Sinodski Vesnik - catholic-zr.org.rs vesnik 04 small.pdf · pružnika sa Bogom, ali i međusobnu vezu supružnika i cele porodice. Često su župa i sam župnik glavni oslonac po-

Glasnik Sinode Zrenjaninske Biskupije 4. broj – Novembar 2018.

Sinodski VesnikSve što vredi znati o sinodi

PorodicaRadni dokumenat i druga povezana pitanja

Remek-deloPoticaj za razgovor o radnom dokumentu „Porodica”

Dobro, dobro, dobro nam je ovde!Programi u okviru sinode

Naša plodna banatska zemlja

Sinodski razgovori u župama o tematici: „Deca i mladi”

Obaveštenja iz života Sinode

Sinodska molitva

Važni termini

Sadržaj

S i n o d s k i U r e d23001 Zrenjanin, Trg Slobode br. 8. Pf.: 98.Telefon: +381 (023) 534-722 Fax: +381 (023) 528-625;e-mail: [email protected]

Egyházmegyei Zsinat2017–2020

Sinoda Biskupije

2

7

8

10

11121212

D uhovni pratilac sinodskog pro- cesa Danku Balázs, župnik u Baia- Mare-u (Satmarska Biskupija, Ru-

munija), održao je 17. oktobra duhovni dan za sveštenike Zrenjaninske biskupije. U procesu Prve sinode naše Bisku- pije, i mi sveštenici smo aktivni učesnici, a najbliži saradnici su nam župski sinodski animatori.

Ne bismo mogli sprovesti sinodski proces do kraja, da nemamo članove župskih zajednica. Cilj Sinode je da is- pitamo situaciju na celoj teritoriji Ba- nata, kao i da saslušamo mišljenje ver- nika o pojedinim temama. Naime, da dopustimo da svako izrazi svoje miš- ljenje, da budemo otvoreni i strpljivi

jedan prema drugom i dopustimo Duhu Svetom da deluje. Nama sveštenicima je potrebno stalno obrazovanje i duhovno jačanje za svakodnevnu službu i sinodske procese. Sveštenički duhovni dan je bila dobra prilika za to. Tema razmatranja je bila: Delovanje Božje milosti u životu Crkve. Znamo da je milost dar Božji. Na nama je, da li ćemo primetiti milost u svom životu i da li ćemo joj dopustiti delovanje u nama.

Želim, da u sinodskom procesu ose- timo delovanje Božje milosti i dopustimo joj da ispuni nas i ceo Banat!

Csipak Csaba,kancelar Biskupije i član Koordinacionog

Odbora Sinode Biskupije

Naš je zadatak da primetimo milost!


I. Opšti uvodPorodica je najdublji oblik odnosa među ljudima.

Ne grešimo, ako kažemo da je porodica osnovna ćelija ljudskog društva, koja je postojala pre države i svih drugih zajednica. Bog nije čoveka stvorio kao usamljeno biće, nego kao biće stvoreno za zajednicu. Samo u odnosu sa drugima, čovek može napredovati i ostvariti sebe i svoj poziv.

Novi članovi društva uglavnom se rađaju u porodici; tamo se osposobljavaju za život u zajednici (društvu). U porodici stiču vrline za zajednički ži- vot, tamo stiču iskustvo za odnos sa drugima, za poš- tovanje drugih i velikodušnu pomoć drugima; pover- ljivost, požrtvovanost i šta znači živeti u predanosti drugima. Porodica je škola za dela duhovnog i te- lesnog milosrđa, odakle kreće ljubav i praštanje prema drugim članovima društva. Tako porodica pos- taje mesto koje može preobraziti ljudske odnose u čitavom društvu.

1. Kako se uključuje naša porodica u društvene i župske tokove?

2. Da li kršćanske porodice uspevaju da primernim životom, savesnim radom u poslu, ljubavlju prema drugima obavljaju svoje poslanje u društvu?

3. Da li se kršćanske porodice međusobno potpomažu u župi? Koji su primeri koje imamo?

II. Porodica po planu StvoriteljaBog je već kod stvaranja odredio model porodice

kada, prema Svetom Pismu: „Na svoju sliku stvori Bog čoveka, na sliku Božju on ga stvori, muško i žensko stvori ih“ (Post 1,27), da bi po uzajamnoj ljubavi, zajedništvu i jednakosti bili odsjaj Presvetog Trojstva u svetu.

„Stoga će čovek ostaviti svoga oca i majku da prione uza svoju ženu, i bit će njih dvoje jedno telo“ (Post 2,24). Samo u ovakvoj vezi čovek, odnosno žena, mogu naći odgovarajućeg partnera, koji će im ispuniti život, želje i potrebe.

Prema Katekizmu Katoličke Crkve: „Muž i žena ženidbom sjedinjeni čine zajedno sa svojom decom

jednu porodicu. Ta ustanova prethodi svakom priznanju sa strane javne vlasti, ona se nameće sama po sebi. Treba je promatrati kao redoviti odnos prema kome vrednovati različite oblike srodstva“ (Katekizam Katoličke Crkve 2202). Pojam porodice danas je mnogo širi. Tu spadaju i roditelji bračnog para, rodbina, često i kumovi i krug prijatelja.

Kad se muškarac i žena sjedine u bračnu svezu, dobijaju Božju milost da, slobodno jedno drugome obećaju i žive isključivu i trajnu uzajamnu ljubav.

Brak je za katolika sakramenat, izvor milosti, ne samo u trenutku sklapanja, nego čitavo vreme trajanja braka. To znači da je porodica mesto delovanja milosti Božje. Isus je svaki valjano sklopljeni brak pro- glasio nerazrešivim: „Što Bog sjedini, čovek neka ne rastavlja“ (Mt 19, 4).

Brak je takva zajednica ljubavi, gde članovi imaju i svojih obaveza, gde se suočavaju sa poteškoćama. Od Krista dobijaju milost sakramenta braka, da bi umeli rešiti te poteškoće i probleme.

U porodici doživljena božanska i ljudska ljubav je ona snaga, što u svakodnevnom životu može pru- žiti pregršt snage, sigurnosti i podsticaja. Tu kršćani uče da je svaka kršćanska porodica pozvana biti „do- maća Crkva”, kako bi bila žarištem iz kojeg isijavaju evanđeoske kreposti i postala kvasac dobra u društvu (Papa Franja, 27. decembra 2015).

4. Po mom mišljenju, da li je institucija porodice danas zastarela?

5. Kakva je moja slika porodice?6. Šta znači da su supružnici ravnopravni?7. Šta je snaga kršćanske porodice?8. Šta pomaže kršćanskoj porodici da lakše reši

svoje svakodnevne probleme?

III. Zadatak porodice Po nauci Crkve „Brak i porodica usmereni su

dobru supružnika te rađanju i odgajanju dece” (Katekizam Katoličke Crkve 2201).

Jako je važno, da dobra supružnika (u radostima, sreći, porodici, u dobru i u zlu) uvek budu prisutna u porodici. Jer ovo daje osnovu za ostvarenje svakog drugog dobra, kao na primer, prihvatanje roditeljstva,

2

Radni dokumenat o Porodici

4. broj – Novembar 2018. Glasnik Sinode Zrenjaninske Biskupije

ili pak, ako je ono neostvarljivo, prihvatanje takvog stanja.

Služba životu je jedan od osnovnih zadataka porodice. Po knjizi Postanka, Bog je blagoslovio prvi par rečima: „Plodite se i množite i napunite zemlju, i sebi je podložite“ (Post 1,28).

Crkva naučava, da supružnici moraju biti otvoreni za prihvatanje života, da moraju zaobići one postupke „koji imaju za cilj, ili koji su sredstvo ko- jim se želi sprečiti začeće“. Nauka Crkve jasno stoji na stanovištu otvorenosti prema novom životu, preporučujući prirodne metode, koje se temelje na „prirodnom ciklusu začeća“ (Humanae Vitae 11), jer „ove metode poštuju telo supružnika, podstiču ih na međusobnu nežnost i pomažu odgoj za autentičnu slobodu” (Katekizam Katoličke Crkve 2370). U ovakvom odnosu se razvija usklađivanje spolnosti i uzajamne ljubavi.

U današnjem društvu su prihvaćena umetna kontracepcijska sredstva, često i sam abortus, ali duboko se ćuti o telesnim i duhovnim posledicama ovih postupaka i odluka.

Naša je uloga, da u porodici bez srama razgova- ramo sa decom šta o tome Crkva naučava. O tome bi trebalo da se govori i na župskom veronauku, naravno prilagođeno dobi dece, naglašavajući da su „deca Jahvin dar, a plod utrobe - Njegova je nagrada. Strelica u ruci ratnika, to su sinovi mladosti. Blago čoveku koji njima napuni tobolac, neće se postideti kad se preo bude s dušmanom na vratima“ (Psalam 127, 3-5).

9. Koliko poznajemo nauku Crkve na ovome polju?

10. Da li znamo u detetu prepoznati dar Božji?11. Koliko se usuđujemo govoriti u porodici,

u župskoj zajednici, o prirodnom planiranju porodice?

12. Da li znamo ohrabriti supružnike za prihvatanje novog života, i onda kad on nije unapred planiran, ili samo pasivno prihvatamo njihovu odluku?

13. Da li pomažemo porodicama sa tri ili više deteta u našem okruženju?

14. Kako se odnosimo prema onima koji rađaju decu, a da nisu u sređenom braku?

15. Kako se odnosimo prema onima koji se odluče za abortus, a posle nose posledice toga?

Katolička Crkva naučava: „Stoga život, jednom začet, treba najbrižnije štititi i poštovati“ (Katekizam Katoličke Crkve 2271). To znači da čovekov život moramo poštovati od začeća do prirodne smrti. Drugi deo ove rečenice se odnosi na eutanaziju. Porodica, kao zajednica ljubavi, mora voditi računa i o svojim starim i nemoćnim članovima.

Napretkom medicinske nauke, došlo se do mogućnosti veštačke oplodnje tzv. “lombik beba“, ali ovo moramo razmotriti i sa moralnog stanovišta. Crkva stoji na moralnom stanovištu da je svet svaki mogući nastanak novog života. Nastanak novog života ne može biti predmet, niti puko sredstvo, koje slobodno možemo naručiti ili odbiti. Svako ljudsko biće je osoba, koja ima svoje dostojanstvo, nipošto nije vlasništvo roditelja.

16. Koje je moje mišljenje o eutanaziji?17. Vjerujem li da je ljudski život od prvog do

posljednjeg trenutka u ruci Božjoj?18. Ima li naša porodica mogućnost i želju,

da vodi brigu o starima i bolesnim članovima porodice?

19. Da li znam koji je etički problem veštačke oplodnje?

Odgoj dece u porodiciRođeno dete ima potrebu da se odgaja u porodici,

štaviše ono ima na to pravo. Roditelji još imaju zadatak da dete i duhovno odgajaju po moralnim normama. Porodični odgoj, roditeljski odgoj, je toliko važan, da se njegov nedostatak teško može nadomestiti.

Roditelji su za svoje dete prvi vesnici evanđelja – prvi veroučitelji. Preporučljivo je da roditelji što pre krste svoju decu. Mišljenje, da će se dete krstiti kad odraste, kako će samo odlučiti šta želi biti, us- kraćuje detetu radost svojstvenu krštenima – da smo deca Božja i da po krštenju pripadamo Nebeskom Ocu. Ova radost se produbljuje kasnije u verskom odgoju deteta – u veronauci. Za dete je posebno važ- na spoznaja – da je i njegovim roditeljima jako bitan odnos s Bogom, bitno pohađanje Svete Mise, slavljenje svetih blagdana. Ovo su važni trenuci u životu deteta, koji u njegovom psihičkom razvoju izgrađuju poverenje, vernost, pripadnost, i produbljuju vrednost predavanja božanskoj providnosti. Nemojmo uskratiti našoj deci ovakav lepi razvoj.

3Nastavak teksta na 4. stranici

4

U ovome je velika odgovornost i dede i bake, jer su često oni prvi koji detetu govore o Bogu.

Verski odgoj neka se događa oko porodičnog stola, kroz svakodnevne razgovore jezikom ljubavi.

20. Ko u porodici verski odgaja decu?21. Koliko vremena provodimo sa decom,

imamo li vremena za razgovor sa decom?22. Da li se molimo zajedno u porodici?

Ako se molimo, kada?23. Da li redovno idemo sa decom na Svetu Misu?24. Da li naša deca redovno pohađaju školski

i župski veronauk?25. Šta je moje mišljenje: da li decu treba krstiti

što pre, ili kada odrastu?

IV. Porodica u CrkviBog želi da sa ljudima bude u vezi i u samoj po-

rodici.U našoj biskupiji postoje duhovne zajednice

sastavljene od porodica koje se uzajamno pomažu, a pomoć pružaju i drugima. To su: Bračni Vikend, pokret Fokolarina, udruženje porodica sa više dece, savez Kolping porodica...

Jako je bitno da autentični kršćanski bračni život posvedoče mladencima i mladima oni bračni parovi koji to i žive. Bitno je da ti bračni parovi u razgovorima sa mladima govore o seksualnosti, prirodnom planiranju porodice i o prihvatanju novog života, odnosno dece.

26. Da li se dogodilo da su naša deca nâs poučavala o pitanjima vere?

27. U čemu pomažu našoj porodici, našem braku, navedeni duhovni pokreti?

28. Kako se u našoj župi uključuju, odnosno mogu uključiti primerni bračni parovi u podučavanje mladenaca i u rad sa mladima?

Porodica ima važan zadatak i onda kada više generacija žive zajedno. U takvim prilikama se može jako korisno doživeti među-generacijska solidarnost: pružiti pomoć starom, nemoćnom članu porodice, rođaku, poznaniku i prijatelju. O tome je govorio i papa Franja na IX Svetskom Kongresu porodica u Dablinu avgusta 2018. godine: „Živite solidarno sa onima, koji su u nevolji i koji su na periferiji društva.

Ako to činite zajedno sa svojom decom, onda se njihova srca ispunjavaju ljubavlju prema drugima. Dete nasleđuje primer roditelja; ako vi podelite svoja dobra sa drugima, onda deca od vas uče kako treba kršćanski živeti.“

29. Imamo li iskustva iz porodica u kojima živi više generacija?

30. Da li uspevamo rešiti među-generacijske probleme u porodicama?

31. Da li pomažemo članovima porodice, rođacima i poznanicima koji su bolesni ili žive u nekakvim potrebama?

Dušebrižnička skrb u porodici jača vezu su- pružnika sa Bogom, ali i međusobnu vezu supružnika i cele porodice.

Često su župa i sam župnik glavni oslonac porodicama koje žive svoju veru. Zato, ako župa može, neka osigura mogućnost za razne porodične duhovne programe.

Zadatak je Crkve da vodi brigu o porodicama u krizi, da im pomaže i da ih prati. Božji je plan, da jedinstvo muškarca i žene, koji su u bračnoj ljubavi sjedinjeni, traje uvek, jer je ljubav koju uzajamno osećaju muž i žena toliko duboka, da ima večnu dimenziju. Kod svakog sklapanja ženidbe postoji božanska odluka: „večno želim“ da tako bude. Iako je čovek stvoren na sliku Božju i u njemu živi želja za savršenom i večnom ljubavlju, ipak čovekova sklonost prema grehu može prouzrokovati puno patnji i naneti velike rane. One rane, koje supružnici nanesu jedno drugom u braku, često razdvoje supružnike. Treba znati, ako se neki od supružnika razdvoji od dugog, a pritom ne živi sa drugom osobom u zajednici ili u civilnom braku, on može pristupati sakramentima. Može isto tako da se dogodi, da sklopljena ženidba od samog početka nije valjana. U tim slučajevima, nakon rastanka, treba se obratiti župniku, da bi to nadležni crkveni sud ispitao. Proglašenje ništavnosti ženidbe u nadležnosti je Crkvenog Suda, nakon što ispita sve činjenice.

Crkva ne zaboravlja ni one, koji su se razveli i sklopili ponovo civilni brak. Molitva, verski odgoj dece, redovno prisustvovanje Svetoj Misi, može im dati snagu da svoj život srede. U posebnim prilikama, uz određene uslove, i oni mogu primiti sakramente. O ovom govori papinska pobudnica Amoris laetitia detaljno. (Amoris laetitia 293-297).


5

Sigurno je, da „Božja milost deluje i u njihovom životu, dajući im hrabrost da čine dobro, da se s ljubavlju brinu jedno za drugo i budu u službi zajed-nice, u kojoj žive i rade“ (Amoris laetitia 291).

32. Da li znam, da se u našoj župi organiziraju pouke za mladence?

33. Da li smatram da je potrebna dušebrižnička pomoć mlađim bračnim parovima, posećivanje istih i njihovo uključivanje u zajednicu?

34. Kako možemo to rešiti, kako možemo pomoći župniku?

35. Ako u našoj župi postoji neka grupa duhovnosti za porodice, da li im obezbeđujemo uslove (prostoriju) za njihove susrete i slavlja?

36. Da li u župi neko vodi brigu o porodicama u krizi? I kako?

37. Da li poznajemo osobe koje bi u tome mogle pomoći?

38. Da li znamo koje su zapreke sakramentalnom braku, koje su činjenice koje dovode u pitanje valjanost braka?

39. Da li naša župska zajednica prihvata rastavljene supružnike i one koji su stupili u novi brak, ili se oni osećaju napuštenima od župske zajednice?

40. Šta možemo učiniti da se i osobe, koje žive u crkveno nesređenim bračnim okolnostima, osećaju u crkvenoj zajednici „kao kod kuće”, jer niko nije savršen, niti smo to mi sami, pa ipak smatramo da imamo „ugled“ i mesto u zajednici?

V. Pozicija porodice u našoj Biskupiji

U našoj Biskupiji mnogi žive sretan porodični i bračni život. Ali je vidljivo i to, da ima i onih koji žive u većoj ili manjoj krizi braka i porodice.

Jedino je ljubav ta koja pokreće brak. Ovo uk- ljučuje uzajamnu odgovornost u službi života. To su bitni aspekti smisla života. Međutim, često su uzajamni odnosi, posebno supružnika, poremećeni i ranjeni. Razlozi su različiti.

Jedan od razloga može biti problem prihvatanja deteta – dece. Ima, kada radi neke lične perspektive,

karijerizma, komoditeta supružnici ne žele decu, jer ih smatraju teretom.

Kod drugih, teška ekonomska situacija prisiljava jednog ili oba supružnika da u inostranstvu nađu posao. To dovodi do toga da duže periode žive daleko od porodice i od dece, nemajući vremena ni energije da žive pravi bračni život i da vode brigu o odgoju dece.

U našoj Biskupiji je najveći problem što se mladi bračni parovi iseljavaju.

41. Koje su vrline za koje možemo dati primer našoj deci u porodici?

42. Da li odvajamo dovoljno vremena za poboljšanje odnosa sa supružnikom?

43. Ako imamo problema u braku, da li znamo tražiti savet od župnika ili iskusnijeg bračnog para?

44. Da li naša porodica održava vezu sa daljnjom rodbinom?

45. Da li posećujemo usamljene i stare članove šire porodice, rodbine?

46. Kako gledamo na jednočlana domaćinstva, koja su morala doneti često teške odluke, čak i odluke o iseljenju u inostranstvo?

U našoj Biskupiji je stanovništvo u verskom po- gledu mešovito. Puno je mešovitih brakova, ali je uvek brak između katolika besprekoran.

Nastavak teksta na 6. stranici


6

Pojedini supružnici nakon izvesnog vremena se suočavaju sa nesretnom činjenicom, da nešto u njihovom braku ne štima: ili vernost, ili poverenje, ili nedostaje ljubav. Alkoholizam, opojne droge isto tako upropašćuju odnos među supružnicima. I u ovim slučajevima se treba boriti za očuvanje braka.

Porodično nasilje je isto česta pojava. U to spadaju: svakodnevna vređanja, ponižavanja od članova porodice, plansko ograđivanje od prijatelja, seksualna zlostavljanja, emocionalna uznemiravanja. Sve ovo pre ili kasnije dovodi do raspada porodice.

S ljubavlju treba krepiti sve one, koji iz bilo kojeg razloga ostaju sami, bilo zbog smrti supružnika ili zbog razvoda. S posebnom pažnjom treba brinuti o onoj deci, koja potiču iz rastavljenih porodica, ili ih odgajaju rastavljeni roditelji, i zato ne mogu da uživaju punu toplinu porodičnog doma, koji bi im omogućio harmonični razvoj.

Oni koji bez svoje krivice nemaju dece, potrebno je da osećaju bliskost Crkve. „Crkva ohrabruje nauč- no istraživanje koje ima za cilj da otkrije razloge ste- riliteta, kao i mogućnost rađanja dece, ali tako da ono odgovara i dostojanstvu roditelja, i dostojanstvu deteta“ (Dominum vitae II. 8).

47. U čemu mogu pomoći porodicama sa posebnim potrebama?

48. Kakvo je moje iskustvo sa onima koji žive u mešovitim brakovima?

49. Po mom uverenju, koji su najvažniji uzroci krize u porodici?

50. Koliko se mogu uključiti razvedeni supružnici u život župske zajednice?

51. Šta je moje mišljenje o usvajanju dece?

„Nepravilne“ situacijeMnogi ne smatraju potrebnim sklopiti crkveni

brak, pa sklapaju samo građanski brak. Crkva treba da se bavi i njima.

Usamljenost koja se javlja kod razvedenih, podstiče razvedene da traže partnera među sebi sličnima i ponovo sklope građanski brak. Među takvima je često harmoničan bračni odnos. Sa posebnom brigom treba da pristupamo takvim vernicima, kako se ne bi udaljili od Crkve i kako bi se osećali prihvaćenima u Crkvi.

Među mladima je sve veći broj i sve češća pojava da žive zajedno u tzv. „partnerstvu”. To „partnerstvo” nije isto što i bračno zajedništvo. Treba nastojati da oni koji žive u tzv. „partnerskom odnosu”, pronađu u svom odnosu i zajedničkom životu onu želju, klicu one mogućnosti, koja predstavlja milosno opredeljenje čoveka za čitav život, a koje se u potpunosti ostvaruje u sakramentalnom braku.

Jako je važno, da u sinodalnom procesu posve- timo puno brige pomoći porodicama, posebno porodicama sa posebnim potrebama. Potrebna je velika dušebrižnička skrb, da se u Crkvi niko ne oseća su- višnim i izolovanim, da se niko ne oseća osuđenim. Potrebno je posebno uzeti na um reči pape Franje: prednost ima Crkva koja sluša, uči i promatra, nad Crkvom koja sudi i samo naučava.

52. Zašto se neki ustručavaju od crkvene ženidbe?

53. Ako ima u našoj rodbini, krugu prijatelja, u župi onih koji žive samo u civilnom braku, šta možemo učiniti da sklope crkveni brak?

54. Da li ih možemo i želimo prihvatiti u župsku zajednicu?

55. Kako možemo ostvariti obnovu porodičnog života?

56. Od koga porodica može dobiti pomoć da bi živela prema Božjem planu?

57. U čemu mogu pomoći župniku u brizi za porodice sa posebnim potrebama?

58. Da li svojim molitvama potpomažemo porodice sa posebnim potrebama u župi, biskupiji?


7


Porodica je Božje remek- delo, ona nosi Njegove crte, tj. trojstveno odličje. U Sve- tom Pismu čitamo: „Na svoju sliku stvori Bog čoveka, na sliku Božju on ga stvori, muško i žensko stvori ih” (Pos 1, 27), dakle zajedno ih kao porodicu stvori.

U ovo Božje remek-delo Zli je hteo da ubrizga svoj otrov preko prvog greha pra- roditelja (interesantno, da kušnja nije došla kada je Adam još bio sam, nego kada je i Eva već bila uz njega, tj. kada su postali porodica). Greh je odmah u toj prvoj porodici prouzrokovao na- petost, međusobno udalja- vanje, što se iz Adamovog odgovora Bogu da nazreti: »Žena koju si stavio uza me – ona mi je dala sa stabla pa sam jeo« (tj. „nisam ja kriv, već ona”).

Od tada je sveti savez braka stalno izložen grehu, tj. ne-ljubavi. Izvana, porodica je izložena kušnji aktu- elnog „sveta”, iznutra pak našoj sklonosti grehu i na- šim slabostima. No, svakako treba znati i naglašavati ono što u molitvi nad mladencima kod venčanja molimo, a to je da Bog nije opoz- vao svoj blagoslov kojeg je dao porodici: „Bože, u Tebi se žena s mužem združuje, a njihova zajednica, u po- čecima uređena, obdaruje se tim blagoslovom, što ga jedinog ne izbrisa ni kazna istočnoga greha ni kazna potopa“.

Crkva je uvek svesna toga da ove dve stvarnosti pra- te porodicu: sa jedne strane Božji blagoslov kojega On nikada nije povukao natrag,

a sa druge strane kušnje koje dolaze od Zloga, od sveta, od naše naravi koja je sklona grehu. Mi znamo Ko i šta je jače, ali nažalost i u porodici se desi da se po- pusti kušnjama „oca laži” (Iv 8,44), đavlu i ostalim negativnim silama u nama,

i u tim trenucima ne činimo ono što je Bog predvideo kada je stvorio porodicu, a pos- ledica toga je da se tada, na žalost, javlja široka lepeza poteškoća...

Kada smo u našoj župi imali zajedničke razgovore o drugom dokumentu Sino- de „Deca i omladina”, često puta smo čuli sledeća zapa- žanja: „To se u porodici uči”..., „To je porodica dužna predati mladima”..., „Čovek to nosi sa sobom iz svoje porodice...” Da, porodica je najvažnija životna sredina u životu čoveka. Ako tamo dobro funkcionišu stvari, tada postoje i odgovori na mnoga životna pitanja, čo- vek ima temelj, sigurnost,

ima odakle da crpi snagu, doživljava pravo zajedništvo. Ako pak u porodici stvari ne funkcionišu dobro, tada svega ovoga nema, a nema još i mnogih drugih stvari...

Svakako ne želim upasti u neke pesimističke vode, naprotiv, želim poticati, oh-

rabriti: tamo gde u nekim porodicama stvari funkcio- nišu dobro, neka se učini sve da i nadalje stvari funk- cionišu slično, a tamo gde

trenutno stvari stoje loše, treba učiniti sve da porodica ponovno zadobije crte „remek-dela” što je Stvoritelj u nju udahnuo. A to se postiže življenjem Evanđelja kojeg

je Isus naveštao; Crkva nas potiče i pomaže u tome...

Činjenica je da porodič- ni život i danas ima mnogo poteškoća: veštački izazvana kriza same institucije braka zbog ultra-liberanih stavova nekih životnih sredina, ve- liki broj razvoda, teški polo- žaj dece u mnogim krajevi- ma, nezavidno stanje samo- hranih roditelja, itd. Crkva u svom srcu nosi i te poteško- će, zna da je i na tom područ- ju preko potrebna pomoć, i sa odgovarajućim sredstvi- ma, u svetlu Evanđelja, traži izlaze iz ovih situacija.

Na kraju treba reći, da ovaj dokumenat do neke mere dodiruje horizonte hamletskog pitanja: „biti ili ne biti”. Jer Bog je stvorio čoveka kao porodicu, kao zajedništvo. Tu, unutar porodice dešavaju se sve one stari koje najdublje utiču na naš život, koje ga formiraju. Poš- tujmo zato porodicu, bdij- mo nad njom, učinimo da bude bolja i lepša – to Bož- je remek-delo – i zato proči- tajmo Sinodski dokumenat o porodici, dokumenat, prisustvujmo zajednič- kim razgovorima, da bi naš porodični život dobio nov

kvalitet i elan, a na teška pitanja današnjih porodica tra- žimo zato zajedno potrebne odgovore...

Mons. Đuriš LasloPastoralni vikar

Remek-delo


U znaku motoa naše Biskupijske Sinode, od 25. do 28. juna 2018 održano je kampovanje za decu koja pohađaju versku nastavu. Deca i mladi mogli su kampovati na dve lokacije, u Sajanu i u Šušari.

Dobro, dobro, dobro nam je ovde!

Domaćin kampa bila je Župa Svetog Stjepana kralja ugarskoga. Na kampovanje se pri-javilo 100 dece, koja su bila smeštena u župskom domu, u šatorima razapetim u dvorištu župskog doma i u kući mesne organizacije Kolping.

Za ova četiri dana deca su imala priliku učestvovati u više programa. Bio je zanimljiv kviz usmeren na upoznavanje sela. Bilo je prilika i za streljaštvo, krea-tivnu radionicu, posetu etno kući, posetu vatroga-snom domu, a da ne govorimo i o zajedničkim igrama i pevanju i, naravno, fudbalskim utakmicama.

Učesnici kampa bili su podeljeni u 10 grupa, a svaka je nosila ime nekog svetca (npr. Sveti Pavle, Sveta Terezija, Don Bosco itd). Ove grupe organizovale su pod vođstvom koordinatora lepe i kreativne izvedbe oko večernje logorske vatre.

Kratak izveštaj završio bih uzvikom kampa: Dobro, dobro, dobro nam je ovde! Jenován Flórián

U Sajanu

8


Mesto kampovanja za decu iz Južnog Banata bila je Šušara. Na kampovanju su prisustvovali: 32 deteta i organizatori. Za ova tri dana deca su imala priliku da učestvuju u kreativnim radionicama, kao i vreme za sport, šetnju u šumi i ostalo. Imali su priliku isto tako da posete mali muzej telefona kod Ereš Lasla. Uveče su gledali filmove koji su hranili dušu. Svetkovina Svetog Ladislava, dan proštenja crkve u Šušari, poklopila se sa terminom kampovanja. Dr Ladislav Nemet je služio svečanu svetu misu, na kojoj je nekoliko učesnika kampa pevalo pod vođstvom kantora Kasaš Karolja. Za vreme kampovanja rodila su se nova prijateljstva. Deca su se vratila kućama bogatija u veri. Tóth Angéla

U Šušari

9


Szvetkovinu Svetog Ger- harda, zaštitnika naše Biskupije slavili smo tri

dana. Članovi crkvenih odbora koji ne govore mađarski sastali su se 21. septembra u Beloj Crkvi. Odbornici koji

govore mađarski sastali su se u katedrali 22. septembra, a 24. septembra bilo je otva- ranje školske godine u internatima. Sve tri svečane svete mise prikazao je Msgr. Dr. Ladislav Nemet, zrenja- ninski biskup, a propoved je održao Msgr. Gyuris László, biskupski vikar, katedralni župnik. Nadpastir, koji deset godina služi vernom pu- ku Banata, zahvalio je Bogu kao i svim bivšim i sadašnjim članovima crkvenih odbora za požrtvovani rad i naglasio, da bez njih ne bi bilo ovak- vih rezultata. U ovom perio- du od deset godina bilo je mnogo dešavanja na pasto- ralnom planu. Ova dešava-

nja sačinjavaju “duhovni” život Biskupije. Njihovu de- lotvornost i ne možemo re- čima opisati. Nadpastir je stoga pokušao prikazati ono što je očima vidljivo. Nabro- jao je sve one radove, reno-

viranja, izgradnje, koji su od- rađeni na hramovima, crk- venim zgradama i u insti- tucijama, a koji su koštali više od 5000 eura.

Pastoralni vikar je u pro- povedi pozvao svakoga da se uključi u proces Sinode, postavivši pred svakoga primer Svetog Gerharda. “On je bio prvi sejač semena evan- đelja na širokom prostoru Banata, koji je u njegovo vreme dosezao sve do Kar- pata, obuhvatajući i naš da- našnji Banat. Njegovi nas- lednici, kao i mnogi drugi, sejali su ovde seme evan- đelja.... I sada sejemo: gospo-

din biskup, moja braća sveš- tenici, veroučitelji, ali sa is- tom vrednošću i savesni roditelji i mnogi drugi”.

“Nada obilne žetve pod- stiče seljaka na setvu. I svi mi, koji propovedamo, koji širimo reč Božiju, sejemo u ovoj nadi: da kršteni ljudi urode obilnim plodom, kako čitamo Isusove reči u prispodobi o trsu i lozama”.

“Gospodin biskup je za- to započeo Sinodu, da u veri urodimo obilnim plodom. Tajna obilnog ploda je ‘dobra zemlja’. Zato su nam

potrebni utabani putevi, kamenito tlo, a njivu punu korova pretvoriti u plodnu i dobru zemlju – kako čitamo u Isusovoj prispodobi o se- jaču semena. U ovom kon- tekstu, neplodno tlo je naša duša, i to treba pretvoriti u plodnu i dobru zemlju po- moću Božje milosti, ovde na ovom terenu, gde je prvi sejač bio Sveti Gerhard. Od Boga ćemo dobiti sve milosti koje su nam potrebne da urodimo obilnim plodom. Nastavimo putovanje u sinodskom procesu”.

Naša plodna banatska zemlja

10

11


11

T ri meseca je stajalo na raspolaganju za sinodske razgovore u župama o tematici „Deca i mladi”. Mladi i oni koji su u duhu mladi, imali su prilike da izraze svo-

je mišljenje o situaciji naraštaja budućnosti, po župama, u filijalama i u internatima. O radu – koji je protekao u razgovorima i u dobrom ambijentu – sinodski animatori su nam poslali fotografije, koje možete pogledati na sajtu Zre- njaninske biskupije: www.catholic-zr.org.rs ili na facebook stranici: Egyházmegyei Zsinat – Sinoda Biskupije.

Sinodski razgovori u župama o tematici: „Deca i mladi”

11

Sledeći važni termini15. novembar 2018.Dostavljanje radnog dokumenta o temi „Porodica“ koji treba da se obradi u sinodskim grupama. Štampane zapisnike šaljemo svakoj župi, a župnici i župski animatori će ih dobiti i u elektronskoj formi. Rok za vraćanje popunjenih zapisni- ka je 15. decembar 2018. godine.

1. decembar 2018.Susret župskih anima-

tora i svećenika u Mužlji. Mesto susreta – Koledž Em- maus. Program traje od 10 do 15 časova. Prijaviti se mo- že preko Sinodske kance- larije na e-mail: [email protected] ili putem telefona 023/534-722. U cilju podmirivanja putnih troš- kova molimo da prilikom prijave navedete ime vozača i naziv naselja.Rok za prijavu: 20. novembar 2018. godine.

Sinodska molitvaVečni Oče,blagoslivljam Te, slavim Te, jer si me iz ljubavi stvorio. U sakramentu krštenja prihvatio si me za svoje dete. Brižnom rukom vodiš me na mom životnom putu. Tvoje milosrđe i Tvoja milost uvek me iznova podižu. Uprkos svakom mom padu, spoticanju i izdaji Ti se brineš o meni i ljubav Tvoja me iz dana u dan nanovo stvara. Sada me s ljubavlju pozivaš, da se aktivno uključim u Sinodu naše mesne Crkve. Dopusti mi da budem sredstvo tvoje stvaralačke ljubavi u procesu ove sinode.Spasitelju Isuse Kriste,blagoslivljam Te, slavim Te, jer si se utelovio da mi pokažeš ozdravljujuću moć božanske ljubavi. Živeći među nama okupio si učenike oko sebe, koji su živeli s Tobom i sledili Te. Po krštenju pozvao si me,da kao član Tvoje Crkve budem Tvoj učenik i sledbenik. Iz dana u dan ti mi nudiš svoje prijateljstvo i svoju bliskost. Svojim Telom, Krvlju i životvornim Rečima Ti me neprestano hraniš i ozdravljaš moje rane. Dopusti mi da budem svojim bližnjima sredstvo Tvoje okrepljujuće ljubavi. Duše Sveti, Životvorče,blagoslivljam Te, slavim Te, jer Ti deluješ u meni i u stvorenom svetu. Ti si Duša Crkve. Svrni svoj pogled na mene i na sve članove naše biskupije. Vodi nas, kako bi naša prva Biskupijska Sinoda mogla prepoznati izazove, otkrila snage i ukazala na slabosti naše zajednice. Pokaži nam put, i daruj nam snagu da ostvarimo sve ono, što uz Tvoju pomoć smatramo za dobro. Dopusti nam da budemo oruđe tvoje obnavljajuće ljubavi na ovom našem banatskom tlu.Device Marijo, Majko Crkve!Kao što si se zajedno molila sa apostolima nakon uzašašća Svoga Sina, tako ostani i sa nama na ovom našem sinodalnom putu. Moli sa nama i zagovaraj nas da u svemu sledimo volju Tvoga Sina.Amen. Ovu molitvu molimo na svakoj sv. Misi za vreme trajanja Sinode


12

Sinodske radne grupe neprestano deluju. Naši ver- nici će danas dobiti radni dokument o tematici “Poro- dica”. 16. oktobra članovi radne grupe zaduženi za te-

matiku o porodici: predsed- nik Mesaroš Ištvan, tajnik Hajdu Šandor i članovi Halmai Tibor i Halmai Ag- neš, utvrdili su tekst trećeg radnog dokumenta na sas-

tanku sa gospodinom bis- kupom Msgr. Dr. Ladisla- vom Nemetom i pastoral- nim vikarom Msgr. Đuriš Laslom.

Radnu grupu zaduženu za tematiku “Sveštenici i

redovnici” čine: Dr. Ladis- lav Nemet biskup, sestra Sabo M. Cecilia, vlč. Mel- lar Jožef, vlč. Semeredi Pal i P. Šoti Janoš. Oni će 30. oktobra utvrditi tekst radnog dokumenta, kojeg ćemo zatim poslati župama u sledećem broju Sinodskog vesnika.

Obaveštenja iz života Sinode

Documents

Sinodski Vesnik - catholic-zr.org.rs vesnik 04 small.pdf · pružnika sa Bogom, ali i međusobnu vezu supružnika i cele porodice. Često su župa i sam župnik glavni oslonac po-