Socijalno ukljucivanje

8/17/2019 Socijalno ukljucivanje

1/103

1

SOCIJALNO UKLJUČIVANJE: KONCEPTI, STANJE, POLITIKE


2/103

2 3

Marija Babović (urednica)SOCIJALNO UKLJUČIVANJE: KONCEPTI, STANJE, POLITIKE

IzdavačiSeConS – grupa za razvojnu inicijativuInstitut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu

Za izdavačeOlivera VukovićMina Petrović

Rezenzent dr Milosav Milosavljevićmr Dalibor Petrović

Dizajn

Marija Dobrić

ŠtampaDOSIJE studio, Beograd

ISBN 978-86-913917-2-0

Tiraž 400

SOCIJALNO UKLJUČIVANJE: KONCEP-

TI, STANJE, POLITIKE

Urednica:

Marija Babović


3/103

4 5

PREDGOVOR .................................................................................................................. 11

1. SIROMAŠTVO I SOCIJALNA ISKLJUČENOST POJMOVI, KONCEPTI I PRIMENA ................................................................................................................

1.1. DEFINISANJE SIROMAŠTVA I SOCIJALNE ISKLJUČENOSTI .................. ... S - ... . .. S .......

1.2. SRODNI POJMOVI NEJEDNAKOSTI I DISKRIMINACIJA ...................... .. E .................................................................................. .. D ................................................................................... .. D ......................................................................................................

1.3. SOCIJALNA ISKLJUČENOST KARAKTERISTIKE, DIMENZIJE I PRAĆENJE ... .. K ......... .. D ..................................................................

.. D ..........................................................

1.4 SIROMAŠTVO KARAKTERISTIKE, DIMENZIJE I MERENJE ........................ .. V .......... ............ ........... ............ ........... ........... .. A ................................................................ .. F ........... ........... ............ ... .. O, ...................................

1.5 ODNOS SIROMAŠTVA I ISKLJUČENOSTI ............................................................ .. V .................................... .. S – - ..................... .. Š , ........... ........... ............ ........... ............ ........... ........... ............

Sadržaj

sadržaj

Ova publikacija je nastala uz podršku Evropske unije. Sadržaj publikacije je isključivo odgovornost

SeConS grupe za razvojnu inicijativu i ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije.

Delegation of t he European Union to the Republic of Serbia

Under the Strengthening Serbia – EU Civil Society Dialogue Project, funded by EU

Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji

Projekat “Jačanje dijaloga između organizacija civilnog društva Srbije i EU”


4/103

6 7

1.6 LITERATURA ................................................................................................................. 42 .. K .................................................................................................... .. I ...................................................................................................

2. UZROCI I POSLEDICE SIROMAŠTVA I SOCIJALNE ISKLJUČENOSTI .....

2.1. UVOD ...............................................................................................................................

2.2. ISTORIJSKI I SADAŠNJI DRUŠTVENI KONTEKST ................................... .. S ............................... .. T ......................................................................... .. S ................................................................................

2.3. DRUŠTVENI UZROCI SIROMAŠTVA I SOCIJALNE ISKLJUČENOSTI .....

.. D ........................................................................................... .. J – ........ .. E K .............. .. V : .................................................

2.4 INDIVIDUALNI UZROCI ........................................................................................... .. F – E ........... ........... ... .. F ................................. .. F .............................................................................. .. O : ...............

2.5 POSLEDICE SIROMAŠTVA I SOCIJALNE ISKLJUČENOSTI NA POJEDINCE I GRUPE .................................................................................................. .. P ............................................................. .. S S .......................................................................... .. M ............................... .. P .............. ............ ........... ..

2.6 DRUŠTVENE POSLEDICE ......................................................................................... .. S ..............

.. M .......................................................................... .. F .......... ............ ........... ............ ........... ............ ........... ............ ..........

2.7 LITERATURA ................................................................................................................ .. K .................................................................................................. .. I ..................................................................................................

3. POLITIKE SOCIJALNOG UKLJUČIVANJA U EU I SRBIJI ........... ........... ............

3.1. UVOD ..............................................................................................................................

.. K EU ........... ............ ........... ............ ........... ............ . .. I E ................................................................................

3.2. SOCIJALNA DIMENZIJA EVROPSKIH INTEGR ACIJA ....................................... .. R – E .......... ............ ........... ............ ....... .. E ........... ........... ............ ........... ........ 3.3. PRAĆENJE SOCIJALNE ISKLJUČENOSTI I KOORDINARANJE JAVNIH MERA ................................................................................................................................. .. I ................................................................................................................ .. SILC ........................................................................................................................... .. O ....................................................................... .. Z ............................. .. U ........... ........... ........... ............ ........... ............ ........... ....

3.4 BORBA PROTIV SIROMAŠTVA I SOCIJALNE ISKLJUČENOSTI USRBIJI INSTITUCIONALNI I ZAKONSKI OKVIR ......................................... .. SSS S ........................................................................................................... .. A .................................................................................................................... .. Z ................................................................................................................... .. S .............................................

3.5 PRAĆENJE SIROMAŠTVA I SOCIJALNE ISKLJUČE NOSTI U SRBIJI ............... .. I – AŽS APD ............................................................ .. P S .................................................... .. N ........... ............ ........... ............ ........... .......

3.6 LITERATURA .............................................................................................................. .. K ................................................................................................. .. I .................................................................................................

4. UZROCI I POSLEDICE SIROMAŠTVA I SOCIJALNE ISKLJUČENOSTI .......

4.1. UVOD .............................................................................................................................

.. D .................................................. .. E EU S ...................................

4.2. FINANSIJSKO SIROMAŠTVO ................................................................................... .. F ........... ........... ............ .......... .. F ................................................. .. F .................................... .. F ........... ........... ............ ...

4.3. MATERIJALNA DEPRIVACIJA ................................................................................ .. D ........... ............ ........... ............ ........... ............ ...........

sadržaj sadržaj


5/103

8 9

.. M S ............ ........... ............ ........... ............ .........

4.4 ZAPOSLENOST ........................................................................................................... .. Z ...................................................................... .. R S ................................................... .. Z S ................................................. .. N .................................................................................... .. S S ........................................

4.5 OBRAZOVANJE ........................................................................................................... .. I ......................................................... .. O S ................ .......... .. O ............ ........... ............ ........... .... .. P PISA ....................................................................

4.6 ZDRAVLJE .................................................................................................................... .. Z ....................... .. N ........... ............ ........... ........... ............ ........... .......... .. S S ........... ............ ........... ........... ............ .......... .. Z S ............................................................................

4.7 LITERATURA ............................................................................................................... .. K ................................................................................................ .. I .................................................................................................

5 KAKO SE BORIMO PROTIV SIROMAŠTVA I SOCIJALNE ISKLJUČENOSTI U EU I SRBIJI? .......................................................................................................................

5.1. UVOD ............................................................................................................................. .. S ............................................................................................. .. K .....................................

5.2. SOCIJALNA ZAŠTITA ................................................................................................ .. S – MOP ........... ............ ........... ............ ......

.. U EU ....................................................................... .. U S ................................................................

5.3. MERE TRŽIŠTA RADA ........................................................................................... .. A S EU .................................................. .. Z ................................ .. A ................. ............ ........... ........... .. S .........................................................................................

5.4 OBRAZOVANJE .......................................................................................................... .. I : S E .......... ............ ........... ............ .

sadržaj sadržaj

.. D : S E .......... ............ ........... ............ .. .. O ............ ........... ............ ........... ............ ........... ...

5.5 ZDRAVSTVO ................................................................................................................. .. Z : R ..................................................................................................................... 5.6 LITERATURA ................................................................................................................ .. K ................................................................................................. .. I ...................................................................................................

6. KA EVROPI I SRBIJI BLAGOSTANJA? ...................................................................

6.1. DRŽAVA BLAGOSTANJA ...........................................................................................

.. D E ............ ........... ............ ........... ............ ........... ... .. S - .. .. L ...................................................................... .. K ........... ........... ............ ........... ............ ...... .. M ..............................................................

6.2. BIVŠE SOCIJALISTIČKE ZEMLJE ........................................................................... .. I .................................................................... .. K : S Č ..................... ........... ............ .... .. K : .......................................................... .. M ..................................................................................................

6.3. DRŽAVA BLAGOSTANJA U SRBIJI ....................................................................... .. R . ................................................ .. N ..............................................................................

6.4. TRANSFORMACIJA DRŽAVE BLAGOSTANJA .................................................. .. K ................ .. I ..................................................................

6.4 LITERATURA .............................................................................................................. .. K ................................................................................................ .. I ................................................................................................


6/103

10 11

Predgovor

Pažnja stručne i opšte javnosti u Srbijisve više je usmerena na pitanja socijalnoguključivanja. Siromaštvo se više ne posma-tra isključivo kao nedostatak materijalnihsredstava, već kao niz osobina i okolnostikoji dovode do osujećenosti i isključenostiiz glavnih društvenih, ekonomskih i po-litičkih tokova, što trajno onesposobljavapojedince i grupe da unaprede kvalitetsvog života. Deo tog pomaka pripisujemotrendovima koji dolaze iz Evropske unije,gde su socijalne politike sve više određe-ne upravo idejom socijalnog uključivanja.Da bi naglasila značaj koji ima smanjenjesiromaštva i socijalne isključenosti, EU je2010. godinu proglasila godinom socijal-ne uključenosti. S druge strane, u Srbiji jesazrelo uverenje da je potrebno razvijati

nove mehanizme da se smanji siromaštvomeđu, na primer, seoskom populacijom ilistarima. Jedan od načina da se to postigne

je upravo proširivanje perspektive iz kojeposmatramo siromaštvo i kreiranje javnihpolitika koje će se baviti i nedostatkommaterijalnih sredstava, dakle, siromaš-tvom, ali i nemogućnošću da se koriste

javne usluge ili nedovoljnom uključenošćuu privredne tokove i tržište rada. To, za-pravo, znači da se javne politike pomerajui ka težim pitanjima kao što su, na primer,

multisektorska saradnja ili međugenera-cijsko siromaštvo. Takve mere zahtevaju

više sredstava, ali i složenije mehanizmepregovaranja, pažljivije procese kreiranja

javnih politika, mehanizme evaluacije iprocena uticaja itd. Iza svega toga treba dastoje znanje i obučeni kadrovi.

Iz tih razloga pokrenuta je inicijativa zakreiranje internet kursa o socijalnoj uklju-čenosti. Kurs o socijalnoj uključenostiTima za socijalno uključivanje i smanje-nje siromaštva Vlade Republike Srbijepriredila je tokom 2010. godine nevladinaorganizacija SeConS – grupa za razvoj-nu inicijativu. Izrada kursa finansirana jesredstvima Švajcarske agencije za razvoj isaradnju i Ministarstva spoljnih poslova

Kraljevine Norveške. Kurs se nalazi naadresi www.inkluzijakurs.info i namenjen je javnim službenicima, predstavnicimacivilnog društva i svim drugim zaintereso-

vanim za pitanja socijalnog uključivanja.Do sada, kurs je izazvao veliko interesova-nja i nekoliko stotina polaznika registro-

valo se i prošlo kurs.

Knjiga koja se nalazi pred vama predstav-lja dopunjenu i unapređenu verziju inter-net kursa o socijalnoj uključenosti. Ona je

predgovor


7/103

12 13

Naš osnovni cilj u ovom poglavlju jeste da se upoznamo sa pojmovima siromaštva i socijalne isključenosti, njihovim oblicima, manifestacijama i načinima na koje se mere i anali-ziraju. Cilj nam je, takođe, da se upoznamo sa zvaničnim konceptom siromaštva i socijalneisključenosti Evropske unije.

SIROMAŠTVO I SOCIJALNA ISKLJUČENOST – POJMOVI,

KONCEPTI I PRIMENA

1.

namenjena predstavnicima javnih službi iorganizacija građanskog društva, ali i stu-dentima i široj zainteresovanoj javnosti. Uovoj knjizi predstavljene su ključni kon-cepti, problemi, stanje i mere u vezi sa so-cijalnom uključenošću, samo sada u jednoj

konvencionalnoj formi. Ova publikacijanastala je kao rezultat podrške Evropskeunije u okviru projekta „Umrežavanjemprotiv siromaštva“ koji je sprovela SeConS– Grupa za razvojnu inicijativu.

predgovor

Marija Babović


8/103

14 15

„Ako je naš glavni interes da proučavamo živote koje ljudi mogu voditi – sloboda kojuimaju da vode minimalno pristojne živote – onda je pogrešno usmeriti pažnju samo na

jedno ili drugo sredstvo kojim se ta sloboda ostvaruje. Moramo posmatrati osiromašeneživote, a ne samo prazne novčanike.“

Amartya Sen, 2000: 3.

definisanje siromaštva i socijalne isključenosti

. Definisanje siromaštva i socijalne isključenosti


9/103

16 17

Siromaštvo i socijalnaisključenost – koji jekoncept korisniji?

Među naučnicima, stručnjacima za socijalnu p olitiku, t e ljudima koji se u prak-si bave pitanjima siromaštva i socijalneisključenosti postoji neslaganje u vezi stim koji je od ova dva pojma korisniji.Pojedini autori smatraju da je pojam si-romaštva precizniji nego pojam socijal-ne isključenosti, jer je siromaštvo lakšeizmeriti. Oni smatraju da preusmerava-nje sa koncepta siromaštva na koncept

socijalne isključenosti nije dobro zbogtoga što odvlači pažnju od problema si-romaštva i otvara prostor vladama da iz-begavaju odlučnije akcije pomoći najuo-groženijima ili čak smanje obim i visinusocijalne pomoći.

S druge strane, često ćemo naići na mišlje-nje da siromaštvo više skriva nego što ot-kriva. Problemi s kojima se siromašni su-očavaju, prema ovom stanovištu, samo su

jednim svojim delom posledica nedovolj-nih prihoda. Čitav niz drugih problemai prepreka na koje ljudi u životu nailazespadaju u domen socijalne isključenosti ioni se tiču nemogućnosti da se učestvuje usvim aspektima društvenog, ekonomskogili političkog života.

Konačno, mnogi autori zameraju kon-

ceptu socijalne isključenosti to što teži daklasifikuje ljude na uključene i isključene,dok situacije u stvarnosti mogu biti mnogosloženije, pošto ljudi mogu biti isključeniu nekim aspektima, a uključeni u drugim.Dalje, koncept podrazumeva da je poželj-no da se bude uključen u širu grupu, presvega naciju, dok se zanemaruju oni kojinamerno odstupaju od onog što zovemo„normalnim životom“ (Kroger, 2008).

Koncept socijalne isključenosti je nov,

za razliku od siromaštva. Pored toga, ondanas preovladava u mnogim akadem-skim raspravama i praktičnim merama,mada u svom centru i dalje sadrži jasnupredstavu o siromaštvu kao stanju ne-dovoljnih prihoda. Iz tih razloga, mi sepridružujemo jednoj brojnoj grupi au-tora koji ističu prednosti koncepta soci-

jalne isključenost i, mada najčešće sma-traju da on ne treba da zameni konceptsiromaštva, već da ga zadrži unutar ovogšireg okvira. U tom kontekstu, navešće-mo sledeće prednosti koncepta socijalneisključenosti:

• Omogućuje širu i dinamičniju anali-zu različitih faktora deprivacije, kao injihovih međusobnih odnosa.

• Koncept socijalne isključenosti ne-posrednije usmerava pažnju na pri-sustvo socijalne nepravde.

• Ideja socijalne isključenosti ukazuje na p oricanje širih socija lnih prava ljudi (na pr imer na ob razovanj e,pristojno stanovanje), koja najčešćenisu obuhvaćena konceptom siro-maštva.

• Naglasak na odnosima, nepravdi iporicanju prava omogućuje da se uanalizu socijalne isključenosti uklju-če pitanja diskriminacije na temeljuroda, etniciteta, seksualne orijentaci-

je i dr. (Lister, 2004:98).

Siromaštvo i socijalnaisključenost uevropskom kontekstu

U Evropskoj Uniji postoje različite tra-dicije razumevanja i rešavanja socijalnihproblema. U EU su i skandinavske zemlje,sa svojom jakom socijal-demokratskom


tradicijom, liberalna Velika Britanija,kao i Francuska, sa svojim tradicional-nim shvatanjem građanske solidarnostikao osnove društvene integracije. Overazlike su izražene i kroz postojanje dvarazličita koncepta: siromaštva i socijalneisključenosti. Koncept siromaštva bliži jeanglo-saksonskoj tradiciji, dok je konceptsocijalne isključenosti bliži kontinentalnojevropskoj tradiciji, pre svega francuskojrepublikanskoj a zatim i skandinavskojsocijaldemokratskoj.

Nakon usvajanja Lisabonske strategije,2000. godine, EU se opredelila za socijal-

nu isključenost kao obuhvatniji koncept.Pri tome, u njegovom jezgru je ipak zadr-žan koncept siromaštva, ali ovog puta pri-lagođen potrebama evropskog socijalnogprocesa. Na ovaj način, pomirene su razli-čite evropske tradicije.

Evropska Komisija u svom dokumentu„Intenziviranje borbe protiv socijalne is-ključenosti“ kaže da je pojam socijalneisključenosti obuhvatniji od pojma siro-maštva i da adekvatnije odražava višedi-menzionalnu prirodu mehanizama prekokojih su pojedinci i grupe isključeni iz so-cijalnih razmena, iz praksi i prava na soci-

jalnu uključenost.

Pored toga, Evropska Unija je usvojilakoncept relativnog siromaštva. Iza od-luke da se usvoji koncept relativnog, a ne

apsolutnog siromaštva, stoje dva razloga.Prvo, smatra se da je ključni izazov EU daomogući svim stanovnicima da učestvujuu blagodetima visokih stopa rasta i podi-zanja opšteg nivoa blagostanja, a ne samoda dostignu osnovni standard života, kaošto je slučaj u manje razvijenim delovimasveta. Drugo, smatra se da ono što nazi-

vamo prihvatljivim standardom života u velikoj meri zavisi od opštih uslova socijalnog i ekonomskog razvoja i varira odzemlje do zemlje, čak i unutar EU (EC,

2004:15). Zato se u EU koristi indikator“rizik od siromaštva”, pa se za osobe i po-rodice čiji je prihod ispod 60% medijanekaže da su u riziku od siromaštva (engl.at-risk-of-poverty), a ne prosto siromašni,

jer se podrazumeva da prihod ispod te li-nije nije ni nužan niti dovoljan uslov da sebude siromašan.

Do sada smo govorili o siromaštvu i so-cijalnoj isključenosti. Međutim, kadaželimo da govorimo o zvaničnom kon-ceptu Evropske Unije i javnim politika-ma, moraćemo da ’okrenemo novčić’ nadrugu stranu i upotrebimo termin ’soci-

jalna uključenost’. To je zbog toga što sezvanična politika borbe protiv siromaštvai socijalne isključenosti u EU naziva poli-tikom socijalne uključenosti ili politikomsocijalnog uključivanja.

Savet EU je izložio i zvanične definicije trinajvažnija pojma.

Društvena isključenost predstavlja“proces kojim su određeni pojedinci gur-nuti na ivicu društva i sprečeni u punomučestvovanju u društvu zbog svog siro-maštva ili nedostatka osnovnih znanja imogućnosti za doživotno učenje, ili kaorezultat diskriminacije. Ovo ih udalju-

je od zaposlenja, prihoda i mogućnostiobrazovanja, kao i od društvenih mreža,okvira i aktivnosti zajednice. Ovakvi po-

jedinci imaju malo pristupa vlasti i orga-

nima donošenja odluka i na taj način sečesto osećaju nemoćnim i nesposobnimda uzmu kontrolu nad odlukama kojeutiču na njihov svakodnevni život” (Co-uncil of EU, 2004: 8).

Društvena uključenost predstavlja “pro-ces koji omogućuje da oni koji su u rizikuod siromaštva i društvene isključenostidobiju mogućnost i sredstva koja su po-trebna za puno učešće u ekonomskom,društvenom i kulturnom životu i postiza-



10/103

18 19

nju životnog standarda i blagostanja kojise smatraju normalnim u društvu u kojemžive. Ona osigurava njihovu veću parti-cipaciju u donošenju odluka što utiče nanjihove živote i ostvarenje osnovnih pra-

va” (Council of EU, 2004: 8).

Siromašni pojedinci ili porodice su oničiji su resursi (dobra, novčani prihodi iusluge iz javnih i privatnih izvora) tolikomali da ih isključuju iz minimuma pri-hvatljivog načina života u državi članici ukojoj žive (Council of EU, 1975).


. Srodni pojmovi – nejednakosti i diskriminacija

srodni pojmovi - nejednakosti i diskriminacija


11/103

20 21

Siromaštvo i socijalna isključenost se ne-

kada neispravno poistovećuju sa pojedi-nim srodnim pojmovima kao što su: eko-nomske nejednakosti, društvene nejedna-kosti i diskriminacija. Ovi pojmovi jesubliski pojmovima siromaštva i socijalneisključenosti i često se sa njima prepliću,ali je važno razumeti razlike između njih.

Ekonomske nejednakosti se ne mogusvesti na siromaštvo. Iako siromaštvo po-drazumeva postojanje ekonomskih nejed-nakosti između onih koji jesu i onih kojinisu siromašni, ekonomske nejednakostipredstavljaju šire nejednakosti u dohotkuili drugim ekonomskim resursima (imovi-ni i sl.) u okviru ceokupne populacije. Jed-nostavno rečeno, ekonomske nejednakostipostoje između onih koji jesu siromašni ionih koji nisu, ali postoje i između veomabogatih i onih koji su manje bogati.

Društvene nejednakosti su još širi pojami od siromaštva i od ekonomskih nejedna-kosti. One predstavljaju ne samo nejedna-kosti u ekonomskim resursima, odnosnobogatstvu, već i nejednakosti u društvenojmoći i ugledu. Dok se nejednakosti izme-đu siromašnih i onih koji nisu siromašni,isključenih i uključenih, najjednostavnije

vide preko dve kategorije, društvene nejednakosti se najčešće vide preko postoja-nja različitih društvenih klasa i slojeva.

Diskriminacija predstavlja nepovoljantretman pojedinaca ili grupa isključivo naosnovu njihove pripadnosti određenoj ka-tegoriji. U tom smislu ona uvek podrazu-meva neku vrstu isključivanja i odbijanja isamim tim je često i uzrok socijalne isklju-čenosti. Međutim, socijalna isključenost

je širi pojam i ne mora uvek biti posledicadiskriminacije. Odbijanje poslodavca dazaposli mladog kvalifikovanog radnikabez radnog iskustva jeste diskriminacijakoja vodi njegovom isključivanju sa tržištarada, ali nedostatak radnih mesta za datukvalifikaciju na lokalnom tržištu rada ta-kođe može biti uzrok njegovog isključiva-

nja, a ne predstavlja diskriminaciju.

Ova tri pojma predstavljaju važan deo na-še rasprave o siromaštvu i socijalnoj isklju-čenosti i u nastavku ovog poglavlja posve-tićemo posebnu pažnju svakom od njih.Za svaki od ovih pojmova, najpre ćemo sepozabaviti konceptualnim razjašnjenjima,zatim metodama merenja, te konačno datiilustracije o stanju u Srbiji i EU.

Ekonomske nejednakosti

Dakle, već smo rekli da ekonomska ne- jednakost nije isto što i siromaštvo. Siro-maštvo svakako podrazumeva postojanjeekonomskih nejednakosti između onihkoji jesu i onih koji nisu siromašni, bezobzira na koji način se definiše siromaštvo

(kao novčana sredstva ispod određene li-nije ili životni standard ispod minimalnozadovoljavajućeg). Međutim, ekonomskenejednakosti podrazumevaju nejednako-sti u prihodima ili drugim ekonomskimresursima u okviru celokupne populacije.Merenje nejednakosti ne zavisi od toga gde

je postavljena granica prihoda (medijana,prosečna plata, potrošačka korpa, linijaapsolutnog siromaštva itd.) niti od togakoliki je procenat siromašnih. Jedno druš-tvo može imati isti nivo siromaštva i razli-


čite nivoe nejednakosti (na primer, Slove-nija ima isti nivo siromaštva kao Austrija,ali manje nejednakosti). Slično tome, dvezemlje mogu imati isti nivo nejednakosti,a različite procente siromašnih (na pri-mer, Malta ima isti nivo nejednakosti kaoi Austrija, ali ima i više siromašnih)

Merenje nejednakosti je složen statističkizahvat. U javnim dokumentima se najče-šće spominju dve mere – odnos S80/S20i Gini koeficijent (Džini koeficijent). Od-nos S80/S20 je odnos ukupnog ekvivalen-tnog prihoda 20% populacije jedne zemljesa najvišim prihodima, prema ukupnom

ekvivalentnom prihodu 20% populacije sanajnižim prihodima. Što je veći ovaj od-nos, veće su nejednakosti. Gini koeficijent

je druga mera za praćenje nejednakosti uraspodeli prihoda, ali ovog puta cele po-pulacije, a ne samo 20% sa najvišim, od-nosno, najnižim prihodom. Gini koefici-

jent se kreće u rasponu od 0 do 1. Kada binjegova vrednost bila 0, to bi značilo da jepostignuta idealna jednaka raspodela pri-

hoda i da svi stanovnici imaju isti prihod.S druge strane, kada bi Gini bio 1, to biznačilo da jedna osoba prima sav raspo-loživi prihod u jednoj zemlji, odnosno, da

je postignuto stanje savršene nejednako-sti. Kao što podaci za EU pokazuju, Ginikoeficijent je u korelaciji sa relativnim si-romaštvom. U proseku, zemlje manjih ne-

jednakosti imaju i manje stope siromaštvai obrnuto. To, između ostalog, ukazuje i na

jake redistributivne mehanizme.

Društvene nejednakosti

Društvene nejednakosti su širi pojam odekonomskih nejednakosti. Kada govori-mo o nejednakosti u kontekstu siromaš-tva i socijalne isključenosti, mi najpremislimo na ekonomske nejednakosti kaonejednaku raspodelu prihoda (od, naprimer, plata ili socijalnih primanja) nanivou čitave populacije. Međutim, eko-nomske nejednakosti mogu se posma-trati i kao nejednaka raspodela bogatstva

Grafikon 1: Ekonomske nejednakosti u EU i Srbiji

Izvor: Za EU Eurostat, Za Srbiju: RZS, Praćenje stanja socijalne uključenosti, 2010.


0

5

10

15

20

25

30

35

40

E U 2 7

B e

B g

C z

D k

D e

E e I e E

l E s

F r I t

C y L

v L t L u

H u

M t

N l

A t

P l

P t

R o S

l S k F

i S e

U K

S r b i j a


12/103

22 23

ili kao nejednake šanse za učestvovanjeu različitim ekonomskim aktivnostima.Ekonomske nejednakosti predstavljajusamo jedan aspekt šire shvaćenih društve-nih nejednakosti. Društvene nejednakostiposledica su različitih društvenih statusapojedinaca i grupa, njihovog položaja uraspodeli moći i ugleda. Proučavanje so-cijalne isključenosti nastoji da ustanovikoji su članovi društva isključeni iz važ-nih društvenih sfera, zbog čega i sa kojimposledicama. Nasuprot tome, proučavanjedruštvenih nejednakosti nastoji da usta-novi postojanje različitih društvenih klasai slojeva kao i njihove međusobne odnose,

uključujući i sukobe. Osim toga, nastojise ustanoviti kako se društvene nejedna-kosti uspostavljaju između grupa defini-sanih na osnovu različitih karakteristika:rodnih, rasnih, etničkih, između seoske igradske populacije i sl.

Američki sociolog Čarls Tili je duhovitoopisao mehanizme preko kojih se uspo-stavljaju društvene nejednakosti. U sva-kom društvu postoje različiti položaji(radna mesta različitih kvalifikacija i moćiodlučivanja, službeni položaji i slično) itim položajima pripisuju se određene na-grade. U zavisnosti od mehanizama ras-poređivanja pojedinaca na položaje (naprimer prema znanju, uspešnosti, poreklu,socijalnim vezama, i slično) i u zavisnostiod karakteristika pojedinaca (stepena i

vrste obrazovanja, klasnog porekla, uti-

caja i pripadnosti društvenim mrežama)oni se razmeštaju na odgovarajuće polo-žaje. Tako, Tili zamišlja kao da pojedinciprolaze kroz skener koji vrednuje njihovekarakteristike, šalje ih na odgovarajućepoložaje, na kojima dobijaju veće ili manjenagrade – platu, moć i ugled (Tilly, 2005:19).

Proučavanje društvenih nejednakosti jeznačajno zbog toga što pokazuje na kojinačin društveno ustrojstvo ili društvene

promene povećavaju odnosno smanjujušanse društvenih grupa da steknu eko-nomske resurse i društvenu moć a timeostvare i bolji ili lošiji društveni položaj.U Srbiji istraživanja društvenih nejed-nakosti imaju dugu tradiciju. Ona su jošza vreme socijalizma pokazala kako na-suprot zvaničnoj egalitarnoj ideologijipostoje značajne društvene nejednakostiizmeđu društvenih slojeva (Popović, M,1977; Lazić, 1987). Kasnija istraživanja suproučavala na koji način se post-socijali-stička transformacija odrazila na ove ne-

jednakosti. Ova istraživanja su ustanovilada su procesi tranzicije doveli do uspona

nove grupe preduzetnika, da je poboljšanpoložaj srednjih slojeva, dok su neke druš-tvene grupe, poput industrijskih radnika isitnih poljoprivrednika, iskusile socijalnopropadanje (Lazić, 2000; Cvejić 2006).

Diskriminacija

Diskriminacija je važan faktor socijalneisključenosti. Za razliku od predrasu-da i stereotipa koji predstavljaju verovanjai stavove, diskriminacija podrazumeva re-alno ponašanje. To je nepovoljan tretmanpojedinaca ili društvenih grupa isključivona osnovu njihove pripadnosti određenojkategoriji ili na osnovu neke predrasude(Cashmore, 1996; Stanford, 2010). Mnogo

je sličnih definicija, ali ono što sve nagla-šavaju je to da diskriminacija predstav-

lja ponašanje jedne grupe prema drugoj.

Diskriminacija je zapravo isključiva-nje. Diskriminacija može imati različiteoblike, ali ona uvek podrazumeva neku

vrstu isključivanja i odbijanja. Može se is-poljiti kao nejednak tretman pri zapošlja-

vanju, nejednak pristup različitim usluga-ma (obrazovnim, zdravstvenim, socijalnezaštite), nejednak tretman u garantovanjui zaštiti prava, ili nejednak tretman u sva-kodnevnom životu u susedstvu, naselju,


lokalnoj zajednici. Pojedinci i grupe mogubiti izloženi diskriminaciji zbog gotovobilo kojeg biološkog ili socijalnog obeležja:starosti, rase, pola, etniciteta, vere, jezika,klasne pripadnosti, seksualne orijentacije,političkih uverenja.

Zakonska zabrana diskriminacije na osnovu nekog biološkog i socijalnog obeležjasve više je sankcionisana u zakonodav-stvima razvijenih zemalja. Srbija takođeima Zakon o zabrani diskriminacije koji

je donet 2009. godine. U ovom zakonu,diskriminacija je definisana kao „svakoneopravdano pravljenje razlike ili nejed-

nako postupanje, odnosno propuštanje(isključivanje, ograničavanje ili davanje

prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kaoi na članove njihovih porodica, ili njimabliska lica, na otvoren ili prikriven način, akoji se zasniva na rasi, boji kože, precima,državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ilietničkom poreklu, jeziku, verskim ili po-litičkim ubeđenjima, polu, rodnom iden-titetu, seksualnoj orijentaciji, imovinskomstanju, rođenju, genetskim osobenostima,zdravstvenom stanju, invaliditetu, brač-nom i porodičnom statusu, osuđivanosti,starosnom dobu, izgledu, članstvu u po-litičkim, sindikalnim i drugim organiza-cijama i drugim stvarnim, odnosno pret-postavljenim ličnim svojstvima“ (Službeni

glasnik 22/09).



13/103

24 25socijalna isključenost - karakteristike, dimenzije i praćenje

. Socijalna isključenost – karakteristike,dimenzije i praćenje

Ako pojam socijalne isključenosti po-smatramo kao naučni pojam, on jerelativno mlad. Međutim, ako ga po-smatramo kao pojam iz domena javnihpolitika, možemo reći da on već imadugu tradiciju. U javnu upotrebu ovajpojam je ušao pre oko pola veka. To jezasluga tadašnjeg francuskog državnogsekretara za socijalnu akciju Rene Le-noar (Rene Lenoir). On je procenio da«isključeni» (fr. les exclus) čine desetinufrancuske populacije i u njih je svrstaorazličite grupe koje nisu bile obuhva-ćene sistemom socijalnog osiguranja.Među njima su bile osobe sa fizičkim i

mentalnim invaliditetom, zlostavljanadeca, zavisnici, delinkventi, samohraniroditelji i domaćinstva sa višestrukimproblemima.

Koncept „socijalne isključenosti“ me-njao se vremenom i prilagođavao novimdruštvenim i ekonomskim okolnostima.Tako je u drugoj polovini 1970ih došlodo povezivanja problema ekonomskograsta i socijalne isključenosti. Budući daekonomski rast nije otklonio problemesiromaštva, oni koji nisu imali koristi odprivrednog razvoja označeni su kao is-ključeni.

U narednoj deceniji, u krug socijalno is-ključenih svrstani su i mladi koji napu-štaju školovanje bez odgovarajućih kva-lifikacija. Koncept je docnije proširen, pa

obuhvata i dugoročno nezaposlene, ’žrtvepokidanih porodičnih veza’ (na primer,samačka domaćinstva), deprivirane mi-grante i stanovnike izolovanih predgra-đa. Diskurs socijalne isključenosti brzose proširio iz Francuske na ostatak Evro-pe. Već 1989. godine, Savet ministaraza socijalna pitanja Evropske Zajedniceusvojio je rezoluciju borbe protiv socijal-ne isključenosti i podsticanja integracijeu „Evropi solidarnost i“.

Koje karakteristikesocijalne isključenostitreba da pratimo?

Kao što smo već rekli, socijalna isključe-nost je složen i višedimenzionalan kon-cept. Zbog takve njegove prirode, pra-ćenje koncepta socijalne isključenosti je

veoma složen poduhvat. Postoji nekoli-ko karakteristika socijalne isključenostina koje treba obratiti posebnu pažnju.U tom smislu, treba uočiti oblike isklju-čenosti, „izmeriti“ stepen i trajanje sta-nja socijalne isključenosti, identifikovati

grupe koje su isključene, te konačno, uo-čiti uzroke i posledice isključenosti.

Oblici isključenosti ukazuju iz kojih sferasu pojedinci i grupe isključeni. Možemouočiti ekonomsku, političku, socijalnu ikulturnu isključenost, ili neke uže obli-ke, poput isključenosti sa tržišta rada ilifinansijskih tržišta. U slučaju kada se po-

jedinci i grupe suočavaju sa višestrukimoblicima isključenosti, možemo govoritio višedimenzionalnoj isključenosti.

Stepen isključenosti ukazuje u kojoj merisu pojedinci isključeni iz pojedinih oblastidruštva. Apsolutna isključenost predstav-lja potpuno odsustvo šansi da se pristupiodređenim resursima, institucijama ili dase uključi u društvene procese (na primerda se obezbedi bilo kakvo zaposlenje). Re-

lativna isključenost predstavlja smanjenešanse (u odnosu na druge u istom druš-tvu) da se uključi u kvalitetne usluge, re-surse i razvojne procese (na primer da seobezbedi stabilno i isplativo zaposlenje).

Trajanje je takođe važna karakteristikasocijalne isključenosti. Nekada ljudi biva-

ju isključeni sa tržišta rada kratkotrajno(usled stečaja preduzeća, kraćeg nepovolj-nog ekonomskog ciklusa) i tada je reč o

socijalna isključenost - karakteristike, dimenzije i praćenje


14/103

26 27

kratkotrajnoj isključenosti koja ne morada ima velike posledice na životne šanseljudi niti njihove druge aspekte učestvo-

vanja u društvu. Međutim, isključenostmože biti dugotrajna, pa za neke pojedin-ce i grupe čak i trajno stanje iz koga izla-zak nije jednostavan ili dostupan.

Identifikovanje grupa koje se suočava- ju sa problemima socijalne isključeno-sti omogućuje nam da sagledamo kojesu kategorije, definisane preko različitihkarakteristika (pola, starosti, kvalifika-cija, područja stanovanja, etniciteta i sl.)ugrožene problemima socijalne isključe-

nosti.

Na kraju, prepoznavanje uzroka i posle-dica socijalne isključenosti otvara mo-gućnosti da se ovaj problem u potpunostirazume, kao i da se za njegovo rešavanjeformulišu odgovarajuće politike i mere.

Dimenzije socijalneisključenosti

Socijalna isključenost ima tri ključne di-mezije, te razlikujemo ekonomsku, poli-tičku i društvenu isključenost. Ekonom-ska isključenost se najčešće ispoljava kaoisključenost sa tržišta rada, kada dobijaoblik nezaposlenosti ili kao isključenostiz raspodele ekonomskih resursa, kada

dobija oblik siromaštva. Nezaposlenost, apogotovo dugotrajna (više od 12 meseci)smanjuje sposobnost pojedinaca i porodi-ca da se samostalno brinu o sebi. Dugo-trajno nezaposleni su odsečeni od mrežai informacija koje su često presudne prinalaženju posla. Zato ovaj oblik socijalneisključenosti gotovo neminovno vodi usiromaštvo. Postoje i drugi važni aspektiekonomske isključenosti. Neki ljudi ne-maju bankovni račun, adekvatan smeštajili ne učestvuju u dominantnim modelima

potrošnje (na primer, nemaju telefon), paih to sve sprečava da se dublje uključe uekonomske procese.

Iz različitih razloga, neki ljudi nisu ade-kvatno uključeni u političke procese. Onine glasaju, ne učestvuju na protestima,nisu angažovani u svojim zajednicama ičesto nemaju nikakav kontakt sa vlastima.Ovo stanje nazivamo politička isključe-nost. Nekada je ta isključenost dobrovolj-na (kao u slučaju apstinencije), a nekada

je posledica strukturnih faktora. Političkaisključenost može biti posledica nedo-statka obrazovanja, informacija ili fizičke

udaljenosti, ali i drugih faktora, kao što supredrasude (tiho ili otvoreno odbacivanjepripadnika etničkih manjina, seksualnihmanjina ili žena) ili druge prepreke (pre-ma, na primer, osobama sa invaliditetom).Politička isključenost onemogućava ljudeda utiču na odluke javnih službi i držav-nih organa i tako zastupaju svoje interese iunaprede svoj položaj.

Konačno, društvena isključenost obu-hvata smanjene mogućnosti pojedinacada koriste socijalne usluge, učestvuju uaktivnom životu zajednice, kao i smanjenstepen komunikacije i interakcije međuljudima. Ona se ogleda u ograničenom pri-stupu važnim socijalnim uslugama (obra-zovanju, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti) iredukovanom socijalnom životu porodicei zajednice koji može imati dugoročne po-

sledice po decu, odrasle, porodice i grupe.Smanjene socijalne interakcije smanjuju socijalni kapital, uništavaju socijalnemreže, pa se informacije teže prenose, asistemi podrške među ljudima slabe. Decai omladina suočavaju se sa problemima uodrastanju i vaspitanju.

U zvaničnim dokumentima EvropskeUnije govori se o socijalnoj uključenosti i politikama socijalne uključenosti. Poli-tičari i stručnjaci u EU smatrali su da, u


duhu afirmativnih politika, treba koristi-ti pozitivne odrednice. To, međutim, nemenja činjenicu da su u središtu politikesocijalne uključenosti i dalje su problemisiromaštva i socijalne isključenosti.

Osim želje da se koriste pozitivne odred-nice, ovakvom odrednicom ukazuje se ina to da je za procese evropskih integraci-

ja značajno ne samo smanjiti siromaštvo isocijalnu isključenost, već izgraditi i noveosnove socijalne kohezije, uključenosti

i aktivne participacije svih građana kojižive u različitim državama članicama ikoji se kreću kroz sve povezaniji evropskiprostor. Zbog toga se na praktičnom ni-

vou termin socijalna uključenost najčešćekoristi kada je reč o politikama i javnimmerama, a termini siromaštvo i socijalnaisključenost kada je reč o problemima nakoje se date politike odnose.

Socijalna isključenost se u EU prati prekosledećih dimenzija:

1. Finansijskog siromaštva koje seshvata kao ukupni prihod domaćin-stva ispod utvrđene linije siromaš-tva;

2. Materijalne deprivacije koja pred-stavlja nezadovoljenost osnovnih po-treba;

3. Isključenosti sa tržišta rada, poseb-no dugotrajne;

4. Isključenosti iz sistema obrazovanja;

5. Isključenost iz zdravstvenog siste-ma i pristupa uslugama zdravstvenezaštite.

Iako se u EU prepoznaje i značaj političke,socijalne i kulturne participacije, ove di-menzije za sada nisu uključene u procesepraćenja socijalne isključenosti, niti u ci-ljeve politika koji se usaglašavaju na nivouEU.

Opštapopulacija

RomiInterno

raseljeni

Usluge javne administracije 16.3 71.2 31.8

Usluge zdravstvene zaštite 14.0 66.7 27.3

Socijalne usluge 16.1 74.7 35.4

Zapošljavanje u državnim institucijama 24.1 80.0 39.7

Projekti koje finansira vlada 18.4 77.5 34.5

Zapošljavanje u privatnom sektoru 17.7 78.6 31.4

Osnovno i srednje obrazovanje 10.8 57.3 20.7

Univerzitetsko obrazovanje 12.8 65.1 20.2

Socijalno stanovanje 14.7 75.3 30.4

Tabela 1: Udeo osoba koje ocenjuju da im je pristup različitim socijalnim uslugama otežan zbog

etničke pripadnosti, Srbija 2009, u %

Izvor: UNDP, Izveštaj o humanom razvoju i socijalnoj isključenosti, 2010.



15/103

28 29

Proučavanje socijalneisključenosti u različitimdruštvenim kontekstima

Proučavanje društvene isključenosti treba dabude prilagođeno datom društvenom kon-tekstu. Na primer, ne može se na isti način

proučavati isključenost u razvijenim i nera-zvijenim društvima. S obzirom da se socijal-na isključenost definiše kao isključenost izključnih sfera i aktivnosti društva dimenzijei oblici isključenosti razlikuju se u razvije-nim i nerazvijenim područjima sveta. Stoga,proučavanje oblika i manifestacija socijal-ne isključenosti treba da bude prilagođenodruštvenom i ekonomskom kontekstu.

U istraživanjima socijalne isključenosti urazvijenim društvima, važnim dimenzijama

socijalne isključenosti smatraju se nemo-gućnost zapošljavanja u formalnom sektoruekonomije, uspešnim granama (sektorimazasnovanim na znanju i informacijama),otežan pristup sistemima socijalnog osigu-ranja, socijalnih usluga, i slično. Različitimistraživanjima često su obuhvaćeni i nekioblici isključenosti koji se smatraju prime-

renim uslovima višeg životnog standarda istilovima života u post-modernom društvu,koje nisu tradicionalno povezane sa siro-maštvom. Tako su istraživači Akcione grupeza borbu protiv siromaštva dece1 (CPAG)

1 CPAG (Child Poverty Action Group) je hu-manitarna organizacija koja pruža podrškusiromašnoj deci i njihovim porodicama uVeliko Britaniji i sprovodi šire aktivnosti us-merene na smanjenje siromaštva dece. Više oovoj organizaciji možete saznati na sledećojinternet adresi: http://www.cpag.org.uk/ .

Prostorna isključenost

Prostornoj dimenziji socijalne isključenosti poklanja se sve veća pažnja. Veli-ke regionalne razlike u stepenu razvijenosti i isključenost pojedinih naselja ipodručja iz tokova razvoja i važnih društvenih procesa smatraju se kočnicomrazvoja i uzrocima loših životnih uslova stanovnika ovih oblasti.

Međutim, istraživanja koja nastoje da zabeleže karakteristike isključenosti na-selja i regiona suočavaju se sa nizom problema. Jedan od važnijih je svakakodefinisanje geografskih ili administrativnih jedinica koje se posmatraju. Poje-dini autori smatraju da je područja važno definisati u skladu sa teritorijalnomorganizacijom lokalnih vlasti, zbog toga što je neophodno obezbediti pove-zanost sa lokalnim politikama razvoja i borbe protiv siromaštva i socijalne is-ključenosti. Drugi autori pak smatraju, da ovakvi pristupi često vode „ekološkojpogrešci“ zbog toga što se zanemaruje činjenica da u depriviranom regionužive i ljudi koji nisu isključeni ili siromašni, pa se teži cela populacija okarakte-

risati kao isključena.

Ipak, uprkos navedenim problemima, prostorna dimenzija isključenosti poka-zala se kao značajna. U brojnim istraživanjima isključenosti u Zapadnoj Evropiuočena je pojava da se siromaštvo, koje je jedno vreme bilo pretežno ruralnapojava, vraća u gradove, te da se u velikim evropskim gradovima zapaža kon-centracija siromašnih i socijalno isključenih u centralnim gradskim četvrtima.Za razliku od toga, istraživanja u Srbiji pokazuju da su siromaštvo i socijalnaisključenost pretežno ruralni fenomeni u današnjoj Srbiji, što opet zahteva ra-zličite političke strategije i mere.


kao važan aspekt isključenosti uključili i ne-mogućnost pristupa aktivnostima zabave,sporta, rekreacije, parkovima, elektronskimmedijima i sredstvima komunikacije (TV,telefoni, internet). Pokazalo se da deca kojane poseduju digitalnu televiziju ili internetbivaju isključena od svojih vršnjaka u škol-skom dvorištu.

Primena koncepta socijalne isključenosti nazemlje u razvoju dovela je do brojnih modi-fikacija u skladu sa razlikama u društveno-ekonomskim i kulturnim kontekstima. Takose u zemljama u razvoju važnim dimenzijama

socijalne isključenosti smatraju istovremenopristup zaposlenosti u modernim sektorimaekonomije, ali i pristup zemljištu kao važ-nom resursu za poljoprivrednu proizvodnjui pristup pijaćoj vodi, kao osnovnom resursuopstanka. Pristup uslugama se često razma-tra u svetlu ostvarivanja osnovnih ljudskihprava i mogućnosti, a finansijsko siromaštvose često naziva isključenošću zbog siromaš-tva. Isključenost se ispoljava i kao geografskaudaljenost, plemenska pripadnost i sl. Punopažnje se poklanja, socijalnim mrežama kao

važnom sredstvu izbegavanja ili ublažavanjasocijalnih rizika.



16/103

30 31siromaštvo - karakteristike, dimenzije i merenje

. Siromaštvo – karakteristike, dimenzije imerenje

Kao i u slučaju socijalne isključenosti, dabismo mogli da steknemo sliku o siroma-štvu u jednoj zajednici, potrebno je daupoznamo njegove karakteristike. To zna-či da treba da potražimo odgovore na nizpitanja: koliko je siromašnih, ko su siro-mašni, itd. No da bismo to mogli da učini-mo, moramo prvo jasno da definišemo šta

je siromaštvo, odnosno da se opredelimoza jednu definiciju siromaštva.

Zbog različitog definisanja siromaštva ra-zlikuju se apsolutno i relativno siroma-štvo. Prvo podrazumeva da je siromaštvostanje koje odlikuje nemogućnost da se

zadovolji određen opšti minimum život-nih potreba, dok drugo predstavlja siro-maštvo u odnosu na neki prosek ili mi-nimum prihvatljivog standarda u datomdruštvu. Dalje, siromaštvo se može defi-nisati kao finansijsko (u smislu nedovolj-nosti prihoda za zadovoljenje određenihpotreba) ili kao materijalna deprivacija (u smislu razlčitih nezadovoljenih život-nih potreba). Ono može biti objektivnoili subjektivno, pri čemu u prvom slučajuistraživač određuje kriterijum siromaštva,a u drugom slučaju kriterijum je subjekti-

van osećaj pojedinca.

Bez obzira kako definišemo siromaštvo naj-češće pratimo sledeće njegove karakteristike:

• Rasprostranjenost

• Dubina i oštrina siromaštva

• Struktura siromašnih

Rasprostranjenost siromaštva predstavlja broj osoba ili domaćinstava koji semogu smatrati siromašnim prema postav-ljenom kriterijumu, koji se najčešće defi-niše kao linija siromaštva. Učestalost senajčešće iskazuje preko stope siromaštva,odnosno učešća siromašnih u opštoj po-pulaciji ili unutar neke grupe.

Dubina i oštrina siromaštva ukazuju nato koliko je siromaštvo težak ili veliki pro-blem u jednom društvu. Dubina siroma-štva pokazuje koliko su siromašni udalje-ni od linije siromaštva, to jest koliko im jesredstava potrebno da se „popnu“ iznadlinije siromaštva, dok oštrina siromaštvapokazuje koliko su siromašni međusobno„nejednaki“ u siromaštvu.

Struktura siromašnih pokazuje koje sedruštvene grupe suočavaju sa problemomsiromaštva, odnosno, pokazuje ko su siro-mašni.

Višedimenzionalnostsiromaštva

Siromaštvo je nedostatak materijalnih re-sursa, stanje niskih prihoda u kojem se nemogu zadovoljiti neke, ma kako definisa-ne, osnovne životne potrebe. Kada se mislio siromaštvu, najčešće se pomisli na onenjegove najekstremnije vidove u kojima jeugrožen i sam biološki opstanak čoveka.Pomisli se siromaštvo kao glad. To je sva-kako jedan od najtežih oblika siromaštvakoji dovodi do velike zabrinutosti, s obzi-rom na porast ukupnog broja ljudi koji susuočeni sa ovim problemom u svetu.

Međutim, siromaštvo se ne svodi na gla-dovanje, niti na finansijsko siromaštvo.

Nemogućnost da se kupi hrana i odeća iliplati stanarina i grejanje nisu jedini pro-blemi s kojima se siromašni ljudi suočava-

ju. Siromaštvo povlači za sobom i teškoćeu obrazovanju dece (nemogućnost da seplate udžbenici, odeća i obuća za decu,školarine i sl), pristupu zdravstvenim uslu-gama (teškoće pri plaćanju participacije,kupovini lekova i sanitetskog materijala)ili geografsku izolovanost (siromaštvo sečesto koncetriše u urbanim ili ruralnimdžepovima, izolovanim područjima koje

siromaštvo - karakteristike, dimenzije i merenje


17/103

32 33

primarno nastanjuju siromašni, sa lošominfrastrukturom i slabim vezama sa okru-ženjem). Zbog toga se kaže da je siroma-štvo “višedimenzionalan problem”.

Strategija za smanjenje siromaštva u Srbijipovezuje problem siromaštva sa nemo-gućnošću ostvarivanja osnovnih ljudskihprava kao što su pravo na zapošljavanje,odgovarajući stambeni uslovi i neadekva-tan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstve-nim, obrazovnim i komunalnim usluga-ma (Vlada RS, SSS, 2003:1). Slično tome,

Evropska komisija smatra da zbog svog si-romaštva, ljudi mogu iskusiti različite dru-ge probleme, kao što je nezaposlenost, lošistambeni uslovi, neadekvatna zdravstvenazaštita, te prepreke u učenju, ispunjava-nju kulturnih, rekreativnih i sportskih ak-tivnosti. Siromašni su često isključeni izdruštvenih, ekonomskih i kulturnih aktiv-nosti koji se smatraju normama za drugeljude. Konačno, njihov pristup fundamen-talnim pravima može biti ograničen (EC,2004: 10).

Apsolutno i relativnosiromaštvo

Apsolutno siromaštvo je stanje prihodaili potrošnje porodica i pojedinaca ispoddefinisanog minimuma životnih potrebakao što su hrana, odeća, obuća, stanova-nje, grejanje i sl. Osnovne životne potrebečine tačno navedene količine i strukturapotrošnje za ove potrebe. Po pravilu, tajskup elementarnih potreba zasniva se nastvarnoj potrošnji najsiromašnijih članovadruštva, uz prilagođavanja prema određe-

nim međunarodno priznatim standardi-ma za ishranu2. U Srbiji, apsolutna linijasiromaštva 2010. godine postavljena je na8544 dinara. Prema ovom kriterijumu, uSrbiji je bilo 9,2% siromašnih.

2 Računa se prema strukturi potrošnje najni-žeg decila, a struktura i kvalitet namirnica iunetih kalorija definisani su prema preporu-kama Svetskog programa za hranu (u proseku2.228 kalorija dnevno). Pored hrane uključu-

je i odeću, obuću, higijenu, prevoz, obrazova-nje, zdravstvo i sl.

Izvor: Svetski program za hranu (World Food Programme) Ujedinjenih nacija

Grafikon 2: Ukupan broj gladnih u svetu 2001-2009 u milionima


2008. 2009. 2010.

Linija siromaštva, RSD mesečno po potrošačkoj jedinici 7.401 8.022 8.544

% siromašnih u Srbiji 6.1 6.9 9.2

% siromaštnih prema tipu naselja

gradsko područje 6.0 4.9 5.7

ostalo područje 7.5 9.6 13.6

Izvor: Republički zavod za statistiku

Tabela 2: Apsolutno siromaštvo u Srbiji

Koncept apsolutnog siromaštva često je

bio kritikovan zato što ne uzima u obziropšti standard života koji preovladava u jednom društvu. Kritičari smatraju da nijemoguće odrediti apsolutni minimum ži-votnih potreba, te da nije moguće kvantifi-kovati taj minimum za sve pripadnike jed-nog društva ili pak za pripadnike brojnihrazličitih društava, da bi se postigla me-đunarodna uporedivost podataka. Pojamapsolutnog siromaštva ne uspeva da ade-kvatno uključi, na primer, kulturne potre-be ili standarde stanovanja koji zavise odkaraktera društva u kome žive pojedincikoje posmatramo. Na primer, posedova-nje televizora ili tekuće vode u stanu možebiti standard u razvijenim zemljama, aline nužno i u siromašnim društvima Afri-ke. Iz tih razloga, često se koristi konceptrelativnog siromaštva.

Relativno siromaštvo se određuje kao mi-

nimum prihvatljivog standarda života3

u jednom društvu. Ono se ne izražava pre-ko apsolutnog novčanog iznosa, već kaoprocenat medijane prihoda ili medijanepotrošnje4. Ako društvo postaje bogatije,linija siromaštva će rasti, ako društvo siro-maši, linija će se spuštati. Koncept relativ-nog siromaštva zasnovan je na ideji da po-

jedinci treba da dele životne obrasce koji

3 Životni standard predstavlja stepen zadovo-ljenosti određenih potreba ili životne uslovekao što su dohodak, stanovanje, odevanje,ishrana i slično, dok način na koji se potrebezadovoljavaju predstavlja životni stil.4 Prihod ili iznos potrošnje koji se nalazi tačnona sredini distirbucije svih prihoda, odnosnoiznosa potrošnje u društvu, pri čemu polovi-na društva zarađuje/troši više od tog iznosa, adruga polovina manje.

Izvor: RZS, Praćenje socijalne uključenosti u Srbiji , 2010.

2008. 2009.

Linija siromaštva, RSD mesečno po potrošačkoj jedinici 8.923 9.583

% siromašnih u Srbiji 13.2 13.6

% siromaštnih prema tipu naselja

gradsko područje 10.9 9.1

ostalo područje 16.1 19.5

Tabela 3: Relativno siromaštvo u Srbiji


857 857 857873 873 873

923 915

1020

750

800

850

900

950

1000

1050

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009


18/103

34 35

vladaju u datom društvu, kao i da imajulične koristi od opšteg prosperiteta.

Relativnom siromaštvu stavlja se zamerkada zanemaruje činjenicu da čak i u razvi-

jenim društvima ima ljudi koji ne uspeva- ju da zadovolje osnovne životne potrebe.Dalje, često se prigovara da je linija rela-tivnog siromaštva arbitrarno postavljena(na primer, linija siromaštva u EU po-stavljena je na 60% od medijane prihoda).Konačno, relativno siromaštvo skreće pa-žnju sa bede i materijalne deprivacije kaoključnih aspekata siromaštva.

Finansijsko siromaštvo imaterijalna deprivacija

Kao što je više puta pomenuto, siromaš-tvo je primarno nedostatak materijalnihsredstava da se podmire osnovne životnepotrebe. Analiza finansijskog siromaštvausmerava se na dve stvari: (1) prihode ili

rashode domaćinstava, i (2) određenu li-niju siromaštva. Linija siromaštva možebiti definisana kao apsolutna linija (u nov-čanom iznosu) ili kao odnos prema sred-njem prihodu. U oba slučaja, finansijskisu siromašni oni čiji su prihodi ispod telinije.

Materijalna deprivacija odnosi se na nes-posobnost pojedinaca ili domaćinstava dazadovolje potrebe i priušte dobra koja se unjihovom društvu smatraju tipičnim. Ma-terijalna deprivacija je zapravo jedno šireshvatanje siromaštva i često se meri razli-čitim indeksima zbog toga što se nastoji

obuhvatiti više elemenata. Indeks materijalne deprivacije može da sadrži sledećestavke: da li domaćinstvo može da priu-šti odlazak na godišnji odmor, kvalitetnuishranu, da li domaćinstvo poseduje teku-ću vodu, da li ima kuću od čvrstog materi-

jala, odgovarajuće veličine (meri se prena-seljenost), da li ima televizor, frižider, krovkoji prokišnjava, vlagu u kući itd.

Grafikon 3: Materijalna deprivacija različitih grupa u Srbiji

Izvor: UNDP, Izveštaj o humanom razvoju i socijalnoj isključenosti, 2010.


Za merenje depriviranosti uzimaju se onipokazatelji koji su tipični za dato društvo.Tako, na primer, u seoskim sredinama uSrbiji 85% domaćinstava poseduje telefon,a samo 45% je priključeno na javni vodo-

vod. Zato će se samo prva stavka uzeti kaorelevantna za merenje materijalne depri-

viranosti jer je posedovanje telefona, a nepriključenost na javni vodovod odlika re-lativne većine seoskih domaćinstava. De-priviranim se, onda mogu smatrati doma-ćinstva koja se suočavaju sa nedostatkomna više indikatora, u zavisnosti od njiho-

vog ukupnog broja.

Finansijsko siromaštvo je samo jedan odaspekata siromaštva. Materijalna deprivacija nam pomaže da razumemo stvarneživotne okolnosti pojedinaca i porodica.Pomaže da razumemo dubinu i obim pro-blema sa kojima se pojedinci i porodicesuočavaju.

Objektivno, subjektivnoi ekstremno siromaštvo

Objektivno siromaštvo podrazumeva dasu stručnjaci odredili kriterijum na osno-

vu koga se procenjuje ko je siromašan.Bez obzira da li je siromaštvo definisanokao finansijsko siromaštvo ili materijalnadeprivacija, da li je finansijsko siromaštvodefinisano kao apsolutno ili relativno, od-luka o kriterijumu i definiciji, a time i oce-ni ko je siromašan, zadatak je stručnjaka.

Nasuprot ovim objektivnim merilima siro-maštva, istraživače i kreatore javnih politi-ka često interesuje i subjektivni osećaj po-

jedinaca. Subjektivno siromaštvo je osećajuskraćenosti koji ljudi imaju poredeći sebesa drugima i poredeći svoje prihode s onimšto smatraju minimumom za prihvatljiv

nivo života. Subjektivno siromaštvo ukazuje na samopercepciju ljudi i ne predstavljaobjektivni pokazatelj materijalnog statusa.Ono je važno za razumevanje položaja lju-di i njihovih postupaka i stavova.

Brojna istraživanja su pokazala da je udruštvima zahvaćenim post-socijalistič-kom transformacijom ovaj subjektivniosećaj siromaštva izraženiji od objek-tivno izmerenog siromaštva. Tako je i uistraživanjima siromaštva u Srbiji u peri-odu 2002-2007. godine zabeleženo da jeobjektivno siromaštva opadalo brže negosubjektivno.

Grafikon 4:Objektivno i subjektiv-no siromaštvo u Srbiji,

2009.

Izvor:

RZS, Praćenje socijalne

uključenosti u Srbiji,

2010


79.7 83 76.167.1

61.6

36.4

4.7

16.5 14.5

18.7

24.425.6

28.3

9.4

3.8 2.5 5.2 8.512.8

35.3

85.9

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

O pš ta p op ul ac ij a Ur ba na R ur al na Domaćinstva bezzaposlenih

Stari u ruralnimoblastima

IRL Romi

Nisu deprivirani Umereno deprivirani Značajno deprivirani

48.1 47.5

20.6 22.5

0

10

20

30

40

50

60

2008 2009

Objektivno siromaštvo

Subjektivno siromaštvo


19/103

36 37

Ekstremno siromaštvo u svetu

Kada se žele pratiti najteži oblici siromaštva, oni koji ugrožavaju sam biološkiopstanak ljudi, koristi se pojam ekstremnog siromaštva. Da bi mogla da pratiekstremno siromaštvo na svetskom nivou, Svetska banka koristi jedinstvenuliniju siromaštva. U ovom slučaju siromaštvo je definisano kao ono u kome po-

jedinci imaju na raspolaganju manje od 1.25 USD (PPP) dnevno, a umerenosiromaštvo kao ono u kome pojedinci imaju na raspolaganju manje od 2 USDdnevno. U 2005. godini 1.4 milijarde ljudi u svetu je živelo sa manje od 1.25USD dnevno, dok je njihov broj u 1981. godini iznosio 1.9 milijardi.

Na ovoj mapi sveta prikazane su zone ekstremnog siromaštva u svetu. Za svaku zemlju prikazano je učešće stanovništva koje živi sa manje od 1.25 USD dnevno. Kao što se vidi, najveće zone ekstre-

mnog siromaštva u svetu su subsaharska Afrika i Južna Azija.

Izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/Poverty

siromaštvo - karakteristike, dimenzije i merenje odnos siromaštva i isključenosti

. Odnos siromaštva i isključenosti

Ispod 2%

2 - 5%

6 - 20%

21 - 40%

41 - 60%

61 - 80%

Nepoznato


20/103

38 39

Dosadašnja razmatranja pokazuju da susiromaštvo i socijalna isključenost bli-ski pojmovi, ali i da između njih posto-

je razlike. Isključenost se više shvata kaoproces koji pojedince sprečava da uče-stvuju u svim važnim aspektima životau jednom društvu, zato što su siromašni,zato što nemaju osnovne kompetencije ilizato što su diskriminisani. S druge stra-ne, siromaštvo se više shvata kao stanjenedovoljnih sredstava, pre svega prihoda,da bi se adekvatno učestvovalo u društve-nom životu.

Ovaj odnos možemo posmatrati kao od-

nos uzroka i posledice, što nas vodi ka pi-tanju: Šta je starije – siromaštvo ili socijal-na isključenosti? O tome postoje različitamišljenja, ali tvrdoglava rasprava o tomeda li je siromaštvo uzrok socijalne isklju-čenosti ili obrnuto, ličila bi na legendarnuraspravu o tome šta je starije: kokoška ili

jaje?. Iako su neki autori spremni da v išeukažu na siromaštvo kao uzrok socijalneisključenosti, a drugi kao posledicu soci-

jalne isključenosti, njihov odnos je zapravo dvosmeran.

Veza između siromaštvai socijalne isključenosti

Siromaštvo može biti uzrok isključenosti,kao kod dece iz siromašnih porodica koja

ne mogu da priušte školovanje, zbog čegakasnije teže nalaze zaposlenje, te zapadajuu začarani krug socijalne isključenosti. Sdruge strane, socijalna isključenost možebiti uzrok siromaštva, kao kod Roma, kojine mogu da se zaposle zbog predrasudaposlodavaca, a teško grade socijalne mre-že, pa ne mogu ni na njih da se oslone upronalaženju posla.

Odnos između siromaštva i socijalne is-ključenosti nije samo pitanje uzroka i po-

sledice, već i toga kako pojmove opisuje-mo i stavljamo u širi društveni kontekst.Siromaštvo se može posmatrati kao samo

jedna od dimenzija šireg pojma socijalneisključenosti. U savremenom konceptusocijalne isključenosti u EU, siromaštvose upravo posmatra kao jedan od mnogihoblika deprivacije koje zajedno čine stanjesocijalne isključenosti. Naravno, postojei druga stanovišta. Tako, na primer, soci-

jalna isključenost može se posmatrati kaoekstremni oblik siromaštva koji podrazu-meva višestruku deprivaciju, a ne samomaterijalno siromaštvo. Konačno, ova dvapojma mogu se preklapati - neki ljudi su

istovremeno siromašni i isključeni, dokdrugi mogu biti siromašni, ali ne morajubiti socijalno isključeni i obrnuto.

Odnos siromaštva i soc ijalne isključenostimožemo ilustrovati uz pomoć sledeća dvaprimera:

odnos siromaštva i isključenosti

Primer 1: siromaštvo je uzrok so-cijalne isključenosti

Deca iz siromašnih domaćinstavaimaju otežan pristup školovanju jernemaju dovoljno sredstava za knji-ge, sveske i drugu opremu, odeću iobuću, troškove putovanja ili sme-štaja ako moraju otići u drugi grad

na školovanje. Rano isključivanjeiz obrazovnog sistema stvara ne-povoljne šanse za njihovo kasnijeuključivanje na tržište rada, a timei za ostvarivanje kvalitetnih uslovaživota. Podaci u priloženoj tabelipokazuju velike razlike u pohađa-nju srednje škole dece iz siromaš-nih domaćinstava i onih koja suiznad linije siromaštva.

Siromašni Nisu siromašni

Ne pohađaju školu 41.9 14.9

Osnovna škola 11.9 8.1

Srednja stručna - 1 godina 0.0 1.5

Srednja stručna - 2 godine 1.1 0.3



Srednja umetnička 0.0 1.6

Specijalna škola 1.2 0.3

Gimnazija 3.8 16.5

Jednogodišnje specijalističko obrazova-nje nakon srednje škole

1.2 0.4

Tabela 4: Deca starosti 19-19 godina prema tipu škole koju pohađaju, 2007, u %

Izvor: RZS, AŽS 2002-2007: 252

Grafikon 5:

Stopa rizika od siromaštva pre-ma najčešćem statusu na trži-štu rada, Srbija 2009.

Izvor:

RZS, Praćenje socijalne uključe-

nosti, 2010


Primer 2: socijalna isključenost je uzrok siromaštva

Isključenost sa tržišta rada, sa druge strane, može predstavljati uzrok siromaš-tva. Ipak, treba napomenuti da zaposlenost ne otklanja u potpunosti rizike odsiromaštva, zato što neki poslovi nisu adekvatno plaćeni. Zbog toga se često po-sebna pažnja poklanja takozvanoj „zaposlenoj sirotinji“ (engl. in-work poverty).Međutim, nezaposlenost izrazito povećava rizike od siromaštva. Ilustracija za tonalazi se u prikazanom grafikonu, na osnovu koga se može uočiti da su rizici odsiromaštva nezaposlenih daleko viši nego kod zaposlenih.

14.4

35.2

0

5

10

15

20

25

30

35

40

Zaposleni Nezaposleni


21/103

40 41

Siromaštvo iisključenost – uzročno-posledični odnosi

Neki stručnjaci smatraju da je razlikaizmeđu siromaštva i socijalne isključe-nosti pre svega u intenzitetu, pa opisujusiromaštvo kao stanje u kome se „glava

još uvek drži iznad vode“, dok socijalnaisključenost predstavlja „potpuno poto-nuće“. Međutim, prelazak iz siromaštva usocijalnu isključenost ne mora biti samokvantitativan, već može doneti i kvalita-tivnu promenu. Tako, na primer, Savet

Evrope smatra da siromaštvo može vo-diti socijalnoj isključenosti u smislu dasu ljudi odsečeni od tržišta rada, ne uče-stvuju u dominantnim socijalnim i kul-turnim obrascima, gube socijalne kontak-te, žive u stigmatizovanim susedstvima inisu u dometu socijalne podrške. Premaovom stanovištu, socijalna isključenostsuštinski predstavlja intenzivan oblik

višedimenzionalne deprivacije, ona jedugotrajno stanje i predstavlja drastičanprekid u odnosima sa ostatkom društva.

Ovaj uzročno-posledični odnos možese opaziti i u suprotnom smeru. Kao što

je već napomenuto, so cijalno isključeneosobe suočavaju se sa nizom preprekakoje ih onemogućavaju da dostignu nivoprihoda koji je prihvatljiv za zajedni-cu u kojoj žive. Te prepreke mogu imati

korena u praksama različitih institucija,nepostojanju adekvatne infrastruktureili stavovima i postupcima drugih akte-ra – osobe sa invaliditetom, pripadnicietničkih manjina ili stanovnici seoskihpodručja suočavaju se sa različitim obli-cima isključenosti koji njih opet onemo-gućavaju da se izdignu iznad linije siro-maštva. U oba slučaja, različiti aspektisocijalne isključenosti posmatraju se kaouzrok siromaštva.

Šta je uže, a šta šire?

I u vezi s ovim pitanjem postoje brojnasuprotstavljena mišljenja. Prema jednomstanovištu, isključenost je oblik siro-maštva. Neki autori posmatraju socijalnuisključenost samo kao jedan ekstremnioblik siromaštva. Zbog dugotrajnog i du-bokog siromaštva, dolazi do pucanja vezaizmeđu pojedinaca i zajednice i njegovogsocijalnog isključivanja. Tako često gubi-tak zaposlenja i dugotrajna nezaposlenostproizvode lančani efekat socio-ekonom-skog propadanja, deprivacije, gubljenjasocijalnog kapitala, narušavanja odnosa

sa drugima.

S druge strane, siromaštvo se može po-smatrati kao oblik isključenosti. Drugiautori smatraju da je siromaštvo, i ondakada je šire shvaćeno, samo deo složenijepojave socijalne isključenosti. Siromaštvo

je jedna forma isključenosti – isključe-nosti iz raspodele ekonomskih resursa ilispecifičnije – dohotka. Pored siromaštva,pristup socijalne isključenosti posvećujepažnju i nizu drugih oblika isključenosti:sa različitih tržišta, iz sistema socijalnihusluga, političkog odlučivanja, socijalnihmreža i života zajednice, iz kulture.

Konačno, postoji i stanovnište po komese siromaštvo i isključenost preklapa- ju. U nekim slučajevima siromaštvo se javlja bez socijalne isključenosti, dok se

ponekad socijalna isključenost javlja bezsiromaštva. U prvom slučaju može se de-siti da je, recimo pod udarom ekonomskekrize, osoba ostala bez posla. U kratko-ročnom periodu ta osoba i njena poro-dica mogu iskusiti probleme siromaš-tva. Njihove veze sa zajednicom, pristupzdravstvu, školama, pa verovatno i posetebioskopima i koncertima neće se najvero-

vatnije odjednom obustaviti (mada će se verovatno prorediti). Ukoliko se nakon


kraćeg vremena ponovo zaposle, oni ćeizaći iz siromaštva, a da nisu ni iskusilisocijalnu isključenost. Na drugoj stranipotražićemo ilustraciju u dobrostojećojosobi koja se zbog ličnih razloga (zbogpreterano dugog radnog vremena, revol-

ta prema dominantnoj kulturi, ili nekogdrugog razloga), a ne društvenog pritiskaniti strukturnih ograničenja, isključila izdruštvenog života zajednice. Kod takveosobe zabeležićemo neke forme socijalneisključenosti, ali ne i siromaštvo.

Grafikon 6: Modeli odnosa siromaštva i socijalne isključenosti


Uzročni odnos

Deskriptivni odnos

Siromaštvo SiromaštvoSocijalna

isključenostSocijalna

isključenost

Siromaštvo

Socijalna isključenost

Siromaštvo

Socijalna

isključenost

SiromaštvoSocijalna

isključenost

Siromaštvo i socijalna

isključenost


22/103

42 43

Knjige i časopisi:

Cashmore, E.E. (1996): Dictionary o Raceand Ethnic Relations, Routledge, London;

Council of the European Union (1975):“Council Decision of 19. December 1984.on Specific Community Action to CombatPoverty“, 85/8/EEC, OJEC , L 2, Brussels;

Council of the European Union (2004): Joint report by the Commission and the Co-uncil on social inclusion, Brussels.

Cvejić, S. (2006): Korak u mestu, ISIFF,Beograd;

Kroger, S. (2008): Sof Governance in Hard

Politics: European Coordination o Anty-Po-verty Policies in France and Germany , Ver-lag fur Sozialwissenschaen, Wiesbaden;

Lazić, M. (1987): U susret zatvorenomdruštvu, Naprijed, Zagreb;

Lazić, M. (ur) (2000): Račji hod , Filip Viš-njić, Beograd;

Lister, R. (2004): Poverty, Polity Press,Cambridge;

Nolan, B; Whelan, C. (1996): Resources,Deprivation and Poverty , Clarendon Pre-ss, Oxford;

Nussbaum, M; Sen, A. (1993); e Qualityof Life, Oxford University Press;

Popović, M. (ur.) (1977); Društveni slojevii društvena svest , IDN, Beograd;

Republički zavod za statistiku i Svetskabanka (2008): Studija o životnom standar-du

Srbija 2002-2007, RZS, Beograd;

Sen, A. (2000): „Social Exclusion: Con-cept, Application, Scrutiny“ u: Social De-

velopment Papers, No.1, Asian Develo-pment Bank, Manila;

Silver, H. (1994): „Social Exclusion andSocial S olidarity: ree Paradigms“, u In-ternational Labour Review, Vol. 133, 5-6;

Stanford (2010): Stanord Encyclopedia oPhilosophy , http://plato.stanford.edu/ ;

Tilly, Ch. (2005): „Historical Perspectiveson Inequality“, navedeno prema: Romero,

literatura

. LITERATURA

M, Margolis, E. (ur.): Te Blackwell Com- panion to Social Inequalities, BlackwellPublishing, Oxford, str: 15-30;

Townsend, P. (1979): Poverty in the UnitedKingdom: a survey o household resourcesand standards o living , Harmondsworth:Penguin Books.

Internet strane:

CGAP – Consultative Group to AssistPoor, http://www.cgap.org/p/site/c/ ;

CIARIS – Internet centar za učenje i infor-misanje o socijalnoj uključenosti, http://www.ciaris.org/ ;

CPRC - Chronic Poverty Research Centre- http://www.chronicpoverty.org/ ;

DG Employment, Equal Opportunitiesand Social Affairs, http://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=753&langId=en ;http://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=88&langId=en&eventsId=158&moreDocuments=yes&tableName=events ;

ELDIS - http://www.eldis.org/ ;

Eurostat - http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/eurostat/home/ ;

Glossary of Statistical Terms - http://stats.

oecd.org/glossary/index.html ;

Governance and Social Development Re-

source Centre, http://www.gsdrc.org/ ;

Joseph Rowntree foundation – http://www.jrf.org.uk/ ;

ODI – Overseas Development Institute -http://www.odi.org.uk/ ;

Rural Poverty Portal, http://www.ruralpo- vertyportal.org/web/guest/home ;

Sociosite, http://www.sociosite.net/ ;

Social Policy Research Centre - http://www.sprc.unsw.edu.au/ ;

e Centre for Analysis of Social Exclusion– CASE - http://sticerd.lse.ac.uk/case/ ;

e Social Inclusion Division - http://www.socialinclusion.ie/index.html ;

UNDEF – United Nations Democra-cy Fund, http://www.un.org/democra-cyfund/ ;

UNDP – United Nations DevelopmentProgramme http://www.beta.undp.org/undp/en/home.html ;

UNHABITAT - http://www.unhabitat.org/?gclid=CKvxk6DlxqkCFUkT3wod2jAgbg ;

World Bank - http://www.worldbank.org/ ;

World Food Programme - http://www.wfp.org/ .

literatura


23/103

44 45

Naš osnovni cilj u ovom poglavlju jeste da se upoznamo sa pojmovima siromaštva i socijalne isključenosti, njihovim oblicima, manifestacijama i načinima na koje se mere i anali-ziraju. Cilj nam je, takođe, da se upoznamo sa zvaničnim konceptom siromaštva i socijalneisključenosti Evropske unije.

UZROCI I POSLEDICE SIROMAŠTVA I SOCIJALNE

ISKLJUČENOSTI

2. Marija Babović


24/103

46 47uvod

. Uvod

Uzroci socijalne isključenosti su različitifaktori koji potiskuju ljude iz određenihoblasti života u društvu ili ih dovode u po-ložaj siromaštva. Kada tragamo za uzro-cima siromaštva i socijalne isključenosti

važno je da pravimo razliku između druš-tvenih i individualnih uzroka.

Karakteristike ekonomskog rasta, struk-ture ekonomije, nedostupnost radnihmesta, obrazovanja i slično, predstavljaju

važne društvene faktore koji mogu voditiisključivanju pojedinaca i grupa. Ovi fa-kori oblikuju društveni kontekst u kometreba posmatrati individualne faktore, jeru tom kontekstu pojedinci donose odluke,od toga kakvu će odeću kupiti, koliko ćese obrazovati, do toga gde će se zaposliti

i koliko će raditi, a koliko trošiti. Nekadadruštveni uslovi stvaraju vrlo nepovoljankontekst, ne ostavljajući pojedincimastvarne mogućnosti izbora, pa nam semože učiniti da se uzroci kriju u indivi-dualnim faktorima (poput nespremnostida se školuje, radi i slično) iako se zapravonalaze među društvenim činiocima (ne-dostupnost obrazovanja, manjak radnihmesta). Drugi put, društveni uslovi nudepojedincima više mogućnosti nego štosu spremni da iskoriste, ili ih u siromaš-

tvo potisnu individualni faktori kao štosu bolest, smrt člana porodice ili gubitakposla.

Posledice društvene isključenosti pred-stavljaju različite manifestacije položa- ja pojedinaca i grupa koje proističu iz socijalnog isključivanja ili različite akcije kojenastaju u odgovor na socijalno isključiva-nje. Posledice takođe možemo razlikova-ti u zavisnosti od toga da li se ispoljavajuna nivou pojedinaca, grupa ili društava.Dalje, možemo razlikovati posledice kojese javljaju u vidu stanja, od onih koje seispoljavaju u vidu akcija. Na primer, naindividualnom nivou, neuhranjenost,loša stambena situacija ili beskućništvo,predstavljaju neke od posledica u vidu

stanja, dok migriranje, proizvodnja hranesa okućnice, prodavanje stvari iz doma-ćinstva, predstavljaju posledice u oblikuakcija. Na društvenom nivou posledice semogu ispoljiti kroz stanja nerazvijenosti,krize, siromaštva regiona, ili kroz akcije uobliku konflikata, kriminaliteta, korupcijei slično.

Procesi velikih društvenih transformacijanajčešće predstavljaju izvor novih oblikasiromaštva i socijalne isključenosti. Bu-


25/103

48 49

tu. U slučaju osobe B, porodica će moždauspeti da izađe iz zamke siromaštva, ali ćese suočiti sa problemima razdvojenosti ilipreseljenja u drugu sredinu u kojoj moženaići na niz prepreka za uspešno socijalnouključivanje, kao imigrantska porodica.

Grafikon 7:Uzroci i posledice socijalne isključenosti

dući da se Srbija nalazi upravo u jednomtakvom procesu – post-socijalističke tran-sformacije – mi ćemo se njime više poza-baviti u nastavku teksta.

Dva nivoa na kojima možemo pratitiuzroke i posledice siromaštva i socijalneisključenosti tesno su povezana. Prove-šćemo osobe A i B kroz model prikazanu grafikonu kako bismo ilustrovali tajodnos. Obe osobe su kvalifikovani radni-ci, muškarci stariji od 40 godina, oženje-ni, imaju po dvoje maloletne dece. Obeosobe su izgubile posao zbog zatvaranjaindustrijskih pogona u njihovom kraju.

Dakle, deindustrijalizacija u lokalnojzajednici predstavlja značajan društve-ni uzrok njihovog isključivanja sa tržištarada. Međutim, A ima zaposlenu suprugu,zbog čega njegova porodica uspeva da za-drži životni standard iznad linije siromaš-tva, dok je supruga osobe B nezaposlena iova porodica upada u zamku siromaštva.Dakle, porodica (ili domaćinstvo) ima

važnu posrednu ulogu u dinamici socijalnog isključivanja između nivoa društvai pojedinca. U datim uslovima obe osobetreba da donesu odluku šta dalje da rade.Osoba A nastavlja da bezuspešno tražiposao, dok osoba B nakon nekoliko neu-spešnih pokušaja, odlučuje da emigrira uinostranstvo. Dakle, individualne karak-teristike (kvalifikacije, starost, porodičnistatus, izbori) važni su faktori, ali ih trebaposmatrati u datom kontekstu.

Prođimo dalje kroz model na strani po-sledica. Pomenuti društveni (deindustri-

jalizacija), porodični (sastav porodice, za-poslenost drugih članova) i individualnifaktori (kvalifikacije, starost, izbori) imajuposledice za porodice osoba A i B. U slu-čaju osobe A, porodica će se nalaziti naivici siromaštva, sa velikim rizikom da unjega sklizne ako i supruga ostane bez po-sla. Deca će odrastati u uslovima depriva-cije sa smanjenim šansama kasnije u živo-

više razloga. Najpre, njihovi uzroci ne-kada spadaju u istorijske procese dugogtrajanja. Kao što ćemo videti, u Srbiji jesiromaštvo posebno rašireno u seoskimpodručjima, a jedan od faktora koji tomedoprinose je struktura seoskih gazdinsta-

va. Zašto Srbija ima brojna usitnjena seo-ska gazdinstva? Uzrok sigurno treba tra-žiti u istorijskim faktorima – političkimprocesima, agrarnim reformama i slično.

S druge strane, mere koje države predu-zimaju takođe imaju i svoju istorijskupozadinu. Na primer, u državi u kojoj po-stoji jaka tradicija državne intervencije usocijalnoj politici i ekonomiji, povlačenjedržave može izazvati otpore u društvu. Izovih razloga, mi ćemo se na početku ovogpoglavlja pozabaviti istorijskim aspektimasiromaštva i socijalne isključenosti, kakou Evropi, tako i u Srbiji.

uvoduvod

Društveni

uzroci

Društvene

posledice

Porodični

uzroci

Porodične

posledice

Individualni

faktori

Individualne

posledice

Kao što smo rekli, ovi procesi odvijaju seu nekom društvenom okruženju: A i B suistovremeno i pripadnici jedne društvenegrupe – sloja kvalifikovanih radnika. Raz-mislimo onda šta se dešava kada u jed-nom društvu postoji puno osoba kao štosu A i B, kada se čitave grupe suočavaju sa

sličnim problemima? Kakve su onda po-sledice za društvo? Navedimo samo nekeod mogućih: neiskorišćeni ljudski resur-si (nezaposlenost i neaktivnost), gubitakdela stanovništva (usled migriranja), gu-bitak poverenja u institucije društva i pre-kidanje odnosa poverenja i solidarnostimeđu ljudima.

Na kraju, uzroke i posledice siromaštva isocijalne isljučenosti moramo posmatra-ti i u istorijskoj perspektivi. Za to postoji


26/103

50 51

Siromaštvo je obeležilo celokupnu ljudskuistoriju. U srednjem veku siromaštvo jebilo široko rasprostranjeno. Poljoprivreda

je bila glavna privredna grana, a pošto nisupostojala tržišta, ekonomija je zapravo bilanaturalna i u osnovi je predstavljala eko-nomiju opstanka, pretežno usmerenu naproizvodnju osnovnih sredstava za život.Ljudi su živeli uglavnom u selima, a doma-ćinstva su proizvodila sve ono što je biloneophodno za život: hranu, odeću i oruđa.Iznenađujuće, ali ispitivanja ljudskih skele-

ta iz srednjeg veka pokazala su da je većinaljudi imala adekvatnu ishranu, izuzev u pe-riodima gladi. Ipak, česti ratovi, epidemijekuge i drugih bolesti, nepovoljni klimatskiciklusi praćeni lošim prinosima, učinili suda siromaštvo za većinu stanovnika sred-njevekovne Evrope bude neizbežno život-no iskustvo (Beaudoin, 2007).

Industrijalizacija je iz korena promenilauslove života ljudi. Najpre, ona ih je odvo-

jila od zemlje i potisnula iz sela ka grado-

Piter Brojgel Stariji:

Trijumf smrti (1562),Prado muzej, Madrid

vima. Zatim, rad u industrijskim postroje-njima i život u gradu doveli su do toga da

je egzistencija ljudi zavisila od potražnje zaradnom snagom i njihove sposobnosti dasvoj rad prodaju. K