Seminarski rad iz Obligacionog prava - opći dio- Agić Haris - Ugovr kao izvor obligacije

5/27/2018 Seminarski rad iz Obligacionog prava - opi dio- Agi Haris - Ugovr kao izvor obligacije

1/25

UNIVERZITET U TRAVNIKU

PRAVNI FAKULTET

OPE PRAVO

------- UGOVOR KAO IZVOR OBLIGACIJE--------seminarski rad iz Obligacionog prava I- opi dio -

Kandidat: Mentor:

Haris Agi 993/11 prof.dr. Ljiljana Obradovi

Kiseljak, 15.11. 2013.


2/25

2

Sadraj1. Uvod .................................................................................................................................... 3

2. Ugovor kao izvor obligacije ................................................................................................ 4

3. Zakljuenje ugovora............................................................................................................ 7

3.1. Poslovna sposobnost stranaka ..................................................................................... 8

3.2. Saglasnost volja ugovornih stranaka ............................................................................. 12

3.3. Ponuda ........................................................................................................................... 15

3.4. Predmet ugovora ............................................................................................................ 20

3.5. Osnov ugovora ............................................................................................................... 21

3.6. Forma ugovora ............................................................................................................... 21

4. Zakljuak........................................................................................................................... 24

5. Literatura ........................................................................................................................... 25


3/25

3

1. Uvod

Cilj ovog seminarskog rada je da pokae znaaj ugovora kao izvora obligacija kroz

historiju, kao i sve faze u izradi jednog valjanog i priznatog ugovora. Na poetku sam daodefiniciju ugovora, objasnio dvije vane teorije, teorije volje i izjave, te sastoj ke koji svaki

ugovor mora imati (bitni sastojci), sastojci koje stranke same mogu ugovoriti te sastojci koji

se uvijek podrazumjevaju i stranke ih posebno ne moraju ugovarati.

U drugom dijelu sam detaljno razradio faze u izradi jednog ugovora. Nijedna stranka

ne moe sainiti ugovor i zakljuiti ga bez poslovne sposobnosti. Jasno sam ukazao kako

pravo gleda na pojedine uesnike u pravnom prometu, ko nema poslovnu sposobnost,a ko je i

pored nedostatka moe dobiti u specijalnim sluajevima. Izjava volja stranaka mora biti oita,

bila ona jasno izgovorena, potvrena gestikulacijama ili konkludentnim radnjama. No pravo

jasno odreuje da stvarna volja i izjava moraju biti jedno bie, kako pod prisilom ili u zabludi

ne bi jedna od stranaka ispatala. Svaki ugovor mora sainjavati ponudu, te u konanici i

prihvat ponude. Uz to se mora voditi rauna o rokovima koji u veini sluajeva uslovljavaju

ponudu, a u pravu nije beznaajno ni vrijeme kao ni mjesto zakljuenja ponude (ugovora). Na

samom kraju sam obradio predmet i osnov samog obligacionog ugovora te formu u kojoj se

moe pojaviti.


4/25

4

2. Ugovor kao izvor obligacije

Obligacioni ugovori su dvostrani pravni poslovi, kojim se jedna ugovorna strana

obavezuje drugoj ugovornoj strani da e joj neto odreeno izvriti (tj. dati, dopustiti ili

uiniti) ili neto odreeno propustiti, a druga strana to sve prihvata. Ova definicija kao i

mnoge druge, potrebno je uslovno prihvatiti i kritiki posmatrati.Naime, gotovo je nemogue

jednu tako kompleksnu i obimnu materiju obuhvatiti jednom reenicom. Uprkos tome,

pokuat emo iz gornje definicije izvui osnovne karakteristike obligacionih ugovora.

Prije svega, potrebno je napomenuti da su ugovori najei izvor obligacija (odnosno

obligacionih odnosa). Ugovore poznaju i druge grane prava, a prije svega stvarno, porodino,nasljedno, radno, meunarodno i dr. prava. Meutim, ugovori u obligacionom pravu (za

razliku od drugih ugovora) predstavljaju izvor obligacija. Pored toga, obligacionim

ugovorima mogue ve postojei obligacioni odnos mijenjati, dopunjavati ili ga ukidati.

Svaki obligacioni ugovor pretpostavlja uee najmanje dvije strane. Te se strane u

teoriji, a i u praksi, obino nazivaju ugovornim stranama. Pored ovog naziva, za oznaenje

ugovornih strana upotrebljavaju se i termini: kontrahenti, ugovornici, strane ili stranke.

Sporazum najmanje dvije strane je upravo karakteristika obligacionih ugovora kao izvora

obligacija, dok kod drugih izvora nije uvijek neophodno da postoje dvije strane, npr. javno

obeanje nagrade. Kao to naziv ugovorne strane nije jedinstven, tako se i naziv ugovora u

pravnoj literaturi sreu i drugi izrazi. U rimskom pravu sreemo naziv kontrakt (contractus) i

pakt (pact). Kontraktom se oznaava saglasnost volja dvaju stranaka, na osnovu ega je

nastajala obligacija. Takva obligacija bila je zatiena posebnom tubom predvienom u ius

civile. Paktom su se oznaavale saglasnost volja koje nisu bile zatiene, odnosno nisu bile

utuive u civilnom pravu. Pored toga, za ugovore se upotrebljavaju i izrazi sporazum,

konvencija1.

Druga karakteristika obligacionih ugovora je da su to dvostrani pravni poslovi.

Ugovori ne nastaju na osnovu zakona, nego na osnovu slobodno i saglasno izjavljene volje

poslovno sposobnih lica (consens). Ova saglasnost volja moe biti, i najee jeste, upravljena

na nastanak nekog novog, dotad nepostojeeg odnosa izmeu ugovornih strana (odnosno

1Biki Abedin, Obligaciono pravo Opi dio, Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo, 2007, str. 67


5/25

5

ugovaraa). Pored toga, saglasnost volja moe biti usmjerena na promjenu ili prestanak

obligacionog odnosa.

Saglasna volja dva ili vie lica ne mora uvijek voditi nastajanju obligacionih odnosa.

Za obligacioni ugovor je bitno da je volja koja dovodi do sklapanje ugovora prano relevantna

volja. Ona je takva kada se ugovore ba ona prava i obaveze koje su obje strane eljele i bile

svjesne i morale biti svjesne njenih posljedica.

Ponekad se dogaa da strane svoju volju izraze na pogrean nain ili da pravilno

izraena volja bude pogreno protumaena. Zbog toga se postavlja pitanje koja volja je

relevantna da li stvarna ili izjavljena volja. U odgovru na ovo pitanje javljaju se dvije

teorije : teorija volje i teorija izjave. Prema teoriji volje bitno je ono to je ugovona stana

zaista htjela. Ukoliko postoji nesklad izmeu volje i izjave, prednost se daje stvarnoj volji.

Ovu teoriju volje zastupao je njemaki pravnik Savingny.

Pored teorije volje postoji i teorija izjave. Po ovoj teoriji prednost ima ono to je

izjavljeno. Ovom teorijom se eli zatiti sigurnost pravnog prometa ali i druga savjesna

ugovorna strana koja moe registrovati samo izjavljenu volju. Teoriju izjave volje zastupao je

njemaki pravnik Kohler.

Na Zakon takoer prednost daje teoriji izjave ali ne zamaruje ni teoriju volje. Prema

lanu 26. ZOO ugovor je slopljen onda kada se ugovorne strane sporazumiju o bitnim

elemntima ugovora. Upravo po ovoj odredbi ZOO vidi se za na Zakon slijedi teoriju izjave

kao to to rade i drugi pravni sistemi koji su imali uticaja na na Zakon.


6/25

6

Najkrae (i najjednostavnije) reeno, bitni sastojci ugovora su oni minimalni sastojci

neophodni za postojanje ugovora. Bitni sastojci ugovora mogu biti objektivno i subjektivno

bitni. Objektivnobitni sastojci odreuju se pravnim propisom, odnosno zakonom (npr. prema

l. 454. predmet i cijena su bitni sastojci ugovora o prodaji ili kod ugovora o zajmu to je

obaveza zajmodavca da preda zamjenljivu stvar u vlasnitvo zajmoprimca, uz obavezu ovog

posljednjeg da vrati istu koliinu i kakvou). Subjektivno bitni sastojci ugovora odreuju se

voljom stranaka. To su oni sastojci ugovora koji, gledano uopeno, ne predstavljaju uslov

nastanka ugovora. Meutim, za jednu od ugovornih strana ti uslovi mogu predstavljati vaan

sastojak, bez kojeg ta strana ne eli zakljuiti ugovor. Ovdje je bitno dase o tim uslovima

ugovarai sloe i da ih kao bitne ugovore. U sluaju spora samo se objektivno bitni

sastojciugovora ne dokazuju, dok postojanje subjektivno bitnih sastojaka ugovora mora

dokazati ona strana koja se na njih poziva.

Pored bitnih, postoje jo i prirodni, kao i sluajni (sporedni, uzgredni) sastojci

obligacionih ugovora. Prirodni sastojci (naturalia negotii) su takvi sastojci koje strane ne

moraju ugovoriti, a usprkos tome oni ine sastavni dio ugovora. Kao tipian primjer prirodnog

sastojka navodi se odgovornost prodavca za pravne i materijalne nedostatke prodane stvari,

bez obzira da li su tu odgovornost ugovarai uope ugovarali, ili obaveza ostavoprimca, kod

ugovora o ostavi (lan 714. st. 1.), da primljenu stvar uva kao svoju vlastitu. Ukoliko strankene ele primjenu prirodnih sastojaka u ugovoru, kako to predvia Zakon, one ih mogu svojom

voljom mijenjati, a u protivnom ti propisi djeluju po sili zakona.

Sporedni (sluajni) sastojci (accidentalia negotii) obligacionih ugovora su takvi

sastojci koji se neodnose ni na jednu vrstu ugovora, ali ih same ugovorne strane mogu

utanaiti (dogovoriti). Ova mogunost ugovaranja sporednih sastojaka ima svoje uporite u

slobodi ugovoranja prava i obaveza izmeu samih ugovaraa. Iz ovoga proizlazi jasna razlika,

ali i slinost, izmeu prirodnih i sporednih sastojaka obligacionih ugovora. Slinost se ogledau tome to obligacioni ugovori vae i bez da se ugovarai sporazumiju o prirodnim i

sporednim sastojcima. Razlika je u tometo prirodni sastojci vae i ako ih stranke ne ugovore,

dok sporedni sastojcivae samo onda kada ih stranke ugovore. Primjer sporednog sastojka

obligacionog ugovora je mogunost povjerioca i dunika da utanae ugovornu kaznu, u

sluaju ako dunik ne ispuni ili zakasni s ispunjenjem svoje obaveze (lan 270. st. 1.)2.

Sudska praksa:

2Biki Abedin, Modul 6 Graanska oblast, VSTV Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 2006, str. 5 -6


7/25

7

Da bi rok za isplatu cijene u ugovoru o prodaji bio smatran bitnim elementom ugovora (fiksni

pravni poslovi), mora kao takav biti izriito ugovoren3.

Karakteristika je obligacionih ugovora da ugovorne strane svoja prava i obaveze koje

za njih iz ugovora proizlaze mogu odrediti kako to njima najbolje odgovara. To znai da seovi ugovori temelje na naelu dispozitivnosti.

3. Zakljuenje ugovora

Obligacioni ugovori nastaju saglasnim izjavama volje ugovornih strana. Ugovorne se

strane moraju najmanje usaglasiti o bitnim elementima konkretnog ugovora. Sve dok

ugovorne strane nepostignu punu saglasnost o bitnim elementima, ugovor nije zakljuen.

Sudska praksa:

Smatra se da ugovor nije nastao, iako je prividno zakljuen u formi propisanoj za ovakav

ugovor, ako jejedna od ugovornih strana potpisala pismeni ugovor, ne znajui ta potpisuje, a

meu ugovornim stranama nijepostignut sporazum o bitnim sastojcima ugovora te vrste. Nije

nastao ugovor o poklonu tednog uloga kada je njegov imalac za ivota ovlastio treeg da u

njegovo ime i za njegov raun podie novana sredstva radi podmirenja trokova ivota4.

Nije svaki sporazum ugovornih strana relevantan za obligaciono pravo, nego samo oni

ugovori kojima zakon (pravni poredak) priznaje svojstvo obligacionog ugovora. Da bi jednom

ugovoru bilo priznato svojstvo obligacionog ugovora, on mora ispunjavati sljedee

pretpostavke:

da ugovorne strane posjeduju poslovnu sposobnost; da postoji saglasna izjava volja ugovornih strana; da postoji ponuda da postoji predmet ugovora; da postoji valjan osnov ugovora (obvezivanja), a ponekad i forma ugovora (kao poseban uslov, samo kod pojedinih ugovora).

3Odluka VS BiH, Rev. 743/89, od 18.05.1990.Odluka objavljena u Biltenu SP VS BiH 4/90; Odluka

broj 37.4Odluka VS BiH, Rev. 515/86, od 16.04.1987.Objavljeno u Bilten SP VS BiH 2/88-2.


8/25

8

3.1. Poslovna sposobnost stranaka

a) Poslovna sposobnost fizikog licaHipotetiki sluaj:

M ima 17 godina i ide u kolu. Vraajui se iz kole s prijateljima, kod P-a je vidio

motor koji mu se svidio, a kojeg P ima namjeru prodati. Na M-ovo pitanje pristao je P motor

prodati za 2.500 KM. Odmah su se dogovorili da M cijenu moeplatiti u 5 jednakih rata, a

motor preuzeti vepri prvoj isplati. M plaa prvu ratu vlastitom uteevinom i, raunajui na

to da e njegovi roditelji platiti ostatak, odvozi motor kui. Meutim, roditelji (R) nisu

saglasni s M-ovim postupkomi interesuju se mogu li ugovor osporiti (raskinuti, ponititi i sl.).

Pitanje:Jesu li M i P zakljuili ugovor?

Punoljetna fizika lica koja nisu pod starateljstvom (a niti im je oduzeta poslovna

sposobnost), kao i pravna lica imaju potpunu poslovnu sposobnost. Poslovnu sposobnost

imaju i ona lica koja jo nisu navrila 18. godina ako su zakljuila brak. Lica koja imaju

potpunu poslovnu sposobnost mogu svojim vlastitim radnjama sticati prava i obaveze5. Pored

poslovne sposobnosti, potrebno je kratko podsjetiti i na pravnu sposobnost.

Pravna sposobnost je sposobnost biti nosilac prava i obaveza. Za razliku od poslovne

sposobnosti, koju imaju samo odreena lica, pravnu spososbnost imajusva fizika lica. Valja

znati da je pravna sposobnost fizikog lica ira od pravne sposobnosti pravnog lica, koja

zavisi od cilja osnivanja pravnog lica. Fizika lica posjeduju opu, a pravna posebnu pravnu

sposobnost. Za razliku od potpune poslovne sposobnosti, postoji i potpuna poslovna

nesposobnost. Potpuno poslovno nesposobna lica su svi maloljetnici ispod etrnaest (14)

godina, kao i ona punoljetna lica kojima je oduzeta u cijelosti poslovna sposobnost. Za licakoja nemaju poslovnu sposobnost ugovore zakljuuju njihovi roditelji, odnosno staraoci kao

zakonski zastupnici. Ugovor zakljuen od strane lica koje nema poslovnu sposobnost je

nitav. U tom smislu izjasnila se i sudska praksa.

5U bivoj Jugoslaviji nije postojala jedinstvena kodifikacija Graanskog prava, te je pitanje poslovne

sposobnosti preputeno republikom zakonodavstvu. U Bosni i Hercegovini poslovna sposobnost

regulirana je u Porodinom zakonu. Prema lanu 105. st. 3 Porodinog zakona BiH propisano je da se

potpuna poslovna sposobnost stie nastupanjem punoljetstva, kao i zakljuenjem braka prije punoljetstva.U stavu 2. istog lana odreeno je da dijete postaje punoljetno kad navri 18 godina ivota


9/25

9

Sudska praksa:

Nije valjan kupoprodajni ugovor, ako jedna strana u asu zakljuenja ugovora nije

zbog duevnog oboljenja bila u stanju shvatiti njegov znaaj. Pri tome, bez uticaja je na

odluivanje okolnost da je poslovna sposobnost toj stranci oduzeta tek nakon zakljuenja

ugovora6.

Nepostojei je ugovor koji je zakljuilo umobolno lice, iako ugovarau vrijeme

zakljuenja ugovora nije bio lienposlovne sposobnosti, ako zbog duevnog oboljenja nije bio

ustanju da shvati znaaj ugovora.

Nitav je ugovor o doivotnom izdravanju zakljuen s tekim plunim bolesnikom dva

dana pred smrt, koji usljed bolesti nije bio u stanju da razumno rasuuje, iako nijebio lien

poslovne sposobnosti.

Sud e, pozivom na odredbu lana 56. stav 1. ZOO, po zahtjevu nasljednika ugovorne

strane, utvrditi da je nitavugovor ako ustanovi da su u vrijeme zakljuenja ugovora postojale

injenice ipravne pretpostavke za potpuno oduzimanje poslovnesposobnosti ugovaraa, iako

postupak za oduzimanje poslovne sposobnosti nije bio pokrenut do smrti ugovorne strane.

Od pravila da lica koja nisu poslovno sposobna ne mogu zakljuiti pravniposao, pa niugovor postoje izuzeci. Tako je u praksi ope prihvaeno da ta lica mogu sklapati ugovore

manjeg znaaja. To je, prije svega, svakodnevna kupovina novina, ivotnih namirnica i sl.

Drugi izuzetakse odnosi na sklapanje dobroinih ugovora.

Ograniena ili djelimina poslovna sposobnost.U naempozitivnom pravu sticanje

ograniene poslovne sposobnosti nijebilo regulirano, to znai da se radilo o pravnoj praznini.

Meutim donoenjem novog Porodinog zakona ova praznina je rijeena i to tako to lica

iznad 14 godina imaju ogranienu poslovnu sposobnost. Ogranieno poslovno sposobna licamogu bez saglasnosti zakonskog zastupnika zakljuivati samo one ugovore ije im je

zakljuenje zakonom dozvoljeno.

Sudska praksa:

6Kantonalni sud u SarajevuBilten SP KS Sarajevo 1/2002, str. 18


10/25

10

Ugovor o poklonu u svojstvu poklonoprimca moe punovano zakljuiti i ogranieno

(djelimino) poslovno sposobno lice (u konkretnom sluaju maloljetnik star esnaest godina7).

Lica koja imaju ogranienu poslovnu sposobnost mogu zakljuivati i druge ugovore

ukoliko za to imaju saglasnost zakonskog zastupnika. Tu saglasnost zakonski zastupnik moedati prije zakljuenja ugovora, i tada se govori o dozvoli, ili nakon zakljuenja ugovora, i tada

se radi o odobrenju.I u jednom i u drugom sluaju pravne posljedice tog ugovora djeluju od

momenta zakljuenja istog. Saglasnost za zakljuenjeugovora mora se dati u onoj formi koja

je propisana za taj ugovor. Ukoliko bi ugovor bio zakljuen bez saglasnosti zakonskog

zastupnika, takav ugovor bi imao obiljeja nepotpunog ili epavog ugovora (negotium

claudicans). Ukoliko se dobije naknadna saglasnost (odobrenje), ugovor e vaiti kao da je

saglasnostpostojala i prije zakljuenja ugovora. Ako zakonski zastupnik ne bi dao odobrenje,ugovor bi bio nitav od poetka (ex tunc) i ne bi proizvodio pravno dejstvo, a stranakoja je

eventualno neto primilana ime ispunjenja ugovora bila bi obavezna to vratiti.

Saugovaraogranieno poslovno nesposobnog lica ima pravo odustati od zakljuenog

ugovora, i to: a) ako on nije znao za poslovnu nesposobnost druge ugovorne strane ili b) ako

je on znao daje drugo lice poslovno nesposobn, ali ga je ono prevarilo da ima odobrenje svog

zakonskog zastupnika. Pravo odustanka se gasi najkasnije nakon isteka rokaod 30 dana od

dana saznanja za poslovnu nesposobnost druge strane, odnosno saznanja za odsustvo

odobrenja zakonskog zastupnika. Ovo pravo prestaje i prije isteka roka od 30 dana ukoliko

zakonski zastupnikprije odobri zakljueni ugovor.Na Zakon u lanu 57. govori o poslovno

nesposobnom licu, mada se iz pravne norme primjeuje da se zapravo radi o ogranienoj

poslovnoj sposobnosti8.

Rjeenje hipotetikog sluaja:

Ugovor je zakljuen kad se ugovorne strane saglase o bitnim sastojcima ugovora (l.

26. ZOO). U naem sluaju M i P su se dogovorili o predmetu (motor, motocikl) i cijeni

(2.500 KM). Da bi dolo do zakljuenja ugovora mora postojati ponuda i prihvat ponudel.

32. + l. 39. ZOO.

M je maloljetnik djelimino poslovno sposobno lice (od 14 godina.). Da bi

maloljetnik mogao zakljuiti ugovor potrebna je saglasnost treeg lica (zakonskog

7VS BiH, Rev. 635/85, od 20.03.1986.Bilten SP VS BiH 2/861.8 Biki Abedin, Modul 6 Graanska oblast, VSTV Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 2006, str. 20-21


11/25

11

zastupnikau ovomsluaju roditelja).Saglasnost se moe dati prije zakljuenja ugovora, u

kojem sluaju govorimo o dozvoli, a moe i poslije zakljuenja ugovora, gdje se radi o

odobrenju (l. 29. st.1. ZOO).

Da je M imao prethodno odobrenje roditelja, kao dozvolu, ugovor bi bio valjan

ovako se radi o negotium claudicans - valjanost posla ovisi o odobrenju. M nema prethodno

odobrenje (dozvolu), niti R namjeravaju (kako se vidi iz sluaja) dati odobrenje. R imaju

pravo na ponitenje zakljuenog ugovora.

Maloljetnik koji je navrio 15 godina ivota moe zasnovati radni odnos i svojom

zaradom slobodno raspolagati. Ovi maloljetnici imaju specijalnu poslovnu sposobnost i mogu

punovano, bez odobrenja roditelja ili staraoca, zakljuivati sve pravne poslove koji se odnose

na njihovu zaradu. Smatramo da bi ova lica mogla takoer zakljuiti ugovor o djelu i isto tako

slobodno raspolagati naknadom dobijenom iz tog ugovora.

b) Poslovna sposobnost pravnog lica

Poslovna sposobnost pravnog lica mjeri se sposobnou njegovih organa, preko kojih

pravno lice realizira svoju poslovnu sposobnost. U principu poslovna sposobnost pravnih lica

izjednaena je sa poslovnom sposobnou fizikih lica. Razlika je u tome to kod pravnog lica

nema stupnjevanja poslovne sposobnosti, dok kod fizikog lica ima. Pravno lice jeovlateno

da sklapa ugovore u okviru svoje pravne sposobnosti, ali ako je ugovor zakljuen izvan okvira

pravne sposobnosti, on nema pravno dejstvo. Znai, ugovor sklopljen izvan okvira pravne

sposobnosti nije vaei, ali lice koje je prilikom sklapanja ugovora bilo savjesno, ima pravo

traiti naknadu tete. Smatramo da u ovom sluaju savjesno lice ima pravo na naknadu tzv.

pozitivnog interesa. To je ona naknada koju bi druga ugovorna stranaostvarila da je ugovor

bio valjan.

Sudska praksa:

Ugovor o snimanju i kupovini gramofonskih ploa zakljuen po narudbi firme

(preduzea) koja ne obavlja djelatnost prometa ovakvim ploama ne proizvodi pravno

dejstvo.


12/25

12

Ne proizvodi pravno dejstvo ugovor koji je preduzee (u to vrijeme: organizacija udruenog

rada) zakljuilo van okvira svoje osnovne i sporedne djelatnosti9.

3.2. Saglasnost volja ugovornih stranaka

Saglasnost volja predstavlja jedan od osnovnih uslova da bi ugovor nastao. Za

nastanak ugovora potrebna je podudarna saglasnost volja dve ugovorne strane. Volja

predstavlja psiholoku pojavu gde je kod zakljuenja ugovora nuna i svest o donoenju

odluke o zasnivanju prava i obaveza. Svest o zakljuenju ugovora podrazumeva da lice koje

volju izjavljuje ima mogunost da shvati domaaj svojih akata. Pored svesti nuna je i namerada se odreeni ugovor zakljui.

Izjava volje za zakljuenje ugovora mora biti ozbiljna, stvarna, slobodna i da je

usmerena na ono to je mogue da se ostvari. Ozbiljna volja oznaava da se ugovor ne moe

realizovati na osnovu ale odreenog lica. Pored toga, ona mora da bude i stvarna a ne

prividna, da bi dovela do zakljuenja nekog ugovora. Osim toga, ona mora da bude i slobodno

izjavljena bez neke pretnje, prinude ili zablude kod lica koje izjavljuje volju. Ona mora da

bude usmerena na neto to je mogue ostvariti. Tu se podrazumeva i pravna i fizika

mogunost, gde pravna mogunost oznaava realizaciju ugovora i onih pravnih poslova koje

pravo ili moral dozvoljava, a pod fizikom ili faktikommogunou podrazumeva se ono to

se u stvarnosti moe realizovati.

Unutranja i izjavljena volja - Da bi moglo da doe do zakljuenja i realizacije

ugovora potrebno je da se volja izjavi. Na osnovu toga moe se zakljuiti da postoji i

inutranja volja koju jedno lice ima prilikom zakljuenja odreenog ugovornog odnosa, ali u

isto vreme on tu svoju unutranju volju manifestuje na odreeni nain putem svoje izjave

volje.

U pravnoj teoriji, teorija izjave volje ima preimustvo u odnosu na unutranju volju

strana ugovornica. Naglasak je na spoljnem momentu - na izjavi volje koja doprinosi

sigurnosti pravnog prometa. Ugovor, dakle, nastaje na osnovu saglasnosti izjavljenih volja

ugovornih strana.

9VS BiH, P, 299/86. od 27.11.1986. Bilten SP VS BiH 1/874.


13/25

13

Volja se izraava odreenim aktivnim ponaanjem ugovorne strane i to na dva naina:

izrino i preutno. Ona se izraava izrino kada odreeno lice strana ugovornica direktno

pokazuje postojanje namere koju manifestuje spoljnim znacima, reima, uobiajenim znacima

ili preduzimanjem neke radnje. U veini sluajeva, voljase izraava reima, bilo pismenim ili

usmenim putem. Ponekad volja se moe izjaviti i nekim znakom, gestom i sl. - kao na primer,

dizanjem ruke kod javne licitacije. Preutno izraavanje volje postoji kad odreeno lice

preduzima takve akte na osnovu kojih se indirektno, posredno moe ustanoviti postojanje

njegove namere za zakljuenje ugovora. U pravu se ovakve preutne izjave volje nazivaju jo

i konkludentnim radnjama, tako na primer, putnik koji se penje u autobus koji saobraa u

javnom prevozu, samom tom konkludentnom radnjom pokazuje da je spreman da zakljui

ugovor o prevozu i sl. .

U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, volja za zakljuenje ugovora moe se

izjaviti reima, uobiajenim znacima ili drugim ponaanjem iz kojega se sa sigurnou mo e

zakljuiti njeno postojanje.

Ova izjava volje mora da bude uinjena slobodno i ozbiljno.U pravu se postavlja i

pitanje da li se ugovor moe zakljuiti i pasivnim ponaanjem odreenog lica kojom on

manifestuje svoju volju. Pravi se razlika izmeu preutno izjavljene volje i pasivnog

ponaanja. Tako na primer, preutno izjavljena volja dovodi do zakljuenja ugovora (na

primer, ulazak putnika u autobus dovodi do zakljuenja ugovora o prevozu). Meutim,

pasivno ponaanje se javlja u sluaju kada odreeno licepri prijemu ponude za zakljuenje

ugovora nita ne preduzima ve vrlo esto uti i ne odgovara na ponudu, na primer, izdava

dostavlja odreenom licu publikaciju a on na to ne odgovara da li hoe da postane pretplatnik

ili da kupi takvu publikaciju. U pravu se postavlja pitanje, da li ovakvo "utanje" moe da

dovede do zakljuenja ugovora, odnosno do saglasnosti volja ugovornih strana. Prihvaeno je

u naem pravu pravilo, da utanje ne znai i pristanak, pa je u Zakonu o obligacionimodnosima, predvieno, da utanje ponuenog ne znai i prihvatanje ponude.

Izriito je predvieno da nema dejstva odredbi u ponudi kojom se predvia da utanje

ponuenog ili njegovo neko drugo proputanje (kao na primer, ako ne odbije ponudu u

odreenom roku ili kad poslatu stvar koja mu se nudi radi zakljuenja odreenog ugovora ne

vrati u odreenom roku i sl.), smatra kao prihvatanje. Meutim, kad ponueni stoji u stalnoj

poslovnoj vezi sa ponudiocem u pogledu odreene robe, smatra se da je on prihvatio ponudu

koja se odnosi na odredenu robu ako je nije odbacio ili u ostavljenom roku odbio. Takoe,


14/25

14

lice koje je ponudilo drugom licu da izvrava njegove naloge za obavljanje odreenih

poslova, kao i lice u iju poslovnu delatnost spada obavljanje takvih naloga, duno je da izvri

dobijeni nalog kada ga nije odmah odbio. U tom sluaju kad nalog nije odbijen, smatra se da

je ugovor zakljuen u trenutku kad je ponuda, odnosno nalog stigao ponuenom.

Dakle, poslovna praksa, a to je prihvatio i Zakon o obligacionim, odnosima, stvorili

su napred navedene izuzetke, pa utanje ponuenog u odreenim sitiacijama koje smo napred

naveli, moe da se smatra kao njegovo prihvatanje koje i dovalo do zakljuenja ugovora. To

je ve istaknuti primer stalnog poslovnog odnosa koji postoji od ranije meu stranama -

poslovnim partnerima, gde se smatra da je do zakljuenja ugdvora dolo i kada druga strana

nije odgovorila na ponudu. Tako na primer, kada prbizvoa odreene vrste robe due

vremena snabdeva saugovaraa istom robom i pri slanju nove porudbine , iako ovaj neodgovara na pordudbinu, smatra se da je do zakljuenja ugovora dolo, jer postoji

permanentni i kontinuirani proces saradnje i zakljuivanja ugovora izmeu njih.

Smatra se u pravu, da se utanjem moe produiti ugovor o zakupu koji je zakljuen

na odreeno vreme, a koje je vreme isteklo, kada se stranke koje su ovaj ugovor zakljuile i

dalje ponaaju kao zakupac i zakupodavac, odnosno kad akupac i dalje ima dravinu stvari

koju koristi, a zakupodavac se tome ne protivi.

Tada se smatra da je zakljuen novi ugovor o zakupu neodreenog trajanja, pod istim

uslovima kao i prethodni ugovor o zakupu.

Nekada se u pravu iz prirode ustaljenih obiaja ili sudske prakse, polazi do odreenog

stava, da utanje oznaava prihvat ponude koje dovodi do zaktjuenja ugovora, kao na primer,

kad neko lice poalje nekome odreenu stvar na poklon a ovaj uti, smatrae se da je ugovor o

poklonu zakljucen10.

10

MTVUstudentski portal (Online) , http://www.knowledge-

banks.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija4.htm, (Datum preuzimanja: 10.11.2013.)
http://www.knowledge-banks.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija4.htmhttp://www.knowledge-banks.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija4.htmhttp://www.knowledge-banks.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija4.htmhttp://www.knowledge-banks.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija4.htmhttp://www.knowledge-banks.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija4.htmhttp://www.knowledge-banks.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija4.htm


15/25

15

3.3. Ponuda

Hipotetiki sluaj 1:

Vlasnik poslovnog prostora (VP) objavio je konkurs za izdavanje u zakup togposlovnog prostora putem prikupljanja pismenih ponuda. Izmeu ostalog u konkursu je

navedeno da e prednost imati ona ponuda kojom bude ponuen najvii iznos mjesene

zakupnine. Tarik (T) je u svojoj ponudi naveo da na ime zakupnine nudi 1% vie od najbolje

ponude ostalih uesnika u konkursu. Poslovni prostor dat je treem licu (ZP) u zakup. T trai

ponitenje odluke o dodjeli poslovnog prostora. S pravom?

Ponuda je jednostrana izjava volje kojom jedno odreeno lice (ponudilac) drugom licu

(ponuenom) nudi zakljuenje odreenog ugovora pod odreenim uslovima. Ponuda mora biti

tako formulirana da zakljuenje ugovora zavisi samo od saglasnosti ponuenog. U pravilu,

ponuda se upuuje tano odreenom, jednom ili vie lica. Meutim, ponuda moe biti

upuena i neodreenim licima. To je sluaj kod ponude putem automata za cigarete ili pie.

Izlaganje robe sa naznaenim cijenama takoer je ponuda upuena neodreenom broju lica.

Da bi jedna izjava volje u obliku ponudeproizvela pravno dejstvo ona mora imati odreena

svojstva po kojima se razlikuje od obine izjave. Ta svojstva su:

1) Ponuda mora sadravati najmanje bitne elemente(bitne uslove; essentialia negotii)predviene za zakljuenje ugovora. Kada ponueni dobije ponudu, zakljuenje

ugovora zavisi od njegovog prihvatanja te ponude. Ukoliko on prihvati ponudu,

ugovor se smatra zakljuenim. Iz ovoga je jasno da ponuda mora imati najmanje bitne

elemente (npr. kod ugovora o prodaji: predmet i cijenu; kod ugovora o prijevozu:

predmet ili lice prijevoza i naknadu za prijevoz) da bi taj ugovor nastao. Znai, ponuda

sadrajno mora odgovarati sadraju budueg ugovora.

Ponuda ne mora sadravati prirodne i sluajne elemente, ali moe. Ako ponuda, pored

bitnih, sadri i prirodne i sluajne elemente, tada se ugovarai i o tim elementima

moraju usaglasiti. Prirodni elementi (naturalia negotii) nisu potrebni jer oni se

venalaze u prirodi tog konkretnog ugovora koji se eli zakljuiti, a i sam zakon te

elemente regulira.

Ponekad i nebitni elementi za ponudioca mogu imati veliki znaaj, tada on moe i te

pojedinosti (accedentalia negotii, sluajni uslovi) navesti u ponudi (npr. da robu

prodaje na kredit). Ovakvi elementi navedeni u ponudi postaju subjektivno bitni


16/25

16

elementiili bitni elementi po volji stranaka za konkretan ugovor i trae saglasnost oba

ugovaraa.

2) Ponuda mora biti upuena od strane ovlatenog lica, koje eli zakljuiti ugovor, i to usvoje ime i za svoj raun (ponudilac) ili od treeg lica koje je ovlateno da zakljui

ugovor (punomonika, odnosno zastupnika ponudioca).

3) Ponuda mora biti upuena odreenom drugom licu s kojim se eli zakljuiti ugovor.Ovo lice zove se ponueni. Sama ponuda nije jo ugovor, ali ona ima svoje dejstvo

izmeu ponudioca i ponuenog, koje se odnosi na vremensku vezanost ponudioca i

pravo ponuenog da tu ponudu prihvati ili ne.

4) Ponuda mora sadravati jasno izraenu volju ponudiocada eli zakljuiti ugovor, i tosa ponuenim, pod uslovima iz ponude (animus contrahendi). To znai da je ponudilac

svjestan da iz ovakvog njegovog ponaanja za njega mogu proizai prava, ali i

obaveze, te da je on spreman svoje obaveze u cijelosti ispuniti. Ako bi ponudilac u

svojoj izjavi stavio odreene rezerve11, tada to ne bi bila ponuda, nego bi to zapravo

bio poziv na pregovore, odnosno poziv da druga strana da ponudu. Na Zakon

propisuje da se slanje kataloga, cjenika, tarifa i drugih obavijesti uinjenih putem

tampe i sl., ne smatra ponudom, nego samo pozivom da se uini ponuda pod

objavljenim uslovima12.

5) Ukoliko se ponuda odnosi na zakljuenje ugovora za koji zakon, kao uslovpunovanosti, trai postojanje odreene (najee pismene) forme, tada i ponuda mora

biti data u toj formi. Od ovog pravila postoji izuzetak ukoliko je ponuda u potpunosti

realizirana. U tom sluaju primjenjuju se pravila o konvalidaciji iz lana 73. ZOO,

gdje se kae da se ugovor za ije se sklapanje zahtijeva pismena forma smatra

pravovaljanim iako nije zakljuen u toj formi.

11Najee klauzule kojima se izraava rezerva ponudioca su: bez obaveze; neobavezno; bez obliga i sl.12lan 35, st. 1. ZOO.


17/25

17

Sudska praksa:

Obavjetenje vlasnika stvari imaocu prava pree kupovine nema karakter ponude za

zakljuenje ugovora.

Ponuda koja ne sadri bitne sastojke ugovora (u konkretnom sluaju nominalno

izraenu cijenu) nije potpuna, pa nije podobna za prihvatanje. Ponuda odnosno prihvat

ponude dani naposlovnom papiru obvezuju ponudioca odnosno ponuenog, premda ih nije

potpisala ovlatena osoba, ako su ispunjeni svi uvjeti predvieni Opom uzansom za promet

robom broj 21. (lan 1107. stav 2. ZOO).

Garantno pismo kojim se donosilac ovlauje da iznajmi i preuzme rent-a-car vozilo,

pisano na memorandumu naruioca i potpisano od lica za koje je u tekstu navedeno da je

direktor naruioca, te snabdjeveno peatom naruioca, predstavlja punovanu ponudu za

zakljuenje ugovora o zakupu vozila13.

Pravna dejstva ponude.Ponuda je jednostrani pravni akt koji obavezuje ponudioca,

i to na pridravanje njenog sadraja, a ne na izvrenje sadraja ponude. Pravno valjana

ponuda obavezujesamo ponudioca, a ne i ponuenog. Ponueni ima pravo ponudu prihvatiti

ili ne prihvatiti. Znai, ponuda obavezujejednostrano, i to samo ponudioca. Od ovoga pravila

postoje izuzeci. Prvi izuzetak se odnosi na mogunost ponudioca da u samoj ponudi istakne

iskljuenje obaveznosti ponude. Iskljuenje obaveznosti sepostie na taj nain to ponudilac u

samoj ponudi stavi klauzulu iz koje se vidi da on eli da gaponuda ne obavezuje.

Drugi izuzetak se odnosi na mogunost opoziva ponude. Naime, prema lanu 36, st. 2.

ZOO, ponudilac moe opozvati svoju ponudu samo ako je ponueni primio opoziv prije

primitka ponude ili istovremeno s njom. Iz ovoga proizlazi da je ponudu veoma teko

opozvati. Opozivanje ponude je mogue samo onda kada je ta ponuda dostavljena

ponuenom, tj. kada je ponueni odsutan. Teko je zamisliti, pri dananjim sredstvima

komuniciranja, da ponudilac ponuenompoalje ponudu, a da poslije toga istomelicu poalje

opoziv ponude, koji njemu mora stii prije ponude ili istovremeno s njom, jer samo se u tom

sluaju ponuda moe opozvati. Veoma vano pitanje u vezi s ponudom tie seroka. Postavlja

se pitanje do kada ponuda obavezuje ponudioca. Ukoliko je zakonodavac odredio obavezu

ponudioca tako da ga ponuda obavezuje, za ponudioca je znaajno da zna vremenske granice

svoje obaveze. Najjednostavnija situacija je onda kada je ponuda upuena prisutnom licu , a

13VS BiH, P. 644/89, od 30.08.1990. Bilten SP VS BiH 4/9032


18/25

18

ponudilac nije ostavio ponuenom rok za razmiljanje. U tom sluaju ponuda mora biti

odmah prihvaena. Ako je u ponudi naveden rok za njeno prihvatanje,tada ta ponuda

obavezuje ponudioca do isteka tog roka. Rok se smatra sastavnim dijelom ponude. Rok koji je

ponudilac ostavio ponuenom da prihvati ili odbijeponudu naziva se rokom za prihvat ili

rokom za razmiljanje14.

Rjeenje hipotetikog sluaja 1:

I. Uesnici na konkursu su ravnopravnii ta ravnopravnost im se mora obezbijediti u

svakoj fazi konkursnog postupka.

II. Ponuda kakvu je dao T ne sadri nominalni iznos cijene i s te strane nije uporediva

s drugim ponudama. Ponuda koja ne sadri iznos zakupnine nema sve bitne elemente ponude

i kao takva nijepodobna da se njenim prihvatanjem smatra da je ugovor zakljuen (l. 32.

ZOO).

III. Pored ostalog, takva ponuda ostale uesnike stavlja u neravnopravan poloaj, jer

je ona uvijek najbolja ponuda.

IV. T nee uspjeti sa svojim zahtjevom.

. Prihvat ponudeje jednostrana izjava voljeponuenog, kojom on ponudiocu izraava

svoju saglasnost s njegovom ponudom. Ta izjava je usmjerena na zakljuenje ugovora, jer

prihvaanjem ponude ponueni odgovara ponudiocu da je saglasan sa uslovima koje je on

postavio u svojoj ponudi. Prihvat ponude i ponuda moraju biti podudarne, odnosno one

moraju sadrajno odgovarati jedna drugoj. Podudarnost dviju volja naziva se konsens, a

njihova nepodudarnost disens. Konsens i disens se odnose na izjavljene volje, a ne stvarne

volje ugovaraa. Ukoliko su obje volje saglasne prema vani, ugovor je zakljuen, bez obzira

jesu li to stvarne volje ugovaraa. Meutim, ugovara ija izjavljena volja ne odgovara

njegovoj stvarnoj volji moe traiti pobijanje ugovora zbog mana volje.

Da bi prihvat ponude bio pravno relevantan, odnosno proizvodio pravni uinak i on,

slino kao i ponuda, mora ispunjavati odreene pretpostavke, i to:

14Biki Abedin, Modul 6 Graanska oblast, VSTV Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 2006, str. 24-27


19/25

19

1) Prvi uslov tie se samih ugovornih strana. Prihvat ponude mora poticati od

ponuenog ili njegovog ovlatenog zastupnika i mora biti upuen ponudiocu ili njegovom

ovlatenom zastupniku.

2) Prihvat ponude mora sadrajno odgovarati ponudi. Ponueni (prihvatilac) ne moeuslovljavati prihvat ponude (npr. K prihvata ponudu P o kupovini putnikog auta, ali da mu P

jo samo promijeni presvlake u autu). Ukoliko bi ponudilac prihvatio ponudu pod odreenim

uslovom, tada to ne bi bio prihvat ponude, nego nova ponuda, sada upuena od strane

prvobitno ponuenog. U tom sluaju ponueni bi bio ponudilac, a ponudilac bi doao u

poloaj ponuenog i zakljuenje ugovora bi zavisilo od njegovog prihvata nove ponude.

3) Kao to ponuda mora sadravati jasnoizraenu volju za zakljuenje ugovora, tako

se i iz prihvata ponude mora vidjeti jasno izraena volja ponuenog da sa ponudiocem

zakljui ugovor (animus contrahendi). Svoju volju ponueni moe izraziti izriito ili

konkludentnom radnjom. Tipianprimjer konkludentnog prihvatanja ponudeje kada prodavac

preda kupcu eljenu stvar. Slino je i kada ponueni zadri nenaruenu stvar (knjigu) ili

odmah ispuni odreeni nalog i dr.

4) Prihvat ponude mora stii ponudiocu u predvienom roku. Ponudilac je svojom

ponudom vezan samo odreeno vrijeme i ako prihvat ponude stigne ponudiocu nakon togaroka, tada taj prihvat ne dovodi do zakljuenja ugovora. Zakanjeli prihvat smatra se novom

ponudom ukoliko udovoljava potrebnim uslovima za ponudu.

5) Ako se ponudom predlae zakljuenje nekog formalnog ugovora, tada i ponuda i

prihvat ponude moraju biti dati u toj formi. Prihvat ponude se moe ponudiocu saoptiti na

razne naine, ako zakonom nije predvien poseban postupak. Prihvat se moe dati: davanjem

naroite izjave o prihvaanju ponude (npr. izriito; slanjem cijene prodavcu ili preutno),

uobiajenim znacima (npr. rukovanjem ili davanjem kapare), odgovarajuim (konkludentnim)

radnjama.

Vrijeme zakljuenja ugovora.Veoma vano pitanje je i vrijeme od kada se smatra da

je jedan ugovor zakljuen, odnosno od kada on proizvodi pravna dejstva. Pitanje momenta

zakljuenja ugovora (perfekcija ugovora) ne postavlja se kada je ponuda upuena prisutnom

licu. Ako ponueni prihvati ponudu, ugovor je tad i zakljuen, a ako ne prihvati, nema

ugovora. Spor o vremenu zakljuenja ugovora moe se javiti samo kad je ugovor zakljuen

izmeu odsutnih lica. Momenat perfekcije je vaan iz nekoliko razloga:


20/25

20

a) od tog momenta ugovor proizvodi pravna dejstva;

b) pitanje zastarjelosti potraivanja;

c) poslovna sposobnost ugovaraa;

d) kod sluajne propasti stvari i sl.

Na zakonodavac je odredio (lan 31, st.1. ZOO) da je ugovor zakljuen onog asa

kada je ponudilac primio izjavu ponuenog da prihvaa ponudu.

Mjesto zakljuenja ugovora. S pitanjem vremena zakljuenja ugovora usko je

povezano i pitanje mjesta zakljuenja. U ZOO je odreeno da je ugovor zakljuen u mjestu u

kojem je ponudilac imao svoje sjedite, odnosno svoje prebivalite utrenutku kada je uinio

ponudu. Mjesto zakljuenja ugovora posebno jevano u oblasti meunarodnog privatnog

prava, i to kod pitanja koje se pravo primjenjuje u sluaju spora. Pored toga, mjesto

zakljuenja ugovora je bitno za odreenje mjesne nadlenosti suda.

3.4. Predmet ugovora

Predmet ugovora je ono o emu je ugovor, nekada je to neka stvar (gde se jedna strana

obavezuje, na primer, da je preda drugoj strani), pravo (stvarno ili trabeno), a nekad je to i odreena

radnja (davanja, injenja ili uzdravanja). Znai, predmet ugovora je ono to ini sadrinu obligacija.

Ako je predmet ugovora stvar, ona mora da postoji u momentu zakljuenja ugovora i da je

jasno odreena. Ugovor moe da ima za predmet i odredive stvari, budue stvari, kao na primer plod

sa njive roda iz odreene kalendarske godine, sav priplod od odreene stoke i sl. Predmet ugovora,nuno je da ima novanu vrednost.

Predmet ugovora mora biti, dakle, odreen ili odrediv, mogu i da nije protivan imperativnim

propisima. Predmet ugovora mora da bude i mogu, bilo fiziki bilo pravno. Ne moe biti predmet

ugovora neto to je nemogue, kao na primer, ne moe se zakljuiti ugovor, izmedu fizikih lica - iji

je predmet dravna svojina, tada postoji pravna nemogunost, ali takoe ne moe biti predmet

ugovora, neto to je i fiziki nemogue, kao na primer, unitene stvari usled vie sile.

Predmet ugovora mora da bude doputen, odnosno da ima za predmet doputenu stvar iliradnju, tj. da nije zabranjena propisima, protivna javnom poretku ili moralu. U pravu postoji niz


21/25

21

zabrana koje su imperativnog karaktera i koji ne dozvoljavaju da to bude predmet ugovora.Kada je

predmet ugovora nemogu, nedoputen, neodreen ili neodrediv, ugovor je nitav15.

3.5. Osnov ugovora

Svaka ugovorna obaveza mora imati doputenu osnovu. Osnov ili kauza (causa) ugovora je

cilj, odnosno svrha ugovora (causa finalis). Osnovu ugovora ne treba mijeati s predmetom

ugovora.Predmet ugovora je ono na ta se dunik obavezuje, a osnov ugovora je ono zbog ega se

dunik obavezuje. Zakljuuljui jedan obligacioni ugovor ugovarai, preuzimajui odreene obaveze,

ele postii odreeni cilj. Npr. ukoliko neko eli da ima jednu knjigu, onda je njegov cilj da on postane

vlasnikom te knjige. Da bi to postao, on mora sa ovlatenim licem zakljuiti ugovor o prodaji. Kupac

se obavezuje da plati ugovorenu cijenu zbog toga to eli da ima knjigu, a prodavac seobavezuje

predati knjigu zbog toga to eli od kupca dobiti novac.

Osnov obvezivanja dunika, odnosno ugovornih strana zavisi od vrste ugovora. Tako npr.

banka daje kredit da bi od druge strane, pored glavnice, dobila i kamate. Kod dvostranih ugovora

obaveza jedne strane predstavlja osnov obaveze druge strane. Npr., putnik plaa kartu da bi ga kauza

se vidi u elji jednog ugovaraa da drugome uini odreenu korist iz zahvalnosti, ljubavi ili nekog

drugog razloga.

Doputena osnova ugovorne obaveze je bitan uslov za nastanak punovanog ugovora. Ukoliko

je osnova nedoputena, ugovor je nitav. Uopteno reeno, nedoputenom osnovom smatra se ona

osnovakoja je suprotna javnom poretku. Osnovi ugovora koje su suprotne javnomporetku mogu imati

zabranjen ili nemoralan osnov.prevozilac prevezao do odreenog mjesta, a istovremeno prevozilac

prevozi putnika zato to mu je on platio ugovorenu cijenu (kartu, prevozninu i sl.). Kod jednostranih

ugovora16

.

3.6. Forma ugovora

Pravilo je, u naem pravu da postoji neformalnost ugovora, pa se istie da zazakljuenje ugovora nije potrebna nikakva posebna forma, sem kad zakonom nije drukije

predvieno17.

15MTVUstudentski portal (Online) , http://www.knowledge-

banks.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija4.htm, (Datum preuzimanja: 10.11.2013.)

16Biki Abedin, Obligaciono pravo Opi dio, Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo, 2007, str. 9717156 lan 70. stav 2. ZOO-a.


22/25

22

Zahtev iz zakona, da ugovor bude zakljuen u odreenoj formi (na primer pismenoj)vai iza sve docnije izmene ili dopune ugovora. Meutim, zakonodavac u navedenom lanuZakona o obligacionim odnosima predvia da su punovane kasnije usmene dopune osporednim takama o kojima u formalnom ugovoru nije nita reeno, kad to nije protivno ciljuradi kojeg je forma propisana. Punovane su i kasnije usmene pogodbe kojima se smanjuju iliolakavaju obaveze jedne ili druge strane, kada je posebna forma propisana samo u interesuugovornih strana.

1) Vrste formi. - Prema nainu ispoljavanja forme, istamoe biti pismena, sveanaforma, u vidu javne isprave, realna, usmena forma i sl.

Pismena forma, podrazumeva da je ugovor sainjen i napisan rukom, pisaommainom ili drugim sredstvom i koji je svojeruno potpisan od ugovornih strana koje se

obavezuju. Elementi pismene forme su tekst izjava volja i potpisi ugovornih strana. Tekstizjave volja moe biti napisan u vie primeraka isprave i to se kod ugovora najee i ini,tako da odreeni broj primeraka dobija svaka od ugovornih strana.

U pismenom tekstu izjava volje, unose se sve one klauzule volja o kojima su strane

ugovornice postigle saglasnost. Zahteva se da u tekstu izjava volja, moraju biti navedeni svi

oni bitni elementi koji su za odnosni ugovor neophodni i da bi isti mogao proizvoditi pravno

dejstvo, kao na prime, kada se radi o ugovoru o prodaji, mora biti tano definisan predmetugovora (roba, stvar, koliina, kvalitet i sl. ) i cena. Sve izmene pismenog ugovora, takoe, sevre u pismenoj formi i isti predstavljaju anekse ugovora. Pismeni ugovor je zakljuen kadasu strane, koje se obavezuju, potpisale tekst izjava volja.

U sveanoj formi, mogu se zakljuiti odreeni ugovori, gde se zahteva estointervencija odreenog organa javne vlasti i izdavanja odgovarajue javne isprave. U nekim

pravnim sistemima za zakljuenje izvesnih ugovor, potrebna je prisutnost javnih slubenika -notara ija je obaveza ili sastavljanje samog pismenog akta ili overavanje istog pismenogugovora.

Za realnu formu, pored saglasnosti volja, nuna je i sama predaja stvari. Usavremenom pravu se smatra da su ovi ugovori tzv. realni ugovori relitki rimskog prava i da

bi oni trebali to pre da iseznu. Na Zakon o obligacionim odnosima prekinuo je dotadanjupraksu i klasine realne ugovore iz rimskog prava (zajam, ostavu i zalogu) regulisao kaokonsensualne, to znai da predaja stvari nije akt zakljuenja ugovor, ve akt ispunjenja18.

Iz same stilizacije lana 67. naeg Zakona o obligacionim odnosima, moe se izvuizakljuak, da postoji i usmena forma ugovora gde je potrebna samo saglasnost voljaugovornih strana izraena usmenim putem, reima strana ugovornica. I tu je bitno da su straneugovornice usmenim putem saglasile se o bitnim elementima ugovora, jer u suprotnom ako

18157 lan 70. stav 2. ZOO-a.


23/25

23

nema saglasnosti volja nema ni zakljuenja ugovora bilo u kojoj formi zakljuenja ugovora dase radi.

2) Vrste formi ugovora, prema pravnom dejstvu.- Prema pravnom dejstvu, forme

ugovora, mogu biti: bitna (forma ad solemnitatem) i dokazna (forma ad probationen). Radi se

o bitnoj formi ugovora, u sluaju da ona predstavlja konstitutivni sastojak ugovora. Ista semoe odredit, zakonom ili voljom stranaka. U takvim sluajevima, kada je forma predvienakao bitan uslov za nastanak ugovora, ugovor ne moe ni nastati dok se ista forma ne ispuni.Tako na primer, za ugovore o prometu nepokretnosti nuna je i bitna pismena forma. Dakle,ugovor koji je zakljuen u usmenoj formi o prodaji odreene njive, zemljine i parcele,zgrade, ne bi proizvodio pravno dejstvo. Kod dokazne forme, bitno je da nastanak ugovora

nije vezan za ispunjenje ove forme. Postojanje ugovora moe se dokazivati upotrebom teforme.

3) Vrste formi ugovora, po nainu nastanka. - Tu postoje dve vrste forme i to:

zakonska i ugovorna. Zakonska forma je ona forma koja je zakonom odreena. Na Zakon oobligacionim odnosima, predvia da ugovor koji nije zakljuen u propisanoj formi (zakonskojformi) nema pravno dejstvo, ukoliko iz cilja propisa kojima je odreena forma ne proizilazita drugo19.

Ugovorna forma predstavlja formu koju su stranke svojom voljom predvidele za neki ugovor.

Ugovor koji nije zakljuen u predvienoj ugovornoj formi nema pravno dejstvo, ukoliko sustrane punovanost ugovora uslovile posebnom formom20.

.

19158 lan 70. stav 2. ZOO-a.20

159 lan 70. stav 2. ZOO-a.


24/25

24

4. Zakljuak

Danas je nemogue zamisliti saradnju izmeu ljudi bez ugovora, radilo se o

obligacionim, trgovakim ili pak nekim drugim. Kroz historiju, pa i u najprimit ivnijim

drutvima ugovori su bili zakon u poslovanju i saradnji izmeu gradova, plemena, ak i

srodnika. Da ne bi nastupila pravna anarhija, da ne bi ljudi prisvajali nesto to su ranije

izgubili, prodali, poklonili, ugovori slue kao zatita i peat na svaki eventualni proces i

tubu. . Jednostavnom saglasnou volja oni nastaju, proizvode pravno dejstvo, stvaraju prava

i obaveze, menjaju ih ili ukidaju, zavisno od potreba i volje pojedinaca. Meutim, i pored

ovoga, oni ine vrstu i pouzdanu pravnu formu.

Obligacioni ugovor je najei i najvaniji izvor obligacija, zbog ega je njegov znaajosobito veliki u obligacionom pravu. Njihova primjena je toliko rasprostranjena da se danas

normalan ivot ne moe zamisliti bet obligacionih ugovora. Sama rije obligare vezivati,

pokazuje da svakog subjekta obavezuje da potuje ono to je ugovoreno.


25/25

25

5. Literatura

[1] Biki Abedin, Obligaciono pravo Opi dio, Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu,

Sarajevo, 2007

[2] Biki Abedin, Modul 6 Graanska oblast, VSTV Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 2006

[3] MTVUstudentski portal (Online) , http://www.knowledge-

banks.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija4.htm, (Datum preuzimanja:

10.11.2013.)

[4 Zakon o obligacionim odnosima FBIH (Sl.novine Federacije BiH 42/11).

Documents

Seminarski rad iz Obligacionog prava - opći dio- Agić Haris - Ugovr kao izvor obligacije