vaspitne mere, u skladu sa po-sebnim propisima.

4.3. Centar za porodični smeštaj i usvojenje, dom za smeštaj korisnika

Centar za porodični smeštaj i usvojenje, prema članu 131. Zakona:1) vrši pripremu, procenu i obuku budućih hranitelja i usvojitelja;2) pruža podršku hraniteljima odnosno porodicama koje pružaju uslugu porodičnog

smeštaja i usvojiteljima;3) izveštava centar za socijalni rad o radu hranitelja i funkcionisanju porodica koje

pružaju uslugu porodičnog smeštaja i predlaže mere radi otklanjanja eventualnih propu-sta;

4) obavlja druge poslove u skladu sa zakonom i drugim propisom.

5. Komora socijalne zaštite

Komora socijalne zaštite, prema članu 159. Zakona, obavlja sledeće poslove:1) donosi Kodeks profesionalne etike (u daljem tekstu: Etički kodeks);2) vodi Registar članova Komore;3) organizuje i sprovodi ispit za licencu za rad u oblasti socijalne zaštite;4) izdaje, obnavlja i oduzima licencu stručnim radnicima;5) vodi Registar o izdatim, obnovljenim i oduzetim licencama stručnih radnika;6) obrazuje Etički odbor radi utvrđivanja povrede profesionalne etike, odnosno du-

žnosti i odgovornosti i izricanja mera članovima Komore;7) vodi Registar izrečenih mera članovima Komore;

DR RAJKO KOSANOVIĆ

210

8) izdaje uverenja o činjenicama iz registara koje vodi;9) utvrđuje visinu članarine za članove Komore;10) izdaje legitimaciju članovima Komore;11) utvrđuje iznos naknade za upis u Registar članova Komore, za izdavanje i obna-

vljanje licence, kao i za izdavanje legitimacije i uverenja.Navedene poslove Komora obavlja kao poverene.Komora, prema članu 160: Zakona, obavlja sledeće ostale poslove:1) zastupa i štiti profesionalne interese svojih članova;2) stara se o ugledu članova Komore, odnosno o obavljanju poslova iz delatnosti so-

cijalne zaštite u skladu sa Etičkim kodeksom;3) daje inicijativu za bliže uređivanje načina obavljanja pripravničkog staža i polaga-

nja pripravničkog ispita, kao i stručnog usavršavanja stručnih radnika i stručnih saradni-ka, odnosno za bliže uređivanje uslova koje moraju ispunjavati ustanove socijalne zaštitei pružaoci usluga socijalne zaštite za obavljanje pripravničkog staža;

4) daje inicijativu za donošenje propisa u oblasti socijalne zaštite;5) pruža stručnu pomoć članovima Komore;6) obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom i statutom Komore.Organi Komore su: skupština, upravni odbor, nadzorni odbor i direktor.

6. Zavod za socijalnu zaštitu

Za obavljanje razvojnih, savetodavnih, istraživačkih i drugih stručnih poslova u soci-jalnoj zaštiti u Republici Srbiji, odnosno u autonomnoj pokrajini Vlada je osnovla Repu-blički zavod za socijalnu zaštitu, a nadležni organ autonomne pokrajine Pokrajinski zavodza socijalnu zaštitu.

Zavod, u skladu sa članom 164., obavlja sledeće poslove:1) prati kvalitet stručnog rada i usluga u ustanovama socijalne zaštite, u skladu sa

ovim zakonom;2) pruža stručnu podršku radi unapređenja stručnog rada i usluga socijalne zaštite;3) istražuje socijalne pojave i probleme, delatnost i efekte socijalne zaštite, izrađuje

analize i izveštaje u oblasti socijalne zaštite i predlaže mere za unapređenje socijalne zaš-tite;

4) razvija sistem kvaliteta u socijalnoj zaštiti, koordinira razvoj standarda usluga ipredlaže nadležnom ministarstvu unapređenje postojećih i uvođenje novih standarda;

5) razvija i realizuje modele supervizijske podrške u ustanovama socijalne zaštite ikod pružalaca usluga socijalne zaštite;

6) predlaže plan razvoja kadrova s planom prioritetnih programa obuke u socijalnojzaštiti ministarstvu nadležnom za socijalnu zaštitu;

7) razvija baze podataka od značaja za sistem socijalne zaštite;8) učestvuje u izradi, sprovođenju, praćenju i oceni efekata primene strategija, akci-

onih planova, zakona i drugih propisa koje se odnose na razvoj delatnosti socijalne zašti-te;

SOCIJALNO PRAVO

211

9) inicira i učestvuje u kreiranju i uvođenju inovacija u sistem socijalne zaštite;10) organizuje i učestvuje u stručnom usavršavanju i obučavanju stručnih radnika i

stručnih saradnika;11) sačinjava i publikuje monografije, časopise i zbornike radova, stručne priručnike,

vodiče, informatore, studije i primere dobre prakse;12) inicira, učestvuje i organizuje naučne i stručne skupove i sarađuje s domaćim i

međunarodnim organizacijama;13) informiše stručnu i širu javnost o sprovođenju socijalne zaštite, ukazuje na potre-

be i probleme korisnika, a posebno korisnika iz osetljivih društvenih grupa;14) obavlja druge poslove u skladu sa zakonom i drugim propisom.Za osnivanje i rad zavoda sredstva se obezbeđuju u budžetu osnivača.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

212

X PODRŠKA PORODICI I DECI

Pitanja iz oblasti podrške porodici i deci, u Republici Srbiji. regulisana su Zakonom odruštvenoj brizi o deci170 i Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom171.

1. Društvena briga o deci

Prema Zakonu o društvenoj brizi o deci, prava u oblasti društvene brige o deci su:1) odmor i rekreacija dece do 15 godina starosti u dečijem odmaralištu;2) regresiranje troškova boravka dece u predškolskoj ustanovi, odmora i rekreacije.

1.1. Odmor i rekreacija dece do 15 godina u dečjem odmaralištu

starosti u dečijem odmaralištu;Deca do 15 godina starosti u dečijem odmaralištu imaju pravo na odmor, rekreaciju,

zdravstvenu zaštitu, ishranu, vaspitno-obrazovni rad i sportsko-rekreativne aktivnosti, poduslovima i na način koji utvrdi nadležni opštinski organ.

1.2. Regresiranje troškova boravka dece u predškolskoj ustanovi, odmora i rekreacije.

Deca predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta, u zavisnosti od materijalnog položaja po-rodice, imaju pravo na regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi.

Regresiranje troškova celodnevnog i poludnevnog boravka dece predškolskog uzrastaobezbeđuje se u ukupnom iznosu od 80% od ekonomske cene prosečno po detetu, u predškol-skim ustanovama koje se nalaze u mreži ustanova koju utvrdi opština.

2. Finansijska podrška porodici sa decom

Finansijska podrška porodici sa decom, obuhvata:1) poboljšanje uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece;2) poseban podsticaj rađanju dece;3) podršku materijalno ugroženim porodicama sa decom, porodicama sa decom sa smet-

njama u razvoju i deci bez roditeljskog staranja.

170 (,,Službeni glasnik RS”, br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94, 47/94, 48/94, 25/96, 29/01, 16/02-dr. za-kon, 62/03-dr. zakon, 64/03-ispr. dr. zakona, 101/05-dr. zakon i 18/10-dr.zakon );

171 (,,Službeni glasnik RS”, br. 16/02, 115/05 i 107/09);Donošenjem Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji se primsnjuje od 1. juna 2002. godine, pre-

stao ie da važi veći broj odredabaZakona o društvenoj brizi o deci.

213

Porodicu, u skladu sa članon 2. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, čine: ro-ditelji, odnosno staratelji, hranitelji, usvojitelji i deca, kao i srodnici u pravoj liniji, a u poboč-noj do drugog stepena srodstva, pod uslovom da žive u zajedničkom domaćinstvu.

Zajedničko domaćinstvo jeste zajednica življenja, privređivanja i trošenja sredstava.

2.1. Prava na finansijsku podršku porodici sa decom

Prava na finansijsku podršku porodici sa decom, jesu:1) naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i od-

sustva sa rada radi posebne nege deteta;2) roditeljski dodatak;3) dečiji dodatak;4) naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja;5) naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju;6) regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroženih

porodica.Prava iz . tač. 1) do 5) jesu prava od opšteg interesa i o njihovom obezbeđivanju stara se

Republika.O obezbeđivanju prava iz . tačke 6) stara se opština odnosno grad, u skladu sa ovim za-

konom.Opština, odnosno grad mogu, ako su obezbedili sredstva, da utvrde i druga prava, veći

obim prava od prava utvrđenih ovim zakonom i povoljnije uslove za njihovo ostvarivanje.Prihodi od uticaja na ostvarivanje prava predviđenih Zakonom, a koji se utvrđuju u pro-

sečnom mesečnom iznosu, na osnovu ostvarenih prihoda u tri meseca koja prethode mesecu ukome je podnet zahtev, jesu:

1) prihodi koji podležu oporezivanju prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodakgrađana;

2) prihodi ostvareni od:(1) penzija i invalidnina;(2) primanja po propisima o pravima ratnih invalida;(3) srodnika koji imaju zakonsku obavezu izdržavanja;(4) otpremnina u slučaju prestanka potrebe za radom zaposlenih usled tehnoloških, eko-

nomskih ili organizacionih promena ostvarenih u godini dana pre podnošenja zahte-va;

(5) naknada po osnovu socijalnih programa;(6) naknada za vreme nezaposlenosti;(7) realizovanih novčanih i drugih likvidnih sredstava u godini dana pre podnošenja zah-

teva;(8) neregistrovane delatnosti.Kada se prihod utvrđuje u paušalnom iznosu za prihod se uzima osnovica za obračunava-

nje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.Prihodi koji se iskazuju kao godišnji uzimaju se u visini prosečnog mesečnog iznosa.Bliži uslovi za ostvarivanje utvrđenih prava propisani su Zakonom.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

214

2.1.1. Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta

Naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i od-sustva sa rada radi posebne nege deteta, prema članu 10. Zakona, ostvaruju: 1) zaposleni kodpravnih i fizičkih lica i 2) lica koja samostalno obavljaju delatnost. Takođe, ovu naknadu ostva-ruje i otac, jedan od usvojitelja, hranitelj, odnosno staratelj deteta, kada u skladu sa propisimao radu koristi odsustvo.

Naknada zarade za zaposlene kod pravnih i fizičkih lica utvrđuje se u visini prosečneosnovne zarade zaposlenog za 12 meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje korišćenjeodsustva, uvećane po osnovu vremena provedenog na radu, za svaku punu godinu rada ostva-renu u radnom odnosu u skladu sa Zakonom, a najviše do pet prosečnih mesečnih zarada u Re-publici Srbiji. Naknada zarade za lica i koja su bila u radnom odnosu manje od 12 meseci, utvr-đuje se tako što se za mesece koji nedostaju do 12 meseci kao zarada uzima 50% prosečne me-sečne zarade u Republici Srbiji, prema podacima koje objavi republički organ nadležan za po-slove statistike, u mesecu koji prethodi mesecu otpočinjanja odsustva.

Naknada zarade za lica koja samostalno obavljaju delatnost utvrđuje se u visini prosečnemesečne osnovice za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u poslednjih 12 me-seci koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva, a najviše do pet prosečnih mesečnih zaradau Republici Srbiji. Naknada zarade za lica koja su samostalno obavljala delatnost manje od 12meseci, utvrđuje se tako što se za mesece koji nedostaju do 12 meseci kao zarada uzima 50%prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema podacima koje objavi republički organ nad-ležan za poslove statistike, u mesecu koji prethodi mesecu otpočinjanja odsustva.

Pun iznos naknade zarade (100%) pripada licima pod uslovom da su neposredno preostvarivanja ovog prava bila u radnom odnosu i po tom osnovu ostvarivala zaradu, ili naknaduzarade, odnosno samostalno obavljala delatnost više od šest meseci neprekidno. Mesečni iznosnaknade zarade za ova lica ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene za mesec u ko-jem se vrši isplata.

Licima koja su bila u radnom odnosu i po tom osnovu ostvarivala zaradu, ili naknadu za-rade, odnosno samostalno obavljala delatnost, neprekidno i neposredno pre ostvarivanja ovogprava od tri do šest meseci pripada 60%, a licima koja su bila u radnom odnosu i po tom osno-vu ostvarivala zaradu, ili naknadu zarade, odnosno samostalno obavljala delatnost, neprekidnoi neposredno pre ostvarivanja ovog prava do tri meseca pripada 30% od iznosa naknade zara-de .

Obračun i isplatu naknade zarade vrši poslodavac istovremeno sa obračunom i isplatomzarada zaposlenima. Poslodavac je dužan da opštinskoj, odnosno gradskoj upravi dostavi do-kaze o visini osnovne zarade zaposlenog za 12 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja od-sustva.

Opštinska, odnosno gradska uprava vrši prenos, odnosno refundaciju, sredstava poslo-davcu iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike, po dostavljanju dokaza da je isplationaknadu zarade zaposlenom.172

172 Tokom 2010. godine, prosečno mesečno, bilo je 31.200 korisnika naknade zarade, a obaveza refundacijetroškova poslodavcima bila je prosečno mesečno 1.663.000.000,00 dinara.

SOCIJALNO PRAVO

215

2.1.2. Dužina trajanja i uslovi ostvarivanja prava na porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi

posebne nege deteta ili druge osobe

Zakon o radu173 propisuje dužinu trajanja i uslove ostvarivanja prava na: a) porodilj-sko, b) odsustvo sa rada radi nege deteta po isteku prodiljskog odsustva i c) odsustvo ra-di posebne nege deteta (čl. 94-100).

2.1.2.1 Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta

Zaposlena žena, prema članu 94. Zakona o radu, ima pravo na odsustvo sa rada zbogtrudnoće i porođaja ( porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta,u ukupnom trajanju od 365 dana.

Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadle-žnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određe-nog za porođaj.

Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada ra-

di nege deteta do isteka 365 dana, od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.Otac deteta može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo, od navršena tri meseca

od dana porođaja majke, u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravda-nih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). Topravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu. Otac deteta, takođe može dakoristi pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta .

Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena,odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade.

Zaposlena žena, prema članu 94a ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na od-sustvo sa rada radi nege deteta za treće i svako naredno novorođeno dete u ukupnomtrajanju od dve godine.

Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom traja-nju od dve godine ima i zaposlena žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece,kao i zaposlena žena koja je rodila jedno, dvoje ili troje dece a u narednom porođaju ro-di dvoje ili više dece.

Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada ra-di nege deteta do isteka dve godine od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.

Otac deteta, takođe može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo u slučajevima ipod uslovima utvrđenim zakonom.

Prema članu 95. pravo da koristi porodiljsko odsustvo u trajanju utvrđenom u članu94. ima i zaposlena žena ako se dete rodi mrtvo ili umre pre isteka porodiljskog odsu-stva.

173 Zakon o radu (,, Službeni glasnik RS“, br. 24 /05. 61 /05 i 54 / 09

DR RAJKO KOSANOVIĆ

216

2.1.2.2. Odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe

Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofi-zičke ometenosti, osim za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom osiguranju, premačlanu 96. Zakona o radu, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada ra-di nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najduže donavršenih pet godina života deteta.

Za vreme odsustvovanja sa rada, odnosno rada sa polovinom punog radnog vremena, za-posleni ima pravo na zaradu, odnosno naknadu zarade, u skladu sa zakonom.

Hranitelj, odnosno staratelj deteta mlađeg od pet godina života, prema članu 97. zakona,ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada osam meseci neprekidno od dana smeštajadeteta u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu, a najduže do navršenih pet godina životadeteta.

Ako je smeštaj u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu nastupio pre navršena tri me-seca života deteta, hranitelj, odnosno staratelj deteta ima pravo da, radi nege deteta, odsustvu-je sa rada do navršenih 11 meseci života deteta.

Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi oštećenoj cerebralnom paralizom,dečjom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mišićne distrofije i ostalih teških obo-ljenja, na osnovu mišljenja nadležnog zdravstvenog organa, prema članu 98. zakona, može nasvoj zahtev da radi sa skraćenim radnim vremenom, ali ne kraćim od polovine punog radnogvremena. Zaposleni koji radi sa skraćenim radnim vremenom, ima pravo na odgovarajuću za-radu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovo-rom o radu.

2. 1.3. Roditeljski dodatak

Roditeljski dodatak je mera populacione politike. Prema članu 14. Zakona,roditelj-ski dodatak ostvaruje majka za prvo, drugo, treće i četvrto dete pod uslovom da je drža-vljanin Republike Srbije, da ima prebivalište u Republici Srbiji i da ostvaruje pravo nazdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Ako majka ko-ja ima troje dece a u sledećem porođaju rodi dvoje ili više dece, ostvariće pravo na rodi-teljski dodatak i za svako rođeno dete u tom porođaju, a na osnovu posebnog rešenja mi-nistarstva nadležnog za socijalna pitanja.

Pravo na roditeljski dodatak ostvaruje majka koja neposredno brine o detetu za ko-je je podnela zahtev, čija deca prethodnog reda rođenja nisu smeštena u ustanovu socijal-ne zaštite, hraniteljsku porodicu ili data na usvojenje, i koja nije lišena roditeljskog pra-va u odnosu na decu prethodnog reda rođenja. Izuzetno pravo na roditeljski dodatak pri-znaće se i ukoliko je dete prethodnog reda rođenja smešteno u ustanovu zbog potrebekontinuirane zdravstvene zaštite i nege, odnosno ako postoji opravdani razlog za smeš-taj deteta prethodnog reda rođenja sa smetnjama u mentalnom razvoju stepena teže i teš-ke mentalne ometenosti, sa teškim telesnim oboljenjima i oštećenjima, kao i sa višestru-kim smetnjama u razvoju, a po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnogza socijalna pitanja.

SOCIJALNO PRAVO

217

Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak sa kompletnom dokumentacijompodnosi se najkasnije do navršenih šest meseci života deteta.

Roditeljski dodatak ne može se ostvariti ako majka i članovi porodice u kojoj živiplaćaju porez na imovinu na poresku osnovicu veću od 12.000.000 dinara i ako roditeljiu momentu podnošenja zahteva žive i rade u inostranstvu

Isplata roditeljskog dodatka za prvo dete vrši se jednokratno, a za drugo, treće i če-tvrto dete u 24 jednake mesečne rate.

Visina roditeljskog dodatka utvrđuje se u odnosu na dan rođenja deteta, a usklađujese 1. aprila i 1. oktobra tekuće godine.

Iznosi roditeljskog dodatka od 01.02.2011. godine:prvo dete – 29.088,57 dinara;drugo dete – 113.747,30 dinara - rata 4.739,47 dinara;treće dete - 204.735,77 dinara – rata 8.530,66 dinara;četvrto dete – 272.978,16 dinara - rata 11.374,09 dinara;U januaru 2011. godine roditeljski dodatak je primalo 62.014 korisnika za 63.328

dece.Sredstva utrošena u januaru 2011. godine za roditeljski dodatak iznose

444.871.510,00 dinara.174

2.1. 4. Dečiji dodatak

Dečiji dodatak je mera socijalne politike. Prema članu 17. Zakona, dečiji dodatakostvaruje jedan od roditelja koji neposredno brine o detetu, koji je državljanin RepublikeSrbije, ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije i ostvaruje pravo na zdravstvenuzaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, za prvo, drugo, treće i če-tvrto dete po redu rođenja u porodici, od dana podnetog zahteva, pod uslovima predviđe-nim ovim zakonom. Izuzetno, majka koja ima troje dece a u sledećem porođaju rodi dvo-je ili više dece, ostvariće pravo na dečiji dodatak i za svako rođeno dete u tom porođaju,a na osnovu posebnog rešenja ministarstva nadležnog za socijalna pitanja.

Pod istim uslovima pravo na dečiji dodatak ima i hranitelj i staratelj deteta. Hrani-telj ili staratelj deteta može ostvariti pravo na dečiji dodatak za najviše četvoro sopstve-ne dece u porodici i za svako dete bez roditeljskog staranja.

Dečiji dodatak pripada detetu do navršenih 19 godina života, ako se u svojstvu re-dovnog učenika nalazi na školovanju. Dečiji dodatak pripada i detetu koje iz opravdanihrazloga ne započne školovanje, odnosno koje započne školovanje kasnije ili prekine ško-lovanje u svojstvu redovnog učenika, i to za sve vreme trajanja sprečenosti, a najdalje do19 godina života. Izuzetno, dečiji dodatak pripada i posle navršenih 19 godina života zadete za koje je donet akt o razvrstavanju, sve dok je obuhvaćeno vaspitno-obrazovnim

174 Ministarstvo rada i socijalne politike-Odeljenje za međunarodnu saradnju, evropske integracije i projek-te: Informacija o Republici Srbiji o zakonodavnom okviru u domenu socijalnog osiguranja, mart 2011. godina.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

218

programom i programom osposobljavanja za rad, a za dete nad kojim je produženo ro-diteljsko pravo najduže do 26 godina.

Pravo na dečiji dodatak, prema članu 19. Zakona, ostvaruje se:1) ako ukupan mesečni prihod, umanjen za poreze i doprinose, po članu porodice

ostvaren u tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev iznosi do 2.750 di-nara, a ukupan mesečni katastarski prihod po članu porodice u prethodnoj godini ne pre-lazi iznos od 3% prosečnog katastarskog prihoda po jednom hektaru plodnog zemljištau prethodnoj godini ili je ostvaren od zemljišta do 500 m2 na kome je podignuta stambe-na zgrada; iznos od 2.750 dinara jeste iznos za jun 2002. godine i usklađuje se sa indek-som troškova života.

2) ako ukupan mesečni katastarski prihod po članu porodice u prethodnoj godini iz-nosi do 7% prosečnog katastarskog prihoda po jednom hektaru plodnog zemljišta u pret-hodnoj godini, a porodica ne ostvaruje druge prihode.

Za samohrane roditelje, hranitelje, staratelje i roditelje deteta sa smetnjama u razvo-ju za koje je donet akt o razvrstavanju a koje nije smešteno u stacionarnu ustanovu, pret-hodno navedeni cenzus uvećava se za 20%.

Nominalne iznose cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak, utvrđuje ministarnadležan za socijalna pitanja.

Cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak za zahteve podnete u februaru 2011.godine iznosi 6.591,22 dinara, a za samohrane roditelje, hranitelje, staratelje i roditeljedeteta sa smetnjama u razvoju (uvećani cenzus) iznosi 7.909,47 dinara.

Dečiji dodatak za januar 2011. godine iznosi: redovni 2.033,05 dinara, odnosno uve-ćani 2.642,96 dinara (staratelji, hranitelji, samohrani roditelji i roditelji deteta sa smet-njama u razvoju).

Pravo na dečiji dodatak priznaje se u trajanju od godinu dana.U mesecu januaru 2011. godine pravo na dečiji dodatak je ostvarivalo 198.553 ko-

risnika za 375.836 dece. Sredstva utrošena u ovom mesecu za dečiji dodatak iznose817.614.080,52 dinara.175

2.1. 5. Naknada troškova boravka u predškolskoj

ustanovi za decu bez roditeljskog staranja

Deca predškolskog uzrasta bez roditeljskog staranja, prema članu 23. Zakona, ima-ju pravo na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi koja se nalazi u mrežiustanova koju utvrđuje opština, odnosno grad, u visini učešća korisnika u ceni usluge.

Deca bez roditeljskog staranja na smeštaju u ustanovama socijalne zaštite ostvarujupravo na naknadu troškova boravka.

175 Ministarstvo rada i socijalne politike-Odeljenje za međunarodnu saradnju, evropske integracije i projek-te: Informacija o Republici Srbiji o zakonodavnom okviru u domenu socijalnog osiguranja, mart 2011. godina.

SOCIJALNO PRAVO

219

Deca bez roditeljskog staranja koja su u starateljskim ili hraniteljskim porodicama,ostvaruju pravo na naknadu troškova boravka, pod uslovom da je za njih ostvareno pra-vo na dečiji dodatak u skladu sa ovim zakonom.

2.1.6. Naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju

Deca predškolskog uzrasta sa smetnjama u razvoju, prema članu 24. zakona, imajupravo na naknadu dela troškova boravka u predškolskoj ustanovi koja se nalazi u mrežiustanova koju utvrđuje opština odnosno grad, u visini učešća korisnika u ceni usluge.Pravo na naknadu troškova ostvaruju deca sa smetnjama u razvoju, pod uslovom da je zanjih ostvareno pravo na dečiji dodatak u skladu sa ovim zakonom.

2.1. 7. Regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroženih porodica

Deca predškolskog uzrasta iz materijalno ugroženih porodica, kao i deca bez roditeljskogstaranja i deca sa smetnjama u razvoju imaju, u zavisnosti od materijalnog položaja porodice,pravo na regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi, koja se nalazi u mreži ustano-va koju utvrđuje opština, odnosno grad.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

220

XI REVIDIRANAEVROPSKA SOCIJALNA POVELJA

1.Uvodne napomene

Evropska socijalna povelja 176 usvojena je 1961. godine u Torinu, a stupila je na snagu1965. godine, pošto je izvršeno pet ratifikacija, što je ovom Poveljom predviđen uslov za nje-no stupanje na snagu. Ona ustanovljava prava i slobode, te uspostavlja mehanizme kojima segarantuje njihovo poštovanje od strane država – ugovornih strana.

Evropska socijalna povelja (revidirana) 177, odnosno Revidirana evropska socijalnapovelja ili Izmenjena evropska socijalna povelja (u daljem tekstu: Povelja), usvojena je 1996.godine, stupila je na snagu 1999. godine, nakon izvršene tri ratifikacije, što je ovom poveljompredviđen uslov za njeno stupanje na snagu. 178

Povelja predstavlja dopunu Evropske konvencije o ljudskim pravima (Konvencija za zaš-titu ljudskih prava i osnovnih sloboda) 179 i popularno se smatra svojevrsnim “Socijalnim usta-vom” Saveta Evrope. 180

Prava zajamčena Poveljom tiču se pojedinaca u njihovom svakodnevnom životu i radu.Potpisivanjem Povelje članice Saveta Evrope, kako stoji u njenoj Preambuli, složile su se

da svom stanovništvu obezbede socijalna prava, kako bi poboljšali životni standard i socijalnoblagostanje.

2. Savet Evrope

Savet Evrope 181 je regionalna međunarodna organizacija evropskih zemalja, sa sedištemu Strazburu.

Osnivački akt Saveta Evrope 182 je Statut Saveta Evrope, potpisan u Londonu, 5. maja1949. godine, od strane predstavnika 10 evropskih država: Belgije, Danske, Irske, Italije, Fran-cuske, Luksemburga, Holandije, Švedske, Norveške i Velike Britanije.

Pored deset država koje su učestvovale u osnivanju, u periodu od 1949. do 2007. godine,Savetu Evrope pridružilo se 37 država, i to: Grčka (1949.), Turska (1949.), Island (1950.), Ne-

176 engl. The European Social Charter177 engl. The European Social Charter (revised)178 Deo VI, član K-2179 engl. Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms (European Convention

on Human Rights)180 Branko A.Lubarda: Evropsko radno pravo; CID Podgorica,2004., str. 42181 engl. Council of Europe182 Savet Evrope treba razlikovati od Evropskog saveta (engl. European Council).

221

mačka (1950.), Austrija (1956.), Kipar (1961.), Švajcarska (1963.), Malta (1965.), Portugalija(1976.), Španija (1977.), Lihtenštajn (1978.), San Marino (1988.), Finska (1989.), Mađarska(1990.), Poljska (1991.), Bugarska (1992.), Estonija (1993.), Litvanija (1993.), Slovenija(1993.), Češka Republika (1993.), Slovačka (1993.), Rumunija (1993.), Andora (1994.), Leto-nija (1995.), Albanija (1995.), Moldavija (1995.), Makedonija (1995.), Ukrajina (1995.), Rusi-ja (1996.), Hrvatska (1996.), Gruzija (1999.), Azerbejdžan (2001.), Jermenija (2001.), Bosnai Hercegovina (2002.), Srbija (2003.), Monako (2004.) i Crna Gora (2007.).

Srbija kao pravna naslednica državne zajednice Srbija i Crna Gora u Savet Evrope pri-mljena je 3. aprila 2003. godine, kao 45. država, od ukupno 47 država koliko ih danas ima uSavetu Evrope.

Svih 47 članica Saveta Evrope potpisnice su Evropske konvencije o ljudskim pravima 183,koja je zaključena između članica Saveta Evrope u Rimu 4. maja 1950. godine.

Pored država članica Saveta Evrope, postoje i države kandidati i države posmatrači.Belorusija je 1992. godine dobila status gosta Parlamentarne skupštine, a zahtev za stica-

nje punopravnog članstva podnela je 1993. godine. Poseban status joj je ukinut 1997. godine sobzirom na navodno nedemokratski režim predsednika Lukašenka koji je navodno naročito biousmeren protiv slobode medija, mišljenja i izražavanja.

Kazahstan je 1990. godine zahtevao status posmatrača Parlamentarne skupštine, ali jezahtev odbijen.

Vatikan nikada nije pretendovao na članstvo u Savetu Evrope, ali od 1970. godine ima sta-tus posmatrača pri Komitetu ministara.

Interesantno je da su za rad Saveta Evrope zainteresovane i države van evropskog konti-nenta. Tako na primer, Izrael posmatra zasedanje Parlamentarne skupštine, Japan i SAD prateaktivnosti Komiteta ministara, a Kanada i Meksiko prisustvuju radu Parlamentarne skupštinei Komiteta ministara.

U Statutu Saveta Evrope (član 1/a-b), piše da je ova regionalna međunarodna organizaci-ja osnovana radi ostvarivanja:

,,Većeg jedinstva između članica u cilju očuvanja i ostvarivanja ideala i načela, koji su nji-hova zajednička baština, i podsticanja njihovog ekonomskog i društvenog napretka”, a taj ciljtreba da se ostvari:

,,preko organa Saveta, razmatranjem pitanja od zajedničkog interesa, zaključivanjem spo-razuma i zajedničkom akcijom u ekonomskoj, socijalnoj, kulturnoj, naučnoj, pravnoj i admini-strativnoj oblasti, kao i putem očuvanja i razvoja ljudskih prava i osnovnih sloboda”.

Osnovni ciljevi Saveta Evrope su: 1) unapređenje parlamentarne demokratije, 2) poštova-nje ljudskih prava i 3) uspostavljanje vladavine prava.

Radi ostvarenja osnovnih ciljeva, pod otkriljem Saveta Evrope, je, od 1949. godine, za-ključeno više od 200 međunarodnih ugovora o ljudskim i socijalnim pravima, medijima, slo-bodi izražavanja, obrazovanju, kulturi, kulturnom identitetu, kulturnoj različitosti, sportu, lo-

183 Dopunjena je sa 13 protokola kojima su precizirana određena materijalno-pravna i druga pitanja. Konven-cijom su zaštićena uglavnom sva klasična ljudska prava i slobode (pravo na život, pravo na slobodu i bezbednostličnosti; pravo na nepristrasni i pravičan sudski postupak; pravo na svojinu, itd.). Za ostvarenje zaštite predviđen jeefikasan mehanizam u kojem ključna uloga pripada Evropskom sudu za ljudska prava.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

222

kalnoj samoupravi, zdravstvu, pravnoj, regionalnoj i državnoj saradnji, među kojima su, poredostalih:

1) Konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (1950) i dopunski protoko-li uz nju (do sada ukupno 13);

2) Evropska socijalna povelja (1961. i 1996.);3) Evropska konvencija o pravnom statusu radnika migranata (1977.);4) Evropska konvencija o sprečavanju torture i nehumanog ili ponižavajućeg pona-

šanja (1987.);5) Evropska povelja o regionalnim manjinskim jezicima (1992.);6) Okvirna konvencija za zaštitu manjina (1995.), i dr.Potpisivanjem Evropske konvencije o ljudskim pravima i 13 pratećih protokola, utvr-

đeni su standardi zaštite i mehanizmi praktične primene ljudskih prava širom evropskogkontinenta. U slučaju da nadležni organi država ugovornica ne poštuju prava garantovanaKonvencijom, predviđena je mogućnost zaštite pred Evropskim sudom za ljudska prava,a tužena strana je država čiji organi ne poštuju obaveze preuzete ratifikovanjem Konven-cije. Ujednačavanje pravne i socijalne prakse posebno je značajno za demokratizacijudruštva i uspostavljanje vladavine prava u postkomunističkim zemljama istočne i central-ne Evrope.

U okviru Saveta Evrope, nadležnost je podeljena između šest osnovnih institucija ukoje spadaju:

1) Parlamentarna skupština;2) Kongres lokalnih i regionalnih vlasti;3) Komitet ministara;4) Generalni sekretar i Sekretarijat;5) Komesar za ljudska prava;6) Evropski sud za ljudska prava.Parlamentarna skupština i Kongres su savetodavna tela koja daju mišljenja i preporu-

ke neobavezujućeg karaktera. Komitet ministara odlučuje o funkcionisanju Saveta i pita-njima od interesa svih članica Saveta, i sastavljen je od ministara inostranih poslova svihzemalja članica. Generalni sekretar i Sekretarijat se pretežno staraju o tekućim administra-tivnim i finansijskim aktivnostima. Komesar za ljudska prava ima pravo nadzora nad sta-njem ljudskih prava u državama Saveta Evrope, a Evropski sud za ljudska prava vrši sud-sku funkciju.

3. Sadržaj Revidirane evropske socijalne povelje

3.1. Osnovni sadržaj Povelje

Povelja se sastoji od: 1) Preambule, 2) šest delova i 3) Dodatka Povelji.Sadržaj delova Povelje je sledeći:1) Deo I: Prava i principi – deklaracija ciljeva;2) Deo II: Obaveze navedene u članovima i stavovima3) Deo III: Obaveze u pogledu ratifikacije Povelje4) Deo IV: Nadzor nad primenom obaveza

SOCIJALNO PRAVO

223

5) Deo V: Nediskriminacija; derogacija u vreme rata ili javne opasnosti;Ograničenja; Odnosi Povelje i unutrašnjeg prava ili međunarodnihsporazuma; Izvrše-nje preuzetih obaveza i Amandmani;

6) Deo VI: Potpis, ratifikacija i stupanje na snagu; Teritorijalna primena; Otkazivanje iDodatak i Obaveštenja.

3.1.1. Deo I: Prava i principi

Prvi deo Povelje predstavlja deklaraciju ciljeva, odnosno prava i principa čijem će ostva-rivanju, zemlje koje su ratifikovale Povelju, težiti. Reč je o sledećim ciljevima:

1) Svako mora imati priliku da zaradi za život obavljanjem posla koji je slobodno iza-brao;

2) Svi radnici imaju pravo na pravedne uslove rada;3) Svi radnici imaju pravo na bezbedne i zdrave radne uslove;4) Svi radnici imaju pravo na pravičnu naknadu koja je dovoljna za pristojan životni

standard za njih i njihove porodice;5) Svi radnici i poslodavci imaju pravo na slobodu udruživanja u nacionalne ili međuna-

rodne organizacije radi zaštite svojih ekonomskih i socijalnih interesa;6) Svi radnici i poslodavci imaju pravo na kolektivno pregovaranje;7) Deca i omladina imaju pravo na specijalnu zaštitu od fizičkih i moralnih rizika koji-

ma su izloženi;8) Zaposlene žene, u slučaju materinstva, imaju pravo na posebnu zaštitu;9) Svako ima pravo na odgovarajuću pomoć prilikom profesionalne orijentacije sa ci-

ljem da mu se pomogne u izboru zanimanja koje je u skladu sa njegovim ličnim spo-sobnostima i interesovanjima;

10) Svako ima pravo na odgovarajuće pogodnosti prilikom profesionalne obuke;11) Svako ima pravo da koristi pogodnosti svih mera koje mu omogućavaju da uživa naj-

viši mogući dostupni standard zdravlja;12) Svi radnici i oni koje oni izdržavaju imaju pravo na socijalno osiguranje;13) Svako bez odgovarajućih sredstava ima pravo na socijalnu i medicinsku pomoć;14) Svako ima pravo da koristi usluge službi socijalne zaštite;15) Osobe sa invaliditetom imaju pravo na nezavisnost, socijalnu integraciju i na učešće

u životu zajednice;16) Porodica kao osnovna jedinica društva ima pravo na odgovarajuću društvenu, prav-

nu i ekonomsku zaštitu radi obezbeđivanja svog punog razvoja;17) Deca i omladina imaju pravo na odgovarajuću socijalnu, pravnu i ekonomsku zašti-

tu;18) Državljani svake od strana ugovornica imaju pravo da se bave bilo kojim unosnim po-

slom na teritoriji bilo koje druge strane ugovornice na osnovi jednakosti sa njenim dr-žavljanima, uz ograničenja koja su zasnovana na ubedljivim ekonomskim ili društve-nim razlozima;

19) Radnici migranti, koji su državljani jedne od strana ugovornica ili njihove porodiceimaju pravo na zaštitu i pomoć na teritorji bilo koje od strana ugovornica;

DR RAJKO KOSANOVIĆ

224

20) Svi radnici imaju pravo na jednake mogućnosti i jednak tretman u pogledu zapošlja-vanja i nameštenja bez diskriminacije na osnovu pola;

21) Radnici imaju pravo da budu informisani i konsultovani u okviru svog preduzeća;22) Radnici imaju pravo da učestvuju u odlučivanju i unapređivanju uslova rada i radne

sredine u svom preduzeću:23) Svako staro lice ima pravo na društvenu zaštitu;24) Svi radnici imaju pravo na zaštitu u slučaju prestanka radnog odnosa;25) Svi radnici imaju pravo na zaštitu svojih potraživanja u slučaju nesolventnosti svojih

poslodavaca;26) Svi radnici imaju pravo na dostojanstvo na radu:27) Sva lica koja imaju porodične odgovornosti, a koja su zaposlena ili bi želela da budu

zaposlena imaju na to pravo bez podvrgavanja diskriminaciji i, koliko god je to mo-guće, bez sukoba između zaposlenja i porodičnih odgovornosti;

28) Radnički predstavnici u okviru preduzetništva imaju pravo na zaštitu od radnji štet-nih po njih, kao i da im se obezbede odgovarajuće pogodnosti kako bi obavljali svo-ju funkciju;

29) Svi radnici imaju pravo da budu informisani o postupku u slučaju kolektivnog otpuš-tanja;

30) Svako ima pravo na zaštitu protiv siromaštva i društvenog isključivanja;31) Svako ima pravo na smeštaj.Kao što vidimo, prvi deo Povelje čini 31 cilj.

3.1.2. Deo II: Obaveze navedene u članovima i stavovima

Ciljevi, prava, principi, sadržani u Delu I Povelje, u njenom Delu II dati su u formi kon-kretnih prava (ukupno 31 pravo)184. Reč je o sledećim pravima:

Član 1: Pravo na radČlan2: Pravo na pravične uslove radaČlan 3: Pravo na bezbedne i zdrave radne usloveČlan 4: Pravo na pravičnu naknaduČlan 5: Pravo na organizovanjeČlan 6: Pravo na kolektivno pregovaranjeČlan 7: Pravo dece i omladine na zaštituČlan 8: Pravo zaposlenih žena na zaštitu materinstvaČlan 9: Pravo na profesionalnu orijentacijuČlan 10: Pravo na profesionalnu obukuČlan 11: Pravo na zaštitu zdravljaČlan 12: Pravo na socijalnu sigurnostČlan 13: Pravo na socijalnu i medicinsku pomoćČlan 14: Pravo na beneficije iz službe socijalnog staranjaČlan 15: Pravo osoba sa invaliditetom na nezavisnost, socijalnu integraciju i učešće u ži-

votu zajednice

184 Pvelja iz 1961. godine sadrži 19 načela ,odnosno socijalnih prava.

SOCIJALNO PRAVO

225

Član 16: Pravo porodice na socijalnu, pravnu i ekonomsku zaštituČlan 17: Pravo dece i omladine na socijalnu, zakonsku i ekonomsku zaštituČlan 18: Pravo na unosan posao na teritoriji druge strane ugovorniceČlan 19: Pravo radnika migranata i njihovih porodica na zaštitu i pomoćČlan 20: Pravo na jednake mogućnosti i jednak tretman u pitanjima zapošljavanja i rada

bez diskriminacije po osnovu polaČlan 21: Pravo na informisanje i konsultovanjeČlan 22: Pravo učešća u odlučivanju o radnim uslovima i radnoj sredini i njihovom po-

boljšavanjuČlan 23: Pravo starijih lica na socijalnu zaštituČlan 24: Pravo na zaštitu u slučajevima prestanka radnog odnosaČlan 25: Pravo radnika na zaštitu njihovih potraživanja u slučaju nesolventnosti poslodav-

caČlan 26: Pravo na dostojanstvo na raduČlan 27: Pravo radnika sa porodičnim obavezama na jednake mogućnosti i jednak tret-

manČlan 28: Pravo radničkih predstavnika na zaštitu u preduzeću i na dodeljivanje adekvat-

nih pogodnostiČlan 29: Pravo na informisanje i konsultacije u slučajevima kolektivnog otpuštanjaČlan 30: Pravo radnika na zaštituČlan31: Pravo na stanovanje

3.1.3. Deo III: Obaveze u vezi ratifikacije Povelje

Deo III Povelje čine članovi A-Obaveze i B- Veze sa Evropskom socijalnom poveljom iDodatnim protokolom iz 1988. godine.

U skladu sa članom A-Obaveza, zemlja koja ratifikuje Povelju u obavezi je da ratifikuje:1) najmanje šest od sledećih devet članova Dela II Povelje, a to su članovi: 1, 5, 6, 7,

12, 13, 16, 19 i 20 (ovi članovi su boldovani);185

2) još jedan broj članova ili numerisanih stavova Dela II Povelje, koje može sama da oda-bere, pod uslovom da ukupni broj članova ili numerisanih stavova na koje se obaveženije manji od šesnaest članova ili šezdeset i tri numerisana stava.

O odabranim članovima i stavovima, zemlja koja ratifikuje Povelju obaveštava general-nog sekretara Saveta Evrope, u vreme deponovanja instumenta ratifikacije, prihvatanja i sagla-snosti.

Zemlja može u ,,nekom kasnijem trenutku, u obaveštenju koje dostavlja generalnom se-kretaru, izjaviti da se obavezuje na poštovanje i nekih drugih članova ili numerisanih stavovaDela II Povelje, koje još nije prihvatila”, i te naknadno preuzete obaveze smatraju se sastavnimdelom ratifikacije, prihvatanja ili saglasnosti, te proizvode iste efekte prvog dana meseca od is-teka mesec dana od datuma obaveštenja.

185 Takozvano ,,tvrdo jezgro“ Povelje

DR RAJKO KOSANOVIĆ

226

3.1.4. Deo IV: Nadzor nad primenom obavezai kolektivne žalbe

Deo IV Povelje čine član C- Nadzor nad primenom obaveza sadržanih u ovoj povelji i članD- Kolektivne žalbe.

Značajnu ulogu u postupku nadzora nad primenom obaveza sadržanih u Povelji ima Ko-mitet nezavisnih eksperata (Evropski komitet za socijalna prava).

O zaštiti prava utvrđenih Poveljom, u ovom radu, biće posebno reči.

3.1.5. Deo V: Nediskriminacija, derogacija u vremerata ili javne opasnosti i dr.

Deo V Povelje čine članovi od E do J, a koji se odnose na sledeća pitanja:1) član E: nediskriminacija;2) član F: derogacija u vreme rata ili javne opasnosti;3) član G: ograničenja;4) član H: odnosi između Povelje i unutrašnjeg prava ili međunarodnih sporazuma;5) član I: izvršenje preuzetih obaveza;6) član J: amandmani.

3.1.6. Deo VI: Potpis, ratifikacija, stupanje na snagu i dr.

Deo VI Povelje čine članovi od K do O, a koji se odnose na sledeća pitanja:1) član K: potpis, ratifikacija i stupanje na snagu;2) član L: teritorijalna primena;3) član M: otkazivanje;4) član N: dodatak;5) član O: dodatak.Kao što smo istakli u uvodu, Povelja je stupila na snagu prvog dana meseca nakon isteka

perioda od mesec dana posle datuma kada su tri države članice Saveta Evrope dale svoj prista-nak na obavezivanje Poveljom, a to je bilo 1999. godine.

3.1.7. Dodatak Povelji

Dodatak Povelji sadrži bliža pojašnjenja pojedinih stavova i članova sadržanih u Delu I,Delu II, Delu III i Delu V Povelje.

4. Prava zajamčena Poveljom4.1. Klasifikacija socijalnih prava

Klasifikaciju socijalnih prava sadržanih u Povelji možemo izvršiti po osnovu dva kriteri-juma:

1) kriterijuma ratifikacije:186

a) osnovna prava (iz korpusa prava koja se obavezno ratifikacijom preuzimaju);b) ostala prava (koja ne moraju ratifikacijom obavezno biti prihvaćena).2) kriterijuma oblasti koje pokrivaju.

186 Branko A.Lubarda, op. cit., str. 45

SOCIJALNO PRAVO

227

4.1.1. Osnovna socijalna prava

Zemlja koja ratifikuje Povelju u obavezi je da ratifikuje najmanje šest od sledećih devetčlanova, koji se odnose na sledeća osnovna (fundamentalna) socijalna prava:

1) član 1: Pravo na rad;2) član 5: Pravo na organizovanje;3) član 6: Pravo na kolektivno pregovaranje;4) član 7: Pravo dece i omladine na zaštitu;5) član 12: Pravo na socijalnu sigurnost;6) član 13: Pravo na socijalnu medicinsku pomoć;7) član 16: Pravo porodice na socijalnu, pravnu i ekonomsku zaštitu;8) član 19: Pravo radnika migranata i njihovih porodica na zaštitu i pomoć;9) član 20: Pravo na jednake mogućnosti i jednak tretman u pitanjima zapošljavanja i ra-

da bez diskriminacije u odnosu na pol.

4.1.2. Prava koja ne moraju ratifikacijom obavezno biti prihvaćena

Zemlje koje žele da ratifikuju Povelju, podsećamo, dužne su da izaberu 16 od 31 socijal-nog prava, s tim da među tih 16 neophodno bude prihvaćeno najmanje 6 od 9 prava koja suproglašena kao osnovna. Prema tome, od ukupno 31 prava sadržanog u Delu II Povelje, 9 pra-va označena su kao osnovna (od kojih obavezno bira 6), a 22 prava koja ratifikacijom ne mo-raju obavezno biti prihvaćena, odnosno koja su “izbornog” karaktera.

Spisak prava koja ne moraju ratifikacijom obavezno biti prihvaćene dat je u poglavlju 2.3.ovog rada (Deo II: Obaveze navedene u članovima i stavovima), i ona su odštampana malimslovima, za razliku od devet osnovnih prava koja su odštampana velikim slovima.

4.2. Klasifikacija prava po oblastima

Prava zajamčena Poveljom tiču se pojedinaca u njihovom svakodnevnom životu, odnosnoona se odnose na oblasti kao što su:

1) stanovanje;2) zdravstvo;3) obrazovanje;4) zapošljavanje;5) pravna i socijalna zaštita;6) kretanje ljudi;7) zabrana diskriminacije.Posmatrano po navedenim oblastima sadržaj prava sadržanih u Povelji je sledeći: 187

1) Stanovanje:- pristup stambenom smeštaju odgovarajućeg standarda;- smanjenje broja beskućnika; ciljana stambena politika za ugrožene kategorije;- procedure za ograničenje nasilnog izbacivanja;- podjednak pristup socijalnim stanovima za strance;- izgradnja stanova u skladu sa potrebama porodica.

187 The Social Charter at a glance; Council of Europe, Strasbourg, 2007, p. 5-7.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

228

2) Zdravstvo:- pristupačne i efikasne zdravstvene ustanove, za sve;- zdravstvena politika usmerena ka sprečavanju oboljenja, a naročito garantovanje zdra-

ve okoline;- uklanjanje rizika na poslu da bi se obezbedilo da je sigurnost na radu predviđena za-

konom, i garantovana u praksi;- zaštita materinstva.3) Obrazovanje:- besplatno osnovno i srednje obrazovanje;- besplatne i efikasne usluge profesionalne orijentacije;- pristup početnim obukama (opšte i usmereno srednješkolsko obrazovanje), univerzi-

tetsko i drugo više obrazovanje;- profesionalno obrazovanje, uključujući kontinuirano obrazovanje;- specijalne mere za nastanjene strance;- uključivanje dece sa posebnim potrebama u redovno školovanje;- obezbediti licima sa posebnim potrebama pristup obrazovanju i profesionalnu obuku

u okviru redovnih mehanizama.4) Zapošljavanje:- zabrana prisilnog rada;- zabrana zapošljavanja dece do 15 godina;- posebni uslovi rada za decu između 15 i 18 godina;- pravo pojedinca da zarađuje za život na poslu koji je slobodno odabrao;- socijalna i ekonomska politika usmerena ka obezbeđivanju pune zaposlenosti;- pravilni uslovi rada u odnosu na naknadu i broj radnih sati;- zaštita protiv seksualnog i psihološkog zlostavljanja;- pravo udruživanja u sindikate ili udruženja zaposlenih u cilju zaštite ekonomskih i so-

cijalnih interesa; sloboda u oslučivanju da li će im se pridružiti ili ne;- promovisanje zajedničkih konsultacija, kolektivnog pregovaranja, mirenja i dobrovolj-

ne arbitraže;- zaštita u slučaju otkaza;- pravo na štrajk;- pristup radu za osobe sa posebnim potrebama.5) Pravna i socijalna zaštita:- pravni status dece;- postupanje prema maloletnim delinkventima;- zaštita protiv zlostavljanja i maltretiranja;- zabrana protiv bilo koje vrste iskorištavanja (seksualnog ili drugog);- zakonska zaštita porodice (ravnopravnost supružnika jedno prema drugom i prema

deci), zaštita dece u slučaju raspada porodice;- pravo na socijalnu sigurnost, socijalnu pomoć i socijalno staranje;- pravo na zaštitu od siromaštva i društvenog isključenja;- dečija zaštita;- posebne mere za staranje o starijim licima.

SOCIJALNO PRAVO

229

6) Kretanje ljudi:- pravo na spajanje porodice;- pravo državljana da napuste zemlju;- proceduralne garancije u slučaju proterivanja;- pojednostavljenje imigracionih formalnosti.7) Zabrana diskriminacije:- pravo žena i muškaraca na jednak tretman i jednake mogućnosti zapošljavanja;- garancija da će se prema svim domaćim licima i strancima sa legalnim boravkom u

zemlji koji i/ili rade, prava zajemčena Poveljom biti primenjena bez obzira na rasu,pol, uzrast, boju, jezik, veru, mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, zdravstvenostanje ili pripadnost nacionalnoj manjini;

- zabrana diskriminacije na osnovu porodične odgovornosti;- pravo osoba sa posebnim potrebama na društvenu integraciju, učešće u životu zajed-

nice.

4.3. Osnovna socijalna prava

4.3.1. Pravo na rad

Pravo na rad, kao jedno od fundamentalnih socijalnih prava, ne podrazumeva obavezu dr-žave da svakom nezaposlenom licu koje traži posao garantuje posao, ali podrazumeva niz oba-veza koje država treba da preduzme, a to su: 188

1) da prihvati kao jedan od svojih primarnih ciljeva i dužnosti da obezbedi i očuva što jemoguće viši i stabilniji nivo zapošljavanja radi postizanja pune zaposlenosti;

2) da efektivno štiti pravo radnika da zarađuje za život na poslu koji je slobodno odabrao;3) da uspostavi ili očuva besplatne usluge zapošljavanja za sve radnike;4) da obezbedi ili unapredi odgovarajuću profesionalnu orijentaciju, obuku i rehabilitaci-

ju.Domaće radno zakonodavstvo u znatnoj meri uključuje odredbe u pogledu prava na rad

sadržane u Povelji.

4.3.2. Pravo na organizovanje

Prema članu 5., strane ugovornice: “u nameri da obezbede unapređivanje slobode radni-ka i poslodavaca da stvaraju lokalne, nacionalne ili međunarodne organizacije za zaštitu svojihekonomskih i socijalnih interesa i da se priključuju tim organizacijama, obavezuju se da svo-jim nacionalnim zakonodavstvom neće ugrožavati, niti ga primenjivati na način koji ugrožavaovu slobodu.”

Kada je reč o policiji i pripadnicima vojnih snaga, obim primene garancija predviđenihovim članom utvrđuje se nacionalnim propisima.

188 Branko Lubarda: Evropska socijalna povelja – harmonizacija i ratifikacija, u: Aktuelna pitanja savreme-nog zakonodavstva, Deseti budvanski pravnički dani, str. 565-577, Beograd, 2004.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

230

4.3.3. Pravo na kolektivno pregovaranje

U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na kolektivno pregovaranje, straneugovornice prema članu 6. Povelje, treba da se obavežu:

1) da unapređuju zajedničke konsultacije između radnika i zaposlenih;2) da unapređuju, kada je neophodno i prihvatljivo, mehanizam za dobrovoljne pregovo-

re između poslodavaca ili organizacija poslodavaca i organizacija radnika, sa ciljemda se regulišu uslovi i pogodnosti zapošljavanja putem kolektivnih ugovora;

3) da unapređuju uspostavljanje i upotrebu odgovarajućih mehanizama za pomirenje idobrovoljnu arbitražu za rešavanje radnih sporova; i priznaju:

4) pravo radnika i poslodavaca na kolektivnu akciju u slučaju sukoba interesa, uključuju-ći pravo na štrajk, u skladu sa obavezama koje mogu da proisteknu iz kolektivnih ugo-vora koje su prethodno zaključili.

4.3.4. Pravo dece i omladine na zaštitu

Radi ostvarivanja prava dece i omladine na zaštitu, strane ugovornice, prema članu 7. Po-velje, treba da se obavežu:

1) da obezbede da minimalni uzrast za prijem na posao bude 15 godina, uz izuzetak zadecu koja su zaposlena na propisanim lakim radnim mestima bez štete po njihovozdravlje, moral i obrazovanje;

2) da obezbede da minimalna starosna dob za prijem na posao bude osamnaest godina uodnosu na propisana radna mesta koja se smatraju opasnim i nezdravim;

3) da obezbede da lica koja još uvek podležu obaveznom obrazovanju ne budu zapošlja-vana na takva radna mesta koja bi ih lišila svih prednosti obrazovnog procesa;

4) da obezbede da radno vreme lica ispod 18 godina starosti bude ograničeno u skladusa potrebama njihovog razvoja, a naročito sa njihovom potrebom za stručnim osposo-bljavanjem;

5) da priznaju pravo mladih radnika i pripravnika na pravičnu zaradu ili druga odgova-rajuća primanja;

6) da obezbede da vreme koje mlade osobe provedu na stručnom osposobljavanju za vre-me uobičajenog radnog vremena uz saglasnost poslodavca smatra sastavnim delomradnog dana;

7) da obezbede da zaposlena lica mlađa od 18 godina imaju pravo na najmanje četiri ne-delje plaćenog godišnjeg odmora;

8) da obezbede da se lica ispod 18 godina starosti ne zapošljavaju na radna mesta kojapodrazumevaju noćni rad, izuzimajući određena zanimanja definisana nacionalnimzakonima i propisima;

9) da obezbede da se lica ispod 18 godina starosti zaposlena na radnim mestima propi-sanim nacionalnim zakonima ili propisima podležu redovnoj zdravstvenoj kontroli;

10)da obezbede posebnu zaštitu od fizičkih i moralnih opasnosti kojima su izložena de-ca i mladi ljudi, a naročito od onih opasnosti koje, neposredno ili posredno, nastaju kaorezultat njihovog rada.

SOCIJALNO PRAVO

231

4.3.5. Pravo na socijalnu sigurnost

Strane ugovornice u nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na socijalnu sigur-nost, prema članu 12 Povelje, treba da se obavežu:

1) da uspostave ili održavaju sistem socijalne sigurnosti;2) da održavaju sistem socijalne sigurnosti na zadovoljavajućem nivou, barem onome ko-

ji je neophodan za ratifikaciju Evropskog kodeksa socijalne sigurnosti;3) da nastoje da postupno podignu sistem socijalne sigurnosti na viši nivo;4) da preduzmu korake, zaključivanjem odgovarajućih bilateralnih i multilateralnih spo-

razuma, ili na drugi način, i zavisno od uslova postavljenih u takvim sporazumima, daobezbede:a) jednak tretman državljana drugih država ugovornica sa tretmanom sopstvenih drža-

vljana u pogledu prava na socijalnu sigurnost, uključujući zadržavanje pogodnostikoje proističu iz zakonodavstva o socijalnoj sigurnosti, bez obzira na kretanja kojezaštićena lica mogu da preduzmu između teritorija strana ugovornica;

b) dodeljivanje, održavanje i nastavak prava iz socijalne sigurnosti takvim sredstvimakao što je sabiranje staža osiguranja ili radnog staža navršenih prema propisimasvake od strana ugovornica.

4.3.6. Pravo na socijalnu i medicinsku pomoć

Radi obezbeđivanja efektivnog ostvarivanja prava na soscijalnu i medicinsku pomoć, stra-ne ugovornice, prema članu 13. Povelje treba da se obavežu:

1) da obezbede da svako lice koje nema adekvatna sredstva za život i koja nije u stanjuda obezbedi takva sredstva sopstvenim naporima ili iz drugih izvora, naročito povla-stice iz šeme socijalne sigurnosti, dobije adekvatnu pomoć i, u slučaju bolesti, pomoćkoja joj je neophodna;

2) da obezbede da lica koja dobijaju tu pomoć neće, po tom osnovu, trpeti bilo kakvosmanjenje svojih političkih ili socijalnih prava;

3) da obezbede da svako lice može preko odgovarajuće javne ili privatne službe da do-bije takve savete i ličnu pomoć koji su mu potrebni radi sprečavanja, otklanjanja iliublažavanja lične ili porodične oskudice;

4) da primene odredbe navedene u stavovima 1, 2. i 3. na ravnopravnoj osnovi premasvojim državljanima i državljanima drugih strana ugovornica koji su zakonito na toj te-ritoriji, u skladu sa svojim obavezama prema Evropskoj konvenciji o socijalnoj i me-dicinskoj pomoći, potpisanoj u Parizu 11. decembra 1953.

4.3. 7. Pravo radnika migranata i njihovih porodica na zaštitu i pomoć

Strane ugovornice, prema članu 19. Povelje, u nameri da obezbede efektivno ostvarivanjeprava radnika migranata i njihovih porodica na zaštitu i pomoć na teritoriji bilo koje druge stra-ne ugovornice, obavezuju se:

1) da imaju ili da se uvere da imaju adekvatne i besplatne službe za pružanje pomoćiovim radnicima, naročito u pribavljanju preciznih informacija, i da preduzmu sve neo-phodne korake, koliko im to dozvoljavaju nacionalni zakoni i propisi, protiv propagan-de koja dovodi u zabludu u vezi sa emigracijom i imigracijom;

DR RAJKO KOSANOVIĆ

232

2) da usvoje odgovarajuće mere u okviru svoje nadležnosti kako bi olakšali odlazak, puti prijem ovih radnika i njihovih porodica, i da omoguće, u okviru svoje nadležnosti,odgovarajuće službe zdravstvene i medicinske zaštite i dobre higijenske uslove za vre-me puta;

3) da unaprede, koliko je to moguće, saradnju između socijalnih službi, javnih i privat-nih, u zemljama emigracije i zemljama imigracije;

4) da obezbede za radnike koji zakonito borave na njihovim teritorijama u meri u kojojsu ta pitanja regulisana zakonom ili propisima ili su podložna kontroli organa uprav-nih vlasti, tretman koji nije manje povoljan od tretmana koji imaju njihovi državljani upogledu:a) naknade i drugih uslova zapošljavanja i rada;b) članstva u sindikatima i uživanju prava od kolektivnog pregovaranja;b) smeštaja;

5) da obezbede za ove radnike, koji u skladu sa zakonom borave na njihovoj teritoriji,tretman koji nije manje povoljan od tretmana koji imaju njihovi državljani u pogledutaksi za zapošljavanje, obaveza ili doprinosa koji se plaćaju za zaposlena lica;

6) da obezbede u najvećoj mogućoj meri spajanje porodice stranog radnika kome je do-zboljeno da se nastani na teritoriji te zemlje;

7) da obezbede za radnike koji u skladu sa zakonom borave na njihovoj teritoriji tretmankoji nije manje povoljan od tretmana koji imaju njihovi državljani u pogledu pravnihpostupaka koje se tiču pitanja navedenih u ovom članu;

8) da obezbede da radnici koji u skladu sa zakonom borave na njihovoj teritoriji ne buduproterani, sem ako ugrožavaju nacionalnu bezbednost ili naprave prestup protiv jav-nog interesa ili morala;

9) da dozvole, u okviru pravnih ograničenja, transfer delova zarada i ušteda takvih rad-nika prema njihovoj želji;

10)da prošire zaštitu i pomoć predviđene ovim članom na samozaposlene migrante, u obi-mu u kojem se ove mere na njih mogu primeniti;

11)da za potrebe radnika migranata i članova njihovih porodica unaprede ili omoguće na-stavu nacionalnog jezika zemlje prijema, ili ukoliko postoji nekoliko zvaničnih jezikau toj zemlji, jednog od ovih jezika;

12)da, za potrebe dece radnika migranata unaprede ili omoguće, koliko je to izvodljivo upraksi, nastavu maternjeg jezika radnika migranata.

4.3. 8. Pravo na jednake mogućnosti i jednak tretman u pitanjima zapošljavanja i rada bez diskriminacije po osnovu pola

Strane ugovornice, prema članu 20. Povelje, u nameri da obezbede efektivno ostvarivanjeprava na jednake mogućnosti i jednak tretman u pitanjima zapošljavanja i rada bez diskrimina-cije po osnovu pola, obavezuju se da priznaju to pravo i preduzmu odgovarajuće mere da obez-bede ili unaprede njegovu primenu u sledećim oblastima:

a) pristup zapošljavanju, zaštita od otpuštanja i vraćanje na rad;b) profesionalno usmeravanje, obuka, prekvalifikacija i rehabilitacija;v) uslovi zapošljavanja ili radni uslovi, uključujući i nadoknadu;g) razvoj karijere koji podrazumeva i unapređenja.

SOCIJALNO PRAVO

233

5. Zaštita prava utvrđenih Evropskom socijalnom poveljom

5.1. Nadzor nad primenom obaveza sadržanih u Povelji

Nadzor i zaštita socijalnih prava sadržanih u Povelji zasnivaju se na dva postupka, i to su:1) postupak ispitivanja nacionalnih izveštaja;2) postupak na osnovu kolektivnih žalbi.Ključnu ulogu u zaštiti prava utvrđenih poveljom ima Komitet nezavisnih eksperata (Evrop-

ski komitet za socijalna prava). 189

5.2. Komitet nezavisnih eksperata

Komitet nezavisnih eksperata (u daljem tekstu: Komitet) utvrđuje da li zemlje poštuju oba-veze predviđene Poveljom.

Komitet, prema članu 25. Povelje (Deo IV) čini najmanje devet članova koje bira Parlamen-tarna skupština većinom glasova sa liste eksperata najvećeg integriteta i priznate stručnosti u na-cionalnim i međunarodnim socijalnim pitanjima, koje predlože strane ugovornice. Tačan broj čla-nova komiteta utvrđuje Komitet ministara i on danas ima 15 članova.

Članovi Komiteta biraju se na period od šest godina, sa mogućnošću reizbora za još jedanmandat.

Komitet utvrđuje da li su nacionalno zakonodavstvo i praksa zemlje ugovornice u skladu saPoveljom.

5.3. Postupak ispitivanja nacionalnih izveštaja

Države ugovornice svake godine podnose izveštaj (engl. report), kojim obaveštavaju kakoprimenjuju Povelju, kako u praksi, tako i u zakonodavstvu.

Svaki izveštaj tiče se neke od prihvaćenih odredbi (engl. accepted provisions) Povelje.Komitet pregleda izveštaje i odlučuje da li je situacija u zemlji u skladu sa Poveljom. Odlu-

ke Komiteta poznate su kao “zaključci” (engl. “conclusions”).U slučaju da država ne preduzme korake u skladu sa odlukama Komiteta, Komitet minista-

ra upućuje “preporuku” (engl. recommendation), toj zemlji, tražeći da se stanje u zakonodav-stvu ili praksi te zemlje promeni.

Vladin komitet, koji čine predstavnici strana ugovornica kojima pomažu posmatrači iz orga-nizacije evropskih poslodavaca i sindikata, priprema rad Komiteta ministara.

5.4. Postupak po osnovu kolektivnih žalbi

Postupak na osnovu kolektivnih žalbi predviđen je na osnovu Dodatnog protokola uz Evrop-sku socijalnu povelju iz 1995. godine, a koji je stupio na snagu 1998. godine. Odgovarajuće od-redbe Dodatnog protokola sadržane su u članu D- Kolektivne žalbe, Revidirane evropske socijal-ne povelje.

Pravo da podnesu žalbu Komitetu imaju sledeće organizacije:190

U slučaju da su sve zemlje prihvatile sistem kolektivnih žalbi:

189 The European Committee of Social Rights190 The Social Charter at a glance; Council of Europe, Strasbourg, 2007, p.11.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

234

1. ETUC, UNICE i IOE 191

2. Nevladine organizacije koje imaju status učesnika u okviru Saveta Evrope i koje se na-laze na poslednjoj listi koju za ove potrebe priprema Vladin Komitet;

3. Nacionalne organizacije poslodavaca i sindikata iz dotičnih strana ugovornica.U slučaju zemalja koje su posebno pristale na to

4. Nacionalne nevladine organizacijeŽalba mora sadržati sledeće informacije:a) ime i kontakt adresu organizacije koja podnosi žalbu;

b) dokaz da je osoba koja podnosi i potpisuje žalbu ovlašćena da predstavlja organizaciju u čijeime se podnosi žalba;

c) država protiv koje se žalba podnosi;d) naznaka odredaba iz Povelje koje su navodno povređene;e) predmet žalbe, odnosno ukazivanje na činjenice u pogledu kojih dotična država nije na-

vodno obezbedila zadovoljavajuću primenu odredbe, zajedno sa relevantnim argumentima i do-kumentacijom.

Žalba se može slobodno podneti na osnovu gore navedenog, na posebnom formularu. Mo-ra biti na engleskom ili francuskom jeziku u slučaju organizacija navedenih pod 1. i 2. Za ostalekategorije (3 i 4) može biti na zvaničnom ili jednom od zvaničnih jezika dotične zemlje.

Procedura u vezi sa podnetom žalbom je sledeća:1) Komitet ispituje žalbu, i ukoliko su formalni zahtevi ispunjeni, proglašava je prihvatlji-

vom;2) Kada je žalba proglašena prihvatljivom, započinje pismena procedura uz razmenu infor-

macija između strana u pitanju. Komitet može da odluči da održi i javnu raspravu;3) Komitet dalje donosi odluku o meritumu žalbe, koju upućuje zainteresovanim stranama

i Komitetu ministara u formi izveštaja, koji postaje javan četiri meseca po upućenju.4) Na kraju, Komitet ministara usvaja rezoluciju. U slučaju potrebe, može preporučiti da

dotična zemlja preduzme sprecifične mere kako bi se situacija dovela u sklad sa Pove-ljom.

Kao rezultat ovog sistema nadzora države su često menjale zakonodavstvo ili praksu kakobi ih doveli u sklad sa Poveljom.

6. Ratifikacija Evropske socijalne povelje

6.1. Zemlje koje su ratifikovale Povelju

Sve zemlje Saveta Evrope, njih 47, potpisalo je povelju, međutim istu je ratifikovalo 39 ze-malja (videti tabelu u prilogu).

Od zemalja koje su ratifikovale Povelju, njih 14 prihvatilo je sistem kolektivnih žalbi.

6.2. Zemlje koje nisu ratifikovale Povelju

Sedam zemalja članica Saveta Evrope nije ratifikovalo Povelju i to su: Bosna i Hercegovi-na, Lihtenštajn, Monako, Crna Gora, Rusija,San Marino,Švajcarska.

191 Konfederacija evropskih sindikata (European Trade Union Confederation - ETUC), Savez industrijskih iposlodavačkih konfederacija Evrope (Union of Industrial and Employers Confederations of Europe - UNICE) i Me-đunarodna organizacija poslodavaca (International Organisation of Employers - IOE).

SOCIJALNO PRAVO

235

6.3. Ratifikacija Povelje od strane Republike Srbije

Republika Srbija, kao pravna naslednica državne zajednice Srbija i Crna Gora, u Savet Evro-pe primljena je 3. aprila 2003. godine, kao 45. država od ukupno 47 država koliko ih danas imau Savetu Evrope.

Republika Srbija Povelju je potpisala 22. marta 2005. godine, a Zakon o potvrđivanju Re-vidirane evropske socijalne povelje, Narodna skupština Republike Srbije donela je 29. maja2009. godine.192

Prema članu 3. pomenutog Zakona, Republika Srbija se obavezala da će prilikom predaje ra-tifikacionog instrumenta za Revidiranu evropsku socijalnu povelju dati izjavu sledeće sadržine:

“Republika Srbija, u skladu sa Delom III članom A Revidirane evropske socijalne povelje,smatraće se obaveznom da prihvati sledeće odredbe dela II:

- Član 1;- Član 2. st. 1, 2, 3, 5, 6, 7;- Član 3;- Član 4;- Član 5;- Član 6, osim u odnosu na profesionalne pripadnike Vojske Srbije u pogledu tačke 4;- Član 7;- Član 8;- Član 9;- Član 10. st. 1, 2, 3, 4;- Član 11;- Član 12;- Član 13;- Član 14;- Član 15;- Član 16;- Član 17. st. 1b, 1c, 2;- Član 18;- Član 19. st. 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10;- Član 20;- Član 21;- Član 22;- Član 23;- Član 24;- Član 25;- Član 26;- Član 28;- Član 29;- Član 30.”Kao što vidimo Srbija je, pored ostalih, ratifikovala i svih devet članova koji predstavljaju ta-

kozvano ,,tvrdo jezgro“ Povelje.

192 ,, Službeni glasnik RS-Međunarodni ugovori“, broj 42/ 09.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

236

Tabela 52: Države članice Saveta Evrope

Izvor: “ The Socieal Charter at a glance” Council of Europe 2007.

SOCIJALNO PRAVO

237

RED. BR.

NAZIV DRŽAVE

LANICA SAVETA EVROPE

DATUM POTPISIVANjA POVELjE

DATUM RATIFIKACIJE POVELjE

PRIHVATANjE PROCEDURE KOLEKTIVNE ŽALBE

0 1 2 3 4 5 1. ALBANIJA 1995. 21/09/98 14/11/02 - 2. ANDORA 1994. 04/11/00 12/11/04 - 3. JERMENIJA 2001. 18/10/91 21/01/04 - 4. AUSTRIJA 1956. 07/05/99 29/10/69 - 5. AZERBEJDžAN 2001. 18/10/01 02/09/04 - 6. BELGIJA 1949. 03/05/96 02/03/04 23/06/03

7. BOSNA I HERCEGOVINA 2002. 11/05/04 - -

8. BUGARSKA 1992. 21/09/98 07/06/00 07/06/00 9. HRVATSKA 1996. 08/03/99 26/02/03 26/02/03 10. KIPAR 1961. 03/05/96 27/09/00 06/08/96

11. EŠKA REPUBLIKA 1993. 04/11/00 03/11/99 -

12. DANSKA 1949. 03/05/96 03/03/65 - 13. ESTONIJA 1993. 04/05/98 11/09/00 - 14. FINSKA 1989. 03/05/96 21/06/02 17/07/98 15. FRANCUSKA 1949. 03/05/96 07/05/99 07/05/99 16. GRUZIJA 1999. 30/06/00 22/08/05 - 17. NEMA KA 1950. 29/06/07 27/01/65 - 18. GR KA 1949. 03/05/96 06/06/84 18/06/98 19. MA ARSKA 1990. 07/10/04 08/07/99 - 20. ISLAND 1950. 04/11/98 15/01/76 - 21. IRSKA 1949. 04/11/00 04/11/00 04/11/00 22. ITALIJA 1949. 03/05/96 05/07/99 03/11/97 23. LETONIJA 1995. 29/05/07 31/01/02 - 24. LIHTENŠTAJN 1978. 09/10/91 - - 25. LITVANIJA 1993. 08/09/97 29/06/01 - 26. LUKSEMBURG 1949. 11/02/98 10/10/91 - 27. MALTA 1965. 27/07/05 27/07/05 - 28. MOLDAVIJA 1995. 03/11/98 08/11/01 - 29. MONAKO 2004. 05/10/04 - - 30. CRNA GORA 2007. 22/03/05 - - 31. HOLANDIJA 1994. 23/01/04 03/05/06 03/05/06 32. NORVEŠKA 1949. 07/05/01 07/05/01 20/03/97 33. POLjSKA 1991. 25/10/05 25/06/97 - 34. PORTUGALIJA 1976. 03/05/96 30/05/02 20/03/98 35. RUMUNIJA 1993. 14/05/97 07/05/99 - 36. RUSIJA 1996. 14/09/00 - - 37. SAN MARINO 1988. 18/10/01 - - 38. SRBIJA 2003. 22/03/05 29/05/09 - 39. SLOVA KA 1993. 18/11/99 22/06/98 - 40. SLOVENIJA 1993. 11/10/97 07/05/99 07/03/99 41. ŠPANIJA 1977. 23/10/00 06/05/80 - 42. ŠVEDSKA 1949. 03/05/96 29/05/98 29/05/98 43. ŠVAJCARSKA 1963. 06/05/76 - - 44. MAKEDONIJA 1995. 05/05/98 31/03/05 - 45. TURSKA 1949. 06/10/04 27/06/07 - 46. UKRAJINA 1995. 07/05/99 21/12/06 -

47. VELIKA BRITANIJA 1949. 01/11/97 11/07/62 -

XII KONVENCIJE I PREPORUKEMEĐUNARODNE ORGANIZACIJE RADA

1. Međunarodna organizacija rada

Međunarodna organizacija rada – MOR (ILO – International Labour Organisation), jed-na je od najstarijih i najmasovnijih međunarodnih organizacija. Osnovana je na Mirovnoj kon-ferenciji u Parizu 1919. godine, a na osnovu posebnog ugovora, 1946. godine, transformisanaje u specijalizovanu agenciju Ujedinjenih nacija, ne menjajući svoje zadatke, koje čine aktivno-sti na poboljšanju radnih, ekonomskih i socijalnih uslova zaposlenih lica. Među osnivačimaMOR-a nalazila se i Jugoslavija, koja je imala prekid u članstvu ove, već blizu devet decenijastare, organizacije u periodu od 1949. do 1951. godine i u vreme zamrzavanja članstva uvođe-njem sankcija Međunarodne zajednice 1992. godine.

Organizacionu strukturu MOR-a karakteriše tripartitnost, tj. u sastavu organa MOR-analaze se predstavnici vlada država članica MOR-a, predstavnici radnika (sindikalnih nacional-nih centrala) i predstavnici poslodavaca (nacionalna udruženja poslodavaca).

Razloge nastanka međunarodnog radnog zakonodavstva i osnivanja MOR-a treba tražitiu: a) težnji za poboljšanje teškog života velikog broja radnika, 2) uspostavljanju socijalnog mi-ra u industrijalizovanim zemljama i strahu od prelivanja talasa oktobarske revolucije i 3) izjed-načavanju uslova za međunarodnu konkurenciju (zemlje koje su imale zaštitno nacionalno rad-no zakonodavstvo bile su u nepovoljnijem položaju u odnosu na zemlje koje ga nisu imale).

Od značajnijih datuma koji su prethodili osnivanju MOR-a treba pomenuti: 1) osnivanjePrve radničke internacionale u Londonu (1864. godine), 2) štrajk 350.000 radnika u Čikagu,koji su tražili osmočasovni radni dan (1889. godine), 4) formiranje Međunarodnog udruženjaza pravnu zaštitu radnika u Bazelu (1901. godine), 5) sazivanje sastanka diplomata od straneŠvajcarske u Bernu, što je rezultiralo donošenjem dve međunarodne radničke konvencije, i tojedne koja je uređivala noćni rad žena i druge koja je za predmet imala zabranu upotrebe be-log fosfora u proizvodnji šibica (1905. i 1906. godine), i dr.

Jedna od ključnih funkcija MOR-a, od samog njenog osnivanja, je ustanovljenje među-narodnih radnih standarda o socijalnim i pitanjima rada, a koji imaju oblik konvencija i pre-poruka.

Ciljevi MOR-a utvrđeni su u Preambuli Ustava MOR-a, a redefinisani su donošenjem Fi-ladelfijske deklaracije 1944. godine, koja navodi opšte i posebne ciljeve MOR-a.

Opšti ciljevi MOR-a su:- sloboda izražavanja i udruživanja je bitan uslov stalnog progresa;- siromaštvo (beda), ma gde postojalo, predstavlja opasnost za prosperitet svugde;- s nesmanjenom odlučnošću u okviru svake nacije i stalnim i koncentrisanim međuna-

rodnim naporom zahteva se borba protiv nemaštine;

239

- rad nije roba;- u slobodnom raspravljanju i demokratskom razmatranju pitanja unapređenja opšteg

dobra treba da učestvuju predstavnici radnika i poslodavaca, čiji status mora biti jed-nak statusu vladinih predstavnika;

- sva ljudska bića, nezavisno od rase, vere ili pola, imaju pravo na materijalno blagosta-nje i duhovni razvoj u uslovima slobode i dostojanstva, ekonomske sigurnosti i jedna-kosti šansi;

- ekonomska politika i mere moraju se ocenjivati i sa stanovišta socijalnih ciljeva (rav-noteža ekonomskog i socijalnog progresa).

Posebni ciljevi MOR-a su:- puna zaposlenost, povećanje životnog standarda i pravična zarada;- proširivanje prava na kolektivno pregovaranje;- saradnja menadžmenta i rada u cilju povećanja produktivnosti;- saradnja radnika i poslodavaca u pripremi i primeni socijalnih i ekonomskih mera;- proširenje socijalne sigurnosti, itd.Postoje različiti metodi kojima MOR ostvaruje svoje ciljeve, kao što su:- uspostavljanje međunarodnih radnih standarda;- tehnička saradnja;- razmena informacija i publikacija;- organizovanje seminara;- istraživački rad i dr.Imajući u vidu ciljeve i metode delovanja MOR-a, možemo razlikovati tri delatnosti

MOR-a i to: 193

1) normativnu delatnost;2) naučno-istraživačku delatnost;3) praktičnu delatnost.Normativna delatnost MOR-a usmerena je na stvaranje akata koja proizvode dejstva na:

organe i službe same organizacije, na države članice i međunarodne organizacije.Naučno-istraživačka i praktična delatnost MOR-a su kako u funkciji normativne delatno-

sti, tako i u funkciji stvaranja uslova za primenu normi i zaštitu prava zaposlenih.Prema članu 2. Ustava MOR-a, tri glavna organa MOR-a su:1) Generalna konferencija predstavnika zemalja članica;2) Administrativni savet;3) Međunarodni biro rada.Sastav, nadležnosti i organizacija navedenih organa regulisani su Ustavom MOR-a.Generalna konferencija predstavnika zemalja članica ili, kako se još naziva, Međunarod-

na (opšta) konferencija rada, najviši je organ MOR-a i predstavlja generalnu skupštinu državačlanica MOR-a. Sačinjavaju je delegacije zemalja članica (u 2000. godini 179 članica) sasta-vljene od četiri predstavnika (dva predstavnika vlade, jedan predstavnik radnika i jedan pred-stavnik poslodavaca). Redovno zasedanje je jednom godišnje, a po potrebi i češće.

193 Borivoje M. Šunderić – Pravo Međunarodne organizacije rada; Pravni fakultet, Beograd, 2001., str. 3.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

240

Generalna konferencija donosi konvencije i preporuke, odlučuje o prijemu u članstvo dr-žava koje nisu članice OUN, odlučuje o budžetu MOR-a i obavlja ostale poslove.

Administrativni savet je izvršni organ MOR-a, koji ima 56 članova:- 28 predstavnika vlada;- 14 predstavnika poslodavaca;- 14 predstavnika radnika.Administrativni savet priprema predloge konvencija i preporuka, imenuje generalnog di-

rektora Međunarodnog biroa rada, utvrđuje dnevni red Konferencije i obavlja druge poslove.Međunarodni biro rada priprema dokumentaciju o raznim tačkama dnevnog reda Konfe-

rencije; pruža pomoć vladama, na njihov zahtev, prilikom izrade zakonskih propisa na osnovuodluka Konferencije; izvršava zadatke u vezi sa primenom konvencija i obavlja ostale posloveutvrđene članom 10. Ustava MOR-a.

Od većeg broja komisija koje se formiraju u MOR-u, po svom značaju izdvajaju se:1) Komisija eksperata za primenu konvencija;2) Komitet za slobodu udruživanja.Komisija eksperata za primenu konvencija ima značajnu ulogu u postupku redovne kon-

trole primene konvencija i preporuka MOR-a, dok se pred Komitetom za slobodu udruživanjasprovodi poseban postupak kontrole primene konvencija i preporuka koje se odnose na slobo-du sindikalnog udruživanja.

Izvori prava MOR-a mogu se podeliti: 194

1) prema subjektima koji ih donose i prema njihovoj pravnoj snazi:- primarni izvori (Ustav MOR-a)- sekundarni izvori (konvencije i preporuke; ugovori koje zaključi MOR sa drugim

međunarodnim organizacijama i sa državama članica i sa državama koje nisu čla-nice; jednostrani akti koje donose organi MOR-a bez saglasnosti država članica idrugi akti).

2) prema predmetu regulisanja:- višestrani međunarodni ugovori (Ustav MOR-a) akti koji regulišu osnovne slobode

i prava zaposlenih i poslodavaca.

2. Međunarodni radni standardi

Osnovu rada MOR-a, predstavlja donošenje međunarodnih radnih standarda, odnosnonačela, normi ili smernica o ekonomskim i socijalnim pravima, uslovima rada, socijalnoj sigur-nosti i blagostanju na međunarodnom planu, koje imaju za osnovne ciljenje postizanje socijal-ne pravde, stabilizaciju međunarodnog mira i uticaj na međunarodnu konkurenciju.

Međunarodni radni standardi sadržani su u konvencijama i preporukama MOR-a, što uti-če na njihovu pravnu prirodu. Naime, ukoliko su sadržani u ratifikovanim konvencijama pred-stavljaju pravno obavezujuće norme, a ukoliko su sadržani u preporukama imaju više karaktersocijalno-političkih normi.195

194 Borivoje M. Šunderić, op. cit. str. 4195 Branko A. Lubarda – Leksikon industrijskih odnosa; Radnička štampa, Beograd 1997., str. 118.

SOCIJALNO PRAVO

241

Osnovna obeležja međunarodnih radnih standarda su: univerzalnost, pod kojom se pod-razumeva obezbeđivanje minimalnog nivoa uslova rada i socijalnog blagostanja u svetskimrazmerama, i tripartizam, koji se manifestuje kako u postupku donošenja međunarodnih rad-nih standarda, tako i u postupku implementacije.

Radi uvažavanja razlika u uslovima rada i stepenu ekonomske i socijalne razvijenosti, ko-je postoje između država članica MOR-a, ublažavanje uniformisanosti standarda postiže seunošenjem klauzula fleksibilnosti, koje ovlašćuju države članice MOR-a da, u okviru granicakoje postavlja određena konvencija, same odrede obim obaveza koje su spremne da preuzmu.Razume se da nema mesta klauzulama fleksibilnosti u pogledu međunarodnih radnih standar-da koji se tiču osnovnih prava čoveka.

Posmatrano po tematici, međunarodni radni standardi mogu se svrstati u sledeće grupe,odnosno oblasti:

1. sloboda udruživanja, kolektivno pregovaranje i industrijski odnosi;2. prinudni rad;3. uklanjanje dečijeg rada i zaštita dece i mladih;4. jednakost prilika i tretmana;5. tripartitne konsultacije;6. radna administracija i inspekcija;7. politika zapošljavanja i unapređenja;8. profesionalno (stručno) usavršavanje;9. sigurnost zaposlenja;10. zarade;11. radno vreme;12. profesionalna bezbednost i zdravlje;13. socijalna sigurnost;14. materinska zaštita;15. socijalna politika;16. radnici migranti;17. pomorci;18. ribari;19. lučki radnici;20. posebne vrste radnika.

3. Konvencije i preporuke MOR-a

Konvencije i preporuke predstavljaju najznačajnije akte koje donosi Generalna konferen-cija predstavnika zemalja članica. One se donose prema složenom postupku, koji može da tra-je i do tri godine. Konvencije se po pravilu donose u postupku dvokratne diskusije, odnosno di-skusije na dva zasedanja Konferencije. Konvencija je usvojena kada na plenarnoj sednici Kon-ferencije dobije dvotrećinsku većinu.

Do danas je uvojeno 188 konvencija i 200 preporuka MOR-aZemlje članice MOR-a u obavezi su da u roku od 12 meseci po usvajanju konvencije istu

podnesu parlamentu (ili nekom drugom organu vlasti) na ratifikaciju.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

242

U uporednom pravu razlikuju se dva osnovna metoda (doktrine, teorije) ispunjavanja oba-veza koje proizilaze iz ratifikovane konvencije:

1) monistički metod;2) dualistički metod.Prema monističkom metodu, ratifikovana međunarodna konvencija automatski se uklju-

čuje u unutrašnji pravni poredak i postaje obaveza za sve državne organe, uključujući i sudo-ve i pojedince.

Prema dualističkom metodu, ratifikovana međunarodna konvencija ne uključuje se auto-matski u unutrašnji pravni poredak, već je obaveza države da posle ratifikacije konvencije iz-vrši izmene u nacionalnom zakonodavstvu (donošenjem novih propisa ili izmenom postojećih)i na taj način obezbedi primenu konvencije.

Država članica MOR-a koja ratifikuje konvenciju ima obavezu da je poštuje 10 godina, stim što se rok automatski produžava na narednih 10 godina, ukoliko je ne otkaže godinu danapre isteka njenog važenja.

Za razliku od ratifikovane konvencije, preporuka nema pravno obavezujuću snagu, onaima više karakter smernica državama članicama MOR-a da preduzmu odgovarajuće mere za-konodavne i upravne prirode.

Preporuka se može doneti kao:a) dopuna konvencija ilib) nezavisno od konvencije, u slučaju da nije moguće izglasati konvenciju.Klasifikacija konvencija i preporuka MOR-a može se izvršiti na sledeći način: 196

1) Osnovna prava1.1. Sloboda udruživanja;1.2. Prinudni rad;1.3. Jednake mogućnosti;

2) Migranti3) Zapošljavanje

3.1. Politika zapošljavanja;3.2. Služba za zapošljavanje;3.3. Stručno osposobljavanje i profesionalna orijentacija;3.4. Rehabilitacija i zapošljavanje invalida;3.5. Sigurnost zaposlenja;

4) Inspekcija rada5) Uslovi rada

5.1. Minimalne zarade;5.2. Nedeljni odmor;5.3. Plaćeno odsustvo;5.4. Zaštita na radu;5.5. Zaštita od posebnih rizika;5.6. Zaštita mašina;5.7. Zaštita od zagađenog vazduha i buke;5.8. Socijalne službe;

196 Zbornik konvencija i preporuka Međunarodne organizacije rada; Institut za političke studije, Beograd1996. g.

SOCIJALNO PRAVO

243

6) Socijalno osiguranje6.1. Minimalni standardi;6.2. Bolesnička davanja za slučaj nesreće;6.3. Osiguranje za slučaj starosti i iznemoglosti;6.4. Davanje za slučaj povrede (invalidnosti);

7) Zapošljavanje žena7.1. Materinska zaštita;7.2. Noćni rad;7.3. Rad pod zemljom;

8) Zapošljavanje dece i omladine8.1. Minimalne godine starosti;8.2. Noćni rad;

9) Posebne kategorije lica9.1. Opšte;9.2. Zapošljavanje mornara;9.3. Uslovi za stupanje na rad;9.4. Opšti uslovi;9.5. Zdravstveno stanje;9.6. Socijalno osiguranje;

Konvencije i preporuke MOR-a koje je ratifikovala Srbija

Srbija je ratifikovala 72 konvencije i 22 preporuke MOR-a. Spisak ratifikovanih kon-vencija dajemo u tabeli 53.

Među konvencijama koje je ratifikovala Srbija, nalazi se i svih osam fundamental-nih konvencija MOR-a, i to:

1) Konvencija broj 87 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava;2) Konvencija broj 98 o pravima radnika na organizovanje i na kolektivne pregovo-

re;3) Konvencija broj 29 o prinudnom ili obaveznom radu;4) Konvencija broj 100 o jednakosti nagrađivanja muške i ženske radne snage za rad

jednake vrednosti;5) Konvencija broj 111 koja se odnosi na diskriminaciju u pogledu zapošljavanja i

zanimanja;6) Konvencija broj 138 o minimalnim godinama starosti i7) Konvencija broj 182 koja se odnosi na najteže oblike dečijeg rada.Od 72 konvencija koje je ratifikovala Srbija, kod 67 konvencija datum ratifikovanja

je 24.11.2000. godine. Za datum ratifikovanja najvećeg broja konvencija (14.11.2000. go-dine) uzima se datum kada je generalni direktor Međunarodnog biroa rada obavestio ta-dašnjeg ministra inostranih poslova o prenosu prava iz ratifikovanih konvencija sa Save-zne Republike Jugoslavije na Srbiju, kao njenog sukcesora.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

244

Prethodna Jugoslavija po broju rafitikovanih konvencija na dan 31.12.1999. godinebila je na 18 mestu na svetu (73 ratifikovane konvencije od ukupno 182 usvojene). IspredJugoslavije po broju ratifikovanih konvencija nalazile su se sledeće zemlje: Španija (127konvencija), Francuska (115), Norveška (104), Italija (101), Urugvaj (101), Holandija(98), Finska (94), Belgija (89), Kuba (87), Švedska (86), Brazil (85), Bugarska (82), Polj-ska (81), Ujedinjeno Kraljevstvo (81), Meksiko (76), Nemačka (76), Portugalija /74), amanje od Jugoslavije ratifikovale su: Austrija (50), Danska (66), Grčka (68), Luksemburg(66), Irska (71), itd. 197

U pogledu ispunjenja obaveza koje proističu iz ratifikovanih konvencija, u RepubliciSrbiji, kao i u prethodnoj Jugoslaviji, prihvaćen je monistički metod, a to nam pokazujui članovi 16. i 194. Ustava Republike Srbije. 198

Član 16. glasi:“Spoljna politika Republike Srbije počiva na opštepriznatim principima i pravilima

međunarodnog prava.Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sa-

stavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvrđeni me-đunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom.”

Član 194. glasi:“Pravni poredak Republike Srbije je jedinstven.Ustav je najviši pravni akt Republike Srbije.Svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom.Potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava deo

su pravnog poretka Republike Srbije. Potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u su-protnosti sa Ustavom.

Zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa po-tvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava.”

Srbija, kao i sve ostale zemlje, u obavezi je da MOR-u jednom godišnje podnosi iz-veštaj o preduzetim merama primene ratifikovane konvencije, kako u zakonskoj regulati-vi, tako i u praksi.

4. Kovencije iz oblasti socijalnog osiguranja

Jugoslavija, koja je član MOR-a od njegovog osnivanja ratifikovala je sledeće značaj-nije konvencije iz oblasti socijalnog osiguranja:199

1) Konvencija (broj 12) o obeštećenju nesrećnih slučajeva na poslu u poljoprivredi (iz1921. godine);

2) Konvencija (broj 17) o obeštećenju nesrećnih slučajeva pri radu (1925.);

197 Borivoje M. Šunderić, op.lit.str. 8. i 9. 198 Ustav Republike Srbije (Službeni glasnik RS” broj 83/06199 Ljiljana Stanojević, Velibor Stošić: Zbirka međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju, Beograd,

1996., str. IX; Rajko Kosanović: Konvencije i preporuke Međunarodne organizacije rada; Radnička štampa, Beo-grad, 2007., str.14.

SOCIJALNO PRAVO

245

3) Konvencija (broj 19) o jednakom postupanju prema stranim i domaćim radnicimau pogledu obeštećenja nesrećnih slučajeva pri radu (1925.);

4) Konvencija (broj 24) o osiguranju za slučaj bolesti individualnih i trgovačkih rad-nika i domaće posluge (1927.);

5) Konvencija (broj 25) o bolničkom osiguranju poljoprivrednih radnika;6) Konvencija (broj 48) koja se odnosi na ustanovljavanje međunarodnog uređenja,

očuvanja prava u osiguranju za slučaj iznemoglosti, starosti i smrti (1935.);7) Konvencija (broj 56) o bolesničkom osiguranju pomoraca (1936.);8) Konvencija (broj 102) o minimalnoj normi socijalnog osiguranja (1952.);9) Konvencija (broj 103) o zaštiti materinstva (1952.);10) Konvencija ( broj 121) o davanjima za slučaj nesreće na poslu i profesionalnih

bolesti;11) Konvencija (broj 143) o migracijama u uslovima zloupotrebe i unapređenju jed-

nakih mogućnosti i tretmana radnika migranata;12) Konvencija (broj 159) o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju invalida.13) Konvencija ( broj 168) o promociji zapošljavanja i zaštiti od nezaposlenosti.Pored pomenutih konvencije, iz oblasti socijalnog osiguranja ratifikovane su sledeće

preporuke:1)Preporuka ( broj 67) o obezbeđenju prihoda i2)Preporuka ( broj 69) o zdravstvnoj zaštiti.Zaključivanje multilateralnih i bilateralnih sporazuma o socijalnom osiguranju i za-

pošljavanju, u značajnoj meri motivisano je činjenicom da je veliki broj naših građana bo-ravio, a i sada boravi po različitim osnovama u inostranstvu. Jedan od načina zaštite nji-hovog položaja je zaključivanje pomenutih sporazuma.

5. Konvencija (broj 102) o minimalnoj normi socijalnog osiguranja

Među konvencijama MOR-a, kada je reč o socijalnom osiguranju, posebno Konven-cija (broj 102) o minimalnoj normi socijalnog osiguranja (u daljem tekstu: Konvencija).Konvencija je usvojena na 35. zasedanju Opšte konferencije MOR-a u Ženevi 4. juna1952. godine.

Ova konvencija ratifikovana je Uredbom Saveznog izvršnog veća od 27. oktobra1954. godine.200 FNRJ deponovala je kod Generalnog direktora MOR-a ratifikacioni in-strument ove konvencije 20.12.1954. godine, a ista je stupila na snagu u odnosu na Jugo-slaviju 12 meseci posle deponovanja ratifikacionog instrumenta.

Konvenciju čini 15 delova i to:- deo I – Opšte odredbe;- deo II – Zdravstvena zaštita;- deo III – Naknada za slučaj bolesti;- deo IV – Davanja u slučaju nezaposlenosti;

200 „Službeni list FNRJ“ od 17. marta 1955. godine

DR RAJKO KOSANOVIĆ

246

- deo V – Davanja za starost;- deo VI – Davanja u slučaju nesreće na poslu i profesionalnih oboljenja;- deo VII – Porodične potpore;- deo VIII – Davanja za slučaj materinstva;- deo IX – Davanja za slučaj invalidnosti;- deo X – Davanja članovima porodice za slučaj smrti hranioca porodice;- deo XI – Obračunavanje periodičnih plaćanja;- eo XII – Jednakost postupaka prema stranim državljanima;- deo XIII – Zajedničke odredbe;- deo XIV – Ostale odredbe i- deo XV – Završne odredbe.Konvencijom se, kada je na primer reč o zdravstvenom osiguranju, predviđaju dava-

nja radi zdravstvene zaštite zaštićenih osoba i njihove materijalne sigurnosti kada su spre-čeni da rade zbog bolesti.

Zdravstvena zaštita obuhvata lekarsku negu preventivnog ili kurativnog karaktera.Osigurani slučaj obuhvata: bolest, bez obzira na uzrok, trudnoću, porođaj i njihove posle-dice.

Zaštićene osobe su radnici i članovi njihove uže porodice (žene i deca). Međutim,zaštićene osobe mogu se određivati i po drugim kriterijumima, kao na primer 50% odukupnog broja stanovnika.

Prema članu 10. Konvencije, davanja obuhvataju najmanje:a) u slučaju bolesti:1) negu lekara opšte medicine, podrazumevajući tu i preglede kod kuće;2) negu lekara specijalista koja se pruža u bolnicama licima smeštenim u bolnicama

ili licima van bolnica, kao i negu lekara specijalista, koja se može ukazivati izvan bolnica;3) osnovne farmaceutske proizvode po receptu lekara ili drugog stručnog lica;4) smeštaj u bolnicu, ako je to potrebno;b) u slučaju trudnoće, porođaja i njihovih posledica:1) negu pre porođaja, za vreme porođaja i posle porođaja, od strane lekara ili diplo-

mirane babice;2) smeštaj u bolnicu, ako je to potrebno.Konvencija predviđa mogućnost da korisnik ili hranilac porodice bude obavezan da

učestvuje u troškovima zdravstvene zaštite u slučaju bolesti, međutim „pravila kojima sereguliše ovo pitanje treba da budu postavljena tako, da učešće u troškovima ne predstavljasuviše veliki teret“.

Članovi 13-18. Konvencije odnose se na naknadu, koja definisanom krugu zaštićenihlica, pripada za slučaj bolesti.

Republika Srbija preuzela je obavezu da će primenjivati delove I, II, III, IV, V, VI, VI-II i X i odgovarajuće odredbe delova XI, XII i XIII, kao i dela XIV Konvencije

U prilogu dajemo tekst Konvencije.

SOCIJALNO PRAVO

247

Tabela 53: Konvencije Međunarodne organizacije rada koje je ratifikovala Republika Srbija

DR RAJKO KOSANOVIĆ

248

Red. Br. N a z i v k o n v e n c i j e Datum

ratifikovanja 1 2 3

1. Konvencija broj 2 o nezaposlenosti . . . C2 Unemployment Convention, 1919

24.11.2000.

2. Konvencija broj 3 o zapošljavanju žena pre i posle poro aja . . . C3 Maternity Protection Convention, 1919

24.11.2000.

3.

Konvencija broj 8 o naknadi za nezaposlenost u slu aju gubitka zbog brodoloma . . . C8 unemployment Indemnity (Shipwreck) Convention, 1920

24.11.2000.

4. Konvencija broj 9 o nameštenju mornara . . . C9 Placing of Seamen Convention, 1920

24.11.2000.

5. Konvencija broj 11 o pravu na udruživanje u poljoprivredi . . . C11 Right of Association (Agriculture) Convention, 1921

24.11.2000.

6.

Konvencija broj 12 o obešte enju nesre nih slu ajeva na poslu u poljoprivredi . . . C12 Workmen's Compensation (Agriculture) Convention, 1921

24.11.2000.

7. Konvencija broj 13 o upotrebi olovnog belila u bojadisanju . . . C13 White Lead (Painting) Convention, 1921

24.11.2000.

8.

Konvencija broj 14 o primeni nedeljnog odmora u industrijskim preduze ima . . . C14 Weekly Rest (Industry) Convention, 1921

24.11.2000.

9.

Konvencija broj 16 o obaveznom lekarskom pregledu dece i mladi a pre zaposlenja na pomorskim brodovima . . . C16 medical Ehamination of Young Persons (Sea) Convention, 1921

24.11.2000.

10.

Konvencija broj 17 o naknadi koja se ispla uje radnicima za slu aj nesre e na radu . . . C17 Workmen's Compensation (Accidents) Convention, 1925

24.11.2000.

11.

Konvencija broj 18 o obešte enju zbog oboljenja od profesionalne bolesti . . . C18 Workmen's Compensation (Occupational Diseases)) Convention, 1925

24.11.2000.

12.

Konvencija broj 19 o jednakom tretmanu stranih i doma ih radnika u pogledu obešte enja nesre nih slu ajeva pri radu . . . C19 Equality of Treatment (Accident Compensation) Convention, 1925

24.11.2000.

SOCIJALNO PRAVO

249

13. Konvencija broj 22 o ugovoru o najmu mornara . . . C22 Seamen's Articles of Agreement Convention, 1926

24.11.2000.

14. Konvencija broj 23 o repatrijaciji mornara pomorske plovidbe . . . C23 Repatriation of Seamen Convention, 1926

24.11.2000.

15.

Konvencija broj 24 o osiguranju za slu aj bolesti industrijskih i trgova kih radnika i doma e posluge . . . C24 Sickness Insurance (Industry) Convention, 1927

24.11.2000.

16. Konvencija broj 25 o bolesni kom osiguranju poljoprivrednih radnika . . . C25 Sickness Insurance (Agriculture) Convention, 1927

24.11.2000.

17.

Konvencija broj 27 o nazna avanju težine na velikim koletima koja se prenose la om . . . C27 Marking of Weight (Packages Transported by Vessels) Convention 1929

24.11.2000.

18. Konvencija broj 29 o prisilnom radu . . . C29 Forced Labour Convention, 1930

24.11.2000.

19.

Konvencija broj 32 o zaštiti od nesre e radnika zaposlenih na poslovima utovara i istovara brodova . . . C32 Protection against Accidents (Dockers) Convention (Revised), 1932

24.11.2000.

20.

Konvencija broj 45 o zapošljavanju žena na podzemnim radovima u rudnicima svih kategorija . . . C45 Underground Work (Women) Convention, 1935

24.11.2000.

21.

Konvencija broj 48 koja se odnosi na ustanovljenje me unarodnog ure enja o uvanja prava u osiguranju za slu aj iznemoglosti, starosti i smrti . . . C48 Maintenance of Migrants' Pension Rights Convention, 1935

24.11.2000.

22.

Konvencija broj 53 o stru noj sposobnosti zapovednika, poslodavaca, starešina i oficira na trgova kim pomorskim brodovima . . . C53 Officers' Competency Certificates Convention, 1936

24.11.2000.

23.

Konvencija broj 56 o obaveznom bolesni kom osiguranju pomoraca . . . C56 SicknessInsurance (Sea) Ceonvention, 1936

24.11.2000.

24.

Konvencija broj 69 koja se odnosi na diplomu o sposobnosti brodskih kuvara . . . C69 Certification of Ships' Cooks Convention 1946

24.11.2000.

25.

Konvencija broj 73 o obaveznom lekarskom pregledu pre zaposlenja na odre enim pomorskim brodovima . . . C73 Medical Examination (Seafarers) Convention, 1946

24.11.2000.

26.

Konvencija broj 74 koja se odnosi na svedodžbe o sposobnosti kvalifikovanog mornara . . . C74 Certification of Able Seamen Convention, 1946.

24.11.2000.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

250

27. Konvencija broj 80 o revidiranom kona nom tekstu . . . C80 Final Articles Revision Convention, 1946

24.11.2000.

28. Konvencija broj 81 o revidiranom kona nom tekstu . . . C81 Labour Inspection Convention, 1947

24.11.2000.

29.

Konvencija broj 87 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava . . . C87 Freedom of Association and Protection of the Right to Organise Convention, 1948

24.11.2000.

30. Konvencija broj 88 o organizaciji službe za posredovanje rada . . . C88 Employment Service Convention, 1948

24.11.2000.

31. Konvencija broj 89 o no nom radu žena zapslenih u industriji (revidirana) . . . C89 Night Work (Women) Convention (Revised), 1948

24.11.2000.

32. Konvencija broj 90 o no nom radu mladih lica u industriji . . . C90 Night Work of Young Persons (Industry) Convention (Revised), 1948

24.11.2000.

33. Konvencija broj 91 o pla enom odmoru pomoraca . . . C91 Paid Vacations (Seafarers) Convention (Revised), 1949

24.11.2000.

34. Konvencija broj 92 o smeštaju posade na pomorskom brodu (revidirana) . . . C92 Accommodation of Crews Convention (Revised), 1949

24.11.2000.

35. Konvencija broj 97 o migracijama radi zapošljavanja (revidirana) . . . C97 Migration for Employment Convention (Revised), 1949

24.11.2000.

36.

Konvencija broj 98 o pravima radnika na organizovanje i na kolektivne pregovore . . . C98 Right to Organisse and Collective Bargaining Convention, 1949

24.11.2000.

37.

Konvencija broj 100 o jednakosti nagra ivanja muške i ženske radne snage za rad jednake vrednosti . . . C100 Egual Remuneration Convention, 1951

24.11.2000.

38. Konvencija broj 102 o minimalnoj normi socijalnog obezbe enja . . . C102 Social Security (Minimum Standards) Convention, 1952

24.11.2000.

39. Konvencija broj 103 o zaštiti materinstva (revidirana) . . . C103 Maternity Protection Convention (Revised), 1952

24.11.2000.

40. Konvencija broj 105 o ukidanju prinudnog rada . . . C105 Abolition of Forced Labour Convention, 1957

24.11.2000.

41. Konvencija broj 106 o nedeljnom odmoru (trgovini i biroa) . . . C106 Weekly Rest (Commerce and Offices) Convention,1957

24.11.2000.

42.

Konvencija broj 109 o platama i radnom vremenu na pomorskom brodu i brojnom stanju posade . . . C109 Wages, Hours of Work and Manning (Sea) Convention (Revised), 1958

24.11.2000.

SOCIJALNO PRAVO

251

43.

Konvencija broj 111 koja se odnosi na diskriminaciju u pogledu zapošljavanja i zanimanja . . . C111 Discrimination (Employment and Occupation) Convention, 1958

24.11.2000.

44. Konvencija broj 113 o lekarskim pregledima ribara . . . C113 Medical Examination (Fishermen) Convention, 1959

24.11.2000.

45. Konvencija broj 114 koja se odnosi na ugovor o zaposlenju ribara . . . C114 Fishermen's Articles of Agreement Convention, 1959

24.11.2000.

46. Konvencija broj 116 o reviziji završnih odredbi . . . C116 Final Articles Revision Convention, 1961

24.11.2000.

47. Konvencija broj 119 o zaštiti mašina . . . C119 Guarding of Machinery Convention, 1963

24.11.2000.

48.

Konvencija broj 121 o davanjima za slu aj nesre e na poslu i profesionalnih bolesti . . . C121 Employment Injury Benefits Convention, 1964

24.11.2000.

49. Konvencija broj 122 o politici zapošljavanja . . . C122 Employment Policy Convention, 1964

24.11.2000.

50. Konvencija broj 126 o smeštaju na ribarskim brodovima . . . C126 Accommodation of Crews (Fishermen) Convention, 1966

24.11.2000.

51.

Konvencija broj 129 o inspekciji rada (poljoprivreda) . . . C129 Labour Inspekction (Agriculture) Convention, 1969

24.11.2000.

52. Konvencija broj 131 o minimalno utvr enoj zaradi . . . C131 Minimum Wage Fixing Convention, 1970

24.11.2000.

53. Konvencija broj 132 o pla enom godišnjem odmoru (revidirana) . . . C132 Holidays with Pay Convention (Revised), 1970

24.11.2000.

54.

Konvencija broj 135 o zaštiti i olakšicama koje se pružaju predstavnicima radnika u preduze u . . . C135 Workers' Representatives Convention, 1971

24.11.2000.

55. Konvencija broj 136 o zaštiti od opasnosti trovanja benzolom . . . C136 Benzene Convention, 1971

24.11.2000.

56. Konvencija broj 138 o minimalnim godinama starosti . . . C138 Minimum Age Convention, 1973

24.11.2000.

57. Konvencija broj 139 o prevenciji kancera prouzrokovanog uslovima rada . . . C139 Occupational Cancer Convention, 1974

24.11.2000.

58. Konvencija broj 140 o pla enom odsustvu za obrazovne svrhe . . . C140 Paid Educational Leave Convention, 1974

24.11.2000.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

252

59.

Konvencija broj 142 o profesionalnoj orijentaciji i stru nom osposobljavanju u razvoju ljudskih resursa . . . C142 Human Resources Development

24.11.2000.

60. Konvencija broj 143 o radnicima migrantima . . . C143 Migrant Workers (Supplementary Provisions) convention, 1975

24.11.2000.

61.

Konvencija broj 144 o tripartitnim konsultacijama (me unarodni standardi rada) . . . C144 Tripartite Consultation (International Labour Standards) Convention, 1976

13.05.2005.

62.

Konvencija broj 148 o zaštiti radnika od profesionalnih rizika u radnoj sredini prouzrokovanih zaga enjem vazduha, buke i vibracijom . . . C148 Working Environment (Air Pollution, Noise and Vibration) Convention, 1977

24.11.2000.

63. Konvencija broj 155 o zaštiti na radu i radnoj sredini . . . C155 Occupational Safety and Health Convention, 1981

24.11.2000.

64.

Konvencija broj 156 o jednakoj mogu nosti za radnike i radnice (radnici sa porodi nim obavezama) . . . C156 Workers with Family Responsibilities Convention, 1981

24.11.2000.

65. Konvencija broj 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca . . . C158 Termination of Employment Convention, 1982

24.11.2000.

66.

Konvencija broj 159 o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju invalida . . . C159 Vocational Rehabilitation and Employment (Disabled Persons) Convention, 1983

24.11.2000.

67. Konvencija broj 161 o službama medicine rada . . . C161 Occupational Health Services Convention, 1985

24.11.2000.

68. Konvencija broj 162 o bezbednosti prilikom koriš enja azbesta . . . C162 Asbestos Convention, 1986

24.11.2000.

69. Konvencija broj 182 koja se odnosi na najteže oblike de ijeg rada . . . C182 Worst Forms of Child Labour Convention, 1999

10.07.2003.

70. Konvencija broj 167 o bezbednosti i zdravlju u gra vevinarstvu . . . C167 Safety and Health in Construction Convention, 1988

16. 09. 2009.

71.

Konvencija broj 187 o promotivnom okviru bezbednosti i zdravlja na radu . . . C187 Promotional Framework for Occupational Safety and Health Convention, 2006

16. 09. 2009.

72. Konvencija 183 o zaštiti materinstva . . . C183 Maternity Protection Convention, 2000

31. 08. 2010.

XIII MEĐUNARODNI UGOVORIO SOCIJALNOM OSIGURANJU

1.Uvodne napomene

Međunarodnim ugovorima (sporazumima, konvencijama) o socijalnom osiguranju, čijezaključivanje ima dugu tradiciju,201 omogućava se usklađena primena nacionalnih zakono-davstava država ugovornica u oblasti socijalnog osiguranja.

Zaključivanjem međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju, odnosno, šire posmatra-no, o socijalnoj sigurnosti, kao takozvanim instrumentima koordinacije: 1) garantuje se jed-nak tretman osiguranika obe države ugovornice u okviru nacionalnog zakonodavstva, 2) utvr-đuje se primenljivo zakonodavstvo (pravila na osnovu kojih se može tačno utvrditi da li se pri-menjuje zakonodavstvo jedne ili druge države ugovornice), 3) obezbeđuje se očuvanje steče-nih prava i 4) garantuje se isplata davanja u slučaju promene prebivališta u drugu državu ugo-vornicu.

Međunarodni ugovori o socijalnom osiguranju mogu biti potpuni i nepotpuni.Potpuni ugovori o socijalnom osiguranju obuhvataju, kao što im i sam naziv govori, celo-

kupnu oblast socijalnog osiguranja, odnosno: 1) penzijsko i invalidsko osiguranje, 2) zdrav-stveno osiguranje,3) zdravstvena zaštita i materinstvo, 4) osiguranje za slučaj povrede na radui profesionalne bolesti, 5) osiguranje za slučaj nezaposlenosti i 6) dodatak za decu.

Nepotpuni ugovori o socijalnom osiguranju obuhvataju samo neku od grana socijalnogosiguranja ( na primer, ugovor koji je Republika Srbija zaključila sa Rumunijom odnosi se sa-mo na zdravstveno osiguranje, a ugovori zaključeni sa Libijom, Egiptom i Panamom, obuhva-taju samo oblast penzijsko-invalidskog osiguranja).

Specifičnosti po kojima se ugovori o socijalnom osiguranju razlikuju od drugih međuna-rodnih ugovora ogledaju se u činjenicama da se njima: vrši koordinacija unutrašnjih zakono-davstava o socijalnom osiguranju i uspostavlja pravna veza između zakonodavstava o socijal-nom osiguranju različitih država. Takođe, specifičnost ovih ugovora je i u tome da se njihoveodredbe primenjuju direktno na slučajeve koje uređuju, kao i da se oni zaključuju na neodre-đeno vreme, a da određena prava pojedinaca traju i nakon njihov eventualnog prestanka važe-nja (prava iz penzijskog osiguranja).202

201 Prvi međunarodni ugovor u oblasti socijalnog osiguranja zaključen je 1827. godine između Velikog Voj-vodstva Parme i Francuske.

202 Aleksandar Petrović: Ostvarivanje prava iz penzijskog osiguranja primenom međunarodnih ugovora o so-cijalnom osiguranju, u: Ostvarivanje i zaštita socijalnih prava: Zbornik radova sa Savetovanja pravnika/TrinaestiZlatiborski pravnički dani, Zlatibor, 6-9. oktobar 2010.; Udruženje za radno pravo i socijalno osiguranje, Beograd,2010., strana 340.

253

2. Zemlje sa kojima je Republika Srbija zaključila sporazume o socijalnom osiguranju

Republika Srbija, prema članu 13. Ustava ,,štiti prava i interese svojih državljana u ino-stranstvu“,203 i u skladu sa tim zaključila je ugovore o socijalnom osiguranju sa drugim drža-vama.

Ugovore o socijalnom osiguranju Srbija je zaključila sa 27 država. Reč je kako o novimugovorima, tako i o ugovorima koji se primenjuju na osnovu sukcesije bivše Jugoslavije (SFRJ,FNRJ).

Novi ugovori, odnosno sporazumi o socijalnom osiguranju sklopljeni su sa: Austrijom(1998. godine), Luksemburgom (2004.), Makedonijom (2001), Bosnom i Hercegovinom(2003.), Hrvatskom (2001.), Crnom Gorom (2007.),Češkom (2002.), Slovenijom (2009.) i Ki-prom (2010.).

Na osnovu sukcesije bivše Jugoslavije primenjuju se ugovori o socijalnom osiguranju sa:Belgijom (1956.), Bugarskom (1958.), Danskom (1980), Egiptom (1988.), Italijom (1959.),Libijom (1990.), Mađarskom (1958.), Nemačkom (1969.), Norveškom (1975.), Panamom(1977.), Poljskom (1958.), Rumunijom (1977.), Slovačkom (primenjuje se ugovor zaključen saČehoslovačkom 1958.), Velikom Britanijom (1958.), Francuskom (1951.), Holandijom (1980),Švedskom (1979) i Švajcarskom (1963).204.

Sa pojedinim zemljama Jugoslavija je imala zaključene ugovora o socijalnom osiguranjuizmeđu dva svetska rata.205

U skladu sa odredbama Zakona o ministarstvima206 („Službeni glasnik RS“ broj 65/2008)za pripremu i zaključivanje međunarodnih sporazuma iz oblasti socijalnog osiguranja nadle-žno je Ministarstvo rada i socijalne politike, dok je postupak zaključivanja i ratifikacije u nad-ležnosti Ministarstva spoljnih poslova.

Radi dobre i efikasne primene sporazuma, u okviru država formiraju se posebne državneorganizacije, tzv. organi za vezu. U Republici Srbiji to je Zavod za socijalno osiguranje.

Zavod za socijalno osiguranje direktno sarađuje sa nosiocima osiguranja odnosno organi-ma za vezu zemalja sa kojima Srbija ima zaključen bilateralni sporazum o socijalnom osigu-ranju, radi obezbeđivanja primene sporazuma. Zavod za socijalno osiguranje izrađuje: a) ad-ministrativne ugovore za sprovođenje zaključenih sporazuma, b) posebne sporazume koji ure-đuju način obračuna i plaćanja troškova zdravstvene zaštite i c) dvojezične obrasce za prime-nu međunarodnih ugovora. Ovaj Zavod, takođe učestvuje u obračunu troškva zdravstvene zaš-tite, te je obavezan da reaguje ukoliko dođe do povrede odredaba sporazuma, a takođe rešavadruga pitanja od značaja u pogledu ostvarivanja prava građana odnosno osiguranih lica. Orga-ni za vezu prate primenu sporazuma, razmenjuju informacije o promenama u zakonodavstvu,dogovaraju postupanje u određenim situacijama, učestvuju u postupku obračuna troškovazdravstvene zaštite i obavljaju druge poslove.

203 Ustav Republike Srbije (,, Službeni glasnik RS“, broj83 /06)204 U prikazu korišćene literature dajemo pregled memunarodnih ugovora o socialnom osiguranju koje je za-

ključila Srbija, odnosno bivša Jugoslavija205 Pre drugog svetskog rata zaključeni su ugovori iz socijalnog osiguranja sa: Argentinom (1928. godine),

Nemačkom (1929.), Austrijom (1931.), Rumunijom (1933.) i Čekoslovačkom (1936.).206 „Službeni glasnik RS“ broj 65/2008

DR RAJKO KOSANOVIĆ

254

Nadležni nosioci su organi i organizacije kojima je poverena direktna primena sporazu-ma. Pod nadležnim nosiocima podrazumevaju se oranizacije obaveznog socijalnog osiguranja,a u Srbiji su to: Repubički zavod za zdravstveno osiguranje, Republički fond za penzijsko i in-validsko osigurnje, Nacionalna služba za zapošljavanje i Fond za socijalno osiguranje vojnihosiguranika. Građani se obraćaju nadležnim nosiocima za rešavanje pitanja iz određene obla-sti, a nadležni nosioci direktno komuniciraju sa inostranim nosiocima.

3. Osnovna načela na kojima se zasnivaju međnarodni ugovori o socijalnom osiguranjue

Izradom prvih tipskih normi od starane Međunarodne organizacije rada, utvrđena su,1928. godine, načela na kojima se temelje međunarodni ugovori o socijalnom osiguranju. Utom pogledu posebno su zanačajne dve konvecije MOR-a: Konvencija broj 19 o jednakom tret-manu stranih i domaćih radnika u pogledu obeštećenja nesrećnih slučajeva pri radu, iz 1925gidine207 i Konvencija broj 48 koja se odnosi na ustanovljenje međunarodnog uređenja očuva-nja prava u osiguranju za slučaj iznemoglosti, starosti i smrti iz 1935. godine.208 Obe pome-nute konvencije preuzete su u pravni poredak Srbije i primenjuju se na osnovu sukcesije bivšeJugoslavije.

Osnovna načela na kojima je Jugoslavija zaključila konvencije i sporazume o socijalnomosiguranju su:209

1) načelo jednakog tretmana između domaćih i stranih državljana u pogledu uslova za sti-canje i korišćenje određenih prava ( ista prava i dužnosti iz socijalnog osiguranja, pod istimuslovima, bez obzira na nacionalna i druga obeležja lica, odnosno primena propisa u određe-nim slučajevima bez bilo kakve diskriminacije);

2) načelo određivanja zakonodavstava na kojima se primenjuje određeni ugovor o socijal-nom osiguranju ( određivanje obima primene međunarodnog ugovora u odnosu na zakonodav-stvo o socijalnoj sigurnosti država ugovornica-pojedini ugovor ne obuhvata jednu ili više gra-na socijalnog osiguranja ili obuhvata samo jednu granu)210 ;

3) načelo izjednačenosti teritorija zemalja ugovornica ( prava iz socijalnog osiguranja ste-čena na osnovu zakonodavstva o socijalnom osiguranju u jednoj zemlji mogu se koristiti i vanteritorije zemlje gde su stečena. Na primer, isplata penzije vrši se van zemlje u kojoj je steče-na, zdravstvena zaštita ostvaruje se van teritorije zemlje rada i sl.);

4) načelo sabiranja staža osiguranja ( za sticanje i ostvarivanje prava iz socijalnog osigu-ranja, obuhvaćenih ugovorom, po propisima jedne od zemalja ugovornica, sabira se staž, od-nosno period osiguranja navršen po propisima svake od njih-prava iz penzijskog osiguranja);

5) načelo očuvanja očekivanih i stečenih prava ( ovo načelo značajno je za ostvarivanjeprava iz penzijskog osiguranja, a našlo je svoju primenu u odredbama ugovora o socijalnomosiguranju o sabiranju penzijskog staža u državama ugovornicama, sa mogućnošću proširenja

208 C48 Maintenance of Migrants' Pension Rights Convention, 1935209 Ljiljana Stojanović, Velibor Stošić: Zbirka međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju – sa komenta-

rom, Beograd, 1996., str. X.; Aleksandar Petrović, op. cit., str. 343.210 Na primer, ugovori o socijalnom osiguranju sa Nemačkom, Francuskom, Švajcarskom i Švedskom ne ob-

uhvataju davanja za slučaj nezaposlenosti, a ugovor sa Rumunijom obuhvata samo zdravstveno osiguranje.

SOCIJALNO PRAVO

255

na period staža ostvarenog u trećim zemljama, takođe i u odredbama ugovora o socijalnom osi-guranju koje se odnose na slučajeve kada uslovi za davanja nisu istovremeno ispunjeni u obedržave-pravo se ostvaruje u državi u kojoj su uslovi ispunjeni, a u drugoj državi nakon ispunje-nja uslova u skladu sa njenim zakonodavstvom);

6) načelo isplate davanja u inostranstvu-deteritorizacija prava iz socijalnog osiguranja ( uuskoj vezi je sa načelom očuvanja prava, a u najvećoj meri odnosi se na na tzv. dugoročna da-vanja, odnosno davanja iz penzijskog osigurnja i osiguranja za slučaj povrede na radu i profe-sionalne bolesti-u sličaju multilateralnih ugovora ovo načelo primenjuje se na području svih dr-žava koje su pristupile određenom ugovoru):

7) načelo obaveznog socijalnog osiguranja po propisima zemlje rada (kada se obaveznozdravstveno osiguranje određuje i sprovodi prema propisima one zemlje u kojoj osiguranik ra-di, uz izuzetke kada se radi o diplomatsko-konzularnim predstavnicima naše zemlje, detašma-nu, zaposlenim u predstavništvima i poslovnicama domaćih preduzeća na teritoriji druge drža-ve ugovornice, zaposlenim u saobraćaju).


4.1. Slučajevi koje regulišu međunarodni ugovori

Radi bolje zaštite zdravlja svojih građana, Srbija je ratifikovala brojne konvencije uoblasti socijalne sigurnosti i zaključila međudržavne sporazume o socijalnom osiguranju,kojima se reguliše postupak i način ostvarivanja prava na zdravstveno osiguranje i zdrav-stvenu zaštitu.211

Međunarodni ugovori regulišu način korišćenja zdravstvene zaštite:a) za vreme privremenog boravka u drugoj državi ugovornici,b) lica koja su upućena na rad u drugu državu ugovornicu,c) korisnika prava na penziju sa prebivalištem u drugoj državi ugovornici,d) članovi porodice penzionera sa prebivalištem u drugoj državi ugovornici,e) lica zaposlena u jednoj državi ugovornici, sa prebivalištem u drugoj državi ugovornici

(pogranični radnici),f) članova porodice sa prebivalištem u jednoj državi ugovornci, kada je lica preko koga su

osigurana zaposleno prema pravnim propisima druge države ugovornice,g) lica koja pravo na zdravstvenu zaštitu koriste po osnovu povrede na radu ili profesio-

nalne bolesti za vreme dok privremeno borave u drugoj državi ugovornici, ili na njenoj terito-riji imaju prebivalište.

U oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, na osnovu bilateralnih sporazu-ma obezbeđuje se:

a)davanje u naturi – korišćenje zdravstvene zaštite u zemljama potpisnicama međunarod-nog sporazuma, i

211 Najstariji bilateralni sporazum u ovoj oblasti je Opšta konvencija o socijalnom osiguranju između Jugo-slavije i Francuske (1951), koja je jaš uvek na snazi (tokom 2010. godine održane su dve runde razgovora delega-cija Republike Srbije i Republike Francuske, na kojima je razmatran Nacrt novog sporazuma o socijalnoj sigurno-sti).

DR RAJKO KOSANOVIĆ

256

b)novčana davanja - pravo na isplatu određenih novčanih naknada zbog bolesti, putnihtroškova i dr.

Sporazumima o socijalnom osiguranju, u delu koji se odnosi na zdravstveno osiguranje,propisan je: način i postupak ostvarivanja prava po osnovu bilateralnih sporazuma i određenkrug lica na koje se sporazumi odnose.

4.2. Principi na kojima se zasnivaju međunarodni ugovori o socijalnom osiguranju

Međunarodni ugovori i sporazumi o socijalnom osiguranju, u pogledu naknade troškovaza pruženu zdravstvenu zaštitu, zasnovani su na jednom ili kombinaciji sledeća tri principa:212

1) principu osiguranja: svaka strana ugovornica snosi troškove zdravstvene zaštite na te-ritoriji druge strane ugovornice za svoje osiguranike i članove njihovih porodica;

2) teritorijalnom principu (ili principu reciprociteta): troškovi zdravstvene zaštite padajuna teret one zemlje ugovornice na čijoj teritoriji se pruža zdravstvena zaštita zaštita;

3) principu refundacije: osiguranici i članovi njihovih porodica sami snose troškove zdrav-stvene zaštite u drugoj zemlji, a plaćene iznose refundiraju im nosioci osiguranja kod kojih suosigurani (ovaj princip predstavlja podvrstu principa osiguranja).

4.2.1 Princip osiguranja

Po principu osiguranja zaključeni su ugovori o socijalnom osiguranju sa sledećim zemlja-ma: Austrijom, Belgijom, Nemačkom, Holandijom, Luksemburgom, Francuskom, Rumuni-jom, Italijom, Češkom, Makedonijom, Hrvatskom , Bosnom i Hercegovinom, Mađarskom (sa-mo bolnički troškovi i troškovi prevoza ), Crnom Gorom i Slovenijom.

Po istom principu su urađeni i novi sporazumi sa Mađarskom i Turskom.Zdravstvena zaštita koja je sa pomenutim zemljama regulisana po principu osiguranja,

kao što smo naveli, podrazumeva da svaka strana ugovornica snosi troškove zdravstvene zaš-tite na teritoriji druge strane ugovornice za svoje osiguranike i članove njihovih porodica, s timšto inostrani osiguranici koji koriste zdravstvenu zaštitu na osnovu konvencije ne plaćaju ne-posredno naknadu za pružene zdravstvene usluge, već se troškovi zdravstvene zaštite obraču-navaju i nadoknađuju između nosilaca osiguranja dve države.

4.2.2 Princip reciprociteta (teritorijalni)

Po principu reciprociteta ili teritorijalnom principu, zaključeni su ugovori o socijalnomosiguranju sa: Velikom Britanijom, Bugarskom, Slovačkom, Poljskom i Mađarskom (starakonvencija ).

Zdravstvena zaštita sa pomenutim zemljama, regulisana po principu reciprociteta, značida osiguranici jedne države ugovornice koji su sa privremenim boravkom na teritoriji druge dr-žave ugovornice mogu da koriste hitnu i neophodnu zdravstvenu zaštitu na osnovu sporazu-ma i to na teret one države ugovornice na čijoj teritoriji borave.

212 Ljiljana Stojanović, Velibor Stošić, op. cit., str. XI i XII;

SOCIJALNO PRAVO

257

Izuzetak, u prethodno navedenom smislu je Mađarska. Naime, princip reciprocitetaprimenjuje se kada su u pitanju bolnički troškovi i troškovi prevoza sanitetskim vozilom ,koje snosi nadležni nosilac osiguranja ( sa Mađarskom je parafiran novi Sporazum o so-cijalnom osiguranju kojim je način obračuna troškova zdravstvene zaštite regulisan poprincipu osiguranja).

Da bi državljani navedenih država ostvarili pravo na zdravstvenu zaštitu potrebno je daposeduju urednu putnu ispravu i dokaz da su osigurani u svojoj državi . Kada se ukaže po-treba za zdravstvenom zaštitom, stranci su dužni da se sa putnom ispravom i dokazom da suosigurani u svojoj državi, takođe obrate Filijali RZZO u mestu gde treba da im se pruži zdrav-stvena zaštita. Filijala će im izdati potvrdu na osnovu koje će koristiti zdravstvenu zaštitu uzdravstvenim ustanovama ( INO-1 ).

Zdravstvena zaštita sa ovim zemljama je ograničena na hitnu i neophodnu zdravstvenuzaštitu kada se radi o privremenom boravku.

Kada se radi o osiguranicima jedne zemlje ugovornice koji su sa stalnim boravkomu drugoj državi ugovornici ( službeni predstavnici , penzioneri ), njima se na osnovu do-kaza o osiguranju i putne isprave izdaje zdravstvena knjižica.

Osiguranici ovih država za vreme stalnog boravka imaju isti obim prava kao i našiosiguranici. Zdravstvene usluge im se mogu naplatiti samo u onim slučajevima u kojimase naplaćuju i domaćim osiguranicima.

Troškove zdravstvenih usluga za ove osiguranike zdravstvenim ustanovama plaćaRepublički zavod za zdravstveno osiguranje.

4.2.3. Princip refundacije

Po principu refundacije zaključeni su ugovori o socijalnom osiguranju sa Švajcar-skom , Švedskom , Norveškom i Danskom

Stranci iz pomenutih zemalja za vreme privremenog boravka u Republici Srbiji pla-ćaju sve troškove zdravstvenih usluga, s tim što su zdravstvene ustanove dužne da im iz-daju račune za pružene usluge na osnovu kojih u svojoj zemlji osiguranja imaju pravo narefundaciju istih.

Penzioneri ovih kao i drugih zemalja sa kojima naša zemlja nije zaključila sporazumo socijalnom osiguranju ili sporazumom nije regulisano pitanje zdravstvenog osiguranja, a imaju prebivalište odnosno trajni boravak u našoj zemlji ostvaruju zdravstvenu zašti-tu u skladu sa odredbama Zakona o zdravstvenom osiguranju ( član 17. tačka 23. Zako-na o zdravstvenom osiguranju ).

4.3. Privremeni boravak u inostranstvu

4.3.1. Privremeni boravak osiguranih lica Srbije u inostranstvu

Kao privremeni boravak u drugoj državi smatra se turistički, službeni ili bilo kojidrugi boravak koji ne podrazumeva preseljenje u drugu državu.

Pravo na zdravstvenu zaštitu za vreme privremenog boravka u inostranstvu imajusva lica koja su osigurana u Srbiji u slučaju hitne medicinske pomoći.

Zakon o zdravstvenom osiguranju predviđa posebne uslove za korišćenje zdravstvene zaš-tite u inostranstvu.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

258

Naime, u skladu sa članom 65. Zakona o zdravstvenom osiguranju, pre odlaska u inostran-stvo mora se utvrditi zdravstveno stanje osiguranog lica, tj. mora se utvrditi da lice koje putujeu inostranstvo „ne boluje od akutne blesti, hronične bolesti u akutnoj fazi i drugih poremećajazdravstvenog stanja koje zahtevaju lečenje ili stalni lekarski nadzor“.

Procenu zdravstvenog stanja utvrđuje prvostepena lekarska komisija matične filijale.U praksi to izgleda ovako:a) prvo, osigurano lice mora otići kod svog izabranog lekara koji vrši prepis zdravstvenog

kartona, odnosno konstatuje da li osigurano lice boluje od hronične bolesti i navodi da li je osi-gurano lice bilo bolesno u prethodnih godinu dana;

b) istu proceduru treba sprovesti i kod izabranog lekara stomatologa, koji daje mišljenje ostanju zuba (to može biti i lekar iz privatne prakse, s obzirom na to da lica starija od 18 godinanemaju pravo na stomatološke nadoknade).

c) sa zdravstvenom knjižicom i popunjenim obrascem osigurano lice ide na lekarsku ko-misiju, koja daje svoju ocenu da li će Republički zavod za zdravstveno osiguranje snositi troš-kove eventualnog hitnog lečenja u inostranstvu.

Ukoliko osigurano lice putuje u zemlju sa kojom imamo zaključen sporazum o socijal-nom osiguranju, u filijali Republičkog zavoda izdaje obrazac po sporazumu. Ukoliko putujete uzemlju sa kojom Srbija nema takav sporazum, osiguranom licu izdaje se obrazac-potvrda OZ –12. Potvrda se izdaje na period od 90 dana (član 66. stav 2. Zakona).

Prema članu 67. Zakona o zdravstvenom osiguranju, ukoliko nije sprovedena potrebna pro-cedura, osiguranik nema pravo na naknadu troškova lečenja u slučaju pružanja hitne medicin-ske pomoći.

Međutim, većina sporazuma, pored toga što predviđa da osigurano lice za vreme privre-menog boravka u drugoj družavi ima pravo za zdravstvenu zaštitu u slučaju da njegovo stanjezahteva hitno pružanje zdravstvene zaštiti, pod uslovom da nije otišlu u tu državu radi le-čenja, reguliše i postupak naknadnog izdavanja potvrde o upućivanju na lečenje u inostranstvo.To praktično znači da, kada je osigurani slučaj nastao u inostranstvu, a lice nije prethodno pri-bavilo odgovarajuću potvrdu, na zahtev inostranog nosioca osiguranja, lekarska komisija ceninastali slučaj i na osnovu njene saglasnosti naknadno se izdaje potvrda o pravu na korišćenjezdravstvene zaštite u inostranstvu.

Posebno pitanje predstavlja pojam hitnosti, koji se, na osnovu odredbe člana 53. Zakona ozdravstvenom osiguranju, definiše kao trenutna medicinska pomoć koja se pruža da bi se izbe-glo dovođenje osiguranog lica u životnu opasnost, odnosno nepopravljivo ili ozbiljno slabljenjeili oštećenje njegovog zdravlja ili smrt.

Možemo zaključiti: a) ukoliko osigurano lice ima odgovarajuću potvrdu možete biti sigur-no da eventualno hitno lečenje neće platiti (ukoliko putuje u zemlju sa kojom imamo zaključenmeđudržavni sporazum), odnosno da će mu eventualni troškovi biti refundirani – uz umanjenjeza 5%, na ime učešća građana u troškovima zdravstvene zaštite (za zemlje sa kojim nije zaklju-čen sporazum o socijalnom osiguranju).

4.3.2. Privremeni boravak inostranih osiguranih lica u Srbiji

Da bi ostvarili pravo na zdravstvenu zaštitu u Srbiji, inostrani osiguranici treba da od svo-jih nosilaca zdravstvenog osiguranja pribave dvojezični obrazac-potvrdu o pravu na korišće-nje zdravstvene zaštite za vreme privremenog boravka u našoj zemlji.

SOCIJALNO PRAVO

259

Osiguranici ovih država za vreme privremenog boravka u Srbiji, kao i naši osigurani-ci u tim zemljama, imaju pravo na hitnu i neophodnu zdravstvenu zaštitu.

Kada je u pitanju primena konvencije sa Francuskom, a reč je o privremenom borav-ku, vrši se direktna naplata zdravstvenih usluga od francuskih osiguranika – turista i isposta-vlja im se račun . Našim osiguranicima koji su upućeni na rad u Francusku kao i francuskimosiguranicima upućenima na rad u Srbiju, zdravstvene usluge se ne naplaćuju već se troškovizdravstvene zaštite obračunavaju i nadoknađuju između nosilaca osiguranja.

Sa potvrdom, kada se ukaže potreba za zdravstvenom zaštitom, lica su dužna da se obra-te mesno nadležnoj filijali Republičkog zavoda, gde im ista biva zamenjena obrascem INO-1,na osnovu kojeg koristite zdravstvenu zaštitu u zdravstvenoj ustanovi u mestu svog privreme-nog boravka.

Republički zavod, u 2010. godini, izdao je 25.462 INO obrazaca, odnosno zamenio po-tvrde o pravu na korišćenje zdravstvene zaštite ino- osiguranicima.

Zdravstvena ustanova pruža zdravstvenu zaštitu osiguranicima ovih država na osnovu po-tvrde prethodno dobijene u filijali RZZO u mestu gde treba da se pruži zdravstvena zaštita, od-nosno gde je prijavljen privremeni boravak.

Izuzetno, samo u hitnim slučajevima kada osiguranik zbog hitnosti nije zamenio potvrdu, zdravstvena ustanova prima osiguranika i na osnovu dvojezične potvrde i odmah obaveštavamesno nadležnu filijalu .

Takođe, samo u hitnim slučajevima kada osiguranik ne poseduje potvrdu, zdravstvenaustanova se obraća Filijali sa dokazom o osiguranju kao i medicinskom dokumentacijom, ka-ko bi Filijala pokrenula postupak kod nadležnog nosioca za naknadnim izdavanjem potvrde ipreuzimanjem troškova lečenja njegovog osiguranika.

4.4. Lica koja su upućena na rad u drugu državu

Međunarodni sporazumi predviđaju da se na upućene radnike, izuzetno, primenjuju pro-pisi zemlje u kojoj se nalazi poslodavac koji ih je uputio na rad u drugu državu, mada je opštepravilo da se na zaposlenog primenjuju propisi zemlje rada. Na navedene izuzetke ne prime-njuju propisi mesta rada:

a) zaposlene upućene na radu u drugu državu ugovornicu i na njih se primenjuju pravnipropisi prve države ugovornice (zakonodavstvo države sedišta poslodavca),

b) lica koja privremeno obavljaju samostalnu delatnost na teritoriji druge države ugovor-nice (zakonodavstvo države gde je registrovana samostalna delatnost),

c) lica zaposlena kod poslodavca u preduzeću za vazdušni i kopneni saobraćaj, kada suupućena u drugu dražavu ugovornicu,

d)posadu broda i druga lica zaposlena na brodu (zakonodavstvo države čiju zastavu nosibrod),

e) lica koja obavljaju poslove utovara i istovara broda, popravke ili nadzora broda (zako-nodavstvo države kojoj pripada luka),

f) lica zaposlena na teritoriji jedne države u poslovnici ili stalnom predstavništvu preduze-ća čije je sedište na teritoriji druge države ugovornice (zakonodavstvo države sedišta preduze-ća),

g) zaposlene u državni i javnim službama (zakonodavstvno države koja ih je uputila),

DR RAJKO KOSANOVIĆ

260

h) zaposlene u dirplomatskoj misiji i konzularnom predstavništvu (zakonodavstvo državekoja ih je uputila).

Upućivanje se vrši za perod od 24 meseca (12 meseci za lica koja obavljaju samostalnudelatnost) i može se produžiti uz saglasnost nadležnog nosioca. Zakon o zdravstvenom osigu-ranju predviđa da se potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite izdaje najduže za period od 12meseci.

S druge strane, ukoliko se radnik upućuje na rad u zemlju sa kojom nije zaključen spora-zum o socijalnom osiguranju, on, kao i članovi njegove porodice, imaju pravo na hitnu zdrav-stvenu zaštitu (član 63. Zakona), ako je:

- zaposlen u domaćem ili mešovitom privrednom društvu, ustanovi, drugoj organizaci-ji ili kod preduzetnika (detaširani radnici), upućen na rad,

- zaposlen u domaćinstvu domaćeg državljanina na službi u toj zemlji, kod međunarod-nih i stranih organizacija, odnosno poslodavca, upućen na rad,

- upućen na školovanje, stručno usavršavnje i specijalizaciju ili- na službenom putu.U slučaju upućivanja radnika na rad u inostranstvo poslodavac mora doneti Rešenje o

upućivanju, uz koje zaposleni mora dostaviti i izveštaj izabranog lekara opšte prakse i izabra-nog lekara stomatologa, sa kojima lično mora izaći na nadležnu lekarsku komisiju, prema pre-bivalištu (nekada je bilo prema sedištu poslodavca). Pored ovih dokumenata popunjava se i pri-java odnosno prijavljuje se promena u obrascu prijave.

Bez obzira što sama procedura nije mnogo drugačija od procedure koja se sprovodi zaprivremeni boravak u inostranstvu, ukoliko Lekarska komisija oceni da lice nema pravo nazdravstveno osiguranje tokom rada u inostransvu, ono će samo snositi troškove svog lečenja.

4.5. Stalni boravak u inostranstvu

U ovu kategoriju osiguranih lica spadaju:- korisnici penzije koji su penziju ostvarili u drugoj državi,- članovi porodice korisnika penzije koji su penziju ostvarili u drugoj državi i- članovi porodice lica koja rade u drugoj državi.Sporazumima je predviđena sledeća procedura: penzioner države sa kojom Srbija ima za-

ključen međunarodni sporazum, obraća se Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje,tačnije matičnoj filijali prema prebivalištu, gde podnosi sledeću dokumentaciju:

a) fotokopiju rešenja o utvrđivanju prava na penziju, kao i ček od penzije ib) fotokopiju lične karte.c) za članove porodice potrebno je dostaviti izvod iz Matične knjige venčanih, odnosno

rođenih, a za decu do 26 godina starosti i potvrdu o školovanju.Osigurano lice u zemlji prebivališta ostvaruje pravo na pun obim zdravstene zaštite, a u

zemlji gde je osiguran ima pravo na hitnu zdravstvenu zaštitu. Na primer, ako korisnik penzi-je isključivo prema pravnim propisima Srbije ima prebivalište u Crnoj Gori, on će na osnovuodredbava bilateralnog sporazuma imati pravo na punu zdravstvenu zaštitu u Crnoj Gori, a uSrbiji će imati pravo na hitne zdravstvene usluge. Ista je situacija i sa drugim republikama biv-še SFRJ.

SOCIJALNO PRAVO

261

U postupku ostvarivanja prava ove kategorije osiguranih lica najveći problem nastaje ka-da se u postupku utvrđivanje prebivališta utvrdi da imaju tzv. dvostruko prebivalište. To se naj-češće dešava u slučaju primene sporazuma sa državama sa prostora bivše SFRJ. U postupkuuvrđivanja prava obe zemlje utvrđuju postojanje prebivališta, i ukoliko se utvrdi da lice imadvostruko prebivalište, ono se može osigurati samo u zemlji gde je ostvarilo pravo na penziju.U Srbiji pitanje prebivališta je regulisano Zakonom o prebivalištu i boravištu građana213 gde jeodređeno da lice može imati samo jedno prebivalište. To bi značilo da ukoliko lice ima prija-vljeno prebivalište u Srbiji, do odjave tog prebivališta ne može da ostvari zdravstvenu zaštituu drugoj državi, po istom osnovu.

Osiguranicima koji su korisnici samostalnih penzija i članovima njihovih porodica, sa iz-uzetkom onih iz Rumunije, koji stalno žive u Srbiji , kao i članovima porodica radnika nave-denih zemalja koji žive u našoj zemlji, na osnovu dvojezičnog obrasca-potvrde o pravu nakorišćenje zdravstvene zaštite za vreme trajnog boravka u našoj zemlji, izdaje se zdrav-stvena knjižica. Troškove zdravstvenih usluga za ove osiguranike zdravstvenim ustanovamaplaća Republički zavod za zdravstveno osiguranje.

U 2010.godini ukupno je izdato 1246 zdravstvenih knjižica na osnovu prijava ino osigu-ranika – potvrda o pravu na korišćenje zdravstvene zaštite u Republici Srbiji, detaširanim rad-nicima.

Inostrani osiguranici koji trajno borave u Republici Srbiji koriste zdravstvenu zaštitu uskladu sa međunarodnim sporazumima u istom obimu kao i osiguranici Zavoda. Od ukupno41.236 osiguranih lica (34.790 osiguranika i 6.446 članova porodice), najveći broj lica-osigu-rano je po sporazumima sa bivšim republikama SFRJ i Nemačkom214.

Osiguranici Zavoda koji trajno borave u inostranstvu u zemlji sa kojom je potpisan me-đunarodni sporazum takođe koriste zdravstvenu zaštitu u istom obimu kao i osiguranici zemljeu kojoj imaju trajni boravak. Od ukupno 16.319 penzionera i članova porodice najveći broj li-ca osiguran je po sporazumu sa bivšim republikama SFRJ, a manji broj sa, Nemačkom , Fran-cuskom , Austrijom i dr215.

4.6. Pravo na zdravstvenu zaštitu u slučajupovrede na radu i profesionalne bolesti

Pravo na zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu i profesionalne bolesti, odnosi sena korišćenje zdravstvene zaštite u slučaju kada lice koje je osigurano prema pravnim propisi-ma jedne države na teritoriji druge države ugovornice, gde ima prebivalište ili boravište, kori-sti zdravstvenu zaštitu. Troškove te zdravstvene zaštite snosi nosilac zemlje gde je lice osigu-rano, odnosno po čijim je propisima utvđeno pravo na osnovu povrede na radu ili profesional-ne bolesti.

213 („Službeni glasnik SRS“ 44/77),214 Od ukupno 41.236 penzionrera, 13.793 osigurano je po sporazumu sa Hrvatskom, 10.024 po sporazumu

sa Bosnom i Hercegovinom, 7.626 po sprazumu sa Austrijom, 7.426 po sprazumu sa Nemačkom, 1.553 po spora-zumu sa Makedonijom, 1.313 po sprazumu sa Francuskom itd.

215 Najveći broj lica osiguran je po sporazumu sa Bosnom i Hercegovinom (7.757 lica), a zatim po sporazu-mima sa Hrvatskom (4.630), Crnom Gorom (1.940), Makedonijom (1.535), Nemačkom (32) itd.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

262

4.7. Lečenje osoblja diplomatsko- konzularnih predstavištava ( DKP )

U zavisnosti od toga da li je naša zemlja zaključila sporazum o besplatnom lečenju oso-blja DKP na bazi reciprociteta ili ne, razlikujemo dve situacije :

a) - sa zemljama sa kojima je zaključen poseban sporazum o besplatnom pružanju zdrav-stvenih usluga osoblju DKP ili su oni obuhvaćeni Sporazumom o socijalnom osiguranju, ovojkategoriji lica se izdaju zdravstvene knjižice i oni imaju isti obim prava kao i naši osiguranicii troškovi njihovog lečenja padaju na teret RZZO.

Sada su na snazi Sporazumi o recipročnom pružanju besplatne zdravstvene zaštite diplo-matsko-konzularnom osoblju sa Rusijom, Irakom, Korejom i Rumunijom.

b) - Članovi DKP zemalja sa kojima ne postoji međunarodni sporazum o socijalnom osi-guranju niti poseban sporazum o besplatnom pružanju zdravstvenih usluga, sami snose troš-kove zdravstvene zaštite .

4.8. Nadoknada troškova zdravstvene zaštite (princip osiguranja)

Republički zavod vrši nadoknadu troškova zdravstvene zaštite od inostranih nosi-laca zdravstvenog osiguranja i to :

1) u stvarnim iznosima - svi troškovi se obračunavaju u iznosima koji su fakturisa-ni, po cenama po kojima se fakturišu zdravstvene usluge za domaće osiguranike :

a) za sve kategorije osiguranika Italije, Češke, Makedonije i Crne Gore, bilo dase radi o osiguranicima koji privremeno borave u našoj zemlji i koriste zdravstvenu zašti-tu na osnovu potvrde (bolesničkog- zdravstvenog lista) ili pak trajno borave i koristezdravstvenu zaštitu na osnovu zdravstvene knjižice;

b) za osiguranike Austrije, Nemačke, Belgije, Francuske , Rumunije , Hrvatske iBosne i Hercegovine koji privremeno borave i koriste zdravstvenu zaštitu na osnovu po-tvrde (bolesničkog-zdravstvenog lista ).

2) - u paušalnim iznosima - troškovi se obračunavaju na bazi prosečnih godišnjih,odnosno mesečnih troškova zdravstvene zaštite u zemlji u kojoj se pružaju usluge ili u ze-mlji nadležnog nosioca, pojedinačno za svakog ili po prosečnoj porodici, za osiguranikeAustrije , Nemačke, Belgije , Francuske, Hrvatske i Bosne i Hercegovine koji stalnoborave i koriste zdravstvenu zaštitu na osnovu zdravstvenih knjižica .

Osnovni elementi za utvrđivanje paušalnih iznosa naknade su: ukupni troškovi zdrav-stvene zaštite ( troškovi povrede na radu nisu uključeni u troškove davanja) i prosečan brojosiguranih lica. Organi za vezu država ugovornica utvrđuju visinu mesečnog paušalnog iz-nosa za svaku kalendarsku godinu na osnovu službenih statističkih podataka. Troškovi seobračunavaju na godišnjem nivou, a pored dugovanih iznosa plaćaju se i akontacije za na-redni obračunski period .

Prema Sporazumu zaključenim sa Nemačkom, na primer, koji se primenjuje od1.7.1983. godine, paušalni iznosi obračunavaju se na sledeći način:216

216 Zbirka međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju – sa komentarom, Beograd, 1996., str. 198.

SOCIJALNO PRAVO

263

a) Troškovi davanja u naturi (uključujući opremu za novorođenčad), koje su zajedni-ce zdravstvenog osiguranja imale prema službenoj statistici u roku jedne kalendarske go-dine za osiguranike i njihove članove porodice koji imaju pravo na davanja, smanjuju seza iznos koji otpada na nesreće na radu. Troškovi davanja u naturi ne mogu se uključitiako su odobravani na teret socijalnog osiguranja drugih država. Iznos koji se potom dobi-ja deli se odgovarajućim brojem lica koja imaju pravo na davanja i brojem 12.

b) Izračunati iznos po tački a) množi se sa brojem članova porodice koji, u prosekuza celu Jugoslaviju, dolaze na prosečnu jugoslovensku porodicu utvrđenu poslednjim sta-tističkim popisom stanovništva.

c) izračunati iznos po tački b) smanjuje se za 0,5% za slučajeve u kojima nemačkebolesničke blagajne treba da pružaju članovima porodice davanja u naturi kada oni privre-meno borave u Saveznoj Republici Nemačkoj ili tu stanuju, ukoliko jedan deo članova po-rodice prebiva u Jugoslaviji.

Troškovi zdravstvene zaštite iskazuju se u nacionalnoj valuti, a plaćanje se vrši u kon-vertibilnoj valuti, prema kursu koji važi na dan doznake.

Iznos paušalne naknade u okviru Evropske unije utvrđuje se na osnovu Uredbe EEZbroj 574/72, od strane Upravne komisije za socijalno osiguranje radnika migranata, a nazahtev nosioca osiguranja svake države. Iznos paušalne naknade objavljuje se u Službe-nom listu EU.

U većini evropskih zemalja posebno se obračunava paušalna naknada za: a) aktivneosiguranike, odnosno zaposlene i članove njihovih porodica i b) penzionere i članove nji-hovih porodica.

U 2010. godini obavljani su poslovi razmene obračunske dokumentacije i plaća-nja/naplate sa nosiocima osiguranja/organima za vezu jedanaest zemalja (Austrija, Belgi-ja, BiH, Luksemburg, Makedonija, Nemačka, Francuska, Holandija, Hrvatska i Crna Go-ra). Sa Italijom, Mađarskom i Rumunijom, obračun troškova u praksi se ne sprovodi većviše godina. Sporazum sa Slovenijom je stupio na snagu krajem godine.

Zavod je u protekloj godini inostranim nosiocima zdravstvenog osiguranja, za pruže-ne usluge zdravstvene zaštite njihovim osiguranicima, ispostavio oko 56.000 pojedinačnihobračuna troškova Izuzetno, za nemačke osiguranike troškovi obračunati su za četiri go-dine, a za holandske i belgijske osiguranike za tri godine.

Za slučajeve pružanja usluga zdravstvene zaštite osiguranim licima Zavoda u ino-stranstvu, Zavod je primio oko 14.000 pojedinačnih obračuna troškova (oko 5.100 obra-čuna stvarnih troškova i paušalne obračune za oko 8.600 lica, odnosno porodica).

Plaćanje, odnosno naplata troškova zdravstvene zaštite u 2010. godini uspešno jeobavljeno. Ostvareni prihodi iznose blizu 10 miliona EVRA. Rashodi su oko 3,5 milionaEVRA. U 2010. godini, posle trinaest godina prekida, izvršeno i plaćanje međusobnih oba-veza po osnovu troškova zdravstvene zaštite sa francuskim nosiocima osiguranja.217

217 Izveštaj o radu Upravnog odbora i o izvršenom nadzoru Nadzornog odbora Republičkog zavoda za zdrav-stveno osiguranje za 2010. godinu, Beograd, mart 2011., strna 12.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

264

U praksi naplate računa za zdravstvene usluge, devedesetih godina prošlog veka, naj-veće slabosti po pitanju konvencija, ispoljene su u evidentiranju i naplati računa od ino-stranih nosilaca osiguranja .

Potrebno je da zdravstvene ustanove kao i Apotekarska ustanova kada su u pitanjuizdati recepti po konvencijama, posebno evidentiraju i posebno fakturišu Republičkom za-vodu za zdravstveno osiguranje sve zdravstvene usluge po konvencijama, bilo da su pru-žene na osnovu potvrde (bolesničkog - zdravstvenog lista ) ili zdravstvenih knjižica218.

Zavod za socijalno osiguranje, kao republički organ za vezu u sprovođenju i primenimeđunarodnih ugovora i sporazuma o socijalnom osiguranju, u okviru svoje nadležnosti,pored ostalog, prikuplja sve podatke o troškovima zdravstvene zaštite, objedinjuje ih i do-stavlja inostranim nosiocima osiguranja. Podaci o nacionalnim troškovima zdravstvenezaštite predstavljaju osnov za naknadu troškova između ugovornih strana.

Visina paušalne naknade izračunava se kao količnih ukupnih troškova zdravstvenezaštite u kalendarskoj godini i prosečnog broja osiguranih lica u istoj godini.

Objektivno utvrđivanje ukupnih i stvarno izvršenih izdvajanja za zdravstvenu zaštituna nivou Srbije, prethodnih godina u velikoj meri bilo je onemogućeno zbog:

a) nepotpunog i nerealnog obuhvata troškova zdravstvene zaštite;b) neekonomskih i višestruko potcenjenih cena zdravstvenih usluga; ic) nepouzdanih evidencija o osiguranim licima.Imajući u vidu da su troškovi zdravstvene zaštite u Srbiji opredeljujući element za

utvrđivanje visine paušalne naknade koju plaćaju inostrani nosioci zdravstvenog osigura-nja za zdravstvenu zaštitu članova porodice radnika na privremenom radu u inostranstvui inostrane penzionere i članove njihovih porodica koji žive u Srbiji, jasno je da su, zbogprethodno navedenih faktora, pozitivni finansijski efekti primene međunarodnih sporazu-ma o socijalnom osiguranju znatno umanjeni.

U 1997. godini, na primer, visina mesečne paušalne naknade za inostrane osigurani-ke koji žive u Austriji i njihove članove porodice iznosila je oko 228 DEM, a za korisnikepenzije oko 539 DEM, dok je mesečna paušalna naknada troškova koju potražuje jugoslo-venski nosilac socijalnog osiguranja iznosila 6,6 DEM.219

Nepotpun obuhvat troškova zdravstvene zaštite uslovljen je činjenicom da se eviden-tiraju isključivo rashodi za zdravstvenu zaštitu koje iskazuje zavod, odnosno fond, a neuključuju direktni troškovi stanovništva po osnovu korišćenja usluga u privatnoj praksi iu državnim zdravstvenim ustanovama kao i gubici zdravstvenih ustanova.

U ukupne rashode za zdravstvenu zaštitu, prema tome, obuhvaćena su samo dozna-čena sredstva zdravstvenim ustanovama po osnovu ugovora o pružanju zdravstvenih uslu-ga zaključenim sa nosiocima osiguranja, ali ne i prihodi zdravstvenih ustanova ostvarenih

218 Shodno Uputstvu o fakturisanju, zdravstvena ustanova elektronsku fakturu za pruženu zdravstvenu zašti-tu strancu, dostavlja matičnoj filijali , a jedan primerak papirne fakture dostavlja filijali koja je izdala potvrdu, obra-zac INO 1.

219 Savezni zavod za socijalno osiguranje: Nacrt izveštaja o sistemu dobijanja podataka i načinu iskazivanjatroškova zdravstvene zaštite sa predlogom mera za njihovu reviziju, Beograd, 2001., str. 4.

SOCIJALNO PRAVO

265

i od: participacije, od stanovništva po osnovu pruženih zdravstvenih usluga izvan osigu-ranja, od imovine, zakupa, donacija i iz drugih izvora, a koje zdravstvene ustanove koristeu obavljanju zdravstvene delatnosti.

Poseban problem je činjenica da se rashodi zdravstvenog osiguranja ne iskazuju pokategorijama osiguranika. Rashodi zdravstvene zaštite na primer penzionera znatno su vi-ši od rashoda zdravstvene zaštite radno aktivnog stanovništva, a što smo videli i na prime-ru visine paušalne naknade u Austriji.

Radi otklanjanja uočenih nedostataka potrebno je: obuhvatiti sve troškove zdravstve-ne zaštite, na način na koji to čine i ostale zemlje, a pre svih zemlje Evropske unije; po-boljšati postojeće evidencije osiguranih lica; preći na iskazivanje rashoda zdravstvene zaš-tite po kategorijama osiguranika; izraditi novi cenovnik zdravstvenih usluga; izvršiti iz-menu i dopunu pravne regulative u oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja iračunovostva u pravcu usaglašavanja sa standardima i normativima Evropske unije i pred-uzeti druge mere.

Obračun naknada između zemalja ugovornica prate i drugi problemi kao što su: re-klamacije inostranih nosilaca osiguranja, koje često imaju za cilj prolongiranje rokovaobračuna i plaćanja (zbog primene ugovornog principa da se troškovi zdravstvene zašti-te iskazuju u nacionalnoj valuti, a plaćanje vrši u konvertibilnoj valuti prema važećemkursu u momentu plaćanja i zbog izrazito nestabilnog pariteta dinara prema konvertibil-nim valutama, potraživanja od inostranih nosilaca osiguranja u velikoj meri su obezvre-đivana) i neredovno dostavljanje obračunske dokumentacije od strane inostranog nosio-ca osiguranja (na primer nemački nosilac osiguranja je u 1998. godini dostavio obračun-sku dokumentaciju paušalnih naknada za period od 1994. do 1997. godine, što je uslovi-lo da veliki deo svoje aktivnosti Zavod usmeri na obradu i dostavljanje te dokumentaci-je svojim filijalama.220

4.9. Državljani zemalja sa kojima nisu zaključeni sporazumi o socijalnom osiguranju

Posebnu kategoriju predstavljaju strani državljani iz zemalja sa kojima Srbija nemazaključene međunarodne ugovore o socijalnom osiguranju. Državljani tih zemalja koristezdravstvenu zaštitu u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti (član 238 - 242).

Strancima se pruža zdravstvena zaštita na način pod kojim se ista pruža građanimaRepublike Srbije.

Stranci sami snose troškove za pruženu, hitnu medicinsku pomoć kao i za druge vr-ste zdravstvenih usluga koje se njima pružaju na njihov zahtev.

Ako zdravstvena ustanova nije mogla naplatiti naknadu za ukazanu hitnu medicin-sku pomoć od stranca, zbog toga što on nema potrebna novčana sredstva , ona se sa zah-tevom i dokazom o pruženoj usluzi obraća Ministarstvu zdravlja kako bi se naknadaplatila iz budžeta Republike. Po izvršenoj isplati naknade zdravstvenoj ustanovi, Mini-starstvo preduzima mere preko nadležnih organa da od stranca naplati ove troškove u ko-rist budžeta.

220 Izveštaj o radu i finansijskom poslovanju RZZO za 1999. godinu, Beograd, 2000., str. 21.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

266

Tabela 54: Konvencije o socijalnom osiguranju koje je zaključila Republika Srbija

SOCIJALNO PRAVO

267

Zemlja Naziv sporazuma Oblast koju reguliše

1. Austrija

Sporazum izme u Savezne Republike Jugoslavije i Republike Austrije o socijalnom osiguranju, „Službeni list SRJ“ – Me unarodni ugovori,broj 7/98

zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za slu aj nezaposlenosti

2. Belgija

Konvencija o socijalnom osiguranju izme u Jugoslavije i Belgije, „Službeni list FNRJ“ – Me unarodni ugovori, broj 7/56


3. Bosna i Hercegovina

Sporazum izme u Savezne Republike Jugoslavije i Bosne i Hercegovine o socijalnom osiguranju, „Službeni list SRJ“ – Me unarodni ugovori, broj 7/2003


4. Bugarska

Konvencija o socijalnom osiguranju izme u Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Bugarske, „Službeni list FNRJ“ – Me unarodni ugovori, broj 8/58


5. Velika Britanija

Konvencija o socijalnom osiguranju izme u Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, „Službeni list FNRJ“ – Me unarodni ugovori, br. 7/58 i 10/60


6. Danska

Konvencija izme u Socijalisti ke Federativne Republike Jugoslavije i Kraljevine Danske o socijalnom osiguranju, „Službeni list SFRJ“ – Me unarodni ugovori, broj 5/80


7. Egipat

Sporazum o socijalnom osiguranju izme u Socijalisti ke Federativne Republike Jugoslavije i Arapske Republike Egipat, „službeni list SFRJ“ – Me unarodni ugovori, broj 12/88

penzijsko i invalidsko osiguranje

8. Italija

Konvencija o socijalnom osiguranju izme u Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Republike Italije, „službeni list SFRJ“ – Me unarodni ugovori, broj 1/59


9. Kipar

Sporazum izme u Republike Srbije i Republike Kipar o socijalnoj sigurnosti, „službeni glasnik RS“ – Me unarodni ugovori, broj 12/2010

penzijsko i invalidsko osiguranje, osiguranje za slu aj nezaposlenosti

DR RAJKO KOSANOVIĆ

268

10. Libija

Sporazum o socijalnom osiguranju izme u Socijalisti ke Federativne Republike Jugoslavije i Velike Socijalisti ke Narodne Libijske Arapske Džamahirije, „Službeni list SFRJ“ – Me unarodni ugovori, broj 1/90

penzijsko i invalidsko osiguranje

11. Luksemburg

Sporazum izme u Srbije i Crne Gore i Velikog Vojvodstva Luksemburg o socijalnom osiguranju, „Službeni list SCG“ – Me unarodni sporazumi broj SCG 10/04


12. Ma arska

Konvencija izme u Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Ma arske o ure enju pitanja socijalnog osiguranja njihovih državljana, „Službeni list FNRJ“ – Dodatak, br.8/58, 5/59, „Službeni list SFRJ“ – Me unarodni ugovori i drugi sporazumi br. 3/60 , 9/64, 33/75

zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje

13. Makedonija

Sporazum izme u Savezne Republike Jugoslavije i Republike Makedonije o socijalnom osiguranju, „Službeni list SRJ“ – Me unarodni ugovori, broj 1/2001


14. Nema ka

Sporazum izme u Socijalisti ke Federativne Republike Jugoslavije i Savezne Republike Nema ke o socijalnom obezbe enju, „Službeni list SFRJ“ – Me unarodni ugovori, br. 9/69, 4/76


15. Norveška

Konvencija izme u Socijalisti ke Federativne Republike Jugoslavije i Kraljevine Norveške o socijalnom osiguranju, „Službeni list SFRJ“ – Me unarodni ugovori, broj 22/75


16. Panama

Sporazum o saradnji na podru ju socijalnog osiguranja izme u Socijalisti ke Federativne Republike Jugoslavije i Republike Paname, „Službeni list SFRJ“ – Me unarodni ugovori, broj 11/77

sporazum o izbegavanju dvostruke uplate doprinosa

17. Poljska

Konvencija o socijalnom osiguranju izme u VladeFederativne narodne Republike Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Poljske, „Službeni list FNRJ“ – Me unarodni ugovori, broj 9/58


18. Rumunija

Sporazum izme u Vlade Socijalisti ke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Socijalisti ke Republike Rumunije o saradnjji u oblasti zdravstvenog osiguranja, „Službeni list SFRJ“ – Me unarodni ugovori, broj 13/77

zdravstveno osiguranje

* U tabeli je dat pregled samo za oblast zdravstvenog osiguranja, penzijskog i invalidskog osiguranja i osiguranjaza slučaj nezaposlenosti

Pored navedenih sporazuma, Republika Srbija je zaključila i sporazum o socijalnom osiguranju sa Turskom,koji je u postupku ratifikacije, nakon čega će stupiti na snagu.

Stupanjem na snagu Sporazuma između Republike Srbije i Republike Slovenije o socijalnom osiguranju – 1.novembra 2010. godine, pokrivene su sve republike bivše SFRJ.

SOCIJALNO PRAVO

269

19. Slova ka

Konvencija o socijalnom osiguranju izme u Federativne Narodne Republike Jugoslavije i ehoslova ke Republike, „Službeni list FNRJ“ – Dodatak, broj 1/58


20. Slovenija

Sporazum izme u Republike Srbije i Republike Slovenije o socijalnom osiguranju, „Službeni glasnik RS“ broj 111/09


21. Francuska

Opšta konvencija o socijalnom osiguranju izme u Francuske i Jugoslavije, „Službeni Vesnik FNRJ“ Broj 4/51, „Službeni list SFRJ“ – Me unarodni ugovori, br. 1/67, 17/71, 22/75, 7/77, 5/79 i 9/90


22. Holandija

Konvencija o socijalnom osiguranju izme u Socijalisti ke Federativne Republike Jugoslavije i Kraljevine Holandije, „Službeni list SFRJ“ – Me unarodni ugovori, broj 11/80


23. Hrvatska

Sporazum izme u Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske o socijalnom osiguranju, sporazum se primenjuje od 01.05.2003. „Službeni list SRJ“ – Me unarodni ugovori, broj 1/2001.


24. Crna Gora

Sporazum izme u Republike Srbije i Republike Crne Gore o socijalnom osiguranju, „Službeni glasnik RS“ - Me unarodni ugovori broj 102/2007


25. eška

Sporazum izme u Savezne Republike Jugoslavije i eške Republike o socijalnom osiguranju, „Službeni list SRJ“ – Me unarodni ugovori, broj 7/2002


26. Švajcarska

Konvencija o socijalnom osiguranju izme u Socijalisti ke Federativne Republike Jugoslavije i Švajcarske Konfederacije, „Službeni list SRJ“ – Me unarodni ugovori, br. 8/63 i 12/84

penzijsko i invalidsko osiguranje, osiguranje za slu aj povrede na radu i profesionalne bolesti

27. Švedska

Konvencija izme u Socijalisti ke Federativne Republike Jugoslavije i Kraljevine Švedske o socijalnom osiguranju, „Službeni list SFRJ“ – Me unarodni ugovori, broj


Tabela 55: Prikaz međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju koji se odnose na zdravstveno osiguranje

DR RAJKO KOSANOVIĆ

270

Ugovori o socijalnom osiguranju Zemlja Princip

Potpisan Na snazi 1. Austrija osiguranja 05.06.1998 01.05.2002 2. Nema ka osiguranja 12.10.1968 01.09.1969 3. Holandija osiguranja 11.05.1977 01.04.1979 4. Belgija osiguranja 01.11.1954 01.10.1956 5. Luksemburg osiguranja 27.10.2003 01.09.2005 6. Francuska osiguranja 05.01.1950 01.04.1951 7. Italija osiguranja 14.11.1957 01.01.1961 8. eška osiguranja 17.01.2002 01.12.2002 9. Ma arska reciprocitet 07.10.1957 01.07.1958 10. Rumunija osiguranja 20.03.1976 01.12.1976 11. Hrvatska osiguranja 15.09.1997 01.05.2003 12. Makedonija osiguranja 29.12.2000 01.04.2002 13. BiH osiguranja 29.10.2002 01.01.2004 14. Poljska reciprocitet 16.01.1958 01.01.1959 15. V.Britanija reciprocitet 24.05.1958 01.09.1958 16. Bugarska reciprocitet 18.12.1957 01.09.1958 17. Slova ka( SSR) reciprocitet 22.05.1957 01.12.1957 18. Norveška refundacija 22.11.1974 01.09.1976 19. Švedska refundacija 30.03.1978 01.01.1979 20. Danska refundacija 22.06.1977 01.02.1979 21. Švajcarska refundacija 08.06.1962 01.03.1964 22. Turska osiguranja 26.10.2009 / 23. Egipat nac.tretman 27.06.1987 01.02.1989 24. Libija nac.tretman 06.04.1989 01.06.1990 25. Panama nac.tretman 26.11.1975 26.12.1975 26. Australija nac.tretman 12.02.1970 20.05.1970 27. Kanada *u planu 28. Kipar osiguranja 20.05.2010 / 29. Gr ka *u planu 30. Crna Gora osiguranja 17.12.2006 01.01.2008 31. Slovenija osiguranja 29.09.2009 01.11.2010 32. Moldavija *u planu 33. Rusija *u planu 34. Ukrajina *u planu 35. Belorusija *u planu 36. Španija *u planu

5. Penzijsko osiguranje

Koordinacija primene zakonodavstava država ugovornica radi ostvarivanja prava iz socijal-nog osiguranja, predstavlja bit zaključivanja međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju.

Kada je reč o penzijskom osiguranju, koordinacija primene zakonodavstava znači istovre-menu primenu zakonodavstava dve ili više država ugovornica, u vezi sa nastankom osiguranogslučaja, a to mogu biti starost, invalidnost ili smrt. U svakoj od država ugovornica utvrđuje seda li su ispunjeni uslovi za ostvarivanje prava, prema zakonodavstvu svake od država, uz sabi-ranje penzijskog staža.

Pod penzijskim stažom podrazumevaju se: a) vreme, odnosno periodi provedeni u osigu-ranju, b) razdoblja prebivanja-stanovanja ili c) i vreme provedeno na radu.

U slučaju osiguranja, stanovanja ili rada u dve ili više država koje su zaključile ugovor osocijalnom osiguranju, postoje dva metoda određivanja penzije:

a) metod integracije (zasnovanost ugovora o socijalnom osiguranju na teritorijalnosti) ib) metod raspodele ( zasnovanost ugovora o socijalnom osiguranju na osiguranju).Primena metoda integracije, odnosno teritorijalnosti znači da se samo u državi prebivanja

korisnika određuje i isplaćuje penzija, pri čemu se u obzir uzima penzijski staž ostvaren u dr-žavama ugovornicama.

Primena metoda raspodele, odnosno osiguranja znači da se penzija određuje u svakoj oddržava ugovornica, po ispunjenju uslova određenih njenim zakonodavstvom, i uz isplatu sra-zmernih delova korisnicima221, posebno iz svake države ugovornice.

Za starije ugovore o socijalnom osiguranju bio je karakterističan metod integracije, dokse novi ugovori uglavnom zasnivaju na metodu raspodele, odnosno osiguranju, s tim što nijeisključeno da u sebi ujedno sadrže i određene elemente teritorijalnosti (ostvarivanje zdravstve-ne zaštite na teret države prebivanja).

Metod integracije, koji pretpostavlja da između zemalja ugovornica postoji približan ste-pen ekonomskog rarvoja i životnog standarda stanovništva, primenjivao se između bivših so-cijalističkih država, a od 1955. godine primenjuje se između Danske, Finske, Norveške, Šved-ske i Islanda, odnosno između država Nordijskog saveza.

U ostalim evropskim državama, čiji su penzijski sistemi zasnovani na svojstvu osigurani-ka i uplati doprinosa, primenjuje se metod raspodele. Opšte prihvaćeno pravilo je :,,da se pen-zija određuje srazmerno dužini penzijskog staža u određenoj državi (pro rata temporis), bezobzira na to postoji li pravo na penziju uz sabiranje penzijskog staža iz druge države ugovor-nice ili ne.“222

Ugovori o socijalnom osiguranju koje je zaključila Srbija, u celini su zasnovani na meto-du raspodele, odnosno na osiguranju, s tim što postoji i mogućnost sabiranja penzijskog stažaiz trećih država.

Donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osigu-ranju, u decembru 2010. godine,223 dolazi do određenih promena kada je reč i o primeni me-đunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju. Ukratko ćemo razmotriti te promene:

221 pro rata temporis-srazmerni deo penzije, odnosno srazmerna dužina penzijskog staža222 Aleksandar Petrović, op. cit., str. 358.223 ,,Službeni glasnik RS”, broj 101 /10

SOCIJALNO PRAVO

271

1) Republički fond penzijskog i invalidskog osiguranja, u svom radu često se susretao salicima koja su u inostranstvu ostvarila pravo na penziju, a koja su takođe radila i u Srbiji, gdenisu imala potrebne godine staža osiguranja za stricanje prava na penziju. Ta su lica najčešćepribegavala tome da sama uplaćuju osiguranje, prema članu 15. Zakona o penzijskom i inva-lidskom osiguranju, da bi stekla uslov za ostvarivanje prava na penziju po domaćim propisi-ma. Donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osigu-ranju, koji se primenjuje od 1. januara 2011. godine, ta mogućnost više ne postoji. Naime, no-vim Zakonom je precizirano da samo lica van obaveznog osiguranja, odnosno nezaposlena li-ca, mogu sebi da uplaćuju osiguranje. Korisnici penzija, pa time i korisnici inostranih penzija,ne mogu da steknu svojstvo osiguranika po tom osnovu.224

2.) Sledeća promena odnosi se na najniži iznos penzije. Naime, članom 77. Zakona o pen-zijskom i invalidskom osiguranju, utvrđeno je da:,,Osiguraniku koji je ostvario pravo na ino-strani deo penzije prema međunarodnom ugovoru pripada iznos u visini razlike do najnižeg iz-nosa penzije ako mu je iznos penzije, utvrđen po ovom zakonu, i inostrane penzije obračunateprema važećem deviznom kursu na dan ostvarivanja prava, manji od iznosa najniže penzije od-rećene prema članu 76. ovog zakona.“

3.) U mnogim zemljama postoje ograničenja u pogledu uslova za ostvarivanje prava naporodičnu penziju ( dužina trajanja braka i drugi uslovi), radi sprečavanja određenih zloupo-treba.225

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, poredostalog, predviđeno je da ukoliko je umrli osiguranik, odnosno korisnik penzije, u momentu za-ključenja braka imao navršenih 65 (muškarac), odnosno 60 godina (žena), bračni drug možestreći pravo na porodičnu penziju pod uslovom da imaju zajedničko dete ili da je brak trajaonajmanje dve godine ( član 28a).

224 Kao primer možemo navesti korisnike koji su pravo na penziju ostvarili u Nemačkoj gde je, uz određenegodine života, uslov za penziju minimum pet godina radnog staža. Ti korisnici više nemaju pravo da sebi uplaćujustaž, po članu 15., da bi eventualno ispunili uslove za sticanje prava na penziju po propisima Srbije.

225 U Švajcarskoj na primer, pored potrebnih godina života, propisan je uslov od minimum pet godina traja-nja braka.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

272

P R I L O G

1. Uredba o ratifikaciji Konvencije o minimalnoj normi socijalnogosiguranja, usvojene na Tridesetom zasedanju Opšte koferencijeMeđunarodne organizacije rada

2. Sporazum između Savezne Republike Jugoslavije iBosne i Hercegovine o socijalnom osiguranju

3. Sporazum između Republike Srbije i Republike Crne Goreo socijalnom osiguranju

4. Sporazum između Savezne Republike Jugoslavije iRepublike Hrvatske o socijalnom osiguranju

5. Sporazum između Savezne Republike Jugoslavije iRepublike Makedonije o socijalnom osiguranju

6. Sporazum između Republike Srbije i Republike Slovenije osocijalnom osiguranju

7. Sporazum između Savezne Republike Jugoslavije iRepublike Austrije o socijalnom osiguranju

8. Sporazum između Socijalističke Federativne RepublikeJugoslavije i Savezne Republike Nemačke o socijalnomobezbeđenju

273

UREDBAO RATIFIKACIJI KONVENCIJE O MINIMALNOJ NORMI SOCIJALNOG

OBEZBEĐENJA, USVOJENE NA TRIDESETPETOM ZASEDANJU OPŠTE KONFERENCIJE MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE RADA

(“Sl. list FNRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi”, br. 1/55)

ČLAN 1

Ratifikuje se Konvencija o minimalnoj normi socijalnog obezbeđenja, usvojena na tride-setpetom zasedanju Opšte konferencije Međunarodne organizacije rada, 28 juna 1952 godine,a koja u originalu na francuskom i prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:

KONVENCIJAO MINIMALNOJ NORMI SOCIJALNOG OBEZBEĐENJA

Opšta konferencija Međunarodne organizacije radaSazvana u Ženevi od strane Administrativnog saveta Međunarodnog biroa rada, sastavši

se 4 juna 1952 u svoje tridesetpeto zasedanje,Pošto je odlučila da usvoji razne predloge o minimalnoj normi socijalnog obezbeđenja, pi-

tanje obuhvaćeno petom tačkom dnevnog reda zasedanja,Pošto je odlučila da ovi predlozi dobiju formu međunarodne konvencije,Usvaja danas dvadeset osmog juna hiljadu devet stotina pedeset druge, donju Konvenci-

ju, koja će se zvati Konvencija o socijalnom obezbeđenju (minimalna norma), 1952.

Deo I

OPŠTE ODREDBE

Član 1

1. U smislu ove Konvencije:a) izraz “propisan” znači određen nacionalnim zakonodavstvom ili na osnovu njega;b) izraz “prebivalište” označava uobičajeno mesto stanovanja na teritoriji Člana, a izraz

“stanovnik” označava lice koje je redovno nastanjeno na teritoriji Člana;c) izraz “supruga” označava ženu koju izdržava muž;d) izraz “udovica” označava ženu koju je izdržavao muž u vreme svoje smrti;e) izraz “dete” označava dete ispod doba starosti kojim se završava obavezno školovanje

ili dete ispod 15 godina starosti, prema tome kako bude propisano;f) izraz “staž” označava bilo period uplaćivanja doprinosa, bilo period zaposlenja, bilo pe-

riod stalnog prebivanja, bilo makakvu kombinaciju ovih perioda, prema tome kako bude pro-pisano.

2. U smislu članova 10, 34 i 49 pod izrazom “davanja” podrazumeva se bilo nega koja sepruža direktno, bilo indirektna davanja koja se sastoje u naknadi troškova koje je zainteresova-ni imao.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

274

Član 2Član za koga je ova Konvencija na snazi dužan je:a) da primeni:i) Deo I;ii) najmanje tri od Delova II, III, IV, V, VI, VII, VIII, IX, i X medu kojima bar jedan od

Delova IV, V, VI, IX i X:iii) odgovarajuće odredbe Delova XI, XII i XIII;iv) Deo XIV;b) da označi u svojoj ratifikaciji za koje od Delova II do X preuzima obaveze koje prois-

tiču iz Konvencije.

Član 31. Član čija privredna i medicinska sredstva nisu u dovoljnoj meri razvijena, može, ako to

nadležna vlast želi i dok ona to smatra za potrebno, jednom izjavom priloženom uz ratifikaci-ju, pridržati sebi pravo da se koristi privremenim derogacijama iz sledećih članova: 9 d); 12(2); 15 d); 18 (2); 21 c); 27 d); 33 b); 34 (3); 41 (d); 48 c); 55 d) i 61 d).

2. Svaki Član, koji je dao izjavu u smislu paragrafa 1 ovog člana, treba da u vezi svakederogacije za čije je korišćenje pridržao sebi pravo, navede u godišnjem izveštaju o primeni oveKonvencije koji je dužan da podnosi u smislu čl. 22 Ustava Međunarodne organizacije rada:

a) bilo da razlozi zbog kojih je to učinio još uvek postoje;b) bilo da se počev od jednog određenog datuma odriče korišćenja derogacije u pitanju.

Član 41. Svaki Član koji je ratifikovao ovu Konvenciju može kasnije izvestiti Generalnog direk-

tora Međunarodnog biro-a rada da prihvata obaveze koje proističu iz Konvencije u pogledujednog od Delova II do X, ili više njih, a koji u njegovoj ratifikaciji već nisu bili naznačeni.

2. Obaveze predviđene u paragrafu 1 ovog člana smatraće se kao sastavni deo ratifikaci-je i imaće, od datuma njihove notifikacije, isto dejstvo.

Član 5Kada je u cilju primene ma kojeg od Delova II do X ove Konvencije, naznačenih u ratifi-

kaciji, Član obavezan da zaštiti propisane kategorije lica, koje ukupno pretstavljaju najmanjeodređeni procenat lica u radnom odnosu ili stanovnika, taj Član je dužan, pre nego što se oba-veže na primenu jednog takvog dela, da se uveri da je ovaj procenat dostignut.

Član 6U cilju primene Delova II, III, IV, V, VIII (u pogledu zdravstvene zaštite), IX i X ove Kon-

vencije, Član može uzeti u obzir zaštitu koja proističe iz osiguranja, koje u smislu nacionalnogzakonodavstva nije obavezno za zaštićena lica, ako ovo osiguranje:

a) kontrolišu javne vlasti ili njime, saobrazno propisanim normama, zajednički upravljajuposlodavci i radnici;

b) obuhvata znatan deo lica čija zarada ne premaša zaradu kvalifikovanog radnika - muš-karca;

c) zadovoljava, zajedno sa ostalim formama zaštite, odgovarajuće odredbe Konvencije.

SOCIJALNO PRAVO

275

Deo II

ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

Član 7

Svaki Član za koga je ovaj Deo Konvencije na snazi, dužan je da, saobrazno niže nazna-čenim članovima ovog Dela, obezbedi zaštićenim licima davanja, ako njihovo stanje zahtevalekarsku negu preventivnog ili kurativnog karaktera.

Član 8

Osigurani slučaj obuhvata bolest, bez obzira na uzrok, trudnoću, porođaj i njihove posle-dice.

Član 9

Krug zaštićenih lica obuhvata:a) bilo propisane kategorije lica u radnom odnosu koje sačinjavaju najmanje 50% od ce-

lokupnog broja lica u radnom odnosu, kao i supruge i decu lica tih kategorija;b) bilo propisane kategorije aktivnog stanovništva koje sačinjavaju ukupno najmanje 20%

od celokupnog broja stanovnika, kao i supruge i decu lica koja pripadaju tim kategorijama;c) bilo propisane kategorije stanovnika, koje sačinjavaju ukupno najmanje 50% od celo-

kupnog broja stanovnika;d) bilo, kada je data izjava u vezi primene člana 3, propisane kategorije lica u radnom od-

nosu, koje sačinjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja zaposlenih u industriskimpreduzećima koja zapošljavaju najmanje 20 lica, kao i supruge i decu lica u radnom odnosu ko-je pripadaju tim kategorijama.

Član 10

1. Davanja obuhvataju najmanje:a) u slučaju bolesti:i) negu lekara opšte medicine, podrazumevajući tu i preglede kod kuće:ii) negu lekara specijalista koja se pruža u bolnicama licima smeštenim u bolnicama ili li-

cima van bolnica kao i negu lekara specijalista koja se može ukazivati izvan bolnica;iii) osnovne farmaceutske proizvode po receptu lekara ili drugog stručnog lica;iv) smeštaj u bolnici ako je to potrebno;b) u slučaju trudnoće, porođaja i njihovih posledica:i) negu pre porođaja, za vreme porođaja i posle porođaja, od strane lekara ili diplomirane

babice;ii) smeštaj u bolnici, ako je to potrebno.2. Korisnik ili hranilac porodice može biti obavezan da učestvuje u troškovima zdravstve-

ne zaštite u slučaju bolesti; pravila kojima se reguliše ovo pitanje treba da budu postavljena ta-ko, da učešće u troškovima ne pretstavlja suviše veliki teret.

3. Davanja koja se pružaju prema ovom članu treba da doprinesu očuvanju, ponovnom us-postavljanju ili poboljšanju zdravlja zaštićene osobe i njene radne sposobnosti i da udovoljava-ju njenim ličnim potrebama.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

276

4. Vladini organi ili ustanove koji obezbeđuju ova davanja dužni su da svim odgovaraju-ćim sredstvima potstiču zaštićena lica da se obraćaju opštim zdravstvenim službama koje suim stavljene na raspolaganje od strane vlasti ili drugih organizacija priznatih od strane vlasti.

Član 11Davanja pomenuta u članu 10 treba da u osiguranom slučaju budu obezbeđena bar zašti-

ćenim licima koja su navršila ili čiji je hranilac porodice navršio određeni staž koji se smatrakao potreban radi sprečavanja zloupotreba.

Član 121. Davanja pomenuta u članu 10 imaju biti obezbeđena za sve vreme trajanja osiguranog

slučaja, s tim da u slučaju bolesti mogu biti ograničena na 26 nedelja za svaki pojedini slučaj.Međutim, zdravstvena zaštita se ne može obustaviti sve dok se prima naknada za slučaj bole-sti, a posebnim odredbama treba predvideti mogućnost proširenja ovog ograničenje, ako se ra-di o bolestima predviđenim nacionalnim zakonodavstvom za koje se priznaje da zahtevaju du-žu negu.

2. Ako je data izjava radi primene čl. 3, davanja mogu biti vremenski ograničena na 13nedelja za svaki pojedini slučaj.

Deo IIINAKNADA ZA SLUČAJ BOLESTI

Član 13Svaki Član za koga je ovaj Deo Konvencije na snazi, dužan je da obezbedi zaštićenim li-

cima naknade za slučaj bolesti, prema odredbama sledećih članova ovoga Dela.

Član 14Osigurani slučaj obuhvata nesposobnost za rad usled bolesti, koja povlači gubitak zarade

kako je on definisan nacionalnim zakonodavstvom.

Član 15Krug zaštićenih lica obuhvata:a) bilo propisane kategorije lica u radnom odnosu, koje sačinjavaju ukupno najmanje 50%

od celokupnog broja lica u radnom odnosu;b) bilo propisane kategorije aktivnog stanovništva, koje sačinjavaju ukupno najmanje 20%

od celokupnog broja stanovnika;c) bilo sve stanovnike čije imovno stanje za vreme osiguranog slučaja ne prelazi granice

propisane prema odredbama čl. 67;d) bilo, ako je data izjava radi primene čl. 3, propisane kategorije lica u radnom odnosu

koje sačinjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja zaposlenih u industrijskim pred-uzećima koja zapošljavaju najmanje 20 lica.

Član 161. Ako su zaštićene određene kategorije lica u radnom odnosu ili kategorija aktivnog sta-

novništva, davanja će se sastojati od periodičnog plaćanja obračunatog bilo prema odredbamačlana 65, bilo prema odredbama člana 66.

SOCIJALNO PRAVO

277

2. Ako su zaštićeni svi stanovnici čije imovno stanje za vreme osiguranog slučaja ne pre-lazi propisanu granicu, davanje će se sastojati od periodičnog plaćanja obračunatog prema od-redbama člana 67.

Član 17

Davanje pomenuto u članu 16 ima se, u osiguranom slučaju, obezbediti bar zaštićenim li-cima koja su navršila određeni staž koji se smatra potrebnim radi sprečavanja zloupotreba.

Član 18

1. Davanje pomenuto u članu 16 ima se obezbediti za sve vreme trajanja osiguranog slu-čaja, s tim da njegovo trajanje može biti ograničeno na 26 nedelja za svaki pojedini slučaj bo-lovanja, uz mogućnost da se davanje ne isplaćuje za prva tri dana gubitka zarade.

2. Ako je data izjava radi primene člana 3, davanje može biti vremenski ograničeno:a) bilo na period određen tako da ukupan broj dana za koje se naknada za slučaj bolesti

daje u toku jedne godine ne bude niži od desetostrukog prosečnog broja zaštićenih lica za vre-me te godine;

b) bilo na 13 nedelja za svaki pojedini slučaj bolovanja, s mogućnošću da se davanja neisplaćuju za prva tri dana gubitka zarade.

Deo IV

DAVANJA ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI

Član 19

Svaki Član za koga je ovaj Deo Konvencije na snazi, dužan je da zaštićenim licima obez-bedi davanja za slučaj nezaposlenosti, prema sledećim članovima ovog Dela.

Član 20

Osigurani slučaj podrazumeva gubitak zarade kako je on definisan nacionalnim zakono-davstvom - zbog nemogućnosti za zaštićenu osobu, koja je sposobna i raspoloživa za rad, dadobije odgovarajuće zaposlenje.

Član 21

Krug zaštićenih lica obuhvata:a) bilo propisane kategorije lica u radnom odnosu koje sačinjavaju ukupno najmanje 50%

od celokupnog broja lica u radnom odnosu;b) bilo sve stanovnike čije imovno stanje za vreme osiguranog slučaja ne premaša grani-

cu propisanu prema odredbama člana 67;c) bilo, kada je data izjava radi primene člana 3, propisane kategorije lica u radnom odno-

su koje sačinjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja zaposlenih u industriskim pred-uzećima koja zapošljavaju najmanje 20 lica.

Član 22

1. Kada su zaštićene određene kategorije lica u radnom odnosu, davanje će se sastojati odperiodičnog plaćanja obračunatog prema odredbama člana 65 ili člana 66.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

278

2. Kada su zaštićeni svi stanovnici čije imovno stanje, za vreme trajanja osiguranog slu-čaja, ne premaša propisanu granicu, davanje će se sastojati od periodičnog plaćanja obračuna-tog prema odredbama člana 67.

Član 23Davanje pomenuto u članu 22 ima se, u osiguranom slučaju, obezbediti bar zaštićenim li-

cima koja su navršila određeni staž koji se smatra potrebnim radi sprečavanja zloupotreba.

Član 241. Davanje pomenuto u članu 22 ima se obezbediti za sve vreme trajanja osiguranog slu-

čaja, s tim da njegovo trajanje može biti ograničeno:a) kada su zaštićene određene kategorije lica u radnom odnosu, na 13 nedelja u toku pe-

rioda od 12 meseci;b) kada su zaštićeni svi stanovnici čije imovno stanje za vreme trajanja osiguranog sluča-

ja ne premaša propisanu granicu na 26 nedelja u toku perioda od 12 meseci.2. Ako dužina davanja zavisi, na osnovu nacionalnog zakonodavstva, od dužine vremena

plaćanja, doprinosa ili od davanja primljenih ranije u toku jednog propisanog perioda, odredbaalineje a) paragrafa 1 smatraće se zadovoljene ako prosečno trajanje davanja iznosi najmanje13 nedelja u toku perioda od 12 meseci.

3. Davanje može da se ne isplaćuje za vreme roka čekanja od prvih 7 dana u svakom po-jedinom slučaju gubitka zarade, računajući dane nezaposlenosti pre i posle privremenog zapo-slenja koje ne prelazi propisano trajanje kao sastavne delove istog slučaja gubitka zarade.

4. Kada se radi o sezonskim radnicima, trajanje davanja i rok čekanja mogu biti usklađe-ni prema uslovima zaposlenja.

Deo VDAVANJA ZA STAROST

Član 25Svaki Član za koga je ovaj Deo Konvencije na snazi dužan je da obezbedi zaštićenim li-

cima davanja za starost prema sledećim članovima ovoga Dela.

Član 261. Osigurani slučaj obuhvata starost preko propisane granice.2. Propisana granica starosti ne može prelaziti šezdeset pet godina. Međutim, nadležne

vlasti mogu odrediti višu granicu starosti, s obzirom na radnu sposobnost starijih lica u zemljio kojoj se radi.

3. Nacionalno zakonodavstvo može obustaviti davanja ako lice, koje bi na ova davanjaimalo pravo, obavlja određene delatnosti uz nagradu, ili smanjiti davanja koja se zasnivaju naplaćanju doprinosa, ako zarada korisnika prelazi propisani iznos, odnosno davanja koja se nezasnivaju na uplati doprinosa, ako zarada korisnika, ili njegova druga imovina, ili obe zajedno,prelaze propisani iznos.

Član 27Krug zaštićenih lica obuhvata:a) bilo propisane kategorije lica u radnom odnosu koje sačinjavaju ukupno najmanje 50%

od celokupnog broja lica u radnom odnosu;

SOCIJALNO PRAVO

279

b) bilo propisane kategorije aktivnog stanovništva koje sačinjavaju ukupno najmanje 20%od celokupnog broja stanovnika;

c) bilo sve stanovnike čija imovina za vreme osiguranog slučaja ne prelazi granicu propi-sanu prema odredbama člana 67;

d) bilo, ako je data izjava radi primene člana 3, propisane kategorije lica u radnom odno-su koje sačinjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja zaposlenih u industriskim pred-uzećima koja zapošljavaju najmanje 20 lica.

Član 28Davanje se sastoji od periodičnog plaćanja obračunatog:a) bilo prema odredbama člana 65 bilo prema odredbama člana 66, ako su zaštićene ka-

tegorije lica u radnom odnosu ili kategorije aktivnog stanovništva;b) prema odredbama člana 67, ako su zaštićeni svi stanovnici čija imovina za vreme osi-

guranog slučaja ne prelazi propisanu granicu.

Član 291. Davanje pomenuto u članu 28 ima se, u osiguranom slučaju, obezbediti bar:a) zaštićenom licu koje je pre nastupanja osiguranog slučaja, prema propisanim pravilima,

navršilo staž koji se sastoji bilo od 30 godina plaćanja doprinosa ili zaposlenja bilo od 20 godi-na prebivanja;

b) ako su u principu osigurana lica koja privređuju, zaštićenom licu koje je navršilo pro-pisani staž plaćanja doprinosa i u čije ime su uplaćivani, u toku aktivnog perioda njegovog ži-vota, doprinosi čiji prosečan godišnji broj dostiže propisanu cifru.

2. Kada je davanje pomenuto u paragrafu 1 uslovljeno ispunjenjem minimalnog periodaplaćanja doprinosa ili zaposlenja, smanjeno davanje ima se obezbediti bar:

a) zaštićenom licu koje je navršilo, pre nastupanja osiguranog slučaja, prema propisanimpravilima, staž od 15 godina plaćanja doprinosa ili zaposlenja;

b) kada su u principu osigurana sva lica koja privređuju zaštićenom licu koje je navršilopropisani staž plaćanja doprinosa i u čije ime je, u toku aktivnog perioda njegovog života, upla-ćena polovina propisanog godišnjeg broja doprinosa o kojima se govori u alineji b) paragrafa1 ovog člana.

3. Odredbe paragrafa 1 ovog člana smatraće se zadovoljenim ako se davanje, obračunatoprema Delu XI, ali po procentu nižem za 10% od procenta označenog u tabeli priloženoj ovomDelu za tipskog korisnika, obezbeđuje bar svakom zaštićenom licu koje je navršilo prema pro-pisanim pravilima, bilo 10 godina plaćanja doprinosa, ili zaposlenja, bilo 5 godina prebivanja.

4. Procenat označen u tabeli priloženoj uz Deo XI može se srazmerno smanjiti ako je stažza davanje koji odgovara umanjenom procentu viši od 10 godina plaćanja doprinosa ili zapo-slenja, a niži od 30 godina plaćanja doprinosa ili zaposlenja. Ako je taj staž viši od 15 godina,smanjeno davanje odobravaće se prema paragrafu 2 ovog člana.

5. Ako je davanje pomenuto u paragrafu 1, 3 ili 4 ovog člana uslovljeno ispunjenjem mi-nimalnog perioda plaćanja doprinosa ili zaposlenja, zaštićenom licu koje, samo zbog poodma-kle starosti koju je doseglo u vreme stupanja na snagu odredaba koje omogućuju primenu ovogDela Konvencije nije mogla ispuniti uslove propisane prema paragrafu 2 ovog člana, ima seobezbediti smanjeno davanje, osim ako se neko davanje prema odredbama paragrafa 1, 3 ili 4ovog člana obezbeđuje takvoj osobi sa starošću višom od normalne.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

280

Član 30Davanja pomenuta u članovima 28 i 29 imaju se odobravati za sve vreme trajanja osigu-

ranog slučaja.

Deo VIDAVANJA ZA SLUČAJ NESREĆE

NA POSLU I PROFESIONALNIH OBOLJENJAČlan 31

Svaki član za koga je ovaj Deo konvencije na snazi, dužan je obezbediti zaštićenim lici-ma davanja za slučaj nesreće na poslu i profesionalnih oboljenja, prema odredbama sledećihčlanova ovog Dela.

Član 32Osigurani slučajevi, ako dolaze kao posledica nesreće na poslu ili propisanih profesional-

nih oboljenja, obuhvataju:a) bolest;b) nesposobnost za rad koja dolazi kao posledica bolesti i povlači gubitak zarade kako je

on definisan nacionalnim zakonodavstvom;c) potpuni ili delimični gubitak sposobnosti zarađivanja iznad propisanog stepena, kada je

verovatno da će taj potpuni ili delimični gubitak biti stalan, ili odgovarajuće smanjenje fizičkogintegriteta;

d) gubitak sredstava za život za udovicu ili decu smrću hranioca porodice; kada je u pita-nju udovica, pravo na davanje može biti, prema nacionalnom zakonodavstvu uslovljeno pret-postavkom da je nesposobna da se sama izdržava.

Član 33Krug zaštićenih lica obuhvata:a) bilo određene kategorije lica u radnom odnosu koja sačinjavaju ukupno najmanje 50%

od celokupnog broja lica u radnom odnosu, a kod davanja na koja se stiče pravo smrću hrani-oca porodice i supruge i dece lica u radnom odnosu tih kategorija;

b) bilo, ako je data izjava radi primene člana 3, propisane kategorije lica u radnom odno-su koje sačinjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja zaposlenih u industriskim pred-uzećima koja zapošljavaju najmanje 20 lica, a kod davanja na koja se stiče pravo smrću hrani-oca porodice i supruge i dece lica u radnom odnosu tih kategorija.

Član 341. U pogledu bolesti, davanja obuhvataju zdravstvenu zaštitu pomenutu u paragrafu 2 i 3

ovog člana.2. Zdravstvena zaštita podrazumeva:a) opštu i specijalističku lekarsku negu licima smeštenim u bolnicama ili van bolnica, kao

i preglede kod kuće;b) zubnu negu;c) bolničarsku negu, bilo kod kuće ili u bolnici ili nekoj drugoj zdravstvenoj ustanovi;d) izdržavanje u bolnici, oporavilištu, sanatorijumu ili nekoj drugoj zdravstvenoj ustanovi;

SOCIJALNO PRAVO

281

e) snabdevanje zubnim, farmaceutskim i drugim medicinskim ili hirurškim sredstvima,računajući tu i proteze i njihovo održavanje kao i naočari;

f) negu koju pruža pripadnik neke druge profesije zakonski priznate kao srodne medicin-skoj, pod nadzorom lekara ili dentiste.

3. Kada je data izjava radi primene člana 3, zdravstvena zaštita treba da obuhvati bar:a) negu lekara opšte medicine, računajući tu i preglede kod kuće;b) negu specijalista koja se daje u bolnicama licima smeštenim u bolnicama ili licima van

bolnica kao i negu specijalista koja se može davati van bolnica;c) snabdevanje osnovnim farmaceutskim proizvodima, po receptu lekara ili drugog struč-

nog lica;d) smeštaj u bolnici ako je to potrebno.4. Lekarska nega koja se pruža prema prethodnim paragrafima treba da doprinosi očuva-

nju, ponovnom uspostavljanju ili poboljšanju zdravlja zaštićene osobe i njene sposobnosti zarad kao i da odgovori njenim ličnim potrebama.

Član 35

1. Vladini organi ili ustanove koji rukovode zdravstvenom zaštitom dužni su da sarađuju,kada je to korisno, sa opštim službama stručne reedukacije, u cilju osposobljavanja lica sa sma-njenom sposobnošću za odgovarajući rad.

2. Nacionalno zakonodavstvo može ovlastiti ove organe ili institucije da preduzmu mereu cilju stručne reedukacije lica sa smanjenom sposobnošću.

Član 36

1. U slučaju nesposobnosti za rad, ili potpunog gubitka sposobnosti zarađivanja, kad jeverovatno da će taj gubitak biti stalan, ili odgovarajućeg fizičkog integriteta, ili smrti hraniocaporodice, davanja će se sastojati od periodičnog plaćanja obračunatog bilo prema odredbamačlana 65, bilo prema odredbama člana 66.

2. U slučaju delimičnog gubitka sposobnosti zarađivanja, kad je verovatno da će taj gubi-tak biti stalan, ili u slučaju odgovarajućeg smanjenja fizičkog integriteta, davanje će se, kada jeobavezno, sastojati od periodičnog plaćanja određenog u odgovarajućoj srazmeri prema dava-nju predviđenom za slučaj potpunog gubitka sposobnosti zarađivanja ili odgovarajućeg sma-njenja fizičkog integriteta.

3. Periodična davanja mogu biti preobraćena u jednokratna u formi kapitala:a) kad je stepen nesposobnosti minimalan, ilib) kad je nadležnim vlastima data garancija za njegovu pravilnu upotrebu.

Član 37

Davanja pomenuta u članovima 34 i 36 imaju se, u osiguranom slučaju, obezbediti barzaštićenim licima zaposlenim na teritoriji Člana u momentu nastupanja nesreće ili bolesti, a akose radi o periodičnim plaćanjima koja se daju zbog smrti hranioca porodice, i udovici kao i de-ci ovoga.

Član 38

DR RAJKO KOSANOVIĆ

282

Davanja pomenuta u članovima 34 i 36 imaju se odobravati za sve vreme trajanja osigu-ranog slučaja; međutim, u slučaju nesposobnosti za rad, davanje ne mora biti obezbeđeno zaprva tri dana u svakom pojedinom slučaju gubitka zarade.

Deo VIIPORODIČNE POTPORE

Član 39Svaki Član za koga je ovaj Deo Konvencije na snazi dužan je da obezbedi zaštićenim li-

cima porodične potpore, prema sledećim članovima ovog Dela.

Član 40Osigurani slučaj pretstavlja opterećenost decom, prema tome kako bude propisano.

Član 41Krug zaštićenih lica obuhvata:a) bilo propisane kategorije lica u radnom odnosu koje sačinjavaju ukupno najmanje 50%

od celokupnog broja lica u radnom odnosu;b) bilo propisane kategorije aktivnog stanovništva, koje sačinjavaju ukupno najmanje 20%

od celokupnog stanovništva;c) bilo sve stanovnike čija imovina za vreme osiguranog slučaja ne prelazi propisane gra-

nice;d) bilo, ako je data izjava radi primene člana 3, propisane kategorije lica u radnom odno-

su koje sačinjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja zaposlenih u industriskim pred-uzećima koja zapošljavaju najmanje 20 lica.

Član 42Davanja podrazumevaju:a) bilo periodično plaćanje zaštićenom licu koje je navršilo propisani staž;b) bilo obezbeđenje deci ili za decu ishrane, odeće, stana, odmora ili pomoći za domaćin-

stvo;c) bilo kombinaciju davanja predviđenih pod a) i b).

Član 43Davanja pomenuta u članu 42 imaju se obezbediti bar zaštićenom licu koje je navršilo, u

toku jednog određenog perioda, staž koji se može sastojati bilo od 3 meseca plaćanja doprino-sa, ili zaposlenja, bilo od godine dana prebivanja, prema tome kako bude propisano.

Član 44Ukupna vrednost davanja zaštićenim licima prema članu 42 treba da bude takva da sači-

njava:a) bilo 3% od plate odraslog običnog radnika - muškarca, određene prema pravilima da-

tim u članu 66, i pomnoženo sa ukupnim brojem dece svih zaštićenih lica;b) bilo 1,5% napred navedene plate pomnoženo ukupnim brojem dece svih stanovnika.

Član 45Kada se davanja sastoje u periodičnom plaćanju ona se imaju obezbediti za sve vreme tra-

janja osiguranog slučaja.

SOCIJALNO PRAVO

283

Deo VIIIDAVANJA ZA SLUČAJ MATERINSTVA

Član 46Svaki Član za koga je ovaj Deo Konvencije na snazi dužan je obezbediti zaštićenim lici-

ma davanja za slučaj materinstva, prema sledećim članovima ovog Dela.

Član 47Osigurani slučaj obuhvata trudnoću, porođaj i njihove posledice i gubitak zarade koji iz

toga proizilazi, kako je on definisan nacionalnim zakonodavstvom.

Član 48Krug zaštićenih lica obuhvata:a) bilo, sve žene koje pripadaju propisanim kategorijama lica u radnom odnosu, a sa-

činjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja lica u radnom odnosu, a u pogleduzdravstvene zaštite za slučaj materinstva i supruge lica koja pripadaju tim kategorijama;

b) bilo, sve žene koje pripadaju propisanim kategorijama aktivnog stanovništva, a sa-činjavaju ukupno najmanje 20% od celokupnog stanovništva, a u pogledu zdravstvene zaš-tite za slučaj materinstva, i supruge lica koja pripadaju tim kategorijama;

c) bilo, ako je data izjava radi primene člana 3, sve žene koje pripadaju propisanimkategorijama lica u radnom odnosu, a sačinjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnogbroja zaposlenih u industriskim preduzećima koja zapošljavaju najmanje 20 lica a u pogle-du zdravstvene zaštite za slučaj materinstva, i supruge lica koja pripadaju tim kategorija-ma.

Član 491. U pogledu trudnoće, porođaja i njihovih posledica, zdravstvena zaštita treba da ob-

uhvata lekarsku negu pomenutu u paragrafima 2 i 3 ovog člana.2. Lekarska nega podrazumeva bar:a) negu pre porođaja, za vreme porođaja i posle porođaja, koju prima lekar ili diplo-

mirana babica;b) smeštaj u bolnici ako je to potrebno.3. Lekarska nega pomenuta u paragrafu 2 ovog člana treba da doprinosi očuvanju,

ponovnom uspostavljanju ili poboljšanju zdravlja zaštićene žene, i njene sposobnosti zarad kao i da odgovori njenim ličnim potrebama.

4. Vladini organi ili ustanove koji obezbeđuju zdravstvenu zaštitu za slučaj materin-stva dužni su da svim odgovarajućim sredstvima potstiču zaštićene žene da se obraćajuopštim zdravstvenim službama koje su im stavljene na raspoloženje od strane vlasti ilidrugih organizacija priznatih od strane vlasti.

Član 50U pogledu gubitka zarade koja dolazi kao posledica trudnoće, porođaja i njihovih po-

sledica, davanje će se sastojati od periodičnog plaćanja obračunatog bilo prema članu 65bilo prema odredbama člana 66. Iznos periodičnog plaćanja može varirati u toku osigura-nog slučaja, pod uslovom da prosečan iznos odgovara gornjim odredbama.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

284

Član 51

Davanja pomenuta u članovima 49 i 50 imaju se u osiguranom slučaju obezbeditibar ženi koja pripada zaštićenim kategorijama a koja je ispunila staž koji se smatra po-trebnim radi sprečavanja zloupotreba; davanja pomenuta u članu 49 imaju se isto takoobezbediti ženama lica koja pripadaju zaštićenim kategorijama, kada su ova navršilapredviđeni staž.

Član 52

Davanja pomenuta u članovima 49 i 50 imaju se obezbediti za sve vreme trajanjaosiguranog slučaja, međutim, periodična plaćanja mogu biti ograničena na 12 nedelja,osim ako je duži period otsutnosti sa posla propisan ili odobren nacionalnim zakonodav-stvom, u kom slučaju plaćanja ne mogu biti ograničena na kraći period.

Deo IX

DAVANJA ZA SLUČAJ INVALIDNOSTI

Član 53

Svaki Član za koga je ovaj Deo Konvencije na snazi dužan je obezbediti zaštićenimlicima davanja za slučaj invalidnosti, prema sledećim članovima ovoga Dela.

Član 54

Osigurani slučaj obuhvata nesposobnost određenog stepena za obavljanje profesio-nalne delatnosti, kada je verovatno da će ta nesposobnost biti stalna ili kad ona postoji idalje po prestanku prava na naknadu za slučaj bolesti.

Član 55

Krug zaštićenih lica obuhvata:a) bilo propisane kategorije lica u radnom odnosu koje sačinjavaju ukupno najmanje

50% od celokupnog broja lica u radnom odnosu;b) bilo propisane kategorije aktivnog stanovništva, koje sačinjavaju ukupno najma-

nje 20% od celokupnog stanovništva;c) bilo sve stanovnike čija imovina za vreme osiguranog slučaja ne prelazi granicu

propisanu prema odredbama člana 67;d) bilo, ako je data izjava radi primene člana 3 propisane kategorije lica u radnom

odnosu koje sačinjavaju ukupno najmanje 50% od ukupnog broja zaposlenih u industri-skim preduzećima koja zapošljavaju najmanje 20 lica.

Član 56

Davanje će se sastojati od periodičnog plaćanja obračunatog:a) bilo prema odredbama člana 65, bilo prema odredbama člana 66, kada su zaštiće-

ne kategorije lica u radnom odnosu ili kategorije aktivnog stanovništva;b) prema odredbama člana 67, kada su zaštićeni svi stanovnici čija imovina za vre-

me osiguranog slučaja ne prelazi propisanu granicu.

SOCIJALNO PRAVO

285

Član 571. Davanje pomenuto u članu 56 ima se u osiguranom slučaju, obezbediti bar:a) osiguranom licu koje je navršilo pre nastupanja osiguranog slučaja, prema propisanim

pravilima, staž koji se može sastojati bilo od 15 godina plaćanja doprinosa ili zaposlenja, bilood 10 godina prebivanja;

b) kada su u principu zaštićena sva lica koja privređuju, zaštićenom licu koje je navršilostaž od tri godine plaćanja doprinosa, i u čije ime su uplaćeni, u toku aktivnog perioda njiho-vog života, doprinosi čiji prosečni godišnji broj dostiže propisanu cifru.

2. Kada je davanje pomenuto u paragrafu 1 uslovljeno ispunjenjem minimalnog periodaplaćanja doprinosa ili zaposlenja, smanjeno davanje ima se obezbediti bar:

a) zaštićenom licu koje je navršilo, pre nastupanja osiguranog slučaja, prema propisanimpravilima, staž od 5 godina plaćanja doprinosa ili zaposlenja;

b) kada su u principu zaštićena sva lica koja privređuju, zaštićenom licu koje je navršilostaž od tri godine plaćanja doprinosa i u čije ime je bila uplaćena, u toku aktivnog perioda nje-govog života, polovina propisanog prosečnog godišnjeg broja doprinosa o kome je reč u aline-ji b) paragrafa 1 ovog člana.

3. Odredbe paragrafa 1 ovog člana smatraće se zadovoljenim ako je davanje obračunatoprema Delu XI ali po procentu nižem za 10 jedinica od procenta označenog u tabeli priloženojovom Delu za tipskog korisnika, obezbeđeno bar svakoj zaštićenoj osobi koja je navršila, pre-ma propisanim pravilima, 5 godina plaćanja doprinosa, zaposlenja ili prebivanja.

4. Srazmerno smanjenje procenta naznačenog u tabeli priloženoj Delu XI može biti izvr-šeno ako je staž za davanje, koji odgovara smanjenom procentu, viši od 5 godina plaćanja do-prinosa, ili zaposlenja, a niži od 15 godina plaćanja doprinosa ili zaposlenja. Smanjeno davanjeodobravaće se prema paragrafu 2 ovog člana.


ranog slučaja ili do njihove zamene davanjem za starost.

Deo XDAVANJA ČLANOVIMA PORODICE ZA SLUČAJ

SMRTI HRANIOCA PORODICE

Član 59Svaki Član za koga je ovaj Deo Konvencije na snazi, dužan je obezbediti zaposlenim lici-

ma davanja za slučaj smrti hranioca porodice, prema sledećim članovima ovoga Dela.

Član 601. Osigurani slučaj podrazumeva gubitak sredstava za život koji nastaje za udovicu ili de-

cu smrću hranioca porodice; kad je u pitanju udovica, pravo na davanje može biti uslovljeno,prema nacionalnom zakonodavstvu, pretpostavkom da je nesposobna da se sama izdržava.

2. Nacionalno zakonodavstvo može obustaviti davanje ako lice koje bi na to imalo pravo,obavlja izvesne propisane delatnosti uz nagradu, ili smanjiti davanja koja se zasnivaju na pla-ćanje doprinosa, ako zarada korisnika prelazi iznos, kao i davanja koja se ne zasnivaju na pla-ćanju doprinosa, ako zarada korisnika ili druga njegova imovina, ili obe zajedno, prelaze pro-pisani iznos.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

286

Član 61Krug zaštićenih lica obuhvata:a) bilo suprugu i decu hranioca porodice koji pripada određenim kategorijama lica u rad-

nom odnosu, a koje sačinjavaju ukupno najmanje 50% od ukupnog broja lica u radnom odno-su;

b) bilo suprugu i decu hranioca porodice koji pripada propisanim kategorijama aktivnogstanovništva, koje sačinjavaju ukupno najmanje 20% od celokupnog stanovništva;

c) bilo sve udovice i svu decu, stalne stanovnike, koja su izgubila svog hranioca porodice,a čija imovina ne prelazi za vreme osiguranog slučaja granice, određene prema odredbama čla-na 67;

d) bilo, kada je data izjava radi primene člana 3, suprugu i decu hranioca porodice kojipripada propisanim kategorijama lica u radnom odnosu, koje sačinjavaju ukupno najmanje50% celokupnog broja zaposlenih u industriskim preduzećima koja zapošljavaju najmanje 20lica.

Član 62Davanje će se sastojati od periodičnog plaćanja obračunatog:a) bilo prema odredbama člana 65, bilo prema odredbama člana 66, kad su zaštićene ka-

tegorije lica u radnom odnosu ili kategorije aktivnog stanovništva;b) prema odredbama člana 67, kada su zaštićeni svi stanovnici čija imovina za vreme osi-

guranog slučaja ne prelazi propisanu granicu.

Član 631. Davanje pomenuto u članu 62 ima se, za vreme osiguranog slučaja, obezbediti bar:a) zaštićenom licu čiji je hranilac porodice navršio, prema propisanim pravilima, staž ko-

ji se može sastojati bilo od 15 godina plaćanja doprinosa ili zaposlenja, bilo 10 godina prebiva-nja;

b) kada su u načelu zaštićene žene i deca svih lica koja privređuju - zaštićenom licu čiji jehranilac porodice navršio staž od tri godine plaćanja doprinosa, pod uslovom da su, u ime toghranioca porodice, uplaćeni, u toku aktivnog perioda njegovog života, doprinosi čiji prosečnigodišnji broj dostiže propisanu cifru.

2. Kada je odobravanje davanja pomenutog u paragrafu 1 uslovljeno ispunjenjem mini-malnog perioda plaćanja doprinosa ili zaposlenja, smanjeno davanje ima se obezbediti bar:

a) zaštićenom licu čiji je hranilac porodice navršio, prema propisanim pravilima, staž od5 godina plaćanja doprinosa ili zaposlenja;

b) kada su u načelu zaštićene žene i deca svih lica koja privređuju - zaštićenom licu čiji jehranilac porodice navršio staž od tri godine plaćanja doprinosa, pod uslovom da je u ime togahranioca porodice, uplaćena u toku aktivnog perioda njegovog života, polovina propisanog pro-sečnog godišnjeg broja doprinosa o kome je reč u alineji b) paragrafa 1 ovog člana.

3. Odredbe paragrafa 1 ovog člana smatraće se zadovoljenim kada je davanje, obračuna-to prema delu XI, ali po procentu nižem za 10 jedinica od procenta označenog u tabeli prilo-ženoj ovom Delu za tipskog korisnika, obezbeđeno bar svakom zaštićenom licu, čiji je hrani-lac porodice navršio, prema propisanim pravilima, pet godina plaćanja doprinosa, zaposlenja iliprebivanja.

SOCIJALNO PRAVO

287

4. Srazmerno smanjenje procenta označenog u tabeli priloženoj Delu XI može se izvrši-ti, ako je staž za davanje koji odgovara smanjenom procentu viši od pet godina plaćanja dopri-nosa ili zaposlenja, a niži od 15 godina plaćanja doprinosa ili zaposlenja. Smanjeno davanjeodobravaće se prema paragrafu 2 ovog člana.

5. Može se propisati minimalno trajanje braka kao uslov za pravo na davanje za slučajsmrti hranioca porodice udovici bez dece, za koju se pretpostavlja da je nesposobna da se sa-ma izdržava.


ranog slučaja.

Deo XIOBRAČUNAVANJE PERIODIČNIH PLAĆANJA

Član 651. Za svako periodično plaćanje na koje se primenjuje ovaj član, iznos davanja, povećan

za iznos porodičnih potpora, koje se daju za vreme osiguranog slučaja, treba da bude za tip-skog korisnika, označenog u tabeli priloženoj ovom Delu i za osigurani slučaj u pitanju, naj-manje jednak procentu označenom u toj tabeli, u odnosu na ukupnu raniju zaradu korisnika ilinjegovog hranioca porodice i iznos porodičnih potpora koje se daju zaštićenom licu koje imaiste porodične obaveze kao tipski korisnik.

2. Ranija zarada korisnika ili njegovog hranioca porodice računaće se prema propisanimpravilima, a kada su zaštićena lica ili njihovi hranioci porodice svrstani u razrede prema svojojzaradi, ranija zarada će se računati prema osnovnim zaradama razreda kojima pripadaju.

3. Za iznos davanja ili za zaradu koja se uzima u obzir za obračun davanja, može biti pro-pisan maksimum, pod uslovom da taj maksimum bude određen tako da odredbe paragrafa 1ovog člana budu zadovoljene, kada je ranija zarada korisnika ili njegovog hranioca porodice ni-ža ili jednaka plati kvalifikovanog radnika - muškarca.

4. Ranija zarada korisnika ili njegovog hranioca porodice, plata kvalifikovanog radnika -muškarca, davanja i porodične potpore računaće se po istoj vremenskoj osnovi.

5. Za ostale korisnike davanje će se odrediti tako da bude u primernoj srazmeri sa prima-njem tipskog korisnika.

6. Za primenu ovog člana, kao kvalifikovani radnik - muškarac smatraće se:a) bilo ađuster ili strugar u mehaničkoj industriji izuzev industrije električnih mašina;b) bilo tipski kvalifikovani radnik određen prema odredbama sledećeg paragrafa;c) bilo lice čija je zarada jednaka ili viša od zarada 75% svih zaštićenih lica, računajući te

zarade na godišnjoj osnovi ili na osnovi kraćeg vremenskog perioda, prema tome kako budepropisano;

d) bilo lice čija zarada iznosi 125% od prosečne zarade svih zaštićenih lica.7. Tipski kvalifikovani radnik za primenu alineje b) prethodnog paragrafa biće izabran iz

razreda koji obuhvata najveći broj lica muškog pola osiguranih za taj slučaj, ili hranilaca poro-dice zaštićenih lica, iz grane koja takođe obuhvata najveći broj tih zaštićenih lica ili hranilacaporodice; u tom cilju koristiće se tipska međunarodna klasifikacija industrija svih grana eko-

DR RAJKO KOSANOVIĆ

288

nomske delatnosti, usvojena od strane Ekonomskog i socijalnog saveta Organizacije Ujedinje-nih nacija na njegovom sedmom zasedanju, 27 avgusta 1948 godine, koja je pridodata kao pri-log ovoj Konvenciji, vodeći računa o svim izmenama koje bi mogle biti donete.

8. Kada davanja variraju prema oblastima, kvalifikovani radnik - muškarac izabraće se zasvaku od oblasti, prema odredbama paragrafa 6 i 7 ovog člana.

9. Plata kvalifikovanog radnika - muškarca odrediće se na osnovu plate za normalno rad-no vreme, određeno bilo kolektivnim ugovorima, bilo nacionalnim zakonodavstvom ili na osno-vu istog, bilo običajem, računajući tu i dodatke na skupoću, ako postoje; ako se ovako određe-ne plate razlikuju prema oblastima, a paragraf 8 ovog člana nije primenjen, uzeće se srednjaplata.

10. Iznosi periodičnih plaćanja koja su u toku za slučaj smrti, nesreće na poslu i profesi-onalnih oboljenja (izuzev onih koja se daju za slučaj nesposobnosti za rad), za slučaj invalid-nosti i smrti hranioca porodice, revidiraće se posle znatnih promena opšteg nivoa zarada kojenastanu zbog osetnih promena troškova života.

Član 661. Za svako periodično plaćanje na koje se primenjuje ovaj član, iznos davanja, povećan

za iznos porodičnih potpora koje se daju za vreme osiguranog slučaja, treba da bude za tipskogkorisnika označenog u tabeli priloženoj ovom Delu i za osigurani slučaj u pitanju, najmanje jed-nak procentu označenom u toj tabeli, u odnosu na ukupnu platu običnog odraslog radnika -muškarca i iznos porodičnih potpora koje se daju zaštićenom licu koje ima iste porodične oba-veze kao tipski korisnik.

2. Plata običnog odraslog radnika — muškarca, davanje i porodične potpore računaće sepo istoj vremenskoj osnovi.

3. Za ostale korisnike, davanje će se odrediti tako da bude u primernom odnosu sa prima-njem tipskog korisnika.

4. Za primenu ovog člana, kao običan radnik - muškarac smatraće se:a) bilo tipski običan radnik u mehaničkoj industriji izuzev industrije električnih mašina;b) bilo tipski običan radnik određen prema odredbama sledećeg paragrafa.5. Tipski običan radnik, za primenu alineje b) prethodnog paragrafa izabraće se iz razre-

da koji obuhvata najveći broj lica muškog pola osiguranih za taj slučaj, ili hranioca porodicezaštićenih lica, u grani koja takođe obuhvata najveći broj tih zaštićenih lica ili hranilaca poro-dice; u tom cilju koristiće se tipska međunarodna klasifikacija industrija svih grana ekonomskedelatnosti, usvojena od strane Ekonomskog i socijalnog saveta Organizacije Ujedinjenih naci-ja na njegovom sedmom zasedanju, 27 avgusta 1948 godine, koja je pridodata kao prilog ovojKonvenciji, vodeći računa o svim izmenama koje bi mogle biti donete.

6. Kada davanja variraju prema oblastima, običan odrasli radnik - muškarac izabraće se,za svaku od oblasti, prema odredbama paragrafa 4 i 5 ovog člana.

7. Plata običnog odraslog radnika - muškarca odrediće se na osnovu plate za normalnoradno vreme, određene bilo kolektivnim ugovorima, bilo nacionalnim zakonodavstvom ili naosnovu njega, bilo običajem, računajući tu i dodatke na skupoću, ako postoje; kada se ovakoodređene plate određuju prema oblastima, a paragraf 6 ovog člana nije primenjen, uzeće sesrednja plata.

SOCIJALNO PRAVO

289

8. Iznosi periodičnih plaćanja koja su u toku za slučaj starosti, nesreće na poslu i profesi-onalnih oboljenja (izuzev onih koja se daju za slučaj nesposobnosti za rad), za slučaj invalid-nosti i smrti hranioca porodice, revidiraće se posle znatnih promena opšteg nivoa zarade kojenastanu zbog osetnih promena troškova života.

Član 67Za svako porodično plaćanje na koje se ovaj član primenjuje:a) iznos davanja ima biti određen prema propisanoj skali ili prema skali određenoj od stra-

ne nadležnih vlasti prema propisanim pravilima;b) iznos davanja može biti smanjen samo u meri u kojoj druga imovina porodice korisni-

ka prelazi osnovne iznose propisane ili utvrđene od strane nadležnih vlasti prema propisanimpravilima;

c) zbir davanja i druge imovine, po odbitku odnosnih iznosa pomenutih u napred navede-noj alineji b), mora biti dovoljan da osigura porodici korisnika zdrave i pristojne uslove životai ne može biti niži od iznosa davanja obračunatog prema odredbama člana 66;

d) odredbe alineje c) smatraće se zadovoljenim ako ukupan iznos davanja isplaćenih naosnovu ovog Dela prelazi za najmanje 30% ukupni iznos davanja koji bi se odbio primenomodredaba člana 66 i odredaba:

i) alineje b) člana 15 Dela III;ii) alineje b) člana 27 Dela V;iii) alineje b) člana 55 Dela IX;iv) alineje b) člana 61 Dela X.

TABLICA (PRILOG DELU XI)Periodična plaćanja tipskim korisnicima

Deo XIIJEDNAKOST POSTUPKA PREMA STRANIM DRŽAVLJANIMA

Član 681. Stanovnici strani državljani treba da imaju ista prava kao domaći državljani. Međutim,

u pogledu davanja ili delova davanja koja se finansiraju isključivo ili pretežno iz javnih fondo-

DR RAJKO KOSANOVIĆ

290

Deo Osigurani slu aj Tipski korisnik Procenat III bolest ovek sa ženom i 2 dece 45 IV nezaposlenost ovek sa ženom i 2 dece 45 V starost ovek sa ženom u dobu starosti za penziju 40 VI nesre a na poslu i

profesionalna oboljenja:

nesposobnost za rad ovek sa ženom i 2 dece 50 invalidnost ovek sa ženom i 2 dece 50 smrt hranioca porodice udovica sa dvoje dece 40

VIII materinstvo žena 45 invalidnost ovek sa ženom i 2 dece 40 smrt hranioca porodice udovica sa dvoje dece 40

va, kao i u pogledu prelaznih režima, mogu se za strane državljane i za domaće državljane ro-đene van teritorije Člana, propisati posebne odredbe.

2. U sistemima socijalnog obezbeđenja na bazi doprinosa, čija se zaštita primenjuje na li-ca u radnom odnosu, zaštićena lica koja su državljani nekog drugog Člana koji je prihvatio oba-veze koje proističu iz odgovarajućeg Dela Konvencije, treba da imaju u pogledu tog Dela istaprava kao državljani zainteresovanog Člana. Pri svemu tome primena ovog paragrafa može bi-ti uslovljena postojanjem bilateralnog ili multilateralnog sporazuma na bazi reciprociteta.

Deo XIIIZAJEDNIČKE ODREDBE

Član 69Davanje na koje bi zaštićeno lice imalo pravo primenom bilo kojeg od Delova II do X ove

Konvencije može biti obustavljeno u meri koja se može propisati:a) dotle dok se zainteresovano lice ne nalazi na teritoriji Člana;b) dotle dok se zainteresovano lice izdržava iz javnih fondova ili o trošku neke ustanove

ili službe socijalnog obezbeđenja; međutim, ako visina davanja prelazi troškove tog izdržava-nja, razlika treba da se odredi licima koje korisnik izdržava;

c) dotle dok zainteresovano lice prima u novcu neko drugo davanje socijalnog obezbeđe-nja, izuzev porodične potpore, i kroz ceo period za vreme kojega prima naknadu za isti osigu-rani slučaj sa druge strane, pod rezervom da deo davanja, koji se obustavlja, ne prelazi drugodavanje ili naknadu koju prima sa druge strane;

d) ako je zainteresovano lice pokušalo da prevarom postigne neko davanje;e) ako je osigurani slučaj izazvan zločinom ili prestupkom učinjenim od strane zaintere-

sovanog lica;f) ako je osigurani slučaj namerno izazvan od strane zainteresovanog lica;g) u shodnim slučajevima, kada zainteresovano lice propušta da koristi zdravstvene slu-

žbe ili službe za readaptaciju koje mu stoje na raspoloženju ili se ne pridržava pravila propisa-nih za proveravanje postojanja osiguranog slučaja, ili za vladanje korisnika davanja;

h) u pogledu davanja za nezaposlenost, ako zainteresovano lice propušta da koristi službeza posredovanje rada koje mu stoje na raspoloženju;

i) u pogledu davanja za nezaposlenost, ako je zainteresovano lice izgubilo zaposlenje usledobustave posla nastale zbog radnog spora, ili ako je svojevoljno napustilo posao bez opravda-nih razloga;

j) u pogledu davanja za slučaj smrti hranioca porodice dotle, dok udovica živi u divljembraku.

Član 701. Svaki molilac mora imati pravo na žalbu u slučaju odbijanja od davanja ili osporavanja

njegove vrste i visine.2. Kada je kod primene ove Konvencije administracija zdravstvene zaštite poverena vla-

dinom organu odgovornom pred parlamentom, pravo žalbe predviđeno u paragrafu 1 ovog čla-na može biti zamenjeno pravom postavljanja zahteva da nadležnu vlast ispita svaki prigovor uvezi sa odbijanjem od zdravstvene zaštite ili kvalitetom primljene lekarske nege.

3. Ako se zahtevi podnose specijalnim sudovima za pitanja socijalnog obezbeđenja u ko-jima su zastupljena zaštićena lica, pravo žalbe može i da se ne odobrava.

SOCIJALNO PRAVO

291

Član 711. Davanja koja se odobravaju primenom ove Konvencije i administrativni troškovi veza-

ni za ta davanja imaju se finansirati kolektivno putem doprinosa ili poreza, ili na oba načina, alitako da lica slabog imovnog stanja ne budu suviše opterećena, vodeći pri tome računa o eko-nomskoj situaciji Člana i kategorija zaštićenih lica.

2. Ukupan iznos doprinosa za osiguranje koji plaćaju zaštićena lica u radnom odnosu nemože biti viši od 50% ukupnog iznosa sredstava namenjenih za zaštitu lica u radnom odnosu,njihovih supruga i dece. Da bi se utvrdilo da li je ovaj uslov zadovoljen, sva davanja koja Čla-novi odobravaju u vezi primene ove Konvencije mogu se posmatrati u celini, izuzimajući po-rodične potpore kao i davanje za slučaj nesreće na poslu i profesionalnih oboljenja, ako ova po-slednja davanja pretstavljaju posebnu granu.

3. Član mora preuzeti opštu odgovornost u pogledu službe davanja koja se dodeljuju pri-menom ove Konvencije i preduzeti sve potrebne mere da bi se postigao ovaj cilj; on mora obez-bediti, ako je potrebno, da se potrebna ispitivanja i aktuarski proračuni u pogledu finansiskeravnoteže, stopa doprinosa ili poreza namenjenih za pokriće osiguranih slučajeva u pitanju, pe-riodično vrše u svakom slučaju pre svake izmene u davanjima.

Član 721. Kada administraciju vrši ustanova čiji status regulišu vlasti ili vladin organ odgovoran

pred parlamentom, pretstavnici zaštićenih lica treba da učestvuju u administraciji ili da joj bu-du pridodati sa savetodavnim pravom pod propisanim uslovima; nacionalno zakonodavstvomože takođe predvideti učešće pretstavnika poslodavca i vlasti.

2. Član mora preuzeti opštu odgovornost za dobru administraciju ustanova i službi kojesudeluju u primeni ove Konvencije.

Deo XIVOSTALE ODREDBE

Član 73Ova Konvencija se neće primenjivati:a) na osigurane slučajeve nastale pre stupanja na snagu odgovarajućeg Dela konvencije za

zainteresovanog Člana;b) na davanja odobrena za osigurane slučajeve koji su nastali posle stupanja na snagu od-

govarajućeg Dela Konvencije za zainteresovanog člana, u meri u kojoj prava na ta davanja pro-ističu iz perioda ranijih od datuma stupanja na snagu.

Član 74Ne može se smatrati da ova Konvencija menja bilo koju od postojećih konvencija.

Član 75Ako u nekoj konvenciji usvojenoj kasnije od strane Konferencije, koja bi se odnosila

na jedno ili više pitanja iz ove Konvencije bude tako određeno, odredbe ove Konvencijekoje budu specificirane u novoj konvenciji prestaće da se primenjuju kod svakog Članakoji je ratifikovao novu konvenciju, od datuma njenog stupanja na snagu za zainteresova-nog Člana.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

292

Član 761. Svaki Član koji ratifikuje ovu Konvenciju obavezuje se da u godišnjem izveštaju o pri-

meni Konvencije koji je dužan da podnese prema članu 22 Ustava Međunarodne organizacijerada, pruži:

a) potpuna obaveštenja o zakonodavstvu koje obezbeđuje primenu odredaba Konvencije;b) dokaze da je udovoljeno statističkim zahtevima formulisanim u:i) članovima 9 a), b), c) ili d); 15 a, b) ili d); 21 a) ili c); 27 a), b) ili d); 33 a) ili b); 41 a),

b) ili d); 48 a), b) ili c); 55 a), b) ili d); 61 a), b) ili d) u pogledu broja zaštićenih lica.ii) članovima 44, 65, 66 ili 67 u pogledu iznosa davanja;iii) alineji a) paragrafa 2 člana 18 u pogledu trajanja naknade za slučaj bolesti;iv) paragrafu 2 člana 24 u pogledu trajanja davanja za slučaj nezaposlenosti;v) paragrafu 2 člana 71 u pogledu srazmere sredstava koja potiču od doprinosa lica u rad-

nom odnosu.Ti dokazi treba da se daju, držeći se u pogledu načina njihovog podnošenja, što je više mo-

guće, sugestija datih od strane Administrativnog saveta Međunarodnog biroa rada, u cilju ve-će jednoobraznosti u tom pogledu.

2. Svaki Član koji ratifikuje ovu Konvenciju dostavljaće u odgovarajućim vremenskimperiodima, prema tome, kako bude odlučio Administrativni savet, izveštaje o stanju svoga za-konodavstva i prakse u pogledu odredaba svakog od Delova II do X Konvencije koji nisu na-značeni u ratifikaciji odnosnog Člana ili u nekoj kasnijoj izjavi datoj u vezi primene člana 4.

Član 771. Ova Konvencija ne primenjuje se na pomorce i na pomorske ribare; odredbe o zaštiti

pomoraca i pomorskih ribara usvojila je Međunarodna konferencija rada u Konvenciji o soci-jalnom obezbeđenju pomoraca 1946 i u Konvencijama o penzijama pomoraca, 1946.

2. Član može isključiti pomorce i pomorske ribare iz broja bilo lica u radnom odnosu, bi-lo aktivnog stanovništva, bilo stalno nastanjenih lica, koji se uzimaju u obzir za izračunavanjeprocenta lica u radnom odnosu ili stalno nastanjenih lica, zaštićenih primenom bilo kojeg odDelova II do X koji je ratifikovan.

Deo XVZAVRŠNE ODREDBE

Član 78Službene ratifikacije ove Konvencije biće dostavIjene Generalnom direktoru Međunarod-

nog biroa rada, koji će ih registrovati.

Član 791. Ova Konvencija vezivaće same Članove Međunarodne organizacije rada čija ratifika-

cija bude registrovana od strane Generalnog direktora.2. Konvencija će stupiti na snagu po isteku 12 meseci, pošto registracije dva Člana budu

registrovane od strane Generalnog direktora.3. Posle toga, ova će Konvencija stupiti na snagu za svakog Člana po isteku 12 meseci od

datuma kada njegova ratifikacija bude registrovana.

SOCIJALNO PRAVO

293

Član 801. Izjave koje budu dostavljene Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada, saobra-

zno paragrafu 2 člana 35 Ustava Međunarodne organizacije rada, treba da sadrže podatke o:a) teritorijama za koje se zainteresovani Član obavezuje da odredbe Konvencije ili nekih

njenih Delova primeni bez izmene;b) teritorijama za koje se on obavezuje da odredbe Konvencije ili nekih njenih Delova pri-

meni sa izmenama, kao i u čemu se sastoje te izmene;c) teritorijama za koje je Konvencija neprimenjiva, i u tom slučaju zbog kojih je razloga

neprimenjiva;d) teritorijama za koje on rezerviše svoju odluku dok se temeljnije ne prouči situacija u

pogledu tih teritorija.2. Obaveze pomenute u alinejama a) i b) prvog paragrafa ovog člana smatraće se kao sa-

stavni deo ratifikacije i imaće isto dejstvo.3. Svaki Član može se, putem nove izjave, odreći svih ili samo nekih rezervi sadržanih u

svojoj ranijoj izjavi datoj na osnovu alineje b), c) i d) prvog paragrafa ovog člana.4. Svaki Član može u toku perioda za vreme kojega se ova Konvencija može otkazati sa-

obrazno odredbama člana 82, dostaviti Generalnom direktoru novu izjavu kojom se menja usvakom drugom pogledu svaka ranija izjava i obaveštava o situaciji na određenim teritorijama.

Član 81

1. Izjave dostavljene Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada saobrazno pa-ragrafima 4 i 5 člana 35 Ustava Međunarodne organizacije rada, treba da pružaju podatkeo tome da li će se odredba Konvencije ili njenih Delova na koje se te izjave odnose prime-njivati na teritoriju sa ili bez izmena; kada iz izjave proizlazi da se odredbe Konvencije ilinekih njenih Delova primenjuju pod rezervom izmena, ona mora precizirati u čemu se sa-stoje te izmene.

2. Član ili članovi ili zainteresovana međunarodna vlast mogu se, kasnijom izjavom, u ce-lini ili delimično, odreći prava da se pozivaju na izmene naznačene u nekoj ranijoj izjavi.

3. Član ili članovi ili zainteresovana međunarodna vlast mogu za vreme perioda u toku ko-jega se Konvencija može otkazati saobrazno odredbama člana 82 dostaviti Generalnom direk-toru novu izjavu koja menja, u svakom drugom pogledu, neku raniju izjavu i obaveštava o si-tuaciji u pogledu primene ove Konvencije.

Član 82

1. Svaki Član koji je ratifikovao ovu Konvenciju može, po isteku perioda od deset godinaposle njenog prvobitnog stupanja na snagu, otkazati Konvenciju ili neki od njenih Delova II doX, ili više njih, aktom upućenim Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada, koji će garegistrovati. Otkaz stupa na snagu posle godinu dana pošto bude registrovan.

2. Svaki Član, koji je ratifikovao ovu Konvenciju, a koji u toku godine dana po isteku pe-rioda od 10 godina, pomenutog u prethodnom paragrafu, ne bude koristio mogućnost otkazapredviđenu ovim članom, biće vezan za novi period od deset godina, a posle toga moći će ot-kazati Konvenciju ili neke od njenih Delova II do X, ili više njih, po isteku svakog perioda oddeset godina, pod uslovom predviđenim ovim članom.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

294

Član 831. Generalni direktor Međunarodne organizacije rada notificiraće svima Članovima Me-

đunarodne organizacije rada registrovanje svih ratifikacija, izjava i otkaza koji mu budu dosta-vljeni od strane Članova Organizacije.

2. Obaveštavajući Članove Organizacije o drugoj registraciji koja mu bude dostavljena,Generalni direktor skrenuće pažnju Članovima Organizacije na datum kojega ova Konvencijastupa na snagu.

Član 84Saobrazno članu 102 Povelje Ujedinjenih nacija, Generalni direktor Međunarodnog biroa

rada dostaviće Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija radi registracije potpuna obaveštenjao svim ratifikacijama, svim izjavama i svim otkazima koje bude registrovao prema prethodnimčlanovima.

Član 85Svaki put kada bude smatrao za potrebno, Administrativni savet Međunarodnog biroa ra-

da podneće Opštoj konferenciji izveštaj o primeni ove Konvencije i ispitaće da li je poželjno dase na dnevni red Konferencije stavi pitanje njene potpune ili delimične revizije.

Član 861. U slučaju da Konferencija usvoji neku konvenciju koja u potpunosti ili delimično me-

nja ovu Konvenciju, osim ako nova konvencija predviđa drukčije:a) ratifikacija nove konvencije od strane nekog Člana povlačiće ipso iure, bez obzira na

napred navedeni član 62, neposredni otkaz ove Konvencije, pod rezervom da je nova konven-cija koja menja raniju stupila na snagu;

b) od dana stupanja na snagu nove konvencije, ova Konvencija prestaće da bude otvore-na za ratifikaciju Članovima.

2. Ova Konvencija ostaće u svakom slučaju na snazi, po formi i sadržini za članove kojije budu ratifikovali, a koji ne ratifikuju novu konvenciju.

Član 87Francuski i engleski tekst ove Konvencije jednako su verodostojni.

ČLAN 2Federativna Narodna Republika Jugoslavija preuzima obavezu da će primenjivati delove

I, II, III, IV, V, VI, VIII i X i odgovarajuće odredbe delova XI, XII i XIII, kao i dela XIV Kon-vencije.

ČLAN 3Državni sekretar za inostrane poslove preduzeće mere potrebne za izvršenje obaveze iz

prethodnog člana.

ČLAN 4Ova uredba stupa na snagu odmah.

SOCIJALNO PRAVO

295

SPORAZUMIZMEĐU SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I

BOSNE I HERCEGOVINE O SOCIJALNOM OSIGURANjU“Službeni list SCG” - Međunarodni ugovori, broj 7/03

Savezna Republika Jugoslavija i Bosna i Hercegovinau želji da urede međusobne odnose u oblasti socijalnog osiguranja,

dogovorile su se sledeće:

Deo IOPŠTE ODREDBE

Član 1.Definicije pojmova(1) U ovom sporazumu sledeći izrazi znače:1. “teritorija”u odnosu na Saveznu Republiku Jugoslaviju, jugoslovenska državna teritorija;u odnosu na Bosnu i Hercegovinu, bosansko-hercegovačka državna teritorija;2. “pravni propisi”zakoni, podzakonski i drugi opšti akti, koji se odnose na oblasti socijalnog osiguranja iz

člana 2. stav 1. ovog sporazuma;3. “nadležni organ”u odnosu na Saveznu Republiku Jugoslaviju: savezno ministarstvo nadležno za pravne

propise u Saveznoj Republici Jugoslaviji iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma;u odnosu na Bosnu i Hercegovinu: ministarstva nadležna za pravne propise u Bosni i Her-

cegovini iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma;4. “nosilac”organizacija, ustanova, odnosno organ nadležan za sprovođenje pravnih propisa iz člana

2. stav 1. ovog sporazuma;5. “nadležni nosilac”nosilac osiguranja kod koga je lice osigurano u vreme podnošenja zahteva za davanje ili

od koga ima ili bi imalo pravo na davanje;6. “organ za vezu”organ određen za efikasno sprovođenje ovog sporazuma;7. “osiguranik”lice koje je osigurano ili je bilo osigurano prema pravnim propisima iz člana 2. ovog spo-

razuma;8. “član porodice”član porodice prema pravnim propisima one države ugovornice koji se primenjuju;9. “prebivalište”mesto stalnog boravka;

DR RAJKO KOSANOVIĆ

296

10. “boravište”mesto privremenog boravka;11. “penzijski staž”staž osiguranja, sa njim izjednačena vremena i poseban staž prema pravnim propisima dr-

žava ugovornica;12. “period osiguranja”period plaćanja doprinosa i period priznat kao takav;13. “davanje”davanje u naturi i novčano davanje;14. “davanje u naturi”zdravstvena zaštita i druga davanja, osim novčanih;15. “novčano davanje”penzija, novčana naknada i druga novčana davanja, uključujući njihove delove iz javnih

sredstava, dodatke, usklađivanja, povećanja i kapitalne otpremnine.(2) U ovom sporazumu ostali izrazi imaju značenje koje im pripada prema pravnim pro-

pisima država ugovornica.

Član 2.Pravni propisi na koje se ovaj sporazum odnosi(1) Ovaj sporazum se odnosi na pravne propise:U Saveznoj Republici Jugoslaviji o:1. zdravstvenom osiguranju, zdravstvenoj zaštiti i materinstvu;2. penzijskom i invalidskom osiguranju;3. osiguranju za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti;4. novčanoj naknadi za slučaj nezaposlenosti; i5. dodatku na decu,u Bosni i Hercegovini o:1. zdravstvenom osiguranju, zdravstvenoj zaštiti i materinstvu;2. penzijskom i invalidskom osiguranju;3. osiguranju za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti;4. novčanoj naknadi za slučaj nezaposlenosti; i5. novčanoj naknadi u vezi sa materinstvom i dečijem dodatku.(2) Ovaj sporazum se odnosi na sve pravne propise kojima se objedinjuju, menjaju ili do-

punjuju pravni propisi iz stava 1. ovog člana.

Član 3.Lica na koja se ovaj sporazum primenjujeOvaj sporazum se primenjuje na:a) lica za koja važe ili su važili pravni propisi jedne ili obe države ugovornice ib) druga lica koja prava izvode od lica naznačenih pod a).

Član 4.Jednaki tretman(1) Prilikom primene pravnih propisa jedne države ugovornice, državljani druge države

ugovornice su izjednačeni sa njenim državljanima.

SOCIJALNO PRAVO

297

(2) Stav 1. ovog člana se ne odnosi na:1. pravne propise o učešću osiguranika i poslodavca u organima nosilaca i udruženja;2. odredbe o teretu osiguranja iz međunarodnih ugovora zaključenih sa trećim državama i3. pravne propise o osiguranju lica zaposlenih u službenom predstavništvu jedne od drža-

va ugovornica u trećim državama ili kod članova tog predstavništva.

Član 5.

Izjednačenost teritorija(1) Penzija, novčana naknada i druga novčana davanja prema pravnim propisima jedne

države ugovornice isplaćuju se korisniku sa prebivalištem u drugoj državi ugovornici.(2) Penzija, novčana naknada i druga novčana davanja ne mogu se umanjiti, staviti u sta-

nje mirovanja, oduzeti ili zapleniti zbog toga što korisnik ima prebivalište u drugoj državi ugo-vornici, ukoliko ovim sporazumom nije drugačije određeno.

(3) Državljanima druge države ugovornice sa prebivalištem u trećoj državi davanja iz st.1. i 2. ovog člana država u kojoj je ostvareno pravo na davanje isplaćuje pod istim uslovimakao i svojim državljanima.

(4) Stav 1. ovog člana se ne primenjuje na davanje po osnovu preostale radne sposobno-sti, najniže penzije, zaštitnog dodatka, telesnog oštećenja, tuđe pomoći i nege, kao i druga da-vanja po osnovu penzijskog osiguranja koja se ostvaruju zavisno od imovinskog cenzusa.

Deo II

ODREDBE O PRAVNIM PROPISIMA KOJI SE PRIMENjUJU

Član 6.

Opšta odredbaObaveza osiguranja određuje se prema pravnim propisima one države ugovornice u kojoj

lice radi, odnosno obavlja delatnost, što važi i u slučaju kada se sedište poslodavca nalazi u dru-goj državi ugovornici, ako odredbama čl. 7. i 8. ovog sporazuma nije drugačije određeno.

Član 7.

Posebne odredbe(1) Ako poslodavac sa sedištem u jednoj državi ugovornici uputi zaposlenog u drugu dr-

žavu ugovornicu, na njega se najduže do kraja 24. kalendarskog meseca, primenjuju pravnipropisi prve države ugovornice, kao da je u njoj zaposlen.

(2) Ako lice koje obavlja samostalnu delatnost u jednoj državi ugovornici ode u drugu dr-žavu ugovornicu radi privremenog obavljanja te delatnosti, na njega se, najduže do kraja 12.kalendarskog meseca, primenjuju pravni propisi prve države ugovornice, kao da u njoj obavljadelatnost.

(3) Na lica koja putuju u službi poslodavca koji se bavi vazdušnim, drumskim ili železnič-kim saobraćajem primenjuju se pravni propisi države ugovornice u kojoj je sedište poslodav-ca.

(4) Na posadu broda, kao i druga lica zaposlena na brodu, primenjuju se pravni propisidržave ugovornice pod čijom zastavom brod plovi.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

298

(5) Na lica koja obavljaju poslove utovara i istovara broda, popravke ili nadzora broda uluci druge države ugovornice primenjuju se pravni propisi države ugovornice kojoj luka pripa-da.

(6) Na zaposlene u državnim i javnim službama, službene predstavnike i sa njima izjed-načena lica upućena u drugu državu ugovornicu primenjuju se pravni propisi državeugovorni-ce koja ih je uputila.

(7) Primena pravnih propisa prve države ugovornice iz st. 1. i 2. ovog člana može se,izu-zetno, na zajednički zahtev poslodavca i zaposlenog, odnosno na zahtev lica koje samostalnoobavlja delatnost i uz saglasnost nadležnog organa druge države ugovornice produžiti za još 24,odnosno 12 meseci.

Član 8.Zaposleni u diplomatskoj misiji i konzularnom predstavništvu(1) Na zaposlene u diplomatskim misijama i konzularnim predstavništvima, kao i na za-

poslene kao privatna kućna posluga kod članova ovih misija i predstavništava, upućene u dru-gu državu ugovornicu primenjuju se pravni propisi države ugovornice iz koje su upućeni.

(2) Na zaposlene iz stava 1. ovog člana koji nisu upućeni, primenjuju se pravni propisi dr-žave ugovornice u kojoj su zaposleni, a diplomatska misija, odnosno konzularno predstavniš-tvo, odnosno njihovi članovi koji ih zapošljavaju, dužni su da se pridržavaju pravnih propisa tedržave koji važe za poslodavca.

(3) Izuzetno od stava 2. ovog člana, zaposleni koji su državljani države ugovornice čija jediplomatska misija, odnosno konzularno predstavništvo, mogu se, u roku od tri meseca od da-na zaposlenja, opredeliti za primenu pravnih propisa te države ugovornice.

Član 9.IzuzeciNa zajednički zahtev zaposlenog i njegovog poslodavca, nadležni organi država ugovor-

nica mogu dogovoriti izuzetke od odredaba čl. 6. i 7. ovog sporazuma, pri čemu moraju uzetiu obzir vrstu i okolnosti zaposlenja.

Deo IIIPOSEBNE ODREDBE

Poglavlje 1.Bolest i materinstvo

Član 10.Sabiranje perioda osiguranjaPeriodi osiguranja navršeni prema pravnim propisima obe države ugovornice se, ako je to

potrebno, sabiraju za sticanje prava na davanje i za određivanje trajanja tog davanja, pod uslo-vom da se ne poklapaju.

Član 11.Davanja u naturi(1) Lice koje ispunjava uslove za pravo na davanje u naturi prema pravnim propisima jed-

ne države ugovornice ima pravo na zdravstvenu zaštitu od strane nosioca njegovog prebivališ-

SOCIJALNO PRAVO

299

ta ili boravišta, određenu u pogledu obima, vrste i načina pružanja prema pravnim propisimakoji važe za tog nosioca, kao da je kod njega osigurano, a u trajanju određenom pravnim pro-pisima koji važe za nadležnost nosioca na čiji teret se zaštita pruža, pod uslovom da:

1. ima prebivalište u drugoj državi ugovornici ili2. ima boravište u drugoj državi ugovornici po osnovu člana 8. ovog sporazuma ili3. njegovo stanje za vreme boravka u drugoj državi ugovornici zahteva hitno pružanje

zdravstvene zaštite, a lice nije otišlo u tu državu ugovornicu u cilju lečenja.(2) Stav 1. ovog člana se analogno primenjuje i na članove porodice, s tim što je za člano-

ve porodice lica koja imaju boravište u drugoj državi ugovornici po osnovu odredaba člana 7.st. 1. i 2. ovog sporazuma potrebna saglasnost nadležnog nosioca.

(3) Za odobrenje korišćenja proteza, pomagala i drugih zdravstvenih usluga većevrednosti, neophodna je saglasnost nadležnog nosioca, izuzev kada je pružanje tih usluga

neodložno, jer bi, u protivnom, bili ozbiljno ugroženi život ili zdravlje lica iz st. 1. i 2. ovog čla-na.

Član 12.

Novčana davanja(1) Novčana davanja u slučajevima iz člana 11. ovog sporazuma, kao i u slučaju materin-

stva, odobrava nadležni nosilac prema pravnim propisima koje on primenjuje.(2) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice iznos novčanih davanja zavi-

si od broja članova porodice, nadležni nosilac uzima u obzir i članove porodice koji imaju pre-bivalište u drugoj državi ugovornici.

Član 13.

Korisnici penzije(1) Na korisnika penzije, ostvarene prema pravnim propisima obe države ugovornice, pri-

menjuju se isključivo pravni propisi one države ugovornice u kojoj ima prebivalište.(2) Korisnik iz stava 1. ovog člana ima pravo na davanja u naturi na teret nadležnog nosi-

oca one države ugovornice u kojoj on ima prebivalište.(3) Na korisnika penzije ostvarene prema pravnim propisima jedne države ugovornice ko-

ji ima prebivalište u drugoj državi ugovornici, primenjuju se pravni propisi te države ugovorni-ce i pružaju davanja u naturi, kao da je pravo na penziju ostvareno prema njenim pravnim pro-pisima a na teret nadležnog nosioca.

(4) Korisnik penzije iz stava 3. ovog člana, sa prebivalištem u jednoj državi ugovornici, či-je stanje, za breme boravka u drugoj državi ugovornici, zahteva hitno pružanje davanja u natu-ri ima pravo na ta davanja prema pravnim propisima i na teret nosioca druge države ugovorni-ce.

(5) Odredbe st. 1. do 4. ovog člana analogno se primenjuju i na članove porodice korisni-ka penzije.

Član 14.

Nosilac koji pruža davanja u naturiU slučaju iz člana 11. i člana 13. ovog sporazuma davanja u naturi pruža:

DR RAJKO KOSANOVIĆ

300

u Saveznoj Republici Jugoslaviji - organizaciona jedinica nosioca zdravstvenog osigura-nja u republici;

u Bosni i Hercegovini:- u Federaciji Bosne i Hercegovine - mesno nadležna organizaciona jedinica zdravstvenog

osiguranja i mesno nadležna organizaciona jedinica socijalne zaštite;- u Republici Srpskoj - organizaciona jedinica Fonda zdravstvenog osiguranja Republike

Srpske i Fonda dečije zaštite Republike Srpske i- u Brčko Distriktu Bosne i Hercegovine - Odeljenje za zdravstvo, javnu bezbednost i

društvene delatnosti.

Član 15.Naknada troškova(1) Nadležni nosilac naknađuje nosiocu koji je pružio davanje utrošene iznose u skladu sa

članom 11. i članom 13. stav 3. ovog sporazuma, izuzev administrativnih troškova.(2) Organi za vezu država ugovornica mogu dogovoriti paušalno plaćanje za sve slučaje-

ve ili za određene grupe slučajeva, umesto pojedinačnog obračuna troškova.

Poglavlje 2.Starost, invalidnost i smrt

Član 16.Sabiranje penzijskog staža(1) Ako je, prema pravnim propisima jedne države ugovornice, sticanje, očuvanje ili po-

novno priznavanje prava na davanje uslovljeno navršenjem penzijskog staža, nosilac te državeugovornice uzima u obzir, ako je potrebno, i penzijski staž navršen prema pravnim propisimadruge države ugovornice, kao da je navršen prema pravnim propisima koje on primenjuje, poduslovom da se periodi na poklapaju.

(2) Prilikom primene stava 1. ovog člana, period osiguranja koji se, prema pravnim pro-pisima druge države ugovornice računa sa uvećanim trajanjem, uzima se u obzir u efektivnomtrajanju.

(3) Osiguraniku državljaninu jedne od država ugovornica koji, i pored primene stava 1ovog člana, ne ispunjava uslove za sticanje prava na davanje, nadležni nosilac uzima u obzir ipenzijski staž navršen u trećoj državi sa kojom obe države ugovornice imaju zaključene spora-zume o socijalnom osiguranju.

(4) Ako je, prema pravnim propisima jedne države ugovornice, pravo na određeno dava-nje uslovljeno navršenjem perioda osiguranja u određenom zanimanju, odnosno poslu ili u za-nimanju za koje postoji poseban sistem, nosilac te države ugovornice uzima u obzir i periodosiguranja koji je, prema pravnim propisima druge države ugovornice, navršen u istom zani-manju, odnosno poslu ili u odgovarajućem sistemu.

(5) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice za ostvarivanje prava na da-vanje mora biti navršen period osiguranja u određenom periodu ili utvrđeno određeno činje-nično stanje, taj period se produžava odgovarajućim periodom osiguranja, odnosno postoja-njem određenog činjeničnog stanja (korišćenje penzije, davanje za slučaj bolesti, povrede naradu, nezaposlenosti i dr.) u drugoj državi ugovornici.

SOCIJALNO PRAVO

301

Član 17.Period osiguranja kraći od 12 meseci(1) Ako je ukupan period osiguranja, koji se prema pravnim propisima jedne države ugo-

vornice uzima u obzir za obračunavanje davanja kraći od 12 meseci, ne odobrava se pravo nadavanje, izuzev u slučaju kada, prema tim pravnim propisima, postoji pravo na davanje samopo osnovu tog perioda osiguranja.

(2) Period osiguranja iz stava 1. ovog člana po osnovu koga nosilac jedne države ugovor-nice ne odobrava davanje, uzima u obzir nosilac druge države ugovornice za sticanje, očuvanjei ponovno priznavanje prava na davanje, kao i određivanje njegove visine, kao da je taj periodnavršen prema njegovim pravnim propisima.

Član 18.Utvrđivanje samostalnog davanjaAko prema pravnim propisima jedne države ugovornice postoji pravo na davanje i bez pri-

mene člana 16. ovog sporazuma, nadležni nosilac te države ugovornice utvrđuje davanje isklju-čivo na osnovu penzijskog staža koji se uzima u obzir prema tim pravnim propisima.

Član 19.Obračun srazmernog dela davanja(1) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice postoji pravo na davanje sa-

mo uz primenu odredaba člana 16. ovog sporazuma, nadležni nosilac te države ugovorniceutvrđuje davanje na taj način što:

1. obračunava teorijski iznos davanja, koji bi pripadao da je ukupan penzijski staž, koji seuzima u obzir za obračun davanja, navršen prema pravnim propisima koje on primenjuje.

Iznos davanja koji ne zavisi od dužine penzijskog staža uzima se kao teorijski iznos;2. na osnovu tako obračunatog iznosa, utvrđuje iznos davanja srazmeran odnosu između

penzijskog staža navršenog isključivo prema pravnim propisima koje on primenjuje i ukupnogpenzijskog staža, koji se uzima u obzir za obračun davanja;

3. u slučaju kada je ukupan penzijski staž koji se uzima u obzir primenom odredaba čla-na 16. ovog sporazuma duži od najdužeg penzijskog staža prema pravnim propisima koje onprimenjuje, utvrđuje iznos davanja srazmerno penzijskom stažu navršenom prema tim prav-nim propisima i penzijskom stažu na osnovu kojeg se utvrđuje visina davanja u punom izno-su.

(2) Ako se prema pravnim propisima iznos davanja obračunava na osnovu zarade, osno-vice osiguranja, odnosno uplaćenog doprinosa u određenom periodu, nadležni nosilac uzima uobzir zaradu, osnovicu osiguranja, odnosno uplaćeni doprinos isključivo iz perioda osiguranjanavršenog prema pravnim propisima koje on primenjuje.

Član 20.Umanjenje, ukidanje i obustava isplate davanjaNezavisno od pravnih propisa država ugovornica o umanjenju, ukidanju ili obustavi ispla-

te penzije zbog sticanja prava na dve ili više penzija, korišćenje penzije prema pravnim propi-sima jedne države ugovornice ne utiče na pravo korisnika da stovremeno koristi penziju ostva-renu prema pravnim propisima druge države ugovornice.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

302

Poglavlje 3.Povreda na radu i profesionalna bolest

Član 21.Povreda na putu do posla(1) Lice sa prebivalištem u jednoj državi ugovornici koje na putu, radi stupanja na posao,

po osnovu ugovora o radu, odnosno radi obavljanja samostalne delatnosti u drugoj državi ugo-vornici, pretrpi povredu, ima pravo na davanja po osnovu povrede na radu prema pravnim pro-pisima i na teret nosioca druge države ugovornice.

(2) Stav 1. ovog člana se primenjuje i u slučaju povrede koju lice pretrpi, neposredno poisteku ugovora o radu, odnosno po prestanku obavljanja samostalne delatnosti, na putu do pre-bivališta.

Član 22.Davanja u naturi(1) Lice koje po osnovu povrede na radu ili profesionalne bolesti ima pravo na zdravstve-

nu zaštitu prema pravnim propisima jedne države ugovornice, a ima prebivalište ili boravište udrugoj državi ugovornici koristi tu zaštitu, na teret nadležnog nosioca, od nosioca na čijem pod-ručju ima prebivalište ili boravište, prema pravnim propisima koje taj nosilac primenjuje, kaoda je kod njega osigurano. Za korišćenje proteza, pomagala i drugih zdravstvenih usluga većevrednosti, primenjuje se odredba člana 11. stav 3. ovog sporazuma.

(2) U slučajevima iz stava 1. ovog člana zdravstvenu zaštitu pruža:u Saveznoj Republici Jugoslaviji - organizaciona jedinica nosioca zdravstvenog osigura-

nja u republici;u Bosni i Hercegovini:- u Federaciji Bosne i Hercegovine - mesno nadležna organizaciona jedinica zdravstvenog

osiguranja;- u Republici Srpskoj - nadležna organizaciona jedinica Fonda zdravstvenog osiguranja

Republike Srpske i- u Brčko Distriktu Bosne i Hercegovine - Odeljenje za zdravstvo, javnu bezbednost i

društvene delatnosti.(3) Na naknadu troškova nastalih prema stavu 1. ovog člana primenjuju se odredbe člana

15. ovog sporazuma.

Član 23.Profesionalna bolest(1) Ako je odobrenje davanja za slučaj profesionalne bolesti, prema pravnim propisima

jedne države ugovornice, uslovljeno time da je bolest prvi put lekarski utvrđena u toj državiugovornici, smatra se da je taj uslov ispunjen ako je ta bolest prvi put utvrđena u drugoj drža-vi ugovornici.

(2) Ako je odobrenje davanja za slučaj profesionalne bolesti, prema pravnim propisimajedne države ugovornice, uslovljeno time da je obavljanje delatnosti koja može da izazove tubolest, trajalo određeno vreme, nadležni nosilac te države ugovornice, ako je potrebno, uzimau obzir i vreme obavljanja takve delatnosti u skladu sa pravnim propisima druge države ugo-vornice.

SOCIJALNO PRAVO

303

Član 24.Novčano davanje(1) Novčano davanje za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti odobrava, prema

svojim pravnim propisima, nosilac one države ugovornice u kojoj je nastala povreda na radu,odnosno poslednji put obavljana delatnost koja može da izazove tu profesionalnu bolest.

(2) Ako lice, koje je po osnovu profesionalne bolesti primalo ili prima novčano davanje nateret nosioca jedne države ugovornice, zbog pogoršanja bolesti prouzrokovanog obavljanjemdelatnosti koja, prema pravnim propisima druge države ugovornice, može da izazove profesi-onalnu bolest, podnese zahtev za davanje nosiocu druge države ugovornice, nosilac prve drža-ve ugovornice i dalje snosi troškove davanja, bez obzira na pogoršanje, prema svojim pravnimpropisima. Nosilac druge države ugovornice odobrava davanje u visini razlike između davanjakoje pripada nakon pogoršanja i davanja koje bi, po osnovu nastupanja te bolesti, pripadalo pre-ma njegovim pravnim propisima.

Član 25.Obaveštavanje diplomatske misije ili konzularnog predstavništva o povredi na raduO povredi na radu državljanina, odnosno osiguranika jedne države ugovornice u drugoj

državi ugovornici koja je prouzrokovala ili bi mogla prouzrokovati smrt, nadležni nosilac, bezodlaganja, obaveštava diplomatsku misiju ili konzularno predstavništvo države ugovornice čijije on državljanin, odnosno osiguranik.

Poglavlje 4.Nezaposlenost

Član 26.Sabiranje perioda osiguranja(1) Period osiguranja, utvrđen prema pravnim propisima jedne države ugovornice, uzima se

u obzir za pravo na davanje u slučaju nezaposlenosti prema pravnim propisima druge države ugo-vornice, ako je nezaposleno lice u državi ugovornici u kojoj ostvaruje pravo na davanje u posled-njih 12 meseci pre podnošenja zahteva za to davanje bilo osigurano po osnovu zaposlenja ukup-no najmanje onoliko meseci koliko je predviđeno prema njenim pravnim propisima.

(2) Uslov minimalnog perioda zaposlenja iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na zaposle-na lica čije je zaposlenje bilo predviđeno na duži rok, ali je okončano, bez njihove krivice, prenavršenja tog perioda ili koja imaju prebivalište na teritoriji države ugovornice u kojoj podno-se zahtev za davanje.

(3) Trajanje primanja naknade smanjuje se za onaj period za koji je nezaposleno lice u dru-goj državi ugovornici, u poslednjih 12 meseci pre dana podnošenja zahteva, primilo novčanunaknadu za nezaposlenost.

Poglavlje 5.Davanje za slučaj smrti

Član 27.Ako davanje za slučaj smrti postoji prema pravnim propisima obe države ugovornice, pri-

menjuju se isključivo pravni propisi one države ugovornice u kojoj je to lice imalo prebivalište.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

304

Poglavlje 6.Dodatak na decu

Član 28.Sabiranje perioda osiguranjaPeriod osiguranja utvrđen prema pravnim propisima jedne države ugovornice uzima se u

obzir, ako je to potrebno, za sticanje i ostvarivanje prava na dodatak na decu, prema pravnimpropisima druge države ugovornice.

Član 29.Utvrđivanje davanja

(1) Pravo na dodatak na decu se određuje prema pravnim propisima one države ugovor-nice po kojima je lice osigurano i za decu koja imaju prebivalište u drugoj državi ugovornici.

(2) Ako pravo na dodatak na decu postoji prema pravnim propisima obe države ugovor-nice, primenjuju se isključivo pravni propisi one države ugovornice u kojoj dete ima prebiva-lište.

(3) St. 1. i 2. ovog člana se primenjuju i na korisnika penzije.

Deo IVRAZNE ODREDBE

Član 30.Organi za vezuU cilju efikasnijeg sprovođenja ovog sporazuma, posebno radi jednostavnog i brzog po-

vezivanja nosilaca obe države ugovornice, kao organi za vezu dve države ugovornice, određu-ju se:

u Saveznoj Republici Jugoslaviji:- Savezni zavod za socijalno osiguranje za primenu pravnih propisa u Saveznoj Republi-

ci Jugoslaviji iz člana 2. stav 1. tač. 1, 2, 3. i 5. ovog sporazuma i- Savezni zavod za tržište rada i migracije za primenu pravnih propisa u Saveznoj Repu-

blici Jugoslaviji iz člana 2. stav 1. tačka 4. ovog sporazuma;u Bosni i Hercegovini:- u Federaciji Bosne i Hercegovine - Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Fede-

racije Bosne i Hercegovine - Sarajevo za primenu pravnih propisa u Bosni i Hercegovini iz čla-na 2. stav 1. tačka 1. ovog sporazuma;

- u Republici Srpskoj - Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske - Banja Luka zaprimenu pravnih propisa u Bosni i Hercegovini iz člana 2. stav 1. tačka 1. ovog sporazuma;

- u Federaciji Bosne i Hercegovine - Federalni zavod za penzijsko-mirovinsko osiguranje- Mostar za primenu pravnih propisa u Bosni i Hercegovini iz člana 2. stav 1. tač. 2 i 3. ovogsporazuma;

u Republici Srpskoj - Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republike Srpske - Bije-ljina za primenu pravnih propisa u Bosni i Hercegovini iz člana 2. stav 1. tač. 2. i 3. ovog spo-razuma;

u Federaciji Bosne i Hercegovine - Federalni zavod za zapošljavanje - Sarajevo za prime-nu pravnih propisa u Bosni i Hercegovini iz člana 2. stav 1. tačka 4. ovog sporazuma;

SOCIJALNO PRAVO

305

u Republici Srpskoj - Republički zavod za zapošljavanje Republike Srpske - Pale za pri-menu pravnih propisa u Bosni i Hercegovini iz člana 2. stav 1. tačka 4. ovog sporazuma;

u Federaciji Bosne i Hercegovine - mesno nadležno kantonalno ministarstvo za socijalnuzaštitu za primenu pravnih propisa u Bosni i Hercegovini iz člana 2. stav 1. tačka 5. ovog spo-razuma;

u Republici Srpskoj - Fond dečije zaštite Republike Srpske - Bijeljina za primenu pravnihpropisa u Bosni i Hercegovini iz člana 2. stav 1. tačka 5. ovog sporazuma; i

u Brčko Distriktu Bosne i Hercegovine - Odeljenje za zdravstvo, javnu bezbednost i druš-tvene delatnosti - Brčko za primenu pravnih propisa u Bosni i Hercegovini iz člana 2. stav 1.tač. 1. do 5. ovog sporazuma.

Član 31.

Obaveze organa, pravna i administrativna pomoć(1) Nadležni organi dve države ugovornice će, posebnim sporazumom, utvrditi izmene

ovog sporazuma, koji stupa na snagu istovremeno sa ovim sporazumom.(2) Organi za vezu dve države ugovornice će, u okviru svoje nadležnosti, utvrditi mere za

sprovođenje ovog sporazuma i sporazuma iz stava 1. ovog člana.(3) Nadležni organi i organi za vezu dve države ugovornice obaveštavaće se međusobno

o:a) svim preduzetim merama za sprovođenje ovog sporazuma; ib) svim promenama njihovih pravnih propisa u vezi sa primenom ovog sporazuma.(4) U primeni ovog sporazuma, organi i nosioci država ugovornica će uzajamnopružati besplatnu službenu pomoć.(5) Organi i nosioci država ugovornica mogu, u primeni ovog sporazuma, neposredno me-

đusobno stupati u vezu, kao i sa zainteresovanim licima ili njihovim punomoćnicima.(6) Organi i nosioci jedne države ugovornice ne smeju odbiti zahteve i druge podneske

zbog toga što su napisani na službenom jeziku i pismu druge države ugovornice.(7) Prilikom primene ovog sporazuma ravnopravno se upotrebljavaju službeni jezici i pi-

sma država ugovornica.(8) Lekarske preglede koji se obavljaju isključivo zbog primene pravnih propisa jedne dr-

žave ugovornice, a odnose se na lica koja u drugoj državi ugovornici imaju prebivalište ili bo-ravište, obaviće na zahtev nadležnog nosioca i na njegov teret, nosilac prema prebivalištu ili bo-ravištu. Lekarske preglede koji se obavljaju zbog primene pravnih propisa obe države ugovor-nice obavlja na svoj teret nosilac prema prebivalištu ili boravištu tog lica.

(9) Pravna pomoć se, do pokretanja sudskog postupka, pruža u skladu sa propisima kojise primenjuju u pravnoj pomoći u građanskim pravnim stvarima.

Član 32.

Ovlašćenja diplomatskih misija i konzularnih predstavništavaDiplomatske misije i konzularna predstavništva država ugovornica mogu se, bez poseb-

nog punomoćja, direktno obraćati nadležnim organima, organima za vezu i nadležnim nosio-cima druge države ugovornice radi zaštite interesa svojih državljana.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

306

Član 33.Oslobađanje od taksi i nadovera(1) Oslobađanje ili smanjenje taksi predviđeno propisima jedne države ugovornice za pi-

smene podneske ili dokumenta koja se prilažu zbog primene njenih pravnih propisa, odnosi sei na odgovarajuće pismene podneske i dokumenta koja se prilažu zbog primene ovog sporazu-ma ili pravnih propisa druge države ugovornice.

(2) Isprave, dokumenta i pismeni podnesci bilo koje vrste, koji se prilažu prilikom prime-ne ovog sporazuma, ne podležu nadoveri.

Član 34.Podnošenje zahteva(1) Zahtevi, izjave ili pravna sredstva koja su u primeni ovog sporazuma ili pravnih pro-

pisa jedne države ugovornice podneta organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj službi jednedržave ugovornice, smatraju se zahtevima, izjavama ili pravnim sredstvima podnetim organu,nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj službi druge države ugovornice.

(2) Zahtev za davanje, podnet prema pravnim propisima jedne države ugovornice, smatrase istovremeno i zahtevom za odgovarajuće davanje prema pravnim propisima druge državeugovornice, koje dolazi u obzir primenom ovog sporazuma.

(3) Zahtevi, izjave ili pravna sredstva, koja primenom pravnih propisa jedne države ugo-vornice treba podneti organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj službi te države ugovornice,mogu se, u istom roku, podneti odgovarajućem organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj slu-žbi druge države ugovornice.

(4) U slučajevima iz st. 1. do 3. ovog člana nadležne službe, bez odlaganja, prosleđuju zah-teve, izjave ili pravna sredstva odgovarajućim službama druge države ugovornice neposrednoili posredstvom organa za vezu.

(5) Potvrde ili dokumenti, koje izdaju organi ili nosioci jedne države ugovornice smatrajuse važećim za organe ili nosioce druge države ugovornice.

Član 35.Isplata davanja(1) Nosilac nadležan za pružanje davanja prema ovom sporazumu izvršava svojuobavezu, sa oslobađajućim dejstvom, isplatom novčanih davanja korisnicima u svojoj na-

cionalnoj valuti.(2) Preračunavanje davanja u valutu druge države ugovornice se vrši prema paritetuvaluta koji je važio na dan kada je nosilac nadležan za pružanje davanja doznačio sredstva

isplatnom organu u svojoj državi radi isplate korisnicima u drugu državu ugovornicu.(3) Naknade predviđene ovim sporazumom utvrđuju se u valuti one države ugovornice u

kojoj se nalazi sedište nosioca na čiji teret padaju davanja.(4) Doznake sredstava iz st. 1. do 3. ovog člana vrše se u konvertibilnoj valuti (EUR) u

skladu sa plaćanjem između dve države ugovornice.

Član 36.Potraživanje preplaćenih iznosa davanja u novcu(1) Nosilac jedne države ugovornice, koji je isplatio davanje u iznosu većem od onog ko-

ji korisniku pripada, može od nosioca druge države ugovornice zatražiti da od zaostalih izno-sa davanja koje treba da isplati korisniku zadrži preplaćeni iznos.

SOCIJALNO PRAVO

307

(2) Preplaćeni iznos iz stava 1. ovog člana se direktno isplaćuje nosiocu koji je zatražionjegovo zadržavanje.

Član 37.Izvršni postupak(1) Izvršna rešenja u oblasti socijalnog osiguranja (isprave) nadležnih organa i nosilaca,

kao i izvršne odluke sudova jedne države ugovornice priznaju se u drugoj državi ugovornici.(2) Priznavanje se može odbiti samo ako je u suprotnosti sa javnim poretkom države ugo-

vornice u kojoj treba da se prizna isprava ili odluka iz stava 1. ovog člana.(3) Na osnovu isprava i izvršnih odluka iz stava 1. ovog člana sprovodi se izvršenje u dru-

goj državi ugovornici. Izvršni postupak se sprovodi prema pravnim propisima koji se prime-njuju za odgovarajuće isprave ili odluke države ugovornice u kojoj treba da se sprovede izvr-šenje. Isprave i odluke moraju sadržati potvrdu o njihovoj izvršnosti (klauzula o izvršenju).

Član 38.Naknada štete(1) Ako lice koje prema pravnim propisima jedne države ugovornice prima davanje za šte-

tu koja je nastala u drugoj državi ugovornici i ima, prema njenim pravnim propisima, pravo nanaknadu štete od trećeg lica, tada pravo na tu naknadu prelazi na nosioca prve države ugovor-nice prema pravnim propisima koje on primenjuje.

(2) Ako je pravo na naknadu štete u vezi sa istovremenim davanjima, po osnovu istog slu-čaja štete, preneto, u skladu sa stavom 1. ovog člana, nosiocima obe države ugovornice, trećelice može isplatiti naknadu štete sa oslobađajućim dejstvom, jednom ili drugom nosiocu. No-sioci će namiriti svoja potraživanja po ovom osnovu srazmerno davanjima koja isplaćuju.

Član 39.Rešavanje sporovaSporove u primeni i tumačenju ovog sporazuma rešavaće dogovorno nadležni organi dr-

žava ugovornica.

Deo VPRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 40.Prelazne odredbe(1) Ovaj sporazum ne utvrđuje pravo na davanje za period pre njegovog stupanja na sna-

gu.(2) Za utvrđivanje prava na davanje prema ovom sporazumu uzima se u obzir i penzijski

staž koji je, prema pravnim propisima država ugovornica, ostvaren pre njegovog stupanja nasnagu.

(3) Izuzetno od odredaba člana 16. st. 1. i 3. ovog sporazuma uzima se u obzir samo po-seban staž utvrđen za period pre 1. januara 1965. godine, i to u priznatom trajanju.

(4) Izuzetno od odredbe člana 16. stav 2. ovog sporazuma, staž osiguranja navršen pre 6.marta 1992. godine, koji se prema tada važećim propisima računao sa uvećanim trajanjem,uzima se u obzir u priznatom trajanju.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

308

(5) Ovaj sporazum se primenjuje, u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja, i na osi-gurane slučajeve nastale pre njegovog stupanja na snagu.

(6) Davanja utvrđena pre stupanja na snagu ovog sporazuma neće se ponovo utvrđivati,ako ovim sporazumom nije drugačije određeno.

Član 41.

Uračunavanje perioda osiguranja(1) Za utvrđivanje perioda osiguranja navršenih u trećim državama koje je Socijalistička

Federativna Republika Jugoslavija preuzela međunarodnim ugovorima sa tim državama prime-njuju se odredbe tih ugovora, odnosno međunarodnih sporazuma o socijalnom osiguranju ko-je su sa tim državama zaključile države ugovornice.

(2) Period osiguranja navršen u aktivnoj vojnoj službi u JNA do 31. decembra 1972. go-dine uzima u obzir nosilac one države ugovornice u kojoj je to lice bilo osigurano.

(3) Period osiguranja navršen u aktivnoj vojnoj službi u JNA u svojstvu vojnog osigura-nika od 1. januara 1973. godine do 6. marta 1992. godine pada na teret one države ugovorni-ce čije je to lice državljanin u momentu ostvarivanja prava na penziju.

(4) Ako lice iz st. 1. i 3. ovog člana ima državljanstvo obe države ugovornice, navedeniperiodi padaju na teret one države ugovornice u kojoj lice ima prebivalište na dan ostvarivanjaprava na penziju.

(5) Ako osiguranik u jednoj od država ugovornica ostvaruje pravo na penziju kao aktiv-no vojno lice, periodi osiguranja u svojstvu vojnog osiguranika od 1. januara 1973. godine do6. marta 1992. godine iz stava 3. ovog člana, padaju na teret države ugovornice u kojoj osigu-ranik ostvaruje pravo na penziju.

Član 42.

Ponovno određivanje penzije(1) Penzije koje su, od 6. marta 1992. godine do dana stupanja na snagu ovog sporazuma,

utvrđene prema pravnim propisima jedne države ugovornice uz uračunavanje penzijskog sta-ža navršenog prema pravnim propisima druge države ugovornice, nosioci će, po službenoj du-žnosti, ponovo odrediti i obračunati iznos penzije primenom odredaba ovog sporazuma, pri če-mu se pravosnažnost donetog rešenja neće smatrati preprekom za ponovno određivanje.

(2) U postupku za ponovno određivanje penzije nadležni nosilac utvrđuje uslove za stica-nje prava na penziju u skladu sa pravnim propisima koje je on primenjivao u momentu nastu-panja osiguranog slučaja kod nosioca koji je prvi utvrdio pravo na penziju.

(3) Ako prema pravnim propisima druge države ugovornice nisu ispunjeni uslovi za sti-canje prava na penziju na dan kada je nosilac prve države ugovornice prvi put utvrdio pravo napenziju, nadležni nosilac druge države ugovornice će utvrditi penziju od dana kada su usloviza sticanje prava ispunjeni prema pravnim propisima koje on primenjuje.

(4) Prilikom ponovnog utvrđivanja prava na penziju iz stava 1. ovog člana, nosilac drža-ve ugovornice, prema čijim pravnim propisima je davanje bilo utvrđeno, obračunava iznos da-vanja uzimajući u obzir i penzijski staž navršen na teritoriji drugih republika Socijalističke Fe-derativne Republike Jugoslavije na osnovu koga je davanje bilo utvrđeno, ako međunarodnimugovorom sa državom u kojoj je penzijski staž navršen nije drugačije određeno.

SOCIJALNO PRAVO

309

(5) Prava na penziju koja su, od 6. marta 1992. godine do dana stupanja na snagu ovogsporazuma, utvrđena na osnovu penzijskog staža kraćeg od 12 meseci navršenog prema prav-nim propisima jedne države ugovornice i penzijskog staža ostvarenog isključivo prema prav-nim propisima druge države ugovornice, ponovo će se utvrditi i obračunati primenom člana 17.ovog sporazuma.

(6) Pravo na penziju, utvrđeno i obračunato primenom stava 1. ovog člana, pripada od pr-vog dana po isteku meseca u kome je nosilac, koji je utvrdio pravo na penziju, pokrenuo po-stupak za ponovno utvrđivanje i obračun iznosa penzije i isplaćuje se direktno korisniku.

Član 43.Ponovno određivanje penzije na zahtev korisnika(1) Izuzetno od odredaba člana 42. ovog sporazuma, korisniku koji je ostvario pravo na

penziju prema pravnim propisima jedne države ugovornice, uračunavanjem perioda osiguranjanavršenih prema pravnim propisima druge države ugovornice u periodu od 6. marta 1992. go-dine do dana stupanja na snagu ovog sporazuma, a nije do tog dana ispunio uslove za ostvari-vanje prava na penziju prema pravnim propisima druge države ugovornice, će se, na njegovzahtev, utvrditi, odnosno odrediti penzija prema odredbama ovog sporazuma, kada ispuni uslo-ve za ostvarivanje prava na penziju prema pravnim propisima druge države ugovornice.

(2) Utvrđena, odnosno ponovo određena penzija prema odredbama stava 1. ovog člana,isplaćuje se od prvog dana sledećeg meseca nakon meseca u kome je podnet zahtev, ako je utom mesecu utvrđeno pravo na penziju. Ako je pravo na penziju utvrđeno kasnije, ponovo od-ređena i utvrđena penzija isplaćuje se od prvog dana sledećeg meseca nakon meseca u komeje utvrđeno pravo na penziju.

Član 44.Stupanje na snagu(1) Ovaj sporazum podleže potvrđivanju.(2) Ovaj sporazum stupa na snagu prvog dana po isteku meseca u kome su razmenjeni

instrumenti o potvrđivanju.

Član 45.Trajanje i otkazivanje(1) Ovaj sporazum se zaključuje na neodređeno vreme. Svaka država ugovornica ga mo-

že, u tekućoj kalendarskoj godini, u pismenoj formi, diplomatskim putem, otkazati s posled-njim danom te godine, pri čemu otkazni rok ne može biti kraći od šest meseci.

(2) U slučaju otkazivanja ovog sporazuma njegove odredbe se i dalje primenjuju na ste-čena prava, kao i na zahteve za ostvarivanje prava podnete do dana njegovog otkazivanja.

U potvrdu ovoga opunomoćenici su potpisali ovaj sporazum i stavili pečat.Sačinjeno u Beogradu, dana 29. oktobra 2002. godine, u dva originala na službenom jeziku

Savezne Republike Jugoslavije - srpskom jeziku i službenim jezicima Bosne i Hercegovine - bo-sanskom jeziku, hrvatskom jeziku i srpskom jeziku , pri čemu su oba originala autentična.

Za Saveznu Republiku Jugoslaviju Za Bosnu i HercegovinuMaksim Korać, s.r. Svetozar Mihajlović, s.r.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

310

SPORAZUMIZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I REPUBLIKE CRNE GORE

O SOCIJALNOM OSIGURANjU“Službeni glasnik RS” - Međunarodni ugovori, broj 102/07

Republika Srbijai

Republika Crna Gorau želji da urede međusobne odnose u oblasti socijalnog osiguranja dogovorile su se

sledeće:

DEO IOPŠTE ODREDBE

Član 1.Definicije pojmova(1) U ovom sporazumu sledeći izrazi znače:1. “teritorija”u odnosu na Republiku Srbiju - teritorija Republike Srbije;u odnosu na Republiku Crnu Goru - teritorija Republike Crne Gore;2. “Srbija” - Republika Srbija;“Crna Gora” - Republika Crna Gora;3. “pravni propisi”zakoni, podzakonski akti i drugi opšti akti, koji se odnose na oblasti socijalnog osiguranja

iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma;4. “nadležni organ”u odnosu na Srbiju, ministarstva nadležna za pravne propise Srbije iz člana 2. stav 1. ovog

sporazuma;u odnosu na Crnu Goru, ministarstvo nadležno za pravne propise Crne Gore iz člana 2.

stav 1. ovog sporazuma;5. “organ za vezu”organ određen u cilju efikasnog sprovođenja ovog sporazuma;6. “nosilac”organizacija, odnosno organ nadležan za sprovođenje pravnih propisa iz člana 2. stav 1.

ovog sporazuma;7. “nadležni nosilac”nosilac osiguranja kod koga je lice osigurano u vreme podnošenja zahteva za davanje ili

od koga ima ili bi imalo pravo na davanje;8. “osiguranik”lice koje je osigurano ili je bilo osigurano prema pravnim propisima iz člana 2. ovog spo-

razuma;

SOCIJALNO PRAVO

311

9. “član porodice”član porodice prema pravnim propisima one države ugovornice koji se primenjuju;10. “prebivalište”mesto stalnog boravka;11. “boravište”mesto privremenog boravka;12. “penzijski staž”staž osiguranja, sa njim izjednačena vremena i poseban staž prema pravnim propisima dr-

žava ugovornica;13. “period osiguranja”period za koji je plaćen doprinos i period priznat kao takav;14. “davanje”davanje u naturi i novčano davanje;15. “davanje u naturi”zdravstvena zaštita i druga davanja, osim novčanih i16. “novčano davanje”penzija, novčana naknada i druga novčana davanja, uključujući njihove delove iz javnih

sredstava, dodatke, usklađivanja, povećanja i kapitalne otpremnine.(2) U ovom sporazumu ostali izrazi imaju značenje koje im pripada prema pravnimpropisima država ugovornica.

Član 2.Pravni propisi na koje se ovaj sporazum odnosi(1) Ovaj sporazum se odnosi na pravne propise:U Srbiji o:1. penzijskom i invalidskom osiguranju;2. zdravstvenom osiguranju, zdravstvenoj zaštiti i materinstvu;3. osiguranju za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti;4. osiguranju za slučaj nezaposlenosti i5. dodatku za decu.U Crnoj Gori o:1. penzijskom i invalidskom osiguranju;2. zdravstvenom osiguranju, zdravstvenoj zaštiti i materinstvu;3. osiguranju za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti;4. osiguranju za slučaj nezaposlenosti i5. dodatku za decu.(2) Ovaj sporazum se odnosi na sve pravne propise kojima se objedinjuju, menjaju ili do-


Član 3.Lica na koja se ovaj sporazum primenjujeOvaj sporazum se primenjuje na:a) lica za koja važe ili su važili pravni propisi jedne ili obe države ugovornice ib) druga lica koja prava izvode od lica naznačenih pod a).

DR RAJKO KOSANOVIĆ

312


ugovornice su izjednačeni sa njenim državljanima.(2) Stav 1. ovog člana se ne odnosi na:1. pravne propise o učešću osiguranika i poslodavaca u organima nosilaca i udruženja;2. odredbe o teretu osiguranja iz međunarodnih ugovora zaključenih sa trećim državama i3. pravne propise o osiguranju lica zaposlenih u službenom predstavništvu jedne od drža-

va ugovornica u trećim državama ili kod članova tog predstavništva, ako međunarodnim ugo-vorom nije drugačije određeno.

Član 5.Izjednačenost teritorija(1) Penzija, novčana naknada, dodatak za decu i druga novčana davanja, izuzev davanja

za slučaj nezaposlenosti i davanja po osnovu preostale radne sposobnosti ostvarena premapravnim propisima jedne države ugovornice ne mogu se umanjiti, staviti u stanje mirovanja,oduzeti ili zapleniti zbog toga što korisnik ima prebivalište na teritoriji druge države ugovorni-ce, ukoliko ovim sporazumom nije drugačije određeno.

(2) Državljanima druge države ugovornice sa prebivalištem na teritoriji treće države, da-vanja iz stava 1. ovog člana, država u kojoj je ostvareno pravo na davanje isplaćuje pod istimuslovima kao i svojim državljanima.

(3) Stav 1. ovog člana se ne primenjuje na davanja po osnovu najniže penzije, zaštitnogdodatka, telesnog oštećenja, tuđe pomoći i nege, kao i druga davanja po osnovu penzijskog osi-guranja koja se ostvaruju zavisno od imovinskog cenzusa.

Član 6.Izjednačenost pravnih činjenicaAko neka činjenica, prema pravnim propisima jedne strane ugovornice, ima pravno dej-

stvo na neko novčano davanje, odnosno pravo, ta strana ugovornica uzima u obzir istu takvučinjenicu nastalu na teritoriji druge strane ugovornice, kao da je nastala na njenoj teritoriji, osimu slučaju zaposlenja ili obavljanja samostalne delatnosti korisnika penzije.

DEO IIODREDBE O PRAVNIM PROPISIMA KOJI SE PRIMENjUJU

Član 7.Opšta odredbaObaveza osiguranja određuje se prema pravnim propisima one države ugovornice u kojoj

lice radi, odnosno obavlja delatnost, što važi i u slučaju kada se sedište poslodavca nalazi u dru-goj državi ugovornici, ako odredbama čl. 8. i 9. ovog sporazuma nije drugačije određeno.

Član 8.Posebne odredbe(1) Ako poslodavac sa sedištem u jednoj državi ugovornici uputi zaposlenog u drugu dr-

žavu ugovornicu, na njega se, najduže do kraja 24. kalendarskog meseca, primenjuju pravnipropisi prve države ugovornice kao da je zaposlen na njenoj teritoriji.

SOCIJALNO PRAVO

313

(2) Ako lice koje obavlja samostalnu delatnost u jednoj državi ugovornici, ode u drugu dr-žavu ugovornicu radi privremenog obavljanja te delatnosti, na njega se, najduže do kraja 12.kalendarskog meseca, primenjuju pravni propisi prve države ugovornice kao da obavlja delat-nost na njenoj teritoriji.

(3) Ako preduzeće sa sedištem na teritoriji jedne države ugovornice uputi zaposlenog uposlovnicu ili stalno predstavništvo na teritoriji druge države ugovornice, na njega se primenju-ju pravni propisi prve države ugovornice, kao da je zaposlen na njenoj teritoriji.

(4) Ako preduzeće za vazdušni ili kopneni saobraćaj sa sedištem na teritoriji jedne drža-ve ugovornice uputi zaposlenog na teritoriju druge države ugovornice, primenjuju se pravnipropisi prve države ugovornice kao da je zaposlen na njenoj teritoriji.

(5) Na posadu broda, kao i druga lica zaposlena na brodu, primenjuju se pravni propisidržave ugovornice pod čijom zastavom brod plovi.

(6) Na lica koja obavljaju poslove utovara i istovara broda, popravke ili nadzora broda uluci druge države ugovornice, primenjuju se pravni propisi države ugovornice kojoj luka pripa-da.

(7) Na zaposlene u državnim i javnim službama, službene predstavnike i sa njima izjed-načena lica upućena u drugu državu ugovornicu, primenjuju se pravni propisi države ugovor-nice koja ih je uputila.

(8) Primena pravnih propisa prve države ugovornice iz st. 1. i 2. ovog člana može se, iz-uzetno, na zajednički zahtev poslodavca i zaposlenog, odnosno na zahtev lica koje samostalnoobavlja delatnost i uz saglasnost nadležnog organa druge države ugovornice produžiti za još 24,odnosno 12 meseci.

Član 9.

Zaposleni u diplomatskoj misiji i konzularnom predstavništvu(1) Na zaposlene u diplomatskim misijama i konzularnim predstavništvima, kao i na za-

poslene kao privatna kućna posluga kod članova ovih misija i predstavništava, upućene na te-ritoriju druge države ugovornice, primenjuju se pravni propisi države ugovornice iz koje suupućeni.

(2) Na zaposlene iz stava 1. ovog člana koji nisu upućeni, primenjuju se pravni propisi dr-žave ugovornice u kojoj su zaposleni, a diplomatska misija, odnosno konzularno predstavniš-tvo, odnosno njihovi članovi koji ih zapošljavaju, dužni su da se pridržavaju pravnih propisa tedržave koji važe za poslodavca.

(3) Izuzetno od stava 2. ovog člana, zaposleni koji su državljani države ugovornice čija jediplomatska misija, odnosno konzularno predstavništvo, mogu se, u roku od 3 meseca od da-na zaposlenja, opredeliti za primenu pravnih propisa te države ugovornice.

Član 10.

IzuzeciNa zajednički zahtev zaposlenog i njegovog poslodavca, odnosno lica koje obavlja samo-

stalnu delatnost, nadležni organi država ugovornica mogu dogovoriti izuzetke od odredaba čla-na 8. i člana 9. stav 3. ovog sporazuma, pri čemu moraju uzeti u obzir vrstu i okolnosti zapo-slenja, odnosno delatnosti.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

314

DEO IIIPOSEBNE ODREDBE

Poglavlje 1.Bolest i materinstvo

Član 11.Sabiranje perioda osiguranjaPeriodi osiguranja navršeni prema pravnim propisima obe države ugovornice se, kada je

to potrebno, sabiraju za sticanje prava na davanje i za određivanje trajanja tog davanja, poduslovom da se ne poklapaju.

Član 12.Davanja u naturi(1) Lice koje ispunjava uslove za pravo na davanje u naturi prema pravnim propisima jed-

ne države ugovornice, ima pravo na zdravstvenu zaštitu od strane nosioca njegovog prebivališ-ta ili boravišta, određenu u pogledu obima, vrste i načina pružanja prema pravnim propisimapravnim propisima koji važe za nadležnog nosioca na čiji teret se zaštita pruža pod uslovomda:

1. ima prebivalište u drugoj državi ugovornici ili2. ima boravište u drugoj državi ugovornici po osnovu člana 8. st. 1, 2, 3. i 7. i člana 9.

ovog sporazuma ili3. njegovo stanje za vreme boravka u drugoj državi ugovornici zahteva hitno pruža-

nje zdravstvene zaštite, pod uslovom da u tu državu ugovornicu nije otišlo u cilju leče-nja.

(2) Odredbe iz stava 1. ovog člana analogno se primenjuju i na članove porodice, stim što je za članove porodice lica koja imaju boravište u drugoj državi ugovornici naosnovu odredaba člana 8. st. 1, 2, 3. i 7. ovog sporazuma potrebna saglasnost nadležnognosioca.

(3) Za davanje zdravstvenih usluga kao što je korišćenje proteza, pomagala i drugihzdravstvenih usluga veće vrednosti, neophodna je prethodna saglasnost nadležnog nosi-oca, izuzev kada je pružanje tih usluga neodložno, jer bi, u protivnom, bili ozbiljno ugro-ženi život ili zdravlje lica iz st. 1. i 2. ovog člana.

(4) Lice koje ispunjava uslove za pravo na davanje u naturi prema pravnim propisi-ma jedne strane ugovornice, a nalazi se na teritoriji druge strane ugovornice radi školo-vanja i studiranja, ima pravo na davanja. U slučaju bolničkog lečenja i davanja veće vred-nosti potrebna je saglasnost nadležnog nosioca, izuzev u hitnim slučajevima.

Član 13.Novčana davanja(1) Novčana davanja u slučajevima iz člana 12. ovog sporazuma, kao i u slučaju ma-

terinstva, odobrava nadležni nosilac prema pravnim propisima koje on primenjuje.(2) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice iznos novčanih davanja

zavisi od broja članova porodice, nadležni nosilac uzima u obzir i članove porodice kojiimaju prebivalište u drugoj državi ugovornici.

SOCIJALNO PRAVO

315

Član 14.Davanje korisnicima penzije(1) Na korisnika penzije, ostvarene prema pravnim propisima obe države ugovornice, pri-

menjuju se isključivo pravni propisi one države ugovornice u kojoj korisnik ima prebivalište.(2) Korisnik iz stava 1. ovog člana pravo na davanje u naturi ostvaruje na teret nadležnog

nosioca one države ugovornice u kojoj ima prebivalište.(3) Na korisnike penzije ostvarene prema pravnim propisima jedne države ugovornice ko-

ji ima prebivalište u drugoj državi ugovornici, primenjuju se pravni propisi te države ugovorni-ce i pružaju davanja u naturi, kao da je pravo na penziju ostvareno prema njenim pravnim pro-pisima, a na teret nadležnog nosioca.

(4) Korisnik penzije iz stava 3. ovog člana sa prebivalištem u jednoj državi ugovornici, či-je stanje za vreme boravka u drugoj državi ugovornici zahteva hitno pružanje davanja u naturiima pravo na ta davanja prema pravnim propisima i na teret nosioca druge države ugovornice.

(5) Odredbe st. 1. do 4. ovog člana analogno se primenjuju na članove porodice korisni-ka penzije.

Član 15.Nosilac koji obezbeđuje davanja u naturiU slučaju iz čl. 12. i 14. ovog sporazuma, davanja u naturi obezbeđuje:- u Srbiji organizaciona jedinica nosioca zdravstvenog osiguranja;- u Crnoj Gori organizaciona jedinica nosioca zdravstvenog osiguranja.

Član 16.Naknada troškova(1) Nadležni nosilac vrši naknadu nosiocu koji je pružio davanje, utrošene iznose u skla-

du sa članom 12. i članom 14. stav 3. ovog sporazuma, izuzev administrativnih troškova.(2) Organi za vezu država ugovornica mogu dogovoriti paušalno plaćanje za sve slučaje-

ve ili za određene grupe slučajeva, umesto pojedinačnog obračuna troškova.

Poglavlje 2.Starost, invalidnost i smrt


novno priznavanje prava na davanje uslovljeno navršenjem penzijskog staža, nosilac te državeugovornice uzima u obzir, ako je potrebno, i penzijski staž navršen prema pravnim propisimadruge države ugovornice, kao da je navršen prema pravnim propisima koje on primenjuje, poduslovom da se periodi ne poklapaju, ako ovim sporazumom nije drugačije određeno.

(2) Prilikom primene stava 1. ovog člana, period osiguranja koji se, prema pravnim pro-pisima druge države ugovornice računa sa uvećanim trajanjem, uzima se u obzir u efektivnomtrajanju.

(3) Osiguraniku - državljaninu jedne od država ugovornica, koji, i pored primene stava 1.ovog člana, ne ispunjava uslove za sticanje prava na davanje, nadležni nosilac uzima u obzir i

DR RAJKO KOSANOVIĆ

316

penzijski staž navršen u trećoj državi sa kojom obe države ugovornice imaju zaključene spora-zume o socijalnom osiguranju.

(4) Ako je prema pravnim propisima jedne države ugovornice, pravo na određeno dava-nje uslovljeno navršenjem perioda osiguranja u određenom zanimanju, odnosno poslu, ili u za-nimanju za koje postoji poseban sistem, nosilac te države ugovornice uzima u obzir i periodosiguranja koji je, prema pravnim propisima druge države ugovornice navršen u istom zanima-nju, odnosno poslu ili u odgovarajućem sistemu.

(5) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice za ostvarivanje prava na da-vanje mora biti navršen period osiguranja u određenom periodu ili utvrđeno određeno činje-nično stanje, taj period se produžava odgovarajućim periodom osiguranja, odnosno postoja-njem određenog činjeničnog stanja u drugoj državi ugovornici.

Član 18.Period osiguranja kraći od 12 meseci(1) Ako je ukupan period osiguranja, koji se prema pravnim propisima jedne države ugo-

vornice uzima u obzir za obračunavanje davanja, kraći od 12 meseci, ne odobrava se pravo nadavanje, izuzev u slučaju kada, prema tim pravnim propisima, postoji pravo na davanje samopo osnovu tog perioda osiguranja.

(2) Period osiguranja iz stava 1. ovog člana po osnovu koga nosilac jedne države ugovor-nice ne odobrava davanje, uzima u obzir nosilac druge države ugovornice za sticanje, očuvanjei ponovno priznavanje prava na davanje, kao i određivanje njegove visine, kao da je taj periodnavršen prema njegovim pravnim propisima.



Član 20.Obračun srazmernog dela davanja(1) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice postoji pravo na davanjesa-

mo uz primenu odredaba člana 17. ovog sporazuma, nadležni nosilac te države ugovorniceutvrđuje davanje na taj način što:

1. obračunava teorijski iznos davanja koji bi pripadao da je ukupan penzijski staž koji seuzima u obzir za obračun davanja, navršen prema pravnim propisima koje on primenjuje.

Iznos davanja koji ne zavisi od dužine penzijskog staža uzima se kao teorijski iznos;2. na osnovu tako obračunatog iznosa, utvrđuje iznos davanja srazmeran odnosu između

penzijskog staža navršenog isključivo prema pravnim propisima koje on primenjuje i ukupnogpenzijskog staža koji se uzima u obzir za obračun davanja;

3. utvrđuje iznos davanja srazmerno penzijskom stažu navršenom prema tim pravnimpropisima i najdužem penzijskom stažu na osnovu kojeg se utvrđuje visina davanja, u slučajukada je ukupan penzijski staž koji se uzima u obzir primenom odredaba člana 17. ovog spora-zuma duži od najdužeg penzijskog staža prema pravnim propisima koje on primenjuje.

SOCIJALNO PRAVO

317

(2) Ako se prema pravnim propisima iznos davanja obračunava na osnovu zarade,osnovice osiguranja odnosno uplaćenog doprinosa u određenom periodu, nadležni nosilac

uzima u obzir zaradu, osnovicu osiguranja, odnosno uplaćeni doprinos isključivo iz periodaosiguranja navršenog prema pravnim propisima koje on primenjuje.

Član 21.Umanjenje, ukidanje i obustava isplate davanjaNezavisno od pravnih propisa država ugovornica o umanjenju, ukidanju ili obustavi ispla-

te penzije zbog sticanja prava na dve ili više penzija, korišćenje penzije prema pravnim propi-sima jedne države ugovornice ne utiče na pravo korisnika da istovremeno koristi penziju ostva-renu prema pravnim propisima druge države ugovornice.

Poglavlje 3.Povreda na radu i profesionalna bolest

Član 22.Povreda na putu do posla(1) Lice sa prebivalištem na teritoriji jedne države ugovornice koje na putu, radi stupanja

na posao po osnovu ugovora o radu, odnosno radi obavljanja samostalne delatnosti u drugojdržavi ugovornici pretrpi povredu, ima pravo na davanja po osnovu povrede na radu premapravnim propisima i na teret nosioca druge države ugovornice.

(2) Stav 1. ovog člana se primenjuje i u slučaju povrede koju lice pretrpi neposredno poisteku ugovora o radu, odnosno po prestanku obavljanja samostalne delatnosti, na putu do pre-bivališta.


nu zaštitu prema pravnim propisima jedne države ugovornice, a ima prebivalište ili boravište udrugoj državi ugovornici koristi tu zaštitu na teret nadležnog nosioca, od nosioca na čijem pod-ručju ima prebivalište ili boravište, prema pravnim propisima koje taj nosilac primenjuje, kaoda je kod njega osigurano.

(2) Za davanje zdravstvenih usluga veće vrednosti primenjuju se odredbe člana 12. stav3. ovog sporazuma.

(3) U slučajevima iz stava 1. ovog člana ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu obez-beđuje:

u Srbiji - organizaciona jedinica nosioca zdravstvenog osiguranja;u Crnoj Gori - organizaciona jedinica nosioca zdravstvenog osiguranja.(4) Na naknadu troškova nastalih na osnovu st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se odredbe

člana 16. ovog sporazuma.

Član 24.Profesionalna bolest(1) Ako je odobrenje davanja za slučaj profesionalne bolesti prema pravnim propisima

jedne države ugovornice, uslovljeno time da je bolest prvi put lekarski utvrđena na teritoriji te

DR RAJKO KOSANOVIĆ

318

države ugovornice, smatra se da je taj uslov ispunjen ako je ta bolest prvi put utvrđena na teri-toriji druge države ugovornice.

(2) Ako je odobrenje davanja za slučaj profesionalne bolesti prema pravnim propisimajedne države ugovornice, uslovljeno time da je obavljanje delatnosti koja može da izazove tubolest, trajalo određeno vreme, nadležni nosilac te države ugovornice, ako je potrebno, uzimau obzir i vreme obavljanja takve delatnosti u skladu sa pravnim propisima druge države ugo-vornice.

Član 25.Novčano davanje(1) Novčano davanje za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti odobrava, prema

svojim pravnim propisima, nosilac one države ugovornice na čijoj teritoriji je nastala povredana radu, odnosno poslednji put obavljana delatnost koja može da izazove tu profesionalnu bo-lest.


Član 26.

Obaveštavanje diplomatske misije ili konzularnog predstavništva o povredi na raduO povredi na radu državljana, odnosno osiguranika jedne države ugovornice u drugoj dr-

žavi ugovornici koja je prouzrokovala ili bi mogla prouzrokovati smrt, nadležni nosilac, bez od-laganja, obaveštava diplomatsku misiju ili konzularno predstavništvo države ugovornice čiji jeon državljanin, odnosno osiguranik.

Poglavlje 4.

Nezaposlenost

Član 27.

Sabiranje perioda osiguranja(1) Period osiguranja, utvrđen prema pravnim propisima jedne države ugovornice, uzima

se u obzir za pravo na davanje za slučaj nezaposlenosti prema pravnim propisima druge drža-ve ugovornice, ako je nezaposleno lice u državi ugovornici u kojoj ostvaruje pravo na davanjepre podnošenja zahteva za to davanje bilo osigurano za slučaj nezaposlenosti najmanje onoli-ko meseci koliko je predviđeno prema njenim pravnim propisima.

(2) Uslov minimalnog perioda osiguranja iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na nezapo-slene čije je zaposlenje na neodređeno vreme, odnosno osnov za obavezno osiguranje prestaobez njihove volje i krivice, ili koji imaju prebivalište na teritoriji države ugovornice u kojoj pod-nose zahtev, odnosno ostvaruju pravo na davanje.

SOCIJALNO PRAVO

319

Poglavlje 5.Davanje za slučaj smrti

Član 28.Ako davanje za slučaj smrti pripada prema pravnim propisima obe države ugovornice,

primenjuju se isključivo pravni propisi one države ugovornice u kojoj je umrlo lice imalo pre-bivalište.

Poglavlje 6.Dodatak za decu

Član 29.Utvrđivanje davanjaAko pravo na dodatak za decu postoji prema propisima obe države ugovornice, primenju-

ju se isključivo pravni propisi one države ugovornice na čijoj teritoriji dete ima prebivalište.

DEO IVRAZNE ODREDBE


vezivanja nosilaca obe države ugovornice, kao organi za vezu dve države ugovornice, određu-ju se:

u Srbiji - organizacija socijalnog osiguranja, u skladu sa zakonom;u Crnoj Gori - ministarstvo nadležno za primenu pravnih propisa Crne Gore iz člana 2.

stav 1. ovog sporazuma.

Član 31.Obaveze organa, pravna i administrativna pomoć(1) Nadležni organi dve države ugovornice će posebnim sporazumom utvrditi način pri-

mene ovog sporazuma, koji stupa na snagu istovremeno sa ovim sporazumom.(2) Organi za vezu dve države ugovornice će, u okviru svoje nadležnosti, utvrditi mere za

sprovođenje ovog sporazuma i sporazuma iz stava 1. ovog člana.(3) Nadležni organi i organi za vezu dve države ugovornice obaveštavaće se međusobno

o:a) svim preduzetim merama za sprovođenje ovog sporazuma,b) svim promenama njihovih pravnih propisa u vezi sa primenom ovog sporazuma.(4) U primeni ovog sporazuma, organi i nosioci država ugovornica će uzajamno pružati

besplatnu pravnu i administrativnu pomoć.(5) Organi i nosioci država ugovornica mogu, u primeni ovog sporazuma neposredno me-


zbog toga što su napisani na službenom jeziku i pismu druge države ugovornice.(7) Prilikom primene ovog sporazuma ravnopravno se upotrebljavaju srpski jezik i jezik

koji je u službenoj upotrebi u Crnoj Gori i pisma država ugovornica.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

320

(8) Lekarske preglede koji se obavljaju isključivo zbog primene pravnih propisa jedne dr-žave ugovornice, a odnose se na lica koja u drugoj državi ugovornici imaju prebivalište ili bo-ravište, obaviće na zahtev nadležnog nosioca i na njegov teret, nosilac prema prebivalištu ili bo-ravištu. Lekarske preglede koji se obavljaju zbog primene pravnih propisa obe države ugovor-nice obavlja na svoj teret nosilac prema prebivalištu ili boravištu tog lica.

(9) Pravna pomoć se, do pokretanja sudskog postupka, pruža u skladu sa propisima kojise primenjuju u pravnoj pomoći u građanskim pravnim stvarima.

Član 32.Ovlašćenja diplomatskih misija i konzularnih predstavništavaDiplomatske misije i konzularna predstavništva država ugovornica, mogu se bez poseb-


Član 33.

Oslobađanje od taksi i nadovera(1) Oslobađanje ili smanjenje taksi predviđeno propisima jedne države ugovornice za pi-

smene podneske ili dokumenta koja se prilažu zbog primene njenih pravnih propisa, odnosi sei na odgovarajuće pismene podneske i dokumenta koja se prilažu zbog primene ovog sporazu-ma ili pravnih propisa druge države ugovornice.

(2) Isprave, dokumenta i pismeni podnesci bilo koje vrste, koji se prilažu prilikom prime-ne ovog sporazuma, ne podležu nadoveri.

Član 34.

Podnošenje zahteva(1) Zahtevi, izjave ili pravna sredstva koja su u primeni ovog sporazuma ili pravnih pro-

pisa jedne države ugovornice podneta organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj organizaciji,odnosno instituciji jedne države ugovornice, smatraju se zahtevima, izjavama ili pravnim sred-stvima podnetim organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj organizaciji, odnosno institucijidruge države ugovornice.

(2) Zahtev za davanje, podnet prema pravnim propisima jedne države ugovornice, smatrase istovremeno i zahtevom za odgovarajuće davanje prema pravnim propisima druge državeugovornice, koje dolazi u obzir primenom ovog sporazuma.

(3) Zahtevi, izjave ili pravna sredstva, koja primenom pravnih propisa jedne države ugo-vornice treba podneti organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj organizaciji, odnosno institu-ciji te države ugovornice, mogu se, u istom roku, podneti odgovarajućem organu, nosiocu ilinekoj drugoj nadležnoj organizaciji, odnosno instituciji druge države ugovornice.

(4) U slučajevima iz st. 1. do 3. ovog člana, organi, nosioci ili neke druge nadležne orga-nizacije, odnosno institucije bez odlaganja, prosleđuju zahteve, izjave ili pravna sredstva odgo-varajućim službama druge države ugovornice, neposredno ili posredstvom organa za vezu.

(5) Javne isprave, potvrde, odnosno dokumenti koje u cilju primene ovog sporazuma iz-daju organi ili nosioci jedne države ugovornice, smatraju se važećim i za organe ili nosioce dru-ge države ugovornice.

SOCIJALNO PRAVO

321

Član 35.Isplata davanja(1) Nosilac nadležan za pružanje davanja prema ovom sporazumu izvršava svoju obave-

zu, sa oslobađajućim dejstvom, isplatom novčanih davanja korisnicima u svojoj nacionalnoj va-luti.

(2) Preračunavanje davanja u valutu druge države ugovornice se vrši prema paritetu valu-ta koji je važio na dan kada je nosilac nadležan za pružanje davanja doznačio sredstva isplat-nom organu u svojoj državi radi isplate korisnicima u drugu državu ugovornicu.

(3) Naknade predviđene ovim sporazumom utvrđuju se u valuti one države ugovornice ukojoj se nalazi sedište nosioca na čiji teret padaju davanja.

(4) Doznake sredstava iz st. 1. do 3. ovog člana vrše se u konvertibilnoj valuti u skladu saplaćanjem između dve države ugovornice.

Član 36.Potraživanje preplaćenih iznosa davanja(1) Nosilac jedne države ugovornice, koji je isplatio davanja u iznosu većem od onog ko-

ji korisniku pripada, može od nosioca druge države ugovornice zatražiti da od zaostalih izno-sa davanja, koje treba da isplati korisniku, zadrži preplaćeni iznos.

(2) Preplaćeni iznos iz stava 1. ovog člana se direktno isplaćuje nosiocu, koji je zatražionjegovo zadržavanje.

Član 37.Izvršni postupak(1) Izvršna rešenja u oblasti socijalnog osiguranja (isprave) nadležnih organa i nosila-

ca, kao i izvršne odluke sudova jedne države ugovornice priznaju se u drugoj državi ugovor-nici.

(2) Priznavanje se može odbiti, samo ako je u suprotnosti sa javnim poretkom državeugovornice u kojoj treba da se prizna isprava ili odluka iz stava 1. ovog člana.

(3) Izvršne odluke i isprave iz stava 1. ovog člana izvršavaju se u drugoj državi ugovor-nici. Izvršni postupak se sprovodi prema pravnim propisima koji se primenjuju za odgova-rajuće isprave ili odluke države ugovornice u kojoj treba da se sprovede izvršenje.

Isprave i odluke moraju sadržati potvrdu o njihovoj izvršnosti (klauzula o izvršenju).(4) Primena st. 1. do 3. ovog člana ne obuhvata zastupanje u sudskom postupku.

Član 38.Naknada štete(1) Ako lice, koje prema pravnim propisima jedne države ugovornice, prima davanje po

osnovu štete koja je nastala u drugoj državi ugovornici i ima, prema njenim pravnim propi-sima, pravo na naknadu štete od trećeg lica, tada pravo na tu naknadu prelazi na nosioca pr-ve države ugovornice prema pravnim propisima koje on primenjuje.

(2) Ako je pravo na naknadu štete u vezi sa istovrsnim davanjima, po osnovu istog slu-čaja štete, preneto, u skladu sa stavom 1. ovog člana nosiocima obe države ugovornice, tre-će lice može isplatiti naknadu štete, sa oslobađajućim dejstvom, jednom ili drugom nosiocu.Nosioci će namiriti svoja potraživanja po ovom osnovu, srazmerno davanju koje isplaćuju.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

322

Član 39.

Rešavanje sporovaSporove u primeni i tumačenju ovog sporazuma rešavaće dogovorno nadležni organi dr-

žava ugovornica.

DEO V

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 40.

Prelazne odredbe(1) Ovaj sporazum ne utvrđuje pravo na davanje za period pre njegovog stupanja na sna-

gu.(2) Ovaj sporazum se ne odnosi na vojne osiguranike.(3) Za utvrđivanje prava na davanje prema ovom sporazumu uzima se u obzir i penzijski

staž koji je, prema pravnim propisima država ugovornica, ostvaren pre njegovog stupanja nasnagu, pri čemu se poseban staž uzima u priznatom trajanju samo ako je ostvaren pre 1. janu-ara 1965. godine.

(4) Izuzetno od odredbe člana 17. stav 2. ovog sporazuma, staž osiguranja navršen pre 1.januara 2002. godine, koji se prema tada važećim propisima računao sa uvećanim trajanjem,uzima se u obzir u priznatom trajanju.

(5) Ovaj sporazum se primenjuje i na osigurane slučajeve nastale pre njegovog stupanjana snagu.


(7) Za lice koje nema državljanstvo država ugovornica, kao ni država sa teritorije prethod-ne Jugoslavije, penzijski staž koji je prethodna Jugoslavija, po osnovu međunarodnih ugovorazaključenih sa drugim državama, preuzela na svoj teret, a koji je navršen na teritoriji tih drža-va, pada na teret nosioca one države ugovornice čije je republičko državljanstvo to lice imalona dan preuzimanja obaveze po osnovu tih međunarodnih ugovora.

Član 41.

Ponovno određivanje penzija(1) Penzije koje su, od 1. januara 2002. godine do dana stupanja na snagu ovog sporazu-

ma, utvrđene prema pravnim propisima jedne države ugovornice uz uračunavanje penzijskogstaža navršenog prema pravnim propisima druge države ugovornice, nosioci će, po službenojdužnosti, ponovo odrediti i obračunati iznos penzije primenom odredaba ovog sporazuma, pričemu se pravnosnažnost donetog rešenja neće smatrati preprekom za ponovno određivanje.

(2) Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na porodične penzije ostvarene od 1. janu-ara 2002. godine do dana stupanja na snagu ovog sporazuma, ako je umrli korisnik ostvariopravo na penziju pre 1. januara 2002. godine.

(3) U postupku za ponovno određivanje penzija nadležni nosilac utvrđuje uslove za stica-nje prava na penziju u skladu sa pravnim propisima koje je on primenjivao u momentu nastu-panja osiguranog slučaja kod nosioca koji je prvi utvrdio pravo na penziju.

SOCIJALNO PRAVO

323

(4) Ako prema pravnim propisima druge države ugovornice nisu ispunjeni uslovi za sti-canje prava na penziju na dan kada je nosilac prve države ugovornice prvi put utvrdio pravo napenziju, nadležni nosilac druge države ugovornice će utvrditi penziju od dana kada su usloviza sticanje prava ispunjeni prema pravnim propisima koje on primenjuje.

(5) Izuzetno od odredbe člana 40. stav 4. ovog sporazuma, prilikom ponovnog određiva-nja prava na penziju iz stava 1. ovog člana staž osiguranja sa uvećanim trajanjem navršen pre-ma pravnim propisima druge države ugovornice uzima se u priznatom trajanju, a najduže:

- staž osiguranja sa uvećanim trajanjem navršen prema pravnim propisima Srbije do 31.decembra 2003. godine,

- staž osiguranja sa uvećanim trajanjem navršen prema pravnim propisima Crne Gore do9. aprila 2003. godine.

(6) Prilikom ponovnog utvrđivanja prava na penziju iz stava 1. ovog člana nosilac državeugovornice, prema čijim pravnim propisima je davanje bilo utvrđeno, obračunava iznos dava-nja uzimajući u obzir i penzijski staž navršen na teritoriji drugih republika Socijalističke Fede-rativne Republike Jugoslavije na osnovu koga je davanje bilo utvrđeno, ako međunarodnimugovorom sa državom u kojoj je penzijski staž navršen, nije drugačije određeno.

(7) Prava na penziju koja su od 1. januara 2002. godine do dana stupanja na snagu ovogsporazuma, utvrđena na osnovu penzijskog staža kraćeg od 12 meseci navršenog prema prav-nim propisima jedne države ugovornice i penzijskog staža ostvarenog isključivo prema prav-nim propisima druge države ugovornice, ponovo će se utvrditi i obračunati primenom člana 18.ovog sporazuma.

(8) Ako su ukupni iznosi penzija, ponovo utvrđenih i obračunatih u skladu sa stavom 1.ovog člana, manji od iznosa penzije koja bi pripadala prema pravnim propisima države ugo-vornice po kojima je bila utvrđena, nosilac te države ugovornice isplaćuje korisniku i razliku iz-među tog iznosa penzije i ukupnog iznosa ponovo utvrđenih i obračunatih penzija. Ova razli-ka se isplaćuje sve dok ukupni iznos ponovo utvrđenih i obračunatih penzija ne dostigne visi-nu iznosa penzije koja je pripadala na dan pokretanja postupka za ponovno određivanje penzi-je, s tim što se ova razlika ne usklađuje.

(9) Pravo na penziju, utvrđeno i obračunato primenom stava 1. ovog člana, pripada od pr-vog dana po isteku meseca u kome je nosilac, koji je utvrdio pravo na penziju, pokrenuo po-stupak za ponovno utvrđivanje i obračun iznosa penzije i isplaćuje se direktno korisniku.

Član 42.Ponovno određivanje penzija na zahtev korisnika(1) Izuzetno od odredaba člana 41. ovog sporazuma, korisniku koji je u periodu od 1. ja-

nuara 2002. godine do dana stupanja na snagu ovog sporazuma ostvario pravo na penziju pre-ma pravnim propisima jedne države ugovornice uračunavanjem perioda osiguranja navršenihprema pravnim propisima druge države ugovornice, a nije do dana stupanja na snagu ovog spo-razuma ispunio uslove za ostvarivanje prava na penziju prema pravnim propisima druge drža-ve ugovornice, na njegov zahtev će se utvrditi, odnosno odrediti penzija prema odredbamaovog sporazuma, kada ispuni uslove za ostvarivanje prava na penziju prema pravnim propisi-ma druge države ugovornice.

(2) Utvrđena, odnosno ponovo određena penzija prema odredbama stava 1. ovog člana,isplaćuje se od prvog dana sledećeg meseca nakon meseca u kome je podnet zahtev, ako je u

DR RAJKO KOSANOVIĆ

324

tom mesecu utvrđeno pravo na penziju. Ako je pravo na penziju utvrđeno kasnije, ponovo od-ređena i utvrđena penzija isplaćuje se od prvog dana sledećeg meseca nakon meseca u komeje utvrđeno pravo na penziju.

Član 43.Stupanje na snagu(1) Ovaj sporazum podleže ratifikaciji.(2) Ovaj sporazum stupa na snagu prvog dana po isteku meseca u kome su razmenjeni

ratifikacioni instrumenti.(3) Država ugovornica će se u pismenoj formi, diplomatskim putem, obavestiti o sprove-

denom postupku prema svojim pravnim propisima potrebnim za stupanje na snagu ovog spo-razuma.


že u tekućoj kalendarskoj godini, u pismenoj formi, diplomatskim putem, otkazati s poslednjimdanom te godine, pri čemu otkazni rok ne može biti kraći od šest meseci.


U potvrdu ovoga opunomoćenici su potpisali ovaj sporazum i stavili pečat.Sačinjeno u Beogradu, dana 17. decembra 2006. godine u dva originala na srpskom jezi-

ku i jeziku koji je u službenoj upotrebi u Crnoj Gori, pri čemu su oba teksta autentična.

Za Republiku Srbiju Za Republiku Crnu GoruMinistar rada, zapošljavanja Ministar zdravlja, rada i socijalnog staranja

i socijalne politike Dr Miodrag RadunovićSlobodan Lalović

SOCIJALNO PRAVO

325


REPUBLIKE HRVATSKE O SOCIJALNOM OSIGURANjU

“Službeni list SRJ” - Međunarodni ugovori, broj 1/01

Savezna Republika Jugoslavija i Republika Hrvatska, u želji da urede međusobne odnose uoblasti socijalnog osiguranja dogovorile su se da zaključe sledeći sporazum:

Deo IOPŠTE ODREDBE

Član 1.Definicije pojmova(1) U ovom sporazumu sledeći izrazi znače:1. “Jugoslavija” - Savezna Republika Jugoslavija, “Hrvatska”- Republika Hrvatska;2. “pravni propisi” - zakoni, podzakonski akti, statuti i drugi opšti akti, koji se odnose na

oblasti socijalnog osiguranja iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma;3. “nadležni organ” - u Jugoslaviji: savezno ministarstvo nadležno za jugoslovenske prav-

ne propise iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma; u Hrvatskoj: ministarstvo nadležno za hrvatskepravne propise iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma;

4. “organ za vezu” - organ određen za efikasnije sprovođenje ovog sporazuma;5. “nosilac” - organizacija, odnosno organ nadležan za sprovođenje pravnih propisa iz čla-

na 2. stav 1. ovog sporazuma;6. “nadležni nosilac” - nosilac osiguranja kod koga je lice osigurano u vreme podnošenja

zahteva za davanje ili od koga ima ili bi imalo pravo na davanje;7. “osiguranik” - lice koje je osigurano ili je bilo osigurano prema pravnim propisima iz

člana 2. ovog sporazuma;8. “član porodice” - član porodice prema pravnim propisima one države ugovornice koji

se primenjuju;9. “prebivalište” - mesto stalnog boravka, odnosno mesto u kome se lice nastani sa name-

rom da u njemu stalno živi;10. “boravište” - mesto privremenog boravka, odnosno mesto u kome se lice privremeno

zadržava ili boravi;11. “penzijski staž” - staž osiguranja, sa njim izjednačena vremena i poseban staž prema

pravnim propisima država ugovornica;12. “period osiguranja”- period plaćenog doprinosa i period priznat kao takav;13. “davanje” - davanje u naturi i novčano davanje;14. “davanje u naturi” - zdravstvena zaštita i druga davanja, osim novčanih;15. “novčano davanje” - penzija, novčana naknada i druga novčana davanja, uključujući

njihove delove iz javnih sredstava, dodatke, usklađivanja, povećanja i kapitalne otpremnine.(2) U ovom sporazumu ostali izrazi imaju značenje koje im pripada prema pravnim pro-

pisima država ugovornica.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

326

Član 2.Pravni propisi na koje se ovaj sporazum odnosi(1) Ovaj sporazum se odnosi:- na jugoslovenske pravne propise o:1. zdravstvenom osiguranju, zdravstvenoj zaštiti i materinstvu;2. penzijskom i invalidskom osiguranju;3. osiguranju za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti;4. novčanoj naknadi za slučaj nezaposlenosti;- na hrvatske pravne propise o:1. zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti;2. penzijskom i invalidskom osiguranju;3. osiguranju za slučaj nesreće na poslu i profesionalne bolesti;4. osiguranju za slučaj nezaposlenosti.(2) Ovaj sporazum se odnosi na sve pravne propise kojima se objedinjuju, menjaju ili do-


Član 3.Lica na koja se ovaj sporazum primenjujeOvaj sporazum se primenjuje na:a) lica za koja važe ili su važili pravni propisi jedne ili obe države ugovornice;b) druga lica koja prava izvode od lica naznačenih pod a).


ugovornice su izjednačeni sa njenim državljanima.(2) Stav 1. ovog člana se ne odnosi na:1. pravne propise o učešću osiguranika i poslodavaca u organima nosilaca i udruženja;2. odredbe o teretu osiguranja iz međunarodnih ugovora zaključenih sa trećim državama;3. pravne propise o osiguranju lica zaposlenih u službenom predstavništvu jedne od drža-


Član 5.Izjednačenost teritorija(1) Penzija, novčana naknada i druga novčana davanja, izuzev davanja za slučaj nezapo-

slenosti, prema pravnim propisima jedne države ugovornice ne mogu se umanjiti, staviti u sta-nje mirovanja, oduzeti ili zapleniti zbog toga što korisnik ima prebivalište na teritoriji druge dr-žave ugovornice, ukoliko ovim sporazumom nije drugačije određeno.

(2) Državljanima druge države ugovornice sa prebivalištem na teritoriji treće države da-vanja iz stava 1. ovog člana se isplaćuju pod istim uslovima kao i svojim državljanima.

(3) Stav 1. ovog člana se ne primenjuje na davanja po osnovu preostale radne sposobno-sti, najniže penzije i zaštitnog dodatka i svih drugih davanja po osnovu penzijskog osiguranjakoja se ostvaruju zavisno od imovinskog cenzusa.

SOCIJALNO PRAVO

327

Deo IIODREDBE O PRAVNIM PROPISIMA KOJI SE PRIMENjUJU

Član 6.Opšta odredbaObaveza osiguranja određuje se prema pravnim propisima one države ugovornice na či-

joj teritoriji lice obavlja posao, što važi i u slučaju kada se sedište poslodavca nalazi na terito-riji druge države ugovornice, ako odredbama čl. 7. i 8. ovog sporazuma nije drugačije određe-no.

Član 7.Posebne odredbe(1) Ako preduzeće sa sedištem na teritoriji jedne države ugovornice uputi zaposlenog na

teritoriju druge države ugovornice, na njega se, najduže do kraja 24. kalendarskog meseca, na-kon odlaska, primenjuju pravni propisi prve države ugovornice, kao da je zaposlen na njenojteritoriji.

(2) Ako lice koje obavlja samostalnu delatnost na teritoriji jedne države ugovornice ode nateritoriju druge države ugovornice radi privremenog obavljanja te delatnosti, na njega se, naj-duže do kraja 12. kalendarskog meseca nakon njegovog odlaska, primenjuju pravni propisi pr-ve države ugovornice, kao da obavlja delatnost na njenoj teritoriji.

(3) Ako preduzeće za vazdušni i kopneni saobraćaj sa sedištem na teritoriji jedne državeugovornice uputi zaposlenog na teritoriju druge države ugovornice, primenjuju se pravni pro-pisi prve države ugovornice kao da je zaposlen na njenoj teritoriji.

(4) Posada broda, kao i druga lica zaposlena na brodu, podležu pravnim propisima onedržave ugovornice pod čijom zastavom brod plovi.

(5) Lica koja obavljaju poslove utovara i istovara broda, popravke ili nadzora broda u lu-ci druge države ugovornice podležu pravnim propisima države ugovornice kojoj luka pripada.

(6) Lica zaposlena na teritoriji jedne države ugovornice u poslovnici ili stalnom predstav-ništvu preduzeća čije je sedište na teritoriji druge države ugovornice, podležu pravnim propi-sima druge države ugovornice.

(7) Na zaposlene u državnim i javnim službama, službene predstavnike i sa njima izjed-načena lica upućene na teritoriju druge države ugovornice primenjuju se pravni propisi državeugovornice koja ih je uputila.

(8) Primena pravnih propisa prve države ugovornice iz st. 1. i 2. ovog člana može se, iz-uzetno, na zajednički zahtev poslodavca i zaposlenog, odnosno na zahtev lica koje samostalnoobavlja delatnost i uz saglasnost nadležnog organa druge države ugovornice produžiti za još 24,odnosno 12 meseci.

Član 8.Zaposleni u diplomatskoj misiji i konzularnom predstavništvu(1) Na zaposlene u diplomatskim misijama i konzularnim predstavništvima, kao i na za-

poslene kao privatna kućna posluga kod članova ovih misija i predstavništava, upućene na te-ritoriju druge države ugovornice primenjuju se pravni propisi države ugovornice iz koje su upu-ćeni.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

328

(2) Na zaposlene iz stava 1. ovog člana koji nisu upućeni, primenjuju se pravni propisi dr-žave ugovornice na čijoj su teritoriji zaposleni, a diplomatska misija, odnosno konzularno pred-stavništvo, odnosno njihovi članovi koji ih zapošljavaju, dužni su da se pridržavaju odredabakoje važe za poslodavca.

(3) Izuzetno od stava 2. ovog člana zaposleni koji su državljani države ugovornice čija jediplomatska misija, odnosno konzularno predstavništvo, mogu se, u roku od tri meseca od da-na zaposlenja, opredeliti za primenu pravnih propisa te države ugovornice.

Član 9.IzuzeciNa zajednički zahtev zaposlenog i njegovog poslodavca, nadležni organi država ugovor-

nica mogu dogovoriti izuzetke od čl. 6. i 7. ovog sporazuma pri čemu moraju uzeti u obzir vr-stu i okolnosti zaposlenja.


Poglavlje 1.BOLEST I MATERINSTVO



Član 11.Davanja u naturi(1) Lice koje ispunjava uslove za pravo na davanje u naturi prema pravnim propisima

jedne države ugovornice ima pravo na zdravstvenu zaštitu od strane nosioca njegovog pre-bivališta ili boravišta, određenu u pogledu obima, vrste i načina pružanja prema pravnimpropisima koji važe za tog nosioca, kao da je kod njega osigurano, a u trajanju određenompravnim propisima koji važe za nadležnog nosioca na čiji teret se zaštita pruža, pod uslovomda:

1. ima prebivalište na teritoriji druge države ugovornice ili2. ima boravište na teritoriji druge države ugovornice po osnovu člana 7. st. 1, 2, 6. i 7.

i člana 8. ovog sporazuma ili3. njegovo stanje za vreme boravka na teritoriji druge države ugovornice zahteva hitno

pružanje zdravstvene zaštite, a lice nije otišlo u drugu državu ugovornicu u cilju lečenja.(2) Stav 1. ovog člana se analogno primenjuje i na članove porodice, s tim što je za čla-

nove porodice lica koja imaju boravište na teritoriji druge države ugovornice po osnovu čla-na 7. st. 1. i 2. ovog sporazuma potrebna saglasnost nadležnog nosioca.

(3) Za odobrenje korišćenja proteza, pomagala i drugih zdravstvenih usluga veće vred-nosti, neophodna je saglasnost nadležnog nosioca, izuzev kada je pružanje tih usluga neod-ložno, jer bi u protivnom bili ozbiljno ugroženi život ili zdravlje lica iz st. 1. i 2. ovog člana.

SOCIJALNO PRAVO

329

Član 12.Novčana davanja(1) U slučajevima iz člana 11. ovog sporazuma novčana davanja odobrava nadležni nosi-

lac prema pravnim propisima koje on primenjuje.(2) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice iznos novčanih davanja zavi-

si od broja članova porodice, nadležni nosilac uzima u obzir i članove porodice koji imaju pre-bivalište na teritoriji druge države ugovornice.

Član 13.Korisnici penzije(1) Na korisnika penzije, ostvarene prema pravnim propisima obe države ugovornice, pri-

menjuju se isključivo pravni propisi one države ugovornice na čijoj teritoriji ima prebivalište.(2) Na korisnika penzije ostvarene prema pravnim propisima jedne države ugovornice ko-

ji ima prebivalište na teritoriji druge države ugovornice, primenjuju se pravni propisi te državeugovornice i pruža zdravstvena zaštita, kao da je pravo na penziju ostvareno prema njenimpravnim propisima, a na teret nadležnog nosioca.

(3) Korisnik penzije iz stava 2. ovog člana, sa prebivalištem na teritoriji jedne države ugo-vornice, čije stanje za vreme boravka na teritoriji druge države ugovornice, zahteva hitno pru-žanje zdravstvenih usluga ima pravo na te usluge prema pravnim propisima i na teret nosiocadruge države ugovornice.

Član 14.Nosilac koji pruža davanja u naturi prema prebivalištu ili boravištu licaU slučaju iz člana 11. stav 1. i člana 13. stav 2. ovog sporazuma davanja u naturi pruža:- u Jugoslaviji - organizaciona jedinica nosioca zdravstvenog osiguranja u republici;- u Hrvatskoj - mesno nadležni područni ured Hrvatskog zavoda za zdravstveno osigura-

nje.

Član 15.Naknada troškova(1) Nadležni nosilac nadoknađuje nosiocu koji je pružio davanje utrošene iznose u skladu

sa članom 11, članom 13. stav 2. ovog sporazuma izuzev administrativnih troškova.(2) Organi za vezu država ugovornica mogu dogovoriti paušalno plaćanje za sve slučaje-

ve, ili za određene grupe slučajeva, umesto pojedinačnog obračuna troškova.

Poglavlje 2.STAROST, INVALIDNOST I SMRT

Član 16.Sabiranje penzijskog staža(1) Ako je, prema pravnim propisima jedne države ugovornice sticanje, očuvanje ili po-

novno priznavanje prava na davanje uslovljeno navršenjem penzijskog staža, nosilac te državeugovornice uzima u obzir, ako je potrebno, i penzijski staž navršen prema pravnim propisimadruge države ugovornice kao da je navršen prema njegovim pravnim propisima, pod uslovomda se periodi ne poklapaju, ako ovim sporazumom nije drugačije određeno.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

330

(2) Prilikom primene stava 1. ovog člana staž osiguranja koji se, prema pravnim propisi-ma druge države ugovornice računa sa uvećanim trajanjem, uzima se u obzir u efektivnom tra-janju.

(3) Osiguraniku - državljaninu jedne od država ugovornica koji, i pored primene stava 1.ovog člana, ne ispunjava uslove za sticanje prava na davanje, nadležni nosilac uzima u obzir ipenzijski staž navršen u trećoj državi sa kojom obe države ugovornice imaju zaključene spora-zume o socijalnom osiguranju.

(4) Ako je, prema pravnim propisima jedne države ugovornice, pravo na određeno dava-nje uslovljeno navršenjem staža u određenom zanimanju, odnosno poslu ili u zanimanju za ko-je postoji poseban sistem, nosilac te države ugovornice uzima u obzir i penzijski staž koji je,prema pravnim propisima druge države ugovornice, navršen u istom zanimanju, odnosno po-slu ili u odgovarajućem sistemu.

(5) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice period osiguranja ili određe-no činjenično stanje produžava period u kome, da bi se ostvarilo pravo na davanje, mora bitinavršen penzijski staž, taj period se produžava odgovarajućim periodom osiguranja, odnosnopostojanjem određenog činjeničnog stanja (korišćenje penzije, davanja za slučaj bolesti, povre-de na radu, nezaposlenosti i dr.) u drugoj državi ugovornici.

Član 17.Penzijski staž kraći od jedne godine(1) Ako je ukupan penzijski staž, koji se prema pravnim propisima jedne države ugovor-

nice uzima u obzir za obračunavanje davanja kraći od 12 meseci, ne odobrava se pravo na da-vanje, izuzev u slučaju kada, prema tim pravnim propisima, postoji pravo na davanje samo poosnovu tog penzijskog staža.

(2) Penzijski staž iz stava 1. ovog člana po osnovu koga nosilac jedne države ugovornicene odobrava davanje, uzima u obzir nosilac druge države ugovornice za sticanje, očuvanje i po-novno priznavanje prava na davanje, kao i određivanje njegove visine, kao da je taj staž navr-šen prema njegovim pravnim propisima.



Član 19.Obračun srazmernog dela davanja(1) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice postoji pravo na davanje sa-

mo uz primenu člana 16. ovog sporazuma, nadležni nosilac te države ugovornice utvrđuje da-vanje na taj način što:

1. obračunava teorijski iznos davanja, koji bi pripadao da je ukupan penzijski staž, koji seuzima u obzir za obračun davanja, navršen prema pravnim propisima koje on primenjuje. Akoiznos davanja ne zavisi od dužine penzijskog staža uzima se kao teorijski iznos;

2. na osnovu tako obračunatog iznosa, utvrđuje iznos davanja srazmeran odnosu izmeđupenzijskog staža navršenog isključivo prema pravnim propisima koje on primenjuje i ukupnogpenzijskog staža koji se uzima u obzir za obračun davanja;

SOCIJALNO PRAVO

331

3. utvrđuje iznos davanja srazmerno penzijskom stažu navršenom prema pravnim propi-sima te države ugovornice i njenom najdužem penzijskom stažu na osnovu koga se utvrđujevisina davanja, u slučaju kada je ukupan penzijski staž koji se uzima u obzir primenom člana16. ovog sporazuma veći od najdužeg penzijskog staža prema pravnim propisima te državeugovornice.

(2) Hrvatski nadležni nosilac neće primeniti odredbe stava 1. ovog člana u slučaju kada jeza osiguranika povoljnije utvrđivanje iznosa davanja samo na osnovu hrvatskog penzijskogstaža.

(3) Ako se prema pravnim propisima iznos davanja obračunava na osnovu zarade, plate,osnovice osiguranja, odnosno uplaćenog doprinosa u određenom periodu, nadležni nosilac uzi-ma u obzir zaradu, platu, osnovicu osiguranja, odnosno uplaćeni doprinos isključivo iz perio-da osiguranja navršenog prema pravnim propisima koje on primenjuje.

Član 20.Umanjenje, ukidanje i obustava isplate davanjaLica na koja se ovaj sporazum primenjuje ne podležu pravnim propisima dveju država

ugovornica o umanjenju, ukidanju ili obustavi isplate davanja u slučaju njihovog istovremenogkorišćenja.

Poglavlje 3.POVREDA NA RADU I PROFESIONALNA BOLEST

Član 21.Povreda na putu do posla(1) Lice sa prebivalištem na teritoriji jedne države ugovornice koje na putu, radi stupanja

na posao, po osnovu ugovora o zaposlenju, u drugoj državi ugovornici, pretrpi povredu, imapravo na davanja po osnovu povrede na radu prema pravnim propisima i na teret nosioca dru-ge države ugovornice.

(2) Stav 1. ovog člana se primenjuje i u slučaju povrede koju lice pretrpi, neposredno poisteku ugovora o zaposlenju, na putu do prebivališta.


nu zaštitu prema pravnim propisima jedne države ugovornice, a ima prebivalište ili boravištena teritoriji druge države ugovornice koristi tu zaštitu, na teret nadležnog nosioca, od nosiocana čijem području ima prebivalište ili boravište, prema pravnim propisima koje taj nosilac pri-menjuje, kao da je kod njega osigurano. Za korišćenje proteza, pomagala i drugih zdravstve-nih usluga veće vrednosti, primenjuje se odredba člana 11. stav 3. ovog sporazuma.

(2) U slučajevima iz stava 1. ovog člana zdravstvenu zaštitu pruža:u Jugoslaviji - organizaciona jedinica nosioca zdravstvenog osiguranja u republici;u Hrvatskoj - mesno nadležni područni ured Hrvatskog zavoda za zdravstveno osigura-

nje.(3) Na naknadu troškova nastalih prema stavu 1. ovog člana primenjuju se odredbe člana

15. ovog sporazuma.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

332

Član 23.

Profesionalne bolesti(1) Ako je odobrenje davanja za slučaj profesionalne bolesti, prema pravnim propisima

jedne države ugovornice, uslovljeno time da je bolest prvi put lekarski utvrđena na teritoriji tedržave ugovornice, smatra se da je taj uslov ispunjen ako je ta bolest prvi put utvrđena na teri-toriji druge države ugovornice.

(2) Ako je odobrenje davanja za slučaj profesionalne bolesti, prema pravnim propisimajedne države ugovornice, uslovljeno time da je obavljanje delatnosti koja može da izazove tubolest, trajalo određeno vreme, nadležni nosilac te države ugovornice, ako je potrebno, uzimau obzir i vreme obavljanja takve delatnosti u skladu sa pravnim propisima druge države ugo-vornice.

Član 24.

Novčana davanja(1) Novčano davanje za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti odobrava, prema

svojim pravnim propisima, nosilac one države ugovornice na čijoj teritoriji je nastala povredana radu, odnosno poslednji put obavljena delatnost koja može da izazove tu profesionalnu bo-lest.

(2) Ako lice, koje je po osnovu profesionalne bolesti primalo ili prima novčana davanja nateret nosioca jedne države ugovornice, zbog pogoršanja bolesti prouzrokovanog obavljanjemdelatnosti koja, prema pravnim propisima druge države ugovornice, može da izazove profesi-onalnu bolest, podnese zahtev za davanje nosiocu druge države ugovornice, nosilac prve drža-ve ugovornice i dalje snosi troškove davanja, bez obzira na pogoršanje, prema svojim pravnimpropisima. Nosilac druge države ugovornice odobrava davanje u visini razlike između davanjakoje pripada nakon pogoršanja i davanja koje bi, po osnovu nastupanja te bolesti, pripadalo pre-ma njegovim pravnim propisima.

Član 25.

Obaveštavanje diplomatske misije i/ili konzularnog predstavništvaO povredi na radu državljanina jedne države ugovornice zaposlenog na teritoriji druge dr-

žave ugovornice koja je prouzrokovala ili bi mogla prouzrokovati smrt zaposlenog nadležni no-silac bez odlaganja obaveštava diplomatsku misiju i/ili konzularno predstavništvo države ugo-vornice čiji je on državljanin.

Poglavlje 4.

NEZAPOSLENOST

Član 26.

Sabiranje staža osiguranja(1) Staž osiguranja, navršen prema pravnim propisima jedne države ugovornice, uzima se

u obzir za pravo na davanje u slučaju nezaposlenosti prema pravnim propisima druge državeugovornice, ako je nezaposleno lice u državi ugovornici u kojoj ostvaruje pravo na davanje uposlednjih 12 meseci pre podnošenja zahteva za to davanje bilo osigurano po osnovu zaposle-nja ukupno najmanje 9 meseci.

SOCIJALNO PRAVO

333

(2) Uslov minimalnog perioda zaposlenja od 9 meseci ne odnosi se na nezaposlena lica či-je je zaposlenje bilo predviđeno na duži rok, ali je okončano, bez njihove krivice, prenavršenih9 meseci ili koja imaju prebivalište na teritoriji države ugovornice u kojoj podnose zahtev zadavanje.

Poglavlje 5.DAVANjE ZA SLUČAJ SMRTI

Član 27.Ako davanje za slučaj smrti postoji prema pravnim propisima obe države ugovornice, pri-

menjuju se isključivo pravni propisi one države ugovornice na čijoj teritoriji je umrlo lice ima-lo prebivalište.

Deo IVRAZNE ODREDBE


vezivanja nosilaca obe države ugovornice, u svojstvu organa za vezu dve države ugovornice,određuju se:

u Jugoslaviji - Savezni zavod za socijalno osiguranje za primenu jugoslovenskih pravnihpropisa iz člana 2. stav 1. tač. 1., 2. i 3. ovog sporazuma i Savezni zavod za tržište rada i mi-gracije za primenu jugoslovenskih pravnih propisa iz člana 2. stav 1. tačka 4. ovog sporazuma;

u Hrvatskoj - Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje za primenu hrvatskih pravnihpro-pisa iz člana 2. stav 1. tač. 1. i 3. ovog sporazuma, Republički fond penzijskog i invalidskogosiguranja radnika Hrvatske za primenu hrvatskih pravnih propisa iz člana 2. stav 1. tač. 2. i3. ovog sporazuma i Hrvatski zavod za zapošljavanje za primenu hrvatskih pravnih propisa izčlana 2. stav 1. tačka 4. ovog sporazuma.

Član 29.Obaveze organa, pravna i administrativna pomoć(1) Nadležni organi dve države ugovornice će, posebnim sporazumom, utvrditi način pri-

mene ovog sporazuma, koji stupa na snagu istovremeno sa ovim sporazumom.(2) Organi za vezu dve države ugovornice će, u okviru svoje nadležnosti, utvrditi admini-

strativne mere za sprovođenje ovog sporazuma i sporazuma iz stava 1. ovog člana.(3) Nadležni organi i organi za vezu dve države ugovornice obaveštavaće se međusobno:a) o svim preduzetim merama za sprovođenje ovog sporazuma;b) o svim promenama njihovih pravnih propisa u vezi sa primenom ovog sporazuma.(4) U primeni ovog sporazuma organi i nosioci država ugovornica će uzajamno pružati

besplatnu službenu pomoć.(5) Organi i nosioci država ugovornica mogu, u primeni ovog sporazuma, neposredno me-


zbog toga što su napisani na službenom jeziku i pismu druge države ugovornice.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

334

(7) Prilikom primene ovog sporazuma ravnopravno se upotrebljavaju srpski jezik i pismoi hrvatski jezik i pismo.

(8) Lekarske preglede koji se obavljaju isključivo zbog primene pravnih propisa jedne dr-žave ugovornice, a odnose se na lica koja na teritoriji druge države ugovornice imaju prebiva-lište ili boravište, obaviće na zahtev nadležnog nosioca i na njegov teret, nosilac prema prebi-valištu ili boravištu. Lekarske preglede koji se obavljaju zbog primene pravnih propisa obe dr-žave ugovornice obavlja na svoj teret nosilac prema prebivalištu ili boravištu tog lica.

(9) Sudska pravna pomoć se pruža u skladu sa propisima koji se primenjuju u pravnoj po-moći u građanskim pravnim stvarima.

Član 30.Ovlašćenja diplomatskih misija i konzularnih predstavništavaDiplomatske misije i konzularna predstavništva država ugovornica mogu se, bez poseb-


Član 31.Oslobađanje od poreza i overa(1) Oslobađanje ili smanjenje poreza i taksi predviđeno propisima jedne države ugovorni-

ce za pismene podneske ili dokumenta koja se prilažu zbog primene njenih pravnih propisa,odnosi se na odgovarajuće pismene podneske i dokumenta koja se prilažu zbog primene ovogsporazuma ili pravnih propisa druge države ugovornice.

(2) Isprave, dokumenta i pismeni podnesci bilo koje vrste, koji se prilažu prilikom prime-ne ovog sporazuma, ne podležu overi.


pisa jedne države ugovornice, podneta organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj službi jednedržave ugovornice smatraju se zahtevima, izjavama ili pravnim sredstvima podnetim organu,nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj službi druge države ugovornice.

(2) Zahtev za davanje, podnet prema pravnim propisima jedne države ugovornice, smatrase i zahtevom za odgovarajuće davanje prema pravnim propisima druge države ugovornice ko-je dolazi u obzir primenom ovog sporazuma.

(3) Zahtevi, izjave ili pravna sredstva, koja primenom pravnih propisa jedne države ugo-vornice treba podneti organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj službi te države ugovornice,mogu se u istom roku podneti odgovarajućem organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj slu-žbi druge države ugovornice.

(4) U slučajevima iz st. 1. do 3. ovog člana navedene službe odmah prosleđuju zahteve,izjave ili pravna sredstva odgovarajućim službama druge države ugovornice neposredno ili po-sredstvom organa za vezu.

Član 33.Isplata davanja(1) Nosilac nadležan za pružanje davanja prema ovom sporazumu izvršava svoju obavezu,

sa oslobađajućim dejstvom, isplatom novčanih davanja korisnicima u svojoj nacionalnoj valuti.

SOCIJALNO PRAVO

335


(3) Naknade predviđene ovim sporazumom isplaćuju se u valuti one države ugovornice ukojoj se nalazi sedište nosioca na čiji teret padaju davanja.

(4) Doznake sredstava iz st. 1. i 2. ovog člana vrše se u skladu sa sporazumom o plaćanjuizmeđu dve države ugovornice.

Član 34.Potraživanje preplaćenih iznosa davanja(1) Nosilac jedne države ugovornice, koji je isplatio davanja u iznosu većem od onog ko-



Član 35.Izvršni postupak(1) Izvršne odluke sudova, kao i izvršna rešenja i dokazi o zaostalim plaćanjima (isprave)

nadležnih organa i nosilaca jedne države ugovornice o doprinosima i drugim potraživanjima izsocijalnog osiguranja priznaju se u drugoj državi ugovornici.

(2) Priznavanje se može odbiti samo ako je u suprotnosti sa javnim poretkom države ugo-vornice u kojoj treba da se prizna odluka ili isprava.

(3) Na osnovu izvršnih odluka i isprava priznatih u skladu sa stavom 1. ovog člana spro-vodi se izvršenje u drugoj državi ugovornici. Izvršni postupak se sprovodi prema pravnim pro-pisima koji se primenjuju za odgovarajuće odluke ili isprave države ugovornice na čijoj terito-riji treba da se sprovede izvršenje. Odluke i isprave moraju sadržati potvrdu o njihovoj izvrš-nosti (klauzula o izvršenju).

(4) Primena st. 1. do 3. ovog člana ne obuhvata zastupanje u sudskom postupku.

Član 36.Naknada štete(1) Ako lice koje prema pravnim propisima jedne države ugovornice prima davanje za šte-

tu koja je nastala na teritoriji druge države ugovornice i ima prema njenim pravnim propisimapravo na naknadu štete od trećeg lica, tada pravo na tu naknadu prelazi na nosioca prve drža-ve ugovornice prema njegovim pravnim propisima.

(2) Ako je pravo na naknadu štete u vezi s istovrsnim davanjima, po osnovu istogslučajaštete, preneto, u skladu sa stavom 1. ovog člana, nosiocima obe države ugovornice, treće licemože isplatiti naknadu štete, sa oslobađajućim dejstvom, jednom ili drugom nosiocu. Nosiociće namiriti svoja potraživanja po ovom osnovu srazmerno davanjima koja isplaćuju.

Član 37.Rešavanje sporovaSporove u primeni i tumačenju ovog sporazuma rešavaće dogovorno nadležni organi dr-

žava ugovornica.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

336

Deo V


Član 38.

Prelazne odredbe(1) Ovaj sporazum ne utvrđuje pravo na davanja za period pre njegovog stupanja na sna-

gu.(2) Za utvrđivanje prava na davanje prema ovom sporazumu uzima se u obzir i penzijski

staž koji je prema pravnim propisima država ugovornica ostvaren pre njegovog stupanja nasnagu, pri čemu se poseban staž uzima u obzir u priznatom trajanju samo ako je utvrđen za pe-riod pre 1. januara 1965. godine.

(3) Izuzetno iz odredbe člana 16. stav 2. ovog sporazuma, staž osiguranja navršen pre 8.oktobra 1991. godine, koji se prema tada važećim propisima računao sa uvećanim trajanjem,uzima se u obzir u priznatom trajanju.

(4) Ovaj sporazum se primenjuje i na osigurane slučajeve nastale pre njegovog stupanjana snagu.


Član 39.

Ponovno određivanje davanja(1) Prava na davanja koja su, od 8. oktobra 1991. godine do dana stupanja na snagu ovog

sporazuma, utvrđena prema pravnim propisima jedne države ugovornice uz uračunavanje pen-zijskog staža navršenog prema pravnim propisima druge države ugovornice, nosioci će po slu-žbenoj dužnosti ponovo utvrditi i obračunati iznos davanja primenom odredaba ovog sporazu-ma, pri čemu se pravosnažnost donetog rešenja neće smatrati preprekom za ponovno određi-vanje davanja.

(2) Prilikom ponovnog utvrđivanja prava na davanje iz stava 1. ovog člana, nosilac drža-ve ugovornice, prema čijim pravnim propisima je davanje bilo utvrđeno, obračunava iznos da-vanja uzimajući u obzir i penzijski staž navršen na teritoriji drugih republika Socijalističke Fe-derativne Republike Jugoslavije na osnovu koga je davanje bilo utvrđeno, ako međunarodnimugovorom sa državom na čijoj je teritoriji penzijski staž navršen nije drukčije određeno.

(3) Prava na davanja koja su od 8. oktobra 1991. godine do dana stupanja na snagu ovogsporazuma, utvrđena na osnovu penzijskog staža kraćeg od 12 meseci navršenog prema prav-nim propisima te države ugovornice i penzijskog staža ostvarenog isključivo prema pravnimpropisima druge države ugovornice, ponovo će se utvrditi i obračunati primenom člana 17.ovog sporazuma.

(4) Ako su ukupni iznosi davanja, ponovo utvrđeni i obračunati u skladu sa stavom 1.ovog člana manji od iznosa davanja koje bi pripadalo prema pravnim propisima države ugo-vornice po kojima je bilo utvrđeno, nosilac te države ugovornice isplaćuje korisniku i razlikuizmeđu tog iznosa davanja i ukupnog iznosa ponovo utvrđenih i obračunatih davanja.

Ova razlika se isplaćuje sve dok ukupni iznos ponovo utvrđenih i obračunatih davanja nedostigne visinu iznosa davanja koje je ranije bilo utvrđeno.

SOCIJALNO PRAVO

337

(5) Pravo na davanje, utvrđeno i obračunato primenom stava 1. ovog člana, pripada od pr-vog dana po isteku meseca u kome je nosilac, koji je utvrdio pravo na davanje, pokrenuo po-stupak za ponovno utvrđivanje i obračun iznosa davanja i isplaćuje se direktno korisniku.

Član 40.Izbor nosioca po pretežnom stažu osiguranjaLice kome je, pre 8. oktobra 1991. godine, pravo na davanje utvrdio nosilac jednedržave ugovornice na osnovu poslednjeg osiguranja, može, u roku od godinu dana od da-

na stupanja na snagu ovog sporazuma, podneti zahtev nosiocu druge države ugovornice zautvrđivanje prava na davanje na osnovu pretežnog staža osiguranja, primenom pravnih propi-sa koji su važili u vreme ostvarivanja tog prava, pod uslovom da nije iskoristilo pravo izboranosioca.

Član 41.Ratifikacija i stupanje na snagu(1) Ovaj sporazum podleže ratifikaciji.(2) Ovaj sporazum stupa na snagu prvog dana po isteku meseca u kome su razmenjeni

ratifikacioni instrumenti.


že u tekućoj kalendarskoj godini, u pismenoj formi, diplomatskim putem, otkazati s poslednjimdanom te godine, pri čemu otkazni rok ne može biti kraći od šest meseci.


U potvrdu ovoga opunomoćenici su potpisali ovaj sporazum i stavili pečat.Sačinjeno u Beogradu dana 15. 9. 1997. u dva originala svaki na srpskom jeziku i hrvat-

skom jeziku, pri čemu su oba teksta podjednako autentična.

Za Saveznu Republiku Jugoslaviju Za Republiku HrvatskuMilan Milutinović, s.r. Mate Granić,s.r.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

338


REPUBLIKE MAKEDONIJE O SOCIJALNOM OSIGURANjU

“Službeni list SRJ” - Međunarodni ugovori, broj 1/01

Savezna Republika Jugoslavija i Republika Makedonija, u želji da urede međusobne odnose uoblasti socijalnog osiguranja, dogovorile su se da zaključe sledeći sporazum:

Deo IOPŠTE ODREDBE

Član 1.Definicije pojmova(1) U ovom sporazumu sledeći pojmovi znače:1. “Jugoslavija” - Savezna Republika Jugoslavija, “Makedonija” - Republika Makedonija;2. “pravni propisi” - zakoni, podzakonski akti i drugi opšti akti koji se odnose na oblasti

socijalnog osiguranja iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma;3. “nadležni organ” - u Jugoslaviji: savezno ministarstvo nadležno za jugoslovenske prav-

ne propise iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma; u Makedoniji: ministarstvo nadležno za make-donske pravne propise iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma;

4. “organ za vezu” - organ određen za efikasnije sprovođenje ovog sporazuma;5. “nosilac” - organizacija, odnosno organ nadležan za sprovođenje pravnih propisa iz čla-

na 2. stav 1. ovog sporazuma;6. “nadležni nosilac” - nosilac osiguranja kod koga je lice osigurano u vreme podnošenja

zahteva za davanje ili od koga ima ili bi imalo pravo na davanje;7. “osiguranik” - lice koje je osigurano ili je bilo osigurano prema pravnim propisima iz

člana 2. ovog sporazuma;8. “član porodice”, “dete” - član porodice, odnosno dete prema pravnim propisima one

države ugovornice koji se primenjuju;9. “prebivalište” - mesto stalnog boravka;10. “boravište” - mesto privremenog boravka;11. “penzijski staž” - staž osiguranja, sa njim izjednačena vremena i poseban staž prema

pravnim propisima država ugovornica;12. “period osiguranja” - period plaćenog doprinosa i period priznat kao takav;13. “davanje” - davanje u naturi i novčano davanje;14. “davanje u naturi” - zdravstvena zaštita i druga davanja, osim novčanih;15. “hitno pružanje zdravstvene zaštite” - davanje čije se pružanje ne može odložiti, jer bi,

u protivnom, bili ozbiljno ugroženi život ili zdravlje lica;16. “novčano davanje” - penzija, novčana naknada, dodatak na decu i druga novčana da-

vanja, uključujući njihove delove iz javnih sredstava, dodatke, usklađivanja, povećanja i kapi-talne otpremnine.

SOCIJALNO PRAVO

339

(2) U ovom sporazumu ostali pojmovi imaju značenje koje im pripada prema pravnimpropisima država ugovornica.

Član 2.Pravni propisi na koje se ovaj sporazum odnosi(1) Ovaj sporazum se odnosi:- na jugoslovenske pravne propise o:1. zdravstvenom osiguranju, zdravstvenoj zaštiti i materinstvu;2. penzijskom i invalidskom osiguranju;3. osiguranju za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti;4. osiguranju za slučaj nezaposlenosti;5. dečjoj zaštiti;- na makedonske pravne propise o:1. zdravstvenom osiguranju, zdravstvenoj zaštiti i materinstvu;2. penzijskom i invalidskom osiguranju;3. osiguranju za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti;4. osiguranju za slučaj nezaposlenosti;5. dečjoj zaštiti.(2) Ovaj sporazum se odnosi na sve pravne propise kojima se objedinjuju, menjaju ili do-


Član 3.Lica na koja se ovaj sporazum primenjujeOvaj sporazum se primenjuje na:a) lica za koja važe ili su važili pravni propisi jedne ili obe države ugovornice;b) druga lica koja prava izvode od lica naznačenih pod a).

Član 4.Jednaki tretman(1) Prilikom primene pravnih propisa jedne države ugovornice, njeni državljani su izjed-

načeni sa državljanima druge države ugovornice.(2) Stav 1. ovog člana se ne odnosi na:1. pravne propise o učešću osiguranika i poslodavaca u organima nosilaca i udruženja;2. odredbe o teretu osiguranja iz međunarodnih ugovora zaključenih sa trećim državama;3. pravne propise o osiguranju lica zaposlenih u službenom predstavništvu jedne od drža-


Član 5.Izjednačenost teritorija(1) Penzija, novčana naknada, dodatak na decu i druga novčana davanja, izuzev davanja

za slučaj nezaposlenosti, po propisima jedne države ugovornice ne mogu se umanjiti, staviti ustanje mirovanja, oduzeti ili zapleniti zbog toga što korisnik ima prebivalište na teritoriji drugedržave ugovornice, ukoliko ovim sporazumom nije drugačije određeno.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

340

(2) Državljanima druge države ugovornice sa prebivalištem na teritoriji treće države da-vanja iz stava 1. ovog člana se isplaćuju pod istim uslovima kao i svojim državljanima.

(3) Stav 1. ovog člana se ne primenjuje na davanja po osnovu preostale radne sposobno-sti, pomoći i nege drugog lica, najniže penzije i zaštitnog dodatka, kao i svih drugih davanja poosnovu penzijskog i invalidskog osiguranja koja se ostvaruju zavisno od imovinskog cenzusa.

Član 6.

Izjednačenost pravnih činjenicaAko prema pravnim propisima jedne države ugovornice obavljanje delatnosti koja dono-

si prihod, obavezno osiguranje ili druga činjenica ima pravno dejstvo na određeno davanjeostvareno prema njenim pravnim propisima, obavljanje odgovarajuće delatnosti, obavezno osi-guranje ili druga odgovarajuća činjenica u drugoj državi ugovornici proizvodi isto pravno dej-stvo u prvoj državi ugovornici, ako ovim sporazumom nije drugačije određeno.

Deo II

ODREDBE O PRAVNIM PROPISIMA KOJI SE PRIMENjUJU

Član 7.

Opšta odredbaObaveza osiguranja određuje se prema pravnim propisima one države ugovornice na či-

joj teritoriji lice obavlja posao, što važi i u slučaju kada se sedište poslodavca nalazi na terito-riji druge države ugovornice, ako odredbama čl. 8. i 9. ovog sporazuma nije drugačije određe-no.

Član 8.

Posebne odredbe(1) Ako preduzeće sa sedištem na teritoriji jedne države ugovornice uputi zaposlenog na

teritoriju druge države ugovornice, na njega se, najduže do kraja 24. kalendarskog meseca oddana upućivanja, primenjuju pravni propisi prve države ugovornice, kao da je zaposlen na nje-noj teritoriji.

(2) Ako lice koje obavlja samostalnu delatnost na teritoriji jedne države ugovornice ode nateritoriju druge države ugovornice radi privremenog obavljanja te delatnosti, na njega se, naj-duže do kraja 12. kalendarskog meseca od dana njegovog odlaska, primenjuju pravni propisiprve države ugovornice, kao da obavlja delatnost na njenoj teritoriji.

(3) Ako preduzeće za vazdušni ili kopneni saobraćaj sa sedištem na teritoriji jedne drža-ve ugovornice uputi zaposlenog na teritoriju druge države ugovornice, primenjuju se pravnipropisi prve države ugovornice kao da je zaposlen na njenoj teritoriji.

(4) Posada broda, kao i druga lica zaposlena na brodu, podležu pravnim propisima onedržave ugovornice pod čijom zastavom brod plovi.

(5) Lica koja obavljaju poslove utovara i istovara broda, popravke ili nadzora broda u lu-ci druge države ugovornice podležu pravnim propisima države ugovornice, kojoj luka pripada.

(6) Ako preduzeće sa sedištem na teritoriji jedne države ugovornice, uputi zaposlenog uposlovnicu ili stalno predstavništvo na teritoriji druge države ugovornice, na njega se primenju-ju pravni propisi prve države ugovornice, kao da je zaposlen na njenoj teritoriji.

SOCIJALNO PRAVO

341

(7) Na zaposlene u državnim i javnim službama, službene predstavnike i sa njima izjed-načena lica upućene na teritoriju druge države ugovornice primenjuju se pravni propisi državeugovornice koja ih je uputila.

(8) Primena pravnih propisa prve države ugovornice iz st. 1. i 2. ovog člana može se, iz-uzetno, na zajednički zahtev poslodavca i zaposlenog, odnosno na zahtev lica koje samostalnoobavlja delatnost i uz saglasnost nadležnog organa druge države ugovornice, produžiti za još24, odnosno 12 meseci.

Član 9.Zaposleni u diplomatskoj misiji i konzularnom predstavništvu(1) Na zaposlene u diplomatskoj misiji i konzularnom predstavništvu sa njima izjednače-

na lica, kao i na zaposlene kao privatna kućna posluga kod članova ove misije i predstavništva,upućene na teritoriju druge države ugovornice primenjuju se pravni propisi države ugovorniceiz koje su upućeni.

(2) Na zaposlene iz stava 1. ovog člana koji nisu upućeni, primenjuju se pravni propisi dr-žave ugovornice na čijoj su teritoriji zaposleni, a diplomatska misija, odnosno konzularno pred-stavništvo, odnosno njihovi članovi koji ih zapošljavaju, dužni su da se pridržavaju odredabakoje važe za poslodavca.

(3) Izuzetno od stava 2. ovog člana, zaposleni koji su državljani države ugovornice čija jediplomatska misija, odnosno konzularno predstavništvo, mogu se, u roku od tri meseca od da-na zaposlenja, opredeliti za primenu pravnih propisa te države ugovornice.

Član 10.IzuzeciNa zajednički zahtev zaposlenog i njegovog poslodavca, nadležni organi dve države ugo-

vornice mogu sporazumno dogovoriti izuzetke od čl. 7. do 9. ovog sporazuma, pri čemu mo-raju uzeti u obzir vrstu i okolnosti zaposlenja.





Član 12.Davanje u naturi(1) Lice koje ispunjava uslove za pravo na davanje u naturi prema pravnim propisima jed-

ne države ugovornice ima pravo na zdravstvenu zaštitu od strane nosioca njegovog prebivališ-ta ili boravišta, određenu u pogledu obima, vrste i načina pružanja pravnim propisima koji va-že za tog nosioca, kao da je kod njega osigurano, a u trajanju određenom pravnim propisimakoji važe za nadležnost nosioca na čiji teret se zaštita pruža, pod uslovom da:

1. ima prebivalište na teritoriji druge države ugovornice ili

DR RAJKO KOSANOVIĆ

342

2. ima boravište na teritoriji druge države ugovornice po osnovu člana 8. st. 1, 2, 6. i 7. ičlana 9. ovog sporazuma ili

3. njegovo stanje za vreme boravka na teritoriji druge države ugovornice zahteva hitnopružanje zdravstvene zaštite, a lice nije otišlo u drugu državu ugovornicu u cilju lečenja.

(2) Stav 1. ovog člana se analogno primenjuje i na članove porodice, s tim što je za člano-ve porodice lica koja imaju boravište na teritoriji druge države ugovornice po osnovu člana 8.st. 1. i 2. ovog sporazuma potrebna saglasnost nadležnog nosioca.

(3) Za odobrenje korišćenja proteza, pomagala i drugih zdravstvenih usluga veće vredno-sti, neophodna je saglasnost nadležnog nosioca, izuzev kada je pružanje tih usluga neodložno,jer bi u protivnom bili ozbiljno ugroženi život ili zdravlje lica iz st. 1. i 2. ovog člana.

Član 13.Novčano davanje(1) U slučajevima iz člana 12. ovog sporazuma novčano davanje odobrava nadležni nosi-

lac prema pravnim propisima koje on primenjuje.(2) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice iznos novčanog davanja za-

visi od broja članova porodice, nadležni nosilac uzima u obzir i članove porodice koji imajuprebivalište na teritoriji druge države ugovornice.

Član 14.Korisnici penzije(1) Na korisnika penzije, ostvarene prema pravnim propisima obe države ugovornice, pri-

menjuju se isključivo pravni propisi one države ugovornice na čijoj teritoriji ima prebivalište.(2) Na korisnika penzije ostvarene prema pravnim propisima jedne države ugovornice ko-

ji ima prebivalište na teritoriji druge države ugovornice, primenjuju se pravni propisi te državeugovornice i pruža zdravstvena zaštita, kao da je pravo na penziju ostvareno prema njenimpravnim propisima, a na teret nadležnog nosioca.

(3) Korisnik penzije iz stava 2. ovog člana, čije stanje, za vreme boravka na teritoriji dr-žave ugovornice, prema čijim pravnim propisima je ostvario pravo na penziju, zahteva hitnopružanje zdravstvene zaštite ima pravo na tu zaštitu prema pravnim propisima i na teret nosi-oca te države ugovornice.

Član 15.Nosilac koji pruža davanja u naturi, nadležan prema prebivalištu ili boravištu licaU slučaju iz člana 12. stav 1. i člana 14. stav 2. ovog sporazuma davanja u naturi pruža:- u Jugoslaviji - organizaciona jedinica nosioca zdravstvenog osiguranja u republici;- u Makedoniji - područna služba nosioca zdravstvenog osiguranja.

Član 16.Naknada troškova(1) Nadležni nosilac nadoknađuje nosiocu koji je pružio davanje utrošene iznose u skladu

sa članom 12. i članom 14. stav 2. ovog sporazuma izuzev administrativnih troškova.(2) Organi za vezu dveju država ugovornica mogu dogovoriti da za sve slučajeve ili za od-

ređene grupe slučajeva, umesto pojedinačnog obračuna troškova, uvedu paušalna plaćanja.

SOCIJALNO PRAVO

343

Poglavlje 2.STAROST, INVALIDNOST I SMRT


novno priznavanje prava na davanje uslovljeno navršenjem penzijskog staža, nosilac te državeugovornice uzima u obzir, ako je potrebno, i penzijski staž navršen prema pravnim propisimadruge države ugovornice kao da je navršen prema njegovim pravnim propisima, pod uslovomda se periodi ne poklapaju, ako ovim sporazumom nije drugačije određeno.

(2) Prilikom primene stava 1. ovog člana, staž osiguranja koji se, prema pravnim propisi-ma druge države ugovornice računa sa uvećanim trajanjem, uzima se u obzir u efektivnom tra-janju.

(3) Osiguraniku - državljaninu jedne države ugovornice koji, i pored primene stava 1. ovogčlana, ne ispunjava uslove za sticanje prava na davanje, nadležni nosilac uzima u obzir i pen-zijski staž navršen u trećoj državi sa kojom obe države ugovornice imaju zaključene sporazu-me o socijalnom osiguranju.

(4) Ako je, prema pravnim propisima jedne države ugovornice, pravo na određeno dava-nje uslovljeno navršenjem staža u određenom zanimanju, odnosno poslu ili u zanimanju za ko-je postoji poseban sistem, nosilac te države ugovornice uzima u obzir i penzijski staž koji je,prema pravnim propisima druge države ugovornice, navršen u istom zanimanju, odnosno po-slu ili u odgovarajućem sistemu.

(5) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice period osiguranja ili određe-no činjenično stanje produžava period u kome, da bi se ostvarilo pravo na davanje, mora bitinavršen penzijski staž, taj period se produžava odgovarajućim periodom osiguranja, odnosnopostojanjem određenog činjeničnog stanja (korišćenje penzije, davanje za slučaj bolesti, povre-de na radu, nezaposlenosti i dr.) u drugoj državi ugovornici.


nice uzima u obzir za obračunavanje davanja, kraći od 12 meseci, ne odobrava se pravo na da-vanje, izuzev u slučaju kada, prema tim pravnim propisima, postoji pravo na davanje samo poosnovu tog penzijskog staža.

(2) Penzijski staž iz stava 1. ovog člana po osnovu koga nosilac jedne države ugovornicene odobrava davanje, uzima u obzir nosilac druge države ugovornice za sticanje, očuvanje i po-novno priznavanje prava na davanje, kao i određivanje njegove visine, kao da je taj staž navr-šen prema njegovim pravnim propisima.



DR RAJKO KOSANOVIĆ

344

Član 20.Utvrđivanje i obračun srazmernog dela davanja(1) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice postoji pravo na davanje sa-

mo uz primenu člana 17. ovog sporazuma, nadležni nosilac te države ugovornice utvrđuje da-vanje na taj način što:

1. obračunava teorijski iznos davanja, koji bi pripadao da je ukupan penzijski staž, koji seuzima u obzir za obračun davanja, navršen po pravnim propisima koje on primenjuje. Ako iz-nos davanja ne zavisi od dužine penzijskog staža, uzima se kao teorijski iznos;

2. na osnovu tako obračunatog iznosa, utvrđuje iznos davanja srazmeran odnosu izmeđupenzijskog staža navršenog isključivo po pravnim propisima koje on primenjuje i ukupnogpenzijskog staža, koji se uzima u obzir za obračun davanja;

3. utvrđuje iznos davanja srazmerno penzijskom stažu navršenom prema pravnim propi-sima te države ugovornice i njenom najdužem penzijskom stažu na osnovu koga se utvrđujevisina davanja, u slučaju kada je ukupan penzijski staž koji se uzima u obzir primenom člana17. ovog sporazuma veći od najdužeg penzijskog staža prema pravnim propisima te državeugovornice.

(2) Ako se prema pravnim propisima iznos davanja obračunava na osnovu zarade, plate,osnovice osiguranja, odnosno uplaćenog doprinosa u određenom periodu, nadležni nosilac uzi-ma u obzir zaradu, platu, osnovicu osiguranja, odnosno uplaćeni doprinos isključivo iz perio-da osiguranja navršenog prema pravnim propisima koje on primenjuje.

Član 21.Umanjenje, ukidanje i obustava isplata davanjaLica na koja se ovaj sporazum primenjuje ne podležu pravnim propisima dveju država

ugovornica o umanjenju, ukidanju i obustavi isplate davanja u slučaju njihovog istovremenogkorišćenja.


Član 22.Povreda na putu(1) Lice sa prebivalištem na teritoriji jedne države ugovornice koje na putu, radi stupanja

na posao, po osnovu ugovora o zaposlenju u drugoj državi ugovornici, pretrpi povredu, imaprava na davanja po osnovu povrede na radu prema pravnim propisima i na teret nosioca dru-ge države ugovornice.

(2) Stav 1. ovog člana se primenjuje i u slučaju povrede koju lice, neposredno po istekuugovora o zaposlenju, pretrpi na putu do prebivališta.

Član 23.Davanje u naturi(1) Lice koje po osnovu povrede na radu ili profesionalne bolesti ima pravo na zdravstve-

nu zaštitu prema pravnim propisima jedne države ugovornice, a ima prebivalište ili boravištena teritoriji druge države ugovornice prima tu zaštitu, na teret nadležnog nosioca, od nosioca

SOCIJALNO PRAVO

345

na čijem području ima prebivalište ili boravište, prema pravnim propisima koje taj nosilac pri-menjuje, kao da je kod njega osigurano.

(2) Za korišćenje proteza, pomagala i drugih zdravstvenih usluga veće vrednosti, prime-njuje se odredba člana 12. stav 3. ovog sporazuma.

(3) U slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana zdravstvenu zaštitu, odnosno usluge pruža:- u Jugoslaviji - organizaciona jedinica nosioca zdravstvenog osiguranja u republici;- u Makedoniji - područna služba nosioca zdravstvenog osiguranja.(4) Na naknadu troškova nastalih prema st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se odredbe čla-

na 16. ovog sporazuma.

Član 24.

Profesionalna bolest(1) Ako je odobrenje davanja za slučaj profesionalne bolesti, prema pravnim propisima

jedne države ugovornice, uslovljeno time da je bolest prvi put lekarski utvrđena na teritoriji tedržave ugovornice, smatra se da je taj uslov ispunjen ako je ta bolest prvi put utvrđena na teri-toriji druge države ugovornice.

(2) Ako je odobrenje davanja za slučaj profesionalne bolesti, prema pravnim propisimajedne države ugovornice, uslovljeno time da je obavljanje delatnosti koja može da izazove tubolest trajalo određeno vreme, nadležni nosilac te države ugovornice, ako je potrebno, uzima uobzir i vreme obavljanja takve delatnosti u skladu sa pravnim propisima druge države ugovor-nice.

Član 25.

Novčano davanje(1) Novčano davanje za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti odobrava, prema

svojim pravnim propisima, nosilac one države ugovornice na čijoj teritoriji je nastala povredana radu, odnosno poslednji put obavljana delatnost koja može da izazove tu profesionalnu bo-lest.


Član 26.

Obaveštavanje diplomatske misije, odnosno konzularnog predstavništvaO povredi na radu državljanina jedne države ugovornice zaposlenog na teritoriji druge dr-

žave ugovornice, koja je prouzrokovala ili bi mogla prouzrokovati smrt zaposlenog, nadležninosilac bez odlaganja obaveštava diplomatsku misiju, odnosno konzularno predstavništvo dr-žave ugovornice čiji je on državljanin.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

346

Poglavlje 4.NEZAPOSLENOST

Član 27.Sabiranje perioda osiguranja(1) Period osiguranja, ostvaren prema pravnim propisima jedne države ugovornice, uzima

se u obzir za pravo na davanje u slučaju nezaposlenosti prema pravnim propisima druge drža-ve ugovornice, ako je nezaposleno lice u državi ugovornici u kojoj ostvaruje pravo na davanjeu poslednjih 12 meseci pre podnošenja zahteva za to davanje bilo osigurano po osnovu zapo-slenja ukupno najmanje devet meseci.

(2) Uslov minimalnog perioda zaposlenja od devet meseci ne odnosi se na nezaposlena li-ca čije je zaposlenje bilo predviđeno na duži rok, ali je okončano, bez njihove krivice, pre na-vršenih devet meseci ili koja imaju prebivalište na teritoriji države ugovornice u kojoj podnosezahtev za davanje.

Član 28.Trajanje primanja naknadeTrajanje primanja naknade se smanjuje za period za koji je nezaposleno lice u drugoj dr-

žavi ugovornici u toku poslednjih 12 meseci pre dana podnošenja zahteva primalo novčanu na-knadu za slučaj nezaposlenosti.

Poglavlje 5.DODATAK NA DECU

Član 29.Utvrđivanje davanja(1) Pravo na dodatak na decu se određuje prema pravnim propisima one države ugovor-

nice po kojima je lice osigurano i za decu koja imaju prebivalište na teritoriji druge države ugo-vornice.

(2) Ako pravo na dodatak za decu postoji prema pravnim propisima obe države ugovor-nice, primenjuju se isključivo pravni propisi one države ugovornice na čijoj teritoriji dete imaprebivalište.

(3) St. 1. i 2. ovog člana se primenjuju i na korisnika penzije.

Deo IVRAZNE ODREDBE


vezivanja nosilaca obe države ugovornice, u svojstvu organa za vezu dve države ugovornice,određuju se:

- u Jugoslaviji - Savezni zavod za socijalno osiguranje za primenu jugoslovenskih pravnihpropisa iz člana 2. stav 1. pod 1, 2, 4. i 5. ovog sporazuma i Savezni zavod za tržište rada i mi-gracije za primenu jugoslovenskih pravnih propisa iz člana 2. stav 1. pod 3. ovog sporazuma;

- u Makedoniji - Fond zdravstvenog osiguranja za primenu makedonskih pravnih propisaiz člana 2. stav 1. pod 1. i 3. ovog sporazuma; Fond penzijskog i invalidskog osiguranja za pri-

SOCIJALNO PRAVO

347

menu makedonskih pravnih propisa iz člana 2. stav 1. pod 2. i 3. ovog sporazuma; Republičkizavod za zapošljavanje za primenu makedonskih pravnih propisa iz člana 2. stav 1. pod 4. ovogsporazuma i Ministarstvo za rad i socijalnu politiku za primenu makedonskih pravnih propisaiz člana 2. stav 1. pod 5. ovog sporazuma.

Član 31.Obaveze organa, pravna i administrativna pomoć(1) Organi za vezu dve države ugovornice će, posebnim sporazumom, utvrditi admi-

nistrativne mere za sprovođenje ovog sporazuma.(2) Nadležni organi i organi za vezu dve države ugovornice obaveštavaće se među-

sobno:a) o svim preduzetim merama za sprovođenje ovog sporazuma;b) o svim promenama njihovih pravnih propisa u vezi sa primenom ovog sporazuma.(3) U primeni ovog sporazuma organi i nosioci država ugovornica će uzajamno pru-

žati besplatnu pravnu i administrativnu pomoć.(4) Organi i nosioci država ugovornica mogu, u primeni ovog sporazuma, neposred-

no stupati u vezu međusobno, kao i sa zainteresovanim licima ili njihovim punomoćnici-ma.

(5) Organi i nosioci jedne države ugovornice ne smeju odbiti zahteve i druge podne-ske zbog toga što su sačinjeni na službenom jeziku i pismu druge države ugovornice.

(6) Prilikom primene ovog sporazuma ravnopravno se upotrebljavaju srpski jezik i pi-smo i makedonski jezik i pismo.

(7) Lekarske preglede koji se obavljaju isključivo zbog primene pravnih propisa jed-ne države ugovornice, a odnose se na lica koja na teritoriji druge države ugovornice imajuprebivalište ili boravište, obaviće na zahtev nadležnog nosioca i na njegov teret, nosilacprema prebivalištu ili boravištu. Lekarske preglede koji se obavljaju zbog primene prav-nih propisa obe države ugovornice obavlja, na svoj teret, nosilac prema prebivalištu ili bo-ravištu tog lica.

(8) Sudska pravna pomoć se, do pokretanja sudskog postupka, pruža u skladu sa pro-pisima koji se primenjuju u pravnoj pomoći u građanskim pravnim stvarima.

Član 32.Ovlašćenje diplomatske misije i konzularnog predstavništvaDiplomatske misije i konzularna predstavništva država ugovornica mogu se, bez po-

sebnog punomoćja, direktno obraćati nadležnim organima, organima za vezu i nadležnimnosiocima druge države ugovornice radi zaštite interesa svojih državljana.

Član 33.Oslobađanje od poreza i overa(1) Oslobođenje ili smanjenje poreza i taksi predviđeno propisima jedne države ugo-

vornice za pismene podneske ili dokumenta koja se prilažu zbog primene njenih pravnihpropisa, odnosi se i na odgovarajuće pismene podneske i dokumenta koja se prilažu zbogprimene ovog sporazuma ili pravnih propisa druge države ugovornice.

(2) Isprave, dokumenta i pismeni podnesci bilo koje vrste, koji se prilažu prilikom pri-mene ovog sporazuma, ne podležu nadoveri.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

348

Član 34.

Podnošenje zahteva(1) Zahtevi, izjave ili pravna sredstva koja su u primeni ovog sporazuma ili pravnih pro-

pisa jedne države ugovornice podneta organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj ustanovi jed-ne države ugovornice, smatraju se zahtevima, izjavama ili pravnim sredstvima podnetim orga-nu, nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj ustanovi druge države ugovornice.

(2) Zahtev za davanje, podnet prema pravnim propisima jedne države ugovornice, smatrase i zahtevom za odgovarajuće davanje prema pravnim propisima druge države ugovornice ko-je dolazi u obzir primenom ovog sporazuma.

(3) Zahtevi, izjave ili pravna sredstva, koja primenom pravnih propisa jedne države ugo-vornice treba podneti organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj ustanovi te države ugovorni-ce, mogu se u istom roku podneti odgovarajućem organu, nosiocu ili nekoj drugoj ustanovi dru-ge države ugovornice.

(4) U slučajevima iz st. 1. do 3. ovog člana navedene institucije, bez odlaganja, dostavlja-ju zahteve, izjave ili pravna sredstva odgovarajućim institucijama druge države ugovornice ne-posredno ili posredstvom organa za vezu.

Član 35.

Isplata davanja(1) Nosilac nadležan za pružanje davanja prema ovom sporazumu izvršava svoju obave-

zu, sa oslobađajućim dejstvom, isplatom novčanih davanja korisnicima u svojoj nacionalnoj va-luti.


(3) Naknade predviđene ovim sporazumom isplaćuju se u valuti one države ugovornice ukojoj se nalazi sedište nosioca na čiji teret padaju davanja.

(4) Doznake sredstava iz st. 1. i 3. ovog člana vrše se u skladu sa platnim prometom iz-među dve države ugovornice.

Član 36.

Potraživanje preplaćenih iznosa davanja(1) Nosilac jedne države ugovornice, koji je isplatio davanje u iznosu većem od onog ko-



Član 37.

Izvršni postupak(1) Izvršne odluke sudova, kao i izvršna rešenja i dokazi o zaostalim plaćanjima (isprave)

nadležnih organa ili nosilaca jedne države ugovornice o doprinosima i drugim potraživanjimaiz socijalnog osiguranja priznaju se u drugoj državi ugovornici.

SOCIJALNO PRAVO

349

(2) Priznavanje se može odbiti samo ako je u suprotnosti sa javnim poretkom državeugovornice u kojoj treba da se prizna odluka ili isprava.

(3) Izvršne odluke i isprave priznate u skladu sa stavom 1. ovog člana izvršavaju seu drugoj državi ugovornici. Izvršni postupak se sprovodi prema pravnim propisima koji seprimenjuju za izvršenje odgovarajućih odluka ili isprava države ugovornice na čijoj teri-toriji treba da se sprovede izvršenje. Odluke i isprave moraju sadržati potvrdu o njihovojizvršnosti (klauzula o izvršenju).

(4) Primena st. 1. do 3. ovog člana ne obuhvata zastupanje u sudskom postupku.

Član 38.

Naknada štete(1) Ako lice prema pravnim propisima jedne države ugovornice prima naknadu za

štetu koja je nastala na teritoriji druge države ugovornice i ima prema njenim pravnim pro-pisima pravo na naknadu štete od trećeg lica, tada pravo na tu naknadu prelazi na nosiocaprve države ugovornice prema njenim pravnim propisima.

(2) Ako je pravo na naknadu štete u vezi sa istovrsnim davanjima, po osnovu istogslučaja štete, preneto, u skladu sa stavom 1. ovog člana, nosiocima obe države ugovorni-ce, treće lice može isplatiti naknadu štete, sa oslobađajućim dejstvom, jednom ili drugomnosiocu. Nosioci će namiriti svoja potraživanja po ovom osnovu srazmerno davanjima ko-ja isplaćuju.

Član 39.

Rešavanje sporovaSporove u primeni i tumačenju ovog sporazuma rešavaće dogovorno nadležni organi

država ugovornica.

Deo V


Član 40.

Opšte odredbe(1) Ovaj sporazum ne utvrđuje pravo na davanje za period pre njegovog stupanja na

snagu.(2) Za utvrđivanje prava na davanje prema ovom sporazumu uzima se u obzir i pen-

zijski staž koji je prema pravnim propisima država ugovornica ostvaren pre njegovog stu-panja na snagu, pri čemu se poseban staž uzima u obzir u priznatom trajanju samo ako jeutvrđen za period pre 1. januara 1965. godine.

(3) Izuzetno od odredbe člana 17. stav 2. ovog sporazuma, staž osiguranja navršenpre 1. januara 1992. godine koji se prema tada važećim propisima računao sa uvećanimtrajanjem, uzima se u obzir u priznatom trajanju.

(4) Za lice koje nema državljanstvo država ugovornica, kao ni država sa teritorije pret-hodne Jugoslavije penzijski staž koji je prethodna Jugoslavija, po osnovu međunarodnihugovora zaključenih sa drugim državama, preuzela na svoj teret, a koji je navršen na teri-toriji tih država pada na teret nosioca one države ugovornice čije je republičko državljan-

DR RAJKO KOSANOVIĆ

350

stvo to lice imalo na dan preuzimanja obaveze po osnovu tih međunarodnih ugovora. (5)Ovaj sporazum se primenjuje i na osigurane slučajeve nastale pre njegovog stupanja nasnagu.

(6) Davanja utvrđena pre stupanja na snagu ovog sporazuma neće se ponovo utvrđi-vati, ako ovim sporazumom nije drugačije određeno.

Član 41.

Ponovno određivanje davanja(1) Prava na davanja koja su, od 1. januara 1992. godine do dana stupanja na snagu ovog

sporazuma, utvrđena prema pravnim propisima jedne države ugovornice uz uračunavanje pen-zijskog staža navršenog prema pravnim propisima druge države ugovornice, nosioci će, po slu-žbenoj dužnosti, ponovo utvrditi i obračunati iznos davanja primenom odredaba ovog spora-zuma, pri čemu se pravosnažnost donetog rešenja neće smatrati preprekom za ponovno odre-đivanje davanja.

(2) Prilikom ponovnog utvrđivanja prava na davanje iz stava 1. ovog člana, nosilac drža-ve ugovornice, prema čijim pravnim propisima je davanje bilo utvrđeno, obračunava iznos da-vanja uzimajući u obzir i penzijski staž navršen na teritoriji drugih republika prethodne Jugo-slavije na osnovu koga je davanje bilo utvrđeno, ako međunarodnim ugovorom sa državom načijoj je teritoriji penzijski staž navršen nije drugačije određeno.

(3) Prava na davanja koja su, od 1. januara 1992. godine do dana stupanja na snagu ovogsporazuma, utvrđena na osnovu penzijskog staža kraćeg od 12 meseci navršenog prema prav-nim propisima te države ugovornice i penzijskog staža ostvarenog isključivo prema pravnimpropisima druge države ugovornice, ponovo će se utvrditi i obračunati primenom člana 18.ovog sporazuma.

(4) Ako su ukupni iznosi davanja, ponovo utvrđeni i obračunati u skladu sa stavom 1.ovog sporazuma, manji od iznosa davanja koje bi pripadalo prema pravnim propisima državeugovornice po kojima je bilo utvrđeno, nosilac te države ugovornice isplaćuje korisniku i razli-ku između tog iznosa davanja i ukupnog iznosa ponovo utvrđenih i obračunatih davanja. Ovarazlika se isplaćuje sve dok ukupni iznos ponovo utvrđenih i obračunatih davanja ne dostignevisinu iznosa davanja koje je ranije bilo utvrđeno.

(5) Pravo na davanje, utvrđeno i obračunato primenom stava 1. ovog člana, pripadaod prvog dana po isteku meseca u kome je nosilac, koji je utvrdio pravo na davanje, po-krenuo postupak za ponovno utvrđivanje i obračun iznosa davanja i isplaćuje se direktnokorisniku.

Član 42.Stupanje na snagu(1) Ovaj sporazum podleže potvrđivanju.(2) Država ugovornica će se u pismenoj formi, diplomatskim putem, obavestiti o sprove-

denom postupku prema svojim nacionalnim pravnim propisima potrebnim za stupanje na sna-gu ovog sporazuma.

(3) Ovaj sporazum stupa na snagu prvog dana po isteku meseca u kome je, diplomatskimputem, primljeno poslednje pismeno obaveštenje iz stava 1. ovog člana.

SOCIJALNO PRAVO

351

Član 43.Prestanak važenja(1) Ovaj sporazum se zaključuje na neodređeno vreme. Svaka država ugovornica ga mo-

že, u tekućoj kalendarskoj godini, u pismenoj formi, diplomatskim putem, otkazati s posled-njim danom te godine, pri čemu otkazni rok ne može biti kraći od šest meseci.

(2) U slučaju otkazivanja ovog sporazuma, njegove odredbe se i dalje primenjuju na ste-čena prava, kao i na zahteve za ostvarivanje prava podnete do dana njegovog otkazivanja.

U potvrdu ovoga opunomoćenici su potpisali ovaj sporazum i stavili pečat.

Sačinjeno u Beogradu, dana 29. decembra 2000. godine u dva originala, svaki na srpskomi makedonskom jeziku, pri čemu su oba teksta autentična.

Za Saveznu Republiku Jugoslaviju Za Republiku MakedonijuGoran Svilanović, s.r. dr Srđan Kerim, s.r.savezni ministar spoljnih ministar za inoctrane

poslova poslove

DR RAJKO KOSANOVIĆ

352

SPORAZUMIZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I REPUBLIKE SLOVENIJE O

SOCIJALNOM OSIGURANjU

“Službeni glasnik RS” - broj 111/09

Republika Srbija i Republika Slovenija u nastojanju da urede međusobne odnose u oblasti so-cijalnog osiguranja zaključuju sledeći sporazum:

DEO IOPŠTE ODREDBE

Član 1.Definicije pojmova(1) U ovom sporazumu sledeći izrazi znače:1. “Srbija” - Republika Srbija, “Slovenija” - Republika Slovenija;2. “državljanin”- za Srbiju - državljanin Republike Srbije,- za Sloveniju - državljanin Republike Slovenije;3. “pravni propisi”zakoni i drugi propisi koji se odnose na oblasti, navedene u članu 2. stav 1. ovog sporazu-

ma;4. “nadležni organi”- za Srbiju - ministarstva nadležna za pravne propise iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma,- za Sloveniju - ministarstva nadležna za pravne propise iz člana 2. stav 1. ovog sporazu-

ma;5. “nosilac” zavod, fond ili organ nadležan za sprovođenje pravnih propisa iz člana 2. stav 1. ovog spo-

razuma;6. “nadležni nosilac”nosilac kod kojeg je lice osigurano na dan podnošenja zahteva za davanje ili usluge ili od

kojeg ima ili bi imalo pravo na davanja ili usluge;7. “organi za vezu”organi ovlašćeni za neposredne međusobne kontakte radi efikasnijeg sprovođenja ovog

sporazuma;8. “osiguranik”lice osigurano prema pravnim propisima iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma;9. “član porodice”lice koje je kao takvo određeno ili priznato prema pravnim propisima iz člana 2. stav 1.

ovog sporazuma;10. “period osiguranja”period plaćenog doprinosa, sa njim izjednačeni periodi i drugi periodi koji se kao takvi pri-

znaju prema pravnim propisima država ugovornica;

SOCIJALNO PRAVO

353

11. “prebivalište”mesto u kojem je lice nastanjeno sa namerom da u njemu stalno živi i u kojem je prijavlje-

no u skladu sa odgovarajućim pravnim propisima;12. “boravište”mesto gde se lice privremeno zadržava ili boravi;13. “davanje”novčano davanje prema pravnim propisima iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma;14. “usluga”zdravstvena usluga uključujući ortopedska i druga pomagala prema pravnim propisima

iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma;15. “hitne zdravstvene usluge”usluge koje nije moguće odgoditi, a da pri tom ne bude ugrožen život ili zdravlje lica.(2) Ostali izrazi u ovom sporazumu imaju značenje određeno pravnim propisima svake

od država ugovornica.

Član 2.Pravni propisi na koje se sporazum odnosi(1) Ovaj sporazum se odnosi:na srpske pravne propise o:1) zdravstvenoj zaštiti i obaveznom zdravstvenom osiguranju;2) novčanoj naknadi za vreme porodiljskog odsustva;3) obaveznom penzijskom i invalidskom osiguranju i4) osiguranju za slučaj nezaposlenosti.na slovenačke pravne propise o:1) zdravstvenoj zaštiti i obaveznom zdravstvenom osiguranju;2) roditeljskim naknadama;3) obaveznom penzijskom i invalidskom osiguranju i4) osiguranju za slučaj nezaposlenosti.(2) Ovaj sporazum odnosi se i na sve pravne propise kojima se menjaju ili dopunjuju prav-

ni propisi iz stava 1. ovog člana.(3) Ovaj sporazum ne odnosi se na pravne propise o drugim sistemima socijalnogosiguranja, niti na novo uvedene oblasti socijalnog osiguranja, kao ni na sisteme koji se

odnose na žrtve rata i njegove posledice.

Član 3.Lica na koja se sporazum primenjujeOvaj sporazum primenjuje se na:1) lica za koja važe ili su važili pravni propisi jedne ili obe države ugovornice i2) druga lica koja ostvaruju prava po osnovu osiguranja lica, navedenih pod tačkom

Član 4.Jednaki tretman u primeni pravnih propisaPrilikom primene pravnih propisa jedne države ugovornice, državljani druge države ugo-

vornice tretiraju se isto kao i državljani prve države ugovornice, ukoliko ovim sporazumom ni-je drugačije određeno.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

354

Član 5.Isplata davanja(1) Ukoliko ovim sporazumom nije drugačije određeno, penzije i druga davanja na koja

lice ima pravo prema pravnim propisima jedne države ugovornice ne mogu se umanjiti, pro-meniti, zamrznuti, oduzeti ili zapleniti zbog toga što korisnik ima prebivalište ili boravište udrugoj državi ugovornici.

(2) Davanja ostvarena prema pravnim propisima jedne države ugovornice isplaćuju se ko-risniku sa prebivalištem u drugoj državi ugovornici.

(3) Državljanima druge države ugovornice koji imaju prebivalište u trećoj državi prva dr-žava ugovornica isplaćuje penzije i druga davanja, pod istim uslovima kao i svojim državljani-ma.

(4) Odredbe st. 2. i 3. ovog člana se ne odnose: u Srbiji na:- razliku između utvrđenog iznosa penzije i najnižeg iznosa penzije;- novčanu naknadu za telesno oštećenje;- novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica;- naknadu pogrebnih troškova i- novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti.u Sloveniji na:- dodatak za pomoć i negu;- novčane naknade koje primaju lica u vezi sa invaliditetom;- državnu penziju;- oskrbninu;- invalidninu;- pogrebninu;- posmrtninu i- novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti.

Član 6.Izjednačenost pravnih činjenica(1) Ako obavljanje delatnosti koja donosi prihod ili obavezno osiguranje premapravnim propisima jedne države ugovornice ima pravno dejstvo na određena davanja iz

socijalnog osiguranja, takva delatnost ili obavezno osiguranje imaju isto pravno dejstvo u dru-goj državi ugovornici.

(2) Odredba stava 1. ovog člana neće se primenjivati na penzije ostvarene prema pravnimpropisima Srbije u slučaju zaposlenja ili obavljanja samostalne delatnosti u drugoj državi ugo-vornici.

DEO IIODREDBE O PRAVNIM PROPISIMA KOJI SE PRIMENjUJU

Član 7.Opšta odredbaNa obavezno osiguranje zaposlenih lica i lica koja obavljaju samostalnu delatnost prime-

njuju se pravni propisi države ugovornice u kojoj se obavlja rad, odnosno samostalna delatnost,ako u čl. 8. ili 9. ovog sporazuma nije drugačije određeno.

SOCIJALNO PRAVO

355

Član 8.Upućeni radnici i druga lica(1) Ako poslodavac sa sedištem u jednoj državi ugovornici uputi svog zaposlenog na rad u

drugu državu ugovornicu, na njega se do kraja 24. kalendarskog meseca od početka rada u dru-goj državi ugovornici, primenjuju pravni propisi prve države ugovornice, kao da je još uvek za-poslen u prvoj državi ugovornici. Ako njegov rad treba da se produži za period duži od predvi-đenih 24 meseca, primena pravnih propisa države ugovornice u kojoj poslodavac ima sedište, uzsaglasnost nadležnog organa države ugovornice u kojoj se rad obavlja, može se u izuzetnim slu-čajevima produžiti za najviše 24 meseca.

(2) Lica koja obavljaju samostalnu delatnost u jednoj državi ugovornici i koja odu u drugudržavu ugovornicu radi obavljanja takve delatnosti u kraćem periodu, ostaju osigurana premapravnim propisima prve države ugovornice, ukoliko njihov boravak u drugoj državi ugovornicine traje duže od 12 meseci. Ako navedena delatnost traje duže od 12 meseci, primena pravnihpropisa prve države ugovornice uz saglasnost nadležnog organa države ugovornice u kojoj seprivremeno obavlja delatnost, može se u izuzetnim slučajevima produžiti za najviše 12 meseci.

(3) Na putujuće osoblje poslodavca koji se bavi vazdušnim, drumskim ili železničkim sao-braćajem, primenjuju se pravni propisi države ugovornice u kojoj je sedište poslodavca.

(4) Na zaposlenog u poslovnici ili stalnom predstavništvu poslodavca čije je sedište u dru-goj državi ugovornici, primenjuju se pravni propisi države ugovornice u kojoj se nalazi poslov-nica ili stalno predstavništvo.

(5) Na posadu broda, kao i druga lica koja su zaposlena na brodu, primenjuju se pravni pro-pisi države ugovornice pod čijom zastavom plovi brod.

(6) Na lica koja obavljaju poslove utovara i istovara broda, popravke ili nadzora broda u lu-ci druge države ugovornice primenjuju se pravni propisi države ugovornice kojoj luka pripada.

(7) Na lica zaposlena u državnoj upravi i druge javne službenike upućene iz jedne državeugovornice u drugu, primenjuju se pravni propisi države ugovornice koja ih je uputila.

Član 9.Zaposleni u diplomatskim misijama i konzularnim predstavništvima(1) Na zaposlene u diplomatskim misijama i konzularnim predstavništvima, kao i na zapo-

slene kao privatna kućna posluga kod članova ovih misija i predstavništava, upućene u drugu dr-žavu ugovornicu primenjuju se pravni propisi države ugovornice iz koje su upućeni.

(2) Na zaposlene iz stava 1. ovog člana koji nisu upućeni, primenjuju se pravni propisi dr-žave ugovornice u kojoj su zaposleni, a diplomatska misija, odnosno konzularno predstavništvo,odnosno članovi tih misija i predstavništava koji ih zapošljavaju, dužni su da se pridržavaju od-redaba koje važe za poslodavca.

(3) Bez obzira na odredbu stava 2. ovog člana zaposleni koji su državljani države ugovor-nice čija je diplomatska misija, odnosno konzularno predstavništvo, mogu se, u roku od tri me-seca od dana zaposlenja, opredeliti za primenu pravnih propisa te države ugovornice.

Član 10.Dogovor o izuzecimaNa zajednički zahtev zaposlenog i njegovog poslodavca, odnosno lica koje obavlja samo-

stalnu delatnost, nadležni organi država ugovornica mogu dogovoriti izuzetke od primene od-redbi čl. 7. do 9. ovog sporazuma, pri čemu moraju uzeti u obzir vrstu i okolnosti zaposlenja.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

356

DEO IIIPOSEBNE ODREDBE


Član 11.Sabiranje perioda osiguranjaAko je za sticanje, očuvanje ili ponovo uspostavljanje prava iz zdravstvenog osiguranja

potreban prethodno navršen određen period osiguranja, onda se periodi osiguranja koji se uzi-maju u obzir prema pravnim propisima država ugovornica sabiraju, ako se ne odnose na istiperiod.

Član 12.Ostvarivanje prava(1) Osiguranik koji je zdravstveno osiguran kod nadležnog nosioca jedne države ugovor-

nice, ima pravo na hitne zdravstvene usluge u toku boravka u drugoj državi ugovornici.(2) Ukoliko je već nastao osigurani slučaj, lice osigurano u jednoj državi ugovornici mo-

ra da dobije saglasnost nosilaca pre privremene promene boravišta. Saglasnost može da se od-bije zbog zdravstvenog stanja.

(3) Lica iz člana 8. st. 1, 2. i 7. i člana 9. ovog sporazuma ostvaruju zdravstvene uslugeprema pravnim propisima države ugovornice u koju su upućeni, na teret nadležnog nosioca.

(4) Za usluge veće vrednosti (ortopedska i druga pomagala, duže bolničko lečenje) po-trebna je prethodna saglasnost nadležnog nosioca, osim ako bi zbog odlaganja usluge bili ugro-ženi život ili zdravlje osiguranika.

(5) Osiguranik koji je zdravstveno osiguran kod nadležnog nosioca jedne države ugovor-nice i kome je isti odobrio da se uputi u drugu državu ugovornicu zbog lečenja koje zahtevanjegovo zdravstveno stanje, koristi zdravstvene usluge u drugoj državi ugovornici prema prav-nim propisima te države ugovornice i na teret nadležnog nosioca.

(6) Davanja iz zdravstvenog osiguranja isplaćuje nadležni nosilac na svoj teret i premasvojim pravnim propisima.

(7) Odredbe ovog člana primenjuju se i na članove porodice osiguranika.(8) Članovi porodice koji su zdravstveno osigurani kod nadležnog nosioca jedne države

ugovornice imaju pravo na korišćenje zdravstvenih usluga na njegov teret ako imaju prebiva-lište u drugoj državi ugovornici. Obim, vrsta i način ostvarivanja usluga određuju se premapravnim propisima nosioca u mestu prebivališta, a trajanje prava i krug članova porodice pre-ma pravnim propisima koji važe za nadležnog nosioca.

Član 13.Korisnici penzije i članovi njihovih porodica(1) Korisnik koji prima penziju prema pravnim propisima obe države ugovornice ima pra-

vo na zdravstveno osiguranje prema pravnim propisima države ugovornice u kojoj ima prebi-valište.

(2) Korisnik koji prima penziju samo prema pravnim propisima jedne države ugovornice,a ima prebivalište u drugoj državi ugovornici, ima pravo na zdravstvene usluge prema pravnim

SOCIJALNO PRAVO

357

propisima druge države ugovornice, na teret nadležnog nosioca prve države ugovornice. U to-ku boravka u prvoj državi ugovornici taj korisnik penzije ima pravo na hitne zdravstvene uslu-ge prema pravnim propisima i na teret nadležnog nosioca te države ugovornice.

(3) Članovi porodice korisnika penzije koji su zdravstveno osigurani u jednoj državi ugo-vornici i imaju prebivalište u drugoj državi ugovornici imaju pravo na zdravstvene usluge nateret nadležnog nosioca.

(4) Obim, vrsta i način ostvarivanja zdravstvenih usluga određuju se prema pravnim pro-pisima države ugovornice u kojoj ima prebivalište, dok se krug članova porodice i trajanje pra-va određuju prema pravnim propisima koji važe za nadležnog nosioca.

Član 14.Nosioci koji obezbeđuju zdravstvene uslugeZdravstvene usluge iz čl. 12, 13, 16. i 17. ovog sporazuma obezbeđuje:- u Srbiji - organizaciona jedinica Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.- u Sloveniji - organizaciona jedinica Zavoda za zdravstveno osiguranje Slovenije nadle-

žna po mestu prebivališta ili boravišta osiguranika.

Član 15.Naknada troškova(1) Troškove zdravstvenih usluga naknađuje nadležni nosilac u stvarnom iznosu, osim ad-

ministrativnih troškova.(2) Organi za vezu mogu da se dogovore i za drugačiji način obračunavanja troškova.


Član 16.Povreda na radu i profesionalna bolest(1) Osiguranik koji zbog povrede na radu ili zbog profesionalne bolesti ima pravo na

zdravstvene usluge prema pravnim propisima jedne države ugovornice, za vreme boravka udrugoj državi ugovornici ima pravo na zdravstvene usluge prema pravnim propisima koji va-že za nosioca u mestu boravišta osiguranika. U tom smislu primenjuju se odredbe člana 12. st.2. i 4. ovog sporazuma.

(2) Troškovi zdravstvenih usluga naknađuju se u skladu sa odredbama člana 15. ovog spo-razuma.

Član 17.Povreda na putu do poslaOsiguranik sa prebivalištem u jednoj državi ugovornici koji putuje po osnovu važećeg

ugovora o zaposlenju radi obavljanja posla u drugu državu ugovornicu, bez prekida i najkra-ćim putem, i koji u toku putovanja u mesto zaposlenja doživi nesreću, ima pravo na odgovara-juće usluge i davanja prema pravnim propisima o osiguranju u slučaju povrede na radu na te-ret nosioca druge države ugovornice. Isto važi i za nesreću koju doživi lice na povratku u drža-vu prebivališta neposredno nakon isteka ugovora o zaposlenju po osnovu kojeg je bilo u dru-goj državi ugovornici.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

358

Član 18.

Davanje u slučaju profesionalne bolesti(1) Ako u slučaju profesionalne bolesti treba uzeti u obzir pravne propise obe države ugo-

vornice, odobrava se davanje samo po pravnim propisima one države ugovornice u kojoj je osi-guranik poslednji put obavljao posao koji je mogao da izazove tu profesionalnu bolest, ukoli-ko osiguranik ispunjava uslove prema tim pravnim propisima.

(2) Ako je osiguranik u jednoj državi ugovornici već stekao pravo na davanje zbog profe-sionalne bolesti, nadležni nosilac te države ugovornice mora i dalje obezbeđivati davanje i uslučaju pogoršavanja bolesti. Ako je, međutim, osiguranik nakon ostvarivanja davanja u prvojdržavi ugovornici obavljao posao u drugoj državi ugovornici, kod kojeg postoji isti rizik za pro-fesionalnu bolest zbog koje je već stekao pravo na davanje, davanje po osnovu pogoršanja tebolesti obezbeđuje nosilac druge države ugovornice.

Poglavlje 3.

NOVČANA NAKNADA ZA VREME PORODILjSKOG ODSUSTVA I RODITELjSKA NAKNADA

Član 19.

Novčana naknada za vreme porodiljskog odsustva i roditeljska naknada(1) Lica koja imaju pravo na novčanu naknadu za vreme porodiljskog odsustva odnosno

roditeljsku naknadu prema pravnim propisima jedne države ugovornice i promene prebivališ-te ili boravište u drugu državu ugovornicu, zadržavaju to pravo prema pravnim propisima pr-ve države ugovornice.

(2) Ako je za sticanje prava na novčanu naknadu za vreme porodiljskog odsustva, odno-sno na roditeljsku naknadu prema pravnim propisima države ugovornice koja obezbeđuje da-vanje, potreban prethodni period osiguranja, po potrebi se sabiraju periodi osiguranja u obe dr-žave ugovornice, pod uslovom da se ne odnose na isti period.

(3) Ako visina novčane naknade za vreme porodiljskog odsustva, odnosno za roditeljskunaknadu zavisi od visine prethodne zarade korisnika, i ako je korisnik navršio propisani periodosiguranja na način iz stava 2. ovog člana, kao prethodna zarada uzima se u obzir samo zara-da koju je korisnik stekao u državi ugovornici koja obezbeđuje pravo na novčanu naknadu zavreme porodiljskog odsustva, odnosno na roditeljsku naknadu i to tako da se zarada u toj dr-žavi smatra kao zarada u celokupnom propisanom periodu.

(4) Licu iz stava 1. ovog člana, novčana naknada za vreme porodiljskog odsustva, odno-sno roditeljska naknada, isplaćuje se u državi ugovornici koja je priznala pravo.

Poglavlje 4.

STAROST, INVALIDNOST I SMRT

Član 20.

Sabiranje perioda osiguranja(1) Ako je osiguranik navršio periode osiguranja prema pravnim propisima obe države

ugovornice, kod sticanja, očuvanja ili ponovnog priznavanja prava na davanje, periodi osigura-nja se sabiraju, pod uslovom da se ne odnose na isti period. U kojoj meri i kako se uzimaju u

SOCIJALNO PRAVO

359

obzir periodi osiguranja određuje se prema pravnim propisima države ugovornice u kojoj jeosiguranik navršio te periode osiguranja, ukoliko ovim sporazumom nije drugačije propisano.

(2) Ako primenom stava 1. ovog člana nisu ispunjeni uslovi za priznavanje prava na da-vanje, nadležni nosilac za državljane država ugovornica uzima u obzir i periode osiguranja na-vršene u trećim državama sa kojima su obe države ugovornice zaključile sporazume o socijal-nom osiguranju, odnosno socijalnoj sigurnosti, u kojima je predviđeno sabiranje perioda osi-guranja. Ako je sa trećom državom sporazum potpisala samo jedna država ugovornica, nosilacte države ugovornice uzima u obzir za njene državljane i periode osiguranja navršene u trećojdržavi.

(3) Periodi osiguranja navršeni u drugoj državi ugovornici uzimaju se u obzir samo u efek-tivnom trajanju.

(4) Ako je prema pravnim propisima jedne države ugovornice, pravo na određeno dava-nje uslovljeno navršenjem perioda osiguranja u određenom zanimanju, odnosno poslu ili u za-nimanju za koje postoji poseban sistem, nosilac te države ugovornice uzima u obzir i periodosiguranja koji je, prema pravnim propisima druge države ugovornice, navršen u istom zani-manju, odnosno poslu ili u odgovarajućem sistemu.

(5) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice period osiguranja ili određe-no činjenično stanje produžava period u kome, da bi se ostvarilo pravo na davanje, mora bitinavršen period osiguranja, taj period se produžava odgovarajućim periodom osiguranja, odno-sno postojanjem određenog činjeničnog stanja (korišćenje penzije, davanje za slučaj bolesti,povrede na radu, nezaposlenosti ) u drugoj državi ugovornici.

Član 21.Utvrđivanje samostalnog davanjaAko prema pravnim propisima jedne države ugovornice postoji pravo na davanje bez sa-

biranja perioda osiguranja, nosilac te države ugovornice utvrđuje davanje isključivo na osnovuperioda osiguranja koje uzima u obzir prema svojim pravnim propisima.

Član 22.Utvrđivanje srazmernog dela davanjaAko osiguranik ili član njegove porodice ispunjava uslove za davanje isključivo uzimaju-

ći u obzir član 20. ovog sporazuma, pravo na davanje utvrđuje se na sledeći način:1) nosilac svake države ugovornice će prema pravnim propisima koji se u njoj primenju-

ju utvrditi da li određeno lice sabiranjem perioda osiguranja, kako je određeno u članu 20. ovogsporazuma, prema ovim pravnim propisima ispunjava uslove za priznavanje prava na davanje;

2) nosilac svake države ugovornice obračunava teorijski iznos davanja, koji bi pripadao daje ukupan period osiguranja, koji se uzima u obzir za obračun davanja, navršen prema pravnimpropisima koje on primenjuje. Ako iznos davanja ne zavisi od dužine perioda osiguranja, uzi-ma se kao teorijski iznos;

3) na osnovu tog iznosa nosilac svake države ugovornice će utvrditi iznos koji je dužan daisplaćuje u srazmeri između dužine perioda osiguranja navršenog prema svojim pravnim pro-pisima i ukupnog perioda osiguranja;

4) ako su kod primene tačke 3) ukupan period osiguranja koji se uzima u obzir premapravnim propisima država ugovornica i period osiguranja iz člana 20. stav 2. ovog sporazuma

DR RAJKO KOSANOVIĆ

360

duži od najdužeg perioda osiguranja koji je prema pravnim propisima jedne države ugovorni-ce određen za obračun visine davanja, srazmerni iznos za isplaćivanje obračunava se srazmer-no odnosu između perioda osiguranja koji se uzima u obzir prema pravnim propisima jednedržave ugovornice i njenim najdužim periodom osiguranja;

5) ako se prema pravnim propisima jedne države ugovornice iznos davanja obračunava naosnovu zarade, penzijskog osnova, osnovice osiguranja, odnosno uplaćenog doprinosa u odre-đenom periodu, nadležni nosilac uzima u obzir zaradu, penzijski osnov, osnovicu osiguranja,odnosno uplaćeni doprinos isključivo iz perioda osiguranja navršenog prema pravnim propisi-ma koje on primenjuje.

Član 23.Umanjenje, ukidanje i obustava isplate penzijaNezavisno od pravnih propisa država ugovornica o umanjenju, ukidanju ili obustavi ispla-

te penzije zbog sticanja prava na dve ili više penzija, korišćenje penzije prema pravnim propi-sima jedne države ugovornice ne utiče na pravo korisnika da istovremeno koristi penziju ostva-renu prema pravnim propisima druge države ugovornice. To se ne odnosi na penzije koje se, uobe države ugovornice priznaju, odnosno isplaćuju za iste periode osiguranja.

Član 24.Period osiguranja kraći od 12 meseci(1) Ako period osiguranja koji se uzima u obzir prema pravnim propisima jedne države

ugovornice ne iznosi ukupno 12 meseci, ne priznaje se nikakvo davanje, osim ako prema timpravnim propisima postoji pravo na davanje samo na osnovu tog perioda osiguranja.

(2) U tom slučaju nosilac druge države ugovornice kod sticanja, očuvanja ili ponovnogostvarivanja prava na davanje i kod određivanja njegove visine, uzima u obzir samo taj periodosiguranja za koji su plaćeni doprinosi, kao da je navršen prema pravnim propisima koje onprimenjuje.

Poglavlje 5.DAVANjA ZA SLUČAJ SMRTI

Član 25.Davanja za slučaj smrtiAko korisnik prima penziju prema pravnim propisima obe države ugovornice, na davanje

za slučaj smrti primenjuju se isključivo pravni propisi one države ugovornice u kojoj je umrlolice imalo prebivalište.

Poglavlje 6.NEZAPOSLENOST

Član 26.Sabiranje perioda osiguranjaPeriod osiguranja navršen obaveznim osiguranjem prema pravnim propisima jedne drža-

ve ugovornice, u potrebnoj meri uzima se u obzir kod ostvarivanja prava na novčanu naknaduu slučaju nezaposlenosti prema pravnim propisima druge države ugovornice, ako nezaposlenolice u državi ugovornici u kojoj ostvaruje naknadu ispunjava uslov za ostvarivanje prava za slu-

SOCIJALNO PRAVO

361

čaj nezaposlenosti u skladu sa pravnim propisima te države ugovornice i ako pri tom, nisu pre-kršeni propisi o zapošljavanju stranaca. Periodi osiguranja navršeni u obe države ugovornice sesabiraju, pod uslovom da se ne odnose na isti period.

DEO IVRAZNE ODREDBE

Član 27.Sprovođenje sporazuma(1) Nadležni organi će administrativnim sporazumom, koji stupa na snagu istovremeno sa

ovim sporazumom, odrediti način njegovog sprovođenja.(2) Sporazumom iz stava 1. ovog člana nadležni organi će u cilju efikasnijeg sprovođenja

i radi uspostavljanja jednostavne i brze saradnje između nosilaca obeju država ugovornica od-rediti organe za vezu.

(3) Nadležni organi i organi za vezu država ugovornica, obaveštavaće se o sledećem:1) svim merama koje će usvojiti primenom ovog sporazuma;2) svim izmenama pravnih propisa u vezi sa primenom ovog sporazuma, a najkasni-

je u roku od 60 dana od njihovog stupanja na snagu.(4) U primeni ovog sporazuma nadležni organi, organi za vezu i nosioci obe države

ugovornice međusobno će se pomagati i postupati kao kod primene svojih pravnih pro-pisa. Ova pomoć je besplatna.

(5) Nadležni organi, organi za vezu i nosioci dve države ugovornice mogu, u prime-ni ovog sporazuma, međusobno uspostaviti direktan kontakt, kao i sa zainteresovanim li-cima ili sa njihovim punomoćnicima.

(6) Nadležni organi, organi za vezu i nosioci jedne države ugovornice ne smeju od-biti zahteve, druge podneske ili dopise zbog toga što su sastavljeni na službenom jezikudruge države ugovornice.

(7) Lekarske preglede koji se obavljaju zbog sticanja prava prema pravnim propisi-ma jedne države ugovornice, a odnose se na lica sa prebivalištem ili boravištem u drugojdržavi ugovornici obaviće, na zahtev nadležnog nosioca i na njegov teret, nosilac u me-stu prebivališta ili boravišta tog lica. Lekarske preglede koji se obavljaju zbog sticanjaprava prema pravnim propisima obe države ugovornice, obavlja na svoj teret nadležni no-silac u mestu prebivališta ili boravišta tog lica.

Član 28.Oslobađanje od overa i plaćanja taksi(1) Ako su prema pravnim propisima jedne države ugovornice pismeni podnesci i

dokumenta koja se prilažu zbog primene ovih pravnih propisa, delimično ili u celini oslo-bođeni plaćanja taksi, uključujući konzularne i administrativne takse, to oslobađanje seprimenjuje i za odgovarajuće pismene podneske i dokumenta koja se podnose zbog pri-mene ovog sporazuma ili pravnih propisa druge države ugovornice.

(2) Dokumenta i isprave koje se podnose zbog primene ovog sporazuma ili pravnihpropisa jedne države ugovornice službama druge države ugovornice, ne podležu nado-veri.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

362


pisa jedne države ugovornice, podneta nadležnom organu ili nosiocu jedne države ugovornice,smatraju se zahtevima, izjavama ili pravnim sredstvima podnetim nadležnom organu ili nosio-cu druge države ugovornice.

(2) Zahtev za davanje, podnet prema pravnim propisima jedne države ugovornice, smatrase zahtevom za odgovarajuće davanje prema pravnim propisima druge države ugovornice. Tone važi kada podnosilac zahteva izričito zahteva odlaganje ostvarivanja prava na davanja zaslučaj starosti, prema pravnim propisima druge države ugovornice.

(3) Zahtevi, izjave ili pravna sredstva koja primenom pravnih propisa jedne države ugo-vornice treba podneti u određenom roku nekom organu, nosiocu ili drugoj nadležnoj službi tedržave ugovornice, mogu se podneti u istom roku odgoravajućem organu, nosiocu ili drugojnadležnoj službi druge države ugovornice.

(4) U slučajevima iz st. 1, 2. i 3. ovog člana organi odmah prosleđuju podnete zahteve, iz-jave ili pravna sredstva neposredno ili preko organa za vezu, odgovarajućem nosiocu druge dr-žave ugovornice.

Član 30.Valuta i obračunski kurs(1) Nosilac nadležan za isplatu davanja prema pravnim propisima jedne države ugovorni-

ce priznaje davanja u valuti koja važi u državi ugovornici.(2) Isplata davanja iz stava 1. ovog člana korisniku koji ima prebivalište u drugoj državi

ugovornici, vrši se u konvertibilnoj valuti (EUR).(3) Isplate među nosiocima država ugovornica vrše se u konvertibilnoj valuti (EUR).(4) Kod preračunavanja davanja u valutu druge države ugovornice merodavan je srednji

kurs na dan kada je nosilac doznačio davanje isplatnom organu, radi isplate u drugu državuugovornicu.

Član 31.Priznavanje izvršnih odluka(1) Izvršne odluke nadležnih upravnih organa ili nosilaca jedne države ugovornice, te do-

kazi o zaostalim plaćanjima (isprave) ili drugim potraživanjima iz socijalnog osiguranja, tezahtevi za povraćaj neopravdano primljenih davanja priznaju se i u drugoj državi ugovornici.

(2) Priznavanje se može odbiti samo ako je u suprotnosti sa pravnim poretkom državeugovornice u kojoj treba da se prizna odluka ili isprava.

(3) Na osnovu izvršnih odluka i isprava priznatih u skladu sa stavom 1. ovog člana spro-vodi se izvršenje u drugoj državi ugovornici. Izvršni postupak se sprovodi prema pravnim pro-pisima koji se primenjuju kod izvršenja izdatih odgovarajućih odluka i isprava u drugoj drža-vi ugovornici u kojoj se sprovodi izvršenje. Izvod odluke ili isprave mora da sadrži potvrdu onjenoj izvršnosti (klauzula o izvršenju).

(4) Slovenija primenjuje odredbe ovog člana u skladu sa obavezama koje proizilaze izčlanstva u Evropskoj uniji.

SOCIJALNO PRAVO

363

Član 32.Preplaćeni iznosi davanja(1) Nosilac jedne države ugovornice, koji je isplatio davanje u iznosu većem od onog ko-



Član 33.Naknada štete(1) Ako lice u skladu sa pravnim propisima jedne države ugovornice ima pravo na nakna-

du štete nastale u drugoj državi ugovornici, zahtev za odštetu tada prelazi na nosioca prve dr-žave ugovornice prema pravnim propisima te države ugovornice.

(2) Ako zahtev za odštetu u vezi sa istovrsnim davanjima po osnovu istog slučaja štetepripada nosiocu jedne i druge države ugovornice, treće lice može isplatom sa oslobađajućimdejstvom jednom ili drugom nosiocu namiriti zahtev oba nosioca. U međusobnim odnosimanosioci su dužni da izvrše poravnanje u srazmernim delovima.

Član 34.Rešavanje sporova(1) Sporove u vezi sa sprovođenjem ovog sporazuma nadležni organi rešavaće sporazum-

no.(2) Ako spor ne bude rešen u skladu sa stavom 1. ovog člana u roku od šest meseci od pr-

vog predloga za početak pregovora, predaće se arbitraži, o čijem sastavu i postupku će se do-govoriti države ugovornice. Odluka arbitraže je za države ugovornice konačna i obavezujuća.

DEO VPRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 35.Pravo na davanja(1) Ovaj sporazum se ne primenjuje za sticanje prava na davanje pre njegovog stupanja

na snagu.(2) Za utvrđivanje prava na davanja po ovom sporazumu uzima se u obzir i period osigu-

ranja koji je prema pravnim propisima država ugovornica navršen pre stupanja na snagu ovogsporazuma, pri čemu se poseban staž uzima u obzir u priznatom trajanju samo ako je utvrđenza period pre 1. januara 1965. godine.

(3) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana ovaj sporazum primenjuje se i na osiguraneslučajeve koji su nastali pre njegovog stupanja na snagu.

(4) Davanja koja se mogu isplaćivati samo na osnovu ovog sporazuma utvrđuju se na zah-tev korisnika.

(5) Izuzetno od odredbe člana 20. stav 3. ovog sporazuma, period osiguranja navršen do7. oktobra 1991. godine prema pravnim propisima obe države ugovornice koji su važili u pe-riodu kada su obe države ugovornice primenjivale pravne propise Socijalističke FederativneRepublike Jugoslavije, uzima se u obzir u trajanju priznatom prema tim pravnim propisima.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

364

(6) Davanja utvrđena pre stupanja na snagu ovog sporazuma, neće se ponovo priznavati,ako ovim sporazumom nije drugačije određeno.

Član 36.Uračunavanje perioda osiguranja(1) Periodi osiguranja navršeni u drugim državama koje je Socijalistička Federativna Re-

publika Jugoslavija preuzela na osnovu međunarodnih sporazuma sa tim državama, preuzimana svoj teret država ugovornica čiji je osiguranik državljanin na dan podnošenja zahteva za pen-ziju. Ako osiguranik ima državljanstvo obe države ugovornice, periode osiguranja preuzima nasvoj teret država ugovornica u kojoj osiguranik ima prebivalište na dan podnošenja zahteva zapenziju. Ako osiguranik nije državljanin država ugovornica ili državljanin neke od država na-slednica Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije navedeni periodi osiguranja padajuna teret nosioca države ugovornice čije je republičko državljanstvo imao taj osiguranik na danpreuzimanja obaveze po međunarodnom sporazumu.

(2) Periodi osiguranja navršeni prema pravnim propisima Socijalističke Federativne Re-publike Jugoslavije o penzijskom i invalidskom osiguranju vojnih osiguranika od 1. januara1973. godine do 7. oktobra 1991. godine padaju na teret države ugovornice čiji državljanin jebilo lice na dan stupanja na snagu ovog sporazuma. Ako lice ima državljanstvo obe države ugo-vornice periodi osiguranja padaju na teret države ugovornice u kojoj lice ima prebivalište nadan stupanja na snagu ovog sporazuma.

Član 37.Penzije prema prethodnim pravnim propisima(1) Penzije koje je nadležni nosilac jedne države ugovornice do 7. oktobra 1991. godine

priznao prema pravnim propisima Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije uzimajućiu obzir period osiguranja, navršen prema pravnim propisima druge države ugovornice, ostajuobaveza nadležnog nosioca države ugovornice koji je te penzije priznao.

(2) Penzija koju je nadležni nosilac jedne države ugovornice priznao u smislu stava 1. ovogčlana ostaje obaveza nosioca države ugovornice koji ju je priznao i ne određuje se ponovo nikada nadležni nosilac druge države ugovornice prizna penziju ili srazmerni deo penzije prime-nom ovog sporazuma, na osnovu perioda osiguranja koji kod određivanja penzije iz stava 1.ovog člana još nije uzet u obzir iako period osiguranja iznosi manje od 12 meseci.

(3) Penzije koje je nadležni nosilac jedne države ugovornice priznao u srazmernom deluu periodu od 8. oktobra 1991. godine do stupanja na snagu ovog sporazuma uzimajući u obzirperiod osiguranja navršen prema pravnim propisima druge države ugovornice i primenom ne-kog trećeg međunarodnog sporazuma o socijalnom osiguranju, izuzimajući sporazume zaklju-čene između država nastalih na teritoriji Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, nepreračunavaju se prema odredbama ovog sporazuma. To se odnosi i na takozvane “samostal-ne” penzije, priznate u istom periodu na osnovu zajedničkog perioda osiguranja navršenog pre-ma pravnim propisima obe države ugovornice, ukoliko je na osnovu tih perioda osiguranja no-silac neke treće države priznao svoju penziju prema međunarodnom sporazumu o socijalnomosiguranju između jedne od država ugovornica i te treće države.

(4) Nakon smrti korisnika penzije iz st. 1. do 3. ovog člana odredbe navedenih stavova pri-menjuju se i za ostvarivanje prava na porodičnu penziju.

SOCIJALNO PRAVO

365

Član 38.Ponovno određivanje penzija(1) Penzije koje je nadležni nosilac jedne države ugovornice priznao u periodu od 8. okto-

bra 1991. godine do stupanja na snagu ovog sporazuma, uzimajući u obzir i period osiguranjanavršen prema pravnim propisima druge države ugovornice, ponovo se određuju po službenojdužnosti prema odredbama ovog sporazuma. To se odnosi i na penzije koje su prvi put prizna-te u jednoj od država ugovornica do 7. oktobra 1991. godine, a nakon toga do stupanja na sna-gu ovog sporazuma ostvarene i priznate u drugoj državi ugovornici na osnovu pretežnog peri-oda osiguranja navršenog prema pravnim propisima te države ugovornice. Dan kada je nosilacprve države ugovornice pokrenuo postupak smatra se kao dan podnošenja zahteva, premapravnim propisima druge države ugovornice.

(2) U postupku za ponovno određivanje penzije nosilac druge države ugovornice ceniuslove za sticanje prava na istovrsnu penziju prema pravnim propisima koji su važeći na danstupanja na snagu ovog sporazuma. Ako je u prvoj državi ugovornici priznato pravo na inva-lidsku penziju, a u drugoj državi ugovornici nisu ispunjeni uslovi za priznavanje prava na inva-lidsku penziju, u drugoj državi ugovornici se priznaje pravo na starosnu penziju ako su za njuispunjeni uslovi.

(3) Ako uslovi za priznavanje prava na penziju u drugoj državi ugovornici nisu ispunjenina dan stupanja na snagu ovog sporazuma, a ispunjeni su na dan odlučivanja o pravu, pravo napenziju se priznaje od dana kada su uslovi ispunjeni.

(4) Ukoliko u drugoj državi ugovornici, uslovi za priznavanje prava u skladu sa st. 2. i 3.ovog člana nisu ispunjeni, nosilac prve države ugovornice, po službenoj dužnosti, ponovo po-kreće postupak za ponovno određivanje penzije kada budu ispunjeni uslovi u drugoj državiugovornici.

(5) Ako bi primenom stava 1. ovog člana zbir penzija obračunatih prema pravnim propi-sima dve države ugovornice bio manji od već priznate penzije koja bi se na dan ponovnog odre-đivanja isplaćivala prema pravnim propisima jedne države ugovornice, nadležni nosilac te dr-žave ugovornice će korisniku isplaćivati i razliku između svoje već priznate penzije i zbira pen-zija obračunatih prema pravnim propisima dve države ugovornice na sledeći način:

1) korisniku koji je penziju već stekao prema pravnim propisima jedne države ugovorni-ce i koji na dan ponovnog određivanja penzije ima prebivalište u toj državi ugovornici, nadle-žni nosilac će penziju i dalje isplaćivati u iznosu koji bi mu pripadao prema pravnim propisi-ma te države ugovornice. U tom slučaju će nadležni nosilac druge države ugovornice isplaći-vati penziju neposredno nadležnom nosiocu prve države ugovornice.

2) korisniku koji je pravo na penziju već stekao u toj državi ugovornici i koji na dan po-novnog određivanja penzije ima prebivalište u drugoj državi ugovornici ili u nekoj treći državi,isplaćivaće ponovo određenu penziju prema svojim pravnim propisima i razliku između po-slednjeg isplaćenog iznosa ranije priznate penzije i zbira penzija određenih prema pravnimpropisima obe države ugovornice. Razliku iz prethodne rečenice isplaćivaće nadležni nosilacprve države ugovornice sve dok zbir penzija određenih po pravnim propisima dve države ugo-vornice ne dostigne iznos ranije isplaćivane penzije. Za pokrivanje preplaćenih iznosa kod no-sioca prve države ugovornice, nosilac druge države ugovornice će svoje iznose penzije isplaći-vati nosiocu prve države ugovornice sve dok nosilac prve države ugovornice ne bude ponovo

DR RAJKO KOSANOVIĆ

366

odredio penziju i dok preplaćeni iznos kod nosioca prve države ugovornice ne bude isplaćen,a nakon toga će penziju isplaćivati neposredno korisniku. O svakoj promeni visine penzije oba-veštavaće nadležnog nosioca prve države ugovornice dok to bude potrebno.

(6) Nadležni nosilac u prvoj državi ugovornici ponovo određuje penziju na osnovu novoutvrđenog perioda osiguranja u skladu sa ovim sporazumom samo ako nosilac druge državeugovornice prizna pravo na penziju u skladu sa st. 1, 2, 3. i 4. ovog člana.

(7) Pravo na penziju, utvrđeno i obračunato primenom st. 1, 2. i 4. ovog člana pripada odprvog dana po isteku meseca u kome je nosilac koji je prvi utvrdio pravo na penziju pokrenuopostupak za ponovno određivanje penzije.

(8) Penziju priznatu u skladu sa ovim članom nosilac druge države ugovornice isplaćiva-će nosiocu prve države ugovornice dok nosilac prve države ugovornice ne saopšti da je prepla-ta izmirena i da se penzija druge države ugovornice može isplaćivati neposredno korisniku. No-silac druge države ugovornice počeće sa isplatom penzije nosiocu prve države ugovornice od-mah po priznavanju prava.

(9) Penzije koje je nadležni nosilac jedne države ugovornice priznao u periodu od 8. okto-bra 1991. godine do dana stupanja na snagu ovog sporazuma na osnovu perioda osiguranjakraćeg od 12 meseci navršenog prema pravnim propisima te države ugovornice i uz uzimanjeu obzir perioda osiguranja navršenog isključivo prema pravnim propisima druge države ugo-vornice, ponovo se će odrediti primenom člana 24. ovog sporazuma i stava 7. ovog člana.

(10) Periodi osiguranja navršeni prema pravnim propisima Socijalističke Federativne Re-publike Jugoslavije o penzijskom i invalidskom osiguranju vojnih osiguranika i preuzeti peri-odi osiguranja iz člana 36. stav 1. ovog sporazuma ostaju obaveza nadležnog nosioca državeugovornice koja je prva priznala penziju.

Član 39.Ratifikacija i stupanje na snagu(1) Ovaj sporazum podleže ratifikaciji.(2) Ovaj sporazum stupa na snagu prvog dana drugog meseca po isteku meseca u kome

su razmenjeni ratifikacioni instrumenti.


že otkazati uz otkazni rok od šest meseci, istekom tekuće kalendarske godine pri čemu se ot-kaz dostavlja u pismenom obliku, diplomatskim putem.



Sačinjeno u Ljubljani, dana 29. septembra 2009. godine, u dva originalna primerka na srp-skom i slovenačkom jeziku pri čemu su oba teksta autentična.

Za Republiku Srbiju Za Republiku SlovenijuRasim Ljajić, s.r. Dr Ivan Svetlik, s.r.

SOCIJALNO PRAVO

367


REPUBLIKE AUSTRIJE O SOCIJALNOM OSIGURANjU“Službeni list SRJ” - Međunarodni ugovori, broj 7/98

Savezna Republika Jugoslavija i Republika Austrija u želji da urede međusobne odnose izme-đu dve države u oblasti socijalnog osiguranja dogovorile su se da zaključe sledeći sporazum:

ODELjAK IOPŠTE ODREDBE

Član 1.Pojmovne odredbe(1) U ovom sporazumu, sledeći pojmovi znače:1. “pravni propisi” - zakoni, podzakonski akti i statuti i drugi opšti akti, koji se odnose na

oblasti socijalnog osiguranja iz člana 2. stav 1;2. “nadležni organ” - u Saveznoj Republici Jugoslaviji: savezno ministarstvo nadležno za

primenu pravnih propisa iz člana 2. stav 1. odredba pod 2; u Republici Austriji: savezni mini-stri nadležni za primenu pravnih propisa iz člana 2. stav 1. odredba pod 1;

3. “nosilac” - organizacija, odnosno organ nadležan za sprovođenje pravnih propisa iz čla-na 2. stav 1;

4. “nadležni nosilac” - nosilac osiguranja kod koga je lice osigurano u vreme podnošenjazahteva za davanje ili od koga ima ili bi imalo pravo na davanje kada bi boravilo na teritorijidržave ugovornice u kojoj je poslednji put bilo osigurano;

5. “prebivalište” - mesto stalnog boravka;6. “boravište” - mesto privremenog boravka;7. “član porodice” - član porodice prema pravnim propisima one države ugovornice u ko-

joj je sedište nosioca osiguranja na čiji teret bi se isplaćivala davanja;8. “penzijski staž” - vreme osiguranja i sa njim izjednačena vremena, koja se kao takva

smatraju prema pravnim propisima država ugovornica;9. “novčano davanje”, “renta” ili “penzija” - novčano davanje, renta ili penzija, uključuju-

ći njihove delove iz javnih sredstava, dodatke, usklađivanja, povećanja kapitalne otpremnine iplaćanja po osnovu povraćaja doprinosa.

(2) U ovom sporazumu ostali pojmovi imaju značenje koje im pripada prema pravnimpropisima država ugovornica.

Član 2.Stvarno područje važenja(1) Ovaj sporazum se odnosi:1. na austrijske pravne propise o:a) zdravstvenom osiguranju;b) osiguranju za slučaj nesreće na poslu;c) penzijskom osiguranju sa izuzetkom posebnog osiguranja za beležnike;

DR RAJKO KOSANOVIĆ

368

d) novčanoj naknadi za slučaj nezaposlenosti;2. na jugoslovenske pravne propise o:a) zdravstvenom osiguranju, zdravstvenoj zaštiti i materinstvu;b) penzijskom i invalidskom osiguranju;c) novčanoj naknadi za slučaj nezaposlenosti.(2) Ovaj sporazum se odnosi na sve pravne propise kojima se obuhvataju, menjaju ili do-

punjuju pravni propisi iz stava 1.

Član 3.Lica na koja se ovaj sporazum primenjujeOvaj sporazum važi:a) za lica za koja važe ili su važili pravni propisi jedne ili obe države ugovornice;b) za druga lica koja prava izvode od lica naznačenih pod a).

Član 4.Jednaki tretman(1) Prilikom primene pravnih propisa jedne države ugovornice, njeni državljani su izjed-

načeni sa državljanima druge države ugovornice, ako ovim sporazumom nije drugačije odre-đeno.

(2) Stav 1. se ne odnosi na:a) pravne propise o učešću osiguranika i poslodavaca u organima nosilaca i udruženja,

kao i u sudstvu u oblasti socijalnog osiguranja;b) odredbe o teretu osiguranja iz međunarodnih ugovora zaključenih sa trećim državama;c) pravne propise o osiguranju lica zaposlenih u službenom predstavništvu jedne od drža-

va ugovornica u trećim državama ili kod članova tog predstavništva.(3) U pogledu austrijskih pravnih propisa o uzimanju u obzir vremena provedenog u rat-

noj službi ili sa njim izjednačenog vremena, stav 1. se primenjuje samo na jugoslovenske drža-vljane koji su imali austrijsko državljanstvo pre 13. marta 1938. godine.

Član 5.Transfer davanja(1) Penzije, rente i druga novčana davanja po propisima jedne države ugovornice, izuzev

davanja za slučaj nezaposlenosti, ne mogu se umanjiti, izmeniti, staviti u stanje mirovanja, od-uzeti ili zapleniti zbog toga što korisnik ima prebivalište na teritoriji druge države ugovornice.

(2) Stav 1. se ne odnosi na:a) zaštitni penzijski dodatak prema austrijskim pravnim propisima;b) najniži iznos penzije prema jugoslovenskim pravnim propisima.

ODELjAK IIODREDBE O PRAVNIM PROPISIMA KOJI SE PRIMENjUJU

Član 6.Opšte odredbe(1) Obaveza osiguranja određuje se prema pravnim propisima one države ugovornice na či-

joj teritoriji lice obavlja posao i u slučaju kada se prebivalište zaposlenog ili sedište poslodavcanalazi na teritoriji druge države ugovornice, ako odredbama čl. 7. i 8. nije drugačije određeno.

SOCIJALNO PRAVO

369

(2) Na činovnike i sa njima izjednačena lica primenjuju se pravni propisi one države ugo-vornice u čijoj su upravi oni zaposleni.

Član 7.Posebne odredbe(1) Ako preduzeće sa sedištem na teritoriji jedne države ugovornice pošalje zaposlenog

na teritoriju druge države ugovornice, na njega se, do kraja 24. kalendarskog meseca nakonnjegovog odlaska, i dalje primenjuju pravni propisi prve države ugovornice, kao da je još uvekzaposlen na njenoj teritoriji.

(2) Ako aviokompanija sa sedištem na teritoriji jedne države ugovornice pošalje zaposle-nog na teritoriju druge države ugovornice, primenjuju se pravni propisi prve države ugovor-nice kao da je još uvek zaposlen na njenoj teritoriji.

(3) Posada pomorskog broda, kao i druga lica koja nisu samo privremeno zaposlena napomorskom brodu, podležu pravnim propisima one države ugovornice pod čijom zastavombrod plovi.

Član 8.Diplomatsko i konzularno pomoćno osoblje(1) Na zaposlene u diplomatsko-konzularnim predstavništvima koji nisu činovnici ili sa

njima izjednačena lica, kao i na zaposlene kao privatna kućna posluga kod članova ovih pred-stavništava, poslate na teritoriju druge države ugovornice primenjuju se pravni propisi državeugovornice iz koje su poslati.

(2) Na zaposlene iz stava 1, koji nisu poslati, primenjuju se pravni propisi države ugo-vornice na čijoj su teritoriji zaposleni. Zaposleni koji su državljani druge države ugovornice,mogu se, u roku od tri meseca od dana zaposlenja, opredeliti za primenu pravnih propisa dru-ge države ugovornice.

Član 9.Izuzeci(1) Na zajednički zahtev zaposlenog i njegovog poslodavca, nadležni organi dve države

ugovornice mogu sporazumno dogovoriti izuzetke od čl. 6. do 8. pri čemu moraju uzeti u ob-zir vrstu i okolnosti zaposlenja.

(2) Ako se na zaposlenog, u skladu sa stavom 1. primenjuju propisi jedne države ugo-vornice, mada je zaposlen na teritoriji druge države ugovornice, ti pravni propisi se primenju-ju kao da je zaposlen na teritoriji prve države ugovornice.

ODELjAK IIIPOSEBNE ODREDBE


Član 10.Sabiranje penzijskog stažaPenzijski staž stečen prema pravnim propisima obe države ugovornice se, ako je to po-

trebno, sabira za sticanje prava na davanje i za određivanje trajanja tog davanja, pod uslovomda se ne odnosi na isto vreme.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

370

Član 11.Zdravstvene usluge(1) Lice koje ispunjava uslove za pravo na davanje prema pravnim propisima jedne dr-

žave ugovornice ia) ima prebivalište na teritoriji druge države ugovornice ilib) čije stanje za vreme boravka na teritoriji druge države ugovornice zahteva hitno pru-

žanje usluga, a lice nije otišlo u drugu državu ugovornicu u cilju lečenja, ilic) dobije odobrenje od nadležnog nosioca da ode na teritoriju druge države ugovornice

na lečenje koje iziskuje njegovo zdravstveno stanje,ima pravo na zdravstvene usluge od strane nosioca njegovog prebivališta ili boravišta,

prema pravnim propisima koji važe za tog nosioca, kao da je kod njega osigurano, a na teretnadležnog nosioca.

(2) Za odobrenje korišćenja proteza, pomagala i drugih zdravstvenih usluga veće vred-nosti, neophodna je saglasnost nadležnog nosioca, izuzev kada je pružanje tih usluga neodlo-žno, jer bi u protivnom bili ozbiljno ugroženi život ili zdravlje lica iz stava 1, ili kada se, uskladu sa članom 15. stav 2, troškovi naknađuju paušalnim plaćanjem.

(3) St. 1. i 2. se primenjuju i na članove porodice.(4) Stav 1. odredbe pod b) i c) u vezi sa pružanjem zdravstvenih usluga od strane leka-

ra, stomatologa i zubara koji se bave slobodnom profesijom važe samo za:a) lica koja zbog obavljanja svog zaposlenja borave u drugoj državi ugovornici, kao i čla-

nove porodice koji ih prate;b) lica koja posećuju svoju porodicu koja ima prebivalište u drugoj državi ugovornici;c) lica koja iz drugih razloga borave u drugoj državi ugovornici, ako im je pruženo am-

bulantno lečenje za račun nosioca nadležnog prema njihovom boravištu.

Član 12.

Novčana davanja(1) U slučajevima iz člana 11. novčana davanja odobrava nadležni nosilac prema prav-

nim propisima koje on primenjuje.(2) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice iznos novčanih davanja za-

visi od broja članova porodice, nadležni nosilac uzima u obzir i članove porodice koji imajuprebivalište na teritoriji druge države ugovornice.

Član 13.

Korisnici penzije(1) Na korisnika penzije, ostvarene prema pravnim propisima obe države ugovornice,

primenjuju se isključivo pravni propisi one države ugovornice na čijoj teritoriji ima prebiva-lište.

(2) Na korisnika penzije ostvarene prema pravnim propisima jedne države ugovornicekoji ima prebivalište na teritoriji druge države ugovornice, primenjuju se pravni propisi te dr-žave ugovornice, kao da je pravo na penziju ostvareno prema njenim pravnim propisima.

(3) St. 1. i 2. važe i za podnosioce zahteva za penziju.

SOCIJALNO PRAVO

371

Član 14.Nosioci prema prebivalištu ili boravištuU slučaju iz člana 11. stav 1. i člana 13. stav 2. davanja odobrava:a) u Republici Austriji - mesna bolesnička blagajna nadležna prema prebivalištu ili bora-

vištu lica;b) u Saveznoj Republici Jugoslaviji - filijala republičke organizacije za zdravstveno osi-

guranje nadležna prema prebivalištu ili boravištu lica.

Član 15.Naknada troškova(1) Nadležni nosilac nadoknađuje nosiocu koji je pružio davanje utrošene iznose u skla-

du sa članom 11. i članom 13. stav 2. izuzev administrativnih troškova.(2) Austrijski nadležni organ i jugoslovenski organ za vezu mogu, u cilju administrativ-

nog pojednostavljenja, dogovoriti da za sve slučajeve ili za određene grupe slučajeva umestopojedinačnog obračuna troškova uvedu paušalna plaćanja.

(3) U slučajevima iz člana 13. stav 2. naknada troškova za korisnike iz austrijskog pen-zijskog osiguranja se plaća od doprinosa za zdravstveno osiguranje penzionera koji prispeva-ju u Glavni savez austrijskih nosilaca socijalnog osiguranja.

Poglavlje 2.POVREDE NA RADU I PROFESIONALNE BOLESTI

Član 16.Zdravstvene usluge(1) Lice koje po osnovu povrede na radu ili profesionalne bolesti ima pravo na zdravstve-

ne usluge prema pravnim propisima jedne države ugovornice, a ima prebivalište ili boravištena teritoriji druge države ugovornice prima te usluge, na teret nadležnog nosioca, od nosiocana čijem području ima prebivalište ili boravište, prema pravnim propisima koje taj nosilac pri-menjuje, kao da je kod njega osigurano. Za korišćenje proteza, pomagala i drugih zdravstve-nih usluga veće vrednosti, primenjuje se odredba člana 11. stav 2.

(2) U slučajevima iz stava 1. zdravstvene usluge odobrava:a) u Republici Austriji - mesna bolesnička blagajna nadležna prema prebivalištu ili bora-

vištu lica;b) u Saveznoj Republici Jugoslaviji - filijala republičke organizacije za zdravstveno osi-

guranje nadležna prema prebivalištu ili boravištu lica.(3) Umesto austrijskog nosioca iz stava 2. zdravstvene usluge može da odobri nosilac

osiguranja za slučaj povrede na radu.(4) Na naknadu troškova nastalih prema stavu 1. primenjuju se odredbe člana 15.

Član 17.Profesionalne bolesti(1) Ako je odobrenje davanja za slučaj profesionalne bolesti, prema propisima jedne dr-

žave ugovornice, uslovljeno time da je bolest prvi put lekarski utvrđena na teritoriji te državeugovornice, smatra se da je taj uslov ispunjen ako je ta bolest prvi put utvrđena na teritorijidruge države ugovornice.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

372

(2) Ako je odobrenje davanja za slučaj profesionalne bolesti, prema propisima jedne dr-žave ugovornice, uslovljeno time da je obavljanje delatnosti koja može da izazove tu bolest,trajalo određeno vreme, nadležni nosilac te države ugovornice, ako je potrebno, uzima u ob-zir i vreme obavljanja takve delatnosti u skladu sa pravnim propisima druge države ugovor-nice.

Član 18.Naknada za slučaj profesionalne bolesti(1) Ako pravo na naknadu za slučaj profesionalne bolesti postoji prema pravnim propi-

sima obe države ugovornice, davanja se odobravaju samo prema pravnim propisima one dr-žave ugovornice na čijoj teritoriji je poslednji put obavljana delatnost koja može da izazove tuprofesionalnu bolest.

(2) Ako lice, koje je po osnovu profesionalne bolesti primalo ili prima davanja na teretnosioca jedne države ugovornice, zbog pogoršanja bolesti prouzrokovanog obavljanjem delat-nosti koja, prema pravnim propisima druge države ugovornice, može da izazove profesional-nu bolest, podnese zahtev za davanja nosiocu druge države ugovornice, nosilac prve drža-ve ugovornice i dalje snosi troškove davanja, bez obzira na pogoršanje, prema svojimpravnim propisima. Nosilac druge države ugovornice odobrava davanja u visini razlike iz-među davanja koje pripada nakon pogoršanja i davanja koje bi pripadalo prema njegovimpravnim propisima pre pogoršanja, da je bolest nastupila prema tim pravnim propisima.

Poglavlje 3.

STAROST, INVALIDNOST I SMRT

Član 19.

Sabiranje penzijskog staža(1) Ako je, prema pravnim propisima jedne države ugovornice, sticanje, očuvanje ili

ponovno priznavanje prava na davanje uslovljeno navršenjem penzijskog staža, nosilac tedržave ugovornice uzima u obzir, ako je potrebno, i penzijski staž navršen prema pravnimpropisima druge države ugovornice kao da je navršen prema njegovim pravnim propisi-ma, pod uslovom da se ne odnosi na isto vreme.

(2) Ako je, prema pravnim propisima jedne države ugovornice, pravo na određeno da-vanje uslovljeno navršenjem staža u određenom zanimanju, odnosno poslu ili u zanima-nju za koje postoji poseban sistem, nosilac te države ugovornice uzima u obzir i penzijskistaž koji je, prema pravnim propisima druge države ugovornice, navršen u istom zanima-nju, odnosno poslu ili u odgovarajućem sistemu.

(3) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice vreme korišćenja penzi-je produžava period u kome mora biti navršen penzijski staž, taj period se produžava od-govarajućim vremenom korišćenja penzije ostvarene prema pravnim propisima druge dr-žave ugovornice.

(4) Penzijski staž navršen prema jugoslovenskim pravnim propisima, iskazan u dani-ma, austrijski nosilac preračunava u mesece, pri čemu 30 dana odgovara jednom mesecu,a preostale dane uzima u obzir kao ceo mesec.

SOCIJALNO PRAVO

373


nice uzima u obzir za obračunavanje davanja kraći od 12 meseci, ne odobrava se pravo na da-vanje, izuzev u slučaju kada, prema tim pravnim propisima, postoji pravo na davanje samopo osnovu tog penzijskog staža.

(2) Penzijski staž iz stava 1. po osnovu kog nosilac jedne države ugovornice ne odobra-va davanje, uzima u obzir nosilac druge države ugovornice za sticanje, očuvanje i ponovnopriznanje prava na davanje, kao i određivanje njegove visine, kao da je taj staž navršen pre-ma njegovim pravnim propisima.

Član 21.Utvrđivanje davanja(1) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice postoji pravo na davanje i

bez primene člana 19, nadležni nosilac te države ugovornice utvrđuje davanje isključivo naosnovu penzijskog staža koji se uzima u obzir prema tim pravnim propisima.

(2) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice postoji pravo na davanje sa-mo uz primenu člana 19, nadležni nosilac te države ugovornice utvrđuje davanje prema od-redbama člana 22, odnosno člana 23.

Član 22.Obračun austrijskog dela davanjaU slučaju iz člana 21. stav 2. nadležni austrijski nosilac utvrđuje davanje uzimajući u ob-

zir isključivo penzijski staž navršen prema austrijskim pravnim propisima i sledeće odredbe:1. davanja ili delovi davanja čiji iznos ne zavisi od dužine navršenog penzijskog staža

utvrđuju se srazmerno odnosu penzijskog staža koji se prema austrijskim pravnim propisimauzima u obzir za obračun davanja i 30 godina, a najviše do punog iznosa;

2. ako se pri obračunu davanja za slučaj invalidnosti ili smrti uzimaju u obzir vremenaposle nastanka osiguranog slučaja, ta se vremena uzimaju u obzir samo srazmerno odnosupenzijskog staža koji se prema austrijskim pravnim propisima uzima u obzir za obračun da-vanja i dve trećine broja punih kalendarskih meseci od navršene 16. godine života tog lica donastanka osiguranog slučaja, a najviše do punog trajanja;

3. tačka 1. se ne primenjuje:a) na davanja po osnovu dopunskog osiguranja;b) na davanja ili delove davanja koji zavise od prihoda, a kojima se obezbeđuje minimal-

ni prihod.

Član 23.Obračun jugoslovenskog dela davanjaU slučaju iz člana 21. stav 2. nadležni jugoslovenski nosilac utvrđuje davanje na taj na-

čin što, prvo, obračunava iznos davanja koji bi pripadao da je ukupan penzijski staž, koji seuzima u obzir za obračun davanja, navršen po jugoslovenskim pravnim propisima, a najvišedo pune visine davanja, a potom, na osnovu tako obračunatog iznosa, utvrđuje iznos davanjasrazmeran odnosu između penzijskog staža navršenog isključivo po jugoslovenskim pravnimpropisima i ukupnog penzijskog staža koji se uzima u obzir za obračun davanja.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

374

Poglavlje 4.

NEZAPOSLENOST

Član 24.

Sabiranje staža osiguranja(1) Staž osiguranja, navršen prema pravnim propisima jedne države ugovornice, uzima

se u obzir za pravo na davanje u slučaju nezaposlenosti prema pravnim propisima druge dr-žave ugovornice, ako je nezaposleno lice u državi ugovornici u kojoj ostvaruje pravo na dava-nje u poslednjih dvanaest meseci pre podnošenja zahteva za to davanje bilo osigurano poosnovu zaposlenja ukupno najmanje 26 nedelja, bez povrede propisa o zapošljavanju strana-ca.

(2) Uslov minimalnog perioda zaposlenja od 26 nedelja ne odnosi se na nezaposlena li-ca čije je zaposlenje bilo predviđeno na duži rok, ali je okončano, bez njihove krivice, pre na-vršenih 26 nedelja ili koja imaju državljanstvo države ugovornice u kojoj podnose zahtev zadavanje.

Član 25.

Trajanje primanja naknadeTrajanje primanja naknade se smanjuje za period za koji je nezaposleno lice u drugoj dr-

žavi ugovornici u toku poslednjih 12 meseci pre dana podnošenja zahteva primalo novčanunaknadu za slučaj nezaposlenosti.

ODELjAK IV

RAZNE ODREDBE

Član 26.

Obaveze nadležnih organa, pravna i administrativna pomoć(1) Nadležni organi će posebnim sporazumom utvrditi administrativne mere za sprovo-

đenje ovog sporazuma.(2) Nadležni organi dve države ugovornice obaveštavaće se međusobno:a) o svim preduzetim merama za sprovođenje ovog sporazuma;b) o svim promenama njihovih pravnih propisa u vezi sa primenom ovog sporazuma.(3) U primeni ovog sporazuma organi i nosioci država ugovornica će uzajamno pružati

službenu pomoć i postupati kao da se radi o primeni njihovih pravnih propisa. Ova službenapomoć je besplatna.

(4) Nadležni organi i nosioci država ugovornica mogu, u primeni ovog sporazuma, ne-posredno međusobno stupati u vezu, kao i sa zainteresovanim licima ili njihovim punomoćni-cima.

(5) Nadležni organi i nosioci jedne države ugovornice ne smeju odbiti zahteve i drugepodneske zbog toga što su sačinjeni na službenom jeziku druge države ugovornice.

(6) Lekarske preglede koji se obavljaju isključivo zbog primene pravnih propisa jednedržave ugovornice, a odnose se na lica koja na teritoriji druge države ugovornice imaju prebi-valište ili boravište, obaviće na zahtev nadležnog nosioca i na njegov teret, nosilac prema pre-

SOCIJALNO PRAVO

375

bivalištu ili boravištu. Lekarski pregledi koji se obavljaju zbog primene pravnih propisa obedržave ugovornice obavlja na svoj teret nosilac prema prebivalištu ili boravištu tog lica.

(7) Sudska pravna pomoć se pruža u skladu sa propisima koji se primenjuju u pravnojpomoći u građanskim pravnim stvarima.


vezivanja nosilaca obe države ugovornice, nadležni organi će sporazumom iz člana 26. stav1. odrediti organe za vezu.

Član 28.Oslobađanje od poreza i overa(1) Oslobađanje ili smanjenje poreza i taksi predviđeno propisima jedne države ugovor-

nice za pismene podneske ili dokumenta koja se prilažu zbog primene njenih pravnih propi-sa, odnosi se i na odgovarajuće pismene podneske i dokumenta koji se prilažu zbog primeneovog sporazuma ili pravnih propisa druge države ugovornice.

(2) Isprave, dokumenta i pismeni podnesci bilo koje vrste, koji se prilažu prilikom prime-ne ovog sporazuma, ne podležu overi.

Član 29.Podnošenje pismenih dokumenata(1) Zahtevi, izjave ili pravna sredstva koja se u primeni ovog sporazuma ili pravnih pro-

pisa jedne države ugovornice podnose organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj ustanovi jed-ne države ugovornice, smatraju se zahtevima, izjavama ili pravnim sredstvima podnetim or-ganu, nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj ustanovi druge države ugovornice.

(2) Zahtev za davanje, podnet prema pravnim propisima jedne države ugovornice, sma-tra se zahtevom za odgovarajuće davanje prema pravnim propisima druge države ugovornicekoji dolazi u obzir primenom ovog sporazuma, izuzev ako podnosilac zahteva izričito zahte-va da se odloži utvrđivanje stečenog prava na davanje u slučaju starosti prema pravnim pro-pisima jedne od država ugovornica.

(3) Zahtevi, izjave ili pravna sredstva, koja primenom pravnih propisa jedne države ugo-vornice treba podneti organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj ustanovi te države ugovorni-ce, mogu se u istom roku podneti odgovarajućem organu, nosiocu ili nekoj drugoj ustanovidruge države ugovornice.

(4) U slučajevima iz st. 1. do 3. navedene institucije, bez odlaganja, dostavljaju zahteve,izjave ili pravna sredstva odgovarajućim institucijama druge države ugovornice neposrednoili posredstvom organa za vezu.

Član 30.Platni promet(1) Nosilac nadležan za pružanje davanja prema ovom sporazumu isplaćuje novčana da-

vanja korisnicima u drugoj državi ugovornici, sa oslobađajućim dejstvom, u svojoj nacional-noj valuti ili u drugoj konvertibilnoj valuti.

(2) Naknade predviđene ovim sporazumom isplaćuju se u valuti one države ugovorniceu kojoj se nalazi sedište nosioca na čiji teret padaju davanja.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

376

Član 31.Izvršni postupak(1) Izvršne odluke sudova, kao i izvršna rešenja i dokazi o zaostalim plaćanjima (ispra-

ve) nadležnih organa ili nosilaca jedne države ugovornice o doprinosima i drugim potraživa-njima iz socijalnog osiguranja priznaju se u drugoj državi ugovornici.

(2) Priznavanje se može odbiti samo ako je u suprotnosti sa javnim redom države ugo-vornice u kojoj treba da se prizna odluka ili isprava.

(3) Izvršne odluke i isprave priznate u skladu sa stavom 1. izvršavaju se u drugoj državiugovornici. Izvršni postupak se sprovodi prema pravnim propisima koji se primenjuju za iz-vršenje odgovarajućih odluka ili isprava države ugovornice na čijoj teritoriji treba da se spro-vede izvršenje. Odluke i isprave moraju sadržati potvrdu o njihovoj izvršnosti (klauzula o iz-vršenju).

Član 32.Obračun akontacija(1) Nosilac jedne države ugovornice koji je isplaćivao akontaciju davanja može zadržati

isplatu zaostataka odgovarajućeg davanja koje se odnosi na isti period, a na koje postoji pra-vo prema pravnim propisima druge države ugovornice.

(2) Ako je nosilac jedne države ugovornice u periodu za koji je nosilac druge države ugo-vornice naknadno odobrio odgovarajuće davanje, isplaćivao veće davanje od pripadajućeg, iz-nos koji prelazi to davanje do visine pripadajućih zaostataka smatra se akontacijom u smislustava 1.

(3) Ako je nosilac socijalne pomoći jedne države ugovornice odobrio socijalnu pomoć uperiodu za koji je, naknadno, prema pravnim propisima druge države ugovornice priznato pra-vo na novčana davanja, nadležni nosilac druge države ugovornice, na zahtev i za račun nosi-oca socijalne pomoći prve države ugovornice, zadržava zaostatke koji se odnose na isti pe-riod, do visine isplaćene socijalne pomoći, kao da se radi o isplaćenoj socijalnoj pomoći no-sioca druge države ugovornice.

Član 33.Naknada štete(1) Ako lice koje prema pravnim propisima jedne države ugovornice prima davanje za

štetu koja je nastala na teritoriji druge države ugovornice i ima prema njenim pravnim propi-sima pravo na naknadu štete od trećeg lica, tada pravo na tu naknadu prelazi na nosioca prvedržave ugovornice prema njegovim pravnim propisima.

(2) Ako je pravo na naknadu štete u vezi sa istovrsnim davanjima, po osnovu istog slu-čaja štete, preneto, u skladu sa stavom 1, nosiocima obe države ugovornice, treće lice možeisplatiti naknadu štete, sa oslobađajućim dejstvom, jednom ili drugom nosiocu. Nosioci će na-miriti svoja potraživanja po ovom osnovu srazmerno davanjima koja isplaćuju.

Član 34.Rešavanje sporovaSporove između država ugovornica povodom tumačenja i primene ovog sporazuma re-

šavaće nadležni organi država ugovornica.

SOCIJALNO PRAVO

377

ODELjAK VPRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 35.Prelazne odredbe(1) Ovaj sporazum ne utvrđuje pravo na davanja za period pre njegovog stupanja na sna-

gu, odnosno za lica iz člana 37. stav 3. pre 1. oktobra 1996. godine.(2) Za utvrđivanje prava na davanja prema ovom sporazumu uzima se u obzir i penzij-

ski staž koji je prema pravnim propisima jedne države ugovornice ostvaren pre njegovog stu-panja na snagu.

(3) Nezavisno od stava 1. ovaj sporazum važi i za osigurane slučajeve koji su nastali prenjegovog stupanja na snagu, ako ranije utvrđena prava nisu namirena kapitalizacijom.

(4) Davanja koja su utvrđena pre stupanja na snagu ovog sporazuma, odnosno za lica izčlana 37. stav 3. pre 1. oktobra 1996. godine neće se ponovo utvrđivati.

(5) Ako u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog sporazuma, lice koje ni-je obuhvaćeno članom 37. stav 3, podnese zahtev za davanje, to davanje pripada od dana nje-govog stupanja na snagu, bez obzira na rokove isključenja i zastarevanja.

Član 36.Regulisanje tereta osiguranja(1) Nosioci u Republici Austriji preuzimaju sva stečena i očekivana prava lica koja su 1.

januara 1956. godine bila austrijski državljani ili koja se, u skladu sa austrijskim pravnim pro-pisima u oblasti socijalnog osiguranja, priznaju kao folksdojčeri, pod uslovom da ta lica nisu1. januara 1956. godine samo privremeno boravila na teritoriji Republike Austrije, ako su ovaprava nastala na osnovu penzijskog straža navršenog u bivšem jugoslovenskom socijalnomosiguranju (penzijsko ili invalidsko osiguranje) pre 1. januara 1956. godine.

(2) Nosioci u Saveznoj Republici Jugoslaviji preuzimaju sva stečena ili očekivana pravajugoslovenskih državljana, koji su kao jugoslovenski državljani 1. januara 1956. godine ima-li prebivalište na teritoriji prethodne Jugoslavije, ako su ta prava nastala na osnovu penzijskogstaža navršenog u austrijskom socijalnom osiguranju (penzijskom ili osiguranju za slučaj ne-sreće na poslu) pre 1. januara 1956. godine.

(3) Prilikom preuzimanja očekivanih prava smatra se da su ispunjeni opšti uslovi za od-govarajuća davanja. Pri tome se za obračun davanja uzima u obzir penzijski staž na kome sezasnivaju preuzeta očekivana davanja. Ako po osnovu navršenog penzijskog staža nisu ispu-njeni uslovi za ostvarivanje odgovarajućih davanja, obračunavanje tih davanja će se vršiti kaoda su ti uslovi ispunjeni.

(4) Stečena i očekivana prava iz austrijskog penzijskog osiguranja ili osiguranja za slu-čaj nesreće na poslu se utvrđuju u skladu sa odredbama austrijskog saveznog zakona od 22.novembra 1961. godine o pravima na davanje i zahtevima u penzijskom (rentnom) osigura-nju i u osiguranju za slučaj nesreće na poslu po osnovu zaposlenja u inostranstvu.

Član 37.Stupanje na snagu(1) Ovaj sporazum podleže ratifikaciji. Ratifikacioni instrumenti će se razmeniti u što

kraćem roku u Beču.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

378

(2) Ovaj sporazum stupa na snagu prvog dana meseca po isteku meseca u kome su raz-menjeni ratifikacioni instrumenti.

(3) Odredbe ovog sporazuma koje se odnose na sticanje i ostvarivanje prava iz socijal-nog osiguranja primenjivaće se od 1. oktobra 1996. godine na lica na koja je primenjivanakonvencija o socijalnom osiguranju koja je bila na snazi do tog datuma, izuzev ako je u vezisa ostvarivanjem zdravstvenih usluga postupljeno drugačije pre njegovog stupanja na snagu.

Član 38.Prestanak važenja(1) Ovaj sporazum se zaključuje na neodređeno vreme. Svaka država ugovornica ga mo-

že, u pismenoj formi, diplomatskim putem, otkazati sa krajem kalendarske godine i otkaznimrokom od tri meseca.

(2) U slučaju otkazivanja ovog sporazuma njegove odredbe se i dalje primenjuju na ste-čena prava.


Sačinjeno u Beogradu, dana 5. juna 1998. godine u dva originala na srpskom i nemač-kom jeziku, pri čemu su oba teksta autentična.

Za Saveznu Republiku Jugoslaviju Za Republiku AustrijuŽivadin Jovanović, s.r. dr Wolfgang Schüssel, s.r.savezni ministar za savezni ministar zainostrane poslove inostrane poslove

SOCIJALNO PRAVO

379

SPORAZUMIZMEĐU SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJEI SAVEZNE REPUBLIKE NEMAČKE O SOCIJALNOM OBEZBEĐENjU

" Službeni list SFRJ " - Međunarodni ugovori, broj 9/69

Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija i Savezna Republika Nemačka u želji da re-gulišu odnose između obe države u oblasti socijalnog obezbeđenja, saglasile su se da zaklju-če sledeći sporazum:

Odeljak IOPŠTE ODREDBE

Član 1.U ovom sporazumu znače izrazi:1) "područje"u odnosu na Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju njenu državnu teritoriju;u odnosu na Saveznu Republiku Nemačku oblast važenja Osnovnog zakona za Saveznu

Republiku Nemačku;2) "državljanin"u odnosu na Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju njenog državljanina;u odnosu na Saveznu Republiku Nemačku Nemca u smislu Osnovnog zakona za Save-

znu Republiku Nemačku;3) "pravni propisi"zakone, uredbe, statute i druge opšte pravne akte koji se odnose na grane socijalnog

obezbeđenja, navedene u članu 2. stav 1;4) "nadležni organi"u odnosu na Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju Savezni savet za rad,u odnosu na Saveznu Republiku Nemačku savezni ministar za rad i socijalno uređenje;5) "nosilac"ustanova ili organ u čiju nadležnost spada sprovođenje pravnih propisa navedenih u čla-

nu 2 stav 1;6) "nadležni nosilac"nosioca koji je nadležan prema pravnim propisima koje treba primeniti;7) "zapošljenje"zapošljenje ili delatnost u smislu pravnih propisa koje treba primeniti;8) "vreme doprinosa"vreme za koje su prema pravnim propisima jedne države ugovornice doprinosi uplaćeni

ili se smatraju uplaćenim;9) "izjednačeno vreme"vreme, koje se izjednačuje sa vremenom doprinosa;10) "vreme osiguranja"vreme doprinosa ili izjednačeno vreme;11) "davanje u novcu", "renta" ili "penzija"davanje u novcu, rentu ili penziju uključujući sve dodatke i povećanja.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

380

Član 2.(1) Ovaj sporazum se odnosi na:1) jugoslovenske pravne propise o:a) zdravstvenom osiguranju;b) penzijskom osiguranju;v) invalidskom osiguranju;g) dodatku na decu;2) nemačke pravne propise o:a) osiguranju za slučaj bolesti, kao i o zaštiti majke koja privređuje ukoliko se radi o da-

vanjima u novcu i naturi koja nosilac osiguranja za slučaj bolesti mora da pruži za vreme trud-noće i posle porođaja;

b) osiguranju za slučaj nesreća na radu;v) rentnom osiguranju radnika, rentnom osiguranju nameštenika, rentnom osiguranju ru-

dara i penzijskom osiguranju bratinskih blagajni;g) dodatke na decu radnika.(2) Ne smatraju se pravnim propisima u smislu stava 1. oni propisi koji za jednu državu

ugovornicu proističu iz međudržavnih ugovora ili međunarodnog prava ili koji služe za njiho-vo izvršenje, ukoliko ne sadrže regulisanje obaveza iz osiguranja.

Član 3.(1) Ukoliko ovim sporazumom nije drukčije određeno, u primeni pravnih propisa jedne

države ugovornice izjednačeni su sa njenim državljanima:a) državljani druge države ugovornice,b) izbeglice u smislu člana 1. Konvencije o pravnom položaju izbeglica od 28. jula 1961,v) ostala lica u pogledu prava koje ona izvode od nekog državljanina jedne države ugo-

vornice, ako prebivaju na području jedne od država ugovornica.(2) Davanja prema pravnim propisima jedne države ugovornice državljanima druge dr-

žave ugovornice koji prebivaju na području država ugovornica, pružaće se pod istim uslovi-ma kao i državljanima prve države ugovornice koji tamo prebivaju.

Član 4.(1) Ukoliko ovim sporazumom nije drukčije određeno, pravni propisi jedne države ugo-

vornice, prema kojima je nastanak prava na davanja ili pružanje davanja ili plaćanja davanjau novcu uslovljeno u zemlji, ne važe za lica navedena u članu 3. stav 1, koja borave na pod-ručju druge države ugovornice. To važi analogno za lica koja nisu navedena u članu 3. stav 1.ukoliko nije u pitanju plaćanje renti (penzija) ili jednokratnih davanja u novcu po pravnim pro-pisima navedenim u članu 2. stav 1. tačka 1. slova b) i v) kao i tačke 2. slova b) do g).

(2) Stav 1. ne dira u pravne propise o merama za održavanje, poboljšanje i ponovno us-postavljanje sposobnosti za privređivanje prema pravnim propisima o rentnom osiguranju(penzijskom i invalidskom osiguranju).

Član 5.Obaveza osiguranja radnika određuje se, ukoliko članovima 6. do 10. nije drukčije odre-

đeno, prema pravnim propisima države ugovornice, na čijem su području zapošljeni; to važii kada se poslodavac nalazi na području druge države ugovornice.

SOCIJALNO PRAVO

381

Član 6.(1) Ako radnik koga u jednoj državi ugovornici zapošljava preduzeće kome on obično

pripada, od toga preduzeća bude poslat u drugu državu ugovornicu, da bi tamo za račun togapreduzeća obavio neki rad, onda za vreme prva dvadeset i četiri kalendarska meseca uposle-nja na području druge države ugovornice i dalje važe pravni propisi prve države ugovornicetako kao da je još uvek zapošljen na njenoj teritoriji, ukoliko radnik ne bude poslat umestodrugog radnika čije je vreme slanja isteklo.

(2) Ako radnik transportnog preduzeća, koje ima sedište na teritoriji jedne države ugo-vornice, bude poslat na rad na područje druge države ugovornice, važe i dalje pravni propisiprve države ugovornice tako kao da je još uvek zapošljen na njenom području; to važi i kadpreduzeće ima filijalu na području druge države ugovornice.

Član 7.(1) Za posadu pomorskog broda važe pravni propisi one države ugovornice čiju zastavu

brod nosi.(2) Ako radnik, koji obično boravi na području jedne države ugovornice privremeno bu-

de zapošljen na pomorskom brodu koji nosi zastavu druge države ugovornice, od poslodavcačije je sedište na području prve države ugovornice, a nije vlasnik broda, onda važe pravni pro-pisi prve države ugovornice kao da je zapošljen na njegovom području.

Član 8.Članovi 5. do 7. važe analogno za lica koja su shodno pravnim propisima navedenim u

članu 2 izjednačena sa radnicima.

Član 9.(1) Ako državljanina jedne države ugovornice zaposli ta država ili rukovodilac, član ili

službenik jednog zvaničnog predstavništva te države ugovornice na području druge državeugovornice, važe pravni propisi prve države ugovornice.

(2) Ako je radnik naveden u stavu 1. pre početka zapošljenja prebivao u zemlji zapošlje-nja, on može u roku od tri meseca od početka zapošljenja izabrati primenu pravnih propisazemlje zapošljenja. O izboru treba obavestiti poslodavca. Izabrani pravni propisi važe od da-na obaveštenja.

Član 10.Na zajednički zahtev zainteresovanog radnika i poslodavca, ili na zahtev lica koje je sa

njim izjednačeno u smislu člana 8, nadležni organ države ugovornice čije bi pravne propise,shodno članovima 5. do 9. trebalo primeniti, može dozvoliti oslobađanje od primene tih prav-nih propisa, ako se na odnosno lice i dalje primenjuju pravni propisi druge države ugovorni-ce. Prilikom odlučivanja treba voditi računa o načinu i okolnostima zapošljenja. Pre donoše-nja odluke treba nadležnom organu države ugovornice pružiti priliku da po ovome zauzmestav. Ako radnik nije zapošljen na njenom području, onda se smatra kao da je tamo zapošljen.

Član 11.Pravni propisi jedne države ugovornice o nepostojanju prava na davanje ili o ograniče-

nju davanja, dok se obavlja neki posao ili dok postoji obavezno osiguranje, primenjuju se ta-kođe i na istovetna stanja koja postoje u drugoj državi ugovornici.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

382

Odeljak II

POSEBNE ODREDBE

Glava 1

Zdravstveno osiguranje

Član 12.

(1) Za pravo na dobrovoljno osiguranje, pravo na davanje i trajanje davanja sabiraju seprema pravnim propisima obeju država ugovornica navršeno vreme osiguranja i vreme uži-vanja davanja, ukoliko se ne odnose na isto vreme.

(2) Stav 1 važi analogno za davanja, čije priznanje zavisi od nahođenja nosioca.

Član 13.

(1) Na dobrovoljno osiguranje po pravnim propisima jedne države ugovornice ne utičeboravak na području druge države ugovornice.

(2) Ako neko lice, koje je bilo osigurano po pravnim propisima jedne države ugovorniceprenese svoje prebivalište na područje druge države ugovornice, može dobrovoljno nastavitiosiguranje po njenim pravnim propisima. Pri tome je istupanje iz obaveznog osiguranja izjed-načeno sa istupanjem iz dobrovoljnog osiguranja. Osiguranje se nastavlja u Saveznoj Repu-blici Nemačkoj kod opšte mesne bolesničke blagajne nadležne po mestu prebivališta ili, tamogde ove nema, pokrajinska blagajna nadležna za to mesto, u Socijalističkoj Federativnoj Re-publici Jugoslaviji u komunalnom zavodu za socijalno osiguranje nadležnom po mestu prebi-vališta.

(3) Stav 2. važi analogno za lica, čije se pravo na dalje osiguranje izvodi iz osiguranjanekog drugog lica.

Član 14.

(1) Član 4. stav 1. važi za lice:a) koje, pošto je nastao osigurani slučaj, prenese svoje mesto boravka na područje druge

države ugovornice, samo ako se nadležni nosilac prethodno saglasio sa promenom mesta bo-ravka;

b) kod koga je osigurani slučaj nastao za vreme privremenog boravka na području dru-ge države ugovornice, samo ako mu je zbog njegovog stanja potrebno hitno pružanje davanja;

v) kod koga je osigurani slučaj nastao posle istupanja iz osiguranja, samo ako je lice otiš-lo na područje druge države ugovornice, da bi prihvatilo ponuđeni posao.

(2) Saglasnost po stavu 1. se može uskratiti samo zbog zdravstvenog stanja lica. Ona semože naknadno dati ako lice iz opravdanih razloga nije prethodno tražilo saglasnost.

(3) Član 4. stav 1. ne važi za lice za koje se mogu zahtevati davanja po pravnim propi-sima države ugovornice, na čijem području ono boravi.

(4) Stav 1, slova a i b i stav 2. ne važe za davanje u slučaju materinstva.

Član 15.

(1) Kod primene člana 4. stav 1, davanja u naturi pružaju: u Saveznoj Republici Nemač-koj opšta mesna bolesnička blagajna nadležna po mestu prebivališta, a tamo gde ona ne po-

SOCIJALNO PRAVO

383

stoji, pokrajinska bolesnička blagajna nadležna za to mesto, u Socijalističkoj Federativnoj Re-publici Jugoslaviji komunalni zavod za socijalno osiguranje nadležan po mestu prebivanja.

(2) Za pružanje davanja u naturi važe propisi merodavni za nosioca mesta prebivanja iz-uzev pravnih propisa o trajanju davanja, o krugu članova porodice koje treba uzeti u obzir kaoi pravnih propisa o parničnom postupku koji se odnose na ova davanja.

(3) Proteze ili naturalna davanja u naturi od većeg finansijskog značaja, izuzev u sluča-jevima bezuslovne hitnosti, pružaju se samo ukoliko se nadležni nosilac s tim saglasi. Bezu-slovna hitnost postoji, ako se davanje ne može odgoditi, a da se život ili zdravlje lica ozbiljnone ugrozi.

(4) Lica i ustanove, koji su sa nosiocima navedenim u stavu 1. sklopili ugovore o pruža-nju davanja u naturi za osiguranike tih nosilaca i njihove članove porodice, dužni su da pru-žaju davanja u naturi i licima navedenim u članu 4. stav 1. pod istim uslovima kao da su ta li-ca i njihovi članovi porodice osigurani kod nosilaca navedenih u stavu 1. kao i da se ugovoriprotežu i na ta lica.

Član 16.Kod primene člana 4. stav 1, na zahtev nadležnog nosioca uplaćuju se davanja u novcu

od strane nosioca mesta prebivanja navedenog u članu 15. stav 1.

Član 17

(1) Na lice koje prima rentu (penziju) iz rentnih osiguranja (penzijskih osiguranja) obe-ju država ugovornica ili koje je podnelo zahtev za takvo primanje, primeniće se, ne dirajući uodredbe stavova 2. i 3, pravni propisi o zdravstvenom osiguranju uživalaca rente (uživalacpenzije) one države ugovornice na čijem području dotično lice prebiva.

(2) Ako u stavu 1. navedeni uživalac rente (uživalac penzije) prenese mesto prebivanjana područje druge države ugovornice, primeniće se pravni propisi o zdravstvenom osiguranjuuživalaca rente (penzije) prve države ugovornice do kraja meseca za koji se poslednji put is-plaćuju rente (penzije) na području te države ugovornice.

(3) Ako u stavu 1. navedeni podnosilac zahteva prenese svoje mesto prebivanja sa pod-ručja jedne države ugovornice na područje druge države ugovornice, važe pravni propisi pr-ve države ugovornice do kraja meseca u kome nosilac rentnog osiguranja (penzijskog osigu-ranja) druge države ugovornice sazna o promeni prebivališta.

(4) Ako jedno lice prima rentu (penziju) iz rentnog osiguranja (penzijskog osiguranja)samo jedne države ugovornice ili ako je podnelo zahtev za rentu (penziju) analogno važi član4. stav 1. u pogledu obaveze osiguranja prema pravnim propisima o zdravstvenom osigura-nju uživalaca rente.

Član 18.

(1) Nadležni nosilac nadoknađuje nosiocu mesta boravka iznose utrošene prema čl. 15.i 16, izuzev administrativnih troškova.

(2) Nadležni organi mogu na predlog zainteresovanih nosilaca ugovoriti da se, u svrhupojednostavljenja administracije, iznosi utrošeni prema članu 15. u svim slučajevima ili u od-ređenim grupama slučajeva nadoknađuju u paušalnim iznosima.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

384

Glava 2.Osiguranje za slučaj nesreće na poslu

Član 19.(1) Ako pravni propisi jedne države ugovornice predviđaju da se prilikom utvrđivanja

stepena smanjenja sposobnosti za privređivanje usled nesreće na poslu (profesionalnog obo-ljenja) u smislu tih pravnih propisa, mora voditi računa o ranije nastalim nesrećama na poslu(profesionalnim oboljenjima), onda to važi i za ranije nastale nesreće na poslu koje potpada-ju pod pravne propise druge države ugovornice. Sa nesrećama (oboljenjima) koje valja uzetiu obzir izjednačuju se nesreće ili slučajevi obeštećenja koji su kao takvi priznati prema dru-gim javno-pravnim propisima.

(2) Nosilac nadležan za obeštećenje kasnije nastalog osiguranog slučaja, utvrđuje svojedavanje prema stepenu smanjene sposobnosti za privređivanje koje je nastupilo usled nesrećena radu (profesionalnog oboljenja), koje on mora da uzme u obzir prema nacionalnim propi-sima koji važe za njega.

Član 20.(1) Za pravo na davanje po osnovu profesionalnog oboljenja, nosilac jedne države ugo-

vornice uzima u obzir i poslove obavljane na području druge države ugovornice, koji premasvojoj prirodi mogu da izazovu to oboljenje. Ako pri tom, prema pravnim propisima obeju dr-žava ugovornica, postoji pravo na davanje, davanja u naturi i davanja u novcu, izuzev rente,pružaju se samo na osnovu pravnih propisa one države ugovornice, na čijem području ovlaš-ćeno lice prebiva. Svaki nosilac pruža samo onaj deo rente, koji odgovara odnosu trajanja po-sla na području sopstvene države ugovornice prema trajanju posla o kome se mora voditi ra-čuna prema prvoj rečenici.

(2) Stav 1. važi i za pružanje porodične rente i pomoći porodici umrlog.

Član 21(1) Član 4. stav 1. važi u pogledu davanja u naturi za jedno lice, koje je za vreme leče-

nja prenelo mesto boravka na područje druge države ugovornice, samo ako se nadležni nosi-lac prethodno saglasi sa promenom mesta boravka.

(2) Saglasnost prema stavu 1. se može uskratiti samo zbog zdravstvenog stanja tog lica.Ona se može naknadno dati, ako lice iz opravdanih razloga nije prethodno zatražilo sagla-snost.

Član 22.(1) Ako nosilac jedne države ugovornice treba da pruži davanje u naturi licu na područ-

ju druge države ugovornice, ta davanja ne dirajući stav 3. pružaju u Saveznoj Republici Ne-mačkoj opšta mesna bolesnička blagajna nadležna za mesto prebivanja ili, gde takva ne po-stoji, pokrajinska bolesnička blagajna nadležna za to mesto, u Socijalističkoj Federativnoj Re-publici Jugoslaviji komunalni zavod za socijalno osiguranje nadležan prema mestu prebiva-nja.

(2) Za pružanje naturalnih davanja važe pravni propisi koji su merodavni za nosioca me-sta prebivanja.

SOCIJALNO PRAVO

385

(3) Ako prema stavu 1. treba da se pruži profesionalna pomoć, nju pruža nosilac osigu-ranja za slučaj nesreće na poslu na području države prebivališta prema pravnim propisima ko-ji za njega važe. Nadležan je onaj nosilac osiguranja za slučaj nesreće na poslu, koji bi bionadležan kad bi o pravu davanja trebalo da se odluči prema pravnim propisima te države ugo-vornice.

(4) Umesto nosioca navedenog u stavu 1. davanja može pružiti nosilac osiguranja za slu-čaj nesreće na poslu naveden u stavu 3. druga rečenica.

(5) Član 15. stavovi 3. i 4. važe analogno.(6) Davanja u novcu, izuzev rente, otpremnine, troškova nege i posmrtnina, pomoć ispla-

ćuje na traženje nadležnog nosioca nosilac naveden u stavu 1.

Član 23.(1) Nadležni nosilac naknađuje nosiocu mesta prebivanja iznose utrošene na osnovu čla-

na 22. izuzev administrativnih troškova.(2) Nadležni organi mogu na predlog zainteresovanih nosilaca ugovoriti da se u cilju po-

jednostavljenja administracije u svim slučajevima ili u određenim grupama slučajeva utroše-ni iznosi naknađuju u paušalnim iznosima.

Član 24.Otpremnina umesto rente zbog prebivanja nosioca prava na području druge države ugo-

vornice može se priznati samo na zahtev nosioca prava.

Glava 3.Penzijsko i invalidsko osiguranje

Član 25(1) Ako na osnovu pravnih propisa obeju država ugovornica postoji vreme osiguranja

koje se uračunava za sticanje prava na davanje prema pravnim propisima koje treba primeni-ti, uzima se u obzir i vreme osiguranja koje se prema pravnim propisima druge države ugo-vornice uračunava ukoliko se ne odnosi na isti period. To analogno važi za davanja koja sepriznaju prema nahođenju nosioca. U kojoj se meri vreme osiguranja može uračunati, odre-đuje se po pravnim propisima koji utvrđuju mogućnost uračunavanja.

(2) Ako s obzirom ili bez obzira na stav 1 pravo na rentu postoji prema pravnim propi-sima obeju država ugovornica, i ako prema pravnim propisima koji se primenjuju treba da seradi izračunavanje rente uračunava vreme osiguranja kraće od dvanaest meseci, zahtev zarentu ne može se postaviti na osnovu tih pravnih propisa. U tom slučaju se vreme osiguranjaza izračunavanje rente izjednačuje sa vremenom osiguranja koje se uračunava po pravnimpropisima druge države ugovornice ne dirajući u član 26. stav 1. bez obzira kad je ono navr-šeno.

Član 26.(1) Penzijski osnov uzima se samo iz onog vremena osiguranja koje treba uzeti u obzir

po pravnim propisima koji se primenjuju.(2) Ako prema pravnim propisima koji se primenjuju postoji pravo na davanje, koje se

određuje vodeći računa o deci nosioca prava ili sa njima izjednačenoj deci, zahtev se ne mo-

DR RAJKO KOSANOVIĆ

386

že podneti sve dok nosilac prava prebiva na području druge države ugovornice, i dok se zaisto dete mogu zahtevati odgovarajuća davanja prema pravnim propisima te države ugovor-nice navedenim u članu 2. To važi i kad su davanja sadržana u porodičnim rentama kao de-lovi davanja ili se uz njih priznaju. Ako nosilac prava prebiva u trećoj državi, zahtev se možepodneti samo po pravnim propisima države ugovornice na čijem je području nosilac prava po-slednji put prebivao. Ako pravo na dotično davanje postoji samo prema pravnim propisimajedne države ugovornice, ono se priznaje samo u pola iznosa, ako su uslovi za zahtev ispunje-ni samo uzimajući u obzir član 25. stav 1.

Član 27Za nemačkog nosioca važi sledeće:1. Vreme osiguranja koje se po članu 25. uzima u obzir, dodeljuje se onoj grani osigura-

nja čiji je nosilac nadležan za određivanje davanja isključivo prema nemačkim propisima.2. Kod ukidanja rudarskih davanja za izravnanje, jugoslovenska rudarska preduzeća se

izjednačuju na nemačkim rudarskim preduzećima.3. Ako su uslovi za pravo na rentu ispunjeni samo uzimajući u obzir član 25. stav 1 .do-

datno vreme uračunava se samo upola.4. Ako obaveza osiguranja zavisi od toga da li je broj uplaćenih doprinosa manji od od-

ređenog broja, kod odlučivanja o obavezi osiguranja uzeće se i vreme doprinosa po jugoslo-venskim pravnim propisima.

5. Vreme osiguranja koje se po članu 25. stav 1. uzima u obzir uračunava se samo u efek-tivnom trajanju.

Glava 4.Dodaci na decu

Član 28.(1) Lice koje je zapošljeno na području jedne države ugovornice i podvrgnuto pravnim

propisima te države, ima prema njenim pravnim propisima pravo na dodatak na decu kojaprebivaju na području druge države ugovornice kao da ta deca prebivaju na području drugedržave ugovornice.

(2) Pod uslovima utvrđenim pravnim propisima koji se primenjuju, smatraju se kao de-ca:

a) bračna deca,b) pastorčad koja žive u domaćinstvu očuha ili maćehe,v) deca priznata kao bračna,g) usvojena deca,d) vanbračna deca (u odnosu prema ocu, međutim, samo ako je utvrđeno njegovo očin-

stvo ili njegova obaveza na izdržavanje).(3) Zahtev prema stavu 1. ne može se podneti ako lice zapošljeno na području države

ugovornice u kojoj deca prebivaju ima pravo na dodatak na decu prema pravnim propisimate države. Ne primenjuju se pravni propisi koji isključuju takvo pravo u vezi sa prebivalištemlica navedenih u stavu 1.

(4) Ako su za radnika u toku jednog kalendarskog meseca važili pravni propisi jedne idruge države ugovornice, i ako se dodatak na decu isplaćuje mesečno prema pravnim propi-

SOCIJALNO PRAVO

387

sima koji se primenjuju, isplaćuje se onaj iznos koji odgovara broju kalendarskih dana za ko-je vreme je radnik bio zapošljen na teritoriji te države ugovornice i kada su za njega važili nje-ni pravni propisi.

(5) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice sticanje prava na dodatak nadecu zavisi od toga da li je navršeno vreme osiguranja ili sa njim izjednačeno vreme, uzimase sve vreme koje je uzastopno navršeno na području dveju država ugovornica.

ODELjAK IIIRAZNE ODREDBE

Glava 1.Administrativna i pravna pomoć

Član 29.(1) Nosioci, udruženja nosilaca, organi i sudovi država ugovornica pružaju uzajamnu po-

moć pri sprovođenju ovog sporazuma, kao da primenjuju pravne propise koji za njih važe. Po-moć je besplatna, izuzev troškova u gotovu.

(2) Stav 1 prve rečenice, važi i za lekarske preglede. Troškove pregleda, putne troškove,gubitak zarade, troškove smeštaja radi ispitivanja i ostale troškove u gotovom, izuzev poštan-skih troškova, naknađuje organ koji je to tražio. Troškovi se ne naknađuju ako je lekarski pre-gled u interesu nadležnih nosilaca obeju država ugovornica.

Član 30.(1) Izvršne odluke sudova kao i izvršne isprave nosilaca ili organa jedne države ugovor-

nice o doprinosima i ostalim potraživanjima iz socijalnog osiguranja priznaju se u drugoj dr-žavi ugovornici.

(2) Priznavanje se može uskratiti samo ako je u suprotnosti sa javnim poretkom državeugovornice, u kojoj treba da se prizna odluka ili isprava.

(3) Izvršne odluke i isprave priznate na osnovu stava 1, izvršavaju se u drugoj državi ugo-vornici. Izvršni postupak se vodi prema pravnim propisima koji u državi ugovornici, na čijempodručju treba da se izvrše, važe za izvršenje odgovarajućih odluka ili isprava izdatih u toj dr-žavi. Primerak odluke ili isprave mora biti snabdeven potvrdom izvršnosti (klauzula izvršenja).

(4) Potraživanja nosilaca na području jedne države ugovornice u pogledu zaostataka do-prinosa imaju prilikom prinudnog izvršenja u stečajnom postupku i u postupku poravnanja napodručju druge države ugovornice ista prava prvenstva kao i odgovarajuća potraživanja napodručju te države ugovornice.

Član 31.(1) Ako su isprave ili drugi spisi koji se podnose organima jedne države ugovornice, na-

vedenim u članu 29. stav 1, delimično ili sasvim oslobođeni poreza ili taksa, uključujući i kon-zularne takse i administrativne dažbine, to oslobađanje se proteže i na isprave ili druge spisekoji se podnose odgovarajućim organima druge države ugovornice prilikom sprovođenjapravnih propisa navedenih u članu 2. stav 1.

(2) Za isprave, koje se prilikom sprovođenja pravnih propisa navedenih u članu 2. stav1. podnose nekom organu jedne države ugovornice navedenom u članu 29. stav 1. prilikomupotrebe pred organima druge države ugovornice, nije potrebna legalizacija ili neka slična for-malnost.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

388

Član 32Organi navedeni u članu 29. stav 1. u sprovođenju pravnih propisa navedenih u članu 2.

stav 1. ovog sporazuma, mogu međusobno i sa zainteresovanim licima i njihovim predstavni-cima neposredno opštiti na svojim službenim jezicima. Primenjuju se pravni propisi o koriš-ćenju prevodilaca. Presude, rešenja ili drugi spisi mogu se dostaviti neposredno preporučenimpismom uz povratnicu licu koje boravi na području druge države ugovornice.

Član 33.(1) Ako je zahtev za davanje podnet prema pravnim propisima jedne države ugovornice

organu u drugoj državi ugovornici, kome je dozvoljeno primanje zahteva za odgovarajuće da-vanje prema pravnim propisima koji za njega važe, smatra se da je zahtev podnet nadležnomnosiocu. To analogno važi za ostale zahteve, kao i izjave i pravna sredstva.

(2) Zahtev za davanje prema pravnim propisima jedne države ugovornice važi i kao zah-tev za odgovarajuće davanje prema pravnim propisima druge države ugovornice.

Glava 2.Sprovođenje i tumačenje Sporazuma

Član 34.(1) Nadležni organi se mogu dogovoriti o administrativnim merama potrebnim za spro-

vođenje Sporazuma. Oni se međusobno obaveštavaju o izmenama i dopunama pravnih pro-pisa koji za njih važe i koji su navedeni u članu 2.

(2) Za sprovođenje Sporazuma, svaka država ugovornica određuje organe za vezu. To su: u Saveznoj Republici Nemačkojza osiguranje za slučaj bolestiSavezni savez mesnih bolesničkih blagajni, Bad Godesberg;za osiguranje za slučaj nesreće na posluGlavni savez zanatskih profesionalnih zadruga, registrovano udruženje, Bon;za rentno osiguranje radnikaPokrajinski osiguravajući zavod Niderbajern-Oberfalc, Landshut;za rentno osiguranje nameštenikaSavezni osiguravajući zavod za nameštenike, Berlin;za rudarsko rentno osiguranjeRurska rudarska zajednica, Bohum;za penzijsko osiguranje bratinskih blagajniPokrajinski osiguravajući zavod za Sarland, Sarbriken;u Socijalističkoj Federativnoj Republici JugoslavijiSavezni zavod za socijalno osiguranje.

Član 35.(1) Ako lice, koje prema pravnim propisima jedne države ugovornice treba da dobije na-

knadu za štetu nastalu na području druge države ugovornice, a prema njenim propisima imapravo na naknadu štete od trećeg lica, ovo pravo na naknadu prelazi na nosioca prve državeugovornice prema pravnim propisima koji važe za njega.

SOCIJALNO PRAVO

389

(2) Ako nosilac jedne države ugovornice prema njenim pravnim propisima ima originer-no pravo na naknadu štete od trećeg lica, to pravo priznaje druga država ugovornica.

(3) Ako prava na naknadu u pogledu istovetnih davanja za isti slučaj ima kako nosilacjedne države ugovornice tako i nosilac druge države ugovornice, nosilac jedne države ugovor-nice na traženje nosioca druge države ugovornice postavlja takođe i njen zahtev za naknadu.Treće lice može potraživanje oba nosioca izmiriti plaćanjem jednom ili drugom nosiocu saoslobađajućim dejstvom. U međusobnom odnosu nosioci su dužni da se namire u srazmeri sadavanjima koja moraju da pruže.

Član 36.

Davanja u novcu može pružati nosilac jedne države ugovornice licu, koje prebiva na pod-ručju druge države ugovornice u svojoj valuti sa oslobađajućim dejstvom. Za obračun izme-đu nosioca i korisnika, merodavan je dnevni kurs, uzet za osnovu prilikom slanja davanja unovcu. Ako jedan nosilac treba da plaća nosiocu druge države ugovornice, plaćanje se vrši uvaluti druge države ugovornice. Ako nosilac u slučajevima iz članova 30. i 35. treba da plaćanosiocu druge države ugovornice, plaćanje će se vršiti u valuti prve države ugovornice.

Član 37.

(1) Ako je nosilac jedne države ugovornice neosnovano pružao davanja u novcu, taj neo-snovano isplaćeni iznos može se obustaviti u korist nosioca prilikom nekog kasnijeg plaćanjaodgovarajućeg davanja prema pravnim propisima druge države ugovornice.

(2) Ako je nosilac jedne države ugovornice plaćao akontaciju u vezi sa pravom na nekodavanje prema pravnim propisima druge države ugovornice, isplaćeni iznos obustavlja se oddavanja u korist tog nosioca.

(3) Ako jedno lice prema pravnim propisima jedne države ugovornice ima pravo na da-vanje u novcu, vremenski period, za koji je ono ili njegovi članovi porodice, primalo pomoćod strane nosioca socijalnog staranja druge države ugovornice, to davanje u novcu obustavi-će se na zahtev i u korist nosioca socijalnog staranja kao da taj nosilac socijalnog osiguranjaima sedište na području prve države ugovornice.

Član 38.

(1) Sporna pitanja između dveju država ugovornica o tumačenju ili primeni Sporazumatreba, ukoliko je moguće, da reše nadležni organi.

(2) Ako se sporna pitanja na ovaj način ne mogu rešiti, onda se na zahtev jedne državeugovornice, iznose pred arbitražni sud.

(3) Arbitražni sud se obrazuje od slučaja do slučaja, pri čemu svaka država ugovornicaodređuje jednog člana, a oba člana sporazumno naznačuju državljanina neke treće države kaopredsednika, koga postavljaju vlade obeju država ugovornica. Članovi se određuju u roku oddva meseca, predsednik u roku od tri meseca pošto jedna država ugovornica obavesti druguda želi spor izneti pred arbitražni sud.

(4) Ako rokovi navedeni u stavu 3. ne budu održani, u nedostatku drugog dogovora, sva-ka država ugovornica može zamoliti predsednika Međunarodnog suda da izvrši potrebna ime-novanja. Ako je predsednik državljanin jedne države ugovornice, ili je iz nekog drugog razlo-

DR RAJKO KOSANOVIĆ

390

ga sprečen, imenovanje treba da izvrši po rangu sledeći član suda koji nije državljanin jednedržave ugovornice.

(5) Arbitražni sud odlučuje većinom glasova na osnovu ugovora koji postoje izmeđustranaka i opšteg međunarodnog prava. Njegove odluke su obavezne. Svaka država ugovor-nica snosi troškove svoga člana kao i troškove za zastupanja u postupku pred arbitražnim su-dom; troškove za predsednika i ostale troškove snose države ugovornice u jednakim delovi-ma. Arbitražni sud može i na drugi način regulisati troškove. U svemu ostalome arbitražni sudsam utvrđuje svoj postupak.

ODELjAK IVPRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 39.(1) Ukoliko nije drukčije određeno ovaj sporazum ne zasniva nikakvo pravo na plaćanje

davanja za vreme pre njegovog stupanja na snagu.(2) Kod primene ovog sporazuma uzeće se u obzir i činjenice koje su značajne prema

pravnim propisima država ugovornica iz vremena pre njegovog stupanja na snagu.(3) Pravnosnažnost ranijih odluka ne predstavlja smetnju za primenu Sporazuma.(4) Rente određene pre stupanja na snagu ovog sporazuma, mogu se, vodeći računa o

njemu, ponovo odrediti i po službenoj dužnosti. U tim slučajevima, ne dirajući u član 33. stav2, dan na koji je nosilac započeo postupak važi kao dan podnošenja zahteva prema pravnimpropisima druge države ugovornice. Renta se plaća u dosadašnjoj visini ako bi novoodređenarenta bila manja.

Član 40.Priloženi završni protokol je sastavni deo ovog sporazuma.

Član 41.Ovaj sporazum važi i za Land Berlin, ukoliko Vlada Savezne Republike Nemačke u ro-

ku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog sporazuma Vladi Socijalističke Federativ-ne Republike Jugoslavije ne da suprotnu izjavu.

Član 42(1) Za Sporazum potrebna je ratifikacija; ratifikacioni instrumenti razmeniće se što je

moguće pre u Bonu.(2) Ovaj sporazum stupa na snagu prvog dana drugog meseca po isteku meseca u kome

su ratifikacioni instrumenti razmenjeni.

Član 43.(1) Sporazum se zaključuje na neodređeno vreme. Svaka država ugovornica može ga ot-

kazati u roku od tri meseca pre isteka kalendarske godine.(2) Odeljak II glave 4. prestaje da važi godinu dana posle dana, kada je izmenom drugog

sporazuma o socijalnom obezbeđenju, koje je Savezne Republika Nemačka zaključila sa tre-ćim državama, pravnosnažno ograničeno davanje dodatka na decu prema tom sporazumu.Ako je do toga dana između država ugovornica bio zaključen sporazum o izmeni odeljka II

SOCIJALNO PRAVO

391

glave 4, ali još nije stupio na snagu, stupanjem na snagu tog sporazuma o izmeni prestaje davaži odeljak II glava 4, ali najkasnije godinu dana posle dana navedenog u prvoj rečenici.

(3) U slučaju prestanka važnosti ovog Sporazuma usled otkaza, njegove odredbe će i da-lje važiti za prava na davanje koja su dotle stečena; pravni propisi o isključivanju nekog pra-va ili mirovanja ili do uzimanja davanja zbog boravka u inostranstvu, neće se primenjivati nata prava.

U potvrdu čega su opunomoćenici potpisali ovaj sporazum i stavili svoje pečate.

Rađeno u Beogradu, dana 12. oktobra 1968. godine u četiri originala, dva na srpskohr-vatskom, a dva na nemačkom jeziku, pri čemu je svaki tekst jednako obavezan.

Za Socijalističku Federativnu Za Saveznu Republiku Nemačku,Republiku Jugoslaviju, P. Blachstein, s.r.

A. Polajnar, s.r.

ZAVRŠNI PROTOKOL UZ SPORAZUM IZMEĐU SOCIJALISTIČKEFEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I SAVEZNE REPUBLIKE

NEMAČKE O SOCIJALNOM OBEZBEĐENjU

Prilikom potpisivanja Sporazuma o socijalnom obezbeđenju, zaključenog danas izmeđuSocijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Savezne Republike Nemačke opunomoćeniciobeju država ugovornica izjavili su da postoji saglasnost u sledećem:

1. Uz član 2. Sporazuma:a) Odeljak II glava 3. Sporazuma ne važi za penzijsko osiguranje bratinskih blagajni koje

postoje u Saveznoj Republici Nemačkoj.b) Pravni propisi navedeni u stavu 1. broj 2. slova a) do v) uključuju takođe i propise o

obeštećenju za slučaj nesreće na poslu i profesionalnih oboljenja.c) Sporazum se ne odnosi na kasnije nemačke pravne propise o uključivanju novih pripad-

nika samostalnih delatnosti u postojeću granu rentnog osiguranja.d) Ukoliko prema propisima navedenim u stavu 2. koji se odnose na podelu tereta, raspo-

dela tereta iz osiguranja zavisi od prebivanja dotičnog lica na određeni dan na području jednedržave ugovornice, onda ta raspodela ostaje i pri kasnijem prenošenju boravka na područje dru-ge države ugovornice.

2. Uz član 3. Sporazuma:a) Jugoslovenski pravni propisi, prema kojima isplaćivanje novčanih davanja nosiocima

prava u inostranstvu zavisi od davanja naročite saglasnosti, neće se primenjivati na nemačke dr-žavljane, koji obično prebivaju izvan područja država ugovornica.

b) Odredbe o snošenju tereta osiguranja u državnim ugovorima ostaju na snazi.c) Pravni propisi jedne države ugovornice, koji obezbeđuju učešće osiguranika i poslodav-

ca u organima samoupravljanja nosilaca i saveza kao i u pravosuđu socijalnog obezbeđenja,ostaju na snazi.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

392

3. Uz član 4. Sporazuma:a) Stav 1. ne dira u nemačke pravne propise o davanjima koja proizilaze iz - nesreće na po-

slu (profesionalnog oboljenja), u času kad povređeni nije bio osiguran prema saveznom pravu,- vremena osiguranja, koja prema saveznom pravu nisu navršena,b) Jugoslovenski propisi prema kojima je plaćanje davanja u novcu korisnicima u inostran-

stvo uslovljeno davanjem saglasnosti neće se primenjivati na lica navedena u članu 3. stav 1.Sporazuma, ukoliko se ne radi o jugoslovenskim državljanima.

4. Uz član 5. Sporazuma:Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice primanje nekog davanja povlači

oslobođenje od osiguranja, primanje odgovarajućeg davanja po pravnim propisima druge drža-ve ugovornice ima isto dejstvo.

5. Uz član 9. Sporazuma:Za lica koja su zapošljena na dan stupanja na snagu ovog sporazuma, rok utvrđen u stavu

2. počinje sa ovim danom.6. Uz član 17. Sporazuma:a) Ako prema stavu 1. treba da se primene nemački pravni propisi o osiguranju za slučaj

bolesti uživalac rente, jugoslovenski nosilac penzijskog osiguranja obustavlja od penzije dopri-nos za troškove osiguranja za slučaj bolesti u korist nosioca, koji je po nemačkim pravnim pro-pisima rentu odredio ili će je odrediti.

b) Ako prema stavu 4. treba da se primene nemački pravni propisi o zdravstvenom osigu-ranju za slučaj bolesti uživalaca renti, nadležan je onaj nosilac osiguranja za slučaj bolesti komeje osiguranik i poslednji put pripadao. Ako bi u tom slučaju bila nadležna opšta mesna bolesnič-ka blagajna ili pokrajinska bolesnička blagajna ili nijedan nosilac, lice pripada Opštoj mesnoj bo-lesničkoj blagajni Bad Godesberg.

7. Uz član 19. Sporazuma:Ako po nemačkim pravnim propisima primanje rente iz rentnog osiguranja utiče na visinu

davanja iz osiguranja za slučaj nesreće na poslu, isto dejstvo ima na primanje istovrsne penzijepo jugoslovenskim pravnim propisima.

8. Uz član 25 .Sporazuma:Kad prema jugoslovenskim pravnim propisima pravo na penziju postoji samo ako se uzme

u obzir stav 1. za njeno izračunavanje važi sledeće: Jugoslovenski nosilac obračunava pravo napenziju koja bi pripadala po unutrašnjim pravnim propisima koje on treba da primeni kad bi svevreme osiguranja koje se po nemačkim pravnim propisima uzima u obzir za izračunavanje ren-te takođe bilo vreme osiguranja koje se uzima u obzir u smislu unutrašnjih pravnih propisa ko-je jugoslovenski nosilac primenjuje. Jugoslovenski nosilac zatim obračunava onaj deo penzije,koji odgovara srazmeri između vremena osiguranja, uzetog u obzir po unutrašnjim pravnim pro-pisima, prema zbiru vremena osiguranja uzetog u obzir po pravnim propisima obeju država ugo-vornica.

9. Uz član 26. Sporazuma:Davanja u smislu stava 2. nisu ona koja se odobravaju prema pravnim propisima navede-

nim u članu 2. stav 1. broj 2) slova b) i v) Sporazuma.10. Uz član 30. Sporazuma:Ostala potraživanja u smislu stava 1. predstavljaju i prava na naknadu navedena u članu 35.

stav 1. Sporazuma.

SOCIJALNO PRAVO

393

11. Uz član 43. Sporazuma:Države ugovornice se slažu da će o prilagođavanju Sporazuma blagovremeno povesti

pregovore tako da bi sporazum o izmenama mogao stupiti na snagu najkasnije godinu da-na posle termina navedenog u stavu 2. prva rečenica. U slučaju da dodatni rok od godinudana ne bude dovoljan države ugovornice će obezbediti da za radnike koji ne potpadajupod ovaj sporazum, ne nastave prekid u plaćanju dodatka na decu.

12. a) Konvencija i Ugovor od 10. marta 1956. između Savezne Republike Nemačkei Federativne Narodne Republike Jugoslavije o regulisanju izvesnih potraživanja iz soci-jalnog osiguranja (u daljem tekstu: "Ugovor"), ukoliko Ugovor sadrži regulisanje za stanjanavedena u sledećem slovu b), ne važe kao sporazumi u smislu nemačkih pravnih propi-sa o rentama za strance; oni ne diraju u te pravne propise.

b) Nesreće na poslu (profesionalna oboljenja) i vreme osiguranja navedeni u članu 1.stav 1. slova b) ugovora, važe kao činjenična stanja nastala u jugoslovenskom socijalnomosiguranju, u smislu nemačkih pravnih propisa o rentama za strance. Za obračunavanjedavanja ona se tako ocenjuju kao da ugovor nije zaključen.

c) Ako je lice ili član porodice umrlog lica, navedeni u članu 1. stav 1. slovo b) ugo-vora, posle 1. januara 1956. godine ali pre stupanja na snagu ovog sporazuma, napustilostalno mesto stanovanja, na području Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, on-da za njih i u pogledu njihovih prava i očekivanih prava navedenih u ugovoru, važe slovaa) i b) sa dejstvom od dana napuštanja mesta stanovanja, ako je lice ili član porodice ta-kvog umrlog lica na dan podnošenja zahteva nemački državljanin.

13. Za primenu u tač. 12. ovog završnog protokola navedenog ugovora od 10. III1056. godine važi sledeće:

Očekivano pravo u smislu člana 1. Ugovora utvrđuje se samo prema osiguraniku.U potvrdu čega su opunomoćenici potpisali ovaj sporazum i stavili svoje pečate.Rađeno u Beogradu, dana 12. oktobra 1968. godine u četiri originala, dva na srpsko-

hrvatskom jeziku, a dva na nemačkom, pri čemu je svaki tekst jednako obavezan.

Za Socijalističku Federativnu Za Saveznu Republiku Nemačku,Republiku Jugoslaviju, P. Blachstein, s.r.

A. Polajnar, s.r.

SPORAZUM O IZMENI SPORAZUMA OD 12. OKTOBRA 1968. GODINEIZMEĐU SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJEI SAVEZNE REPUBLIKE NEMAČKE O SOCIJALNOM OBEZBEĐENjU

Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija i Savezna Republika Nemačka u željida postojeći Sporazum od 12. oktobra 1968. godine između obe države (u daljem tekstu:"Sporazum") koliko je moguće i potrebno prilagode zahtevima koji proističu iz razvoja unu-trašnjih pravnih propisa, saglasile su se kako sledi:

DR RAJKO KOSANOVIĆ

394

Član 1.(1) Član 6. stav 1. Sporazuma menja se i glasi:"(1) Ako radnik koga u jednoj državi ugovornici zapošljava preduzeće kome on

obično pripada, od toga preduzeća bude poslat u drugu državu ugovornicu, da bi tamo zaračun tog preduzeća obavio neki rad, onda za vreme zapošljenja na području druge drža-ve ugovornice i dalje važe pravni propisi prve države ugovornice tako kao da je još uvekzapošljen na njenom području."

(2) Posle člana 15. Sporazuma dodaje se član 15a"Član 15a(1) Za davanja u naturi koja se odobravaju članovima porodice osiguranika nemač-

kih nosilaca zdravstvenog osiguranja koji imaju prebivalište u Jugoslaviji i licima s pre-bivalištem u Jugoslaviji koja su osigurana prema članu 17. stav 4. kod nemačkih nosila-ca zdravstvenog osiguranja, važe u pogledu kruga članova porodice koje treba uzeti u ob-zir i u pogledu trajanja merodavni pravni propisi za Jugoslovenskog nosioca određenogu članu 15. stav 1.

Član 15. stav 3, ne primenjuje se na ova lica.(2) Stav 1. važi samo ukoliko se troškovi za davanja u naturi naknađuju u paušalnim

iznosima po porodici."

Član 2.Član 28 Sporazuma menja se kako sledi:1. St. 1. i 2 .glase:"(1) Lice koje je zaposleno na području jedne države ugovornice i podvrgnuto prav-

nim propisima te države, shodno sledećim stavovima, ima prema njenim pravnim propi-sima pravo na dodatak na decu koja prebivaju na području druge države ugovornice kaoda ta deca prebivaju na području prve države ugovornice. Prva rečenica važi i za lice ko-je posle prestanka radnog odnosa prima davanja u novcu iz zdravstvenog osiguranja zbogprivremene nesposobnosti za rad ili davanja iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti, uko-liko se primenjuju pravni propisi Savezne Republike Nemačke (novčana naknada u slu-čaju nezaposlenosti - Arbeitslosengeld) i ako to lice ima prebivalište na području prve dr-žave ugovornice.

(2) Strane ugovornice će nastojati da putem sporazuma ugovore visinu davanja ko-ja se pružaju deci koja žive u domovini. Ako se takav sporazum ne zaključi pravnosna-žno do kraja 1974. godine i ako je nemački nosilac nadležni nosilac za odobravanje do-datka na decu prema stavu 1, onda važe od 1. januara 1975. najviši iznosi koje je u tomtrenutku Savezna Republika Nemačka ugovorila sa drugim državama sa kojima ima ugo-vore o zapošljavanju radnika."

2. Dosadašnji st. 2. do 5. postaju st. 3. do 6.

Član 3.(1) Član 43. stav 2. Sporazuma i broj 11. Završnog protokola uz Sporazum ukidaju

se. (2) Stav 3. člana 43. Sporazuma postaje stav 2.

SOCIJALNO PRAVO

395

Član 4.Ovaj sporazum važi i za Land Berlin, ukoliko Vlada Savezne Republike Nemačke u ro-

ku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog sporazuma Vladi Socijalističke Federativ-ne Republike Jugoslavije ne da suprotnu izjavu.

Član 5.(1) Za ovaj sporazum potrebna je ratifikacija. Ratifikacioni instrumenti razmeniće se što

je moguće pre u Beogradu.(2) Ovaj sporazum stupa na snagu na dan razmene ratifikacionih instrumenata sa dej-

stvom od 1. januara 1975. godine.U potvrdu čega su opunomoćenici potpisali ovaj sporazum.

Rađeno dana 30. septembra 1974. godine u Bonu u dva originala, svaki na srpskohrvat-skom i nemačkom jeziku, pri čemu je svaki tekst jednako obavezan.

Za Socijalističku Federativnu Za Saveznu Republiku Nemačku,Republiku Jugoslaviju, Walter Gehlhoff, s.r.Todor Vujošević, s.r.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

396

POJMOVNIK

A

AGENCIJA ZA ZAPOŠLJAVANJE- osnivaju je pravna i fizička lica radi obavljanja poslo-va zapošljavanja, i to: 1. obaveštavanja o mogućnostima i uslovima zapošljavanja; 2. posredo-vanja u zapošljavanju u zemlji i inostranstvu; 3. profesionalne orijentacije i savetovanja o pla-niranju karijere i 4. sprovođenja pojedinih mera aktivne politike zapošljavanja, na osnovu ugo-vora sa Nacionalnom službom.

AKTIVNO STANOVNIŠTVO- osobe oba pola koje čine ponudu radne snage raspoložive zaproizvodnju dobara i usluga. Uključuje zaposlene i nezaposlene osobe za određeni period štose utvrđuje popisom.

ANKETA O RADNOJ SNAZI- istraživanje kojim se prikupljaju podaci o osnovnim karak-teristikama radne snage, na osnovu kojih se vrši procena ukupne radne snage u Srbiji. Glavnicilj ovog istraživanja jeste dobijanje podataka o tri osnovna, međusobno isključiva kontingen-ta stanovništva: zaposlena, nezaposlena i neaktivna lica. Ovim istraživanjem poklanja se poseb-na pažnja stanovništvu radno uzrasta (starog 15 – 64 godine), a dobijeni podaci koriste se zapraćenje, merenje i ocenjivanje ekonomskih i društvenih kretanja u Republici Srbiji.

Anketom se obuhvata oko 6.500 domaćinstava, što predstavlja 0,27% od ukupnog bro-ja domaćinstava u Republici Srbiji. Kolektivna domaćinstva nisu obuhvaćena (studentski iđački domovi, domovi za decu i omladinu ometenu u razvoju, domovi za socijalno ugroženudecu, domovi za penzionere, stare i iznemogle, domovi za odrasle invalide, manastiri, samosta-ni i slično).

Jedinica anketiranja je svaki član slučajno izabranog domaćinstva, a jedinica izbora je do-maćinstvo izabrano u uzorak.

Period posmatranja ovog istraživanja odnosi se na nedelju dana.Zaposlena lica, prema Anketi su lica koja su najmanje jedan sat u posmatranoj sed-

mici obavljala neki plaćeni posao (u novcu ili naturi), kao i lica koja su imala zaposlenje, ali ko-ja su u toj sedmici bila odsutna sa posla. U zaposlena lica, pored lica koja imaju zasnovan rad-ni odnos i rade u preduzeću, ustanovi ili u drugoj vrsti organizacije ili rade kao privatni pred-uzetnici, uključuju se i individualni poljoprivrednici, pomažući članovi u domaćinstvu, kao i li-ca koja su obavljala neki posao koji su samostalno pronašla i ugovorila (usmeno ili pismeno)bez zasnivanja radnog odnosa i kojima je taj rad predstavljao jedini izvor sredstava za život.Prema tome, u Anketi se ne uzima u obzir formalni status lica koje se anketira, nego se radnistatus tog lica određuje na osnovu stvarne aktivnosti koju je ono obavljalo u posmatranoj sed-mici.

397

Nezaposlena lica su lica koja u posmatranoj sedmici nisu obavljala ni jedan plaćeni po-sao, niti su imala posao sa kojeg su odsustvovala i na koji su mogla da se vrate nakon istekaodsustva, pod uslovom da su zadovoljavala sledeće kriterijume:

- da su u poslednje četiri sedmice preduzimala aktivne korake u cilju nalaženja posla ida su, ukoliko bi im posao bio ponuđen, bila u mogućnosti da počnu da rade u rokuod dve sedmice;

- da u poslednje četiri sedmice nisu aktivno tražila posao, jer su našla posao na kojemje trebalo da počnu da rade nakon isteka posmatrane sedmice, a najkasnije za tri me-seca.

Aktivno stanovništvo (radnu snagu) čine sva zaposlena i nezaposlena lica stara 15 i vi-še godina.

Neaktivno stanovništvo čine sva lica stara 15 i više godina koja nisu svrstana u aktivnostanovništvo.

Stanovništvo radnog uzrasta čine sva lica stara 15 i više godina (aktivno i neaktivnostanovništvo).

Potencijalno aktivno stanovništvo (potencijalna radna snaga) čine lica koja aktivnotraže posao, ali nisu u mogućnosti da odmah, odnosno u roku od dve sedmice počnu da rade,kao i lica koja su u mogućnosti da odmah počnu da rade, ali koja aktivno ne traže posao. Uovaj kontingent uključena su i tzv. “obeshrabrena lica”, tj. lica koja ne traže posao zato što suuverena da ga ne mogu naći, iako su u mogućnosti da odmah počnu da rade, ukoliko bi im po-sao bio ponuđen.

Stopa aktivnosti predstavlja procenat aktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu sta-rom 15 i više godina (stanovništvu radnog uzrasta).

Stopa zaposlenosti predstavlja procenat zaposlenih u ukupnom stanovništvu starom 15 iviše godina (stanovništvu radnog uzrasta).

Stopa nezaposlenosti predstavlja procenat nezaposlenih u ukupnom broju aktivnih sta-novnika ( ukupanom broju zaposlenih i nezaposlenih starijih od 15 godina).

Stopa neaktivnosti predstavlja procenat neaktivnog stanovništva u ukupnom stanovniš-tvu starom 15 i više godina (stanovništvu radnog uzrasta).

APSOLUTNA LINIJA SIROMAŠTVA- potrošnja neophodna za zadovoljavanje osnovnihživotnih potreba stanovništva. v. relativna linija siromaštva

B

BENEFICIRANI RADNI STAŽ- staž sa uvećanim trajanjem koji se priznaje osiguranicimaukoliko rade na izuzetno teškim i opasnim radnim mestima, što može negativno uticati na nji-hovo zdravlje ili imati za posledicu nemogućnost obavljanja profesionalne delatnosti nakon od-ređenog broja godina života.

BEVERIDŽOV MODEL FINANSIRANJA ZDRAVSTVENOG OSIGURANA- v. Siste-mi zdravstvene zaštite

BIZMARKOV MODEL FINANSIRANJA ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA- v. Siste-mi zdravstvene zaštite

DR RAJKO KOSANOVIĆ

398

BUDŽET.- sveobuhvatan plan prihoda i primanja i plan rashoda i izdataka, organizovan u dvaodvojena računa: a) račun prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imo-vine i rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine i b) račun finansiranja. Budžet jeosnovni dokument ekonomske politike Vlade. Budžet se sastoji iz opšteg dela i posebnog de-la.

Opšti deo budžeta obuhvata: 1) račun prihoda i rashoda i neto nabavku nefinansijske imo-vine (razlika prodaje i nabavke nefinansijske imovine); budžetski suficit, odnosno deficit; 2)ukupni fiskalni suficit, odnosno ukupni fiskalni deficit;3) račun finansiranja, odnosno predlogza korišćenje suficita, a u slučaju deficita - izvore za njegovo finansiranje iskazane i kvantifi-kovane pojedinačno po vrstama izvora; 4) pregled očekivanih sredstava iz razvojne pomoćiEvropske unije; 5) procenu neophodnih finansijskih sredstava za sufinansiranje razvojnih pro-grama finansiranih iz sredstava razvojne pomoći Evropske unije; 6) procenu ukupnog novogzaduženja, odnosno razduženja Republike Srbije u toku budžetske godine; 7) procenu ukup-nog iznosa novih garancija Republike Srbije tokom budžetske godine; 8) opis i procenu pore-skih rashoda po osnovu poreskih olakšica i umanjenih osnovica; 9) stalnu i tekuću budžetskurezervu.

Posebni deo budžeta iskazuje finansijske planove direktnih korisnika budžetskih sredsta-va, prema principu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.

Budžet se priprema i izvršava na osnovu sistema jedinstvene budžetske klasifikacije.Budžetska klasifikacija obuhvata ekonomsku klasifikaciju prihoda i primanja, ekonomsku kla-sifikaciju rashoda i izdataka, organizacionu klasifikaciju, funkcionalnu klasifikaciju, program-sku klasifikaciju i klasifikaciju prema izvorima finansiranja, pri čemu:

1) ekonomska klasifikacija prihoda i primanja iskazuje prihode i primanja na osnovupropisa ili ugovora koji određuju izvore prihoda, odnosno primanja;

2) ekonomska klasifikacija rashoda i izdataka iskazuje pojedinačna dobra i usluge i iz-vršena transferna plaćanja;

3) organizaciona klasifikacija iskazuje rashode i izdatke po korisnicima budžetskih sred-stava, sa raspodelom aproprijacija između korisnika;

4) funkcionalna klasifikacija iskazuje rashode i izdatke po funkcionalnoj nameni za od-ređenu oblast i nezavisna je od organizacije koja tu funkciju sprovodi;

5) programska klasifikacija iskazuje klasifikaciju programa korisnika budžetskih sred-stava;

6) klasifikacija rashoda i izdataka prema izvorima finansiranja iskazuje prihode i pri-manja, rashode i izdatke prema osnovu ostvarenja tih sredstava.

Budžetski suficit, odnosno deficit je razlika između ukupnog iznosa prihoda i primanjaostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i ukupnog iznosa rashoda i izdataka za na-bavku nefinansijske imovine.

Ukupni fiskalni suficit, odnosno ukupni fiskalni deficit je budžetski suficit, odnosno bu-džetski deficit korigovan za transakcije u imovini i obavezama koje su izvršene u cilju sprovo-đenja javnih politika; primanja ostvarena privatizacijom imaju tretman finansijske imovine iuključuju se u račun finansiranja; subvencije date u formi kredita, ili nabavke finansijske imo-vine smatraju se rashodima;

Zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije je akt kojim Narodna skupštinaza svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke

SOCIJALNO PRAVO

399

(uključujući sopstvene prihode i rashode iz sopstvenih prihoda korisnika sredstava budžeta Re-publike Srbije), finansijski rezultat budžeta Republike Srbije (budžetski deficit ili suficit) i ra-čun finansiranja.

Odluka o završnom računu budžeta lokalne vlasti je akt kojim skupština lokalne vla-sti za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdat-ke (uključujući sopstvene prihode i rashode iz sopstvenih prihoda korisnika sredstava budžetalokalne vlasti) i finansijski rezultat budžeta lokalne vlasti (budžetski deficit ili suficit) i računfinansiranja.

Odluka o završnom računu organizacije za obavezno socijalno osiguranje je akt ko-jim nadležni organ organizacije za obavezno socijalno osiguranje za svaku budžetsku godinuutvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke (uključujući sopstvene priho-de i rashode iz sopstvenih prihoda korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osi-guranje), finansijski rezultat organizacije za obavezno socijalno osiguranje (budžetski deficit ilisuficit) i račun finansiranja.

Programski deo budžeta je sastavni deo posebnog dela budžeta koji sadrži programe iaktivnosti korisnika budžetskih sredstava, koji se sprovode u cilju efikasnog upravljanja sred-stvima po predloženim programima, a koji doprinose ostvarenju strateških ciljeva u skladu saekonomskom politikom zemlje.

BUDŽETSKI SISTEM - čine budžet Republike Srbije, budžeti lokalne vlasti i finansijski pla-novi organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

C

CENTRALNI REGISTAR OBAVEZNOG SOCIJALNOG OSIGURANJA-javna službakoja obavlja poslove iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja koji se odnose na: 1) usposta-vljanje i vođenje Jedinstvene baze (elektronski vođena baza podataka o obveznicima doprino-sa za obavezno socijalno osiguranje i osiguranim licima u koju se podaci unose i čuvaju u skla-du sa zakonom); 2) registraciju osiguranika i osiguranih lica; 3) dodeljivanje jedinstvenog bro-ja (jedinstveni, slučajno izabrani broj koji dodeljuje Centralni registar obaveznog socijalnogosiguranja za potrebe obaveznog socijalnog osiguranja obveznicima doprinosa i osiguranim li-cima); 4) evidenciju registrovanih obveznika doprinosa, na osnovu podataka preuzetih od or-gana i organizacija nadležnih za registraciju (organi i organizacije nadležni za registraciju prav-nih i fizičkih lica jesu: Agencija za privredne registre, Privredni sud, advokatska komora i dru-gi organi ili organizacije nadležni za upis u odgovarajući registar lica koja obavljaju određenudelatnost); 5) evidenciju o osnovicama doprinosa i uplaćenim doprinosima za obavezno soci-jalno osiguranje po svim osnovama i periodima na koje se te uplate odnose; 6) evidentiranjeobrađenih podataka o obračunatim i naplaćenim doprinosima za obavezno socijalno osigura-nje po poslodavcu, odnosno isplatiocu prihoda na mesečnom nivou; 7) kontrolu podataka o ob-računatim i naplaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po osiguraniku po svimosnovama prilikom svake isplate; 8) evidentiranje obrađenih podataka o obračunatim i napla-ćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po osiguraniku na mesečnom nivou; 9)usaglašavanje podataka o obveznicima doprinosa i osiguranim licima kojima raspolažu Pore-ska uprava, organizacije za obavezno socijalno osiguranje i drugi organi i organizacije; 10)

DR RAJKO KOSANOVIĆ

400

kompleksnu i sveobuhvatnu analizu unetih i obrađenih podataka u rokovima predviđenim za-konom i ukazivanje nadležnim organima na uočene nepravilnosti; 11) obezbeđivanje tehničkihuslova za međusobno povezivanje i usklađivanje rada subjekata povezanih u sistem Central-nog registra u vezi sa dostavljanjem podataka; 12) obezbeđivanje elektronske povezanosti sadrugim registrima i bazama podataka koje se vode u Republici Srbiji, a imaju značaja za obve-znike doprinosa i osigurana lica i druge poslove vezane za uspostavljanje i vođenje Jedinstve-ne baze.

Organi Centralnog registra su: upravni odbor i direktor.

D

DELATNOST SOCIJALNE ZAŠTITE- organizovane mere i aktivnosti na stvaranju uslovaza ostvarivanje zaštitne funkcije porodice, uslova za samostalan život i rad lica koja se nalazeu stanju socijalne potrebe, ili za njihovo aktiviranje u skladu sa sposobnostima, obezbeđivanjesredstava za život materijalno neobezbeđenim za rad nesposobnim građanima i drugim građa-nima koji su u stanju socijalne potrebe, kao i obezbeđivanje drugih oblika socijalne zaštite.

DOBROVOLJNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE- osiguranje od nastanka rizika plaća-nja učešća u troškovima zdravstvene zaštite u skladu sa zakonom, osiguranje građana koji ni-su obavezno osigurani po zakonu odnosno koji se nisu uključili u obavezno zdravstveno osi-guranje, kao i osiguranje na veći obim i standard i druge vrste prava iz zdravstvenog osigura-nja.

Vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja su:1) paralelno zdravstveno osiguranje - osiguranje kojim se pokrivaju troškovi zdravstve-

ne zaštite koji nastaju kada osiguranik ostvaruje zdravstvenu zaštitu koja je obuhvaćena oba-veznim zdravstvenim osiguranjem na način i po postupku koji su drukčiji od načina i postup-ka ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja koji je propisan zakonom kojimse uređuje zdravstveno osiguranje i propisima donetim za sprovođenje tog zakona;

2) dodatno zdravstveno osiguranje - osiguranje kojim se pokrivaju troškovi zdravstve-nih usluga, lekova, medicinsko-tehničkih pomagala, odnosno novčanih naknada koji nisu obu-hvaćeni pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno osiguranje na veći sadržaj,obim i standard prava, kao i iznos novčanih naknada obuhvaćenih obaveznim zdravstvenimosiguranjem;

3) privatno zdravstveno osiguranje - osiguranje lica koja nisu obuhvaćena obaveznimzdravstvenim osiguranjem ili koja se nisu uključila u obavezno zdravstveno osiguranje, za po-krivanje troškova za vrstu, sadržaj, obim i standard prava koja se ugovaraju sa davaocem osi-guranja.

DOBROVOLJNI PENZIJSKI FOND- institucija kolektivnog investiranja u okviru koje seprikuplja i ulaže penzijski doprinos u različite vrste imovine sa ciljem- ostvarenja prihoda ismanjenja rizika ulaganja.

Dobrovoljni penzijski fond nema svojstvo pravnog lica, a njime upravlja društvo za upra-vljanje dobrovoljnim penzijskim fondom.

SOCIJALNO PRAVO

401

DOPRINOSI- vrsta fiskalnog javnog prihoda koga karakteriše protivnaknada, odnosno odre-đena korist koja se pruža obvezniku ukoliko se ispune zakonom propisani uslovi. Doprinosi uRepublici Srbiji su:

1) za penzijsko i invalidsko osiguranje:(1) doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje;(2) dodatni doprinos za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem u skladu

sa zakonom;(3) doprinos za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu i

profesionalne bolesti u slučajevima utvrđenim zakonom.2) za zdravstveno osiguranje:

(1) doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje;(2) doprinos za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti u slučajevima utvrđenim

zakonom;3) za osiguranje za slučaj nezaposlenosti – doprinos za obavezno osiguranje za slu-

čaj nezaposlenosti.

DOPRINOS IZ OSNOVICE- iznos doprinosa koji obračunava, obustavlja i plaća poslodavac,odnosno drugi isplatilac prihoda u ime i u korist osiguranika.

DOPRINOS NA OSNOVICU- iznos doprinosa koji obračunava i plaća poslodavac, odnosnodrugi isplatilac prihoda u svoje ime, a u korist osiguranika ili osiguranik koji sam za sebe pla-ća doprinos;

DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE DOBROVOLJNIM PENZIJSKIM FONDOM- privred-no društvo, osnovano isključivo kao zatvoreno akcionarsko društvo, koje organizuje i upra-vlja dobrovoljnim penzijskim fondovima. Njega mogu osnovati domaća i strana fizička ipravna lica, s tim što pravna i fizička lica mogu biti akcionari u samo jednom društvu za upra-vljanje.

Domaće pravno lice sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom ili drugo sanjim povezano lice, izuzev banke i društva za osiguranje sa većinskim državnim, odnosnodruštvenim kapitalom, ne može biti osnivač društva za upravljanje.

E

EKONOMSKA POLITIKA- skup instrumenata, mera i mehanizama koje preduzimajuosnovni subjekti ekonomske politike (vlada i centralna banka) da bi ostvarili ekonomske cilje-ve, kao što su: rast društvenog proizvoda, niska stopa inflacije, budžetska ravnoteža i drugi ci-ljevi.

ERANE- organizacije u Antičkoj Grčkoj koje su pomagale bolesne, nemoćne i porodice umr-lih, na predlog svojih članova.

EVAZIJA POREZA- izbegavanje plaćanja poreza. Razlozi za evaziju poreza mogu biti: visi-na poreskog tretmana, poreski oblik, shvatanje o pravičnosti poreza, namena trošenja prikuplje-nih sredstava i drugi razlozi.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

402

EVROPSKA SOCIJALNA POVELJA- usvojena je 1961. godine u Torinu, a stupila jena snagu 1965. godine, pošto je izvršeno pet ratifikacija, što je ovom Poveljom predvi-đen uslov za njeno stupanje na snagu. Ona ustanovljava prava i slobode, te uspostavljamehanizme kojima se garantuje njihovo poštovanje od strane država – ugovornih strana.

Evropska socijalna povelja (revidirana), odnosno Revidirana evropska socijalnapovelja ili Izmenjena evropska socijalna , usvojena je 1996. godine, stupila je na snagu1999. godine, nakon izvršene tri ratifikacije, što je ovom Poveljom predviđen uslov zanjeno stupanje na snagu.

Povelja predstavlja dopunu Evropske konvencije o ljudskim pravima (Konvencija zazaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda) i popularno se smatra svojevrsnim “Socijalnimustavom” Saveta Evrope.

F

FINANSIJSKI PLAN- akt direktnog ili indirektnog korisnika budžetskih sredstava, kaoi akt organizacije za obavezno socijalno osiguranje, koji uključuje i finansijske planoveindirektnih korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, izrađen naosnovu uputstva za pripremu budžeta, u skladu sa smernicama za izradu srednjoročnihplanova i projekcijama srednjoročnog okvira rashoda predviđenih Memorandumom obudžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici, koji sadrži procenu obima prihoda i primanja iobim rashoda i izdataka za period od jedne ili tri godine.

FINANSIJSKI SEKTOR- čine ga tri podsektora: 1. centralne bankarske vlasti; 2. osta-le monetarne institucije ( obračunske, klirinške, depozitne, regionalne i lokalne banke,kreditne zadruge, banke za štednju, poštanske štedionice, hipotekarne banke, društva zastambenu izgradnju i sl.); 3. preduzeća za osiguranje života, osiguranje od nezgoda iautonomni penzioni fondovi (bez fondova socijalnog osiguranja) i sl.

FONDOVI- finansijske institucije, po pravilu mimo budžeta, koje raspolažu izdvojenimsredstvima za posebne namene. Fondovi imaju stabilne izvore sredstava, koja su namen-skog karaktera (na primer, fondovi organizacija socijalnog osiguranja).

FUNDIRANI SISTEMI FINANSIRANJA PENZIJSKOG OSIGURANjA v. Pay-as-you-go (PAYG) sistem finansiranja penzijskog osiguranja.

G

GODIŠNJI LIČNI KOEFICIJENT- odnos ukupne zarade osiguranika, tj.osnovi-ce osiguranja (po našim propisima počev od 1. januara 1970. godine), za svaku kalen-darsku godinu i prosečne godišnje zarade u Republici za istu kalendarsku godinu. Koe-ficijent se koristi za izračunavanje penzije konkretnog osiguranika.

SOCIJALNO PRAVO

403

I

INVESTICIONA JEDINICA- srazmerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini Fonda.Uplaćeni penzijski doprinosi se konvertuju (pretvaraju) u investicione jedinice.

Početna vrednost investicione jedinice obično je 1.000,00 dinara.

J

JAVNA SREDSTVA I NJIHOVI KORISNICI-Javna sredstva su sredstva na raspolaganju i pod kontrolom Republike Srbije, lokalne

vlasti i organizacija za obavezno socijalno osiguranje.Korisnici javnih sredstava su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisni-

ci sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i javna preduzeća osnovana od stra-ne Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, pravna lica osnovana od strane tih javnih predu-zeća, pravna lica nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirekt-nu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, kao i dru-ga pravna lica u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnih prihoda.

Korisnici budžetskih sredstava su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava Re-publike Srbije, odnosno lokalne vlasti;

Direktni korisnici budžetskih sredstava su organi i organizacije Republike Srbije, od-nosno organi i službe lokalne vlasti;

Indirektni korisnici budžetskih sredstava jesu: pravosudni organi, budžetski fondovi;mesne zajednice; javna preduzeća, fondovi i direkcije osnovani od strane lokalne vlasti koji sefinansiraju iz javnih prihoda čija je namena utvrđena posebnim zakonom; ustanove osnovaneod strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, nad kojima osnivač, preko direktnih kori-snika budžetskih sredstava, vrši zakonom utvrđena prava u pogledu upravljanja i finansiranja;

Korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje su organizacije zaobavezno socijalno osiguranje i korisnici sredstava Republičkog zavoda za zdravstveno osigu-ranje (zdravstvene i apotekarske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno lokalnavlast).

JAVNI PRIHODI.- prihodi ostvareni obaveznim plaćanjima poreskih obveznika; prihodi di-rektnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava i sredstava organizacija za obavezno soci-jalno osiguranje; pojedini javni prihodi mogu se, u skladu sa zakonom, u celini ili delimično,iskazati kao namenski prihodi.

Namenski prihodi su javni prihodi čije je korišćenje i namena utvrđena zakonom.Poreski prihodi su vrsta javnih prihoda koje država prikuplja obaveznim plaćanjima po-

reskih obveznika bez obaveze izvršenja specijalne usluge zauzvrat.Neporeski prihodi su vrsta javnih prihoda koje država prikuplja obaveznim plaćanjima

pravnih ili fizičkih lica, sa obavezom izvršenja specijalne usluge tim licima; neporeski prihodiobuhvataju i kazne i penale.

Javni prihodi su: 1) porezi; 2) doprinosi za obavezno socijalno osiguranje; 3) naknade zakorišćenje dobara od opšteg interesa; 4) takse; 5) samodoprinos; 6) donacije i transferi; 7) osta-li javni prihodi.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

404

Primanja države su: 1) primanja od prodaje nefinansijske imovine; 2) primanja od zadu-živanja; 3) primanja od prodaje finansijske imovine, i to: (1) primljene otplate glavnice datihzajmova, (2) primanja od prodaje hartija od vrednosti, (3) primanja od prodaje akcija i udela idruga primanjnja utvrđena zakonom.

Zakonom se mogu uvestisledeći porezi: 1) porez na dodatu vrednost; 2) akcize; 3) porezna dohodak građana; 4) porez na dobit preduzeća; 5) porez na imovinu; 6) porez na nasleđe ipoklon; 7) porez na prenos apsolutnih prava; 8) porez na upotrebu, držanje i nošenje određe-nih dobara; 9) porez na međunarodnu trgovinu i transakcije; 10) drugi porez, u skladu sa po-sebnim zakonom.

Zakonom se mogu uvesti sledeće takse: 1) administrativne; 2) sudske; 3) komunalne; 4)registracione; 5) boravišna; 6) za posebne proizvode i aktivnosti.

Zakonom se mogu uvesti sledeće naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa: 1)naknade za vode; 2) naknade za šume; 3) naknade za puteve; 4) naknade za zemljište;5) na-knada za ribarska područja; 6) naknada za korišćenje turističkog prostora; 7) naknada za ko-rišćenje prirodnog lekovitog faktora; 8) naknada za korišćenje mineralnih sirovina; 9) naknadeza zaštitu životne sredine; 10) naknada za korišćenje vazduhoplovnog prostora; 11) naknadaza korišćenje radio frekvencija i tv kanala; 12) turistička naknada; 13) druge naknade, u skla-du sa posebnim zakonom.

Zakonom se uvode doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, i to za: 1) penzijsko iinvalidsko osiguranje; 2) zdravstveno osiguranje; 3) osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Ostalim javnim prihodima smatraju se: 1) prihodi od kamata; 2) prihodi od davanja uzakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini; 3) prihodi oddavanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini autonomnepokrajine i jedinice lokalne samouprave; 4) prihodi koje svojom aktivnošću ostvare organi i or-ganizacije Republike Srbije, odnosno organi, organizacije i službe lokalne vlasti; 5) prihodi odnovčanih kazni izrečenih u krivičnom, prekršajnom i drugom postupku koji se vodi pred dr-žavnim organom i oduzeta imovinska korist u tom postupku; 6) prihodi od novčanih kazni iz-rečenih u prekršajnom postupku za prekršaje propisane aktom skupštine lokalne vlasti i odu-zeta imovinska korist u tom postupku; 7) koncesiona naknada; 8) drugi javni prihodi utvrđenizakonom.

Primanjima od prodaje nefinansijske imovine smatraju se: 1) primanja od prodaje ne-pokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini; 2) primanja od prodaje nepokretnosti i pokret-nih stvari u svojini autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; 3) primanja od proda-je ostalih osnovnih sredstava; 4) primanja od prodaje robnih rezervi; 5) primanja od prodajedragocenosti; 6) primanja od prodaje prirodne imovine i druga primanja utvrđena zakonom.

Primanjima od zaduživanja i prodaje finansijske imovine smatraju se: 1) primanja odzaduživanja na domaćem tržištu; 2) primanja od zaduživanja na inostranom tržištu; 3) prima-nja od prodaje finansijske imovine na domaćem tržištu; 4) primanja od prodaje finansijskeimovine na inostranom tržištu i 5) druga primanja utvrđena zakonom.

JAVNI RASHODI- rashodi za robe, usluge i druga davanja koje država obezbeđuje bez di-rektne i neposredne nadoknade. U javne rashode spadaju rashodi za: državnu upravu, unutraš-nju i spoljnu bezbednost, sudstvo, tužilaštvo, pravobranilaštvo, obrazovanje, kulturu, fizičkukulturu, nauku, ekonomske intervencije i investicije, socijalnu sigurnost i drigi rashodi.

SOCIJALNO PRAVO

405

Javni rashodi su: 1) rashodi za zaposlene; 2) rashodi za robe i usluge; 3) amortizacija iupotreba sredstava za rad; 4) otplate kamata i pratećih troškova zaduživanja; 5) subvencije; 6)dotacije i transferi; 7) obavezno socijalno osiguranje i socijalna zaštita; 8) ostali rashodi (pore-zi, obavezne takse, novčane kazne, penali i dr.).

Izdaci države su: 1) izdaci za nabavku nefinansijske imovine; 2) izdaci za otplatu glav-nice; 3) izdaci za nabavku finansijske imovine.

JAVNO ZDRAVLJE- društveno delovanje kojim se teži poboljšanju zdravlja, produženju ži-vota i poboljšanju kvaliteta života ukupnog stanovništva, a putem promovisanja zdravlja, pre-vencije bolesti i drugih oblika.

Javnozdravstvena politika podrazumeva procedure kojima se definišu prioriteti i para-metri za akciju kao odgovor na zdravstvene potrebe, kao i raspoloživi resursi, sa osnovnom svr-hom da se ustanovi pravac razvoja zdravstvene zaštite, strategije, ciljevi, prioriteti i sredstva,kao i sopstveni mehanizam evaluacije u ostvarivanju prioriteta u zdravstvenoj zaštiti.

K

KONTROLA OBRAČUNA I PLAĆANjA DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJAL-NO OSIGURANjE- u Republici Srbiji, u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskojadministraciji, od 1. januara 2003. godine, vrši je Poreska uprava.

L

LIČNI BOD- v. Visina starosne i invalidske penzije

LIČNI KOEFICIJENT- v. Visina starosne i invalidske penzije

LINIJA SIROMAŠTVA- odgovarajući nivo dohodka i svi oni čiji je dohodak manji, smatra-ju se siromašnima. Jedan dolar dnevno uzima se kao apsolutna linija siromaštva. Relativna li-nija siromaštva definiše se kao određeni procenat prosečnog dohodka: od 25% do 100%. Dabi linija siromaštva bila uporediva za različite zemlje, izražava se dolarima jednake kupovnesnage ( za zemlje u tranziciji iznosi 4 USD PPP). Za potrebe merenja siromaštva u RepubliciSrbiji koriste se apsolutna i relativna linija siromaštva izračunate na osnovu agregata potrošnjeiz Ankete o potrošnji domaćinstva (APD), koju redovno sprovodi Republički zavod za statisti-ku na osnovu preporuke Eurostata i Međunarodne organizacije rada (ILO). Za utvrđivanje ap-solutne linije sitomaštva koriste se dva metoda.

Metod 1 (Nutricionistička korpa):Apsolutna linija siromaštva definiše se na osnovu linije hrane (minimalna potrošačka kor-

pa hrane, odnosno nutricionistički minimum od 2288 kilokalorija dnevno, izračunata na osno-vu strukture potrošnje domaćinstava iz prva četiri decila), koja je uvećana za iznos ostalih iz-dataka u koje spadaju odeća i obuća, stanovanje, zdravstvo, obrazovanje, transport, rekreacijai kultura i izdaci za ostala dobra i usluge, imputirana renta i izdaci za trajna dobra nisu uklju-čeni u analizu.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

406

Ovako definisana linija siromaštva je računata za svaku godinu posebno iz anketnog ma-terijala (APD).

Metod 2 (Indeks potrošačkih cena – CPI):Apsolutna linija siromaštva izračunata prema Metodu 1 (nutricionistička korpa) u 2006.

godini, koja se uvećava za odgovarajući iznos inflacije (Indeks potrošačkih cena) za svaku go-dinu. Siromaštvo u Republici Srbiji analizirano je korišćenjem metoda 2 (indeks potrošačkihcena – CPI) po striktnim preporukama Svetske banke, kako bi se mogli pratiti trendovi od2006. godine.

Podaci Ankete o potršnji domaćinstva za 2009. godinu pokazuju da je ispod apsolutne li-nije siromaštva u 2009. godini živelo 6,9% stanovnika Republike Srbije.

Po Anketi o potrošnji domaćinstva 2009. godine, siromašna su bila sva domaćinstva u ko-jima je potrošnja bila ispod 8.022 dinara po potrošačkoj jedinici.

Nakon pada broja siromašnih u periodu 2006/2008. godina, u 2009. godini ponovo bele-žimo porast broja siromašnih.

Relativna linija siromaštva, koja se određuje kao 60% medijane lične potrošnje po potro-šačkoj jedinici, pokazuje da je u Srbiji bilo siromašno 13,6% stanovništva, linija siromaštva iz-nosila je 9583 dinara mesečno po potrošačkoj jedinici.

M

MATIČNA EVIDENCIJE- sadrži podatke o osiguranicima, obveznicima uplate doprinosa ikorisnicima prava po osnovu obaveznog penzijsko-invalidskog osigueanja.

MODELI FINANSIRANJA ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA- posmatrano sa aspektameđusobnih odnosa tri osnovna učesnika u sistemu zdravstvene zaštite i to: korisnika zdrav-stvenih usluga (stanovništvo obuhvaćeno zdravstvenim osiguranjem), davalaca zdravstvenihusluga (zdravstvene ustanove) i posrednika u pružanju zdravstvenih usluga (predstavnici orga-na vlasti i osiguravajuće agencije), može se govoriti o četiri modela finansiranja zdravstvenezaštite, i to su:

1) Model nadokade troškova korisnicima;2) Model ugovaranja usluga između osiguranja i davalaca usluga u zdravstvu;3) Model integracije osiguranja sa zdravstvenom službom;4) Mešoviti modeli.Suština modela nadoknade troškova korisnicima, ili modela refundiranja, sastoji se u to-

me da korisnici zdravstvene zaštite neposredno plaćaju davaocima puni iznos cene usluga, stim da im osiguranje te troškove delimično ili u punom iznosu nadoknađuje. Zdravstveno osi-guranje korisnicima zdravstvene zaštite nadoknađuje troškove samo onih usluga koje su sadr-žane u programu osiguranja.

Model ugovaranja, kao što i sam naziv govori, pretpostavlja postojanje ugovornog odno-sa između davalaca zdravstvenih usluga, s jedne strane i posrednika, odnosno države ili orga-nizacije zdravstvenog osiguranja, s druge strane. Ugovorom se preciziraju sva najvažnija pita-nja.

Kod modela integracije osiguranja za zdravstvenom službom, finansiranja zdravstvenezaštite postoji integrcija izmđu posrednika i davalaca, odnosno onih koji plaćaju zdravstvene

SOCIJALNO PRAVO

407

usluge sa onima koji te usluge pružaju. Kao glavni osiguravač i najveći dalac zdravstvenihusluga pojavljuje se država.

Finansiranje zdravstvene zaštite u razvijeni zemljama retko počiva na „čistim“ modelima,već uglavnom zastupljeni su mešoviti modeli. Međutim, u slučaju primene mešovitih modelauglavnom jedan model finansiranja domininra.

N

NACIONALNA SLUŽBA ZA ZAPOŠLJAVANJE- obavlja poslove zapošljavanja, osigura-nja za slučaj nezaposlenosti, ostvarivanje prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti i drugihprava u skladu sa zakonom i vođenje evidencija u oblasti zapošljavanja. Pored navedenih po-slova obavlja i stručno-organizacione, upravne, ekonomsko-finansijske i druge opšte poslove uoblasti zapošljavanja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Nacionalna služba za zapošljavanjeje pravno lice, sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje. Radi obavljanja po-slova u Nacionalnoj službi za zapošljavanje obrazovani su Pokrajinska služba, filijale i drugeunutrašnje jedinice utvrđene opštim aktom Nacionalne službe. Organi Nacionalne službe za za-pošljavanje su upravni odbor i direktor. Prihod Nacionalne službe za zapošljavanje čine sred-stva: 1. doprinosa za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti; 2. iz budžeta Republike Sr-bije; 3. ostvarena ulaganjem kapitala; 4. domaćih i inostranih kredita, u skladu sa zakonom; 5.poklona, donacija i legata i 6. druga sredstva ostvarena u skladu sa zakonom.

NEFORMALNA EKONOMIJA- v. Siva ekonomija

O

OBAVEZNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE- zdravstveno osiguranje kojim se zaposle-nima i drugim građanima obuhvaćenim obaveznim zdravstvenim osiguranjem obezbeđujupravo na zdravstvenu zaštitu i pravo na novčane naknade za slučajeve utvrđene zakonom

Obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata:1) osiguranje za slučaj bolesti i povrede van rada;2) osiguranje za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti.

OBAVEZNO OSIGURANJE ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI- deo sistema obaveznogsocijalnog osiguranja građana kojim se obezbeđuju prava za slučaj nezaposlenosti na načelimaobaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti.

Obaveznim osiguranjem obezbeđuju se prava za slučaj nezaposlenosti, i to: 1. novčananaknada; 2. zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje u skladu sa zakonom i3. druga prava u skladu sa zakonom.

ODLUKA O BUDŽETU - odluka kojom se procenjuju prihodi i primanja, te utvrđuju rasho-di i izdaci za jednu ili tri godine, a donosi ga skupština autonomne pokrajine, odnosno skupšti-na opštine, odnosno grada ili grada Beograda (u daljem tekstu: skupština lokalne vlasti); sadr-ži i odredbe bitne za izvršenje te odluke; u slučaju kad se budžet donosi za tri godine prihodi iprimanja, rashodi i izdaci iskazuju se za svaku godinu posebno.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

408

OPŠTI BOD- v. Visina starosne i invalidske penzije

ORGANIZACIJE OBAVEZNOG SOCIJALNOG OSIGURANJA- organizacije za obave-zno penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposle-nosti.

OSGURANA LICA U ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU- osiguranici i članovi njihovihporodica, kojima se u skladu sa zakonom i propisima donetim za sprovođenje zakona obezbe-đuju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuju se i drugim licima koja su osi-gurana za određene slučajeve, u skladu sa zakonom.

P

PARTICIPACIJA U ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU-novčani iznos do punog iznosacene zdravstvene usluge koji plaća osigurano lice koje koristi zdravstvenu uslugu, odnosno le-kove, ako zakonom nije drukčije određeno, odnosno koji plaća pravno lice koje osiguranom li-cu obezbeđuje dobrovoljno zdravstveno osiguranje.

PAY-AS-YOU-GO (PAYG) SISTEM FINANSIRANjA PENZIJSKOG OSIGURANJA-sistem tekućeg usklađivanja prihoda sa rashodima penzijskog osiguranja. Sistem finansiranjapenzijskog i invalidskog osiguranja iz tekućih doprinosa. Uplatama doprinosa za penzijsko osi-guranje sadašnje zaposlenih finansiraju se penzije sadašnjih penzionera. Sadašnje zaposleni nataj način stiču pravo da njihove penzije budu finansirane iz doprinosa buduđih generacija, ko-je će tada biti zaposlene. Kod ovog sistema finansiranja prava iz penzijskog i invalidskog osi-guranja bitan je odnos između broja zaposlenih i broja penionera ( problemi u finanasiranju na-staju kada broj zaposlenih na jednog penzionera bude manji od tri, a u Srbiji na jednog penzi-onera u 2009. godini prosečno su bila 1,4 zaposlena). Penzijski fondovi koji se bazraju naPAYG sistemu nisu fondovi u pravom smislu, već više predstavljaju vrstu prolaznih računa ko-ji se periodično pune uplatama sredstava prikupljenim od doprinosa za obavezno penzijsko-in-validsko osiguranje i przne isplatama penzija.

Za razliku od PAYG sistema, postoje fundirani sistemi kod kojih se prikupljeni doprino-si investiraju na tržištu kapitala.

PAYG sistemima po pravilu upravlja država, dok je ja fundirane sisteme karakterističnoprivatno upravljanje. Međutim, postoje i fundirani sistemi kojima upravlja država.

PENZIJSKI PLAN- ugovor zaključen između organizatora (poslodavca, udruženja poslo-davaca, profesionalnog udruženja ili sindikata) i društva za upravljanje, a na osnovu koga seorganizator obavezuje da uplaćuje penzijski doprinos u korist svojih zaposlenih i da plaća na-knadu za usluge društvu za upravljanje, a društvo za upravljanje obavezuje se da ulaže priku-pljena novčana sredstva i omogući povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima člano-vima plana. Poslodavac može organizovati penzijski plan samo za svoje zaposlene. Organiza-tor koji organizuje penzijski plan ne može biti povezano lice sa društvom za upravljanje. Vi-še organizatora može organizovati ili pristupiti jednom penzijskom planu.

SOCIJALNO PRAVO

409

PENZIJSKI PLANOVI SA DEFINISANIM DOPRINOSIMA- planovi penzijskog osigu-ranja koji određuju doprinose penzijskom fondu koje će uplaćivati zaposleni i poslodavac(engl. ,,defined contribution plans”). Od iznosa akumuliranih sredstava doprinosa i prinosa nainvestirana sredstva doprinosa zavisi iznos penzijske nadoknade.

PENZIJSKI PLANOVI SA DEFINISANIM PENZIJSKIM NADOKNADAMA- planovipenzijskog osiguranja u okviru kojih se unapred definiše visina penzijske nadoknade na osno-vu zarade zaposlenog i dužine radnog staža (engl. ,, defined benefit plans”).

PENZIJSKI SISTEMI- mogu se klasifikovati prema tri osnivna kriterijuma, i to: a) premakriterijumu tipa vlasništva, b) prema kriterijumu načina finansiranja i v) prema kriteriju-mu načina određivanja penzie.

1) Prema tipu vlasništva, penzijski sistemi mogu se klasifikovati na : a) javne (državne)sisteme i b) privatne sisteme.

2) Prema načinu finansiranja, razlikujemo penzijske sisteme: a) koji se finansiraju iz te-kućih prihoda, odnosno PAYG (pay-as-you- go) sisteme i b) fundirane penzijske sisteme.

3) Prema načinu određivanja penzije, razlikujemo penzijske sisteme zasnovane na: a)propisanoj isplati ili b) na propisanom doprinosu.

Metod propisane isplate karakterističan je za javne (državne) penzijske sisteme, zasnova-ne na finansiranju iz tekućih prihoda (PAYG sistem), a metod propisanog doprinosa za privat-ne penzijske sisteme sa fundiranim fondovima.

PORESKI PRIHODI- vrsta javnih prihoda koje država prikuplja obaveznim plaćanjima po-reskih obveznika bez obaveze izvršenja specijalne usluge zauzvrat;

Neporeski prihodi su vrsta javnih prihoda koje država prikuplja obaveznim plaćanjimapravnih ili fizičkih lica, sa obavezom izvršenja specijalne usluge tim licima; neporeski prihodiobuhvataju i kazne i penale.

PORESKI RASHODI .- olakšice i oslobođenja od standardne poreske strukture, koji uma-njuju iznos naplaćenih prihoda i koji se mogu uvoditi samo zakonima kojima se uvodi odgo-varajući porez.

PRAVA IZ PENZIJSKOG I INVALIDSKOG OSIGURANJA- su:1) za slučaj starosti – pravo na starosnu penziju;2) za slučaj invalidnosti – pravo na invalidsku penziju;3) za slučaj smrti:

(1) pravo na porodičnu penziju;(2) pravo na naknadu pogrebnih troškova;

4) za slučaj telesnog oštećenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bo-lešću – pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje.

5) za slučaj potrebeza pmoć i negom drugog lica- pravo na novčanu naknadu za pomoći negu drugog lica.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

410

PRAVA U SOCIJALNOJ ZAŠTITI I SOCIJALNOJ SOGURNOSTI- u Republici Srbiji su:1) Materijalno obezbeđenje;2) Dodatak za pomoć i negu drugog lica;3) Pomoć za osposobljavanje za rad;4) Pomoć u kući, dnevni boravak, privremeni smeštaj u prihvatilište i prihvatnu stanicu,

smeštaj u ustanovu ili smeštaj u drugu porodicu;5) Usluge socijalnog rada;6) Oprema korisnika za smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ili drugu porodicu;7) Jednokratne pomoći.

PRAVO NA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU- koje se obezbeđuje obaveznim zdravstvenim osi-guranjem obuhvata:

1) mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti;2) preglede i lečenje žena u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoće, porođa-

ja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja;3) preglede i lečenje u slučaju bolesti i povrede;4) preglede i lečenje bolesti usta i zuba;5) medicinsku rehabilitciju u slučaju bolesti i povrede;6) lekove i medicinska sredstva;7) proteze, ortoze i druga pomagala za kretanje, stajanje i sedenje, pomagala za vid, sluh,

govor, stomatološke nadoknade, kao i druga pomagala.

PRIVATIZACIJA- pretvaranje državne/društvene u privatnu svojinu. Očekivano povećanjeefikasnosti preduzeća u uslovima privatne svojine osnovni je ekonomski razlog privatizacije.

Modeli privatizacije u Republici Srbiji su:1. prodaja kapitala;2. prenos kapitala bez naknade.Prodaja kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije sprovodi se putem sledećih me-

toda:a) javnog tendera;b) javne aukcije.Prenos kapitala bez naknade obavlja se posle sprovedene prodaje kapitala, i to:a) prenosom akcija zaposlenima;b) prenosom akcija građanima.

R

RAD NA CRNO v. Siva ekonomija

RADNO PRAVO – pravne norme kojima se regulišu osnovna prava i obaveze radnika na ra-du, kao i međusobni odnosi radnika i poslodavaca koji nastaju iz radnih odnosa. Osnovni prav-ni instituti radnog prava su: zasnivanje i prestanak radnog odnosa, kolektivno ugovaranje, zaš-tita na radu, radno vreme, odmori i odsustva radnika i dr. Radno pravo sadrži i pravne normekojima se regulišu prava po osnovu rada u oblati zdtravstvenog i pezijskog i invalidskog osi-guranja.

SOCIJALNO PRAVO

411

RELATIVNA LINIJA SIROMAŠTVA- definiše siromaštvo u odnosu na nacionalni nivo ži-votnog standarda i određena je kao 60% medijane prosečne potrošnje po potrošačkoj jedinici.v. Apsolutna linija siromaštva.

S

SIVA EKONOMIJA- (engl. ,,hidden economy”, ,,shadow economy”, ,,gray economy”, ,,in-formal economy”), globalna je pojava, u manjoj ili većoj meri, prisutna u svim zemljama, bezobzira na tip društva i stepen društveno-ekonomskog razvoja. Postoje brojne i različite defini-cije pojma ,,siva ekonomija”, a kao sinonimi neretko se koriste: ,,neformalna ekonomija“,,,prikrivena ekonomija“, ,,ilegalna ekonomija“, ,,nezvanična ekonomija“, ,,neregularnaekonomija“ i mnogi drugi termini.

Pod ekonomijom u senci / sivom ekonomijom / neformalnom ekonomijom, podrazu-mevamo: 1) zapošljavanje u registrovanim firmama, bez zaključenih ugovora o radu; 2) zapoš-ljavanje u registrovanim firmama, čiji deo posla kojim se firma bavi nije registrovan, odnosnofirma nije registrovana za sve poslove kojima se bavi; 3) zapošljavanje u registrovanim firma-ma, sa zaključenim ugovorom o radu, međutim poslodavac ne uplaćuje doprinose ili plaća do-prinose na deo zarade, a deo zarade isplaćuje na ruke, neplaćanje prekovremenog rada, rad bezgodišnjeg odmora; 4) zapošljavanje u neregistrovanim (fantomskim) firmama; 5) samozapoš-ljavanje; 6) nelegalne transakcije (na primer, pranje novca) – a što sve ima negativan uticaj ka-ko na ostvarivanje prava zaposlenih, tako i na javne finansije i poslodavce iz sfere formalneekonomije.

U Republici Srbiji, siva ekonomija obuhvata tri stuba:1) Privređivanje na crno (nelegalni privredni subjekti);2) Rad na crno (zaposleni koji rade ilegalno);3) Pranje novca i finansijske malverzacije (nelegalne transakcije, utaje poreza i dr.).

SISTEMI ZDRAVSTVENE ZAŠTITE-postoje tri modela u koje se svi sistemi zdravstvenezaštite mogu grupisati, a to su:

1. Sistem nacionalne zdravstvene službe – Beveridžov model,2. Sistem socijalnog osiguranja – Bizmarkov model,3. Sistem privatnog osiguranjaSistem nacionalne zdravstvene službe karakteriše:potpun obuhvat stanovništva zdravstve-

nom zaštitom i zdravstvenim osiguranjem; finansiranje iz budžeta, odnosno putem poreza, ipretežno državno vlasništvo ili samo kontrola nad zgradama i opremom u zdravstvu.

Sistem socijalnog osiguranja karakteriše: visok procenat stanovništva obuhvaćenog oba-veznim zdravstvenim osiguranjem (preko 90%); finansiranje putem doprinosa zaposlenih i nji-hovih poslodavaca; i državno i/ili privatno vlasništvo nad zgradama i opremom u zdravstvu.

Sistem privatnog osiguranja karakerišu: prevashodno privatno vlasništvo nad zgradama iopremom u zdravstvu; privatno zdravstveno osiguranje i visok procenat neosiguranog stanov-ništva. Zbog činjenice da osiguranik sam bira program ili šemu osiguranja po kojoj će se osi-gurati, ovaj sistem zdravstvene zaštite naziva se i „modelom nezavisnog ili suverenog korisni-ka“.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

412

SOCIJALNA (DRUŠTVENA) ISKLJUČENOST- na nivou zemalja članica EU, definisanaje kao proces u kome su određeni pojedinci/ke gurnuti na margine društva i sprečeni da svo-jim punim kapacitetima učestvuju u ekonomskim, društvenim i kulturnim tokovima. Isključe-nost može nastati usled siromaštva ili nedostatka osnovnih znanja i mogućnosti za doživotnoučenje, ili je pak rezultat diskriminacije. Ovakve pojave pojedinca/ku ili grupe stanovništvaudaljavaju od mogućnosti za obrazovanje, zaposlenje i ostvarivanje prihoda, kao i od uključi-vanja i učešća u društvenim mrežama i aktivnostima u zajednici. Isključeni pojedinci/ke ili gru-pe imaju nedovoljan i neadekvatan pristup institucijama, organima vlasti i procesima donoše-nja odluka. Neki autori pod terminom socijalna isključenost podrazumevaju multidimenzioniproces koji predstavlja kombinaciju različitih oblika isključenosti: neučestvovanje u donošenjuodluka i političkim procesima; ograničen pristup zaposlenosti i materijalnim resursima; limiti-rane mogućnosti pojedinca ili grupa za integraciju u svakodnevne kulturne procese. Drugimrečima, socijalna isključenost je dinamičan proces delimičnog ili potpunog isključivanja poje-dinca/ke ili grupa, iz bilo kog od sistema (društvenog, ekonomskog, političkog, kulturnog) iovakvi procesi onemogućavaju pojedince/ke i/ili grupe da ostvare svoja građanska, politička ilidruštvena prava.

SOCIJALNA ( DRUŠTVENA) UKLJUČENOST- proces koji omogućava da svi pojedin-ci/ke i društvene grupe u potpunosti učestvuju u ekonomskim, društvenim i kulturnim tokovi-ma, i da mogu da dostignu odgovarajući životni standard. Proces bi trebalo da omogući i većeučešće građana/ki u donošenju odluka, posebno onih koje utiču na njihovo blagostanje i ostva-rivanje ljudskih prava.

Na Lisabonskom samitu Evropskog saveta, koji je održan u martu 2000. godine, socijal-na kohezija je proglašena za jedan od tri ključna strateška cilja EU. Socijalna kohezija se defi-niše kao sposobnost društva da obezbedi blagostanje svim svojim članovima/cama, ublaži ne-jednakosti i izbegne magrinalizovanje pojedinaca ili društvenih grupa. U različitim konteksti-ma termin socijalna kohezija može se koristiti da bi se istakle: (1) zajedničke norme i vredno-sti; (2) posedovanje zajedničkog identiteta i pripadanja široj zajednici; (3) osećaj stabilnosti; (4)postojanje odgovornih institucija koje obezbeđuju blagostanje društva; (5) jednaka distribucijaprava, mogućnosti, bogatstva i dohotka; ili (6) snažno građansko društvo i aktivni građani/ke.Već krajem 2000. godine u Nici su postavljeni zajednički ciljevi u borbi protiv siromaštva i so-cijalne isključenosti, a 2001. godine u belgijskom gradu Lakenu (Laeken) usvojen je skup po-kazatelja na osnovu kojih se u EU prati stanje socijalne uključenosti (Laken pokazatelji).

SOCIJALNA ORGANIZACIJA- v. Socijalna preduzeća

SOCIJALNA PREDUZEĆA- preduzetničke organizacije koje: 1) imaju neprofitne (socijal-ne) ili ograničene profitne ciljeve, 2) osnovane su da bi zadovoljavale potrebe svojih članova ilipružale usluge drugima. 3) postavljaju socijalne ciljeve ispred poslovne politike, 4) nisu deo dr-žavnog aparata, 5) ne pripadaju političkim partijama, 6) imaju demokratsku unutrašnju orga-nizaciju, 7) formalno su organizovane ( imaju neki pravni osnov po kome se osnivaju), 8) auto-nomne su u odlučivanju, 9) deluju u cilju unapređenja života u zajednici i doprinose socijalnojintegraciji i 10) u koje članstvo nije obavezno. Socijalna preduzeća koja se bave radnom inte-gracijom mogu se svrstati u četiri glavna modela:

SOCIJALNO PRAVO

413

1) Organizacije za reintegraciju radnika koji imaju probleme u zapošljavanju na tržištu ra-da, te nude prelazno zapošljavanje radnicima kojima je potrebna dodatna podrška ili obuka(centri za trening i sticanje veština koji nude razne vrste kvalifikacija za poslove koji se tražena tržištu rada, prekvalifikacije i druge vrste obuke za pronalaženje posla.

2) Organizacije koje zapošljavaju socijalne grupe koje teško nalaze posao na tržištu rada(marginalni pojedinci koji su korisnici socijalnog staranja).

3) Organizacije koje zapošljavaju hendikepirana (mentalno i fizički obolela) lica kojima jeneophodna rehabilitacija i zapošljavanje u skladu sa preostalim sposobnostima. Reš je o najsta-rijoj formi, odnosno tradicionalnom obliku socijalnih preduzeća, koja su poznata i u Srbiji kaozaštitne radionice za zapošljavanje invalida.

4) Organizacije koje pružaju mogućnost resocijalizacije ljudima sa ozbiljnim problemimaprilagođavanja, a uglavnom se radi o alkoholičarima, narkomanima ili osobama sa težim men-talnim ili fizičkim poremećajima.

Socijalno preduzeće, prema Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osobasa invaliditetom, jeste privredno društvo koje se osniva za obavljanje delatnosti koja je usme-rena na zadovoljenje potreba osoba sa invaliditetom, i koje, nezavisno od ukupnog broja zapo-slenih, zapošljava najmanje jednu osobu sa invaliditetom.

Socijalna organizacija, prema istom zakonu, jeste drugi oblik organizovanja koji se osni-va za obavljanje delatnosti koja je usmerena na zadovoljenje potreba osoba sa invaliditetom ikoji zapošljava najmanje jednu osobu sa invaliditetom

SOCIJALNO OSIGURANJE- vid socijalne sigurnosti, kojim se osiguranim licima, na prin-cipima obaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti, obezbeđuje zdravstvena zaštita i materijalna da-vanja u slučaju nastanka pojedinih socijalnih rizika, kao što su bolest, starost, invalidnost, smrti nezaposlenost.

Sistem socijalnog osiguranja obuhvata:a. penzijsko-invalidsko osiguranje;b. zdravstveno osiguranje, ic. osiguranje za slučaj nezaposlenosti.SOCIJALNA SIGURNOST- skup (sistem) socijalno političkih mera, koje društvo (dr-

žava) preduzima sa ciljem da svoje članove osigura od socijalnih rizika (bolest, materinstvo,nezaposlenost, invalidnost, starost, siromaštvo i sl.) i prevaziđe stanje nesigurnosti.

Osnovni oblici socijalne sigurnosti su:1) socijalno osiguranje (eng. social insurance) i2) socijalna zaštita i socijalna pomoć (eng.social assistance).Sistem socijalne sigurnosti u Srbiji sastoji se iz:a) sistema socijalnog osiguranja,b) sistema društvene brige o deci i porodicic) sistema društvene zaštite boraca, vojnih invalida i civilnih invalida rata; id) sistema socijalne zaštite.

SOCIJALNA ZAŠTITA- organizovana društvena delatnost od javnog interesa čiji je cilj pru-žanje pomoći i osnaživanje za samostalan i produktivan život u društvu pojedinaca i porodica,kao i sprečavanje nastajanja i otklanjanje posledica socijalne isključenosti.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

414

SOCIJALNO STANOVANJE- stanovanje odgovarajućeg standarda koje se obezbeđujeuz podršku države, u skladu sa strategijom socijalnog stanovanja i programima za reali-zaciju strategije, domaćinstvima koja iz socijalnih, ekonomskih i drugih razloga ne mo-gu da obezbede stan po tržišnim uslovima. Radi obezbeđivanja uslova za održivi razvojsocijalnog stanovanja u Republici Srbiji, a u cilju realizacije utvrđene nacionalne stam-bene politike, kojom se određuju i mere za njeno sprovođenje, donosi se Nacionalnastrategija socijalnog stanovanja i Akcioni plan za njeno sprovođenje.

Sredstva za socijalno stanovanje obezbeđuju se iz: 1) budžeta Republike Srbije; 2)donacija; 3) domaćih i inostranih kredita; 4) sredstava od otplate kredita odobrenih uskladu sa ovim zakonom; 5) drugih izvora u skladu sa zakonom. Sredstva se koriste za:1) odobravanje dugoročnih kredita neprofitnim stambenim organizacijama radi obezbe-đivanja stanova za socijalno stanovanje; 2) odobravanje dugoročnih kredita fizičkim ipravnim licima za obezbeđivanje stanova za socijalno stanovanje; 3) podsticanje dugo-ročne stambene štednje; 4) podsticanje različitih vidova pribavljanja stanova za socijal-no stanovanje u vlasništvu ili u zakup; 5) podsticanje različitih vidova pribavljanja stano-va za socijalno stanovanje osoba sa invaliditetom, kao i ličnih i porodičnih vojnih invali-da i civilnih invalida rata; 6) podsticanje partnerstva javnog i privatnog sektora u oblastisocijalnog stanovanja;7) podsticanje različitih vidova izgradnje za stanovanje uz podrš-ku za osobe sa invaliditetom; 8) druge namene u skladu sa zakonom i programom.

SOLIDARNOST I UZAJAMNOST ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU- ostvarujese uspostavljanjem međugeneracijske solidarnosti i uzajamnosti, solidarnosti i uzajam-nosti između polova, između bolesnika i zdravih, kao i između lica različitog materijal-nog statusa, u obezbeđivanju i korišćenju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Načelo solidarnosti i uzajamnosti ostvaruje se uspostavljanjem takvog sistema oba-veznog zdravstvenog osiguranja u kojem troškove obaveznog zdravstvenog osiguranjasnose osiguranici i drugi uplatioci doprinosa, srezmeno svojim materijalnim mogućnosti-ma, i to uplatom doprinosa na ostvarene prihode, s tim da prava iz obaveznog zdravstve-nog osiguranja koriste ona lica kod kojih je nastupila bolest ili drugi osigurani slučaj.

STANJE SOCIJALNE POTREBE- takvo stanje u kojem je građaninu ili porodici neo-phodna društvena pomoć u cilju savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranjuuslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, ukoliko se te potrebe ne mogu nadrugi način zadovoljiti, a na osnovama humanizma i poštovanja ljudskog dostojanstva.

STOPA AKTIVNOSTI- v. Anketa o radnoj snazi

STOPA INFLACIJE- procentualni porast opšteg nivoa cena u datom vremenskom pe-riodu. Ona predstavlja prosečnu meru promena opšteg nivoa cena u određenom periodu.

STOPA NEAKTIVNOSTI- v. Anketa o radnoj snazi

STOPA NEZAPOSLENOSTI- v. Anketa o radnoj snazi

SOCIJALNO PRAVO

415

STOPA ZAMENE- ne postoji precizna definicija pojma stopa zamene i u literaturi mo-guće je naići na različite pokazatelje koji se nazivaju stopom zamene. s. z. definiše se kao:a) odnos između prve penzije i poslednje zarade; b) odnos između penzije u prvoj godi-ni penzionisanja i prihoda u godini pre penzionisanja; v) odnos prve penzije i prosečnezarade u poslednjoj godini pre penzionisanja; g) odnos između prosečne penzije i pro-sečne zarade.

Hipotetička s. z. računa se kao odnos između penzije za osnovni slučaj (lini koefi-cujent 1 i 40 godina penzijskoh staža, tj. 40 linih bodova) u odnosu na zaradu pre penzi-onisanja, tj. u odnosu na neto proečnu zaradu u republici iz prošle godine). Hipotetičkus. z. moguće je računati kao sadašnju stopu zamene ( za lica koja se danas penzionišu)i kao buduću ( očekivanu) stopu zamene, koja pokazuje šta penzijski sistem može dapruži budućim penzionerima.

Agregatna s. z. predstavlja odnos između medijane ( proseka) pojedinačnih brutopenzija za starosnu grupu od 65 do 74. godine i medijane pojedinačnih bruto zarada zastarosnu grupu od 50 do 59 godija, ne uzimajući u obzir druga socijalna davanja (ovajpokazatelj se prati u zemljama Evropske unije).

STOPA ZAPOSLENOSTI- v. Anketa o radnoj snazi

STUBOVI PENZIJSKOG OSIGURANjA- Svetska banka, oslanjajući se na iskustva Čileau reformi sistema penzijskog osiguranja, početkom 90-tih godina prošlog veka formulisala jesvoj model sa tri takozvana stiba (engl. pillar).

Reč je o sledeća tri stuba:-prvi: državni, nefundiran, zasnovan na tekućem finansiranju (PAYG), sa unapred defini-

sanom penzijom i skroman po obimu;- drugi: obavezan privatni, fundiran, zasnovan po pravilu propisanog doprinosa i indivi-

dualnih štednih računa i osnovni za osiguranje dohodka u starosti;- treći: dobrovoljni privatni, bilo kompanijski, bilo sa individualnim štednim računima.

T

TRANZICIJA- (u užem smislu) proces prelaska, započet u poslednjoj deceniji XX veka, biv-ših socijalističkih zemalja, sa centralističkoplanskih na tržišne ekonomije i sa autoritarnih reži-ma u demokratska društva. Privatizacija, liberalizacija, deregulacija i makroekonomska stabi-lizacija, osnovni su elementi tranzicije; (u širem smislu) prelaz iz jednog društvenog sistema udrugi).

DR RAJKO KOSANOVIĆ

416

Neto penzija u godini penzionisanja koju bi dobio prose ni radnik (li ni koeficijent 1) sa 40 godina staža (li ni bod 40x opšti bod) Hipoteti ka stopa zamene=--------------------------------------------------------- Neto prose na zarada prethodne godine

V

VISINA STAROSNE I INVALIDSKE PENZIJE- određuje se tako što se lični bodovi po-množe sa vrednošću opšteg boda na dan ostvarivanja prava:

VP = LB x OBLB = LK x PSVP = LK x PS x OB

VP- visina penzijeLB- lični bodOB-opšti bodLK- lični koeficijentPS- penzijski staž

Lični bodovi osiguranika utvrđuju se množenjem ličnog koeficijenta osiguranika i nje-govog penzijskog staža.

Godišnji lični koeficijent predstavlja odnos ukupne zarade osiguranika, odnosno osno-vice osiguranja počev od 1. januara 1970. godine za svaku kalendarsku godinu i prosečne go-dišnje zarade u Republici za istu kalendarsku godinu.

Godišnji lični koeficijent iznosi jedan kada je zarada, osnovica osiguranja, odnosnougovorena naknada u kalendarskoj godini, jednaka prosečnoj zaradi zaposlenih u Republi-ci u toj kalendarskoj godini.

Godišnji lični koeficijent može iznositi najviše pet.Lični koeficijent utvrđuje se tako što se zbir godišnjih ličnih koeficijenata podeli sa pe-

riodom (godine, meseci i dani) za koje su obračunati, s tim što se svaka godina računa kao1, svaki mesec kao 0,0833, a svaki dan kao 0,00278.

Najviši iznos penzije određuje se tako što lični koeficijent ne može iznositi više od 3,8(prethodno bio je četiri).

Vrednost opšteg boda je nominalni iznos koji predstavlja količnik izračunatog zbirapenzija i zbira ličnih bodova svih korisnika starosne i invalidske penzije koji su pravo napenziju ostvarili u periodu od 1. januara 2001. do 30. juna 2002. godine.

Primer:Lični koeficijent: 1,25 (zarada osiguranika je na nivou 125 % od prosečne zarade u repu-

blici);Penzijski staž: 40 godina:Lični bod (LB)= Lični koeficijent x Penzijski staž: 40 x 1,25=50Opšti bod (OB)- prosek za 2008. godinu: 539,75;Visina penzije= LB x OB= 50 x 539,75 = 26.987, 5 dinara.

Z

ZARADA- u Republici Srbiji sastoji se od:1) zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, koja se sastoji od:a) osnovne zarade;b) dela zarade za radni učinak;v) uvećane zarade:

SOCIJALNO PRAVO

417

- za rad na dan praznika koji je neradni dan;- za rad noću i rad u smenama;- za prekovremeni rad;- po osnovu vremena provedenog na radu (minuli rad);

2) zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade,bonusi i sl.);

3) drugih primanja po osnovu radnog odnosa (naknada troškova za ishranu u toku ra-da i regres za korišćenje godišnjeg odmora), osim:

a) naknade troškova za:- dolazak i odlazak sa rada;- vreme provedeno na službenom putu u zemlji;- vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu;- smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu;

b) drugih primanja zaposlenog i to:- otpremnine pri odlasku u penziju;- naknade troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže

porodice zaposlenog,, a članovima uže porodice u sličajusmrti zaposlenog;

- naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.Minimalna zarada- utvrđuje se odlukom socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za te-

ritoriju Republike Srbije. Ako Socijalno-ekonomski savet ne donese odluku u roku od 10 danaod dana početka pregovora, odluku o visini minimalne zarade donosi Vlada Republike Srbije.

Pri utvrđivanju minimalne zarade polazi se naročito od:a) troškova života;b) kretanja prosečne zarade u Republici Srbiji;v) egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice; g) stope nezaposle-

nosti;d) kretanja zaposlenosti na tržištu rada iđ) opšteg nivoa ekonomske razvijenosti Republike Srbije.Minimalna zarada utvrđuje se po radnom času, za period od najmanje šest meseci i ne

može biti niža od minimalne zarade utvrđene za period koji prethodi periodu za koji se utvr-đuje minimalna zarada.

ZDRAVSTVENA DELATNOST- delatnost kojom se obezbeđuje zdravstvena zaštita građa-na, a koja obuhvata sprovođenje mera i aktivnosti zdravstvene zaštite koje se, u skladu sazdravstvenom doktrinom i uz upotrebu zdravstvenih tehnologija, koriste za očuvanje i unapre-đenje zdravlja ljudi, a koju obavlja zdravstvena služba.

Mere i aktivnosti zdravstvene zaštite moraju biti zasnovane na naučnim dokazima, odno-sno moraju biti bezbedne, sigurne i efikasne i u skladu sa načelima profesionalne etike.

Zdravstvena delatnost obavlja se na primarnom, sekundarnom i tericijalnom nivou.Zdravstvena delatnost na primarnom nivou obuhvata:1) zaštitu i unapređenje zdravlja, sprečavanje i rano otkrivanje bolesti, lečenje, rehabilita-

ciju bolesnih i povređenih;

DR RAJKO KOSANOVIĆ

418

2) preventivnu zdravstvenu zaštitu grupacija stanovništva izloženih povećanom rizikuoboljevanja i ostalih stanovnika, u skladu sa posebnim programom preventivne zdravstve-ne zaštite;

3) zdravstveno vaspitanje i savetovanje za očuvanje i unapređenje zdravlja;4) sprečavanje, rano otkrivanje i kontrolu malignih bolesti;5) sprečavanje, otkrivanje i lečenje bolesti usta i zuba;6) patronažne posete, lečenje i rehabilitaciju u kući;7) sprečavanje i rano otkrivanje bolesti, zdravstvenu negu i rehabilitaciju za lica smeš-

tena u ustanove socijalnog staranja;8) hitnu medicinsku pomoć i sanitetski prevoz;9) farmaceutsku zdravstvenu zaštitu;10) rehabilitaciju dece i omladine sa smetnjama u telesnom i duševnom razvoju:11) zaštitu mentalnog zdravlja;12) palijativno zbrinjavanje;13) druge poslove utvrđene zakonom.Zdravstvena delatnost na sekundarnom nivou obuhvata specijalističko-konsultativnu i

bolničku zdravstvenu delatnost.Specijalističko-konsultativna delatnost na sekundarnom nivou u odnosu na zdravstve-

nu delatnost na primarnom nivou obuhvata složenije mere i postupke otkrivanja bolesti i po-vreda kao i lečenje i rehabilitacije bolesnih i povređenih.

Bolnička zdravstvena delatnost obuhvata dijagnostiku, lečenje i rehabilitaciju, zdrav-stvenu negu i smeštaj u bolnicama, kao i farmaceutsku zdravstvenu delatnost u bolničkojapoteci.

Zdravstvena delatnost na tercijalnom nivou obuhvata pružanje najsloženijih oblikazdravstvene zaštite i specijalističko-konsultativne i bolničke zdravstvene delatnosti kao inaučnoistraživačku i obrazovnu delatnost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje naučnoi-straživačka delatnost, odnosno delatnost obrazovanja.

Zdravstvena delatnost na tercijalnom nivou obuhvata obavljanje i farmaceutske zdrav-stvene delatnosti u bolničkoj apoteci.

ZDRAVSTVENA ZAŠTITA- organizovana i sveobuhvatna delatnost društva saosnovnim ciljem da se ostvari najviši moguđi nivo očuvanja zdravlja građana i porodice.Zdravstvena zaštita obuhvata sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravlja građa-na, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravaljai blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitaciju.

ZDRAVSTVENO OSIGURANJE- vid (grana) socijalnog osiguranja, kojim se osigu-ranim licima (osiguranicima i članovima porodice osiguranika) obezbeđuje pravo na zdrav-stvenu zaštitu i ostala prava iz oblasti zdravstvenog osiguranja.

Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja su:1) pravo na zdravstvenu zaštitu;2) pravo na naknadu zarade za vreme privremene prečenosti za rad osiguranika;3) pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite.

SOCIJALNO PRAVO

419

ZDRAVSTVENA SLUŽBA- čine je:1) zdravstvene ustanove i privatna praksa;2) zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici koji zdravstvenu delatnost obavljaju u

zdravstvenim ustanovama i u privatnoj praksi.Zdravstvena ustanova obavlja zdravstvenu delatnost, a privatna praksa određene poslove

zdravstvene delatnosti.

ZDRAVSTVENA USTANOVA -zdravstvenu ustanovu može osnovati Republika, autonomnapokrajina, lokalna samouprava, pravno ili fizičko lice, pod uslovima propisanim zakonom.Zdravstvene ustanove mogu se osnivati sredstvima u državnoj ili privatnoj svojini, ako zako-nom nije drukčije uređeno. Zdravstvena ustanova može se osnovati kao: dom zdravlja; apote-ka; bolnica (opšta i specijalna); zavod; zavod za javno zdravlje; klinika; institut; kliničko-bol-nički centar i klinički centar.

Ž

ŽIVOTNI STANDARD- (u užem smislu) stepen zadovoljavanja potreba stanovništva krozpotrošnju materijalnih dobara i korišćenje usluga. (u širem smislu) u obzir se uzimaju i uslovirada, kao i društveni uslovi, koji su određeni karakterom društveno-ekonomskog sistema.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

420

LITERATURA

1. Analiza karakteristika siromaštva u Srbiji; Vlada Republike Srbije; Beograd, 2009.

2. Averting the Old-Age Crisis, Policies to Protect the Old and Promote Growth, The World Bank andOxford University Press, 1994.

3. Barr, N. and Diamond, P. (2006.), The Economics of Pensions, Oxford Review of Economic Po-licy, Vol. 22, No.1.

4. Barr, N. and Diamond, P. (2009.), Reforming pensions: Principles, analytical errors and policy di-rections; The International Social Security Review, Vol. 62, No.2.

5. Vlajko Brajić: Radno pravo; Savremena administracija, Beograd, 1991.

6. Viktorija Cucić, Snežana Simić i dr.: Socijalna medicina; Savremena administracija, Beograd2000.

7. Viktorija Cucić, Snežana Simić i dr.: Terminološki rečnik kvaliteta u zdravstvu; Medicinski fakul-tet, Beograd, 2000.

8. Drugi izveštaj o implementaciji Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji; Vlada Republike Sr-bije, Beograd, 2007.

9. Drenka Vuković: Sistemi socijalne sigurnosti; Fakultet političkih nauka, Institut za političke studi-je- Centar za socijalnu politiku, Beograd, 1998.

10. Drenka Vuković: Socijalna sigurnost i socijalna prava; Fakultet političkih nauka Univerziteta u Be-ogradu, Beograd 2005.

10. Velizar Golubović: Finansiranje penzijskog i invalidskog osiguranja; Budućnost, Novi Sad,2002.

11. Velizar Golubović: Reforme penzijskih sistema u državama sukcesorima SFRJ, Novi Sad, 2009.

12. Document of the World Bank, Serbia: Doing More with Less, Addressing the Fiscal Crisis by In-creasing Public Sector Productivity, Report No. 48620 – YF, June 16, 2009.

13. Ekonomski rečnik: Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd, 2006.

14. European Commission, “The European Platform against Poverty and Social Exclusion: A Euro-pean framework for social and territorial cohesion”, Communication from the Commission to theEuropean Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Com-mittee of the regions, SEC (2010) 1564 final, COM (2010) 758 final, Brussels, 16.12.2010.

15. European health care reforms: The Ljubljana Charter on Reforming Health Care, WHO, RegionalOffice for Europe, Copenhagen, 1996.

16. European Social Charter; Secretariat of the European Social Charter, Strasbourg, 2005.

17. Funding helath care: options for Europe; Open university Press, Celtic Court, Buckingham – Phi-ladelphia: First Published 2002.

18. Ljiljana Gereke: Planiranje u zdravstvu; Naučna knjiga, Beograd, 1990.

421

19. Wiliam A. Glaser: Health Insurance in Practice – International Variations in Financing, Benefitsand Problems, Copyrignt 1991., by: Jossey – Bass.-, Publishars San Francisco, Caliofornia and Jo-sey – Bass Limited, Oxford.

20. Rolf Hase, Herman Šnajder, Klaus Vajgelt: Leksikon socijalne tržišne privrede; Fondacija KonardAdenauer, Beograd, 2005.

21. Health Care System in Transition: Germany; European Observatory on Health Care Systems,WHO, Regional Office for Europe Copenhagen, 2000.

22. Health Care System in Transition: Czech Republic; European Observatory on Health Care Sys-tems, WHO, Regional Office for Europe, Copenhagen, 1996. i 2000.

23. Izveštaji o radu i finansijskom poslovanju Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (za go-dine: 1996.-2010.), RZZO, Beograd.

24. Đorđe Jakovljević, Vera Grujić i dr.; Reforme u oblasti zdravstva; Institut za zaštitu zdravlja Srbi-je „Milan Jovanović Batut“, Beograd, 1997.

25. Predrag Jovanović, Radno pravo; Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet, Novi Sad, 2000.

26. Rajko Kosanović: Sindikalne teme; ,,Radnička štampa”, Beograd, 2009.

27. Rajko Kosanović: Sindikalni leksikon; Friedrich Ebert Stiftung, I.P. ,,Obeležja“, Beograd, 2010.

28. Rajko Kosanović: Konvencije i preporuke Međunarodne organizacije rada; Radnička štampa, Be-ograd, 2007.

29. Rajko Kosanović: Evropska socijalna povelja; Radnička štampa, Beograd, 2008.

30. Sanja Paunović, Rajko Kosanović: Siva ekonomija/Hidden Economy, NIP ,, Radnička štampa“,Beograd, 2009.

31. Boris Krivokapić: Leksikon međunarodnog prava; Radnička štampa i Institut za uporedno pravo,Beograd, 1998.

32. Đuro Kutlača: Sedam godina tranzicije u Evropi; „Ekonomika“, br. 9-10/98, Beograd, 1998.

33. Dušan Lakićević: Uvod u socijalnu politiku; „Savremena administracija“, Beograd, 1987.

34. Slaven Letica: Zdravstvena politika u doba krize; Naprijed, Zagreb, 1989.

35. Branko Lubarda: Revidirana Evropska socijalna povelja; Socijalno-ekonomski savet Republike Sr-bije, Swiss Labour Assistance, Radni;ka [tampa, Beograd, 2009.

36. Abraham Maslov: Motivacija i ličnost; Nolit, beograd, 1982.

37. Gordana Matković i dr.: Izazovi uvođenja obaveznog privatnog penzijskog sistema u Srbiji; Cen-tar za liberalno demokratske studije, Beograd, 2009.

38. Boško Mijatović: Kapitalizacija penzijskog osiguranja; JP Službeni glasnik, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd 2008.

39. Milosav Milosavljević: Socijalna sigurnost u samoupravnom društvu; Zavod za udžbenike i na-stavna sredstva, Beograd, 1984.

40. Slobodanka Nedović: Država i politika- ideje i politika, Izdavačka agencija “Draganić”, Beograd,1995.

41. Old Age Income Support in the 21st Century, The World Bank,2005.

42. Opšta enciklopedija LAROUSSE; Vuk Karadžić, Interehport, Beograd, 1971.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

422

43. Goran Penev: Demografsko starenje u Srbiji, Evropi i svetu krajem 20. veka i perspektive za 21.vek; u: Starenje i starost- za bezbedni aktivni život; Šesti gerontološki kongres Jugoslavije, Vrnjač-ka Banja 12-16. maj 2002., Zbornik radova, Beograd, 2002., str.49-66.

44. Penzijski sistem u Srbiji; USAID Sega projekat, Beograd, 2010.

45. Katarina Stanić: Penzijski sistem u Srbiji- dizajn, karakteristike i perspektive, USAID, CLDS Cen-tar za liberalno-demokratske studije, Beograd, 2010.

46. Pension Reform in Central and Eastern Europe; Volume 2, International Labour Office, Centraland Eastern European Team, Budapest, 2002.

47. Pension Reform in Serbia from international and regional perspectives. Proceedings of the Confe-rence on Pension Reform in Serbia (24-25 September 2009. Belgrade), International Labour Or-ganization, ILO Subregional Office for Central and Eastern Europe Budapest, 2009.

48. Ratko Pešić, Nastanak i razvitak socijalnog osiguranja u Jugoslaviji, knjiga I i II, Beograd, 1957.

49. Aleksandar Petrović: Ostvarivanje prava iz penzijskog osiguranja primenom međunarodnih ugo-vora o socijalnom osiguranju, u: Ostvarivanje i zaštita socijalnih prava: Zbornik radova sa Saveto-vanja pravnika/Trinaesti Zlatiborski pravnički dani, Zlatibor, 6-9. oktobar 2010.; Udruženje za rad-no pravo i socijalno osiguranje, Beograd, 2010., str. 337-367.

50. Miodrag Petrović: Krmčija svetog Save – o zaštiti obespravljenih i socijalno ugroženih; Narodnabiblioteka Srbije, Narodna knjiga, Beograd, 1983.

51. Dejan Popović: Nauka o porezima i poresko pravo; Savremena administracija, Beograd, 1997.

52. Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije; USAID, Sega projekat. Beograd, 2010.

53. Praćenje socijalne uključenosti u Srbiji; Vlada Republike Srbije- Tim za socijalno uključivanje ismanjenje siromaštva, Republički zavod za statistiku, Beograd, 2010.

54. Pravna enciklopedija; Savremena administracija, Beograd, 1989.

55. Prvi nacinalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenu siromaštva u Republici Srbiji 2008-2010.; Vlada Republike Srbije, Beograd, 2010.

56. Božidar Raičević, Finansiranje sistema socijalne sigurnosti; i Socijalna politika u tranziciji; Centarza proučavanje alternativa, Beograd, 1998.

57. Božidar Raičević: Javne finansije; Ekonomski fakultet, Centar za izdavačku delatnost, Beograd,2005.

58. Mihovil Rismondo, Blaženka Šimetić: Zbirka međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju i za-pošljavanju, Zagreb, 1994.

59. M. Roberts, W. Hsiao, M. Reich, P. Berman: Analuzing Health Sector performance, Backgroundnote, Washington: World Ban – World Bank Institute, 1999.

60. The Social Charter at a glance; Departement of the European Social Charter, Strasbourg,2007.

61. Lindsay Sales: Serbia: Public Sector Health Reforms: Reduction of Public Debt, Cost ReductionStrategies in Hospitals, Field Report for World Bank, August 2001.

62. SERBIA: Assistance Strategy for Health, World Bank, April 2002.

63. Snežana Simić, Vesna Bjegović, Predrag Jelača, Rajko Kosanović, Jelena Erić-Marinković, DraganMladenović: Osnove za reformu sistema zdravstvene zaštite u Republici Srbiji; Centar za prouča-vanje alternativa, Beograd, 2001.

SOCIJALNO PRAVO

423

64. Ljiljana Stojanović, Velibor Stošić: Zbirka međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju – sa ko-mentarom; NIMP „Zaštita rada“, Beograd, 1996.

65. Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji; Vlada Republike Srbije, Beograd, 2003.

66. Studija o životnom standardu: Srbija 2002-2007; Republički zavod za statistiku, The World Bank,DFID Department for International Development, Beograd, 2008.

67. Rajko Sudžum: Socijalno osiguranje u Srbiji u XX veku, u : Srbija u modernizacijskim procesimaXX veka; Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd, 1994.

68. Berislav Šefer: Modeli socijalne politike u uslovima tržišne ekonomije i pluralističkog političkogsistema, u: Socijalna poltika u tranziciji; Centar za proučavanje alternativa, Beograd, 1998.

69. Borivoje M. Šunderić: Pravo međunarodne organizacije rada; Pravni fakultet, Beograd, 2001.

70. Borivoje Šunderić: Socijalno pravo; Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2009.

71. Technical Assistance to the Ministtry of health, Serbia, Federal Republic of Ygoslavia. Final Reportto DFID, DFID Health Systems Resource Centre; 2001.

72. Mile Vranješ: Reforma penzijskog i invalidskog osiguranja u Srbiji; u: ,, Pravo i privreda; broj 10-12, str.41-53., Udruženje pravnika u privredi Srbije, Beograd, 2010.

73. Zbornik konvencija i preporuka Međunarodne organizacije rada; Institut za političke studije, Beo-grad, 1996.

74. Zbornik pojmova o socijalnoj politici; Jugoslovenska konferencija za socijalne delatnosti, Beograd,1973.

Zakoni

-Važeći zakoni-

75. Zakon o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu (,,Službeni glasnik RS”, broj 101/10);

76. Zakon o radu (,,Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05 i 54/09);

77. Zakon o budžetskom sistemu (,, Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10 i 101/10);

78. Zakon o računovodstvu i reviziji (,, Službeni glasnik RS”, br. 46/06 i 111/09 );

79. Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju (,,Službeni glasnik” RS”, br. 34/03, 64/04-US, 84/04- dr. zakon, 85/05, 101/05 - dr. zakon, 63/06-US, 5/09, 107/09 i 101/10 );

80. Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima (,, Službeni glasnik RS”, broj85/05 );

81. Zakon o zdravstvenom osiguranju (,,Službeni glasnik RS”, br. 107/05 i 109/05 – ispravka);

82. Zakon o zdravstvenoj zaštiti (,,Službeni glasnik RS”, br.107/05, 72/09- dr.zakon, 88/10 [99/10 )

83. Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti (,,Službeni glasnik RS”, br. 36/09 i88/10);

84. Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (,,Službeni glasnik RS”,br. 36/09 );

85. Zakon o društvenoj brizi o deci (,,Službeni glasnik RS”, br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94,47/94, 48/94, 25/96, 29/01, 16/02-dr. zakon, 62/03-dr. zakon, 64/03-ispr. dr. zakona, 101/05-dr. za-kon i 18/10-dr.zakon );

DR RAJKO KOSANOVIĆ

424

86. Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom (,,Službeni glasnik RS”, br. 16/02, 115/05 i107/09);

87. Zakon o socijalnoj zaštiti (,,Službeni glasnik RS”, br. 24/11),88. Zakon o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca („Službeni list SRJ”,

br. 24/98).89. Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova (,,Službeni glasnik RS”, br. 125/04);90. Zakon o Socijalno-ekonomskom savetu (,,Službeni glasnik RS”, br. 125/04);91. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (,,Službeni glasnik RS”, br. 101/05);92. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (,,Službeni glasnik RS”, br. 80/2002,

84/2002 i 23/2003).93. Zakon o Vojsci Jugoslavije (,, Sl. list SRJ“, br. 43/ 94, 28/ 96, 44 /99, 74/ 99, 3/ 02 i 37/ 02- dr. za-

kon, ,, Sl. list SCG“, br. 7/ 05 i 44/ 05, ,, Sl. glasnik RS“, br. 116/ 07-dr. zakon, 88/ 09-dr. zakon i101/ 10-dr. zakon);

94. Zakon o Vojsci Srbije (,, Sl. glasnik RS“, br.116/ 07, 88 /09 i 101/ 10-dr. zakon);95. Opšti kolektivni ugovor (,,Službeni glasnik RS”, br. 50/08);96. Ustav Republike Srbije (,,Službeni glasnik RS”, broj 83/06);

-Podzakonska akta-

97. Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. godinu,sa projekcijama za 2012.i 2013. godinu (,,Službeni glasnik RS”, broj 102/10);

98. Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2011. godinu (,,Službeni glasnik RS”, broj 55/10);99. Plan razvoja zdravstvene zaštite Republike Srbije (“Sl. glasnik RS” br. 88/10);100. Pravilnik o načinu pripreme, sastavljanja i podnošenja završnih računa korisnika budžetskih sred-

stava, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i budžetskih fondova Republike i lokalnih vla-sti („Službeni glasnik RS”, broj 12/2004).

101. Pravilnik o radnim mestima, odnosno poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanimtrajanjem („Službeni glasnik RS”. br. 105/03, 126/04, 93/05, 3/07, 8/07, 56/07, 23/08 i 49/10 ).

102. Pravilnik o standardnom klasifikacionom okviru i Kontnom planu za budžetski sistem ( ,,Službeniglasnik RS” , br. 20/07, 37/07, 50/07- ispravka, 63/07, 25/08, 3/09, 26/09, 37/09, 64/09, 110/09,11/10, 31/10, 40/10, 53/10 i 101/10);

103. Pravilnik o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja io participaciji za 2011. godinu ( 7/11);

-Opšti bilansi javnih prihoda i javnih rashoda-

104. Opšti bilans javnih prihoda i javnih rashoda Republike Srbije za 2000. godinu („Službeni glasnikRS”, br. 54/99).

105. Opšti bilans javnih prihoda i javnih rashoda Republike Srbije za 2001. godinu („Službeni glasnikRS” br. 24/2001).

106. Opšti bilans javnih prihoda i javnih rashoda Republike Srbije za 2002. godinu („Službeni glasnikRS” br. 16/2002).

107. Opšti bilans javnih prihoda i javnih rashoda Republike Srbije za 2003. godinu (Službeni glasnikRS” br. 91/2002).

SOCIJALNO PRAVO

425

Finansijski planoviorganizacija obaveznog socijalnog osiguranja

108. Finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 1996. godinu („Službeni gla-snik RS”, br. 11/96);


110. Finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 1998. godinu („Službeni gla-snik RS“, br. 12/98);


112. Finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2000. godinu („Službeni gla-snik RS“, br. 5/00);





117. Finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2005.. godinu („Službeni gla-snik RS”, br. 132 / 04 i 71 / 05 );

118. Finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2006. godinu („Službeni gla-snik RS“, br. 108 /05 i 85 /06 );

119. Privremeni finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za period januar-mart2007. godine (7/07);

120. Privremeni finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za period januar-jun2007. godine (38/07);

121. Odluka o izmenama Privremenog finansijskog plana Repbličkog zavoda za zdravstveno osiguranjeza period januar-jun 2007. godine (56/07, osnovni tekst u 38/07);

122. Finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2007. godinu („Službeni gla-snik RS”, br. 60 /07);


124. Odluka o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog zavoda za zdravstveno osigura-nje za 2008. godinu (104/08; osnovni tekst: 9/08);

125. Finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2009. godinu („Službeni gla-snik RS”, br.1 / 09);

126. Odluka o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog zavoda za zdravstveno osigura-nje za 2009. godinu (32/09; osnovni tekst: 1/09);

DR RAJKO KOSANOVIĆ

426



129. Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2010. godinu („Slu-žbeni glasnik RS”, br. 112/09);

130. Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2011. godinu („Službe-ni glasnik RS”, br. 1/11);

131. Finansijski plan Naciomalne službe za zapošljavanje za 2011. godinu („Službeni glasnik RS”, br.1/11);

- Odluke o utvrđivanju godišnjeg obračuna organizacija obaveznog socijalnog osiguranja -

132. Odluka o utvrđivanju godišnjeg obračuna Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 1995.godinu („Službeni glasnik RS”, br. 11/96).



135. Odluka o godišnjem računu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 1998. godinu („Slu-žbeni glasnik RS”, br. 19/99).



138. Odluka o usvajanju godišnjeg računa Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2001. go-dinu („Službeni glasnik RS“, br. 10/02).

139. Odluka o usvajanju godišnjeg računa Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2002. go-dinu („Službeni glasnik RS”, br. 20/03).

140. Odluka o usvajanju godišnjeg računa Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2003. go-dinu („Službeni glasnik RS”, br. 43/04).

141. Odluka o usvajanju završnog računa Repbličkog zavoda za zdravstveno osiguranje – Beograd, za2004. godinu (37/05);

142. Odluka o usvajanju završnog računa Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje – Beograd za2005. godinu (17/06);

143. Odluka o usvajanju završnog računa Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2006. go-dinu (38/07);

144. Odluka o usvajanju završnog računa Finansijskog plana Repbličkog zavoda za zdravstveno osigu-ranje za 2007. godinu (42/08);

145. Odluka o usvajanju završnog računa finansijskog plana Republičkog zavoda za zdravstveno osigu-ranje za 2008. godinu (25/09);

SOCIJALNO PRAVO

427

146. Odluka o završnom računu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2009. godinu (37/10);

147. Odluka o usvajanju Završnog računa Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zape-riod od 1. 01-31. 12. 2009. godine („Službeni glasnik RS”, broj 25/10).

- Odlike o iznosu sredstava koja se prenose filijalama Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje -

148. Odluke o uplati dela doprinosa za zdravstveno osiguranje na podračun Republičkog zavoda zazdravstveno osiguranje u filijalama („Službeni glasnik RS”, br. 71/94, 30/97, 12/98 i 4/99).

149. Odluka o iznosu sredstava koja se prenose filijali u toku 2006. godine (2/06);



152. Odluka o iznosu sredstava koja se prenose filijali u toku 2009. godine (6/09; prestala da važi: 9/08);

153. Odluka o izmeni Odluke o iznosu sredstava koja se prenose filijali u toku 2009. godine (,, Službe-ni glasnik RS”, br. 82/09; osnovni tekst: 6/09);

154. Odluka o iznosu sredstava koja se prenose filijali u toku 2010. godine (,, Službeni glasnik RS”, br.5/ 10);

155. Odluka o iznosu sredstava koja se prenose filijali u toku 2011. godine (,, Službeni glasnik RS”, br.6/ 11);

- Ugovaranje zdravstvene zaštite -

156. Odluka o kriterijumima i merilima za ugovaranje i finansiranje zdravstvene zaštite u 1994. godini(„Službeni glasnik RS”, br. 18/94).




160. Odluka o ugovaranju i finansiranju zdravstvene zaštite za 1998. godinu („Službeni glasnik RS”,br. 37/98).

161. Odluka o ugovaranju i finansiranju zdravstvene zaštite za 1999. godinu („Službeni glasnik RS”,br. 47/99).

162. Odluka o utvrđivanju naknade zdravstvenim ustanovama i drugim nosiocima zdravstvene službeza 2000. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 46/00).

163. Odluka o uslovima i kriterijumima za ugovaranje zdravstvene zaštite sa zdravstvenim ustanovamaza 2001. godinu („Službeni glasnik RS”. br. 62/01).

164. Pravilnik o uslovima, kriterijumima i merilima za zaključivanje ugovora sa davaocima zdravstve-nih usluga i za utvrđivanje naknade za njihov rad za 2006. godinu (2/06 i 6/06-ispravka; 28/06-is-pravka, 68/06, 74/06, 110/06, 115/06, 12/07- ispravka );

DR RAJKO KOSANOVIĆ

428

165. Pravilnik o uslovima, kriterijumima i merilima za zaključivanje ugovora sa davaocima zdravstve-nih usluga i za utvrđivanje naknade za njihov rad za 2007. godinu (120/07; osnovni tekst: 115/06,12/07-ispravka, 30/07, 38/07, 39/07-ispravka, 65/07, 104/07);

166. Pravilnik o uslovima, kriterijumima i merilima za zaključivanje ugovora sa davaocima zdravstve-nih usluga i za utvrđivanje naknade za njihov rad za 2008. godinu (1/09; osnovni tekst: 127/07,11/08-ispravka, 37/08, 42/08, 57/08, 71/08, 93/08, 106/08 i 115/08);

167. Pravilnik o uslovima, kriterijumima i merilima za zaključivanje ugovora sa davaocima zdravstve-nih usluga i za utvrđivanje naknade za njihov rad za 2009. godinu (,, Službeni glasnik RS”, br. 112/09; osnovni tekst 6/ 09.... 79 /09 );

168. Pravilnik o uslovima, kriterijumima i merilima za zaključivanje ugovora sa davaocima zdravstve-nih usluga i za utvrđivanje naknade za njihov rad za 2010. godinu (100/ 10; osnovni tekst: 17/ 10,26/ 10, 52/ 10 i 73/ 10 );

169. Pravilnik o uslovima, kriterijumima i merilima za zaključivanje ugovora sa davaocima zdravstve-nih usluga i za utvrđivanje naknade za njihov rad za 2011. godinu ( 4/ 11 );

- Zakoni koji su prestali da važe -

170. Zakon o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS”, br. 17/92, 26/92, 50/92, 52/93, 67/93, 48/94,25/96 i 18/02).

171. Zakon o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS”, br. 18/92, 26/93, 53/93, 67/93, 48/94,25/96, 46/98, 54/99, 29/01 i 18/02).

172. Zakon o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS”, br. 4/90)

173. Zakon o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS”, br. 30/79, 59/82, 18/83, 22/84, 50/84, 51/85,49/86, 22/87, 42/87 – prečišćen tekst),

174. Zakon o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenoj službi („Službeni glasnik RS”, br. 32/68, 8/73, 52/74).

175. Zakon o zdravstvenom osiguranju i obaveznim vidovima zdravstvene zaštite stanovništva („Slu-žbeni glasnik RS”, br. 27/70, 50/70, 51/71, 8/72, 15/74 i 52/75).

176. Zakon o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenoj službi („Službeni glasnik NRS“, br. 27/61; („Službeniglasnik RS”, br. 15/65, 34/65-prečišćen tekst).

177. Opšti zakon o organizaciji zdravstvene službe („Službeni list FNRJ”, br. 45/60).

178. Opšti zakon o zdravstvenom osiguranju i obaveznim vidovima zdravstvene zaštite stanovništva(„Službeni list SFRJ”, br. 20/65).

179. Zakon o zdravstvenom osiguranju radnika i službenika („Službeni list FNRJ”, br. 51/54).

180. Zakon o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja („Službeni list SRJ”, br. 30/96, 70/01 i3/02).

181. Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS”, br. 52/96, 46/98, 29/01).

182. Zakon o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana („Službeni glasnik RS”, br.36/91, 79/91, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94, 52/96 i 29/01).

183. Zakon o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica („Službeni glasnik RS”, br. 22/92,73/92, 82/92, 56/93, 67/93, 34/94, 5/96, 46/98, 29/01).

184. Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Službeni glasnik RS”, broj. 71/03).

SOCIJALNO PRAVO

429

185. Zakon o društvenoj brizi o deci („Službeni glasnik RS”, br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94). -Zakon o socijalnoj zaštiti i obezbeđenju socijalne sigurnosti građana (,,Službeni galsnik RS”, br.36/91, 33/93, 67/93, 46/94, 52/96, 29/01, 84/04 i 115/05);

186. Zakon o sprovođenju socijalnog osiguranja na području Demokratske Federativne Jugoslavije(„Službeni list DFJ”, br. 29/1945).

187. Zakon o socijalnom osiguranju radnika, nameštenika i službenika („Službeni list FNRJ”, br.65/46).

188. Zakon o socijalnom osiguranju radnika i službenika i njihovih porodica („Službeni list FNRJ”, br.10/50, 13/50, 4/51, 11/51 i 46/51).

189. Uredba o osnivanju Zavoda za socijalno osiguranje i privremenom upravljanju sredstava socijal-nog osiguranja („Službeni list FNRJ”, br. 30/52).

190. Osnovni zakon o organizaciji i finansiranju socijalnog osiguranja („Službeni list FNRJ”, br. 24/65– prečišćen tekst).

- Multilateralni međunarodni ugovori koji se odnose i na socijalno osiguranje – Konvencije MOR-a-

191. Konvencija broj 48 koja se odnosi na ustanovljenje međunarodnog uređenja očuvanja i prava o osi-guranju za slučaj iznemoglosti, starosti i smrti („Službeni list DFJ”, br. 92/45).

192. Konvencija broj 102 o mninimalnoj normi socijanlog osiguranja („Službeni list FNRJ”, od 17.marta 1955. godine).

193. Konvencija broj 143 o migracijama u uslovima zloupotrebe i unapređenju jednakih nmogućnosti itretmana radnika migranata („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, br. 12/80).

194. Konvencija broj 159

Konvencija o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju invalida („Službeni list SFRJ – Dodatak MU-IDS”, broj 3/87).

- Međunarodni ugovori o socijalnom osiguranju -

196. Sporazum između SR Jugoslavije i Republike Austrije o socijalnom osiguranju (‘’Službeni list SRJ- Međunarodni ugovori’’, broj 7/98)

197. Konvencija o socijalnom osiguranju između FNR Jugoslavije i Kraljevine Belgije, (‘’Službeni listFNRJ –Dodatak MUIDS’’, broj 7/56)

198. Konvencija o socijalnom osiguranju između FNR Jugoslavije i Narodne Republike Bugarske(‘’Službeni list FNRJ –Dodatak MUIDS’’, broj 8/58)

199. Konvencija između SFR Jugoslavije i Kraljevine Danske o socijalnom osiguranju (‘’Službeni listSFRJ –Dodatak MUIDS’’, broj 5/80)

200. Sporazum o socijalnom osiguranju između SFR Jugoslavije i Arapske Republike Egipat (‘’Službe-ni list SFRJ-Međunarodni ugovori’’, broj12/88)

201. Konvencija o socijalnom osiguranju između FNR Jugoslavije i Republike Italije (‘’Službeni listFNRJ –Dodatak MUIDS’’, broj 1/59)

DR RAJKO KOSANOVIĆ

430

202. Sporazum o socijalnom osiguranju između SFR Jugoslavije i Velike Socijalističke Narodne Libij-ske Arapske Džamahirije (‘’Službeni list SFRJ-Međunarodni ugovori’’, broj 1/90)

203. Sporazum između Srbije i Crne Gore i Velikog Vojvodstva Luksemburg o socijalnom osiguranju(„Službeni list SCG - Međunarodni ugovori’’, broj 10/04)

204. Konvencija između Vlade FNR Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Mađarske o uređenju pita-nja socijalnog osiguranja njihovih državljana (‘’Službeni list FNRJ – Dodatak MUIDS’’, broj8/58)

205. Sporazum između SR Jugoslavije i Republike Makedonije o socijalnom osiguranju, (‘’Službeni listSRJ - Međunarodni ugovori’’, broj 1/01)

206. Sporazum između SFR Jugoslavije i Savezne Republike Nemačke o socijalnom obezbeđenju(‘’Službeni list SFRJ’’, broj 9/69)

207. Konvencija između SFR Jugoslavije i Kraljevine Norveške o socijalnom osiguranju (‘’Službeni listSFRJ’’, broj 22/75)

208. Sporazum o saradnji na području socijalnog osiguranja između SFR Jugoslavije i Republike Pana-me (‘’Službeni list SFRJ – Dodatak MUIDS’’, broj 11/77)

209. Konvencija o socijalnom osiguranju između Vlade FNR Jugoslavije i Vlade Narodne RepublikePoljske (‘’Službeni list FNRJ –Dodatak MUIDS’’, broj 9/58)

210. Sporazum između Vlade SFR Jugoslavije i Vlade SR Rumunije o saradnji u oblasti zdravstvenogosiguranja (‘’Službeni list SFRJ – Dodatak MUIDS’’, broj 13/77)

211. Konvencija o socijalnom osiguranju između FNR Jugoslavije i Čehoslovačke Republike (‘’Službe-ni list FNRJ – Dodatak MUIDS’’, broj 1/58)

212. Konvencija o socijalnom osiguranju između FNR Jugoslavije i Ujedinjenog Kraljevstva Velike Bri-tanije i Severne Irske (‘’Službeni list FNRJ – Dodatak MUIDS’’, br. 7/58 i 10/60-ispravka)

213. Opšta konvencija o socijalnom osiguranju između FNR Jugoslavije i Francuske Republike, (‘’Slu-žbeni vesnik Prezidijuma Narodne Skupštine FNRJ ‘’, broj 4/51)

214. Sporazum između SR Jugoslavije i Bosne i Hercegovine o socijalnom osiguranju (‘’Službeni listSCG- Međunarodni ugovori’’, broj 7/03)

215. Konvencija o socijalnom osiguranju između SFR Jugoslavije i Kraljevine Holandije (‘’Službeni listSFRJ – Dodatak MUIDS’’, broj 11/80)

216. Sporazum između SR Jugoslavije i Republike Hrvatske o socijalnom osiguranju (‘’Službeni listSRJ - Međunarodni ugovori’’, broj 1/01)

217. Sporazum između Republike Srbije i Republike Crne Gore o socijalnom osiguranju (‘’Službeni gla-snik RS’’, broj 102/07)

218. Sporazum između SR Jugoslavije i Češke Republike o socijalnom osiguranju, (‘’Službeni list SRJ- Međunarodni ugovori’’, broj 7/02)

219. Konvencija između SFR Jugoslavije i Kraljevine Švedske o socijalnom osiguranju (‘’Službeni listSFRJ – Dodatak MUIDS’’, broj 12/79)

220. Konvencija između FNR Jugoslavije i Švajcarske Konfederacije o socijalnom osiguranju ( ‘’Slu-žbeni list SFRJ – Dodatak MUIDS’’, broj 8/63)

221. Sporazum između Republike Srbije i Republike Slovenije o socijalnom osiguranju (‘’Službeni gla-snik RS’’, broj 111/09)

222. Sporazum između Republike Srbije i Republike Kipar o socijalnoj sigurnosti (‘’Službeni glasnikRS – Međunarodni ugovori’’, broj 12/10)

SOCIJALNO PRAVO

431

UMESTO BELEŠKE O AUTORU

Spisak objavljenih radova dr Rajka Kosanovića

Sadržaj ovog spiska čine nazivi 227 radova, koje je dr Rajko Kosanovićobjavio u periodu od 1990. do maja 2011. godine.

I- Knjige

1. Osnove za reformu sistema zdravstvene zaštite u Republici Srbiji; Centar za proučavanje alter-nativa i Samizdat B 92, Beograd 2001., obim 288 strana – grupa autora, ISBN 86-7464-029-X;ID= 90952204.

2. Rečnik termina iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja; Komora zdravstvenihustanova i I.P. “Obeležja”, Beograd, 2007., obim: 361 strana; CIP- Katalogizacija u publikaciji Na-rodna biblioteka Srbije, Beograd; ISBN 978-86-83563-46-3; COBISS.SR-ID 143753740.

3. Mobing: psihički teror na radu; Radnička štampa, Beograd, 2008., obim. 103 strane; ISBN 978-86-7073-120-2; COBISS.SR-ID 150064140.

4. Žena u radnom i socijalnom zakonodavstvu Republike Srbije; Savez samostalnih sindikata Sr-bije i Swiss Labor Assistance (SLA), Beograd 2008, obim 142 strane; ISBN 978-86-7073-123-3;COBISS.SR-ID 153111052.

5. Pristojan rad/ Decent Work; Radnička štampa, Beograd, 2008., obim: 143 strane (koautori: mrS. Paunović i D. Vujasinović- Dučić); ISBN 978-86-7073-126-4; COBISS.SR-ID 155898892.

6. Sindikalne teme; Radnička štampa, Beograd, 2008. obim: 370 strana ; ISBN 978-86-7073-125-7; COBISS.SR-ID 155048204.

7. Siva ekonomija/ Hidden Economy; International Trade Union Confederation (ITUC), Pan Euro-pean Regional Council (PERC), NIP ,,Radnička štampa”, Beograd 2009., obim 127 strana ( sa mrS. Paunović); ISBN 978-86-7073-128-8; COBISS.SR-ID 167337228.

8. Ekonomija u senci/ Shadow Economy; International Trade Union Confederation (ITUC), PanEuropean Regional Council (PERC), NIP ,,Radnička štampa”, Beograd 2010., obim 119 strana (sa mr S. Paunović); ISBN 978-86-7073-133-2; COBISS.SR-ID 173607436.

9. Kolektivno pregovaranje / Collective Bargaining ; Friedrich Ebert Stiftung, NIP ,,Radničkaštampa”, Beograd 2010., obim 261 strana ( sa S. Paunović); ISBN 978-86-7073-137-0; CO-BISS.SR-ID 175426060.

10. Efikasno suzbijanje sive ekonomije; Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije, Swiss LabourAssistance SLA, NIP ,,Radnička štampa”, Beograd 2010., obim 93 strana ( sa: Č. Andrić, Z. Ri-stićem, D. Rajićem, D. Rajković i L: Fasina); ISBN 978-86-7073-144-8; COBISS.SR-ID180536844.

433

11. Sidikalni leksikon/Trade Union Lexicon; I.P. “Obeležja”, Beograd, 2010., obim: 299 strana; CIP-Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd; ISBN 978-86-83563-74-6; CO-BISS.SR-ID 180952588.

12. Socijalno pravo; Friedrich Ebert Stiftung, NIP ,,Radnička štampa”, Beograd 2011., obim strana

13. Ekonomski rečnik ( u štampi)

II- Priručnici

14. Konvencije i preporuke Međunarodne organizacije rada; Radnička štampa, Beograd, decem-bar 2007., 94 str.; 21 sm., CIP –Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd;ISBN 978-86-7073-116-5; COBISS.SR-ID 145173772.

15. Evroposka socijalna povelja, Beograd, februar 2008. , 79 str.; 21 sm., CIP – Katalogizacija u pu-blikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd; ISBN 978-86-7073-118-9; COBISS.SR-ID146451212.

16. Sadržaj i primena opšteg kolektivnog ugovora i metode pregovaranja; Priručnik sastavljen uokviru Projekta ,, Strengthening institutions for social dialogue. Bosnia and Herzegovina and Ser-bia. 2 years.” Savez samostalnih sindikata Srbije i Institut za razvoj saradnje UGT-a Španija (IS-COD), Beograd, 2008. ( sa S.Paunović).

III- Radovi objavljeni u zbornicima radova

17. Finansiranje sistema zdravstvene zaštite u Republici Srbiji (u: Radno i socijalno pravo; časo-pis za teoriju i praksu radnog i socijalnog prava; Udruženje za radno i socijalno pravo Srbije, Be-ograd, 2007., str. 427-451.); ISSN 1450-5800; COBISS.SR-ID 133704455

18. Sindikat u zaštiti prava zaposlenih (u: Zaštita prava iz radnog odnosa: zbornik radova; Glosari-jum, Beograd 2008., str. 151-168., sa mr S. Paunović); ISBN 978-86-81839-70-6; COBISS.SR-ID147400204.

19. Decentralizacija u sistemu socijalne sigurnosti Republike Srbije (u: Ekonomski vidici – Zbor-nik radova: Decentralizacija i održivi razvoj privrede Srbije; Društvo ekonomista Beograda, Zlati-bor, 14-15. novembra 2008. godine; str. 389-410., sa mr S. Paunović);

20. Socijalni dijalog i decentralizacija (u: Ekonomski vidici – Zbornik radova: Decentralizacija i odr-živi razvoj privrede Srbije; Društvo ekonomista Beograda, Zlatibor, 14-15. novembar 2008. godi-ne; str. 411-433.; (sa Lj. Žigmundom i mr S. Paunović);

21. Mere Vlade Republike Srbije za ublažavanje negativnih efekata ekonomske krize i stavovisindikata ( u: Ekonomski vidici- Zbornik radova: Ekonomska kriza i realni sektor privrede Srbije- kako umanjiti efekte kriza; Društvo ekonomista Beograda, Zlatibor, 18-19. jun 2009. godine; str.385-397; ( sa mr S. Paunović);

22. (Ne)poštovanje prava zaposlenih u uslovima ekonomske krize (u: Zbornik radova sa Savetova-nja pravnika ,,Socijalna prava i ekonomska kriza”,održanog na Zlatiboru od 1. do 3. oktobra 2009.godine; Intermex, Beograd 2009., str. 419-429., sa mr S. Paunović; ISBN 978-86-83437-85-6;COBISS.SR-ID 169764280;

DR RAJKO KOSANOVIĆ

434

23. Pravo na štrajk ( u: Zaštita prava iz radnog odnosa: zbornik radova; Glosarijum, Beograd 2010.,str. 170-189., sa mr S. Paunović); ISBN 978-86-81839-85-0; COBISS.SR-ID 147434316.

24. Privatizacija u Republici Srbiji i stavovi sindikata (u: Kraj privatizacije i posledice po ekonom-ski razvoj i nezaposlenost; Institut ekonomskih nauka, Beograd 2010., str. 128-140., sa mr S. Pau-nović i Lj. Žigmund); ISBN 978-86-80315-84-3; COBISS.SR-ID 175510028.

25. Aktivna politika zapošljavanja i reindustrijalizacija ( u: Ekonomski vidici- Zbornik radova: Sta-nje i perspektive realnog sektora- Ima li izgleda za reindustrijalizaciju i veće zapošljavanje; Druš-tvo ekonomista Beograda, Ivanjica, 10-11. jun 2010.godine; str. 309-318.);

26. Reforma penzijskog sistema u Srbiji ( Ostvarivanje i zaštita socijalnih prava: zbornik radova saSavetovanja pravnika/ Trinaesti Zlatiborski pravnički dani. Zlatibor, 6-9. oktobar 2010.; [ organi-zator ] Udruženje za radno pravo i socijalno osiguranje Srbije; Intermex, 2010. Beograd, str. 387-407.; ISBN 978-86-83437-89-4, COBISS.SR-ID 178508300);

27. Izmene uslova privređivanja kao pretpostavka ekonomskog razvoja i povećanja nivoa soci-jalne uključenosti Institut ekonomskih nauka, Beograd 2011., sa mr S. Paunović i Lj. Žigmund);

IV- Radovi objavljeni u domaćim i inostranim stručnim časopisima

(Planiranje i analiza poslovanja)

28. Finansijsko poslovanje kliničko-bolničkih centara Beograda u 1988. godini ( broj 1/90) (Ma-teria medica)

29. Obim i struktura morbiditeta bolesnika lečenih u Kliničko bolničkom centru Zemun u peri-ou od 1988 do 1992. godine (broj 1/10) (Ekonomska politika)

30. Dugovi – veliki problem ( br. 2677 od 11.8.2003., YU ISSN 0013-3248)

31. Visok stepen otpisanosti opreme ( br. 2677, 11.8.2003.)

32. Pomoć beogradskim zdravstvenim ustanovama ( br. 2677, 11.8.2003.)

33. Projekat za zdravstvo u Srbiji ( br. 2677, 11.8.2003.)

34. Nacionalni zdravstveni račun (Ekonomska politika, br. 2679, 25.8.2003.)

35. Decentralizacija u zdravstvu (br. 2680, 1.9.2003.)

36. Finansiranje u 2004. godini (br. 2681, 8.9.2003.)

37. U centru pažnje (br. 2682, 15.9.2003.)

38. Neusklađeni kapaciteti (br. 2683, 22.9.2003.)

39. Starosni pritisak (br. 2684, 29.9.2003.)

40. Informacioni sistem (br. 2685, 6.10.2003.)

41. Rentgen snimak (br. 2686, 13.10.2003.)

42. Reforma zdravstva (I) (br. 2687, 20.10.2003.)

43. Manje para iz budžeta (br. 2688, 27.10.2003.)

SOCIJALNO PRAVO

435

44. Reforma zdravstva (II) (br. 2688, 27.10.2003.)

45. Reforma zdravstva (III) (br. 2689, 3.11.2003.)

46. Reforma zdravstva (IV) (br. 2690, 10.11.2003.)

47. Reforma zdravstva (V) (br. 2691, 17.11.2003.)

48. Reforma zdravstva (VI) (br. 2692, 24.11.2003.)

49. Reforma zdravstva (VII) (br. 2694, 8.12.2003.)

50. Reforma zdravstva (VIII) (br. 2695, 15.12.2003.)

51. Zdravstvena potrošnja (I) (br. 2696, 22.12.2003.)

52. Zdravstvena potrošnja (II) (br. 2697, 2698, 2699, 29.12.2003.)

53. Zdravstvena potrošnja (III) (br. 2701, 26.01.2004.)

54. Finansiranje u 2004. godini (br. 2704, 16.02.2004.)

55. Ugovaranje zdravstvene zaštite (br. 2705, 23.02.2004.)

56. Ugovaranje zdravstvene zaštite (II) (br. 2706, 1.3.2004.)

57. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje (br. 2707, 8.3.2004.)

58. Centralizacija za pamćenje (br. 2712 /2713, 19.4.2004.)

59. Lista lekova (br. 2736, 27.9.2004.)

60. Dugovi u zdravstvu Srbije (br. 2739, 18.10.2004.)

61. Socijalna (ne)sigurnost (br. 2815, 17.4.2006.)

( Poslovna politika)

62. Reprezentativni socijalni dijalog; UDC 364- 7, Beograd, decembar 2008. ( sa mr SanjomPaunović).

( Zdravstvena zaštita )

63. Finansijsko poslovanje kliničko-bolničkih centara Beograda u 1988. godini (broj 5/89);

64. Stanje opreme u zdravstvenim organizacijama Beograda (sa Milanom Bekićem – broj2/90);

65. Centralizacija i decentralizacija u zdravstvenoj zaštiti u Republici Srbiji sa posebnimosvrtom na grad Beograd (1990-2006.); (broj 6/06); ISSN 1451-5253; COBISS.SR-ID3033858.

66. Finansiranje sistema zdravstvene zaštite u Republici Srbiji (broj 2/07); ISSN 1451-5253;COBISS.SR-ID 3033858.

67. Rečnik termina iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja – prikaz knjige(broj 5/07); ISSN 1451-5253; COBISS.SR-ID 3033858. ( Sudska praksa)

68. Proširenje dejstva Opšteg kolektivnog ugovora (broj 1/ 2009; sa mr Sanjom Paunović).

DR RAJKO KOSANOVIĆ

436

( Ekonomski vidici )

69. Reforma sistema penzijskog i invalidskog osiguranja u Republici Srbiji (Društvo ekonomistaBeograda, Beograd, mart 2010., str. 57-75);

( Socijalna misao )

70. Zlostavljanje na radu-mobing (Socijalna misao, broj 66/2010, str.37-47; sa S. Paunović, Izdavač-ko preduzeće SOCIJALNA MISAO, Beograd, 2010., ISSN-0354-401X);

( Elektromreže Srbije )

71. Mobing- psihički teror na radu (EMS: Elektromreža Srbije, Beograd. br. 31 i 32; ISSN 1452-3817=EMS, COBISS.SR-ID 128361740);

( South-East Europe Review )

72. The influence of the world economic crisis in Serbia, the measures if the government, the ro-le of the IMF and trade union response (South-East Europe Review, 3/2009, p. 315-328.; with:S. Paunovic);

( Pregled-Republika Srbija: informativno-dokumentarne sveske

73. Survey- Republic of Serbia: a Record of Facts and Information )Raširenost sive ekonomije (str.114-118., broj 2/2010.;ISSN 1452-7081= Pregled Republika Srbi-ja; COBISS.SR-ID 136108812; sa S. Paunović i Lj. Žigmundom);Grey Economy in Serbia (p. 114-118., No 2/2010; ISSN 1452-709X=Survey Republic of Serbia;COBISS.SR-ID 136114956);

V- Radovi objavljeni u ,,Sindikalnom povereniku”

( Specijalna izdanja – dodaci časopisa )

74. Sve o akcijama i akcionarstvu (dvobroj 3124/297-298 od 29. juna 2007.)

75. Sve o pravima iz zdravstvenog osiguranja (3124/299-300 od 31. jula 2007.)

76. Sve o stečaju i likvidaciji (3124/301-302 od 31. avgusta 2007.)

77. Sve o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima (3124/303-304 od 28. sep-tembra 2007.)

78. Sve o socijalnoj sigurnosti (3124/305-306 od 31.oktobra 2007.)

79. Sve o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu (3124/311-312 od 31. januara 2008.)

80. Protestom i štrajkom do socijalnog dijaloga (3124/313-314 od 29. februara 2008. – sa mr Sa-njom Paunović)

81. Sve o participaciji u zdravstvu (3124/317-318 od 23. aprila 2008.)

SOCIJALNO PRAVO

437

82. Opšti kolektivni ugovor – sa komentarom (3124/319-320 od 30. maja 2008.)

83. Sve o Evropskoj uniji (3124/325-326 od 29. avgusta 2008.)

84. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu-sa komentarom ( 3124/375’376 od 30. septembra2010.)

( Članci )

85. Koncept privatizacije javnih preduzeća i pravo na besplatne akcije (3124/307- 308 od 30. novem-bra 2007.)

86. Gazde gaze svoje potpise (3124/307-308 od 30. novembra 2007.)

87. Privatizacija javnih preduzeća (I)Vlasničke promene bez strategije (3124/307-308 od 30. novembra 2007. – sa mr S. Paunović)

88. Privatizacija javnih preduzeća (II)Oprezno u promene (3124/309-310 od 25. decembra 2007. – sa mr S.Paunović)

89. Bitna obeležja štrajka (3124/315-316 od 31. marta 2008.)

90. Besplatne umesto bezvrednih akcija (3124/317-318 od 23. aprila 2008.)

91. Prekovremeni rad i preraspodela radnog vremenaZakon za kršenje (3124/325-326 od 29. avgusta 2008.)

92. Od potpisivanja do proširenja dejstva (3124/331-332 od 28. novembra 2008.)

93. Uoči reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja: Visoka cena neophodnog leka (3124/355-356 od 30. novembra 2009.);

94. Privatizacija u Srbiji veliki neuspeh- Radnici kažu: pljačka (3124/359-360 od 29. januara 2010.):

VI- Radovi objavljeni u ,,Glasu osiguranika”

95. Metodologija za izradu planova rada zdravsstvenih organizacija u 1990. godini ostala ista(11.1.1990.)U planiranju ništa novo

96. Potrebna jedinstvena politika prilikom nabavke medicinske opreme (22.3.2990.)Raskrstiti sa dosadašnjom praksom

97. Medicinska oprema (9.8.1990.)Oprema u zdravstvu sve starija

98. Raspodela u zdravstvu (11.10.1990.)Glavni uzrok nezadovoljstva

99. Ugovaranje usluga u zdravstvu (22.11.1990.)Pripreme već kasne

100. Zašto su lični dohoci zdravstvenih radnika unutar kolektiva osetljivo pitanje (31.1.1991.)Interna raspodela čest uzrok nezadovoljstva

DR RAJKO KOSANOVIĆ

438

101. Planovi rada zdravstvenih ustanova ostaće i dalje dobrim delom formalnost (28.2.1991.)Neće biti dovoljno sredstava

102. Sprovođenje zakonskih propisa (29.8.1991.)Počelo zaključivanje ugovora

103. U središtu pažnje (24.10.1991.)Suviše administriranja u zdravstvu

104. Povodi (16.1.1992.)Sve više “naduvanih” faktura

105. O predloženom sistemu finansiranja zdravstvenih ustanova u 1992. godini (16.1.1992.)Neophodne korekcije

106. Posle uvođenja novog poreskog sistema (26.3.1992.)Neto ili bruto bod?

107. Zdravstvena zaštita (9.4.1992.)Realne cene – jedini izlaz

108. O razlikama i sličnostima novih i starih zakonskih propisa u zdravstvu (23.4.1992.)Sličnost samo formalna?

109. Izmirenje obaveza zdravstvenih ustanova prema proizvođačima krvi (23.4.1992.)Ponovo na stari način

110. Kako naplatiti potraživanja (28.5.1992.)U igri “uterivači dugova”

111. Još jednom o naplati potraživanja (11.6.1992.)Legalni i nelegalni posrednici

112. Ekonomska blokada i zdravstvo (9.7.2002.)Traženje izlaza u bezizlazu

113. Krajem maja zaključen Kolektivni ugovor o izmenama i dopunama Posebnog kolektivnog ugovo-ra za zdravstvenu delatnost u Republici (30.7.Muke sa zaradama

114. Problemi zdravstvenih organizacija (13.8.1992.)Naći pravu meru

115. Sistem finansiranja zdravstvenih ustanova, u suštini, ostao nepromenjen (10.9.1992.)Paušal – izvor mnogih zala

116. Organi zdravstvene ustanove prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti (24.9.1992.)Odbori kao saveti?

117. Više činilaca uzrokovalo težak materijalni položaj zdravstva (8.10.1992.)Nesklad između zdravstvenih i nezdravstvenih radnika

118. Sprovođenje zdravstvene zaštite (14.1.1993.)Ugovori nisu zaključeni

SOCIJALNO PRAVO

439

119. Sprovođenje zdravstvene zaštite (28.1.1993.)Ugovaranja će biti

120. Zdravstvene ustanove i svakodnevnica (11.2.1993.)Život sa inflacijom

121. Ugovaranje zdravstvna u 1993. (13.5.1993.)Počela izrada planova rada

122. Zdravstvo u uslovima ekonomske blokade i hiperinflacije (27.5.1993.)Štednja jedini izlaz

123. Problemi zdravstvenih ustanova zbog nedostatka energije za narednu grejnu sezonu (9.9.1993.)Strah od predstojeće zime

124. Privatna praksa (9.2.1995.)Sve više privatnih ordinacija

125. Zdravstvo između mogućnosti i potreba (15.5.1997.)Problemi nisu od juče

126. Finansiranje zdravstvene zaštite u svetu (9.10.1997.)Onoliko sistema koliko zemalja

127. Četrdeset pet godina od osnivanja domova zdravlja u Beogradu (23.4.1998.)Domovi zdravlja – juče, danas, sutra

128. Socijalno-politička inicijativa da se u okviru Beograda sačuvaju osnovne vrednosti humane sredi-ne (6.8.1988.)Beograd – zdrav grad

129. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovođenju reformi sistema zdravstvene zaštite – I (22.3.2001.)Nejasna vizija novog društva

130. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovođenju reformi sistema zdravstvene zaštite – II (5.3.2001.)Napuštanje budžetskog načina finansiranja

131. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovođenju reformi sistema zdravstvene zaštite – III (26.4.2001.)Decentralizacija i privatizacija

132. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovođenju reformi sistema zdravstvene zaštite – IV (10.5.2001.)Kašnjenje stvara sve više problema

133. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovođenju reformi sistema zdravstvene zaštite – V (24.5.2001.)Koristiti tuđa iskustva

134. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovođenju reformi sistema zdravstvene zaštite – VI (7.6.2001.)Neophodna celovita reforma

135. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovođenju reformi sistema zdravstvene zaštite VII (21.6.2001.)Dodatni izvori prihoda

136. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovođenju reformi sistema zdravstvene zaštite – VIII (5.7.2001.)Za drugačiji način plaćanja

DR RAJKO KOSANOVIĆ

440

137. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovođenju reformi sistema zdravstvene zaštite – IX (26.7.2001.)Aktivna i pasivna privatizacija

138. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovođenju reformi sistema zdravstvene zaštite – X (9.8.2001.).Ispolitizovano zdravstvo

139. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovođenju reformi sistema zdravstvene zaštite – XI (23.8.2001.)Značajni zadaci komore

140. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovođenju reformi sistema zdravstvene zaštite – XII (6.9.2001.)Umesto zaključka

141. Prema zakonskim propisima (20.9.2001.)Kontrola na prvom mestu

142. Prema zakonskim propisima – II (11.10.2001.)Kontrola na prvom mestu

143. Obrazovanje i zapošljavanje zdravstvenih radnika u Srbiji (25.10.2001.)Ishod oprečnih interesa

144. Prema evidenciji nezaposlenih u centralnoj Srbiji i Vojvodini (8.11.2001.)Mnogo zdravstvenih radnika

145. Zdravstvena zaštita neosiguranih lica (22.11.2001.)Malo novca iz budžeta

146. Kontrola finansijskog i materijalnog poslovanja budžetskih korisnika (6.12.2001.)Nenamensko trošenje para

147. Finansiranje zdravstvene zaštite (27.12.2001.)Planirati više novca

148. Finansiranje zdravstvene zaštite (17.1.2002.)Važan izvor sredstava

149. Narodna skupština Republike Srbije krajem decembra 2001. godine donela Zakon o srpskom bu-džetu (31.1.2002.)“Osnovne crte” ovogodišnjeg budžeta

150. Ugovaranje zdravstvene zaštite (I) (14.2.2002.)Značajna funkcija zavoda

151. Donet Zakon o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine (28.2.2002.)Započinje proces decentralizacije

152. Ugovaranje zdravstvene zaštite (II) (28.2.2002.)Urušavanje sistema ugovaranja

153. Ugovaranje zdravstvene zaštite (III) (14.3.2002.)Nerealne cene zdravstvenih usluga

154. Ugovaranje zdravstvene zaštite (IV) (28.3.2002.)Naknade u žiži

155. Ugovaranje zdravstvene zaštite (V) (11.4.2002.)Samostalnost zavoda – bitan preduslov

SOCIJALNO PRAVO

441

156. Utvrđen Opšti bilans javnih prihoda i rashoda Republike za ovu godinu (25.4.2002.)Rast javne potrošnje

157. Ugovaranje zdravstvene zaštite (VI) (25.4.2002.)Temelj novog sistema ugovaranja

158. Ugovaranje zdravstvene zaštite (VIII) (16.5.2002.)Nešto sasvim novo

159. Ugovaranje zdravstvene zaštite (VIII) (30.5.2002.)Lista čekanja kao realnost

160. Osamdeset godina od donošenja Zakona o osiguranju radnika (13.6.2002.)Osnove u vidovdanskom ustavu

161. Ponovo o novosačinjenom obrascu lekarskog recepta (27.6.2002.)Bolja kontrola – veće uštede

162. Srpsko zdravstvo u očima drugih (11.7.2002.)Odsustvo jasnih ciljeva

163. Srpsko zdravstvo u očima drugih (I) (25.7.2002.)Zavod kao kupac

164. Srpsko zdravstvo u očima drugih (II) (8.8.2002.)Reforma kao nacionalni prioritet

165. Reforma sistema zdravstvene zaštite (22.8.2002.)Složen i bolan proces

166. Demografija i zdravstvo (12.9.2002.)Podaci koji obeshrabruju

167. Zdravstveni informacioni sistem (I) (26.9.2002.)Nacionalni zdravstveni račun nužan

168. Zdravstveni informacioni sistem (II) (10.10.2002.)Važne blagovremene i pouzdane informacije

169. Zdravstveni informacioni sistem (III) (24.10.2002.)Ponovo na početku

170. Zdravstveni informacioni sistem (IV) (14.11.2002.)Nedostaju baze podataka

171. Finansiranje zdravstvenog osiguranja (I) (28.11.2002.)Donet finansijski plan

172. Finansiranje zdravstvenog osiguranja (II) (12.12.2002.)Rashodi pod kontrolom

173. Finansiranje zdravstvenog osiguranja (III) (26.12.2002.)Prvi put na vreme

174. Finansiranje zdravstvenog osiguranja (V) (30.1.2003.)Uz račun i prilozi

DR RAJKO KOSANOVIĆ

442

175. Naknada štete u zdravstvenom osiguranju (13.2.2002.)Zanemaren problem

176. Izveštaj tima Svetske banke: “Ključni problemiu zdravstvenom sistemu Srbije (27.2.2002.)Bolne i teške promene

177. Finansiranje zdravstvenog osiguranja u 2002. (13.3.2003.)Prihodi veći od rashoda

178. Finansiranje zdravstvenog osiguranja u 2002. (II) (27.3.2003.)Značajno smanjenje obaveza

179. Finansiranje zdravstvenog osiguranja u 2002. (III) (10.4.2003.)Nezadovoljavajuća naplata

180. Neusklađenost zdravstvenih kapaciteta sa ekonomskim mogućnostima (24.4.2003.)Jasno odrediti nadležnosti

181. O decentralizaciji u oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja u Srbiji (15.5.2003.)Prenos ovlašćenja ali i odgovornosti

182. O propisima u zdravstvu iz drugog ugla (29.5.2003.)Terminološka zbrka

183. Četvoromesečno poslovanje Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (12.6.2003.).Kontrolom protiv zloupotreba

184. Memorandum o budžetu za 2004. godinu sa projekcijama za 2005. i 2006. godinu (I) (26.6.2003.)Finansijski planovi u pripremi

185. Memorandum o budžetu za 2004. godinu sa projekcijama za 2005. i 2006. godinu (II) 10.7.2003.)Smanjenje javnih rashoda

186. Memorandum o budžetu za 2004. godinu sa projekcijama za 2005. i 2006. godinu (III)(27.7.2003.)Neophodne strukturne reforme

187. Projekat za zdravstvo u Srbiji (I) (7.8.2003.)Finansijska podrška sektoru zdravstva

188. Finansiranje zdravstva u 2004. godini (I) (11.9.2003.)Utvrđen predlog finansijskog plana

189. Finansiranje zdravstva u 2004. godini (II) (25.9.2003.)Uravnoteženi prihodi i rashodi

190. Naše zdravstvo posle tri decenije (9.10.2003.)Sve ostalo isto

191. Finansiranje zdravstva u 2004. godini (23.10.2003.)Donet finansijski plan

192. Lično učešće osiguranih lica u troškovima zdravstvene zaštite – participacija (I) (6.11.2003.)Neophodna mera

SOCIJALNO PRAVO

443

193. Neodrživa uredba (20.11.2003.)

194. Lično učešće osiguranih lica u troškovima zdravstvene zaštite – participacija (II) (20.11.2003.)Legalna i nelegalna plaćanja

195. Lično učešće osiguranih lica u troškovima zdravstvene zaštite – participacija (III) (4.12.2003.)Odluka nije prioritet

196. Ugovaranje zdravstgvene zaštite (I) (25.12.2003.)Značajna funkcija zavoda

197. U Republičkom zuavodu za zdravstveno osiguranje, krajem prošle godine (15.1.2004.)Donet privremeni finansijski plan

198. Ugovaranje zdravstvene zaštite (II) (15.1.2004)Ugovori do kraja januara

199. Ugovaranje zdravstvene zaštite (III) (29.1.2004.)Plate prednjače

200. Ugovaranje zdravstvene zaštite (IV) (12.2.2004.)Kontrola značajan segment

201. Ugovaranje zdravstvene zaštite (V)“Prolazi” samo kompletan račun

202. Ugovaranje zdravstvene zaštite (11.3.2004.)Izmirenje obaveza

203. Privatno zdravstveno osiguranje (25.3.2004.)Neophodna saglanost

204. Tranzicija – deset godina kasnije (8.4.2004.)Dugotrajni proces

205. Dvanaest godina od donošenja Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o zdravstvenom osiguranju(22.4.2004.)Centralizacija za pamćenje

206. Reforma sistema zdravstvene zaštite (I) (13.5.2004.)Nužan i bolan proces

207. Reforma sistema zdravtvene zaštite (II) (27.5.2004.)Korak po korak

208. Reforma sistema zdravstvene zaštite (III) (10.6.2004.)Brojni razlozi za reformu

209. Reforma sistema zdravstvene zaštite (IV) (24.6.2004.)Neuspeli pokušaji

210. Reforma sistema zdravstvene zaštite (V) (8.7.2004.)Ostvarivi i konkretni ciljevi

DR RAJKO KOSANOVIĆ

444

211. Stope poreza i doprinosa na zarade iz radnog odnosa u Republici Srbiji u periodu od 1994.do 2004. godine (8.7.2004.)

212. Reforma sistema zdravstvene zaštite (VI) (22.7.2004.)Izmene, ali kakve

213. Reforma sistema zdravstvene zaštite (VII) (5.8.2004.)Organizacija zdravstvenog osiguranja

214. Nova lista lekova (26.8.2004.)

215. Reforma sistema zdravstvene zaštite (VIII) (26.8.2004.)Decentralizacija i privatizacija

216. Reforma sistema zdravstvene zaštite (IX) (9.9.2004.)Reforma kao ciklus

217. ATC klasifikacija lekova )9.9.2004.)Olakšano praćenje izdavanja lekova

218. Opšti bilans javnih prihoda i javnih rashoda Republike Srbije (23.9.2004.)Izmene strukture izdataka

219. Učešće osiguranih lica u troškovima zdravstvene zaštite (7.10.2004.)Vraćena prethodna prava

220. Modeli finansiranja zdravstvene zaštite (I) (28.10.2004.)Ugovaranje nejprihvatljiviji put

221. Modeli finansiranja zdravstvene zaštite (II) (11.11.2004.)Zanimljiva svedočanstva

222. Modeli finansiranja zdravstvene zaštite (III) (25.11.2004.)Javni i privatni izvori

223. Modeli finansiranja zdravstvene zaštite (IV) (9.12.2004.)Način plaćanja davalaca

224. Modeli finansiranja zdravstvene zaštite (V) (23.12.2004.)Izabrani lekar

225. Ugovaranje zdravstvene zaštite (I) (13.1.2005.)Složen proces

226. Ugovaranje zdravstvene zaštite (II) (27.1.2005.)Visok procenat učešća plata

227. Nekad, a sad? – 1993. (9.3.2006.)Život sa hiperinflacijom

SOCIJALNO PRAVO

445

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

349.3

КОСАНОВИЋ, Рајко, 1959-Socijalno pravo / Rajko Kosanović. -Beograd: Radnička štampa, 2011 (Užice:Grafoplast plus). - 455 str. ; 24cm

Tiraž 500. - Spisak objavljenih radova drRajka Kosanovića: str. 441-455. - Napomene ibibliografske reference uz tekst. -Bibliografija: str. 426-440.

ISBN 978-86-7073-151-6

a) Социјално право COBISS. SR-ID 184598284

Documents

Socijalno Pravo