Click here to load reader

SOCIJALNA PREDUZEĆA I ULOGA ALTERNATIVNE ... - emins.rsemins.rs/sr/publikacije/knjige/08-soc-preduzeca.pdfsocijalna preduzeĆa i uloga alternativne ekonomije u procesima evropskih

  • View
    2

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of SOCIJALNA PREDUZEĆA I ULOGA ALTERNATIVNE ... -...

  • SOCIJALNA PREDUZEĆA I ULOGA ALTERNATIVNE EKONOMIJE U PROCESIMA EVROPSKIH INTEGRACIJA

    SOC

    IJAL

    NA

    PRED

    UZEĆ

    A I U

    LOG

    A AL

    TER

    NAT

    IVN

    E EK

    ON

    OM

    IJE

    U PR

    OC

    ESIM

    A EV

    ROPS

    KIH

    INT

    EGRA

    CIJ

    A

    Beograd, jun, 2008. godine

    Realizaciju projekta Podrška evropskim integracijama kroz promociju alternativne ekonomije i socijalne kohezije u Republici Srbijii štampanje studije podržali su Međunarodni centar Olof Palme i Sida-Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju

    Evropski pokret u Srbiji

  • CIP - Kаталогизација у публикацији Народне библиотеке Србије, Београд

    364-3

    ПАРУН, Колин, МаријаSocijalna preduzeća i uloga alternativne ekonomije u procesima evropskih integracija / [Маrija Parun Kolin, Nevena Petrušić ] . - Beograd : Evropski pokret u Srbiji, 2007(Beograd : Mladost grup) .- 92 str : tabele: 24 cm

    Podatak o autorkama preuzet iz kolofona . – Tiraž 1.500. – Str. 5-7: Socijalno preduzetništvo – široko polje neiskorišćenih mogućnosti / Radmilo Pešić. – Str. 8-11 : Socijalna ekonomija – socijalni korektiv i dopuna tržišnoj ekonomiji / Zoran Stojiljković. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Bibliografija: str. 88-90

    ISBN 978-86-82391-34-01. Петрушић, Невена [аутор],а) Социјално предузетништвоCOBISS.SR-ID 149466380

  • SOCIJALNA SOCIJALNA PREDUZEĆA PREDUZEĆA I ULOGA I ULOGA ALTERNATIVNE ALTERNATIVNE EKONOMIJE EKONOMIJE U PROCESIMA U PROCESIMA EVROPSKIH EVROPSKIH INTEGRACIJAINTEGRACIJA

    Beograd, jun, 2008. godine

    Evropski pokret u Srbiji

  • 4

  • Socijalna preduzeća i uloga alternativne ekonomije u procesima evropskih integracija 5

    SADRŽAJ

    RECENZIJE .............................................................................................................7

    1. UVOD I SKRAĆENI PREGLED ......................................................................13

    2. RAZVOJ KONCEPCIJE SOCIJALNIH PREDUZEĆA U ZEMLJAMA EVROPSKE UNIJE ...........................................................................................172.1. Poreklo koncepta .........................................................................................172.2. Evolucija novih socijalnih preduzeća .............................................................182.3. Pravni okvir - primer Italije ...........................................................................202.4. Defi nicije i tipovi socijalnih preduzeća .........................................................232.5. Socijalna preduzeća u spektru neprofi tnog sektora .......................................262.6. Područja aktivnosti i rasprostranjenost socijalnih preduzeća .........................29

    3. SOCIJALNA PREDUZEĆA I TREĆI SEKTOR U CENTRALNOJ I ISTOČNOJ EVROPI ........................................................................................333.1. Razvoj novih programa radne integracije i socijalnih usluga .........................333.2. Istorijski osvrt ..............................................................................................363.3. Pravni okvir u komparativnoj perspektivi ......................................................363.4. Pravni okvir: primer Bugarske ......................................................................37

    4. RAZVOJ SOCIJALNIH PREDUZEĆA I TREĆEG SEKTORA U SRBIJI .......434.1. Tipovi i karakteristike aktera koji odgovaraju socijalnim preduzećima ...........43

    4.1.1. Grupe za samopomoć ..........................................................................444.1.2. Verske organizacije ..............................................................................454.1.3. Preduzetničke inicijative kooperativa ..................................................47

    4.2. Pravni okvir .................................................................................................494.2.1. Pravni okvir delovanja nevladinih (neprofi tnih) organizacija ...............494.2.2. Pravni okvir delovanja zadužbina, fondacija i fondova .........................564.2.3. Pravni okvir delovanja verskih organizacija .........................................574.2.4. Pravni okvir delovanja zadruga (kooperativa).......................................58

    4.3. Predlozi za promociju socijalnih preduzeća ...................................................62

    5. IZVEŠTAJ ISTRAŽIVANJA ..............................................................................65

    6. LITERATURA ...................................................................................................93

  • 6

    Uvod

  • Socijalna preduzeća i uloga alternativne ekonomije u procesima evropskih integracija 7

    RECENZIJE

    Prof. dr Radmilo Pešić

    Socijalno preduzetništvo – široko polje neiskorišćenih mogućnosti

    Veoma smo zadovoljni što će se studija „Socijalna preduzeća i uloga alternativne eko-nomije u procesima evropskih integracija“, autorki dr Marije Parun Kolin i prof. dr Nevene Petrušić pojaviti pred našom naučno-stručnom, poslovnom i političkom jav-nošću. Reč je o nevelikom, ali značajnom monografskom štivu, nastalom sublimacijom rezultata dugogodišnjih istraživanja, koja su u našoj sredini imala pionirski karakter. Studija je nastala sa višestrukim ciljem: da upozna javnost sa pojmom socijalnih pre-duzeća, da ukaže na genezu ovog danas u Evropi aktuelnog fenomena, odredi njegove dimenzije u zemljama Centralne i Istočne Evrope, te da prikaže dosadašnji razvoj soci-jalnih preduzeća i «trećeg sektora» u Srbiji, posebno potencirajući mogućnosti njegovog daljeg napretka i širenja.

    Sam pojam socijalnog preduzetništva nije nov, javlja se krajem osamdesetih godina dva-desetog veka u Italiji, ali i u drugim evropskim državama, sa namerom da označi čitav niz proizvodno-poslovnih organizacija, nastalih ne sa profi tnom, već sa snažnom soci-jalnom motivacijom, u godinama izražene krize teorije i prakse «države blagostanja». Socijalna preduzeća možemo naći u spektru institucija «trećeg sektora», «neprofi tnih organizacija», «kooperativa», ili «nevladinih organizacija», nastalih sa ciljem da olakšaju težak položaj hendikepiranih pojedinaca i socijalno ranjivih društvenih grupa. Ono što im je zajedničko jeste otvorenost i dobrovoljnost udruživanja, formalna struktu-ra, autonomnost u sistemu odlučivanja, nedržavni i nepartijski karakter, demokratska unutrašnja organizacija i kontrola, te usmerenost na humanitarne i socijalne ciljeve, a ne na profi t. Što se tiče ekonomskog funkcionisanja, ova preduzeća profi t, čak i kada ga ostvaruju, ne raspodeljuju na osnovu vlasništva, ili uloženog kapitala, već ga, pre svega, investiraju da dalje jača, sa ciljem da što potpunije ispunjavaju društvenu misiju zbog koje su osnovana.

    Autorke studije sasvim ispravno vezuju pra-početak ideja i prakse socijalnog predu-zetništva za period kraja 18. i početka 19. veka, vreme kada se u Evropi, usled naglog razvoja industrijskog kapitalizma, ruše tradicionalni okviri agrarno-zanatskih društava, te nastaju oštre ekonomske suprotnosti, praćene brojnim oblicima socijalne patologije.

  • 8

    Recenzije - Prof. dr Radmilo Pešić

    Prateći razvoj ovih preduzeća, one konstatuju da jačanjem kapitalizma, posebno prodo-rom ideja državne intervencije i politike «države blagostanja», socijalna preduzeća i slični tipovi socijalne ekonomije skoro potpuno odlaze u zaborav. Ipak, smanjenje poverenja u državu, kao ekonomskog aktera te kriza države blagostanja, sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, stvaraju ambijent za reafi rmaciju socijalnog preduzetništva. Ono postaje značajan deo društveno-ekonomske strukture, naročito u zemljama Evropske unije. Dalje podsticaje njegovom širenju daju procesi tranzicije u Centralnoj i Istočnoj Evropi, poslednje decenije dvadesetog veka.

    Posle validno izvedene istorijske analize razvoja socijalnih preduzeća, autorke daju bo-gat prikaz savremene prakse socijalnog preduzetništva, njegove institucionalne osnove i pravne regulative i to, kako na primerima iz Italije, tako i na primerima iz Bugarske. Na čitaocu je da praćenjem ove paralele, u najširem krugu industrijskih i post-industrijskih društava, otkrije puni smisao i veliki potencijal socijalnog preduzetništva, danas.

    Važan deo studije sadrži sliku razvitka socijalnih preduzeća i «trećeg sektora» u Srbi-ji. Iznesena tipologija, kao i analiza aktuelnog pravnog okvira, u kome deluju grupe za samopomoć, verske organizacije i kooperative, ukazuju na široko polje nedovoljno iskorišćenih mogućnosti. Potencijal socijalnog preduzetništva da reši neke od gorućih problema tranzicije u Srbiji, dobrim delom, je danas neiskorišćen, zbog nepostojanja adekvatnog normativnog ambijenta, povoljnog za razvoj socijalnih preduzeća. U stu-diji je učinjen značajan napor da se analizira niz pravnih akata kojima se reguliše rad udruženja građana, zadužbina, fondacija, verskih organizacija i zadruga, budući da se u praksi upravo ovi pravni subjekti javljaju kao nosioci aktivnosti za koje se može reći da imaju obeležja i karakteristike socijalnog preduzetništva. Na kraju nije izostao ni skup predloga za promociju i jačanje socijalnog preduzetništva u Srbiji, što smatramo bitnim kvalitetom studije.

    Dodatnu vrednost studiji daje i bogat prikaz delovanja preko dvadeset organizacija i udruženja, koja se mogu smatrati oblicima socijalnih preduzeća u Srbiji. Detaljno su prikazani njihovi organizacioni profi li, ciljevi i projekti, društvene grupe kojima su na-menjeni, uočeni problemi i teškoće u delovanju, saradnji sa volonterima, medijima i državom, te sugestije za unapređenje aktivnosti.

    Ono na šta posebno ukazujemo jeste veza socijalnog preduzetništva i održivog razvoja. Gotovo istovremeno, kada se u Evropi reafi rmišu ideje i praksa modernog socijalnog preduzetništva, javlja se globalna svest o neophodnosti održivog razvoja čovečanstva, zasnovanog na realizaciji tri grupe ciljeva: stabilnog privrednog razvoja, socijalne održi-vosti i održivog korišćenja prirodnih resursa, tj. održivog postupanja prema životnoj sre-dini. Ideje održivog razvoja, široko promovisane delovanjem Organizacije Ujedinjenih Nacija i potvrđene na više međunarodnih konferencija, počev od Rio de Žaneira, Nju Jorka i Johanesburga, čine danas jednu od globalno najprisutnijih političkih, naučnih i kulturnih tema. Socijalno preduzetništvo ima značajan potencijal upravo u realizaciji koncepta održivog razvoja, što autorke nedvosmisleno ističu, iznoseći brojne primere uspešnog delovanja socijalnih preduzeća u sferama socijalnih usluga, brige o životnoj

  • Socijalna preduzeća i uloga alternativne ekonomije u procesima evropskih integracija 9

    sredini, postupanja sa otpadom, reciklaži, organskoj poljoprivredi itd. Mišljenja smo, da je u Srbiji, vezu socijalnog preduzetništva i održivog razvoja moguće iskoristiti, u kako cilju dalje afi rmacije tzv. «trećeg sektora», tako i u ostvarivanju strateških ciljeva održi-vog razvoja. Upravo ova studija, izborom teme, dobro strukturiranom sadržinom, dubi-nom analiza i ubedljivošću argumenata, može značajno doprineti da se pomenuta veza što bolje sagleda, a potencijal volonterskog, socijalno i humanitarno usmerenog, delo-vanja što potpunije iskoristi, u funkciji ostvarenja integralne održivosti razvoja privrede i društva Srbije, te njenog daljeg približavanja punom članstvu u Evropskoj uniji.

    Na kraju studije dat je iscrpni spisak korišćene literature, što može biti dobar izvor in-formacija za dalja istraživanja u ovoj oblasti. Pomenimo još i da je studija pisana lepim, jasnim i razumljivim jezikom, što ni malo ne umanjuje njen naučno-stručni nivo. Na-protiv, čini je još boljom.

    Na osnovu svega iznesenog, smatramo da studiju „Socijalna preduzeća i uloga alterna-tivne ekonomije u procesima evropskih integracija“, dr Marije Parun Kolin i prof. dr Nevene Petrušić, treba objaviti u vidu posebne monografi je.

    Prof. dr Zoran Stojiljković

    Socijalna ekonomija - socijalni korektiv i dopuna tržišnoj ekonomiji

    Studija „Socijalna preduzeća i uloga alternativne ekonomije u procesima evropskih in-tegracija“ autorki dr Marije Parun Kolin i prof. dr Nevene Petrušić predstavlja vred-no i višestruko značajno nastojanje da se, na teorijski i analitički pregnantan i empirijski utemeljen način, naša javnost upozna sa značenjima i značajom socijalne ekonomije i njenih ključnih oblika – socijalnih preduzeća i kooperativa.

    Studija je nastala u okviru rada na realizaciji projekta „Podrška evropskim integraci-jama kroz promociju alternativne ekonomije i socijalne kohezije u Republici Srbiji”. Namera autorki, kao i organizatora i realizatora istraživanja Evropskog pokreta u Srbiji i Međunarodnog Centra Olof Palme je da, pored teorijsko-analitičke matrice i pregleda komparativne, pre svega evropske, prakse kritički propitaju i dosadašnja iskustva u Sr-biji, kao i da ponude set preporuka i operativnih modela za razvoj socijalne ekonomije i jačanja njenih potencijala usmerenih pre svega ka radnoj i široj socijalnoj integraciji društveno ranjivih grupa.

  • 10

    Recenzije - Prof. dr Zoran Stojiljković

    Saglasno postavljenim istraživačkim ciljevima i zadacima studija je logično struktuirana na uvod, poglavlja koja se bave razvojem i evolucijom koncepta socijalnih preduzeća i alternativne, socijalne ekonomije u zemljama EU, razvojem socijalnih preduzeća i trećeg sektora u Centralnoj i Istočnoj Evropi i akterima u Srbiji, koji po svojim karak-teristikama najpribližnije odgovaraju socijalnim predzećima.

    Predmet kritičke analize i vrednovanja su posebno praksa i efekti grupa za samopo-moć, verskih, karitativnih organizacija i preduzetničkih inicijativa i kooperativa. U fokusu analize je i (ne)zadovoljavajući pravni okvir za delovanje nevladinih (nepro-fi tnih) organizacija, zadužbina, fondacija i fondova, verskih organizacija i zadruga (kooperativa), u Srbiji.

    Studija nevelikog obima (91 strana) sadrži i predloge za promociju socijalnih preduzeća, istraživački izveštaj i tabelarne preglede i nalaze o analiziranim organizacijama, kao i pregled relevantne korišćene literature.

    Studiju pre svega odlikuju sažetost i preciznost iskaza i, imajući u vidu širinu zahvata i brojne i veoma raznorodne nivoe analize, kao i činjenicu da se radi o delu dve autorke, visok nivo ostvarene problemske uravnoteženosti i stilske ujednačenosti.

    Studija istovremeno zadovoljava visoke standarde kako u pogledu svoje informativnosti i komunikativnosti, usmerenih pre svega ka potencijalno širokom krugu praktičara i korisnika nalaza tako i metodske i teorijske analitičnosti i preciznosti, namenjenih na žalost izrazito uskom krugu poznavalaca aktera i sadržaja socijalne ekonomije u nas.

    Polazno, autorke sa pravom formulišu stav da su socijalna ekonomija, odnosno pro-mocija socijalnih preduzeća i radničkih i socijalnih kooperativa značajna mogućnost i alternativno rešenje za probleme visoke, dugoročne nezaposlenosti, pre svega, mladih žena i nekvalifi kovanih radnika, ali i onih pogođenih procesima privatizacije i restruk-tuiranja privrede, kao i velikih regionalnih razlika u nivou razvijenosti koje postoje u Srbiji i zemljama regiona.

    Svoju ocenu autorke baziraju i na činjenici da su paralelni procesi globalizacije i krize i delimične, „demontaže“ države blagostanja i u razvijenim zemljama i tržišnim eko-nomijama doveli do svojevrsne renesanse i obnavljanja različitih formi i obrazaca i sadržaja socijalne ekonomije. U ovoj oblasti je u EU zaposleno preko 6% od ukupno zaposlenih, odnosno u njoj se stvara nezanemarljivih 4% nacionalnog dohotka. Tako je, 2005. godine u zemljama EU bilo registrovano preko 240 hiljada kooperativa koje zapošljavaju direktno 4,7 miliona ljudi i imaju svih 143 miliona članova. Istovreme-no, zdravstvene i usluge socijalne zaštite koje pruža socijalna ekonomija obuhvataju 120 miliona korisnika.

    Socijalna ekonomija i njeni oblici nisu dakle takmac tržišnoj, profi tnoj ekonomiji ali svakako jesu njen značajan socijalni korektiv i dopuna, pre svega u pogledu mogućnosti socijalne integracije i zapošljavanja. Za razliku od kapitalističkih preduzeća, koncept

  • Socijalna preduzeća i uloga alternativne ekonomije u procesima evropskih integracija 11

    socijalnih preduzeća podrazumeva ograničenu podelu profi ta, stvaranje razvojnih fi nan-sijskih fondova koji se koriste na principima solidarnosti i uzajamne pomoći, odnosno dominaciji socijalnih ciljeva i principa demokratskog udruživanja i odlučivanja.

    U tom pogledu moderna socijalna ili alternativna ekonomija baštini dugu tradiciju pokreta kooperativa. Kada je o nama reč radi se o praksi zadružnih saveza i kreditnih društava, još iz vremena Kraljevine Srbije.

    Danas, prema rezultatima evropske istraživačke mreže EMES u Evropi je registrovano preko 40 različitih oblika udruživanja unutar socijalne ekonomije, pri čemu su najzastu-pljenija socijalna preduzeća i kooperative u kojima svi članovi imaju pravo vlasništva.

    Socijalna preduzeća mogu da zadovoljavaju ekonomske i socijalne potrebe svojih člano-va, ali i da budu okrenuta ka socijalnim programima i pomoći ugroženim grupama, po-put dece, invalida, starih, hendikepiranih ili bivšim zatvorenicima i uživaocima droga. Radničke kooperative i preduzeća mogu biti produktivne i tržišno usmerene u oblasti proizvodnje i usluga. Ipak, najviše zastupljeni novi oblik čine socijalne kooperative koje služe zadovoljenju socijalnih potreba članova (lokalne) zajednice i održive su samo uz stručnu i materijalnu pomoć i olakšice i partnersku saradnju sa državnim organima i socijalnim agencijama.

    Radi se o delatnostima formiranim u oblastima poput pomoći u kući, dnevnih centara, jaslica i vrtića, održavanja javnih površina, ekologije, proizvodnje zdrave hrane ili pak socijalno-obrazovnih centara i terapeutskih zajednica usmerenih ka resocijalizaciji ljudi sa ozbiljnim problemima prilagođavanja.

    Specifi čna misija socijalnih preduzeća je da svojim proizvodnim aktivnostima ili pak organizovanjem pružanja usluga doprinesu blagostanju svojih članova, ali i čitave za-jednice.

    Drugi, bazičan i teorijsko-interpretativnom zasnivanju i opravdanju komplementaran cilj, čini nastojanje autorki da analiziraju i osnaže primere dobre prakse u Srbiji i do-prinesu stvaranju povoljnog društvenog i normativno-institucionalnog okvira za razvoj socijalne ekonomije.

    Autorke sa pravom konstatuju da nedovoljno umreženi pokušaji grupa za samopomoć poput ženskih mreža, izbegličkih ili organizacija invalida, ili nedovoljno reformisane, tradicionalne zadruge i formirane kooperative u oblasti, poljoprivrede, ekologije, i tu-rizma, pa ni verske humanitarne organizacije nisu adekvatni oblici moderne socijalne ekonomije. Njima nedostaje razvijen regulatorni pravni okvir za delovanje, ali i pro-cedure i izričite i jasne odredbe koje omogućuju konkurisanje za budžetska namenska sredstva. Lišene, sa izuzetkom retkih mehanizama i institucija poput Fonda za soci-jalne inovacije, praktične podrške i uz prateći nerazvijen i nekoherentan mehanizam poreskih olakšica, one su „osuđene“ na pomoć stranih donatora i programe Evropske agencije za rekonstrukciju.

  • Retke su još uvek sredine u kojima su lokalne vlasti prepoznale interes za stvaranje socijalnog partnerstva sa civilnim, „trećim“ sektorom i napravile praktične korake ka stvaranju lokalnih razvojnih koalicija, koje uključuju i nosioce i korisnike socijalnih usluga. U praksi veoma malo je učinjeno i da se kroz socijalni dijalog realizuje koncept „otpremninom do posla“ koji uključuje i samozapošljavanje i stvaranje radničkih koo-perativa. Istovremeno, veoma su jake i raširene predrasude i rezerve prema zadrugarstvu koje se vidi kao nasleđe prevaziđene i kompromitovane real-socijalističke prakse.

    Ostaje, međutim, utisak da su analize prakse organizacija koje imaju bar elemente soci-jalnih preduzeća, kao i postojećeg normativnog dizajna u Srbiji ostale pretežno na nivou polaznog, eksplorativnog istraživanja. Sugestija autorkama studije i organizacijama koje su inicirale i omogućile istraživanje je da nastave sa radom kako bi sinergijom energija i znanja Srbija došla do operativnog i celovitog modela razvoja funkcionišuće i održive socijalne ekonomije.

    U tom kontekstu autorke opravdano smatraju da se politika razvoja socijalnih preduzeća mora integrisati u realizovanje strateških dokumenata, odnosno u realizovanje Strategije za smanjenje siromaštva, Nacionalne strategije zapošljavanja, Strategije razvoja malih i srednjih preduzeća, kao i obuhvatne reforme sistema socijalne zaštite.

    Recenzije - Prof. dr Zoran Stojiljković

    12

  • Socijalna preduzeća i uloga alternativne ekonomije u procesima evropskih integracija 13

    1. UVOD I SKRAĆENI PREGLED

    Povećanjem socijalnih potreba i neophodnosti da se osmisle dodatne mogućnosti pre-vladavanja problema ranjivih grupa, pre svega nezaposlenih i siromašnih, moderna evo-lucija države blagostanja na Zapadu, ali i tekuća reforma socijalne politike u postkomu-nističkim zemljama, usmerava se na nove oblike ekonomskih inicijativa koje se mogu svrstati u treći sektor, a ulaze u široku defi niciju socijalnih preduzeća. Organizacije obu-hvaćene zajedničkom koncepcijom razlikuju se po nazivu, pravnoj osnovi po kojoj se osnivaju, unutrašnjoj organizaciji, statusu članova (zaposleni i volonteri), ciljnim gru-pama i drugim osobinama a njihova zajednička osobina je da podrazumevaju programe radne i socijalne integracije.

    Poreklo i razvoj koncepcije socijalne ekonomije pratimo u prvom delu studije, počev od vremena razvoja kapitalizma u 18. i 19. veku kada se osnivaju grupe za samopomoć i druga udruženja koja se rukovode principima fi lantropije i milosrđa. Prethodnici mo-dernih socijalnih preduzeća nastaju kao spontana reakcija radničkih slojeva da prevazi-đu teškoće životnih uslova u vreme prvobitne akumulacije i podstaknu aktivnosti koje u tom periodu nisu bile pokrivene socijalnom politikom. Zadrugarstvo koje se razvijalo u uskoj vezi sa sindikalnim pokretom i emancipacijom radničke klase brzo se širilo konkretnim akcijama. U studiji pokazujemo evoluciju ideje i organizacione oblike koji prate moderni koncept socijalne ekonomije koji je inspirisan vrednostima demokrat-skog udruživanja, uzajamnosti i solidarnosti. Koncept alternativne ekonomije koja vodi savremenom značenju socijalnih preduzeća podrazumeva ograničenu podelu profi ta, stvaranje fi nansijskih fondova koji će biti korišćeni na principima uzajamne pomoći i demokratsku strukturu donošenja odluka, po čemu se ovi organizacioni oblici razlikuju od klasične forme kapitalističkih preduzeća.

    U savremenom smislu prva socijalna preduzeća pojavljuju se u Italiji krajem 1980. godine, ali su se slične organizacije brzo širile u razvijenim zemljama Evrope tokom devedesetih godina. Studiju smo usmerili na nastanak, tipologiju i rasprostranjenost novih oblika socijalnih preduzeća, a pojedine osobine i generalizacije se u najvećoj meri zasnivaju na rezultatima komparativnih proučavanja socijalnih preduzeća u okviru EMES Evropske istra-živačke mreže1. Nastojali smo da osvetlimo glavne di-menzije ovih aktera koje su navode kod onih autora koji su se najviše bavili njihovim proučavanjem, kao što su Carlo Borzaga (Karlo Borcaga) (2004), Roger Spear (Rodžer Spir) (2004), Giulia Galera (Džulija Galera) (2004), Marta Nyssens (Marta Nisan) (2006) i drugi istraživači u okviru pomenutog komparativnog projek-ta koji podržava Evropska unija. Iako se radi o defi ni-

    1 Radi se o projektima proučavanja i promocije socijalnih preduzeća koje podstiče i fi nansira Direktorat za istraživanje Evropske Komisije (European Commision Research Directo-rate-General) a istraživanje izvodi EMES («Emergence of social enterprises in Europe») istraživačka mreža za proučavanje socijalnih preduzeća. Prvu knjigu istraživanja objavili su Borzaga i Defournoy(2001). Istraživanje na početku obuhvata članice Evropske unije, ali su tokom vremena uključeni i istraživa-či Centralne i Istočne Evrope. Autorka ove studije, Marija Kolin, bila je u jednoj fazi istraživanja uključena u projekt EMES mre-že. Serija radnih dokumenata kao programa praćenja socijalnih preduzeća dostupni su na www.emes.net

  • 14

    1. Uvod i skraćeni pregled

    cijama koje odražavaju istorijske i kulturne razlike ovih zemalja kao i razlike u pravnim sistemima koji su se razvijali u pojedinim zemljama, prema svim autorima koje navodimo socijalna preduzeća se nalaze u spektru „trećeg sektora” i „neprofi tnih organizacija”, jer imaju zajedničke karakteristike ovih organizacija: dobrovoljnost udruživanja, formalnu organizacionu strukturu i autonomni sistem donošenja odluka. Specifi čne karakteristike ovih aktera su da preduzimaju ekonomske aktivnosti i popravljaju kvalitet života. To nam je poslužilo kao osnova da ukažemo na područja aktivnosti i rasprostranjenost socijalnih preduzeća kao i potencijal ovih organizacija da kreiraju alternativne vidove zapošljavanja. Prema svim autorima koje navodimo, jedan tip socijalnih preduzeća dominira, a bavi se radnom integracijom socijalno ugroženih društvenih grupa u uslovima kada različiti oblici socijalnih preduzeća podstižu zapošljavanje, odnosno radnu i socijalnu integraciju dugotrajno nezaposlenih: invalida, nekih manjinskih grupa, migranata i drugih margina-lizovanih slojeva (Defourny, Nyssens 2008).

    Pravni okvir socijalnih preduzeća predstavljen je na primeru Italije koji pokazuje da kriza dr-žave blagostanja i narasle socijalne potrebe dovode do neophodnosti da se pronađu novi pu-tevi i alternativna rešenja u socijalnoj politici prema ugroženim grupama. Razvoj socijalnih kooperativa u toj zemlji posmatra se sa stanovišta pravnih reformi koje su omogućile nagli porast ovih organizacija. Ukazuje se i na delotvornost socijalnih kooperativa u odnosu na ciljne grupe koje su primaoci socijalnih usluga (stari i bolesni, korisnici psihijatrijskih usluga, zavisnici od droga, dugotrajno nezaposleni, emigranti i druge ugrožene i ranjive grupe).

    U sledećem poglavlju socijalna preduzeća se posmatraju u okviru spektra trećeg sektora u zemljama Centralne i Istočne Evrope. Govori se o razvoju ove oblasti i mogućnostima da se na alternativan način popune praznine u ponudi socijalnih programa u okviru reformi socijalne politike i procesa približavanja Evropskoj uniji. Posebno razmatramo komparativnu istraživačku evidenciju koja pokazuje razvoj i specifi čne probleme orga-nizacija koje odgovaraju socijalnim preduzećima u ovim zemljama (Les 1994; Huncova 2003; Les, Jeliazkova 2005) i načine po kojima zemlje u postkomunisitičkom regionu nastoje da prevladaju zakonska ograničenja i stereotipe koji su nasleđeni iz prethodnog perioda. Ukazujemo i na značaj stranih donatora u razvoju socijalnih preduzeća, a po-sebno podsticajne programe Evropske unije.

    Istorijski osvrt neizostavno je deo razmatranja sadašnjeg razvoja trećeg sektora u regio-nu, a prevladavanje nasleđenih pravnih prepreka za razvoj novih oblika organizovanja razmatra se u komparativnoj perspektivi. Primer Bugarske poslužio je da se ukaže na značaj socijalnih preduzeća u regionu i na neophodnost izgradnje podsticajne pravne atmosfere koja će biti osnova za razvoj socijalnog preduzetništva i doprinos reformi so-cijalne zaštite. U okviru analize bugarske scene navode se organizacione forme, oblasti poslovanja, način fi nansiranja, poreski režim i podsticajne mere za razvoj organizacionih oblika koji odgovaraju socijalnim preduzećima.

    Interesovanje za alternativne oblike proizvodnje i organizovanja usluga u Srbiji potiče od opšteg porasta broja i značaja organizacija trećeg sektora kao i realnih potreba da se prevazilaze problemi nezaposlenih. To je nekonvencionalan način da se dopuni mreža

  • Socijalna preduzeća i uloga alternativne ekonomije u procesima evropskih integracija 15

    državnih i privatnih programa socijalne politike i tako jača socijalna kohezija i integra-cija posebno ugroženih grupa. U posebnom poglavlju razmatra se razvoj potencijalnih socijalnih preduzeća u Srbiji, a dimenzije i funkcije koje odgovaraju socijalnim predu-zećima nalaze se u sledećim tipovima organizacija:

    • nevladinim, neprofi tnim organizacijama2, odno-sno organizacijama koje su osnovane po Zakonu o udruženjima građana, a bave se nekim oblicima proizvodnje i pružanja usluga;

    • verskim organizacijama ukoliko te organizacije izvode programe koji odgovaraju defi niciji socijal-nih preduzeća, a to su najčešće programi socijalnih usluga starima i ugroženima;

    • kooperativama3, odnosno zadrugama kao organi-zacionim oblicima koji su registrovani na Zakonu o zadrugama, a odgovaraju savremenoj defi niciji socijalnih preduzeća.

    Pravni okvir delovanja ovih organizacija razmatra se detaljno, a analiza se fokusira na ključne subjekte socijalne ekonomije u Srbiji: nevladine, neprofi tne organizacije, zaduž-bine, fondacije i fondove, verske organizacije i zadruge. Posle sagledavanja potencijala za razvoj socijalnih preduzeća u Srbiji pažnju smo usmerili na sledeće zadatke koji bi podstakli realizaciju ove ideje:

    • organizovanje centra koji bi podsticao i koordinirao organizacije koje odgovaraju socijalnim preduzećima, održavao odnose sa državnim institucijama i mežuna-rodnim organizacijama u ovoj oblasti i služio kao katalizator za novi kooperativni pokret;

    • promociju odgovarajućeg pravnog okvira koji bi regulisao socijalna preduzeća u skladu sa postojećim evropskim primerima kao i pravnim rešenjima zemalja u regionu Istočne i Centralne Evrope;

    • organizovanje raznih mogućnosti za sticanje obrazovanja i veština u cilju razume-vanja uloge i značaja socijalnih preduzeća (u okviru univerzitetskog obrazovanja, posebno organizovanih seminara i drugih oblika učenja);

    • publikovanje biltena i drugih značajnih informacija korisnih za razumevanje i promociju novih iskustava u svetu.

    Zaključujemo da promocija socijalnih preduzeća u Srbiji treba da prevazilazi postojeće pravne i organizacione probleme kako bi se afi rmisao novi potencijal za smanjivanje nezaposlenosti i socijalne izolacije. Prevazilaženje predrasuda prema zadrugarstvu kao kompromitovanoj praksi trebalo bi da ustupi mesto novom razumevanju mogućnosti socijalne ekonomije koja, u okviru alternativnih formi, otkriva potencijal za organi-zovanje socijalnih usluga, terapiju ili rehabilitaciju putem pomoći i samopomoći na lokalnom nivou.

    2 Terminološka zbrka je jedan od pratilaca razvoja nevladinog, neprofi tnog sektora. U ovoj studiji koristimo naziv nevladine orga-nizacije i neprofi tne organizacije. U našoj pravnoj praksi se u upotrebi termin „udru-ženje građana”. Više o terminologiji u ovoj oblasti vidi Kolin, 2005b.

    3 U ovom tekstu koristimo naziv „kooperati-va” iako je u našoj tradiciji i pravnoj praksi uobičajen termin – „zadruga”. Opredelili smo se za ovaj termin jer nam omogućava da na primereniji način promovišemo „so-cijalne kooperative” u narednom izlaganju.

  • 16

    1. Uvod i skraćeni pregled

    Istraživanje aktera koji odgovaraju socijalnim preduzećima u Srbiji bilo je preduzeto s ciljem da se doprinese bližem razumevanju i promociji ovih novih formi organizo-vanja. Centralni deo projektnih aktivnosti bio je usmeren na „analizu slučaja” tipič-nih organizacija koje odgovaraju defi niciji socijalnih preduzeća. S obzirom da se radi o početnom istraživanju ovog tipa i eksplorativnom karakteru projekta „analizu slučaja” smo usmerili na one organizacije i programe koji se mogu smatrati „dobrom praksom” jer uspevaju da ostvaruju svoju ulogu pomoći i podrške društveno ranjivim grupama i mogu da posluže za promociju socijalne ekonomije. Istraživanje predstavljamo u petom poglavlju u vidu pregleda glavnih osobina ovih organizacija, ciljnih grupa na koje se odnose programi, njihovog načina osnivanja, fi nansiranja i drugih osobenosti koje po-mažu razumevanju ovih tipova organizovanja.

  • Socijalna preduzeća i uloga alternativne ekonomije u procesima evropskih integracija 17

    2. RAZVOJ KONCEPCIJE SOCIJALNIH PREDUZEĆA U ZEMLJAMA EVROPSKE UNIJE

    2.1. Poreklo koncepta

    Nastanak ideje i prakse socijalnih preduzeća vezuje se za vreme razvoja kapitalizma u 18. i 19. veku kada se osnivaju grupe za samopomoć i druga udruženja koja se ruko-vode principima fi lantropije i milosrđa. Različiti oblici udruživanja u cilju postizanja zajedničkih ciljeva ili radi solidarnosti sa ugroženim grupama bili su poznati i ranije. Nove inicijative bile su u podstaknute naglim osiromašenjem radničkih slojeva u vreme industrijske revolucije širom Evrope. Prethodnici modernih organizacija nastaju kao spontana reakcija novih radničkih slojeva da se prevaziđu teškoće životnih uslova u vreme prvobitne akumulacije kapitala i da se na osnovama solidarnosti pruži alternativa tržišnoj ekonomiji u vidu stvaranja fondova za pomoć siromašnima, osnivanja bolnica za siromašne i da se podstaknu druge aktivnosti koje tada nisu bile pokrivene socijal-nom politikom. Prve kooperative kao najrasprostranjenije forme socijalnih preduzeća nastaju u Velikoj Britaniji krajem 18. i početkom 19. veka dok su socijalističke ideje Roberta Owen-a, William King-a i drugih teoretičara imale značajan uticaj na nastanak i razvoj ovog pokreta.

    Zadrugarstvo koje se razvijalo u uskoj vezi sa sindikalnim pokretom i emancipacijom radničke klase brzo se širilo svojim konkretnim akcijama, tako da se već krajem 18. veka osniva prva Međunarodna organizacija kooperativa u Londonu. Koncept socijal-nih preduzeća koji je tada postavljen podrazumeva ograničenu podelu profi ta, stvaranje fi nansijskih fondova koji bi bili korišćeni na principima uzajamne pomoći i demokrat-sku strukturu donošenja odluka, po čemu se ovi organizacioni oblici razlikuju od ka-pitalističkih preduzeća. Od tada zadrugarstvo privlači pažnju različitih pokreta i učenja prelazeći ideološke granice, tako da je aktuelno kako u utopijskim idejama, socijali-stičkom učenju, hrišćanstvu, učenju socijalnih liberala tako i marksista i neo-klasičnih ekonomista (Borzaga, Spear 2004).

    Nastanak i razvoj socijalnih preduzeća ne vezuje se samo za Veliku Britaniju već i konti-nentalnu Evropu. U Nemačkoj na primer, ideje industrijske revolucije i prve kooperative javljaju se polovinom 19. veka kada se i zakonski regulišu principi solidarnosti i uzaja-mne pomoći. U Španiji i Italiji bujanje udruživanja u kooperative i njihove saveze razvija se polovinom 19. veka. Ipak ove ideje imaju najveću podršku u Francuskoj, gde različiti vidovi radničke solidarnosti nastaju pod uticajem učenja Sen-Simon-a, Charles-a Fouri-er-a i poznate francuske socijalističke škole. Tako je krajem 19. veka u Franscuskoj bilo više od 2 500 društava za uzajamnu pomoć kao najrasprostranjenijih oblika socijalnih preduzeća sa velikim brojem članova (Galera, Borland 2006).

  • 18

    2. Razvoj koncepcije socijalnih preduzeća u zemljama Evropske unije

    Termin „socijalna ekonomija” pojavio se prvi put u ekonomskoj literaturi najvero-vatnije 1830. kada je francuski liberalni ekonomist Charles Dunoyer (Šarl Dinoaje) publikovao knjigu Treatise on social economy. Poruke ove studije zagovaraju socijalno pomirenje putem konsolidacije kapitalizma i predlaganja izmena u tržišnoj ekono-miji koja se u to vreme stihijski razvijala i pogađala radničku većinu koja nije imala razvijene oblike organizovanja i zaštite. Dok su se prvi inspiratori ove ideje zalagali na obnovu moralnih principa, pojava John-a Stuart-a (Džon-a Stjuart-a) Mill-a (Mil-a) označava početak praktičnih nastojanja da se postave principi alternativne ekonomi-je. U svojoj knjizi „Principi političke ekonomije” Mill proučava prednosti i slabosti radničkih zadruga i nastoji da ohrabri zadrugarstvo ukazujući na ekonomske i moralne prednosti ovog tipa proizvodnje. Već krajem 19. veka defi nisani su temelji modernog koncepta socijalne ekonomije koji je inspirisan vrednostima demokratskog udruživanja, principima uzajamnosti i solidarnosti4.

    U periodu opšteg progresa kapitalizma u Zapadnoj Evropi i harmonizacije socijalnih i ekonomskih ciljeva države blagostanja, socijalna preduzeća i slični tipovi socijalne eko-nomije su skoro potpuno zaboravljeni. Socijalni model koji se razvijao u okviru drža-ve blagostanja podrazumeva sveobuhvatnu intervenciju u nedostatke tržišne privrede i uvodi niz programa na osnovu preraspodele dohotka zasnovanim na Keynes-ovoj teori-ji. S druge strane u zemljama Centralne i Istočne Evrope, u skladu sa centralizovanom ekonomijom, država je imala ima glavnu ulogu u ekonomskim aktivnostima tako da iz ideoloških i praktičnih razloga, nije bilo mesta za promociju organizacija koje bi odgovarale pojmu socijalnih preduzeća. Zadruge su postojale u mnogim od zemalja tzv. „sovjetskog bloka” mada su bili narušeni neki od njihovih osnovnih principa (do-brovoljno uključivanje i demokratsko rukovođenje), što će ostaviti trajne posledice i na prihvatanje savremenih inicijativa.

    2.2. Evolucija novih socijalnih preduzeća

    Iako su termini kao što je „socijalno preduzetništvo”, „socijalna ekonomija” ili „soci-jalno preduzeće” sve do prošle decenije bili nepoznati, evolucija socijalne ekonomije vezuje se za Francusku u kojoj su se još 1970. godine osnivale organizacije predstav-ljene kao kooperative, društva za uzajamnu pomoć i udruženja koja su formirala nacionalni savez ovih organizacija - National Liaison Committee for Mutual, Coopera-tive and Associative Activities CNLAMCA5. Ovaj dokument navodi da se radi o orga-nizacijama u kojima „rad dominira nad kapitalom, koje se osnivaju da služe svojim članovima, a ne da proizvode profi t, a da u svom unutrašnjem uređenju imaju autonomiju u rukovođenju.”6 Isti dokument navodi da je 1990. godine formiran Valonski savet za socijalnu ekonomiju kada ovaj sektor počinje in-tenzivno da se razvija u Belgiji, a dokument koji

    4 Šire o razvoju socijalne ekonomije u neo-bjavljenom izveštaju Evropskog ekonom-skog i socijalnog saveta: Th e Social Economy in the European Union 2007, Report of the European Economic and Social Committee Social (EESC).

    5 CNLAMCA je osnovana 1970 godine od kada deluje kao Savet za preduzeća u soci-jalnoj ekonomiji, navedeno prema: Th e So-cial Economy in the European Union 2007, Report of the European Economic and Social Committee Social (EESC).

    6 Navedeno prema istom izvoru.

  • Socijalna preduzeća i uloga alternativne ekonomije u procesima evropskih integracija 19

    prati ovaj skup pokazuje da se radi o privatnim organizacijama koje imaju sledeće karakteristike:

    • služe svojim članovima, a ne ostvarivanju profi ta; • imaju autonomiju u upravljanju; • demokratski proces odlučivanja;• dominaciju individualnih potreba i rada nad kapitalom u distribuciji dohotka.

    Ipak, savremeno značenje socijalnih preduzeća vezuje se za Italiju, gde su se krajem 1980. godine formirali prvi akteri koji se danas promovišu dokumentima Evropske unije. Od tada se različiti oblici, slični socijalnim preduzećima u Italiji, osnivaju u dru-gim zemljama Zapadne Evrope. Prema rezultatima EMES - Evropske istraživačke mreže koja je svojim istraživačkim poduhvatima otvorila dijalog i razmenu informacija među istraživačima u ovoj oblasti, u Evropi je do sada registrovano preko 40 različitih oblika udruživanja koji bi se mogli svrstati u aktere socijalne ekonomije. Najzastupljeniji oblici alternativne ekonomije su socijalna preduzeća i kooperative.

    Termin „socijalno preduzeće” vezuje se za pojedine zemlje Evrope, a najviše za način or-ganizovanja trećeg sektora u Francuskoj i severnoj Italiji, dok se u drugim zemljama, npr. u Nemačkoj, upotreba ovog termina povezuje sa prihvatanjem zakonodavstva Evropske unije (Borzaga, Defourny 2001). Porast socijalnih preduzeća bio je podstaknut političkim i pravnim sredstvima u okviru nacionalnih politika, ali i putem programa koje podržava Evropska unija. U Zapadnoj Evropi postoji velika raznovrsnost pravnih formi po kojima se osnivaju preduzeća sa socijalnim ciljevima tako da je teško je napraviti jedinstvenu defi niciju i klasifi kaciju pojedinih oblika organizovanja. Opšta odlika ovih oblika orga-nizovanja je da organizacije u okviru socijalne ekonomije moraju biti privatna preduzeća koja se od tradicionalnih razlikuju tako što svi članovi imaju pravo vlasništva. Pored toga, socijalna preduzeća mogu da zadovoljavaju socijalne i ekonomske ciljeve svojih članova ili da budu okrenuta socijalnim programima u zajednici i pomažu ugroženim grupama (deca, invalidi, uživaoci droga, stari, bivši zarobljenici, mentalno hendikepirani).

    Nova socijalna preduzeća razlikuju se od tradicionalnih kooperativa po svojim ciljevi-ma, aktivnostima, korisnicima i unutrašnjoj organizaciji U poređenju sa tradicional-nim udruženjima socijalna preduzeća promovišu interes zajednice, imaju ograničenu distribuciju profi ta, preduzimaju socijalne programe i održavaju osobene vidove soli-darnosti. Uglavnom podrazumevaju visok stepen autonomije i socio-ekonomskih ak-tivnosti. Najveći broj socijalnih preduzeća u Evropi pravno se registruje kao udruženje građana ili na osnovu zakona o kooperativama. Socijalna preduzeća se osnivaju na osnovu zakona o udruženjima u onim zemljama gde je pravno dozvoljena proizvod-nja, prodaja roba ili usluga na tržištu u okviru udruženja građana, dok u drugim, u kojima su ekonomske delatnosti udruženja ograničene (nordijske zemlje npr.), socijal-na preduzeća se osnivaju na osnovu zakona o koope-rativama. Pored ovih tradicionalnih pravnih rešenja u mnogim zemljama se donose posebne zakonske olakšice na osnovu kojih se podstiče osnivanje soci-jalnih preduzeća.7

    7 Šire razmatranje se iznosi u neobjavljenom dokumentu Univerziteta u Trentu: UNDP Study on Promoting of Social Enterprises in CEE and CIS, 2006.

  • 20

    2. Razvoj koncepcije socijalnih preduzeća u zemljama Evropske unije

    Razvoj socijalnih preduzeća koje se u posebnom nacionalnom kontekstu nazivaju „ko-operative” najviše se vezuje sa italijanskim iskustvima i promocijom novih oblika al-ternativnih programa u okviru socijalne politike u pojedinim regionima ove zemlje. Prema Borzagi (Borzaga, Defourny 2001) profesoru ekonomije na Univerzitetu u Trentu koji se najviše bavi analizom i istraživanjem inovativnih oblika zapošljavanja i socijalne integracije, kooperative mogu biti produktivne i tržišno usmerene, usklađene sa principima slobodnog tržišta i sticanjem profi ta. Ipak, najviše zastupljeni tip novih oblika organizovanja su socijalne kooperative koje služe socijalnim ciljevima svojih članova ili zajednice. Pored procvata novih kooperativa u Italiji o čemu će više biti reči u narednom izlaganju, evropski istraživači primećuju slične inicijative i u drugim zemljama, posebno u Španiji, Belgiji, Švedskoj i Finskoj kao i u Latinskoj Americi i drugim delovima sveta u kojima pod različitim pravnim formama nastaju organizacije slične socijalnim preduzećima u Evropi.

    Uporedo sa procvatom kooperativa i drugih alternativnih oblika preduzeća raste i naučno interesovanje za ove društvene aktere, tako da prestižni univerziteti u Americi (Harward (Harvard), Columbia (Kolumbija), Yale (Jeil), Stanford (Stenford)) i Evropi organizuju obuku u oblasti alternativno orijentisane ekonomije koja služi socijalnim ciljevima (Nyssens 2006). S obzirom da programi u okviru socijalne ekonomije kre-iraju zapošljavanje, naročito onih socijalnih grupa koje se teško uključuju na tržište rada ili se, u okviru njih, pružaju socijalne usluge, podsticaj država Evropske unije je značajan činilac razvoja ovih novih oblika solidarnosti. Na primer, Međunarodni centar za istraživanje i informisanje o javnoj, socijalnoj i kooperativnoj ekonomiji8 koji podržava Evropska unija podstiče izgradnju pravne osnove socijalne ekonomi-je, doprinosi promociji ovih organizacija, podstiče međunarodnu razmenu iskustava između evropskih država, a Međunarodno udruženje kooperativa koje podržava Međunarodna organizacija rada takođe podstiče nacionalne napore ka unapređenju i afi r-maciji ovog modela kao značajnog aktera u okviru Evropske unije.

    2.3. Pravni okvir - primer Italije

    Pregled razvoja. Početak razvoja alternativne ekonomije u Italiji vezan je za period 1970-1980. god, koji je obeležen krizom velikih preduzeća, poremećenim odnosima privrednog razvoja i porastom socijalnih problema. Kao odgovor na ovu situaciju počela su se pojavljivati volonterska društva, koja su u okviru lokalne zajednice nastojala da ublaže problem siromaštva i doprinesu rešavanju raznovrsnih socijalnih problema (briga o maloletnicima sa problemima u ponašanju, o starim osobama, osobama sa invalidi-tetom i dr.). U to vreme, dobrovoljna društva su za svoj rad koristila skromnu državnu pomoć i nisu uživala poreske olakšice. Pošto važeći propisi nisu dopuštali da volonterska društva obavljaju ekonomsku delatnost, pretila je opasnost da ona obustave rad, što je posebno pogađalo društva sa velikim brojem stalno zaposlenog stručnog osoblja. Da

    8 Radi se u udruženju CIRIES (International Centre for Research and Information on the Public, Social and Cooperative Econo-my) koje okuplja kooperative, neprofi tne organizacije i druge organizacije socijalne ekonomije kao i stručnjake zaineteresovane za ovu oblast.

  • Socijalna preduzeća i uloga alternativne ekonomije u procesima evropskih integracija 21

    bi se prevladala nastala situacija, razvijena je ideja o korišćenju tradicionalnog modela kooperativa, čije je delovanje već bilo normativno uređeno. Pogodnost kooperative kao oblika udruživanja karakterišu četiri bitne komponente: imaju status preduzeća, nisu obveznici poreza na nepodeljenu dobit, obezbeđuju značajno demokratsko učešće čla-nova i demokratski način upravljanja, kao i mogu se formirati uz mali početni kapital.

    U periodu koji je sledio, razvoj kooperativa bio je veoma intenzivan, pri čemu je poseb-no izražena njihova socijalna misija u pružanju usluga prema potrebama lokalne zajed-nice. Kooperative su vremenom preimenovane u „socijalno solidarne kooperative”, koje su postale model privatne inicijative u pružanju socijalnih usluga. Njihova uloga bila je posebno značajna u onim sektorima koji nisu bili pokriveni delovanjem javnih ustano-va. Međutim, razvoj ovog modela kočile su odredbe Zakona donetog davne 1890. go-dine, kojima je bilo predviđeno da socijalne usluge mogu pružati samo javne ustanove, uključujući i one privatne organizacije kojima je država ili lokalna vlast dodelila javni status. Budući da je ovaj zakon bio u suprotnosti sa Ustavom Italije iz 1948. godine, po kome je privatna inicijativa „slobodna”, Ustavni sud Italije je svojom odlukom od 1988. godine9 proglasio neustavnom odredbu Zakona od 1890. godine. Zahvaljujući odluci Ustavnog suda, stvoreni su uslovi da privatne, dobro-tvorne, neprofi tne organizacije, koje pružaju socijalne i zdravstvene usluge, mogu nastaviti svoje aktivnosti. Za kratko vreme osnovan je veliki broj neprofi tnih or-ganizacija, koje su ubrzo prevazišle marginalni položaj i počele da uspostavljaju partnerski odnos sa javnim ustanovama.10

    Zakonski okvir socijalnih kooperativa. Normativ-ni okvir savremene socijalne ekonomije u Italiji čine odredbe italijanskog Građanskog zakonika iz 1942. godine, koje se odnose na kooperative i druge vrste kompanija sa zajedničkim ciljevima, kao i dva osnovna vrhovna zakona doneta 1991. godine: Zakon o volon-terskim organizacijama (266/91) i Zakon o socijalnim kooperativama (381/91).11 Ovi zakoni pružaju veoma dinamičnu i stimulativnu pravnu i fi skalnu podršku za ubrzanje procesa uspostavljanja novih i očuvanje postojećih socijalnih kooperativa i razvoj socijalnog preduzetništva.12

    Zakonom o volonterskim organizacijama utvrđena su pravila organizovanog volonter-skog rada, dopuštena je mogućnost angažovanja manjeg broja plaćenih saradnika, a predviđena su i pravila o upisu volonterskih organizacija u posebne registre. Prema ovom Zakonu, volonteri rade bez naknade, pri tome imaju pravo na naknadu troš-kova, osigurani su zdravstveno i od povreda na radu, a može ih biti najviše 50% od ukupnog broja članova organizacije. Njihova aktivnost mora biti dopunska i imaju pravo na stručno osposobljavnje pod istim uslovima kao i članovi organizacije. Pravila

    9 Odluka br. 396/1988 Ustavnog suda Italije.

    10 Renato Galliano, Social economy, en-trepreneurship and local development, ASNM/EURADA, http://www.oecd.org/dataoecd/21/55/17017950.pdf

    11 Za potrebe ovog rada korišćen je prevod zakona koji je pripremila Local Democracy Agency for Central and Southern Serbia, u okviru projekta „Instrumenti za uspostav-ljanje socijalnog preduzetništva u Central-noj i Južnoj Srbiji“. Projekat je realizovan tokom 2004-2005. godine, u partnerstvu sa kooperativnom Codess Sociale iz Italije.

    12 Zakonski okvir zaokružen je usvajanjem Zakona 68/99 koji reguliše zapošljavanje osoba sa hendikepom u profi tnim, javnim i neprofi tnim organizacijama, Zakona 328/00 koji reguliše osnovna stručna zna-nja socijalnih kooperata koja su potrebna za delovanje na području zdravstvene nege, socialnih usluga i drugih javnih usluga i Zakon 327/00 koji uređuje evaluaciju pružanja usluga, zaštite na radu i uslova za zaštitu zdravlja na radnom mestu. (Luzar 2005:15).

  • 22

    2. Razvoj koncepcije socijalnih preduzeća u zemljama Evropske unije

    o radu volontera sadržana su i u Kodeksu etičkih načela u volonterskim organizacijama, kojim je regulisan način unapređenja kompetencija volontera za obavljanje određenih poslova u humanitarnoj organizaciji.

    Zakon o socijalnim kooperativama uveden je kao vrhovni zakon, čijim je usvajanjem omogućeno da pojedine regije donose svoje propise i prilagođavaju nacionalnu politiku svojim regionalnim potrebama i karakteristikama. Zakonom su uređeni osnivanje i rad kooperativa u socijalnom sektoru tako što su predviđena dva tipa socijalnih kooperativa: socijalne kooperative tipa A, koje obavljaju socijalnu, zdravstvenu i obrazovnu delatnosti i socijalne kooperative tipa B, koje proizvode robu i pružaju druge vrste usluga, različite od socijalnih, privatnim korisnicima ili javnim ustanovama. To se postiže davanjem posla osobama sa fi zičkim i/ili mentalnim hendikepom i drugim kategorijama stanov-ništva koje se teže zapošljava. Oni čine, najmanje 30% ukupne radne snage. Socijalna kooperativa oslobođena je plaćanja socijalnog doprinosa za zaposlene koji pripadaju ranjivim grupama i uživa niz poreskih i drugih olakšica, uključujući smanjeni porez na dodatu vrednost (svega 4%) i neoporezovanje investicija i dobiti.

    Pošto su socijalne kooperative male ekonomske jedinice koje nisu u stanju da kon-kurišu velikim korporacijama, razvijena je ideja o osnivanju konzorcijuma socijalnih kooperativa prema geografskom kriterijumu. Godine 1991. usvojen je Zakon (381/91) kojim je omogućeno osnivanje konzorcijuma kooperativa, koje su klasifi kovane kao so-cijalne kooperative tipa C. Danas u Italiji postoji preko 40 regionalnih, provincijskih i nacionalnih konzorci-juma, koji svojim članovima nude podršku, pomoć i savete i prednosti korporacija.13

    Prema Zakonu o socijalnim kooperativama, socijalne kooperative su preduzeća formi-rana poput društava sa ograničenom odgovornošću, koja svojim radom doprinose rad-noj i socijalnoj integraciji osoba koje se, zbog svojih teškoća, problema i ograničenja, teže uključuju u otvoreno tržište rada (npr. bivši osuđenici, zavisnici od droga, alkoho-la, osobe bez radnog iskustva, osobe sa zastarelim kvalifi kacijama i/ili bez kvalifi kacija, stare osobe, emigranti, osobe infi cirane AIDS-om i dr.). Ove kategorije stanovništva su ciljne grupe socijalnih kooperativa tipa A, koje pružaju socijalne usluge. S obzirom na vrstu socijalnih usluga, među kooperativama tipa A dominiraju kooperative za pomoć u kući, dnevni centri, socijalno-obrazovni centri, terapeutske zajednice, jaslice i vrtići. U kooperativama tipa B većina zaposlenih su osobe sa fi zičkim i psihičkim hendikepom, korisnici psihijatrijskih usluga, zavisnici od droga, dugotrajno nezapo-sleni i emigranti, a glavne delatnosti su poljoprivreda, ekologija, izdavaštvo i štampa, informatika, održavanje parkova i dr.

    Aktuelno stanje i ključni problemi. Na prostoru Italije socijalne kooperative predstav-ljaju primarni oblik socijalne ekonomije, čiji je broj u stalnom porastu. Procenjuje se da je 1996. godine bilo 4.000 socijalnih kooperativa, sa preko 100.000 članova, 75.000 zaposlenih i 9.000 volontera.14 Godine 2005. bilo je ukupno 58.000 koope-rativa, među kojima 7568 socijalnih kooperativa.15 Najbrojnije su kooperative tipa A,

    13 Association of Cooperatives, SEBOK study visit Milano 22-24 November 2006, Finanza IN, http://www.sebok.eu

  • Socijalna preduzeća i uloga alternativne ekonomije u procesima evropskih integracija 23

    koje nude raznovrsne socijalne usluge, kao i usluge u oblasti zdravstva i obrazovanja (oko 70% svih soci-jalnih kooperativa).16

    Socijalne kooperative su relativno male organizaci-je, sa oko 50-60 zaposlenih, a najveći broj ostvaruje programe u lokalnoj zajednici. Analiza savremenih socijalnih kooperativa u Italiji pokazuje da one imaju niz prednosti. One se ogledaju u tome da su društva sa ograničenom odgovornošću svojih članova locira-na su u lokalnoj zajednici, blizu ljudskih potreba, da mogu računati na volontere i humanitarni rad i svoju strategiju mogu oblikovati nezavisno od javne vlasti. Njihove razvojne mogućnosti su izuzetno velike, lo-kalne vlasti su naklonjene kooperativama koje nude socijalne usluge i razvijaju inovativne socijalne pro-grame prilagođene potrebama lokalnog stanovništva. Za razvoj socijalnih kooperativa od izuzetne je važno-sti adekvatna fi nansijska regulativa (poreske olakšice, oslobođenje od poreza za privatne donacije neprofi t-nim organizacijama i sl.).

    Nedostaci i ograničenja socijalnih kooperativa doš-li su do izražaja poslednjih nekoliko godina, koje je obeležio njihov prebrzi razvoj. Mnoge socijalne koo-perative postale su zavisne od javnih preduzeća jer sve više služe potrebama javne administracije, povećana je njihova zavisnost od spoljnih donacija, mnoge nemaju dovoljan broj volontera, a na opštem planu nedostaje jasna sertifi kacija socijalnih usluga. Pored toga, zbog velikog oslanjanja na lokalnu vlast, rad kooperativa tipa A ugrožen je zbog promena aktuelne politike, dok su, s druge strane, socijalne kooperative tipa B sve više izložene pritisku tržišta. Uprkos problemima i nedostacima, one u Italiji nastavljaju jaku tradiciju koope-rativa i dobrotvornih društava. Njihov rad dokazuje da pružanje socijalnih usluga može biti organizovano na način koji zadovoljava potrebe ranjivih grupa u lokalnoj zajednici i da uspešno mogu biti prevladani problemi zapošljavanja ljudi koji zbog ličnih teškoća i ograničenja nisu u mogućnosti da se uključe u slobodno tržište rada.

    2.4. Defi nicije i tipovi socijalnih preduzeća

    Pregled literature o socijalnim preduzećima pokazuje da njihov konceptualni okvir zavisi od tradicije i nacionalnog konteksta u kojem se pravno određuje funkcionisanje organizacija trećeg sektora, tako da je usled različitih defi nicija i pravnih rešenja statističko praćenje i komparativno isztraživanje ovih organizacija otežano. Na primer, sistem evidencije Ujedinjenih nacija upućuje na nacionalnu

    14 Najveći broj socijalnih kooperativa re-gistrovan je u severnoj Italijii, gde pred-stavljaju tradicionalni oblik zapošljavanja. 2002. godine u regionu Veneto u soci-jalnoj ekonomiji bilo je zaposleno preko 370.000 ljudi. (Th e system of Italian So-cial Economy, A brief introduction of Ita-lian Social Landscape, with a Description of Local and National System, Analysis of Legal Frame, Numbers and Activities of Co-operatives,their Fiscal& Non Fiscal Incentives, ADEST, http://www.teses.eu/upload/Italian_Social_Economy.pdf

    15 Association of Cooperatives, op. cit.

    16 Prema statističkim podacima, tokom 1996. godine kooperative tipa A obavljale su 81% svih socijalnih usluga, 13% svih zdravstvenih usluga i 6% svih obrazovnih usluga u Italiji. Znatno je manji broj ko-operativa tipa B, koje kreiraju zaposlenje za kategorije stanovništva koje se teže za-pošljava i organizuju njihovo radno ospo-sobljavanje, što je i razumljivo budući da su ove aktivnosti veoma zahtevne i složene. Uprkos tome, kooperative tipa B ostvaruju zavidne rezultate jer uspevaju da radno an-gažuju veliki broj osoba sa invaliditetom i osoba iz drugih marginalizovanih i ranjivih društvenih grupa. Od ukupnog broja za-poslenih osoba sa hendikepom blizu 50% zaposleno je u socijalnim kooperativama. Najčešće delatnosti su uređenje parkova, vrtova, zgrada, proizvodanja umetničkog zanatstva i sl. Procenjuje se da socijalne ko-operative tipa B ostvaruju preko 60% na-bavki za pružanje usluga u javnom sektoru (Association of Cooperatives, op. cit.).

  • 24

    2. Razvoj koncepcije socijalnih preduzeća u zemljama Evropske unije

    defi niciju i sistem praćenja ovih organizacija, a sistem praćenja Evropske unije navodi da se kod socijalnih preduzeća radi o privatnim, formalno organizovanim preduzećima koja imaju autonomiju u donošenju odluka i dobrovoljno udruže-ne članove. Takođe, navodi se, da su u pitanju organizacije koje su osnovane da bi zadovoljavale potrebe svojih članova ili pružale usluge drugima, a da donošenje odluka i distribu-cija profi ta, ukoliko postoji, nije defi nisana kapi-talom17. Prema defi niciji Evropske komisije radi se o organizacijama koje su:

    • privatne - nisu deo državnog aparata;• formalno organizovane - imaju neki pravni osnov po kojem se osnivaju;• autonomne u odlučivanju - mogu birati i raspuštati svoja upravna tela, kontrolisati

    i organizovati njihove aktivnosti;• slobodne - članstvo nije obavezno;• samo delimično profi tne, a distribucija profi ta nije proporcionalna kapitalu nego

    odgovara njihovim aktivnostima;• okrenute zadovoljavanju potreba a ne stvaranju kapitala; • imaju demokratsko odlučivanje („jedan čovek, jedan glas”) koje je nezavisno od

    kapitala jer kontrolu donošenja odluka imaju članovi.

    U zemljama Evropske unije termin „socijalno preduzeće” odnosi se na preduzetničke organizacije koje imaju ograničene profi tne ali i neprofi tne, socijalne ciljeve. Oni u okviru ovih organizacionih formi pružaju socijalne servise i razne vrste treninga i obuka u okviru nove koncepcije socijalne politike. Za razliku od klasičnih preduzeća nove or-ganizacione forme postavljaju socijalne ciljeve ispred poslovne politike. Osnovni uslov za određene benefi cije i stimulans države je da organizacije ovog tipa imaju neprofi tnu distribuciju dobara, demokratsku unutrašnju organizaciju, da deluju u cilju unapređe-nja kvaliteta života u zajednici, doprinose socijalnoj integraciji i da ne pripadaju poli-tičkim partijama. Roger Spear, britanski istraživač (2004) koji sarađuje u pomenutim istraživanji-ma EMES mreže projekata koji se bave socijalnim preduzećima u Evropi, pred-stavio je dimenzije socijalnih preduzeća pojednostavljeno, kako bi se istraživači-ma omogućilo da se snalaze u obilju različitih varijacija organizacionih oblika. Zajedničke dimenzije za prepoznavanje socijalnih preduzeća, prema navedenom istraživaču su:

    • dobrovoljno i otvoreno pristupanje članstva;• demokratska unutrašnja kontrola;• ekonomska participacija;• autonomija i nezavisnost;• edukacija, trening i informisanje;• međusobna saradnja; • briga za zajednicu.

    17 Radi se o dva sistema koji se neznatno ra-zlikuju: sistem Ujedinjenih nacija System of National Accounts (1993 SNA) i Evropske unije European System of National and Re-gional Accounts (1995 ESA or ESA 95).

  • Socijalna preduzeća i uloga alternativne ekonomije u procesima evropskih integracija 25

    Socijalna preduzeća koja se bave radnom integracijom mogla bi se svrstati u četiri glavna modela, prema klasifi kaciji koju predlažu istraživači (Borzaga, Defourny 2001):

    a) Organizacije za reintegraciju radnika koji imaju problema u zapošljavanju na tržištu rada su najčešće zastupljeni oblici socijalnih preduzeća jer nude prelazno zapošlja-vanje radnicima kojima je potrebna dodatna podrška ili obuka. To su, ustvari, cen-tri za trening i sticanje veština koji nude razne vrste kvalifi kacija za poslove koji se traže na tržištu rada, prekvalifi kacije i druge vrste obuke za pronalaženje posla. Ovaj tip preduzeća može biti ekonomski održiv, odnosno ekonomski i socijalni ciljevi mogu biti usklađeni, a njihov glavni zadatak je podsticanje zapošljavanja putem sticanja veština. Organizacije ovog tipa mogu biti nezavisne od javne pomoći kao što su radne kooperative u Finskoj, preduzeća za radnu integraciju u Francuskoj i razna druga lokalna preduzeća za obuku trening nezaposlenih.

    b) Za razliku od prve grupe socijalnih preduzeća, druga vrsta stvara uslove za samo-stalni rad nezaposlenih kada se kreiraju poslovi koji će vremenom biti ekonomski održivi. Radi se o preduzećima koja zapošljavaju socijalne grupe koje teško nalaze posao na tržištu rada, uglavnom marginalne pojedince koji su korisnici socijalnog staranja. Preduzeća ovog tipa mogu da imaju ekonomsku održivost, mada, uglav-nom, povremeno traže donacije ili pomoć državnih institucija kako bi se stabilizo-valo njihovo ekonomsko poslovanje. Primeri ove vrste su inicijative koje uključuju lokalni biznis kao što su socijalne organizacije u Velikoj Britaniji ili kooperative Nemačkoj.

    c) U sledećoj grupi bi bila socijalna preduzeća koja pružaju radnu integraciju uz per-manentnu fi nansijsku podršku, najčešće državnih institucija, jer se radi o zapošlja-vanju hendikepiranih (mentalno ili fi zički obolelih lica) kojima je neophodna reha-bilitacija i zapošljavanje u skladu sa preostalim sposobnostima. To bi bila najstarija forma, odnosno tradicionalni oblik socijalnih preduzeća koja su poznata i kod nas kao zaštitne radionice za zapošljavanje invalida. Ovaj oblik socijalne zaštite invalida prisutan je u većini evropskih zemalja npr. zaštićeno zapošljavanje invalida u Irskoj i Portugaliji, zaštitne radionice u Belgiji i Danskoj kao i dnevni centri za zaštitu invalida u mnogim zemljama. Radi se o zapošljavanju rizičnih grupa koje ne mogu da se uključe na tržište rada i kojima socijalna preduzeća pružaju stalnu podršku, a posebno ako se radi o članovima preduzeća koji imaju teži hendikep i kojima je neophodno obezbediti tzv. zaštićeno zapošljavanje.

    d) U poslednjoj kategoriji su ona preduzeća koja pružaju mogućnost resocijalizacije ljudima sa ozbiljnim problemima prilagođavanja, a uglavnom se radi o alkoholiča-rima, narkomanima ili osobama sa težim mentalnim i fi zičkim poremećajima Pri-mer su centri za prilagođavanje za rad u Franscuskoj koji obezbeđuju resocijaliza-ciju bivšim zatvorenicima. Slična su preduzeća za reciklažu u Belgiji koja okupljaju osobe sa ozbiljnim socijalnim problemima. Ove organizacione forme im pomažu u socijalnoj integraciji i prevazilaženju problema. To su centri za okupacionu terapiju prilagođeni socijalnim i zdravstvenim problemima korisnika sa posebnim teškoća-

  • 26

    2. Razvoj koncepcije socijalnih preduzeća u zemljama Evropske unije

    ma Ovde se radi o zaštićenom zapošljavanju što podrazumeva dobrovoljni rad, a sredstva države i drugih donatora su značajan podsticaj s obzirom na to da je tržišni princip ostvarivanja dohotka kod ove grupe korisnika vrlo ograničenog dometa.

    2.5. Socijalna preduzeća u spektru neprofi tnog sektora

    I pre nego što je započela rasprava o socijalnim preduzećima, terminološka zbrka bila je stalni pratilac socijalnih aktera koji nisu državne, a ni privatne, odnosno profi tne organizacije.

    U nastojanju da se prevaziđu problemi defi nisanja i pronađe zajednička osnova koja bi omogućila istraživanje trećeg sektora, najviše napora je učinjeno u okviru kompa-rativnog projekta Salamona i Anheiera koji su u okviru Instituta za političke studije, John(Džon) Hopkins univerziteta u Baltimoru, Sjedinjene Američke Države objavlji-vali rezultate istraživanja od 1992. do 2003. (Salamon, Anheier 1992; 1994; Salamon 1999; 2003). Cilj istraživanja bio je da se analiziraju obim, struktura, fi nansiranje i uloga neprofi tnog sektora u različitim delovima sveta kako bi se objasnile zajedničke osobine i specifi čni obrasci neprofi tnog sektora. Noviji izveštaj ovog istraživanja pod na-zivom Globalno civilno društvo (2003) sumira empirijske rezultate poslednje faze ovog komparativnog istraživanja na osnovu rada u 35 zemalja sveta (16 visokorazvijenih, 5 tranzicionih zemalja Centralne i Istočne Evrope i 14 zemalja u razvoju). Salamon i An-heier u svojim komparativnim studijama koje se objavljivali tokom devedesetih godina navode da se organizacije koje ulaze u široki krug neprofi tnog sektora različito defi nišu u zavisnosti od političkog, kulturnog i privrednog razvoja. Ovaj sektor se u Americi najčešće naziva - nonprofi t sector, u Engleskoj - voluntary sector, u Francuskoj - economie sociale, u Nemačkoj - Verein, u zemljama u razvoju - nongovernmental organization. U upotrebi su i drugi termini npr. oni koji opisuju prirodu sektora: treći sektor (third sector), dobrotvorni sektor (charitable sector), civilno društvo (civil society), nezavisni sektor (independent sector), sektor udruživanja (associational sector) ili sektor izuzet od poreza (tax-exempt sector). Salamon i Anheier takođe pokazuju da svaki od ovih termina ističe osobenost sektora u zemlji iz koje potiče i osvetljava jedan aspekt realnosti ovih organizacija, a zanemaruje drugi. „Neprofi tni sektor”, termin koji se najčešće prihvata u Americi, naglašava da ove organizacije, za razliku od profi tnih, ne postoje primarno radi ostvarivanja profi ta. Međutim, ovaj termin ne određuje sektor u potpunosti, jer i neprofi tne organizacije mogu da ostvaruju profi t, ali to nije njihov primarni cilj; zarađe-ni profi t ne raspodeljuje se među članovima već upotrebljava za programe i aktivnosti. „Treći sektor” bliže ne identifi kuje način organizovanja i misiju sektora, ali podrazu-meva da pored države i privatnog preduzetništva postoji i treće područje koje deluje u društvu otvoreno, zavisno i povezano sa drugim sektorima. Termin je takođe nastao u Americi da bi se organizacije ovoga tipa izdvojile od prva dva sektora - države i tržišta., dok termin „dobrotvorni sektor” ističe podršku i pomoć koju ove organizacije dobijaju od privatnih dobrotvornih organizacija, donatora i sponzora. Još se koriste i termini kao što su „nezavisni sektor” koji naglašava da ove organizacije deluju nezavisno od države i tržišta, „dobrovoljni sektor” koji ističe značaj dobrovoljnih aktivnosti koje ne zahte-

  • Socijalna preduzeća i uloga alternativne ekonomije u procesima evropskih integracija 27

    vaju plaćanje i uključenost volontera u upravljanje i izvođenje aktivnosti i programa u ovom sektoru kao njihovu glavnu osobinu. U opticaju su i termini kao što su „sektor oslobođen od takse” koji ističe samo jednu osobinu sektora, odnosno činjenicu da je u mnogim zemljama ovaj sektor neoporezovan, „nevladine organizacije” (NVO) kao termin koji naglašava odvojenost ovih organizacija od vlade i državnog uticaja a sve više i „civilno društvo” koje spada u noviju terminologiju koja se odnosi na širi krug organi-zacija i građanskih inicijativa koje postoje van državnih organizacija kao što se navodi i u domaćoj literaturi koja se bavi ovim sektorom (Kolin 2007; 2005a).

    Prema pomenutoj literaturi i istraživanjima, da bi se organizacije smatrale neprofi tnim, dobrovoljnim organizacijama, one moraju da ispunjavaju sledeće uslove:

    • da imaju bar donekle formalnu tj. institucionalizovanu strukturu, što znači da ne-formalne i privremeno sakupljene grupe nisu deo neprofi tnog sektora, jer bi inače, koncept neprofi tnog sektora bio previše amorfan i efemeran;

    • moraju biti institucionalno odvojene od države, odnosno ne mogu biti deo držav-nog aparata, mada mogu imati značajnu pomoć od države;

    • moraju da ostvaruju neprofi tnu distribuciju sredstava, odnosno da njihova najzna-čajnija funkcija ne bude stvaranje profi ta, već ako akumuliraju dobit, sredstva se ne distribuiraju kao profi t, već se vraćaju u osnovnu misiju organizacije;

    • moraju biti samosvojne u svom unutrašnjem ustrojstvu - kontroli i upravljanju;• ne mogu biti komercijalne;• ne mogu biti primarno politički angažovane, odnosno nemaju funkciju promocije

    političkih partija i kandidata, nisu primarno angažovane za podršku kandidatima u izborima, iako mogu biti angažovane u političkim aktivnostima, podrazumevaju dobrovoljnu participaciju građana i prisustvo dobrovoljnog ulaganja, što ne znači da su u organizaciji svi volonteri ni da ukupan dohodak proizilazi iz dobrovoljnih prihoda.

    Zaključujemo da, da bi organizacije pripadale sektoru između države i profi tnog sektora one treba da budu pravno registrovane po posebnoj formalnoj i institucionalizovanoj pro-ceduri, da deluju relativno nezavisno od državnog aparata, ostvaruju neprofi tnu distribu-ciju sredstava i da budu samosvojne u svom unutrašnjem ustrojstvu. One takođe podrazu-mevaju dobrovoljnost udruživanja i koriste dobrovoljne doprinose i entuzijazam građana.

    U odnosu sa „treći sektor” ili „neprofi tne organizacije”, socijalna preduzeća se nalaze u jednom od spektara ovih organizacija, jer imaju potrbne karakteristike - dobrovoljnost udruživanja, formalnu organizacionu strukturu i autonomni sistem donošenja odluka, o čemu smo već raspravljali u okviru studija koje prate razvoj neprofi tnog sektora (Ko-lin 2007, Kolin, Paunović 2007). Specifi čne karakteristike ovih aktera su da preduzi-maju ekonomske aktivnosti koje, ne samo da razvijaju preduzetništvo, već su im ciljevi poboljšanje kvaliteta života. Relativno poklapanje i izdvojenost socijalnih preduzeća iz kooperativa s jedne strane i neprofi tnog sektora s druge strane predstavljeno je u gra-fi čkom prilogu u kojem se vidi koegzistencija kooperativa i asocijacija kao i uzajamna zavisnost ovih aktera:

  • 28

    2. Razvoj koncepcije socijalnih preduzeća u zemljama Evropske unije

    Izvor: Borzaga, Defourny 2001.

    Socijalna preduzeća kao oblik socijalne ekonomije koji se podstiče Evropskim zako-nodavstvom imaju dodirnih tačaka sa profi tnim organizacijama, a s druge strane obu-hvataju jedan deo neprofi tnog spektra i odnose se na organizacije kao što su kooperati-ve, udruženja i fondacije. Za razliku od tradicionalnih kooperativa socijalna preduzeća mogu biti orijentisana na zajednicu ili neki opšti interes, za razliku od neprofi tnog sektora koji obuhvata ceo spektar organizacija od kojih se mnoge bave zastupanjem i lobiranjem, socijalna preduzeća imaju specifi čnu misiju da svojim proizvodnim aktiv-nostima ili organizacijom pružanja usluga deluju u ciju blagostanja svojih članova ili zajednice u celini.

    Grafi ka 1. Socijalna preduzeća

    između kooperativa i neprofi tnog sektora

    Socijalna preduzeća

    Asocijacije

    Fondacije

    Radne kooperative

    Socijalne kooperative

    Proizvodne neprofi tne

    organizacije

    Profi tne organizacije

    Neprofi tni sektor

    Koopertive

  • Socijalna preduzeća i uloga alternativne ekonomije u procesima evropskih integracija 29

    2.6. Područja aktivnosti i rasprostranjenost socijalnih preduzeća

    Glavni razlozi osnivanja socijalnih preduzeća nisu samo u slabim izgledima držav-nih programa da se prevladaju povećani problemi nezaposlenosti i siromaštva već i u institucionalnom vakuumu u sistemu blagostanja. Socijalna preduzeća daju brza i inovativna rešenja, a često i adekvatne odgovore na zadovoljavanje individualnih potreba. Ona imaju veliki potencijal da smanjuju nezaposlenost, odnosno da pod-staknu zapošljavanje dugotrajno nezaposlenih i ugroženih grupa što pokazuju podaci po kojima je u ovoj oblasti zaposleno preko 6 % od ukupno zaposlenih u zemljama Evropske unije (tabela 1):

    Tabela 1. Plaćeni rad u socijalnoj ekonomiji u odnosu na zaposlene u profi tnimpreduzećima u zemljama Evropske unije (2002-2003)

    ZEMLJA ZAPOSLENI U SOCIJALNOJ EKONOMIJIBROJ UKUPNO

    ZAPOSLENI* %

    Belgija 279.611 4.048.499 6,9

    Francuska 1.985.150 23.859.402 8,3

    Irska 155.306 1.730.381 9,0

    Italija 1.336.413 21.477.906 6,2

    Portugalija 210.950 4.783.988 4,4

    Španija 872.214 16.155.305 5,4

    Švedska 205.697 4.252.211 4,8

    Austrija 260.145 3.786.969 6,9

    Danska 160.764 2.684.311 6,0

    Finska 175.397 2.354.265 7,5

    Nemačka 2.031.837 35.850.878 5,7

    Grčka 69.834 3.832.994 1,8

    Luksemburg 7.248 187.809 3,9

    Holandija 772.110 8.089.071 9,5

    Velika Britanija 1.711.276 27.960.649 6,1

    Kipar 4.491 307.305 1,5

    Češka Republika 165.221 4.707.477 3,5

    Estonija 23.250 565.567 4,1

    Mađarska 75.669 3.831.391 2,0

    Letonija 300 960.304 0,0

    Litvanija 7.700 1.378.900 0,6

  • 30

    2. Razvoj koncepcije socijalnih preduzeća u zemljama Evropske unije

    ZEMLJA ZAPOSLENI U SOCIJALNOJ EKONOMIJIBROJ UKUPNO

    ZAPOSLENI* %

    Malta 238 146.500 0,2

    Poljska 529.179 13.470.375 3,9

    Slovačka 98.212 2.118.029 4,6

    Slovenija 4.671 888.949 0,5

    UKUPNO 11.142.883 189.429.435 5,9

    Evropa-15 10.233.952 161.054.638 6,4

    Nove članice-10 908.931 28.374.797 3,2

    * Radna populacija između 16 i 65 godina, Eurostat, 2002.

    Izvor: The Social Economy in the European Union 2007,Report of European Economic and Social Committee (EESC)

    Na osnovu podataka Evropske unije može se primetiti stalni porast broja i organizacio-nih oblika u okviru socijalne ekonomije. U 2005. godini je u zemljama Evropske unije bilo registrovano preko 240,000 kooperativa koje funkcionišu u raznim oblastima eko-nomskih aktivnosti, posebno u poljoprivredi, fi nansijama, stanovanju, a dobro su orga-nizovane i proizvodne kooperative u industriji, građevinarstvu i uslugama. One direk-tno zapošljavaju 4.7 miliona ljudi, imaju 143 miliona članova i donose preko 4 % nacionalnog dohotka18. Poslednje dve dekade ovi organizacioni oblici dopri-nose ne samo zapošljavanju već i rešavanju brojnih so-cijalnih problema, jer treba imati u vidu da zdravstvo i socijalna zaštita koja se pruža na osnovu socijalne ekonomije obuhvata 120 miliona korisnika19.

    Kao što prvobitne kooperative (poljoprivredne kooperative, kreditne unije, stambene ili potrošačke kooperative) nastaju kao odgovor na teške uslove industrijske revolucije, tako se i nova socijalna preduzeća osnivaju da bi se popravili uslovi života ugroženih grupa u situaciji kada država blagostanja, u uslovima povećanih potreba, ne može da odgovori na izazove savremenog sveta kao što se navodi u istraživačkoj literaturi (Kolin 2007; 2004). Uglavnom se radi o zadovoljavanju onih socijalnih potreba koje nisu u dovoljnoj meri ili na zadovoljavajući način ispunjene u programima klasičnih privatnih preduzeća ili u državnom sektoru, ili kada nema odgovarajućih rešenja u mehanizmima tradicionalne makroekonomske politike.

    Sumirajući komparativne rezultate istraživanja Giulia Galera (2004) navodi da je za-pošljavanje u ovim organizacionim formama veoma popularno u mnogim zemljama Evropske unije čak i u skandinavskim koje na osnovama socijalne ekonomije rešavaju krizu državnih programa. Tako je, na primer u Švedskoj 66% privatnih dnevnih centara za pomoć i negu ugroženih grupa osnovano na principu kooperativa, dok u Finskoj

    18 Cooperatives Europe (2006), navedeno prema: Th e Social Economy in the Eu-ropean Union 2007, Report of European Economic and Social Committee (EESC).

    19 ACME, Association des coopératives et mutuelles d’assurance, http://www.acme-eu.org

  • Socijalna preduzeća i uloga alternativne ekonomije u procesima evropskih integracija 31

    brojne seoske kooperative pružaju socijalne i zdravstvene usluge u lokalnim zajednica-ma. U Španiji su kooperative najviše orijentisane na socijalne i zdravstvene usluge kao i radnu integraciju, dok socijalna preduzeća u Engleskoj podstiču lokalno preduzetništvo da ostvarenim profi tom fi nansira socijalne potrebe u zajednici. Najnovija istraživanja su identifi kovala preko 40 različitih tipova delatnosti u okviru socijalnih preduzeća kao što pokazuje tabela.

    Tabela 2. Tipovi proizvodnje u socijalnim preduzećima

    TIPOVI PROIZVODNJEI USLUGA

    VRSTE SOCIJALNIH PREDUZEĆA

    BROJORGANIZACIJA %

    Socijalne usluge 29 19

    Recikliranje 28 18

    Usluge za preduzeća 19 12

    Personalni socijalni servisi 14 9

    Održavanje parkova i urbana regeneracija 12 8

    Prerađivačka industrija 10 6

    Građevinska industrija 9 6

    Restorani i hoteli 8 5

    Prevoz i telekomunikacije 7 5

    Kultura i rekreacija 7 5

    Edukacija 5 3

    Trgovina 3 2

    Usluge 3 2

    Poljoprivreda 1 1

    Ukupno 155 100

    Izvor: Nyssens 2006.

    Kao što se vidi, organizovanje socijalnih usluga koje zamenjuju javne programe, naro-čito kada su u pitanju programi za hendikepirane, najzastupljenija su oblast delatnosti socijalnih preduzeća. Razlozi se nalaze u restrikcijama javnog sektora da svojim progra-mima obuhvati različite ciljne grupe jer se za neke specifi čne potrebe ne nude dovoljno prilagođena i prihvatljiva rešenja u okviru klasičnih, državnih programa socijalne zašti-te. Socijalna preduzeća i kooperative preuzimaju socijalnu odgovornost za jedan deo po-pulacije gde su potrebni posebni napori, empatija, jednostavnija procedura i podsticaj za jačanje socijalne kohezije. Studije koje prate razvoj ove oblasti navode da su pored socijalnih usluga delatnosti socijalnih preduzeća usmerene na brojne lokalne probleme kao što su: reciklaža, organizovanje transporta, turizam, lokalne rukotvorine ili organi-zovanje slobodnog vremena, socijalno stanovanje i zaštita životne sredine (Kolin 2007, Kolin, Paunović 2007).

  • 32

  • Socijalna preduzeća i uloga alternativne ekonomije u procesima evropskih integracija 33

    3. SOCIJALNA PREDUZEĆA I TREĆI SEKTOR U CENTRALNOJ I ISTOČNOJ EVROPI

    3.1. Razvoj novih programa radne integracije i socijalnih usluga

    Slično kao u Zapadnoj Evropi u kojoj se novija evolucija socijalnih preduzeća vezuje za popunjavanje praznina u ponudi socijalnih programa u okviru države blagostanja i u zemljama Centralne i Istočne Evrope o socijalnim preduzećima započinje rasprava kada treba da se pronalaze nove mogućnosti za rešavanje problema nezaposlenosti, suzbijanje siromaštva, ili uopšte, kada se govori o reformi u okviru socijalne politike. Visok stepen dugoročne nezaposlenosti, visoko učešće omladine, žena kao i nekvalifi kovanih radnika u strukturi nezaposlenih, velike regionalne razlike u ekonomskom razvoju, gotovo da su zajednička karakteristika ovog regiona, a kreiranje zapošljavanja posebno za ranjive grupe postaje značajan problem za koji treba pronalaziti nova i alternativna rešenja.

    Istraživačka evidencija iz većine zemalja u ovim regionu (Les, 1994; Huncova, 2003; Les, Jeliazkova, 2005) pokazuje da ove zemlje traže način da poprave socijalnu situa-ciju tako što uvode inovativne i komplementarne programe radne integracije za ne-zaposlene i ranjive grupe ili što organizuju nove oblike socijalnih usluga. Na osnovu sumarnih komparativnih istraživačkih izveštaja (Les, Jeliazkova, 2005) može se za-ključiti da su preduzetničke mogućnosti u okviru trećeg sektora u prvoj fazi tranzicije prilično zapostavljene, a u mnogim zemljama i onemogućene zakonskim ograniče-njima. Ipak, poslednjih godina se pojavljuju novi programi zapošljavanja i socijal-nih usluga u okviru alternativne ekonomije slični onima koji se nazivaju socijalnim preduzećima na Zapadu. Mnoge od ovih organizacija nastaju u okviru programa međunarodne pomoći ili kao deo strategije u reformi socijalne politike. U skladu sa pristupanjem ili približavanjem Evropskoj uniji programi socijalne ekonomije pod-sticani su fondovima Evropske unije i izvode se u bliskoj saradnji državnih partnera sa organizacijama civilnog društva u ovim zemljama.

    Istraživanja u pojedinim zemljama pokazuju da ne postoji zajednička defi nicija socijalne ekonomije u ovim zemljama kao i da postoje brojni problemi u vezi sa razumevanjem značaja i uloge ovih organizacija. U Poljskoj se socijalna preduzeća konstituišu na osno-vu zajedničkog interesa ili opšteg interesa organizacije, a glavne forme socijalne ekono-mije su fondacije, udruženja, dobrovoljne organizacije kao i kooperative i prihvatilišta (Les, 2006). Promocija alternativnih načina zapošljavanja pre svega se vezuje za rešava-nje problema otpuštenih radnika, invalida i drugih ugroženih grupa. Pored toga ima još nekih entiteta koja nemaju pravnu osnovu (radionice za hendikepirane, socijalno inter-grativni centri, klubovi za traženje posla ili radionice za izbor zanimanja), a odgovaraju funkcijama socijalnih preduzeća.

  • 34

    3. Socijalna preduzeća i treći sektor u Centralnoj i Istočnoj Evropi

    Socijalna preduzeća kao model radne integracije putem produkivnih aktivnosti počela su da se organizuju najviše na području zapošljavanja invalida. Zaštitne radionice koje za-pošljavaju invalide različitih kategorija bile su osnivane i za vreme komunizma, a njihovo funkcionisanje štitila je država, kada su različite grupe invalida imale monopol u proi-zvodnji određenih roba i druge pogodnosti koje je pratila odgovarajuća fi skalna politika Kao nasleđe komunističke tradicije i danas deluje 150 preduzeća koja zapošljavaju inva-lide i imaju fi skalne podsticaje i poreske olakšice u Poljskoj. U ovoj zemlji takođe postoje dve vrste pravno-institucionalnih mogućnosti za zapošljavanje invalida u vidu zaštićenog zapošljavanja u preduzećima za obuku invalida ili kao stalno zapošljavanje invalida u preduzećima koje sami osnivaju. Uglavnom su to kooperative osnovane uz fi nansijsku pomoć države, donacije i posebne olakšice u pogledu oporezivanja (Les, 2004).

    Istraživački izveštaji takođe svedoče da kooperative novog tipa nastaju često kao kreditne unije, kooperative u stanovanju, poljoprivredne kooperative, kooperative potrošača ili kooperative za zapošljavanje ugroženih grupa kako bi se ublažili problemi nezaposleno-sti. (Huncova, 2003). Za razliku od tradicionalnih kooperativa u kojima su članovi istih osobina (farmeri, potrošači, radnici), članovi socijalnih kooperativa mogu biti volonteri, članovi zajednice, predstavnici lokalnih vlasti, roditelji invalidnih osoba ili sami kori-snici. Nove kooperative posluju slično kao tradicionalne kooperative, a prepoznatljivost ostvaruju tako što imaju neprofi tnu distribuciju dobara, rade na unapređenju života u zajednici i ne pripadaju političkim partijama. Primeri su lokalne kompanije koje pod-stiču ekonomske potencijale, ekološke farme koje podrazumevaju organsku proizvodnju i promociju zdrave hrane kakve su ruralne socijalne kooperative u Češkoj Republici. Često se u novim kooperativama razvijaju i druge aktivnosti netipične za tradicionalno zadrugarstvo kao što su turizam, obrazovanje, naučna istraživanja ili se pak u njima orga-nizuju neki oblici proizvodnje. Primeri pokazuju da treći sektor može da ima i proizvod-nu ulogu, a posebno kada njihovi projekti deluju kao inovativni akteri u lokalnoj ekono-miji, kada pomažu ranjivim grupama da se uključe na tržište rada, organizuju dodatno obrazovanje, trening i uopšte kada doprinose medicinskoj i socijalnoj rehabilitaciji.

    U nekim zemljama, recimo u Sloveniji i Poljskoj, podstiču se programi obuke koji obu-čavaju lidere za socijalnu ekonomiju. U Poljskoj se sprovodi pilot program obuke za me-nadžere u socijalnoj ekonomiji na Univerzitetu u Varšavi i Institutu za socijalnu politiku kao i novi postdiplomski program za socijalno preduzetništvo, prema izveštajima Ewe Les koja je predavač na ovom Univerzitetu (2004). Ista autorka navodi da se u poljskom obrazovnom sistemu izvode predmeti socijalna ekonomija i kooperativni pokret na op-štim studijama (uglavnom u okviru studija ekonomije, menadžmenta, prava, socijalne politike) ili se organizuju treninzi za lidere ovih organizacija. Uglavnom se radi o obuci voditelja programa koji rade na socijalnoj rehabilitaciji invalida, savetovalištima, trenin-zima za sticanje kvalifi kacija za posao. Ove programe fi nansiraju ministarstva, lokalne vlasti, fondacije, međunarodne agencije kao i fondovi Evropske unije.

    Pomenute komparativne studije o stanju socijalne ekonomije u ovom regionu pokazuju da mreža novih preduzeća sa socijalnim ciljevima nema adekvatan institucionalni okvir koji bi podstakao alternativnu ekonomiju i da programi aktera koji odgovaraju socijal-

  • Socijalna preduzeća i uloga alternativne ekonomije u procesima evropskih integracija 35

    noj ekonomiji rezultiraju uglavnom samo u pilot projektima. Za razliku od zapadnih u ovim zemljama nema većeg interesovanja političkih aktera za novo organizovanje u okviru trećeg sektora, a početne oblike alternativnog zapošljavanja i pružanja usluga uglavnom prati nerazumevanje i nepoznavanje prakse sličnih organizacija u drugim delovima sveta. U mnogim postkomunisitičkim zemljama, kao i kod nas, ekonomske aktivnosti neprofi tnih organizacija su zakonski onemogućene, jer je predviđeno da se takvim aktivnostima bave samo profi tna preduzeća.

    Tabela 3: Analiza prednosti i nedostataka socijalnih preduzeća u zemljama Centralne i Istočne Evrope

    PREDNOSTI SLABOSTI

    • Jaka predkomunistička tradicija fi lantropije i zadružnog pokreta u svim zemljama

    • Visok stepen edukacije lidera trećeg sektora u svim zemljama

    • Visok interes istraživača za socijalna preduzeća u svim zemljama

    • Dobri izgledi za lokalne inicijative naročito kod grupa za samopomoć i verskih grupa da preduzimaju programe prema ugroženima u svim zemljama

    • Jak socijalni kapital u ruralnim područjima (u nekim zemljama)

    • Slaba institucionalna prepoznatljivost organizacija trećeg sektora u pogledu njihove sposobnosti da pružaju usluge

    • Uloga zastupanja i promocija ljudskih prava smatra se glavnom funkcijom organizacije trećeg sektora, posebno u balkanskim zemljama

    • Slabo umrežavanje kapaciteta među različitim akterima u okviru trećeg sektora (udruženja, kooperative, fondacije) u svim zemljama

    • Slabi kapaciteti organizacija trećeg sektora da garantuju kontinuirano pružanje usluga

    • Slab pravni okvir koji bi podržao organizacije trećeg sektora

    • Nekonzistentan pravni i poreski sistem u svim zemljama • Nedostatak fi skalnih olakšica za socijalna preduzeća u

    svim zemljama i oslobođenje od poreza za donatorska sredstva

    MOGUĆNOSTI TESKOĆE

    • Visok potencijal za proizvodnju u okviru neprofi tnog sekotra

    • Procesi evropskih integracija• Oživljavanje fi lantropije• Visok po