CA M 2020

Doprinos

Komplementarne i

Alternativne

medicine

održivom

zdravstvenom

sistemu u Evropi

Prevod sa engleskog: Jelena Gagrčin i Tijana Ružić

eurocam

c/o ivaa office

194 rue du trône

1050 brussels

belgium

email: info@cam-europe.eu

website: www.cam-europe.eu

CAM 2020

Doprinos komplementarne i alternativne

medicine održivom zdravstvenom sistemu u

Evropi

eurocam 2014

2 E UR O C AM 2020

EUROCAM COMPLEMENTARY AND ALTERNATIVE MEDICINE

Ova knjižica, koju obezbeđuje EUROCAM, Udruženje evropskih CAM

organizacija koje uključuju pacijente, lekare i praktičare, pruža informacije o

komplementarnoj i alternativnoj medicini (CAM), obuhvatajući njenu

dosadašnju praksu i dostupnost, kao i potencijalnu buduću ulogu širom Evropske

unije (EU). Pored toga, ona ističe nekoliko prioritetnih područja dejstva kako bi

se omogućilo da CAM ispuni svoj značajan potencijal u doprinosu zdravstvenoj

zaštiti građana širom EU.

eurocam

c/o ivaa office

194 rue du trône

1050 brussels

belgium

email: info@cam-europe.eu

website: www.cam-europe.eu

Sadržaj

S A Ž ET A K 5

UVO D 7

I ŠTA J E KO MP A R ATI VN A I A LTE RN AT IV N A M E DI CI N A ? 9

1 Ponovno rođenje metoda pr i rodnog iscelen ja : CAM 10

2 Stav građana Evrope prema CAM 11

3 Ključne karakter is tike CAM 13

4 Integrisana zdravstvena zašt ita 16

II C AM U PRAKSI 17

1 Kakva je dostupnost CAM građanima Evrope? 18

2 Kako se CAM prakt ikuje? 19

3 CAM trening i edukacija 19

III IMP LE ME NTIRANJE ZDRAV STVE NE POLITIKE ZA C A M 21

1 CAM i osnaživanje paci jena ta 22

2 CAM i personalizovana medicina 22

3 CAM i sigurnost 23

4 CAM kao inovativni i efikasan tretman 23

5 CAM i f i n a n s i j s k i p r i s t u p a č n a z d r a vs t ve n a z a š t i t a 25

6 CAM i mikr obna r ez i s t enc i j a 27

7 CAM i z d r a vo s t a r e n j e 27

8 CAM i prevenci ja 27

9 CAM - pr is tup i z d r a vs t ve n e n e j e d n a k o s t i 28

10 CAM i o d r ž i v i z d r a vs t ve n i s i s t e m 28

11 CAM i zdravstvena polit ika EU - ‘ invest i ranje u zdravl je ’ 29

IV BOLJA REGULATIVA ZA CAM PRAKTIČARE 31

1 Trenutna CAM radna snaga 32

2 Trenutna haot ična zakonska regula t iva za CAM u Evropi 32

3 Sprovođenje CAM usluga š i rom Evrope 33

4 Prekogranična Direkt iva 36

5 Zaključak 36

V P R EIS PIT I V A NJ E DO S TUP N O STI C A M LE KO VIT I H PR O IZV O D A 37

1 Homeopatska sredstva 38

2 Antropozofski lekovi ti preparati 39

3 Biljni lekovi t i pro izvodi 40

VI INVES TIRANJE U CAM ISTRAŽIV ANJA 49

1 Trenutna nezadovol javajuća s ituacija 50

2 Nacrt istraž ivanja u CAM 50

3 Post izanje Cambrel la viz i je 54

V I I E U R O C A M P O Z I V A N A D E L O V A N J E 55

V I I I R E F E R E N C E 59

Sažetak

Zadivljuća je činjenica da komplementarnu i alternativnu medicinu (CAM)

danas koristi jedan od dva građana Evropske unije.1 Širom Evropske Unije

ljudi evidentno traže prirodnije i nežnije metode lečenja i sve više podržavaju

uvođenje CAM u postojeći sistem zdravstvene zaštite. Ovaj izveštaj opisuje

karakteristične odlike CAM, dajući pregled njenog holističkog i individualnog

pristupa, njene mogućnosti da iskoristi urođenu sposobnost iscelenja kod

čoveka, njenog fokusiranja na salutogenezu2 i naglaska na terapeutskoj vezi

kao i na prevenciji, brizi o sebi, zdravstvenoj pismenosti i osnaživanju

pacijenta. U Evropskoj Uniji CAM praktikuje otprilike 145 000 lekara3

obučenih i u oblasti konvencionalne medicine i neke određene CAM metode i

oko 160 000 treniranih CAM praktičara (sa ili bez zakonske regulative) koji

praktikuju različite CAM modele4. To znači da ima oko 65 CAM terapeuta

(30 dvostruko obučenih lekara i 35 CAM praktičara) na 100,000 stanovnika u

poređenju sa nekih 475 000 lekara opšte prakse koji rade u EU, što je oko 95

lekara opšte prakse na 100 000 stanovnika. Ove cifre pokazuju da postoji

ogromna, uglavnom neiskorišćena, rezerva CAM zdravstvene zaštite na

raspolaganju širom EU. Ovo je resurs koji građani žele da vide potpuno

razvijenim i iskorišćenim.5

Iako mnogi evropljani koriste CAM, postoje velike razlike u njenoj regulativi

širom EU kojom se određuje ko može da praktikuje CAM, koje kvalifikacije su

neophodne i na koji način se usluge nude i finansiraju. To znači da građani

nailaze na različite barijere u smislu prakse i stava što ograničava njihov

pristup i korišćenje CAM. Kako bi se ispravile ove nejednakosti, očigledno je

da pan-evropski proces za podsticanje odgovarajuće regulative za sve one koji

praktikuju CAM širom EU mora da se započne što je pre moguće. Ovaj proces

treba da uzme u obzir celokupni spektar CAM modela unutar sistema

zdravstvene zaštite, od održavanja opšteg zdravlja i edukacije do CAM

tretmana specifičnih bolesti. Ovaj proces treba da radi paralelno sa praktičnim

merama uzetim kako bi se modeli CAM integrisali u sistem zdravstvene zaštite

svake članice EU, što je zahtev preporučen od Svetske zdravstvene

organizacije (SZO).6

Raspoloživost CAM proizvoda u EU, uključujući homeopatske, antropozofske,

biljne i azijske lekovite proizvode, je sve više pod pretnjom od strane

neharmonizovanih, mučnih EU zahteva i nacionalnih regulativa koje vode ka

prohibitivnim troškovima za proizvođače ili efektnom uklanjanju

tradicionalnih lekovitih proizvoda sa tržišta.

1 - www.cordis.europa.eu/news/rcn/35388_

en.html. Accessed 23/8/14

2 –Salutogeneza je termin koji opisuje pristup

koji se fokusira na faktore koji podržavaju

ljudsko zdravlje i dobrobit, pre nego na

faktore koji izazivaju bolest.

3 - Von Ammon K et al (2012). Health Techno-

logy Assessment (HTA) and a map of CAM

provision in the EU. Krajnji izveštaj

CAMbrella Work Package 5. na raspologanju

je na: https://phaidra.

univie.ac.at/detail_object/o:300096

4 - Ibid.

5 - Nissen N et al (2012). Citizens’ needs and

attitudes towards CAM. Krajnji izveštaj

CAMbrella Work Package 3 – vidi zaključak

‘Citizens’ demand and support for CAM and

CAM provision in public healthcare Systems’;

strana 46. Na raspologanju na

https://phaidra.univie.

ac.at/detail_object/o:291585. Accessed 19/8/14

6 - WHO (2013) Tradicionalna medicinska strategija:

2014-2023, WHO Press, Geneva, Switzerland,

ISBN 978 92 4 150609 0. Dozvoljeno na 67.

sesiji zasedanja Svetske zdrvstvene skupštine

24 maja 2014 (WHA 67.18).

K AM 2020 5

Smanjenje raspoloživosti ovih CAM proizvoda suprostavlja se sve većim

zahtevima evropljana za lekovitim proizvodima koji su prirodni,

poboljšavaju zdravlje i sa malim rizikom su, kao i za suplementima ishrani.

To takođe primorava ljude da kupuje proizvode koji nisu pod nikakvom

regulativom putem interneta, što može biti opasno. Suština je smanjiti

suviše formalističke i ekonomski prohibitorne terete pri kreiranju

registracionih mera za CAM lekovite proizvode i proizvode koji imaju

status hrane.

CAMbrella izveštaj potvrđuje da je evropsko istraživanje u polju CAM

limitirano i da nema skoro nikakvih značanih investicija od strane država

članica EU u CAM istraživanju. Izuzetno mali nivo javnih investicija u CAM

istraživanje u Evropi u velikom je kontrastu sa relativno velikim investicijama

u Australiji, Aziji i Severnoj Americi. Jako je važno uključuti dalja CAM

istraživanja u nacionalne strategije istraživanja zdravlja, a naročito u EU

istraživački program Horizon 2020.

6 C AM 2020

Uvod

Građani Evrope danas u sve većoj meri preuzimanju odgovorsnost za sopstveno

zdravlje.7 Sve veća upotreba komplementarne i alternativne medicine (CAM) je

u centru pažnje. CAM usluge generalno se nalaze van klasične medicine,

međutim CAM danas koristi jedan od dva građana Evrope i ona je na sličan

način u velikoj meri na raspolaganju i u drugim delovima sveta gde je

biomedicina trenutno dominantan sistem medicine. 8, 9 Građani sve više biraju

terapeutske pristupe koje smatraju odgovarajućim za održavanje dobrog zdravlja

i za sprečavanje ili tretiranje bolesti, bez obzira da li je u pitanju biomedicina

(konvencionalna zapadna medicina) ili CAM. Kako se Evropa suočava sa sve

većim brojem izazova u području zdravstvene zaštite (na primer, starija

populacija, otpornost mikroorganizama, hronične bolesti, problemi mentalnog

zdravlja, rastući troškovi itd). Jako je važno da CAM bude potpuno integrisana

u sistem zdravstvene zaštite država članica EU.

Posmatrajući ove zdravstvene izazove, Generalna direkcija za istraživanje i

inovacije (Generalna direkcija Evropske komisije) nedavno je započela

trogodišnju anketu CAM u Evropi, CAMbrella projekat 2010 - 2012. CAMbrella

je imala zadatak da razmotri CAM usluge u Evropi i da preporuke o njenoj

održivosti i njenom mestu unutar ustanovljenog sistema zdravstvene zaštite EU.

Zaključi CAMbrella projekta objavljeni su online aprila 2013.10 ‘CAMbrella-

Roadmap’ predstavlja zaključke osam radnih paketa ovog projekta.11

Pored potvrđivanja široke upotrebe CAM od strane građana Evrope, CAMbrella

istraživanja zabeležila su heterogenu prirodu CAM modela koji su ometali

procenu njene efikasnosti, što se dalje komplikovalo nedostatkom validnih

podataka vezanih za CAM tretmane. CAMbrella je takođe zabeležila naučni

skepticizam koji se tiče efikasnosti CAM kao i nedostatak zajedničkih

standarda za CAM (na primer, njena definicija, obuka i edukacija, zakonski

status i regulative itd.). CAMbrella izveštaj naglašava nedostatak integracije

CAM u nacionalni sistem javnog zdravlja i neadekvatnih istraživanja na

raspolaganju za CAM.

7 -Pendleton D, Schofield T, Tate P & Havelock P

(1984). The Consultation: An Approach to

Learning and Teaching: Oxford: OUP.

8 -Nissen N et al (2012). Citizens’ needs and at-

titudes towards CAM. Krajni izveštaj CAMbrella

radni paket 3. Na raspolaganju na:

https://phaidra.univie.ac.at/detail_object/o:2915

85 Procenjen 19/8/14

9 -SZO strategija tradicionalne medicine:

2014-2023. Svetska zdravstvena organizacija, 2013.

ISBN 978 92 4 150609 0

10 - www.cambrella.eu/home.php?il=203&l=deu.

Procenjen 20/04/14.

11 - 8 radnih paketa: (1) Terminologija I definicija

CAM metoda, (2) Zakonski status i

regulative, (3) potrebe I stavovi građana, (4)

Upotreba CAM – iz perspektive pacijenata,

(5) Procena zdravstveih tehnologija (HTA) I

mapa CAM tretmana u EU, (6) Globalna

perspektiva, (7) Nacrt CAM istraživanja u

Evropi, (8) Komunikacija I diseminacija.

Dostupno na

www.cambrella.eu/home.php?il=203&l=deu.

Procenjeno 20/04/14.

C AM 2020 7

C AM 2020 8

Svetska zdravstvena skupština – vrhovno odlučujuće telo Svetske zdravstvene

organizacije SZO – svojim rezolucijama WHA62.13 i WHA67.1812 podstakla je

države članice, između ostalog:

• Da integriše tradicionalnu medicinu (TM) i CAM u nacionalni sistem

zdravstvene zaštite razvijajući i implementirajući nacionalnu TM politiku

i programe.

• Da promovišu sigurnost, efikasnost i kvalitet TM/CAM širenjem

znanja i obezbeđivanjem vodiča o regulatornim i standardima

sigurnosti kvaliteta.

• Da ustanove sistem za kvalifikaciju, akreditaciju ili licenciranje

TM/CAM praktičara.

• Da povećaju pristupačnost i dostupnost TM/CAM.

Pozivamo Odlučujuće telo za evropsku zdravstvenu politiku na odgovornost da obezbedi

zadovoljavajuću i materijalno dostupnu zdravstvenu zaštitu za građane, da uzme

u obzir rezolucije Svetske zdravstvene skupštine i izveštaje i preporuke

CAMbrella projekta i da preuzme korake za njihovo implementiranje što je pre

moguće. CAM terapije mogu imati važnu ulogu u obezbeđivanju primarne

zdravstvene zaštite koja se suočava sa sve većom krizom kako se zahtevi

povećavaju, a u isto vreme savremena biomedicina postaje sve skuplja. Ovde

CAM ima puno toga da ponudi.

12 -www.who.int/medicines/areas/traditional/

trm_assembly_doc/en/. Accessed 23/8/14.

I

Šta je komplementarna i alternativna medicina?

C AM 2020

Ch 1

C AM 2020 10

1 PONOVNO ROĐENJE METODA PRIRODNOG ISCELJENJA: CAM

Poslednjih godina predloženo je nekoliko definicija CAM. CAMbrella

projekat je nedavno definisao CAM u Evropi kao sledeće: “CAM koju koriste

građani Evrope predstavlja različite medicinske sisteme i terapije bazirane na

znanju, veštinama i praksi koje potiču od teorija, fizozofija i iskustava, a

koriste se za održavanje i poboljšavanje zdravlja, kao i za prevenciju,

dijagnostiku, ublažavanje ili tretiranje fizičkih i mentalnih bolesti. CAM

terapije se uglavnom nalaze van konvencionalne zdravstvene zaštite mada su u

mnogim zemljama neke terapije usvojene ili adaptirane konvencionalnoj

zdravstvenoj zaštiti.” 13

CAM vuče korene od pre nekoliko hiljada godina u Evropskoj tradiciji

isceljenja kao i u drugim sistemima tradicionalne medicine, kao što je

tradicionalna kineska medicina, indijska (ajurvedska) medicina i ostale

slične tradicije isceljenja širom sveta. Ovi sistemi tradicionalne medicine

prikazuju uobičajen holistički pristup koji u osnovi ima pretpostavku da je

dobrobit suštinski povezana sa integracijom i ravnotežom cele osobe – telo,

um i duh u harmoniji sa okolinom i kulturom u kojoj obitava.

Prelaz sa tradicionalnog u moderno društvo vodi ka razvoju naučnog,

racionalnog shvatanja zdravlja i bolesti, što je danas poznato pod terminom

biomedicina. 14 Začetak teorija bolesti i prednosti medicine XIX i XX veka

videli su se u rasprostranjenoj upotrebi vakcina i otkriću visoko efikasnih

antibiotika. Hemičari su naučili da sintetišu aktivne sastojke biljaka u

laboratorijama kako bi proizveli standardizovane i raspoložive lekove masovne

proizvodnje. Pored uvođenja antibiotika, unapređene su i hirurške tehnike, a

moderna medicina postigla je neverovatna tehnička dostignuća. Do kraja 50-ih

godina prošlog veka ljudi su se već navikli da uzimaju pilule za svaku bolest.

Medicina je fokusirana na tretiranju individualnih simptoma i bolesti pre nego

da se usmeri ka predisponirajućim uzorocima i potrebama same osobe, kao što

su ishrana, način života i zdrava okolina.

13 -Von Ammon K et al (2012). Health Techno-

logy Assessment (HTA) and a map of CAM

provision in the EU. Krajnji izveštaj

CAMbrella radni paket 5. Distupno na

https://phaidra.

univie.ac.at/detail_object/o:300096

14 - Quirke V, Gaudillière JP (2008). The era of

biomedicine: science, medicine, and public

health in Britain and France after the Second

WorldWar.MedicalHistory,52(4):441-452.

Oslanjanje na brzu popravku se menja. Od druge polovine XX

veka dolazi do sve veće javne uznemirenosti vezano za zapadnu

nauku i tehnologiju u medicini. Umesto da se oslanjaju isključivo na

biomedicinu, stanovništvo sve više hrli ka alternativnim i holističkim metodama

isceljenja. Jasno je da dolazi do renesanse prirodnih metoda isceljenja u

današnjem društvu.

Ch 1

C AM 2020 11

2 STAV GRAĐANA EVROPE PREMA CAM

U Radnom paketu 4, CAMbrella navodi “Razlozi iz kojih ljudi primenjuju

CAM navedeni su u 18 studija i pokazuju zajedničko nezadovoljstvo

klasičnom medicinom i verovanje u prirodan pristup koji se ogleda u dokazima

iz drugih studija.”15

Motivacija otkrivena u ovim studijama16 generalno se može svrstati u dve

glavne kategorije: razlozi koji naglašavaju pozitivne aspekte CAM – takozvani

“privlačeći” faktori i razlozi koji se fokusiraju na negativne aspekte

konvencionalne medicine – takozvani “odbijajući” faktori.

Najčešće navođene “privlačeće” motivacije su želja da se preuzme veća

proaktivna uloga u brizi za sopstveno zdravlje. Postoji potreba za partnerstvom

u zdravstvenoj zaštiti gde se dobrobit i zdravstvene potrebe svakog

pojedinačnog pacijenta u potpunosti potvrde na kliničkoj konsultaciji što bi

trebalo da se smatra centralnim aktom medicine.17 Građani očekuju i cene

aspekte tretmana koji pruža osnaženje i holistički pogled na zdravlje i isceljenje

koje ide iza jednostavnog rešavanja simptoma. Iz tog razloga oni su otvoreni za

principe CAM.

Pacijenti cene pristup koji ohrabruje njihovu ličnu autonomiju dozvoljavajući

im da učestvuju u kliničkoj postavci kao jednaki partneri pri donošenju odluka

koje se tiču njihove zdravstvene zaštite. Oni žele da se konsultuju sa brižnim i

saosećajnim profesionalcima koji se bave zdravstvenom zaštitom i koji mogu

da ih vide i shvate kao celokupno ljudsko biće.

Najuobičajenije odbijajuće motivacije koje su naveli korisnici CAM su

nezadovoljstvo sa aspektima konvencionalne medicine uključujući neprijatne i

ponekad opasne sporedne efekte, neefikasan tretman (na primer, u slučaju

hroničnih degenerativnih bolesti), negativne aspekte odnosa lekar/praktičar –

pacijent koji je viđen kao hijerarhijski, pre nego kao kolaborativan i fokus na

simptomatologiju koji odbacuje holistički pogled na zdravlje i bolest – sve ovo

često se dopunjava ograničenim vremenom konsultacije.

Građani žele slobodu izbora terapija za sebe, lekara i/ili praktičara,

kompatibilnih svojim potrebama, vrednostima, etničkoj pripadnosti, pogledom

na svet, spiritualnom filozofijom ili njihovom shvatanju značenja zdravlja i

bolesti. Nasuprot konvencionalnoj medicini, CAM terapije obično naglašavaju

centralnu ulogu pacijenta u postizanju i održavanju celokupnog zdravlja i time

prižaju dodatnu dimenziju procesu isceljenja. Pristup različitim CAM

modelima značajno je olakšan revoluciom informacione tehnologije što

omogućava lakši pristup izvorima CAM informacija na internetu.

15 - Eardley S et al (2012). CAM use in Europe –

The patients’ perspective. Part I: A systematic

literature review of CAM prevalence in the

EU. Cambrella radni paket 4, dostupno na

https://phaidra.univie.ac.at/detail_

object/o:292161. Accessed 24/8/14.

16 - Furnham A (2004) .The psychology of com-

plementary and alternative medicine. Health

Psychology Update, 13:2-12

Bishop F, Yardley L, Lewith J (2004). Associ-

ations and explanations: Who uses comple-

mentary medicine and why? Health Psychology

Update, 13:12-20

17 - Pendleton D, Schofield T, Tate P & Havelock P;

The Consultation: An Approach to Learning

and Teaching: Oxford: OUP. 1984

Ch 1

C AM 2020 12

Prema CAMbrella izveštaju, dostupna naučna literatura jasno pokazuje da

građani brojnih država EU sve više podržavaju uvođenje CAM u trenutni

sistem zdravstvene zaštite.18 Ipak, građani nailaze na barijere koje se tiču

prakse i stava što ograničava njihov pristup i korišćenje CAM. Te barijere

uključuju (1) praktične barijere za CAM, kao što su cena i nedostatak

dostupnosti, (2) kritički stav profesinalaca koji se bave konvencionalnom

zdravstvenom zaštitom prema CAM, (3) nedostatak informacija i znanja o

CAM, (4) zakonska ograničenja pristupu CAM i njenim proizvodima, i (5)

preuveličana projekcija o riziku od CAM nasuprot često ozbiljnim nuspojavama

izazvanim tretmanom konvencionalnom medicinom .19, 20

Važnost sve većih istraživanja o CAM kao način podržavanja raspoloživosti

CAM podvlače i građani i zdravstveni radnici.

Uprkos trenutno velikim razlikama u statusu CAM među pojedinačnim država

EU, primarni cilj mora biti garancija pacijentima o jednakom pristupu tretmanu

po njihovom izboru, sa odgovarajućim garancijama. To je u skladu sa

Evropskim zaštitnikom prava pacijenata21 koji navodi 14 prava pacijenata,

uključujući pravo pristupa zdravstvenim uslugama koje odgovaraju

individualnim potrebama pacijenata, pravo na informisanje, pravo na

personalizovan tretman i pravo na slobodan izbor između različitih tretmana i

osobe koja te tretira.

18 - Nissen N et al (2012). Citizens’ needs and at-

titudes towards CAM. Final Report of CAMbrella

radni paket 3. Dostupno na https://phaidra.

univie.ac.at/detail_object/o:291585.

Accessed 23/8/14

19 - www.amednews.com/article/20110613/profes-

sion/306139944/2

20 - http://antidote-europe.org/en/adverse-drug-

reactions-kill-197000-europeans-annually/

21 - www.activecitizenship.net/patients-rights/

materials.html. Accessed 08/05/14.

Ch 1

C AM 2020 13

3 KLJUČNE KARAKTERISTIKE CAM

Brojni ključni elementi su karakteristični za CAM pristup isceljenju. Oni

uključuju:

a HOLISTIČKI PRISTUP

Većina praksi komplementane i alternativne medicine bazirano je na

holističkom ili pristupu “celoj osobi”, to jest, kako fizički, mentalni,

emocionalni i duhovni elementi pojedinca rade zajedno kako bi se održali ili

povratili dobrobit i zdravlje. Holistički pristupi fokusiraju se na celog

pojedinca pre nego samo na bolesti ili oboleli deo tela. Oni u potpunosti

uključuju pacijenta u dijagnozu i menadžement njegove bolesti. Mnogi aspekti

života pacijenta mogu uticati na zdravstveni problem, a razumevanje

“okruženja cele individue” pomaže da se razvije uspešan plan tretmana. Cilj

holističke terapije je da se uspostavi harmonija tela, uma i duha.

b ZDRAVLJE KAO DINAMIČKO PRE NEGO STATIČKO STANJE

Homeostaza je po definiciji samoregulišući proces kojim biološki sistemi

održavaju stabilnost prilagođavajući se promenama uslova. Ovaj koncept

objašanjava kako organizam može da održi, manje ili više konstatnim,

unutrašnje uslove koji omogućavaju opstanak pri suočavanju sa promenljivim i

često neprijateljskim spoljašnjim uslovima. Kada se suoči sa fiziološkim i

mentalno-emotivnim stresom zdrav organizam je u mogućnosti da pruži

zaštitni odgovor kako bi smanjio potencijalnu štetu i povratio (adaptibilnu)

ravnotežu. Ukoliko ova strategija nije uspešna to može dovesti do bolesti.

Pogled na zdravlje i bolest je centralni princip CAM pristupa i u poslednje

vreme dobija potvrdu u klasičnim medicinskim časopisima kao nova definicja

zdravlja: “Sposobnost da se adaptira i samoreguliše pri suočavanju sa

socijalnim, fizičkim i emocionalnim izazovima.”22 Pre nego da se zdravlje

isključivo definiše kao odsustvo bolesti, ova dinamička definicija fokusira se

na fleksibilnost ili sposobnost da se nosimo sa problemom što održava i

uspostavlja integritet, ravnotežu i osećaj dobrobiti osobe.

22 -Huber M et al (2011). How should we define

health? British Medical Journal, 343:d4163

Ch 1

C AM 2020 14

c ASIST IRANJE UNUTRAŠNJOJ SPOSOBNOSTI SAMOISCELJENJA

Ljudska bića se smatraju celokupnim adaptibilnim sistemima čija se

unutrašnja konstitucionalna vitalnost i otpornost na bolest može stimulisati,

podržati i ojačati kako bi se održalo ili povratilo zdravlje. CAM terapije su

uglavnom usmerene prema osnaživanju fleksibilnosti, otpornosti i imunog

statusa pojedinca čime se smanjuje prijemčivost bolestima i povećava

sposobnst isceljenja već postojećih bolesti. Kao takvi CAM pristupi nisu

ograničeni na samo neke određene bolesti, već su univerzalno primenjivi kod

pacijenata koji pate od bilo koje vrste bolesti. Takvi tretmani mogu se koristiti

komplementarno sa konvencionalnom medicinom koja je više fokusirana na

bolest.

d INDIVIDUALNA ZDRAVSTVENA ZAŠTITA I TRETMAN

CAM terapije na različite načine odgovaraju individualnim potrebama umesto da se

koriste samo za tretman specifičnih bolesti, ne uzimajući u obzir pojedinca koji od te

bolesti pati; fokus je na tretiranju osobe, a ne stanja. Uzimajući u obzir

konstitucionu prirodu pacijenta i socijalni kontekst kao i individualni

odgovor na bilo kakvu nesreću omogućava lekaru/praktičaru da podesi i

individualizuje strategiju tretmana sa optimalnim efektom.

Individualizovani pristup je nadavno prepoznat i u klasičnoj medicini i

postao poznat kao “personalizovana medicina”, što se ipak uže odnosi na

pitanja molekularne biologije kod pojedinca pre nego na odgovor ka

individualnim potrebama pacijenata, što se shvata kao koncept medicine u

kom je osoba u centru.

23 – Salutogeneza odbacuje tradicionalne

medicinske modele dihotomije koji odvajaju

zdravlje I bolest. Umesto toga ona vidi vezu

kao kontinuiranu varijablu “zdravlje –

olakšanje nasuprot bolest - kontinuum” .

dalje pogledati: Lindström B et al (2005)

Salutogenesis. Journal of Epidemio- logy and

Community Health, 59:440-442

24 - Alonso Y (2004). The biopsychosocial model

in medical research: the evolution of the

health concept over the last two decades.

Patient Education and Counselling, 53:239-244

e SAL UTOGENEZA

Salutogeneza je termin koji je osmislio Aron Antonovski, profesor

medicinske sociologije. Ovaj termin opisuje pristup koji se fokusira na faktore

koji podržavaju ljudsko zdravlje i dobrobit, pre nego faktore koji izazivaju

bolest. Još specifičnije, “salutogeni model” se tiče odnosa između zdravlja,

stresa i nošenja sa tim stresom.23 Salutogeneza istražuje razloge zašto neki ljudi

ostaju zdravi pri suočavanju sa nekim štetnim uticajima dok se drugi, pri

suočavanju sa sličnim patogenim faktorima ili poteškoćama, razboljevaju.

Stoga je krajnji cilj promocije zdravlja naglasiti i raditi na suštinskim

preduslovima održavanja zdravlja. Dok se ovaj pristup primenjuje na ograničen

način, ako se uopšte primenjuje, unutar biomedicinske prakse, on je centar

CAM perspektive.

Ch 1

C AM 2020 15

f TERAPEUTSKI ODNOS

Partnersko sa pozitivnim funkcionisanjem između pacijenta i profesionalca

koji se bavi zdravstvenom zaštitom podrazumeva unutrašnju sposobnost

pacijenta ka isceljenju i obezbeđuje motivaciju da se zdrave promene uvedu u

stil života. Takva pozitivna terapeutska veza ne sme se odbaciti kao “placebo

efekat” ili “efekat saosećanja”. U radu sa CAM terapeutima građani naročto

cene sledeće:

• Empatičnu komunikaciju tokom konsultacija i više vremena koje im je na

raspologanju nego što je to slučaj u biomedicini.

• Uključivanje u njihovu sopstvenu brigu kroz donošenje odluka oko opcija

tretmana i primene strategija samopomoći.

• Pristup celoj osobi i zdravstvena zaštita gde se osoba stavlja u centar.

• Obrazložavajući okvir unutar koga se istražuju zdravlje i bolest, a koji je

često kongruentan sa idejama o zdravlju i bolesti samog pacijenta.25

Pacijenti navode veliko zadovoljstvo u ovakvoj vrsti rada. 26

g PREVENCIJA, BRIGA O SEBI , ZDRAVSTVENA PISMENOST I

OSNAŽIVANJE PACIJENTA

Ostati zdrav i sprečiti bolest zahteva razvoj lične odgovornosti i

uključenosti. Koncept brige o sebi zahteva svestan fokus i razumevanje

sopstvenog fizičkog i emotivnog stanja i sposobnost da se preduzmu

korektivne akcije kada je to neohodno. Pomaganje pacijentu da razvije

dovoljne nivoe samosvesnosti i da zna kako da reaguje je neophodno da se

promene nezdravi obrasci ponašanja kako bi se poboljšalo zdravlje značajno je

za pacijenta. U prvom momentu ovo će omogućiti osobi da sama ispravi

relativno minorne zdravstvene probleme. Ukoliko je stanje mnogo ozbiljnije

možda će biti neophodno da se konsultuje terapeut koji može da radi sa

pacijentom kako bi se preduzeli koraci neophodni za oporavak. Na taj način

pacijent nije pasivni učesnik; pacijent i terapeut sarađuju kao partneri.

25 - Nissen N et al (2012). Citizens’ needs and at-

titudes towards CAM. Final Report of CAMbrella

radni paket 3. https://phaidra.univie.ac.at/

detail_object/o:264407. Accessed 20/04/14

26 - Ibid.

Ch 1

C AM 2020 16

4 STAV GRAĐANA EVROPE PREMA CAM

Integrisana zdravstvena zaštita je relativno nov termin koji naglašava

kombinaciju CAM i biomedicine (konvencionalna medicina). Naglašava se

zajedinički pristup brizi o pacijentu praktičara različitih disciplina i praksu

konvencionalne, komplementarne i alternativne zdravstvene zaštite što je

bazirano na dokazima.

U SAD ova saradnja CAM i konvencionalne medicine poznata je pod

nazivom integrativna medicina. U SAD Konzorcijum akademiskih

zdravstvenih centara za integrativnu medicinu (CAHCIM)27 uključuje 57

visoko uvaženih, akademskih medicinskih centara (20% svih američkih

akademskih medicinskih centara). Među njima su Harvard Medical School,

Yale University, Stanford University, Mayo Clinic, Johans Hopkins University

itd.

Prema CAHCIM integrativna medicina ima za cilj da „potpomogne

transformaciju medicine i zdravstvene zaštite kroz rigorozne naučne studije,

nove modele kliničke zdravstvene zaštite i inovativne edukativne programe

koji integrišu biomedicinu, kompleksnost ljudskog bića, unutrašnju prirodu

zdravlja i bogat spektar terapeutkih sistema“. 28

27 - www.imconsortium.org. Accessed 20/04/14.

28 - Kligler B et al. (2004). Core competencies

in integrative medicine for medical school

curricula: a proposal. Academic Medicine,

79(6):521-531.

C AM 2020

II

CAM u praksi

C AM 2020 18

Ch 2

1 KAKVA JE DOSTUPNOST CAM GRAĐANIMA EVROPE?

Već godinama se CAM na različite načine nudi građanima Evrope. To

varira od pojedinačnog lekara ili praktičara u privatnoj praksi, preko

multidisciplinarnih CAM klinika gde zajednički pristup brizi o pacijentu

uključuje unakrsne izveštaje, do CAM lekara i praktičara koji zajedno rade u

konvencionalnim zdravstvenim centrima kao što su opšta i specijalistička

praksa i (univerzitetske) bolnice sa bolničkim i vanbolničkim programom. 29

U Evropskoj Uniji postoji oko 145000 dvostruko edukovanih lekara, tj,

obučenih za konvencionalnu medicinu i neku vrstu CAM. CAM u sve većoj

meri praktikuju i zubari i veterinari. CAM modeli su: akupunktura,

antropozofska medicina, ajurvedska medicina, biljna medicina/fitoterapija,

homeopatija, naturopatija, osteopatija, kiropraktika i tradicionalna kineska ili

tibetanska medicina između ostalih. Svi oni mogu biti integrisani u brigu o

pacijentu u kontekstu opšte medicinske prakse, konvencionalne specijalistike

prakse ili isključivo CAM prakse. CAM tretman se pruža u širokom luku što

uključuje svesnost potrebe za dijagnozom, prognozom i tretmanm

konvencionalne medicine.

29 – Neki primeri: Humlegaarden (Humlebaek,

Denmark); Vidarkliniken (Järna, Sweden);

Bristol Cancer Help Center (Bristol, UK), Roy-

al London Hospital for Integrated Medicine

(London, UK); Gemeinschaftskrankenhaus

Herdecke, (Herdecke Germany),

Gemeinschaftskrankenhaus Hafelhöhe

(Berlin, Germany), Filderklinik (Stut-

tgart, Germany), Paracelsus Krankenhaus

(Öschelbronn, Germany), Hufeland Clinic

(Bad Mergentheim, Germany); Klinik für

Komplementäre und Integrative Medizin in

der Zentral-Klinik Essen (Essen, Germany),

Lukas Klinik (Arlesheim, Switzerland),

Ita-Wegman Klinik, (Arlesheim, Switzerland).

30 - Von Ammon K et al (2012). Health Techno-

logy Assessment (HTA) and a map of CAM

provision in the EU. Krajnji izveštaj

CAMbrella radni paket 5.

https://phaidra.univie.ac.at/

detail_object/o:300096

C AM 2020 19

Ch 2

Pored 145,000 lekara koji praktikuju CAM, ima još oko 160,000 CAM

praktičara ne-lekara31 koji praktikuju CAM modele koji su već pomenuti, ali i

ostale CAM terapije kao što su aromaterapija, kineziologija, masaža,

refleksologija, šijacu, joga, či-gong, itd. CAM nudi pristup celoj osobi. Svaka

CAM terapija teži da pomogne pacijentu svojim specifičnim metodama

dijagnostike i terapije. CAM tretmani mogu se pružati samostalno i/ili

komplementarno sa pristupima konvencinalne medicine. Ovi modeli

praktikuju se uglavnom u privatnoj praksi. Sve više CAM praktičara redovno

sarađuju sa praktičarima konvencinalne medicine.

2 KAKO SE CAM PRAKTIKUJE ?

Važan deo zadatka CAM terapeuta je dijagnostički rad: bliska saradnja sa

pacijentom kako bi se otkrila bilo kakva neravnoteža zdravlja i njeni uzročni

faktori. Pored bilo kakvog specifičnog tretmana koji se daje, savetuje se i

adaptacija životnog stila, promena ishrane i ponašanja, preporučuje primena

odgovarajućih tehnika i vežbi za redukciju stresa. Pacijent je aktivni učesnik u

ovom isceljujućem procesu; njegova/njena posvećenost promeni uzorkuje

unutrašnji regenerativni potencijal kod svakog pojedinca. Obzirom da je svaka

osoba jedinstvena programi tretmana su generalno usmereni ka zahtevima

svakog pojedinca.

Holistički pristup CAM ne zamenjuje biomedicinski koncept bolesti. On

više uključuje i ide iza ovog koncepta uzimajući u obzir sve što doprinosti

dobrom i lošem zdravlju (to jest, širok spektar predisponirajućih faktora) za šta

prosečan konvencionalni lekar često ili nema vremena ili nije ni istreniran da to

istraži. To može da uključi detaljno uzimanje u obzir navika u ishrani i

sadašnje i prošle stres faktore koji mogu da reaguju na usvojenu smislenu

praksu, osmišljenu da modulira stres odgovor i ispravi nezdravo ponašanje.

3 CAM TRENING I EDUKACIJA

Većina treniga iz CAM u Evropi osmišljena je i obavlja se od strane

neprofitnih organizacija i institucija i od strane privatnih predavača/trening

centara za svaki CAM model. U nekim državama članicama CAM terapije se

sada uče na univerzitetima na nivou osnovnih studija. Kurikulum, znanje i

nivoi veština, kao i ispitne procedure generalno su pod nadzorom individualnih

profesinalnih tela za svaki CAM model zasnovanih na definisanim standardima

treninga i posebnim sistemima akreditacije, registracije i kontinuiranog

CPD/CME (kontiniurani profesionalni razvoj i kontinuirana medicinska

edukacija) CAM zdravstvenih profesionalaca. Trenutno ne postoji generalni

evropski zakondavni okvir za trening CAM modela.

31 - Ibid.

C AM 2020 20

Ch 2

CAM trening i edukacija za lekare uglavnom se sprovodi od strane neprofitnih

udruženja i privatnih škola ili kurseva, ali i na brojnim evropskim studijama

kao postdiplomski trening kursevi. Katedre za CAM postoje u najmanje 8

članica EU, a u nekim državama članicama EU postoje katedre za specifične

CAM modele. Kratki kursevi iz CAM modela pružaju se u okviru redovnih

studija medicine u većini članica EU. Ovi predmeti su izborni u većini država,

a obavezni samo u nekim.

CAM profesije rade sa zdravstvenim i edukativnim autoritetima na

nacionalnom nivou kako bi se institucionalizovali trening kursevi prepoznati

od strane država i isti akreditovali. Mnogo brže prihvatanje ovih inicijativa i

progres prema evropskom nivou kao i zajedničko prepoznavanje je visoko

poželjno.

C AM 2020

III

Implementiranje

zdravstvene

politike za

CAM

C AM 2020 22

Ch 3

CAM predstavlja važan deo sprovođenja zdravstvene zaštite u Evropi. To je

brzorastući deo ekonomije, koji koristi značajan broj građana Evropske Unije.

CAM bi trebalo uključiti u strateške pristupe EU promociji zdravlja i

prevenciji bolesti, ali se CAM u velikoj meri ignoriše od strane onih koji

kreiraju zdravstvenu politiku EU. CAM može značajno da doprinese odgovoru

na potrebe evropskih prioriteta kao što su poboljšanje javnog zdravlja,

obezbeđivanje zdravog starenja, obezbeđivanje pristupačnih zdravstvenih

sistema, redukovanje mikrobne rezistencije i ispravljanje nejednokosti unutar

zdravstvene zaštite.

1 CAM I O S N A Ž I V A N J E P A C I J E N A T A Lična odgovornost za sopstveno zdravlje je vitalni aspekt prevencije

bolesti. CAM oduvek čvrsto zagovara:

• veću ulogu pacijenta u sistemu zdravstvene zaštite

• pravo pacijenata da budu odgovorni za sopstvenu zdravstvenu

zaštitu.

• ohrabrivanje i omogućavanje građana da saznaju što više o

pitanjima koji se tiču zdravlja

Zdravstvena kompentencija je termin koji se sada koristi za opisivanje

znanja, veština i razvoja ispravnih stavova da bi se vodio zdrav stil života.

Zdravstvena kompentencija uključuje znanja i primenu zdrave ishrane,

vežbe, održavanje zdrave okoline, zdravu relaksaciju i zdravu ravnotežu

između posla i života. Unapređivanje zdravstvene kompentecije je ključna

karakteristika CAM: CAM praktičari su u mogućnosti da naprave značajan

doprinos u polju zdravstvene kompentencije i njihovu ekspertizu bi trebalo

da uzmu u obzir oni koji kreiraju zdravstvenu politiku.

2 CAM I PERSONALIZOVANA MEDICINA

„Razvoj farmaceutske industrije doveo je do toga da sada imamo hiljade

lekova na raspolaganju širom sveta, ali mnogi od tih lekova nisu efikasni

onoliko koliko se očekuje kod svih pacijenata, a neki pacijenti pate i od

ozbiljnih nuspojava. Razlog za to je što su terapije tradicionalno razvijane i

prepisivane korišćenjem pristupa „prosečni pacijent“ koji ne uzima u obzir

„molekularnu strukturu pacijenta“, faktor koji zajedno sa okolinom i

faktorima životnog stila određuje prijemčivost na bolest, tok bolesti i

odgovor na tretman.“32

32 - Commission Staff Working Document SWD

(2013) 436 final - Brussels, 25.10.2013.

www.ec.europa.eu/health/files/latest_

news/2013-10_personalised_medicine_

en.pdf. Accessed 20/04/14.

Personalizovana medicina je medicinski pristup koji je usmeren ka

pacijentu ili grupi pacijenata – bilo da se radi o prevenciji, prognozi ili

tretmanu. Drugim rečima, ona se udaljava od uobičajenog „jedna

veličina odgovara svima“ medicinskog modela. Ovaj pristup je sada

finansijski podržan od strane Evropske komisije.

Ch 3

C AM

2020

23

CAM je personalizovana medicina ‘avant la lettre’. Prepoznavanje

konstitucionalne prirode temperamenta pacijenta omogućava CAM praktičarima

da prilagode i individualizuju strategiju tretmana zarad optimalne efikasnosti.

3 CAM I SIGURNOST

CAM se generalno smatra sigurnom i to je glavni razlog njene

popularnosti. Individualni nivoi rizika mogu varirati od jedne do druge CAM

terapije, ali su nus pojave zabeležene u istraživačkoj literaturi retko ozbiljne

prirode. Neregulisana biljna medicina može predstavljati rizik od nus pojava,

ali dok postoji mogućnost interakcije sa konvencinalnom medicinom, u

rukama adekvatno istreniranog travara takav rizik je minimalan.33 Proizvodi

biljne medicine mogu biti prihvatljivo sigurni ukoliko se koriste na ispravan

način i pod nadzorom adektvatno istreniranog profesionalca.34

EU statistika pokazuje da 8-12% pacijenata koji se prime u bolnicu pate od nus

pojava konvencionalne medicine dok su pod medicinskim tretmanom, a

najmanje 198,000 pacijenta umre svake godine od medicinske greške bilo

da je to loša reakcija na lekove, zbog rezistencije mikroorganizama na

antibiotike, pogrešna dijagnoza ili hirurška greška.35, 36 Troškovi koji se tiču

posledica ovakvih događaja čine mijarde evra godišnje. Dobar sigurnosni

profil CAM37 je još jedan ubedljiv razlog da se CAM integriše u zdravstveni

sistem, čime će se smanjiti neke od visoko rizičnih intervencija koje

očigledno predstavlajuju veliki rizik po sigurnost pacijenta.

Profesionalna CAM u d r u ž e n j a smatraju sigurnost korisnika najvažnijim i

stoga imaju utvrđene smernice za trening, sertifikaciju i praksu, kao i

zahtevanje profesionalnog osiguranja i stroge etičke kodekse i žalbene

procedure.

4 CAM KAO INOVATIVNI I EFIKASNI TRETMAN

Poslednjih nekoliko decenija objavljuje se sve više istraživanja o efikasnosti

CAM modela. Ustvari Cochrane Collaboration38, međunarodni napor da se načini

baza dokaza za različite vrste medicinskih terapija i alopatskih i CAM, navodi

više od 4000 nasumičnih opita za različite CAM terapije u svojoj elektronskoj

biblioteci. Šta više, veliki Cochrane Collaboration sistematičnih izveštaja ove

svetske istraživačke literature identifikovali su potencionalne prednosti CAM i

sličnih pristupa i proizvoda za brojna hronična stanja. Na Cochrane Summaries

vebsajtu preko 600 Cochrane izveštaja39 vezanih za CAM može se pronaći. Svaki

pojedinačni naučni rad vezan za CAM dostupan je na:

33 - Bensoussan A, Myers P (1996). Towards a Safer

Choice: The Practice of traditional Chinese medicine

in Australia, Victorian Dept of Services NSW

DoH &Queensland DoH, University of

Western Sidney MacArthur.

34 - www.who.int/medicines/publications/

traditional/trm_strategy14_23/en.

Postavljeno 16/02/2014.

35 - www.ec.europa.eu/health/patient_safety/po-

licy/index_en.htm. Postavljen 20/04/14.

36 - www.encepp.eu/publications/documents/

NewlegislationonPharmacovigilance.pdf.

Postavljeno 29/5/14.

37 - Australasian Integrative Medicine Association

(2014). Best practice for Integrative Medicine

in Australian medical practice. Advances in

Integrative Medicine, www.aimedjournal.com/

article/S2212-9626(13)00046-1/abstract

38 - www.cochrane.org. Accessed 29/5/14.

39 - summaries.cochrane.org/search/

site?f%5B0%5D=im_field_terms_ar-

chie_topics%3A948&f%5B1%5D=im_field

_ stage%3A3. Accessed 08/0514.

40 - nccam.nih.gov/research/camonpubmed.

Postavljeno 19/8/14.

‘CAM on PubMed’40, pod PubMed u US National Library of Medicine.

Ch 3

24

(Mogući) pozitivni Verovatno bez Verovatno Nedovoljno efekt efekta Štetno dokaza

Kam 37.2% 4.8% 0.69% 56.6%

41 - Committee on the Use of Complementary Medicina

uopš 44.4% 0.98% 7% 47.8%

Izveštaj o 145 Cochrane izveštaja o RCT u području CAM koristeći bazu

podataka iz 2004. otkriva da 24.8% izveštaja zaključuje sa pozitivnim efektom

ili mogućnošću pozitivnog (12.4%), 4.8% zaključuje da nije bilo nikakvog

efekta, 0.69% zaključuje da je bilo štetnog efekta, a 56.6% zaključuje da nije

bilo dovoljno dokaza.41 Ove cifre imaju sličnosti sa bazom podataka dobijenom

iz analize 1016 sistematičnih izveštaja RCT u medicini korišćenjem baze

podataka iz 2004.: 44.4% ovih izveštaja zaključuje da su proučavane

intervencije verovatno bile korisne (pozitivne), 7% zaključuje da su

intervencije bile štetne (negativne), a 47,8% pokazuje da dokazi nisu podržali

ni korisne ni štetne efekte (bez zaključka).42

and Alternative Medicine by the American

Public (2005). 5 State of Emerging Evidence

on CAM: Cochrane Review Evidence for CAM.

Complementary and Alternative Medicine in the

United States. Washington DC: The National

Academies Press. pp. 135–136.

ISBN 978-0-309-09270-8.

42 - El Dib RP, Atallah AN, Andriolo RB (2007).

Mapping the Cochrane evidence for decision

making in health care. Journal of Evaluation in

Clinical Practice, 13:689–692.

43 - Weidenhammer W et al (2007) Acupuncture

for chronic pain within the research program

of 10 German Health Insurance Funds-basic

results from an observational study. Comple-

mentary Therapies in Medicine, 15:238-246.

Spence D et al (2005) Homeopathic Treatment

for Chronic Disease: A 6-Year, University-

Hospital Outpatient Observational Study.

Journal of Alternative and Complementary

Medicine, 11:793-798.

44 - Long AF (2009). The potential of complemen-

tary and alternative medicine in promoting

well-being and critical health literacy: a pros-

pective, observational study of shiatsu. BMC

Complementary and Alternative Medicine, 9:19

Hill FJ (2003) Complementary and alternative

medicine: the next generation of health

promotion? Health Promotion International,

18:265-272.

uopšte

Nekoliko dugoročnih studija je pokazalo da CAM terapije mogu biti isto efikasne

kao i konvencionalna zdravstvena zaštita sa manje nus pojava i većim

zadovoljstvom kod pacijenata. Neke druge istraživačke studije pokazuju da ¾

hronično obolelih pacijenata koji su bili na CAM tretmanu opisuju svoje stanje

kao „umeren bolje“ ili „mnogo bolje“.43 CAM modeli mogu biti naročito od

pomoći u motivisanju i podržavanju promene ka zdravom stilu života i time u

pomaganju ljudima da održe zdravlje i spreče bolest. 44

24 C AM 2020

Ch 3

C AM 2020 25

5 CAM I FINANSIJSKI PRISTUPAČNA ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

Prema EU komisiji45 i Odboru za ekonomsku politiku46 finansijski

pristupačne usluge i korišćenje zdravstvenih usluga jedno su od područja gde

strukturalne reforme i efikasnost mogu poboljšati održivost zdravstvenog

sistema.

Podržavanje dobrog zdravlja i prevencija bolesti sada se prepoznaje kao imanje

najpristupačnijeg i zdravog krajnjeg potencijala i za građane i za zdravstveni

sistem. Dobro zdravlje je vrednost sama po sebi, a promocija dobrobiti ljudi je

sadržana u članku 3 „Treaty of Lisbon“. Dobro zdravlje se sada takođe

prepoznaje kao ekonomski vodič i kao i kohezivna sila u porodicama i

zajednicama. Strateški cilj EU komisije „Zdravlje za razvoj“ traga za trajnom

zdravom dugovečnošću.47

CAM modeli tipično ne zavise od kompleksnih i skupih tehnoloških

intervencija, umesto toga, pružaju jeftine tretmane. U suprotonosti sa

konvencionalno prepisanim lekovima, homeopatski, biljni i antropozofski

preparati su generečke, nepatentirane lekovite supstance koje su proizvedene

po relativno niskoj ceni. Pored toga, oni ne zahtevaju dalje troškove u smislu

tretiranja nus pojava.

CAM modeli se često mogu primeniti kao prva opcija u tretiranju mnogih

stanja, štedeći upotrebu mnogo skupljih biomedicinskih lekova koji uvek mogu

ostati kao moguća opcija. CAM modeli mogu pomoći da se spreči često

dugotrajna zavisnost od konvencinalnih lekova i smanji veliki procenat mortaliteta

i morbiditeta izazvanih posledicama konvencionalnih biomedicinskih lekova i sve

većom otpornošću na antibiotike.

Upotreba CAM modela može s toga pružiti značajnu uštedu javnim

zdravstvenim sistemima i ekonomiji u mnogo širem smislu. Znači nekoliko

istraživačkih studija pokazalo je da pacijenti koji su tretirani različitim CAM

modelima koriste mnogo manje lekova i imaju bolje zdravlje, manje dana

bolovanja i mnogo manje poseta specijalistima, nego pacijenti tretirani od

strane konvencionalnih lekara48, a to sve može doprineti dugotrajnoj uštedi

budžeta zdravstvenog sistema.

Poslednje tri godine pristupačnost akupunkture prema međunarodnim

reperima prepoznata je kod tretiranja glavobolje, bolova u krstima i bolova

u vratu49, zbog čega ljudi mnogo izostaju sa posla u Evropi. Skorašnji

sveobuhvatni, sistematični izveštaj o ekonomskoj proceni komplementane i

integrativne medicine (CIM) od strane Hermana i saradnika pokazuje doprinos

ovih terapija reformama zdravlja i identifikovanju dokaza o finansijskoj

pristupačnosti i mogućim uštedama u najmanje nekoliko kliničkih populacija.50

45 - Commission staff working document

“Investing in Health” SWD(2013) 43 final

46 - http://europa.eu/epc/.

47 - Proposal for a Regulation of the European

Parliament and of the Council on establishing

a Health for Growth Programme, the third

multi-annual programme of EU action in the

field of health for the period 2014-2020.

COM(2011) 709 final

48 - Busato A et al (2005). Health status and

health care utilisation of patients in comple-

mentary and conventional primary care in

Switzerland – opservaciona studija.

Family Practice, doi:10.1093/fampra/cmi078

49 - Witt CM et al (2008) Cost-effectiveness of

acupuncture treatment in patients with heada-

che. Cephalalgia, 28:334-345

Witt CM et al (2006). Pragmatic randomized

trial evaluating the clinical and economic

effectiveness of acupuncture for chronic low

back pain. American Journal of Epidemiology,

164:487-496.

Willich SN et al (2006). Cost-effectiveness of

acupuncture treatment in patients with

chronic neck pain. Pain, 125:107-113.

Ch 3

C AM 2020 26

Ekonomske evaluacije pokazuju da pacijenti čiji je lekar opšte prakse imao

dodatne treninge iz neke CAM terapije imaju mnogo manje troškove

zdravstvene zaštite i mnogo manji nivo mortaliteta od pacijenata čiji lekar

opšte prakse nije imao slične treninge.51 Manji troškovi su rezultat mnogo

manje dana provedenih u bolnici i primene manje lekova konvencionalne

biomedicine. Šira ekonomska ušteda postiže se smanjenjem broja dana

bolovanja kod pacijenata ili onih koji se o pacijentima brinu.

Programi za modifikaciju životnog stila (LMPs) su intervencije za modifikaciju

ponašanja baziranih na grupi koji podržavaju pacijente visokog rizika da

načine promene u ponašanju kako bi sprečili ili odložili dalji razvoj hronične

bolesti. „Program za reverziju srčanih bolesti doktora Dina Orniša u SAD“

je dobar primer takvog programa. On uključuje poboljšanje fizičke

kondicije kroz neinvazivni aerobik i vežbe snage, tehnike relaksacije koje

pomažu da se nosimo sa i smanjimo stres, plan ishrane koji je baziran na

malom unosu masti i prirodnim i organskim namirnicama i na kraju, grupa

podržava da se učesnici iznesu sa emocionalnim pitanjima koja doprinose

ili su rezultat srčane bolesti. On može da promeni tok srčane bolesti bez

lekova ili invanzivnih hirurskih procedura kao što su arterijski bajpas ili

angioplastika.52 Ovaj pristup košta oko $7,000 (€ 5,500) po pacijentu, što je

samo deo troškova lekova za smenjenje nivoa holesterola, lekova za pritisak i

lekova za srce, koji mogu iznositi nekoliko hiljada evra godišnje ili desetina

hiljada evra tokom života, pretpostavljajući da će pacijent živeti još trideset ili

četrdeset godina. U ove troškove ne ulaze troškovi operacije bajpasa i

angioplastike (takođe desetine hiljada evra).

50 - Herman PM et al (2012). Are complementary

therapies and integrative care cost-effective?

Sistematini izveštaj ekonomskih evaluacija.

BMJ Open;2:e001046

51 - Kooreman P & Baars EW (2012). Patients

whose GP knows complementary medicine

tend to have lower costs and live longer. Euro-

pean Journal of Health Economics, 13: 769-776

Studer HP & Busato A (2011). Comparison

of Swiss Basic Health Insurance Costs of

Complementary and Conventional Medicine.

Forschende Komplementärmedizin, 18:315–320

52 - Ornish D et al (1990). Can lifestyle changes

reverse coronary heart disease? The Lifestyle

Heart Trial. Lancet, 336(8708):129-133.

Ornish D et al (1998). Intensive lifestyle

changes for reversal of coronary heart disease.

Journal of the American Medical Association,

280:2001–2007.

Ch 3

C AM 2020 27

6 CAM I MIKROBNA REZISTENCIJA

I SZO i EU su identifikovali mikrobnu rezistenciju kao veliku krizu sa

kojom se suočavaju zdravstveni sistemi svih država širom sveta. Široka

upotreba antibotika u industriji životinjske hrane u velikoj meri doprinosi

porastu ove rezistencije. Farmaceutska industrija se bori da pronađe nove

antibitike koji bi zamenili stare, koji više ne rade. Evropski centar za

prevenciju i kontrolu bolesti procenjuje da mikrobna rezistencija rezultuje

svake godine sa 25000 smrtnih ishoda i vezanim troškovima koji prelaze 1,5

milijardu evra, kao troškovi zdravstvene zaštite i produktivnim gubici u

Evropi. Zbog ove krize i namere da se smanji upotreba antibiotika postoji

dovoljno dokaza i praktičnog iskustva da neki CAM modeli mogu doprineti

sve većim naporima, koji su neophodni, da se ohrabri zdrav životni stil

smanjenjem potrebe da se koriste antibiotici. Pored toga, sve više dokaza

ukazuje da biljni, antropozofski i homeopatski preparati mogu biti efikasna

alternativa antibioticima. Zbog toga se oni ozbiljno moraju uzeti u obzir i

ispitati od strane EU i zarad ljudskog i zarad zdravlja životinja.

7 CAM I ZDRAVO STARENJE

Do 2025. jedna trećina evropske populacije biće starosti od 60 i više godina

sa značajnim porastom broja ljudi starosti preko 80 godina. Evropska

udruženja treba da podrže zdrave osobe koje dugo žive i produktivno življenje.

Bez značajnih promena koje će činiti pozitivne mere implementirane kako bi

se podržali ciljevi zdravog starenja, teret na zdravstvenim ustanovama može

postati nepodnošljiv.

Fokus CAM na salutogenezi je usmeren tako da se podrži zdrava aktivna

dugovečnost. Istraživanja pokazuju da u ranom srednjem dobu građani počinju

da redovno koriste CAM, a to je period i kada se javlja svest o potrebi da se

ostane zdrav kao i vreme kada počinju hronične bolesti. To je vreme kada ljudi

traže metode kojima će brinuti o sopstvenom zdravlju na pozitivan i održiv

način.

8 CAM I PREVENCIJA

Organizacija za ekonomsku saradnju (OECD) primećuje da se samo 3%

zdravstvenog budžeta troši na prevenciju i promociju, što dovodi do potrebe da

se paradigma prebaci sa tretiranja bolesti na pomaganje pojedincu da načini

zdraviji izbor i preuzme veću odgovornost za sopstveno zdravlje.53 To je

područje gde CAM profesionalci mogu pružiti dodatnu podršku pacijentima da

usvoje zdravo ponašanje, ključni izazov u borbi protiv hroničnih stanja koji su

vezani za stil života. Na nivou primarne prevencije CAM modeli mogu da

budu efikasni u promociji zdravlja uključujući savetovanje u vezi stila života,

53 - www.oecd.org/health/ministerial/healthychoi-

ces.htm

Ch 3

C AM 2020 28

smernice vezane za ishranu, tehnike za smanjenje stresa, intervencije za

poboljšanje kvaliteta sna i upotrebu nutritivnih i biljnih suplemenata za

poboljšanje zdravlja. Na nivou sekundarne prevencije, upravljanje stresom i

nutritivna suplementacija mogu smanjiti rizične faktore za hronične bolesti.

Na nivou tercijarne prevencije, ceo spektar CAM modela podržava ciljeve kao

što su menadžment bola, upravljanje stresom, menadžment bolesti i redukcija

rizika.54

9 CAM – PRISTUP I ZDRAVSTVENE NEJEDNAKOSTI

Analiza veze između zdravlja i socio-ekonomskog statusa konstatno

otkriva da bolje zdravlje imaju oni sa većim ekonomskim statusom. Slično

tome, korišćenje CAM se vezuje za one većeg ekonomskog statusa. Zbog

činjenice da CAM modeli nisu integrisani u javni zdravstveni sistem pacijenti

moraju da se oslone na privatne fondove ili privatne kompanije zdravstvenog

osiguranja kako bi platili CAM lekovite proizvode. Dok direktna veza između

ove dve grupe podataka ostaje čvrsto utvrđena, činjenica da pristup koristima

od CAM trenutno je na raspolaganju samo onima koji mogu sami sebi to da

finansiraju i uopšte znaju o njima, jasno upućuje na nejednakost pristupa CAM

siromašnijim građanima EU. Različit zakonski okvir širom EU dalje povećava

tu nejednakost, jer pacijenti u nekim državama članicama imaju pristup većem

broju tretmana od populacije u drugim državama članicama.

CAM na nekoliko načina može da doprinese smanjenju ovih zdravstvenih

nejednakosti. Nekoliko CAM modela kombinuje osnovnu zdravstvenu

edukaciju sa tretmanom bolesti. Oni se mogu primeniti na individualnoj

osnovi, na društvenoj postavci i unutar formalne edukacije. Usluga je

personalizovana sa visoko motivisanom sposobnošću koja vodi ka želji da se

preuzme lična odgovornost za zdravlje i do određenog nivoa zdravstvene

pismenosti koja može da pomogne u prevenciji bolesti. Pored toga, upotreba

finansijski pristupačnih CAM intervencija u tretmanu bolesti oslobađa resurse

za druge programe za smanjenje zdravstvenih nejednakosti.

10 CAM I ODRŽIVI ZDRAVSTVENI SISTEMI

54 - Katz, DL & Ali A (2009). Preventive medicine,

integrative medicine & the health of the

public. IOM Summit on Integrative Medicine and

the Health of the Public, USA. www.nap.edu/

openbook.php?record_id=12668. Ocenjeno

20/04/14.

Dok organizaciona struktura i osnovni mehanizmi zdravstvenih sistema

variraju širom Evrope opšte oslanjanje na biomedicinske modele zdravstvene

zaštite sa svim njihovim troškovima, neefikasnostima, nejednakostima u

pristupu i nezadovoljstvom pacijenata poziva na novi radikalan pristup. Sa sve

većim troškovima tretmana hroničnih bolesti, neumoljivim porastom troškova

za populaciju koja stari i zahtevima za sve skupljim medicinskim

tehnologijama čini se da resursi u maloj meri mogu da odgovore na takve

zahteve. Neophodna je sistematična promena.

Ch 3

C AM 2020 29

CAM nudi rešenja za ove naočigled nepremostive probleme pružajući

zdravstvenu zaštitu baziranu na podržavanju samoodgovornosti i zdravstvene

pismenosti, što u velikom meri može da podrži održavanje zdravlja i

prevenciju bolesti. CAM model takođe nudi finasijsku održivost ohrabljujući

prevenciju bolesti putem jeftinijih intervencija koje potencijalno vode do

dugotrajnih ishoda tretmana. Postoji mala, ali rastuća količina dokaza koji

pokazuju da uvođenje CAM u primarnu zdravstvenu zaštitu može da smanji

morbiditet i mortalitet smanjivanjem troškova zdravstvene zaštite. 55

11 CAM I EU ZDRAVSTVENA POLITIKA – „INVESTIRANJE U ZDRAVLJE“

U poslednjoj deceniji skup političkih opredeljanja za evropsku politiku

javnog zdravlja razvijen je od strane Evropske komisije kao „Zdravlje u svim

politikama“ ili smernica „Zdravlje za rast“. Ove strategije imaju za cilj da

integrišu evropske zdravstvene politike unutar svih drugih evropskih politika.

Zbog finansijske i ekonomske krize glavni cilj Evropske komisije je sada da se

koncentriše na sve političke aktivnosti Unije za postizanje boljeg ekonomskog

učinka.

Zbog velikih izdataka javnih finansija, zdravstvena politika je sada fokus

ovog razvoja. Departman za zdravlje Evropske komisije DG SANCO, stoga

predlaže da se politika javnog zdravlja Evrope koncentriše na „investiranje

u zdravlje“ sa ciljem da se investira u održive zdravstvene sisteme,

fokusira na zdravlje kao investiciju u humani kapital i smanje nejednakosti

u zdravlju. Ovi opšti ciljevi politike sugerišu značajne promene u

postojećem zdravstvenom sistemu poboljšanjem finansijske efikasnosti

kroz inovacije, promociju dobrog zdravlja i investiranje u humani kapital.

Iznalaženje smanjenja troškova uz istovremeno obezbeđivanje boljeg

zdravlja je najvažnije za radno stanovništvo Evrope.

55 - Herman PM, Poindexter BL, Witt CM, et al.

(2012) Are complementary therapies and

integrative care cost-effective? A systematic

review of economic evaluations. BMJ Open,

2:e001046.

Ch 3

C AM 2020 30

CAM je konzistentan sa ovim prioritetima EU zdravstvene strategije, posebno

u promociji zdravog starenja i podržavanju inovativnih zdravstvenih sistema.

CAM praksa poboljšava zdravstvenu pismenost i zdrave navike u stilu života i

često se koristi u menadžementu hroničnih bolesti koje su glavni uzrok odlaska

na bolovanje kao što su bol u leđima, stres i depresija. CAM iz tog razloga ima

ulogu u izgradnji ekonomskog prosperiteta poboljšavajući zdravlje na radnom

mestu i smanjenjem dana bolovanja. U suštini, CAM je glavna finansijski

pristupačnija inovacija na raspolaganju u Evropi. Čini se da je došlo vreme za

CAM i ona ima potencijal da omogući javnim zdravstvenim sistemina širom

Evrope da postignu ciljeve Evropske zdravstvene politike „Investiranje u

zdravlje“ i na taj način podrži održive sisteme zdravstvene zaštite.

C AM 2020

IV

Bolja

regulativa

za CAM

praktičare

C AM 2020 32

Ch 4

1 TRENUTNA CAM RADNA SNAGA

Kao što je ranije pomenuto CAMbrella izveštaj identifikovao je 310 000

CAM praktičara u EU od kojih je skoro 160 000 nelekara i oko 145 000

lekara.56 Ovo ukazuje da 65 CAM praktičara (35 nelekara i 30 lekara) dolazi na

100 000 stanovnika u poređenju sa EU ciframa za lekare opšte prakse (475 000

lekara opte prakse) što znači 95 na 100 000 stanovnika.

56 - Von Ammon K et al (2012). Health Techno-

logy Assessment (HTA) and a map of CAM

provision in the EU. Final Report of CAMbrella

radni paket 5. Dostupno na https://phaidra.

univie.ac.at/detail_object/o:300096

57 - ibid.

58 - Joos S, Glassen K, Musselmann B (2012).

Herbal Medicine in Primary Healthcare in

Germany: The Patient’s Perspective. Evidence-

Based Complementary and Alternative Medicine,

Volume 2012, Article ID 294638.

59 - Eardley S et al (2012). CAM use in Europe –

The patients’ perspective. Part I: A systematic

literature review of CAM prevalence in the

EU. Cambrella radni paket 4, dostupno na

https://phaidra.univie.ac.at/detail_

object/o:292161. Accessed 24/8/14.

60 – Oblik komplementarne i alternativne

medicne u kojoj se lokalni anestetici

injekcijom uvode u određena mesta u telu.

61 - Von Ammon K et al. Op cit.

Akupunktura je najrašireniji metod i za lekare (80 000) i praktičare nelekare

(16 380), sledi homeopatija (45 000 lekara i 5 250 nelekara), u obe

discipline dominiraju lekari. 57 Korišćenje biljene medicine/fitoterapije je

teško proceniti jer proizvode biljne medicine koriste lekari u nekoliko država

članica EU (na primer, Nemačka58), a koriste ih i drugi CAM praktičari kao što

su naturopate i praktičari tradicionalne kineske medicine i ajurvede. Prema

CAMbrella izveštaju, pacijenti najčešće koriste biljnu medicinu od svih CAM

terapija, a kategoriše se na različite načine kao medicinski herbalizam, biljna

medicina, biljke, biljni proizvodi, biljna terapija, biljni lekovi, biljni čajevi i

fitoterapija.59 Refleksologija (24 600) je (samoproklamovanjem) skoro

ekskluzivno praktikovana od strane praktičara nelekara. Naturopatija (22 300) se

prevasnodno praktikuje od strane (15 000 uglavnom nemaca) lekara.

Antropozofska medicina (4 500) i neuralna terapija60 (1 500) su metode koje

praktikuju isključivo lekari.61

2 TRENUTNA HAOTIČNA ZAKONSKA REGULATIVA

ZA CAM U EVROPI

Iako mnogi evropljani koriste CAM, postoje velike razlike u njenoj

regulativi širom EU koja određuje ko može da je praktikuje, koje kvalifikacije

su neophodne i na koji način se usluge pružaju i finansiraju. Neke države

članice EU imaju regulativu koju sprovodi vlada ili zakone o CAM praksi

uopšte, neke imaju sekcije CAM koje su uključene u zakone o zdravlju, neke

regulišu specifične CAM terapije, dok mnogi nacionalni zdravstveni sistemi ne

prepoznaju niti regulišu CAM uopšte.

Postoje velike prepreke za praktičare lekare i nelekare kada pređu granice. Dok

su CAM profesionalci u nekim državama članicama jasno regulisani, iste

profesionalne kategorije u nekim drugim državama su potpuno neregulisane. Ova

situacija čini potpuno nemogućim da se utvrdi zajednička profesionalna

platforma i zaposlenje u drugim državama ili pružanje usluga u drugim državama

za građane i pacijente. Sve ovo stvara veliku zabrinutost koja se tiče predviđanja

kvaliteta i sigurnosti zdravstvene zaštite koja se pruža širom Evrope za građane.

Ch 4

C AM

2020

33

CAM profesije aktivno tragaju za regulativom koja bi odgovarala širokom

spektru praksi različitog modela i zbog sigurnosti i informisanja javnosti i zbog

profesionalnog razvoja modela. Zbog toga proces za odgovarajuću regulativu

praktičara CAM širom EU mora da se inicira. Ovaj proces treba da uzme u

obzir ceo spektar aktivnosti CAM modela kroz spektar zdravstvene zaštite, od

održavanja zdravlja i edukacije do komplementarnih tretmana bolesti. To bi

pomoglo integraciju CAM modela u zdravstvene sisteme država članica što je

preporuka od strane SZO.62

Direktiva za prepoznavanje profesionalnih kvalifikacija (Directive

2005/36/EC)63 je važna zakonska osnova za slobodno kretanje profesionalaca u

Evropi. Da bi se osigurala sloboda osnivanja i sloboda pružanja usluga za

CAM profesionalce, postojeća Direktiva treba da se izmeni ili, ukoliko je to

neophodno, da se predloži novi okvir za regulativu.

3 SPROVOĐENJE CAM USLUGA ŠIROM EVROPE

Zaključci i preporuke CAMbrella izveštaja naglašavaju hitnu potrebu za

zajedničkom regulativom CAM u Evropi. Takva regulativa treba da obuhvati

CAM praksu i metode, uključujući operaciono definisanje CAM disciplina i

metoda kao i trasparetni sistem obuke, kvalifikacije, akreditacije ili licenciranje

CAM praktičara.

Izveštaj preporučuje da Evrpski parlament i komisija preuzmu incijativu da se

osigura primena principa slobode kretanja radnika, prava osnivanja i slobode

da se pružaju usluge kao što je to predviđeno Ugovorom o osnivanju EU

(Rimski ugovor) i posebno da se podstaknu države članice da koordinišu

uslove za praktikovanje medicinskih i srodnih profesija. Ove razlike u statusu

trenutno stoje na putu potpune harmonizacije prakse širom EU, posebno u vezi

sa praksom medicine, medicinske edukacije, nadoknadu troškova tretmana od

strane sistema socijalnog osiguranja i osnivanje sveobuhvatne farmakopeje,

koja uključuje ceo spektar CAM lekovitih proizvoda. Svim državljanima Unije

mora biti zagarantovano pravo osnivanja ukidanjem bilo kakvih trenutnih

ograničenja i osiguravanjem sredstava za praktikovanje profesije bez

ograničenja.

62 - WHO traditional medicine strategy: 2014-2023.

World Health Organization, 2013. ISBN 978

92 4 150609

63 - Directive 2005/36/EC of 7 September 2005 on

the recognition of professional qualifications.

Ch 4

C AM

2020

34

Ovakav razvoj bi bio potpuno u skladu sa rezolucijama WHA56.31 (2003),

WHA62.13 (2009) i WHA67.28 (2014)64 SZO Svetske zdravstvene skupštine –

vrhovni organ odlučivanja SZO – koji je pozvao države članice, između

ostalog:

• da integrišu tradicionalnu medicinu (TM) i CAM u nacionalni sistem

zdravstvene zaštite razvijajući i implementirajući nacionalnu politiku i

programe za TM.

• da promivišu sigurnost, efikasnost i kvalitet TM/CAM širenjem

znanja i obezbeđivanjem smernica za zakonske i standarde koji se tiču

sigurnosti kvaliteta.

• da utvrde sisteme za kvalifikaciju, akreditaciju ili licenciranje

TM/CAM praktičara

• da povećaju dostupnost i pristupačnost TM/CAM.

3.1 LEKARI SA DODATNIM KVALIFIKACIJAMA IZ NEKOG

CAM MODELA

Lekari obučeni za konvencionalnu medicinu i jedan ili više CAM modela, integrišu CAM modele u brigu o pacijentu u kontektu opšte medicinske prakse, konvencionalne specijalističke prakse ili se koncentrišu na isključivo praktikovanje CAM. CAM tretman se pruža u okviru plana o brizi koji uključuje medicinsku dijagnozu, prognozu i tretmane.

Prema Direktivi 2005/36/EC65 osnovna medicinska obuka i trening za lekara

opšte prakse se automatski prepoznaju širom EU, a neke specijalističke

kvalifikacije se automatski prepoznaju u nekim državama EU. Ipak, dodatne

kvalifikacije za lekare koji praktikuju CAM modele ne nailaze na automatske

kriterijume prepoznavanja.

Za sada, formalna kavalifikacija za lekara specijalistu nije održiva jer je dužina

postojeće specijalističke obuke manja od tri godine, kako zahteva Direktiva

2005/36/EC, i zato što novi medicinski specijalisti mogu biti priznati samo

ukoliko je to uobičajeno u bar dve petine država članica.

64 - www.who.int/medicines/areas/traditional/

trm_assembly_doc/en/

65 - Poglavlje III, sekcija 2 Direktive 2005/36/EC

Trenutno su neka evropska udružanja lekara započela proceduru preko

Evropskog komiteta za standardizaciju CEN, proceduru koja vodi ka

evropskom standardu o bezbednosti kvaliteta i zahtevima prakse za lekare sa

dodatnim kvalifikacijama iz nekog CAM modela. Uloga CEN u razvoju

standarda usluga potvrđena je novom EU regulativom o Evropskoj

standardizaciji (regulativa 1025/2012).

Ch 4

C AM

2020

35

U budućnosti ove dodatne kvalifikacije mogu ispunjavati uslove za opšti

sistem prepoznavanja kvalifikacija (član 10-15 Direktive 2005/36/EC). Takav

korak može biti od velike pomoći u postizanju zakonskog prepoznavanja

lekara sa specifičnom ekspertizom nekog posebnog CAM modela.66

3.2 OSTALI ZAKONSKI REGULISANI ZDRAVSTVENI PROFESIONALCI KOJI

IMAJU DODATNU KVALIFIKACIJU IZ NEKOG CAM MODELA

Ostali zakonski regulisani zdravstveni profesinalci, kao što su zubari, medicinske sestre, psihoterapeuti i babice mogu da integrišu CAM modele u svoju praksu. Obuka ovih zdravstvenih profesionalaca obezbeđuje sigurnost da „imaju dovoljno znanja o strukturi, fiziološkom funkcionisanju i ponašanju zdravih i obolelih osoba, i vezi između stanja zdravlja i fizičkog i socijalnog okruženja ljudskog bića“.67

Trenutno, neka evropska udruženja koja okupljaju ove zdravstvene

profesionalce započinju proceduru, kroz Evropski komitet za standardizaciju

CEN, što vodi ka uspostavljanju evropskog standarda za sigurnost, kvalitet i

zahteve prakse za zdravstvene profesionalce sa dodatnom kvalifikacijom iz

nekog CAM modela.

U budućnosti ove dodatne kvalifikacije mogu ispunjavati uslove za opšti

sistem prepoznavanja kvalifikacija (član 10-15 Direktive 2005/36/EC). Takav

korak može biti od velike pomoći u postizanju zakonskog prepoznavanja ovih

zdravstvenih profesionalaca sa specifičnom ekspertizom nekog posebnog

CAM modela.

3.3 ZAKONSKI NEREGUL ISANI (NELEKARI) PRAKTIČARI KOJI IMAJU KVALIFIKACIJU IZ NEKOG CAM MODELA

Nezdravstveni radnici koji su prošli edukaciju i trening iz jednog ili više CAM modela praktikuju CAM modele kao zasebnu disciplinu. Oni nude komplementaran i/ili alternativan pristup potpunoj medicinskoj brizi za održavanje zdravlja, prevenciju i tretiranje bolesti. Uspostavljanje zakonskog režima za ovu kategoriju profesionalaca zdravstvene zaštite potpada pod kompetenciju svake države članice EU ponaosob. Većina ovih zdravstvenih profesionalaca nije zdravstveno regulisana u državama članicama EU i stoga nisu prepoznati od strane Direktive 2005/36/EC. Neki, su ipak, stekli diplomu post sekundarnog nivoa prema članu 11d ili 11e ove Direktive.68 Neki CAM praktičati kao što su kiropraktičari i osteopate stekli su zakonsku regulativu u nekim državama članicama EU.

66 – Isto se odnosi na sportsku medicinu,

ukupacionu medicinu, preventivnu i

socijalnu medicinu između ostalih.

67 - Poglavlje III, sekcija 3-6 Direktive 2005/36/

EC

68 – Podaci EU zakonski regulisanih

profesionalaca pokazuju da je profesija

kiropraktičara zakonski regulisana u 12

evropskih država, osteopata u 6,

akumpunkturisa u jednoj, ostalih profesija ni

u jednoj. (baza podataka iz januara 2014).

Ch 4

C AM

2020

36

Trenutno, nekoliko evropskih organizacija CAM praktičara su ustanovile ili su

u procesu ustanovljavanja zajedničkog evropskog profila za svoju profesiju, a

neke od njih su pratile proceduru, kroz Evropski komitet za standardizaciju

CEN ili Evropski Leonardo program ECVET što vodi ka evropskom standardu

kvalifikacije za sigurnost, kvalitet i zahteve prakse za datu grupu.

4 PREKOGRANIČNA DIREKTIVA

Prekogranična Direktiva zdravstvene zaštite 2011/24/EU ima za cilj da

olakša pristup sigurnoj i visokokvalitetnoj prekograničnoj zdravstvenoj zaštiti i

kooperaciju u zdravstvenoj zaštiti između država članica, dok u isto vreme

pravo svake države članice da organizuje sopstveni sistem zdravstvene zaštite

ostaje nepromenjen. Ova Direktiva naglašava prava pacijenata da imaju pristup

sigurnom i visokokvalitetnom tretmanu i da im to bude nadoknađeno.

Međutim, CAM praktičari u Evropi imaju različite nivoe obuke kao osnovu za

svoju praksu, bez obzira da li su formalno licencirani ili nisu, a pacijenti imaju

različita očekivanja od onoga što se nudi u drugim državama članicama u

zavisnosti od iskustva iz njihove zemlje. Ova heterogena situacija ima uticaja

na prava CAM pacijenata da pristupe sigurnom tretmanu i to predstavlja

izazov za harmoničnu nacionalnu i evropsku reviziju prekogranične Direktive

zdravstvene zaštite.

5. ZAKLJUČAK

Budućnost CAM zdravstvene radne snage mora da se posmatra u kontekstu

generalnog razvoja zdravstvene radne snage u Evropi. Povećano starenje

evropske populacije predstavlja pritisak na zdravstveni sistem EU sa sve većim

brojem hroničnih bolesti i ozbiljnih invaliditeta koji zahtevaju dugotrajne

tretmane. Kako bi se obezbedila održiva radna snaga unutar različitih EU

zdravstvenih sistema koji bi ispunjavali ove potrebe važno je da se poveća broj

i obim zdravstvene radne snage u budućnosti. Takav plan treba da iskoristi

značajan potencijal CAM terapije kako bi se zadovoljile zdravstvene potrebe

evropljana širom Evropske Unije.

Postoji zajednički dogovor da je fokus na održivosti dobrog zdravlja

fundamentalni ključ kontrole troškova zdravstvene zaštite. U ovim uslovima

održivost zdravstvenih usluga zahteva promenu politike ka promociji zdravlja i

prevenciji bolesti kao i usvajanje finansijski pristupačnijih tretmana bolesti.

Kao što je pomenuto, postoji nekih 350 000 CAM praktičara koji mogu da

doprinesu ovoj promeni u zdravstvenim uslugama. CAM praktičari su dobro

pozicionirani da pruže zdravstvenu edukaciju, strategije prevencije i dugotrajne

efikasne tretmane bolesti – sve to doprinosi finansijski pristupačnijim

zdravstvenim uslugama sa naglaskom na samomotivisanom održavanju

zdravlja.

C AM

2020

Preispitivanje

dostupnosti

CAM lekovitih

sredstava

C AM

2020

38

Ch 5

Dostupnost CAM proizvoda u EU uključujući homeopatske, antropozofske,

biljne i proizvode azijske medicine je pod sve većom pretnjom od strane

neusklađenih i mučnih zahteva i idiosinkratskih nacionalnih regulativa koji

dovode do prohibitivnih troškova za proizvođače. Nasuprot lekova koji se

dobijaju na recept, status CAM lekovitih i prehrambenih lekovitih proizvoda je

da su to generičke, nepatentirane supstance. Sve manja dostupnost takvim

CAM proizvodima suprostavlja se sve većim zahtevima građana Evrope za

prirodnijim proizvodima koji pojačavaju zdravlje, sa manje rizika, i

suplementima ishrane. To takođe dovodi do toga da ljudi kupuju

neozakonjene proizvode preko interneta, što može predstavljati opasnost.

1 HOMEOPATSKA SREDSTVA

Evropske regulative (Direktiva 2001/83/EC sa amandmanima) dozvoljavaju

pojednostavljenu registraciju homeopatskih sredstava, pod uslovom da su

proizvedeni u skladu sa procedurom definisanom Evropskom farmakopejom

(EP) ili – u slučajevima kada procedura još uvek nije uključena u EP, u

nacionalnoj homeopatskoj farmakopeji kao što su nemačka ili francuska

homeopatska farmakopeja. Registraciona procedura nije usklađena: registracije

su čisto nacionalne, a primena se može tretirati različito u različitim državama

članicama EU. Nikakva medicinska indikacije nije dozvoljena na etiketama

proizvoda, jer je homeopatija isključivo individualna terapija.

Licenciranje zahteva kompletan set podataka o kvalitetu materijala koji se

koriste u proizvodnji. To uključuje podatke o tome gde se sakuplja početni

biljni materijal prema standardima GACP (Good Agricultural and Collecting

Practice). Ove standarde je često teško ispuniti, jer homeopatija zahteva samo

male količine biljnog materijala kao početne supstance, a administrativni teret

u tom kontekstu može lako preći u ekonomsku korist. Ovo je naročito

komplikovano za biljne materijale koji su uključeni u aneks II CITES liste.

Slično tome, materijale životinjskog porekla (na primer, mravi, pauci, pčele

itd.) je sada praktično nemoguće dobiti. U slučaju materijala životinjskog

porekla nije u pitanju samo praktični aspekt i administrativni teret porekla, već

i povećani zahtevi koji se odnose na kvalitet i sigurnost – na primer, sigurnost

u smislu prenosivih bolesti (virusne infekcije, prenosivi spongiformni

encefalitis itd.) što čini ceo proizvodni proces neekonomskim.

Registracija homeopatskih sredstava takođe traži stabilnost podataka i početne

supstance i krajnjeg proizvoda. Odgovarajuće smernice Evropske agencije za

lekove su u potpunosti primenjive. Praktična primena smernica od strane organa

sada dovodi do pitanja kvaliteta i stabilnosti zaliha homeopatskih početnih

materijala i kasnije potenciranih preparata (tehnička razblaženja).

Ch 5

C AM

2020

39

Ako stavimo sa strane troškove testiranja stabilnosti, čak i u slučajevima gde

nivo razblaženja ne dozvoljava utvrđivanje fizičkog prisustva originalnog

početnog materijala, obavezna primena ovih pravila dodaje troškove nabavke

početnog materijala, tako da proizvodnja ovih preparata nije više ekonomski

opravdana. Krajnji proizvođači će ili morati da smanje proizvodnju većine

klasičnih homeopatskih preparata ili povećaju cenu do nivoa nepristupačnosti.

Obe opcije će u velikoj meri ograničiti dostupnost homeopatskih sredstava.

2 ANTROPOZOFSKI LEKOVITI PREPARATI

Antopozofski lekoviti preparati podrazumevaju supstance uglavnom

prirodnog porekla tj. dobijene od minerala, biljaka ili životinja, pripremljene

na različitim nivoima koncentracije za različite načine primene – spoljašnja,

oralna ili parenteralna. Neki preparati su slični biljnim lekovitim preparatima,

a neki su pripremljeni u skladu sa smernicama koje se nalaze u homeopatskoj

farmakopeji. Koja god procedura da se prati, antropozofski preparati su

proizvedeni na osnovu specifičnih farmaceutskih procedura koje su u skladu sa

antropozofskim shvatanjem.

Proizvodi su definisani prema njihovom (1) razvoju, (2) proizvodnji i (3)

upotrebi. Oni su:

• Razvijeni u skladu sa antropozofskim znanjem o čoveku i prirodi

(antopozofsko znanje podrazumeva uobičajeno naučno znanje)

• Definisani proizvodnim procedurama, što može biti zajedničko sa

homeopatskim sredstvima (na primer, evropska farmakopeja ili

nemačka farmakopeja) ili specifično antropozofskim (farmakopeja

helvetika, antropozofski farmaceutski kodeks)

• Namenjeni za upotrebu u skladu sa principima antropozofske medicine

Kodeks EU zajednice koji je u vezi sa lekovitim proizvodima namenjenim za

ljudsku upotrebu, Direktiva 2001/83/EC, ne prepoznaje antropozofske lekovite

proizvode kao takve. Neki se mogu registrovati kao hmeopatski, a neki kao

biljni lekoviti proizvodi. Međutim, većina tipičnih i korišćenih antropozofskih

lekovitih proizvoda ne mogu se autorizovati ni kao homeopatski ni kao biljni

preparati. Zbog toga bi se oni trebali autorizovati „normalnim pravilima“ koja

se odnose na farmaceutske proizvode. Ipak, ova pravila ne odgovaraju

posebnim karakteristikama ovih proizvoda i njihovoj upotrebi u antropozofskoj

medicini.

Do danas, jedine evropske zemlje koje su autorizovale ceo spektar antropozofskih

lekovitih proizvoda su Nemačka i Švajcarska. U obe ove zemlje medicinski,69 kao i

kompetentni, organi70 razvili su i implementirali odgovarajuća pravila kojima se

dozvoljava tržišni pristup širokom spektru antropozofskih lekovitih proizvoda kojima

je garantovan visok nivo kvaliteta, sigurnosti i efikasnosti.

69 - Nemačka: zakon o cirkulisanju lekovitih

proizvoda (Gesetz über den Verkehr mit

Arzneimitteln) Art. 4, (33); Švajcarska: zakon

švajcarskog instituta za lekovite proizvode koji se tiče

pojednostavljene autorizacije, komplementarne i

fitomedicine (Verordnung des Schweizerischen

Heilmit- telinstituts über die vereinfachte Zulassung

von Komplementär und Phytoarzneimitteln) Art. 4,

2f.

70 - Nemačka: BfArM - Bundesinstitut für Arznei-

mittel und Medizinprodukte (Federal Institute for

Drugs and Medical Devices Switzerland: BAG -

Bundesamt für Gesundheit (Federal Institute of

Health)

Ch 5

C AM

2020

40

Antropozofski lekoviti proizvodi imaju dugu upotrebu u nekoliko

EU/evropskih zemalja; na osnovu ove dugotrajne upotrebe oni su se pokazali

sigurnim. Proizvedeni su visokog kvaliteta. Trebali bi biti dostupni svim EU

pacijentima/korisnicima na osnovu odgovarajuće racionalne zakonske šeme.

Nedavni rad započet je kako bi se razvila naučna osnova za permanetni

zakonski okvir za antropozofske lekovite proizvode u Evropi. Za ovaj zadatak,

„Evropska naučna kooperacija za antropozofske lekovite proizvode“

ESCAMP, osnovala je nezavisnu neprofitnu organizaciju. ESCAMP radi na

razvijanju standarda za naučnu procenu sigurnosti i efikasnosti ovih

proizvoda, prateći sistemski pristup. To podrazumeva [a] opis sistema terapije,

[b] empirijsku evaluaciju celog sistema i [c] evaluaciju komponenata samih

antropozofskih lekovitih proizvoda. Na osnovu ovog naučnog rada i uzimajući

u obzir nove regulatorne usluge u EU, racionalna zakonska šema se može

razviti.

Namera je da inicijativa ESCAMP-a doprinese procesu inkluzije

antropozofskih lekovitih proizvoda u kodeks zajednice koji se odnosi na

lekovite proizvode namenjene za ljudsku upotrebu.

3 BILJNI LEKOVITI PROIZVODI

2001. godine EU je usvojila novu Direktivu 2001/83/EC za sve

farmaceutske proizvode. Ova Direktiva zahteva dokumentovane naučne

dokaze o efikasnsti i sigurnosti svih farmaceutskih proizvoda, uključujući i

biljne preparate. Ipak, ubrzo je postalo jasno da primena takvih oštrih zahteva o

kvalitetu, sigurnosti i efikasnosti biljnih preparata sa njihovim karakterističnim,

kompleksnim hemijskim sastojcima (nasuprot farmaceutskim lekovima koji

generalno sadrže pojedinačne hemijske entitete) će značiti da većina biljnih

preparata ne može da ispuni ove kriterijume i da će kao posledica toga nestati

sa evropskog tržišta.

PROIZVODI TRADICIONALNE BILJNE MEDICINE (THMP)

Da bi se rešila situacija, 2004. godine EU Parlament i Savet usvojili su Direktivu

2001/83/EC kojom se u zakon ubacuje Direktiva 2004/24/EC. Ovim se

dozvoljava registracija tradicionalnih biljnih preparata pod šemom Registracije

tradicionalne upotrebe (TUR), gde se dokumentacija o kliničkoj efikasnosti

(obično verifikovano kliničkim istraživanjima) zamenjuje sa dokumentacijom

koja dokazuje dugotrajnu tradicionalnu upotrebu što je naznačeno u članu 16c

ove Direktive: ‘…[Ukoliko] je lekoviti proizvod koji je pod pitanjem, ili

odgovarajući proizvod u lekovitoj upotrebi period duži od trideset godina pre

datuma aplikacije, uključujući bar petnaest godina unutar EU, on se može

kvalifikovati kao „proizvod tradicionalne biljne medicine“ (THMP).

Ch 5

C AM

2020

41

Primena TUR-a je namenjena da obezbedi okvir kojim biljni proizvodi koji

prikazuju zahtevan broj godina sigurne tradicionalne upotrebe mogu ući u

farmaceutski režim EU. Zahtev da se prikaže najmanje petnaestogodišnja

upotreba tradicionalne medicine u državama članicama EU koje imaju

utvrđene sisteme farmaceutske predostrožnosti, znači da su sigurnost biljnog

preparata koji je pod pitanjem, kao i njegove terapeutske indikacije, bazirane

na tradicionalnoj upotrebi prihvatljive širom EU. Direktiva 2004/24/EC je

takođe osnovala komitet za biljne lekovite proizvode (HMPC) pri Evropskoj

agenciji za lekove (EMA), koji je do danas objavio više od sto oficijalnih

monografija (narodna biljna monografija) o biljnim supstancama i

preparatima, koje posebno uključuju i informacije o tradicionalnoj upotrebi.

HMPC je takođe objavio ključne smernice o zahtevima kvaliteta biljnih

preparata.

Direktiva 2004/24/EC ograničava THMP na formulacije koje sadrže biljne

materijale i neke specifične mineralne sastojke i, naravno, nemaju nikakav

potencijalno toksični sastojak. U okviru ove šeme minerali koji se nalaze u

takvim preparatima mogu imati samo dodatni način dejstva. Ovo isključuje

minerale i vitamine u većim dozama iz registracije (jer se kao takvi više ne

mogu smatrati dodatnim), zajedno sa supstancama životinjskog ili mineralnog

porekla kao što su polen, propolis ili prečišćen puter (tipičan sastojak

ajurvedskih preparata) koji imaju ustanovljenu prehrambenu upotrebu ili na

primer lekovitu glinu. Obim Direktive mora biti proširen kako bi se

uključile ove jednostavne supstance nebiljnog porekla o čemu se diskutuje

od strane Komisije u komunikaciji sa Savetom i Evropskim parlamentom.71

71 – Komunikacije Komisije sa Savetom i

Evropskim parlamentom tiče se izveštaja o

iskustvu stečenom kao rezultat primene ovih

provizija poglavlja 2a Direktive 2001/83/EC,

koja je dodata od strane Direktive

2004/24/EC, o specifičnim provizijama

primenjivim na lekovite proizvode

tradicionalne medicine. Brisle, 29.9.2008,

COM(2008) 584 finalni.

Ch 5

C AM

2020

42

Formulacije su bazirane na tradicionalnom empirijskom znanju bez potrebe za

biomedicinskim naučnim istraživanjima koja bi podržala obražloženje sastava.

To stvara novi put ka tržištu biljnih formulacija baziranih na tradicionalnoj

empirijskoj upotrebi.

Biljni preparati mogu ponekad biti licencirani od strane tržišnih čelnika ili kao

konvencinalni farmaceutski proizvodi ili pod dobro utvrđenom upotrebom, ali

zahtevani nivo istraživanja kako bi se validirale ove tržišne autorizacije (na

primer, kliničko istraživanje) nedostaje za većinu biljnih preparata, tako da je

TUR šema trenutno najlakši način da se proizvodi tradicionalne biljne

medicine stave na tržište.

Sledeći paragrafi naglašavaju faktore koji trenutno onemogućavaju uspeh TUR

šeme. Krajnji deo ove sekcije ukazuje na praktične načine kojima Evropska

Komisija i Parlament mogu da poboljšaju Direktivu o proizvodima

tradicionalne biljne medicine kako bi se osigurale sigurne zalihe biljnih

proizvoda na evropskom tržištu i time načinio vredan doprinos zdravstvenoj

zaštiti 21. veka.

SPORO PRIHVATANJE ODOBRENOG TUR -a U SAMO NEKOLI KO DRŽAVA ČLANICA

Uspeh TUR šeme može se meriti brojem odobrenih registracija. Od kada je

novi zakon za TUR aktiviran 2004. godine samo preko 1000 THMP je

regitrovano u EU.72 Iako se u prvi momenat ovo može činiti zadovoljavajućim

brojem registracija, ova cifra je manja od impresivnog kada se uzme u obzir da

je to ukupan broj registracija odobrenih za deset godina od strane 28 država

članica zajedno. Štaviše, jedan te isti biljni proizvod često ima registraciju u

više od jedne države članice, te se računa više puta.

72 - www.ema.europa.eu/ema/

index.jsp?curl=pages/regula-

tion/general/general_content_00

0208.

jsp&mid=WC0b01ac05800240c

f#. Accessed 23/8/14.

73 – prihvatanje TUR šeme i

implementaicija provizija iz Direktive

2004/24/EC u državama članicama EU.

EMA/322570/2011 Rev. 3 dated 8 May

2013.

74 - Ibid

Cifre registracije takođe pokazuju da šanse uspešne registracije zavise od toga

u kojoj državi članici se podnosi aplikacija. Četiri države članice (UK, Poljska,

Nemačka i Austrija) odobrile su većinu ovih registracija. Nasuprot tome,

tokom poslednjih deset godina većina država članica registrovala je samo

nekoliko THMP – često manje od deset. Na primer, Francuska je primila 160

aplikacija, ali odobrila samo 7 registracija.

Iako je Nemačka jedna od vodećih država članica u smislu ukupnog broja

registracija, ona je ipak odobrila samo 154 registracije od 426 aplikacija. U

vreme EMA izveštaja iz 2012. godine, 149 aplikacija još uvek je bilo u

razmatranju dok je 123 aplikacije bilo odbijeno ili povučeno.73 Dok je 1000 ili

više aplikacija zabeleženo od strane komisije vezano za ukupno 134 različite

biljke u obliku monopreparata; većina registracija odnosi se na samo 21

uobičajeno korišćenu lekovitu biljku.74

Ch 5

C AM

2020

43

Troškovi registracije značajno variraju među državama članicama. Na primer,

u Italiji se registracija proizvoda tradicionalne biljne medicine trenutno

naplaćuje oko €50.000, ali je ista registracija značajno skuplja u drugim

državama članicama. Kao posledica toga u Italiji je samo pet TUR aplikacija

odobreno za period od deset godina.

Pošto je većina država članica odobrila samo šačicu TUR-a trenutni ukupni

broj THMP nedovoljan je za potrebe građana EU. Štaviše, ako uzmemo u

obzir da se broj novoregistrovanih THMP povećava jako sporo, a sam proces

registracije može da traje godinama, očigledno je da je šema registracije

THMP daleko od harmonične i da je TUR ograničen, pre nego da omogućava

raspoloživost biljnih proizvoda. Zbog ovih mana TUR-a, biljna medicina u

Evropi gubi svoj nivo jedinstvenosti i različitosti, a u isto vreme je inhibiran

razvoj njenih značajnih potencijala da pomogne ispunjavanju zdravstvenih

potreba građana EU.

Ostali problemi potiču od suviše restriktivnog fokusa nekih država članica na

hipotetičke rizike. Na primer, preterano oprezan pristup trenutno sprečava sve

biljke koje sadrže furokumarine (na primer, one iz genusa Angelica) da se

registruju, zanemarujući činjenicu da su pripadnici genusa Angelica jedni od

najvažnijih lekovitih biljnih familija sa preko 60 vrsta lekovitih biljaka koje se

koriste širom sveta.75 Slični problemi su izazvani zahtevima o podacima o

genotoksičnosti, koji nisu definisani EU Direktivom 2004/24/EC i koji se

interpretiraju na različite načina u različitim državama članicama uprskos

smernicama HMPC, koje ovaj proces pojednostavljuju.76, 77, 78

Pored toga, odredba koja zahteva petnaestogodišnju upotrebu unutar EU

ograničava registraciju biljnih preparata sa neevropskom tradicijom. Da bi se

reformisao TUR moraju se pronaći načini kojima bi se prepoznale

tradicionalne lekovite biljke van EU, u skladu sa duhom THMPD

(2004/24/EC) koji kaže:

‘Duga tradicija lekovitih proizvoda čini mogućim da se smanji potreba za kliničkim

istraživanjima, što znači dok god je efikasnost lekovitog proizvoda verodostojna na osnovu

dugotrajne upotrebe i iskustva. Preklinički testvovi se ne čine neophodnim tamo gde je

lekoviti proizvod, na osnovu informacija o njegovoj tradicionalnoj upotrebi, dokazan da nije

štetan pod specifični uslovima upotrebe. Ipak, čak i duga tradicija ne isključuje mogućnost

da može postojati briga koja se odnosi na sigurnost proizvoda i zbog toga kompetetni

autoriteti treba da imaju mogućnost da traže sve podatke neophodne za procenu sigurnosti.’

75 - Sarker SD, Nahar L (2004). Natural

medicine: the genus Angelica. Current

medicinal chemistry, 11:1479-1500.

76 - Guideline On The Assessment Of

Genotoxi- city Of Herbal

Substances/Preparations, Doc. Ref.

EMEA/HMPC/107079/2007

77 - Concept paper on selection of test

materials for genotoxicity testing for

traditional herbal medicinal products/

herbal medicinal products an annex

to Guideline on the Assess- ment of

Genotoxicity of Herbal substances/

preparations

(EMEA/HMPC/107079/2007).

London, 15 July 2008 Doc. Ref.

EMEA/ HMPC/315413/2008.

78 - Kelber O et al (2014). Assessment of

genotoxi- city of herbal medicinal

products: application of the ‘bracketing

and matrixing’ concept using the

example of Valerianae radix (vale- rian

root). Phytomedicine. 21(8-9):1124-1129.

Ch 5

C AM

2020

44

SAŽETAK

Državama članicama očigledno je potrebno ohrabrenje od strane Generalnog

Direktorata za zdravlje i potrošačka pitanja (DG SANCO) kako bi

hramonizovale TUR šemu. Broj odobrenih TUR od država članica i broj

biljnih vrsta koje su uključene u TUR mora se pažljivo nadzirati. Države

članice treba ohrabriti da povećaju broj TUR odobrenih proizvoda.

OGRANIČENO PODRUČJE DELOVANJA ŠEME REGIST RACIJE

TRADICIONALNE UPOTREBE

Ova ograničenja THMPD prave situaciju još gorom, jer THMPD Direktiva 2004/24/EC trenutno nema nikakve zakonske odredbe za azijski tradicionalni sistem medicine, kao što je ajurveda (sa indijskog potkontineta) ili tradicionalna kineska medicina (TCM). Ovi ozbiljni propusti otvoreno su priznati od strane Komisije tokom razgovora 2008. godine sa Savetom i Evropskim parlamentom.

„Vrste tradicinalne medicine, kao što su one gore pomenute (t.j. antropozofska,

ajurvedska, kineska, kampo, korejka, mongolska, tai, tibetanska, unani ili vijetnamska

medicina) bazirane su na holističkom pristupu, tako da lista zahteva za pojednostavljenu

proceduru registracije pod Direktivom 2004/24/EC nije odgovarajuća za globalnu

regulativu takvih medicinskih praksi. Regulativa takvih tradicija zahteva drugačiji pristup

od onog koji se nudi Direktivom 2004/24/EC. Iz tog razloga Komisija ne predviđa širenje

područja pojednstavljene procedure registracije da bi pokrila tradicionalne medicinske

sisteme kao takve. Ipak, nezavisno od ovog izveštaja, pogodnost zasebnog zakonskg okvira

za proizvode određenih tradicija treba da se proceni.“ 79

79 – Komunikacija komisije sa Savetom i

Evrpskim parlamentm koja se tiče

izveštaja o iskustvu rezultata primene

zakonskih odredbi poglavlja 2a

Direktive 2001/83/EC, kao

amandmana Direktivi 2004/24/EC, o

specifičnim zakonskim odredbama

primenjivim na proizvode

tradicionalne biljne medicine. Brisel,

29.9.2008, COM(2008) 584 final.

Ch 5

C AM 2020 45

Nažalost, poziv Komisije za zasebni prošireni zakonski okvir za ove

tradicionalne sisteme medicine nije imao nikakav praktični odgovor do danas,

a nekoliko biljnih proizvoda iz ovih tradicija dobilo je odobrenu TUR

registraciju. Na primer, u vreme pisanja samo su biljni proizvodi tradicionalne

kineske medicine regitrovani kao THMP. 80 Kao posledica toga, upotreba

takvih biljnih preparata ostaje u sivoj zoni mnogih država članica.

Trenutna ogranične interpretacija mogućih terapeutskih indikacija odobrenih

od strane HMPC takođe treba proširenje zahteva. 2004/24/EC član 16a.1(a)

tvrdi da THMP:

“Ima indikacije koje ekskluzivno odgovaraju proizvodima tradicinalne biljne medicine

koji su svojim sastavom i svrhom namenjeni i dizajnirani za upotrebu bez nadzora

medicinskog praktičara za dijagnostičke svrhe ili preskripciju ili nadzor tretmana.”

Preporučuje se da se obim indikacija koje prikazuje THMP treba proširiti kako

bi se omogućio marketing za tradicinalne formulacije za upotrebu „nakon

dijagnostike od strane lekara ili zdravstvenog praktičara“. To je već u upotrebi

u nekim državama članicama. Za CAM praktičare THMP ima nerealizovan

potencijal da ima važnu ulogu u obezbeđivanju efektivnog i sigurnog tretmana.

Trenutno prilično mali broj THMP nije dovoljan za efektivan tretman različitih

bolesti: CAM lekari i praktičari trebaju značajno proširen obim biljnih

lekovitih proizvoda kako bi efikasno praktikovali. Ipak, pod trenutnim

uređenjem TUR šema je dizajnirana za registrovanje biljnih lekovitih

proizvoda za prodaju direktno potrošačima bez profesinalne intervencije u

smislu prepiske od strane praktičara. Kao posledica toga, obim je ograničen na

proizvode dizajnirane za tretman umerenih i samoograničavajućih stanja i to ne

dozvoljava one biljne lekovite proizvode koji su pogodni za upotrebu tek

nakon prepiske od strane praktičara.

BILJNA MEDICINA NASUPROT SUPL EMENTIMA ISHRANE

DG SANCO reguliše i Regulativu za suplemente ishrane i farmaceutske

proizvode, uključujući i proizvode biljne medicine. On nadgleda Regulativu

suplemenata ishrane sa Evropskom agencijom za sigurnst hrane (EFSA), a

famaceutse proizvode i proizvode biljne medicine sa Evropskom agencijom za

lekove (EMA). Nažalost granica između ove dve kategorije nije jasno

definisana što potrošačima, zdravstvenim profesionalcima i biljnoj industriji

stvara konfuziju oko statusa biljnih proizvoda.

U nekim državama članicama ovi preparati su klasifikovani kao hrana, dok

se u drugim smatraju lekovima. Evropski zakon dodatno stvara konfuziju

oko ove klasifikacije što je očigledno nedavnim EFSA pravilom koje tvrdi

da Transitech®, suplemeti ishrani koji sadrže 6 biljaka, uključujući i koren

rabarbare (Rheum officinale) koji sadrži antrakine sa poznatim laksativnim

dejstvom, može da se smatra hranom i na tržištu je sa takvom zdravstvenom

tvrdnjom.81

80 E. van Galen, Medicines Evaluation Board of

the Netherlands: u istraživanju proizvoda

tradicionalne i nezapadne biljne medicine.

TradeReg 2013: Regulativa biljnih i

proizvoda tradicionalne medicine – Evrpske i

globalne strategije. Međunarodni simpozijum

BfArM, Bon (Nemačka), 30. septembar to 2.

oktobar 2013.

81 www.efsa.europa.eu/en/efsajournal/

pub/3412.htm. Accessed 18/11/13.

Ch 5

C AM 2020 46

Trenutno Belgija, Francuska i Italija kreiraju “BELFRIT” listu botaničkih

suplemenata ishrani sa prihvaćenim zdravstvenim tvrdnjama, kao odgovor na

restriktivni prisutup EFSA u procesu procene zdravstvenih tvrdi za lekovite

biljke.82 Na primer, Francuska je nedavno odlučila da usvoji „600-jakih“,

pozitivnu listu biljne hrane bazirane na BELFRIT listi.83 Ovo će nesumnjivo

dodati konfuziju i narušiti harmonizaciju u odnosu na biljne proizvode širom EU.

U većini, suplementi ishrani nemaju ni neophodnu potenciju niti kontrolisan

kvalitet (na primer, definisane aktivne sastojke) da bi se tretirala bolest. Oni se

normalno stavljaju na tržište u svrhu održavanja zdravlja.

Jedini način da se obeshrabri crno/sivo tržište, koje je već počelo da raste

za ovakvu vrstu proizvoda je da se usvoji jasna strategija koja

implementira konzistetnu šemu zakonske registracije za biljne lekovite

proizvode širom EU. Potencija TUR šeme može se postići jedino ako DG

SANCO osnaži postavku THMP i pojasni terapeutski okvir i razlike, kao i

granicu između tržišta biljnih proizvoda kao suplemenata ishrani i biljnih

preparata.

Bilo kakva zakonska šema za ove sisteme tradicionalne medicine treba da

uzme u obzir činjenicu da tradicionalne formulacije često sadrže na

desetinu i više lekovitih biljaka u kombinaciji. Poteškoća u obezbeđivanju

zahtevanih podataka o sigurnosti kvaliteta (na primer, procena markera

fitohemikalija u krajnjem proizvodu) ne treba da bude podcenjena u

ispitivanju biljnih proizvoda koji se sastoje od više biljaka, o čemu će se

nadalje diskutovati. Uključeni troškovi mogu efektivno značiti da

proizvodna cena čini ove registracije finansijski neisplative. Šema

sigurnosti kvaliteta usvojena u celosti od procesuiranja konvencionalnih

tržišnih autorizacija je uglavnom dizajnirana da se odnosi na pojedinačni

hemijski entitet. Ovi zahtevi ne pogoduju procenjivanju celog orkestra

hemikalija prisutnog u kombinaciji nekoliko lekovitih biljaka u jednom

proizvodu.

82 www.direnzo.biz/it/en/blog/item/179-

belfrit- botanicals-in-food-

supplements. Accessed 20/8/14.

83 France adopts 60% of BELFRIT

list for safe botanicals,

http://euronewscloud.com/2014/

07/07/france-adopts-60-of-

belfrit- list-for-safe-botanicals/

Accessed 20/8/14.

Trenutni troškovi registracije značajno variraju među državama članicama. U

Nemačkoj registrcija proizvoda tradicionalne biljne medicine trenutno košta

oko €15,700 ali je ista registracija značajno jeftinija u drugim državama

članicama. Troškovi registracije samo su deo ukupnih troškova da se dobije

registracija od THMPD. Glavni troškovi javljaju se sa razvojem validativnih

analitičkih procedura i testova stabilnosti. Tipično razvoj pogodnih metoda

validacije kvantitativnih testova košta oko €10,000 to €15,000 u GMP/GLP

certifikovnoj laboratoriji. Testovi stabilnosti koštaju još više €40,000 do

€60,000 za preparate od jedne biljke, a kako je ranije pomenuto, još više za

kombinovane proizvode. Troškovi registracije za proizvod od jedne biljke lako

mogu da dođu do €150,000 i više, dok registracija novog proizvoda od više

biljaka od strane THMPD košta bar €100,000 po proizvodu, u zavisnosti od

ekspertnog rada koji treba da se obavi.

Ch 5

C AM 2020 47

Troškovi registracije takođe zavise od raspoloživosti monografija biljaka o

tradicionalnj upotrebi i/ili postojećih relevatnih monografija u evropskoj

farmakopeji. Još uvek postoji samo nekoliko objavljenih monografija o

biljakama sa neevropskom tradicijom. Kada ne postoji nikakva monografija,

zahtevani podaci moraju se razviti što dodatno povećana troškove registracije.

Mnogi snabdevači/proizvođači biljnih preparata su male i srednje firme koje

proizvode brojne biljne proizvode u malim količinama, a mnogi od njih se

sastoje od mešavina više biljaka. Ove firme jednostavno nemaju finansijske

izvore da bi podnele višestruke aplikacije THMP licence i samim tim ostaju bez

posla.

BUDUĆE STRATEŠKE OPCIJE ZA DG SANCO

• DG SANCO treba da usmeri države članice da usvoje konzistentnu

primenu TUR šeme. Unutar EMA, koordinišućeg komiteta, Komiteta za

biljne lekovite proizvode, takođe su neophodne smernice od strane DG

SANCO kao što i HMPC mora da radi na osnovu glasanja većine. Ovaj

proces glasanja trenutno dozvoljava državama članicama sa slabim THMP

registracijama da uspore sa daljom implementacijom TUR širom EU. Iz

tog razloga, HMPC treba podršku od strane DG SANCO da:

a. ojača svoj status i koordinišuću moć u odnosu na

države članice.

b. proširi i interpretira okvir registracija tradicionalnih biljaka

kako bi se omogućila što fleksibilnija šema TUR registracije.

c. ubrza proces registracije.

d. obezbedi harmoničan pristup u Evropi za sve CAM

lekovite proizvode i proizvode sa statusom hrane.

• Iako THMPD 2004/14/EC obezbeđuje da države članice treba da uzmu u

obzir pozitivne TUR odluke uzete od drugih država članica koje se tiču

THMP registracije, ovo ostaje izuzetak. Pozitivne odluke o registraciji

biljnih proizvoda uzete od jedne države članice su mnogo češće nego

neignorisanje od druge države članice bez očiglednog razloga. Znači kako

bi se postiglo harmonično tržište, prepoznavanje pozitivnih TUR odluka od

strane svih država članica od strane jedne države članice treba da bude

pravilo pre nego izuzetka. Proces zajedničkog prepoznavanja procedure

(MRP) započelo je za THMP. MRP progres treba da bude pod nadzorom i

dalje ohrabrivan od strane DG SANCO.

• Potencijal TUR šeme može se postići jedino ukoliko DG SANCO razjasni

terapeutski okvir i razlike, kao i granice između biljnih proizvoda na tržištu

u smislu suplemenata ishrani i biljnih preparata.

Ch 5

C AM 2020 48

ZAKONODAVNE OPCIJE ZA EVROPSKI PARLAMENT

Da bi se olakšala upotreba proizvoda biljne medicine Evropski parlament treba

da proširi okvir postojeće Direktive 2004/24/EC da:

• uključi ostale tradicionalne medicine, koje imaju dokaz o dugotrajnoj

medicinskoj tradiciji, ali ne mogu da se kvalifikuju u 15/30- godišnji režim

tradicionalne upotrebe.

• proširi okvir indikacija primenjivih za THMP, uključujući više indikacija

pogodnih za THMP.

• proširi šemu indikacija za proizvode namenjene eksluzivno za upotrebu od

strane zakonski regulisanih zdravstvenih profesionalaca.

• sastojci THMP mogu biti biljne supstance, biljni preprati i minerali.

Okvir ove regulative se interpretira i primenjuje različito od država

članica. Kako bi se takmičili sa suplementima ishrane, uobičajena hrana

kao što je med, gi puter ili minerali, koja se koristi u tradicionalnim

sistemima medicine, treba da se dozvoli u THMP.

OPŠTI ZAKLJUČCI

„Akcioni plan za biljnu medicinu 2010-2011.“ i „Radni program za 2012-

2015.“ Komiteta za lekovite biljne proizvode (HMPC) pri Evropkoj agenciji za

lekove pokazuju neki progres u poboljšanju okvira i primene za THMPD. Ipak,

očigledno je da THMPD (Direktiva 2004/24/ EC) zahteva podrobnu procenu

kako bi se osiguralo da postoji primenjiv regulativni okvir za tradicionalne

biljne lekovite sisteme u EU.

Takva revizija koja je prethodno pomenuta delovaće da se obeshrabri crno/sivo

tržište, osiguravajući nabavku visoko kvalitetnih proizvoda biljne medicine i

podržavajući razvoj sistema tradicionalne medicine i biljne medicine/

fitoterapije za šta su zainteresvani građani EU.

VI

Investiranje u CAM istraživanje

C AM 2020

Ch 6

C AM 2020 50

1 TRENUTNA NEZADOVOLJAVAJUĆA SITUACIJA

Postoji veliki disparitet između javnog fonda za istraživanje

konvencionalnih lekova i fonda za CAM istraživanja. Dok CAM može da

unapredi zdravlje, umanji bolest i umanji troškove zdravstvene zaštite, od

samog CAM sektora ne može se očekivati da podrži istraživanja koja bi

dokazala ove mogućnosti. Kao i za istraživanja u klasičnoj medicini postoji

društvena odgovornost od strane vlade da se započne i sa CAM istraživanjima.

Kao i za konvencionalnu medicinu, treba da postoji industrijski nezavisno

istraživanje.

CAMbrella izveštaj potvrđuje da su evropska istraživanja u polju CAM

ograničena i da ne postoji nikakvo značajno ulaganje ni u jednoj državi

članici EU u strukturu ili strategiju CAM istraživanja. Podrugljivo javno

ulaganje u ovom polju u Evropi stoji u ćošku nasuprot relativno velikim

ulaganjima u Australiji, Aziji i Severnoj Americi. CAM industrija je mala i

ne postoje veliki finansijski ili/i industrijski interesi za ulaganje napora u

ovom polju. Naučna sklonost sputava slobodnu razmenu ideja, koncepata,

tehnika tretmana i poređenja kliničkih ishoda. CAM je organizovana

uglavnom od strane privatnih investitora, zbog toga je akademsko iskustvo

među CAM terapeutima ograničeno, iako je u porastu i postoji nekoliko

akademskih istraživačkih centara što sve rezltuje nedostatkom fondova za

istraživačke programe. Mogućnosti za građenje karijere u akademskoj formi su

retke.

Da bi se popravila ova situacija od najvećeg značaja je uključiti dalja CAM istraživanja

u strategije nacionalnih istraživanju u polju zdravlja, a naročito u EU

istraživački program Horizon 2020. III deo ovog programa ‘Prioritetni

društveni izazovi’ i specifičan cilj ‘Zdravlje, demografske promene i dobrobit’

nude idealne organizacione preduslove za dalje uključivanje EU u CAM

istraživačke projekte.84

84 Predlog za regulativu Evropskom

parlamentu i savetu predložen od strane

Horizon 2020 – okvir programa za

istraživanje i inovaciju (2014-2020), COM

(2011) 809 final, Part III

85 Fischer F (2014) mapa istraživanja za

komplementarnu i alternativnu medicinu –

šta treba da znamo do 2020. Forschende

Komplementärmedizin, 21(2):e1-e16. Kratka

verzija je objavljena kao Fischer FH et al

(2014). Visoka prevalenca, ali ograničeni

dokazi u komplementarnoj i alternativnoj

medicini: smernice za buduća istraživanja.

BMC Complementary & Alternative Medicine, Feb

6;14:46. Tabela i tekst koji sledi uključuju

nekoliko izvoda iz ovog rada.

2 NACRT ISTRAŽIVANJA U CAM

Jedno od pritiskajućih otkrića CAMbrella projekta je nedostatak dovoljnih,

pouzdanih i uporedivih podataka o CAM u Evropi. Ovo se odnosi, manje ili više,

na sve aspekte CAM, na primer, razumevanje i modeli CAM, upotreba i

raspoloživost CAM za pacijente i građane, inovativna uloga CAM u javnoj

zdravstvenoj zaštiti, efikasnost, sigurnost i efikasnost troškova CAM itd.

CAMbrella mapa85 obezbeđuje smernice za kvantitativno i kvalitativno

istraživanje ukazujući na šest ključnih područja koje pokrivaju važne praznine

u znaju (videti tabelu ispod).

C AM 2020 51

Ch 6 Ključna područja

istraživanja

CAM prevalenca

Potreba i

stavovi

građana i

praktičara

CAM sigurnost

Komparativno

istraživanje o

efikasnosti

Efekti

konteksta i

značenje

Modeli CAM

integracije

Cilj

Dobiti validne

uporedive i

razumljive podatke

o prevalenci

primene CAM.

Usmeriti se na

pitanja koja su

relevatna za

javnost EU.

Dozvoliti

procenu rizika

CAM

Podržati kliničku i

politiku donošenja

odluka za

zdravstvenu zaštitu

odgovarajućim

podacima iz

istraživanja.

Shvatiti do koje

mere se klinički

efekti CAM

odnose na

nespecifične

efekte tretmana.

Istražiti različite

modele CAM

integracije.

Preporuka

Strukturiran pristup

širom EU

Dobiti podatke o

tome kako razlike

unutar EU utiču na

stavove o CAM.

Usmeriti se na

sigurnost u

studijama i

ustanoviti sistem

monitoringa širom

EU.

Buduće istraživanje

treba primarno da

istraži CAM u

uslovima realnog

života.

Pristup prirodi,

veličini i uticaju

potencijalnih

nespecifičnih

efekata tretmana.

Opisati, proceniti i

dalje razviti modele

za CAM integraciju.

Istraživačke

metode

Unakrsne studije

Unakrsne studije;

kvalitativne studije

putem intervjua

Observacione

studije; kliničke

studije; studije

slučaja

Komparativno

istraživanje

efikasnosti, uključujući

pragmatične kliničke

studije.

Raznovrsne

metode

(kvalitativne studije

unutar kliničkih

studija)

Raznovrsne metode

Napomene

Koristiti standardne

definicije, razviti

standardizovane

upitnike za ankete

na evropskim

jezicima.

Uključiti javnost kao

aktere u razvoju

projekta

Razjasniti

terminologiju

sigurnosti; usmeriti

se na sigurnost u

CAM studijama gde

je to moguće.

Uporediti značajne

alternative;

uključujući procenu

zdravstvene

ekonomije

Istraživačko pitanje

nije specifično za

CAM, već je od

opšteg interesa.

Uključiti pogled

javnosti na modele

CAM integracije.

Ch 6

C AM 2020 52

1 ISTRAŽIVANJE O PREVAL ENCI PRIMENE CAM

Jasna slika primene CAM je krucijalna za terapeute, korisnike i kreatore

zdravstvene politike. CAMbrella preporučuje da prevalenca primene CAM u

EU bude procenjena uz pomoć velikih unakrsnih studija. Konzistentan pristup

koji dozvoljava značajna poređenja CAM prevalence širom EU treba da bude

baziran na jasno definisanoj postavci uobičajenih CAM praksi i tretmana.

Uobičajena metodologija istraživanja, uključujući standardizovane upitnike

prevedene na različite nacionalne jezike je od suštinskog značaja da bi se

osiguralo poređenje podataka. Ovaj pristup mora takođe biti baziran na

principima dobrog epidemiološkog istraživanja.

2 STAVOVI I POTREBE GRAĐANA KOJI SE TIČU CAM

Struktuiran pristup CAM istraživanja koji je relevantan za potrebe

javnosti zahteva uporedive podatke od svih država članica EU, tako da

studije mogu biti sprovedene paralelno u nekoliko država gde god je to

moguće. Primeri takvih pristupa uključuju:

- Širok spektar istraživanja baziran na validiranim upitnicima

- Kvalitativne intervjue i studije na terenu sa temeljnim istraživanjem lokalnih

iskustava i praksi

- Interdisciplinarno istraživanje koje uključuje raznovrsne metode sa CAM

terapeutima i klijentima kao istraživačkim partnerima.

3 SIGURNOST

CAMbrella predlaže da se CAM sigurnost posmatra na regularnoj osnovi.

Podaci sa kliničkih istraživanja treba da budu rutinski korišćeni kako bi se

ispitala frekvetnost uobičajenih nus pojava, jer poređenje sa adekvatnim

kontrolnim grupama pomaže da se ustanovi odnos rizika i koristi. Izveštaj o

ozbiljnim nus pojavama u pojedinačnim studijama slučaja treba da se uzmu u

obzir. Na duge staze, razvoj evropskog sistema monitoringa za CAM sigurnost

može biti poželjan, ali zahteva podrobnije informacije o CAM prevalenci i

primeni.

4 KOMPARATIVNA ISTRAŽIVANJA EFIKASNOSTI

Pacijenti i praktičari treba da znaju kada je CAM realan izbor, jer im to

omogućava da naprave odluku u realnoj situaciji. Na žalost, klinička

istraživanja do danas su često fokusirana na specifične efekte CAM u idealnim

i standardizovanim kliničkim situacijama koje se retko doživljavaju u kliničkoj

praksi. Iz tog razloga postoji potreba da se istraže zapostavljeni realni scenariji

u kliničkom istraživanju.

Trenutni trendovi u konvencinalnoj medicini takođe upućuju na ograničen

uticaj studija efikasnosti na donošenje odluka u kliničkoj praksi. Kao odgovor

na to, standardi za istraživanja koja postavljaju pacijenta u centar trenutno se

razvijaju na međunarodnom nivou.

C AM 2020 53

Ch 6

Kretanje konvencionalne medicine ka komparativnom istraživanju efikasnosti

snažno se fokusira na evaluaciju različitih opcija tretmana uključujući i

heterogenije uzorke pacijenata, korišćenjem realnih protokola tretmana koji su

manje standardiozovani i fokusiraju se na pacijenta.

Prednost komparativnog istraživaja efikasnosti je sposobnost evaluacije CAM

kao dodatne opcije konvencionalnom tretmanu ili njegovu alternativu. Takvo

istraživanje takođe omogućava evaluaciju kompleksnih intervencija, srednjih i

dugotrajnih kliničkih efekata, i troškovnu efikasnost u poređenju sa

alternativnim tretmanom. Šta više, komparativno istraživanje efikasnosti

poziva na uključivanje aktera koji bi pomogli da se osigura spoljašnje

validiranje i relevatnost.

Istraživanje u realnoj postavci je pristup koji najviše obećava u

identifikovanju mogućih doprinosa različitih CAM modela zdravlju EU

građana. Dalja istraživanja o CAM treba da naglase komparativne analize

efikasnosti kao način dobijanja podataka koji su od važnosti za sve aktere i

obezbedi korisne smernice u prgmatičnom kliničkom kontekstu.

5 KONTEKST I ZNAČENJE EFEKATA

Validni i pouzdani alati su potrebni da bi se procenile komponete konteksta

i značenja efekata, a time bi se sporovodila klinička istraživanja i dozvolilo

poređenje rezultata studija. Poseban naglasak treba da se stavi na pitanje da li

je CAM u vezi sa efektima koji se razlikuju od onih u konvencionalnoj

medicini. Razumevanje mehanizama iza ovih efekata pomoći će

identifikovanje odgovarajućeg spektra i ograničenja CAM, kao i onih kod

tretmana konvencionalnom medicinom. Takvi rezultati mogu da dovedu do

boljeg razumevanja mehanizama koji su u osnovi CAM, razjašnjavanja

vrednosti CAM za pacijente i javnost uopste i da pomognu političarima kada

donose važne za novčanu nadoknadu. Očekivanja pacijenata i terapeuta i

vreme neophodno za dijagnozu i tretman su primeri konteksa i značenja

efekata koji treba da budu uključeni u kliničko istraživanje o CAM. Istraživači

treba da pokušaju da ih diferenciraju od unutrašnjih uticaja bilo koje specifične

intervencije. Ipak, davanjem važnosti konteksta i značenja efekata u svim

poljima medicine, verujemo da istraživanje u ovom području treba da bude

prioritet.

6 INTEGRACIJA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE

Različiti modeli CAM usluga u EU utiču na zdravstvenu zaštitu na različite

načine. Usluge van javnih ustvanova zdravstvene zaštite dozvoljavaju slobodan

izbor tretmana i poštuju slobodu svakog pojedinca unutar EU, i kao terapeuta i

kao korisnika CAM. Ipak, sigurnost i jednakost pristupa može biti lakša za

postizanje u zemljama gde se CAM sprovodi u okviru javnog sistema

zdravstvene zaštite.

Ch 6

C AM

2020

54

U ovom momentu ne postoji koncenzus oko najboljeg modela za integraciju

efikasnog CAM tretmana, kao što je akupunktura za bol, u sistem zdravstvene

zaštite. Takođe, nije verovatno da postoji jedan model koji ispunjava sve

potrebe različitih regulatornih sistema. CAMbrella preporučuje istovremenu

evaluaciju različitih postojećih modela CAM integracije kako bi se

identifikovala njihova snaga i ograničenja. Šta više, inovativni modeli CAM

usluga treba da se razviju kako bi se usmerilo na potrebe javnosti na

pragmatičnoj osnovi.

3 POSTIZANJE CAMBRELLA VIZIJE

Kako bi se postigla CAMbrella vizija postoji potreba za jačom

institucionalnom podrškom CAM istraživanja. Do sada Evropa zaostaje za

Severnom Amerikom, Azijom i Australijom u smislu strukturalnih istraživanja

u oblasti CAM. Povećana institucionalna podrška na nivou Evrope je

neophodna da bi se promovisala istraživanja na predložene teme u mapi i da bi

se osigurao metodološki kvalitet.

CAMbrella preporučuje da se prvo osnuje kooridnaciono telo za CAM

istraživanje u Evropi kako bi se održala sistematična komunikacija između

vlade EU, javnosti, dobrotvornih i industrijskih finansijera, istraživača i ostalih

učesnika. Cilj je informisati javnost o razvojima u CAM istraživanju i proširiti

informacije o razvoju strategije istraživanja i fondovima među istraživačima.

CAMbrella predlaže EU finasirani Europski centar za CAM (ECCAM) uporediv sa

Nacionalnim centrom za komplementarnu i alternativnu medicinu (NCCAM) pri

Nacionalnom instutu zdravlja u SAD. Ovo zavisi od političke volje na nivou EU i

država članica. Cilj ovog centra bi bio da stimuliše i podrži visoko kvalitetno

istraživanje u oblasti CAM u EU kroz nezavisnu strategiju istraživanja koja je

u saglasnosti sa zdravstvenom politikom EU i/kroz njegov sopstevni kapacitet

da finansira projekte i stipendije. CAMbrella takođe preporučuje poboljšanje

kvaliteta CAM istraživanja investiranjem u edukaciju, obuku i saradnju CAM

istraživačkih zajednica širom Evrope i šire.

VII

Eurocam poziva na delovanje

C AM 2020

Ch 7

C AM 2020 56

EUROCAM POZIVA EVROPSKU KOMISIJU

• da promoviše jednaki pristup CAM svim građanima u državama članicama.

• da promoviše harmonizaciju informacija o CAM modelima i CAM

terapeutima unutar država članica EU kako bi se sprovelo prekogranično

kretanje i za građane i za terapeute koji koriste CAM modele.

• da uključe CAM u sve moguće poduhvate u zajednici koji se tiču

zdravstvene edukacije i promocije, prevencije i tretmana hroničnih bolesti,

zdravstvenih nejednakosti i aktivnog i zdravog starenja.

• da ohrabri države članice da istraže načine na koji CAM može da doprinese

održivom sistemu zdravstvene zaštite u Evropi uključujući njenu ulogu u

održavanju zdravlja, zdravstvenoj edukaciji, samoodgovornosti za zdravlje,

motivaciju za promene u zdravom načinu života i manje invazivne i

finansijski pristupačnije tretmane bolesti.

• da predloži neophodne nacrte direktiva ili amandmana na postojeće

direktive kako bi se osigurala sloboda osnivanja i sloboda pružanja usluga

za CAM terapeute.

• da inicira proces za odgovarajuću regulativu CAM terapeuta širom Unije,

uzimajući u obzir ceo spektar dejstva CAM modela u spektru zdravstvene

zaštite od održavanja zdravlja i edukacije do komplementarnih tretmana

bolesti.

• da inicira, u saradnji sa svim učesnicima, odgovarajuću reviziju regulativa

o licenciranju i upotrebi CAM lekovitih proizvoda u Evropi, a posebno da

radi na sugestijama koje predlaže saopštenje Komisije 2008., a naročito

„pogodnost zasebnog zakonskog okvira za proizvode određenih tradicija

koji treba da budu procenjeni“.86

• da prihvati, prateći konsultaciju sa CAM učesnicima, preporuke CAMbrella

VII okvira istraživačkog projekta o finansiranju budućih istraživanja u

oblasti CAM u Evropi.

86 - Komunikaciona komisija 2008 o

iskustvima stečenim kao rezultat primene

odredbi Direktive 2001/83/ EC, kao amadman

Direktivi 2004/24/EC, o specifičnim odredbama

primenjivim na proizvode tradicionalne biljne

medicine.

da osigura da menadžement programa Komisije kao što su Zdravlje za rast,

Horizon 2020, Evropsko inovativno partnerstvo za zdravlje i aktivno starenje

i drugi relevatni programi – daje jednake mogućnosti za učestvovanje CAM

projekata.

Ch 7

EUROCAM TAKOĐE POZIVA DRŽAVE ČLANICE NA PREDL OG SZO 87

• da formuliše nacionalnu politiku, regulativu i standarde, kao deo

sveobuhvatnog nacionalnog sistema da bi se osigurala odgovarajuća,

sigurna i efikasna primena CAM i jednak pristup svim građanima.

• da inkorporira CAM u nacionalni sistem zdravstvene zaštite.

• da ustanovi sisteme za kvalifikaciju, akreditaciju i licenciranje CAM terapeuta.

EUROCAM POZIVA EVROP SKI PARL AMENT :

• da inicira i podrži izveštaj na sopstvenu inicijativu o izgradnji CAM kao

zaključak ENVI radionice Komiteta o alternativnoj medicini u Evropskom

parlamentu, uzimajući u obzir zaključke sa sastanka EP MEP Interesne

grupe o CAM i rezultatima CAMbrella VII okvira istraživačkog projekta.

86 – Odobreno na 62. sesiji of 22 maja 2009 i 67.

sesiji 24 maja 2014 sastanka SZO – rezolucije

62.13 and WHA 67.18 respectively. See http://

www.who.int/medicines/areas/traditional/

trm_assembly_doc/en

C AM 2020 57

Ch 7

C AM 2020 58

• da pozove Komisiju da formuliše predlog za nezavisnu i adekvatnu

regulativu lekovitih proizvoda koji se koriste u „tradicionalnoj“

medicini u skladu sa saopštenjem Komisije 2008.88

• da pozove Komisiju da predloži tražene nacrte direktiva kojima bi se

osigurala sloboda osnivanja i sloboda pružanja usluga za CAM terapeuta.

• da pozove Komisiju da osigura da menadžement programa Komisije kao

što su Zdravlje za rast, Horizon 2020, Evropsko inovativno partnerstvo

za zdravlje i aktivno starenje i drugi relevatni programi – pruža jednake

mogućnosti za učestvovanje CAM projekata.

EUROCAM POZIVA ČLANICE EVROPSKOG PARLAMENTA

• da učestvuju u inicijativi njihovih kolega MEP o interesnoj grupi

parlamenta za CAM.

88 – Saopštenje komisije 2008. Op.Cit.

VIII

Reference

C AM 2020

Ch 8

C AM 2020 60

1 KRATAK OPIS POJEDINAČNIH CAM MODELA

1 .1 AKUPUNK TURA

Akupunktura je verovatno najpoznatiji aspekt tradicionalne kineske

medicine (TCM) na zapadu. Njen cilj je da utiče na telesne funkcije i

stimuliše i povrati sopstveni regulatorni sistem tela, korišćenjem

specifičnih (akupunkturnih) tačaka na površini tela. Pored upotrebe igala,

aplikacija pritiska (akupresura) i toplote takođe se tradicionalno koriste.

Dijagnoza i tretman se sprovode u skladu sa prisutnim individualnim

obrascem disharmonije i bazirani su na tradicinalnom konceptu, vekovnom

kliničkom iskustvu i istraživanju na savremenoj naučnoj osnovi.

Akupunktura može da tretira širok spektar tegoba, i organskog i

funkcionalnog porekla. Ona je takođe poznata po primeni u menadžmentu

bola, a savremena istraživanja su potvrdila njenu efikasnost u tretmanu

bola u donjem delu leđa, depresije, tretmanu migrene i mnogim drugim

uobičajenim stanjima.89,90,91 Akupunktura se može kombinovati sa ostalim

terapeutskim TCM tehnikama kao što su primena toplote, fontanele, gua sha

(terapija trljanjem), biljke, ishrana, tuina (masaža i manuelna terapija) i či gong

(vežbe disanja i koncetracije). Akupunktura je često integrisana u različite

terapeutske aspekte klasične medicine.

1.2 AJURVEDA

Ajurveda (‘nauka života’) je sistem tradicionalne medicine koji potiče iz

Indije i koristi metode za postizanje fizičkog, mentalnog i duhovnog zdravlja i

dobrobiti. Ajurveda naglašava prevenciju i holistički pristup terapiji, a

praktikuje se kao forma CAM u zapadnom svetu, gde su neke od njenih

metoda, kao što su primena biljaka, masaže i joge primenjuju samostalno kao

oblik CAM tretmana.

89 http://www.nice.org.uk/guidance/CG88

.

90 Hopton A et al (2014). Akupunktura,

savetvanje ili uobičajena briga kod

depresije i jake bolove: sekundarna

analiza nasumično kontrolisane studije.

BMJ Open, 4(5):e004964

91 www.webmd.com/migraines-

headaches/

news/20120112/acupuncture-may-be-

effecti- ve-for-migraines.

1.3 ANTROPOZOFSKA MEDICINA

Atropozofska medicina je holistički i salutogeni pristup medicini koji se

fokusira na osnaživanju pacijentovog organizma i individualnosti. Centralne

teme su samoopredeljenje, autonomija i dostojanstvo. Terapije imaju za cilj da

ojačaju sposobnost pacijenta da se isceli i podrazumevaju atropozofske

preparate kao i različite vrste art terapija kao što su slikanje, vajarstvo, muzika,

pevanje, terapija govorom, fizioterapija i masaža, psihoterapija, lekovita

edukacija i socijalna terapija i terapija harmoničnog kretanja u kojoj određeni

pokreti tela imaju terapeutsku svrhu.

Ch 8

C AM 2020 61

1.4 KIROPRAKTIKA

Kiropraktika je profesija zdravstvene zaštite koja se fokusira na poremećaje

mišićno-skeletnog sistema i nervnog sistema i uticaje ovih poremećaja na

opšte zdravlje. Kiropraktika se najčešće koristi za tretman neuro-mišićno-

skeletnih tegoba, uključujući, ali ne ograničeno samo na, bol u leđima, bol u

vratu, bol u zglobovima ruku i nogu i glavobolje.

Kiropraktičari lekari ili kiropraktičari terapeuti praktikuju prisutup šakama koji

uključuje pregled pacijenta, dijagnozu i tretman. Oni imaju niz dijagnostičkih

veština, a trenirani su i da preporuče terapeutske i rehabilitacione vežbe kao i

savete vezane za ishranu i stil života.

1.5. BILJNA MEDICINA

Biljna medicina – takođe poznata kao fitomedicina ili fitoterapija – upućuje

na upotrebu semena biljaka, bobica, korena, lišća, kore ili cveta u lekovite

svrhe. Cela biljka sadrži mnoge hemijske sastojke koji rade sinergično u

tretiranju bolesti i podržavaju sopstvene isceljujuće mehanizme tela (npr.

imunitet). Biljna medicina potiče od pre više stotina godina, a njeno iskustvo u

upotrebi biljnih preparata danas je podržano naučnim studijama

(farmakognozija) o biljnim preparatima i njihovim hemijskim sastojcima.

Biljna medicina postaje sve više zastupljena kako napredak u analizi i kontroli

kvaliteta zajedno sa prednostima u kliničkim istraživanjima pokazuju vrednost

biljne medicine u tretmanu i prevenciji bolesti. Pored biljne medicine same po

sebi praktičari biljne medicine će rutinski ponuditi savet o odgovarajućim

promena u stilu života, ishrani i usvajanju tehnika i vežbi za oslobađanje od

stresa.

1.6. HOMEOPATIJA

Homeopatija je celokupan medicinski sistem koji potiče iz Nemačke.

Osnovna ideja homeopatije je princip sličnosti koji kaže da supstance koje su

sposobne da izazovu poremećaj kod zdrave osobe mogu da se koriste kao

lekovito sredstvo za tretman sličnih tegoba koje se javljaju kod bolesne osobe.

Homeopatska sredstva imaju za cilj da usmere i stimulišu samoregulatorne

mehanizme tela. Homeopatija je visoko individualnizovana, jer uzima u obzir

simptome i znake bolesti, fizičku konstituciju pacijenta, ličnost, temperament i

genetsku predispoziciju. Pored homeopatske terapije, saveti o promeni stila

života, ishrani, bolestima zavisnosti, tehnikama oslobađanja od stresa su takođe

deo paketa.

Ch 8

C AM

2020

62

1.7 K INEZIOLOGIJA

Kineziologija je jedinstveni specifični pristup klijenta, zdravlja i dobrobiti.

Primenjuje se „test mišićnog odgovora“ kako bi se dobila povratna informacija

od tela, na podsvesnom refleksivnom nivou. Kao odgovor na blagi pritisak,

zgrčen mišić se posmatra kao pozitivan odgovor na „dolazeći stres“ kao što je

tvrdnja, sećanja, hrana ili edukaciona aktivnost. Slab ili nezgrčen mišić

ukazuje na negativan odgovor, nedostatak lakoće. Primenjenu kineziologiju je

prvi put razvio kao terapiju 1960-ih godina dr. Džordž Gudhart, a podržan je

istraživanjima oko 18 drugih kiropraktičara. Jedan od njih, dr Džon Ti ponudio

je pravac kineziologije Dodir za zdravlje, kao granu primenjene kineziologije.

Odatle se kineziologija razvila kao samostalna terapija.

Tokom kineziološke sesije simultano se tretiraju mentalni, hemijski, fizički,

energetski i aspekti okoline samog problema. Kineziologija nudi izbor tehnika

i preparata iz kiropraktike, tradicionalne kineske medicine i drugih izvora kako

bi se podržalo isceljenje.

1.8 NATUROPATSKA ILI TRADICIONALNA EVROPSKA MEDICINA

(TEM&N)

Ima korene u Hipokratovom, mediteranskom i srednjoevropskom sistemu

isceljivanja. Trenutno predstavlja pragmatičnu mešavinu tradicionalnih,

naučnih i empirijskih metoda u prevenciji i tretmanu bolesti i održavanju

zdravlja.

Principi i metode TEM&N se uče tako da se mogu usvojiti i praktikovati

od strane onih koji teže boljem zdravlju ili održavanju zdravlja. Principi

uključuju:

• Razumevanje ljudskog bića kao integralnog dela prirode koji teži ka

postizanju optimalnog zdravlja, harmonije tela, uma i duha u svojoj okolini.

• Razumevanje i uključivanje nasleđenih homeostatskih i regulatornih

principa telesnih – bioloških, biohemijskih i eletromagnetnih funkcija.

• Razumevanje centralne važnosti uzajamnog dejstva elemenata

temperamenta i konstitucije, tako da je tretman prilagođen individualnim

potrebama.

• Postavljanje individualne dijagnoze bazirane na jedinstvenoj analizi

svakog pojedinačnog slučaja.

• Naglašavanje neophodnih mera za postizanje celokupnog zdravlja i

prevenciju bolesti. To podrazumeva odgovarajući individualni način

ishrane i savete o stilu života za svakog ponaosob.

TEM&N j e zasebna grana profesije zdravstvene zaštite koja naglašava

važnost prevencije kao i tretman upotrebom različitih terapeutskih metoda i

prirodnih supstanci koje osnažuju nasleđene samoisceljujuće, eliminativne

i konstruktivne procese pojedinca u postizanju optimalnog zdravlja.

TEM&N profesionalci posmatraju ljudsko biće i druga živa bića kao vitalno,

indidvidualno jedinstvo tela, duše i duha.

Ch 8

C AM

2020

63

Trenutno se praktikuju metode: fontanele, masaža, tretman pijavicama,

ispuštanje krvi, spagirična terapija, apiterapija, balneoterapija, hidroterapija,

relaksacione vežbe, terapija pokretom, refleksologija, neuralna terapija, saveti

o ishrani, terapija vitaminima i mineralima, post, biljna/fitoterapija, primena

esencijalnih ulja, psihološko savetovanje, upravljanje stresom, korigovanje

stila života i druge.

1 .9 OSTEOP ATIJA

Osteopatija je sistem medicine koji naglašava teoriju da teo može samo da

se izleči ako postoji normalna zdrava strukturna veza, uslovi okoline i ishrana.

Tretman koristi telesnu mehaniku i manipulativne metode u dijagnozi i terapiji.

To je kontaktna disciplina koja stavlja pacijenta u centar, naglašava

međusobnu vezu strukture i funkcije tela, upravlja telesnom urođenom

sposobnošću za samoiscljenje i podržava pristup cele osobe svim aspektima

zdravlja i zdravom razvoju, prvenstveno kroz manuelni tretman.

U praksi oseteopatije koriste se trenutna medicinska i naučna saznanja kako bi se

primenili principi osteopatije na brigu o pacijentu. Naučna verodostojnost i

rezultati bazirani na dokazima imaju velik prioritet u tretmanu pacijenta i

menadžmentu slučaja. Osteopatija pruža širok spektar pristupa održavanju zdravlja

i manadžmentu bolesti. Ona obuhvata koncept jedinstva, indivudualne

strukture (anatomije) i funkcije (fiziologije); kao takva osteopatija je okrenuta

više pacijentu, nego bolesti u sistemu zdravstvene zaštite.

Esencijalna komponenta osteopatije je njena velika pažnja na telesnu mehaniku

i njene manuelne metode u dijagnozi i terapiji. Osteopatija je razvijena kao

način da se upravlja normalnim, samoregulišućim/samosiceljujućim

mehanizmima tela usmeravanjem na područja napetih tkiva, stresa ili

disfuncije koja mogu da ometaju normalne neuralne, vaskularne i

biohemijske mehanizme.

Ch 8

C AM

2020

64

1.10 REFLEKSOLOGIJA

Refleksologija je studija i praksa tretiranja tačaka i područja na stopalima

i šakama koji su poveza sa odgovarajućim delovima tela. Korišćenjem

preciznih tehnika šakama i prstima refleksologija može da poboljša cirkulaciju,

podstakne relaksaciju i omogući homeostazu. Ovo ohrabruje sopstveni

isceljujući sistem osobe da se aktivira kako bi se održala dobrobit.

Refleksologija se praktikuje više od 4000 godina, njena praksa datira još od

drevnog Egipta, Indije i Kine. Na zapad ju je doneo hirurg dr Vilijem

Ficdžerald koji je objavio članak 1917. godine o Zonskoj terapiji ili

Oslobađanje od bola kod kuće. 1930-ih godina fizioterapeut Junis Ingam dalje

razvija njegovu teoriju koja postaje poznata kao refleksologija.

Refleksologija je holistički tretman usmeren ka individui koji mogu

koristiti svi bilo koje starosne dobi, od novorođene bebe do starih osoba,

iako postoje periodi kada ona baš i nije pogodan tretman. Refleksologija se

često koristi uz alopatske tretmane kako bi se pojačali zdravlje i dobrobit.

Profesionalni refleksolozi ne tvrde da leče, dijagnostikuju ili propisuju.

1.11 Š IJACU

Šijacu je autonomni prirodni sistem zdravstvene zaštite koji potiče iz

Japana, a na koji je uticala tradicinalna kineska medicina i u poslednje

vreme saznanja sa zapada. Svoje teorijske i praktične korene vuče iz

drevne tradije istočnoazijskih filozofija i isceljenja i holističkog

razumevanja života i zdravlja. Njen cilj je da stimuliše i podrži procese

prirodng samoisceljenja, dobrobiti i ličnog razvoja, da održi zdravlje kroz

balansiranje energetskog sistema osobe. U ovoj metodi se koristi aplikacija

pritiska ili energetskog dodira na specifična mesta, kanale (meridijane) ili

područja tela kako bi se izbalansirala cirkulacija telesne energije (ki u

Japanu ili či u Kini).

Tretman podrazumeva kratak ili produžen pritisak palcem, šakom, laktom,

kolenom i stopalom na meridijane i cubo (tačke pritiska) i na ostale fizičke

strukture. Tretman može da podrazumeva i rotaciju i istezanje udova, zglobova

i meridijana. Šijacu se obično obavlja na mekoj prostirci na podu.

Šijacu pojačava samosvest i senzitivnost i oslobađa tenziju. Ona takođe

podržava i hrani životnu silu osobe. Kada je primenjuje praktičar

odgovarajućeg treninga, šijacu poboljšava opštu dobrobit i može se koristiti

kao preventivni metod zdravstvene zaštite. Ona takođe može pomoći ljudima

u krizi, teškim životnim fazama i procesu promena. Mogu se tretirati ljudi sa

širokim spektrom tegoba.

Ch 8

C AM

2020

65

1.12 TRADICIONALNA KINESKA MEDICINA (TCM)

Tradicionalna kineska medicina (TCM) potiče iz drevne Kine i postoji preko

nekoliko hiljada godina. Obuhvata mnoge različite prakse uključujući

akupunkturu, paljenje biljaka iznad kože kako bi se aplikovala toplota na

akupunkturne tačke, kinesku biljnu medicinu, tujinu (kineska terapeutska

masaža), gua ša (terapija trljanjem), dijetetsku terapiju, taj či i či gong (prakse

koje kombinuju specifične pokrete ili položaje, koordinisano disanje i mentalni

fokus). Tradicionalna kineska medicina datira od pre više od dve i po hiljade

godina. Tradicionalni sistem medicine takođe postoji i u drugim zemljama

istočne i zapadne Azije uključujući i Japan (gde se tradicionalna biljna

medicina naziva kampo) i Koreju. Neki od ovih sistema su pod uticaj TCM i

slični su joj, ali svaki ima i svoje posebne karakteristike.

1.13 TRADICIONALNA TIBETANSKA MEDICINA

Traditionalna tibetanska medicina, Sova Rigpa (nauka isceljenja) je sistem

tradicionalne medicine koji potiče sa Tibeta (nekih delova Indije, Nepala,

Butana, Monglije, Himalajske regije, Sibira itd). To je kompletan tradicionalni

medicinski sistem sa fiziologijom, patogenezom, opštom i specijalnom

patologijom, dijagnozom i tretmanom. Baziran je na troslojnoj humoralnoj

teoriji, konceptu um-telo i budističkoj psihologiji. Tibetanska medicina je

holistička medicina koja ima za cilj balans tri aspekta života: telo, energija i

um, uz pomoć unutrašnjih i spoljašnjih terapija kao i uvođenjem vežbi za

poboljšanje zdravlja koje se samostalno primenjuju. Ona podrazumeva

kompleksan pristup dijagnozi i primenjuje modifikacije životnog stila i ishrane,

preparate koji su sačinjeni od prirodnih materijala (npr. biljaka i minerala) i

fizikalne terapije (npr. tibetanska aplikacija toplote i tibetanska terapeutska

masaža itd) u tretmanu bolesti.

1 .14 JOGA

Joga je sistemska praksa fizičkih vežbi, kontrole disanja, relaksacije, kontrole

ishrane, pozitivnog razmišljanja i meditacije koja ima za cilj razvijanje

harmonije tela, uma i okoline. Ova praksa obuhvata blagu fizičku aktivnost,

položaje (koje se nazivaju asane), tehnike disanja (pranajama), relaksaciju i

meditaciju.

Joga je drevni sistem fizičkih i mentalnih praksi koji potiče iz civilizacije doline

Inda u južnoj Aziji. Osnovna svrha joge je da postakne harmoniju tela, uma i

okoline. Poreklo reči joga je od sanskritske reči yog što znači „jedinstvo“. Joga je

jedinstvo organskih sistema u telu sa svešću u umu.

Joga je jefitin pristup dobrobiti uz samopomoć. Redovno praktikovanje joge može

da smanji nivoe stresa, poboljša fleksibilnost i snagu mišića, poboljša držanje,

poboljša svesnost fizičkog tela i sebe. Pošto nije neophodno da budete u vrhunskoj

fizičkoj kondiciji da bi ste praktikovali jogu, ona je idealna aktivnost za sedentarne

osobe i starije osobe, ali i za one koji su mnogo aktivniji.

.

Ch 8

C AM

2020

66

2 EUROPSKI CAM UMBRELLA ORGANIZACIJE

KOJE SARAĐUJU U EUROCAM-u

• anme - Association for Natural Medicine in Europe

- www.anme-ngo.eu

nvo koji predstavlja interese tradicionalne naturopatije i prirodne medicine

• ecch - European Central Council of Homeopaths

- www.homeopathy-ecch.org

evropsko udruženje koje objedinjuje nacionalna udruženja homeopatskih praktičara

• ech - European Committee for Homeopathy

- www.homeopathyeurope.org

evropsko udruženje koje objedinjuje nacionalna udruženja homeopata lekara

• ecpm - European Council of Doctors for Plurality in Medicine

- www.ecpm-europe.ch

evropsko udruženje koje objedinjuje nacionalna udruženja naturopata lekara

• efcam - European Federation of Complementary and Alternative Medicine

- www.efcam.eu

evropska federacija koja objedinjuje evropska udruženja šijacu i refleksologa praktičara

kao i neka nacionalna udruženja CAM praktičara

• efhpa - European Federation of Homeopathic Patients’ Organisations

- www.efhpa.eu

evropsko udruženje koje objedinjuje nacionalna udruženja organizacija

pacijenata korisnika homeopatije

• efpam - European Federation of Patients’ Associations for

Anthroposophic Medicine

- www.efpam.eu

evropska federacija koja objedinjuje nacionalna udruženja pacijenata za antropozofsku

medicinu

• ehtpa - European Herbal & Traditional Medicine Practitioners Association

- www.ehtpa.eu

evropsko udruženje koje objedinjuje nacionalna udruženja praktičara

biljne i tradicionalne medicine

• etcma - European Traditional Chinese Medical Association

- www.etcma.org

evropsko udruženje koje objedinjuje nacionalna udruženja TCM praktičara

• euaa - European Ayurveda Association -

www.euroayurveda.com

evropska umbrella organizacija evropskih ajurvedskih organizacija

Ch 8

C AM

2020

67

• eurama - European Ayurveda Medical Association

www.ayurveda-association.eu

evropsko udruženje koje objedinjuje ajurvedske lekare

• icmart - International Council of Medical Acupuncture and

Related Techniques -

www.icmart.org

globalna organizacija koja objedinjuje nacionalna udruženja lekara akupunkturista

• ivaa - International Federation of Anthroposophic Medical Associations

www.ivaa.info

globalna organizacija koja objedinjuje nacionalna udruženja lekara antropozofa

3 RELEVANTNE EU ORGANIZACIJE ZDRAVSTVENE POLITIKE

HMA – Nadzorna agencija

Nadzorni odbor agencija za lekove je mreža nadzornih odbora nacionalnih

kompetetnih vlasti čije organizacije su odgovorne za regulativu lekovitih

proizvoda za ljudsku i veterinarsku upotrebu u evropskom ekonomskom

području. Ovaj nadzorni odbor je u kooperaciji sa Evropskom agencijom za

lekove i Evropskom komisijom u radu evropske mreže za regulativu lekova.

Nacionalne kompetentne vlasti predstavljene u HMA su odgovorne za

registraciju i tržišnu autorizaciju lekovitih proizvoda uključujući homeopatske ,

biljne i antropozofske lekovite proizvode u EU, Norveškoj, Islandu i

Lihtenštajnu.

Pogledati: www.hma.eu/index.html.

HMPWG – Radna grupa za homeopatske lekovite proizvode

Ekspertska grupa Nadzorne agencije bavi se regulatornim pitanjima

homeopatskih i antropozofskih proizvoda. Na njihovom sajtu mogu se naći

nekoliko korisnih uputstava u okviru dokumenata.

Pogledati: www.hma.eu/79.html

Ch 8

C AM

2020

68

HMPC – Komitet za biljne lekovite proizvode

HMPC pri Evropskoj agenciji za lekove obezbeđuje državama članicama EU i

evropskim institucijama naučno mišljenje o pitanjima vezanim za proizvode

biljne medicine. Aktivnosti HMPC imaju za cilj da pomognu harmonizaciju

procedura i odredbi koje se tiču biljnih, lekovitih proizvoda u državama

članicama EU i dalju integraciju biljnih, lekovitih proizvoda u evropski

zakonski okvir.

Pogledati: www.ema.europa.eu/ema/index.jsp?curl=pages/about_us/general/general_content_000264.jsp

EDQM – Evropski direktorat za kvalitet lekova i zdravstvene zaštite

Deo administrativne strukture Saveta Evrope, ovaj departman obezbeđuje

poznate, uobičajene standarde koje koriste profesionalci zdravstvene zaštite

i ostali, a tiču se kvalteta lekova uključujući biljne i homeopatske preparate.

Monografije evropske farmakopeje i ostali tekstovi napravljeni su tako da

odgovaraju potrebama zakonodavnih vlasti, onih koji su uključeni u

kontrolu kvaliteta i proizvođačima početnog materijala i lekovitih

proizvoda; sadrži nekoliko monografija o biljnim i homeopatskim

preparatima.

Pogledati: www.edqm.eu/en/edqm-homepage-628.html

4 RELEVANTNE GLOBALNE ORGANIZACIJE

WHO - Svetska zdravstvena organizacija (SZO)

Strategija tradicionalne medicine WHO 2014-2023. ima za cilj da napravi

osnovu baziranu na znanju za nacionalne politike i pojačavanje sigurnosti

kvaliteta, sigurnost, adekvatnu upotrebu i efikasnost tradicionalne i

komplementarne medicine kroz zakon. Ona takođe ima za cilj da promoviše

univerzalno zdravlje integracijom usluga tradicionalne i komplementarne

medicine u zdravstvenu zaštitu i kućnu negu. WHO koristi termin „tradicionalna

medicina“ kada se odnosi na Afriku, Južnu Ameriku, jugo-istočnu Aziju i/ili

Zapadni Pacifik, a „CAM“ kada se odnosi na Evropu i/ili Severnu Ameriku (i

Australiju). Kada se odnosi na sve navedene regije WHO koristi zajednički

termin TM/CAM.

Pogledati: www.who.int/medicines/publications/traditional/trm_strategy14_23/en/

eurocam

c/o ivaa office

194 rue du trône

1050 brussels

belgium

email: info@cam-europe.eu

website: www.cam-europe.eu

eurocam

c/o ivaa office

194 rue du trône

1050 brussels

belgium

email: info@cam-europe.eu

website: www.cam-europe.eu