Via poslovna kola Blace Datum: 03

Seminarski rad Elektronsko bankarstvo

VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADMENT I POSLOVNE KOMUNIKACIJESREMSKI KARLOVCI

Seminarski rad

izInternet tehnologijaTema:

Elektronsko bankarstvo

Mentor: Student: Dragan ujovi Uro Zeli 90/12 - 2Mart,2015Sadraj:1. Elektronsko bankarstvo ta je to?.................................................................................32. Servisi elektronskog bankarstva......................................................................................43. Sredstva plaanja preko Interneta....................................................................................5 3.1 Elektronski novac.......................................................................................................5 3.2 Elektronski ekovi i njihov princip rada....................................................................6 3.3 Platne kartice, njihova podela i mehanizam korienja.............................................84. Naini plaanja preko Interneta.....................................................................................105. Modeli plaanja preko Interneta....................................................................................126. Elektronski platni promet i njegove prednosti...............................................................137. Rizici elektronskog bankarstva......................................................................................148. Sigurnosni mehanizmi zatite........................................................................................16 8.1 ifriranje................................................................................................................17 8.2 Digitalni potpis i digitalni sertifikat.......................................................................17 8.3. Inteligentne kartice................................................................................................189. Mobilno bankarstvo, njegovi servisi i prednosti............................................................1910. Zakljuak......................................................................................................................2211. Literatura......................................................................................................................231. Elektronsko bankarstvo ta je to?

Elektronsko bankarstvo ili E-banking predstavlja novi servis koji poslovne banke nude svojim klijentima, fizikim ili pravnim licima, korienjem digitalnih tehnologija.

Da bi bilo kakva transakcija mogla da se obavi preko Interneta potrebno je da u tehnolokom lancu plaanja bude ukljuena neka banka ili finansijska organizacija preko koje e se izvriti prenos novca. To znai da su od samog zaetka E-commerca u itav posao ukljuene banke.

Osnovni razlog za korienje E-banking servisa od strane korisnika je uteda vremena i smanjenje napora i trokova odlaska u banku. Veliki broj poslova finansijske prirode zahteva esto prisustvo u banci, putovanje do nje a zatim ekanje u redu, vreme obavljanja transakcije ili dobijanja obavetenja, a sve to zahteva dosta napora, vremena i novca. Stavljanjem odreenih servisa na Internet od strane banaka, rastereuje se altersko poslovanje, redukuju se dolasci korisnika u banku, a ujedno se stvaraju uslovi za poveanje obima poslovanja bez potrebe dodatnog investiranja.

Internet predstavlja strategijsku prednost banaka kako bi poveale svoju operativnost, poboljale kvalitet usluga a ujedno redukovale trokove poslovanja. Pored ve navedenog postoji i niz drugih razloga za stavljanje odreenih finansijskih servisa banaka na Internet. To su: stvaranje imida inovativne firme, bolje i vee interaktivne mogunosti, dostupnost 24h/7 dana u nedelji, mogunost racionalizacije potencijala banaka, promocija samouslunog bankarstva, dokaz o baninim konkurentskim mogunostima i razvoju kao potvrda solidnosti i stabilnosti firme i dr.

Osnovne karakteristike E-banking servisa su: individualnost, mobilnost, fleksibilnost, nezavisnost vremena i mesta i interaktivan rad. Nabrojane karakteristike stvaraju povoljne uslove za razvoj virtualnog bankarstva i irenje njegove primene u mnogim oblastima.

Internet bankarstvo podrazumeva sledee poslove: Pristup i pregled stanja na raunima korisnika

Evidencija i uvanje svih transakcija

Plaanja

Transfer novca sa rauna na raun

Izmena informacija

Naruivanje ekova

Kontakti

2. Servisi elektronskog bankarstvaServisi elektronskog bankarstva obezbeuju korisnicima:

1) Informacije (opte informacije, kamatne stope, menjaki kursevi)

2) Zahteve (stanje na raunu, promene na raunu, status redosleda plaanja i liste ekanja, istorija rauna sa mogunostima potraivanja)

3) Plaanja (plaanja rauna, izdavanje naloga za plaanje, izdavanje grupe naloga za plaanje, ponitavanje naloga za plaanje, promena prioriteta naloga za plaanje)

4) Naruivanje ekova

5) Izvetaje (razliiti klijentski izvetaji, izvetaji o saobraaju u sistemu)Neki od servisa koje nude banke koje su uvele sistem elektronskog bankarstva u svoje poslovanje su sledei:

Kanali za transakcije i informacije

WEB aplikacija

Web kanal je on-line aplikacija koja zahteva da korisnik sve vreme dok radi (preuzima izvode, gleda stanje, kreira naloge i vri plaanja) bude preko svog provajdera konektovan na sajt, npr. http://ebank.agrobanka.co.yu/

FX Client aplikacija

FX Client aplikacija je off-line aplikacija koja ima svoju lokalnu bazu podataka. Sve naloge korisnik moe da kreira u off-line reimu, a oni se snimaju u lokalnu bazu podataka aplikacije. Nakon toga dovoljno je da izvri sinhronizaciju, pri emu mora biti u on-line reimu, i nalozi odlaze ka banci, bivaju realizovani, a korisnik preuzima izvode i podatke o dnevnim promenama na raunu i aurno stanje, koji se takoe smetaju u lokalnu bazu i mogu se dalje koristiti u off-line reimu.

Treba napomenuti da je mogue korienje obe aplikacije (FX Client i WEB) paralelno.

Informativni kanali

SMS kanal

Za korienje kanala potrebno je obezbediti mobilni telefon preko kojeg e korisnicima stizati poruke i obavetenja od banaka. Pri podnoenju prijave za korienje iBank servisa obavezno navesti brojeve mobilnih telefona na koje e korisnicima stizati SMS poruke.

Govorni automat

Korienjem usluga govornog automata mogue je u svakom trenutku dobiti informaciju o stanju na raunu. Jedini uslov za korienje ove usluge je da se poziv ostvari sa telefona koji ima mogunost tonskog biranja.

FAX kanal

Za korienje fax kanala potrebno je obezbediti fax aparat na koji e stizati obavetenja i poruke banke. Pri podnoenju prijave za korienje iBank servisa obavezno je navesti brojeve fax aparata na koje e korisnici dobijati poruke i obavetenja banke.

Mail kanal

Za korienje ovog kanala potrebno je posedovati raunar, i MS Outlook Express. Ovim kanalom korisniku mogu stizati sva obavetenja i poruke od banke. Pri podnoenju prijave za korienje iBank servisa obavezno je navesti E-mail adresu na koju korisnik eli dobijati poruke.

3. Sredstva plaanja preko Interneta3.1. Digitalni novacDigitalni novac ili elektronski novac se moe definisati kao informacija o monetarnoj vrednosti koju je mogue transferirati kroz raunarske mree. Digitalan novac je dematerijalizovan novac i on predstavlja informaciju koja jedino postoji online. Sa pojavom Interneta digitalni novac je postao stvar svakodnevnice.

Za razliku od tradicionalnog novca koji se definie kao neto generalno prihvaeno, kao medijum za razmenu, merilo vrednosti i sredstva za plaanje, elektronski novac predstavlja sistem koji omoguava nekoj osobi da plati robu ili usluge prenosei brojeve sa jednog raunara na drugi. Kao i serijski brojevi na pravim papirnim novanicama, brojevi elektronskog novca su unikatni. Svaki elektronski novac emituje neka banka i on predstavlja odreenu sumu stvarnog novca. Jedna od kljunih osobina elektronskog novca je da je, poput pravog novca, njegova upotreba potpuno anonimna. To jest, kada kupac poalje neki iznos digitalnog novca trgovcu, ne postoji nain da se dobiju informacije o kupcu. Ovo je jedna od kljunih razlika izmeu sistema elektronskog novca i sistema baziranih na kreditnim karticama. Jo jedna razlika ogleda se u tome to primalac elektronskog novca moe ponovo njime da se koristi.

Elektronski novac e uiniti transakcije efikasnijim na vie naina. Prvo, elektronski novac e uiniti transakcije jeftinijim zbog toga to su trokovi transfera elektronskog novca preko Interneta znatno manji od trokova transfera novca putem konvencijalnog bankarskog sistema. Drugo, zbog injenice da Internet ne poznaje politike granice, ne poznaje ih ni elektronski novac. Prema tome, trokovi transfera u okviru neke drave skoro su jednaki trokovima transfera izmeu razliitih zemalja. Tree, plaanja elektronskim novcem moe da koristi svako ko ima pristup Internetu i nekoj banci na Internetu.

Da bi se elektonski novac ponudio i prihvatio, u mnogim sluajevima, mora da se izvri provera stanja na raunu ili kreditne sposobnosti onoga ko nudi elektronski novac za razliku od klasinog novca gde ne mora nita da se dokazuje i ne moraju da se izvre nikakve provere. Jo jedna karakteristika elektronskog novca je to to on ostavlja trag o tome gde je troen i koliko. Svaka uraena transakcija se registruje kao slog sa svim detaljnim podacima o njoj. Ovo praenje je neophodno da bi se u sluaju spora mogla rekonstruisati transakcija od poetka do kraja. Sa druge strane, praenje nekoga gde je i ta je troio u razliitim prilikama i uspostavljanje veza izmeu transakcija predstavlja problem zatite privatnosti.

Digitalni novac sve vie dobija na znaaju. Internet kao ogroman poslovni potencijal zahteva digitalan novac i njegova upotreba e se sve vie iriti. Da bi zadovoljio korisnike elektronski novac mora biti lako prenosiv, da trokovi njegovog kreiranja i rukovanja budu mali ili bar manji od klasinog novca, mora da omoguava promet bez posrednika to jest da se sa njim mogu raditi off line transakcije. Posebno mora da se obezbedi anonimnost uesnika u transakciji.

3.2. Elektronski ekovi i njihov princip rada Elektronski ek ili e-ek se zasniva na ideji da elektronski dokument moe da zameni papirni dokument i da kriptografski potpis moe da zameni runi potpis. On je dizajniran tako da izvrava plaanja i druge finansijske funkcije papirnog eka, koristei kriptografski potpis i zatiene poruke na Internetu. Sistem elektronskih ekova je prvenstveno dizajniran da preventivno spreava prevare i krae. Ovaj sistem obezbeuje visok nivo integriteta poruka, autentifikaciju i neporeivost obavljene transakcije. Elektronski ek je najsigurniji plateni instrument ili transakcija ikad dizajnirana ili razvijena.Elektronski ek je elektronska verzija ili reprezentacija papirnog eka. On:

Je osnovan sa istim legalnim okvirima kao i papirni ek

Sadri iste informacije kao i papirni ek

Moe biti vezan sa neogranienim informacijama

Moe biti korien u bilo kojoj transakciji gde se danas koristi papirni ek

Poveava funkcije i osobine u sluaju ekovnog iznosa

Umanjuje korisnost papirnog eka

E-ek:

Moe se koristiti na svim raunima komitenata, velikih ili malih, ak i gde su drugi vidovi elektronskog plaanja riskantni ili nisu odobreni

Je najsigurnije sredstvo plaanja danas

Obezbeuje brz i siguran obraun finansijskih obaveza

Moe biti korien ukoliko postoje rauni u bankama

Moe se pokrenuti sa razliitih hardverskih platformi i softverskih aplikacija

Lako razumljiv za komitente banke

Lak za korienje

Sa velikim stepenom zatite

Radi na isti nain kao papirni ek:

Transant izdaje elektronski ek koristei jedan od mnogih tipova elektronskih itaa i daje elektronski ek primaocu iznosa (remitentu) elektronskim putem

Primaoc eka deponuje elektronski ek, prima kredit

Banka potvruje elektronski ek i odbija iznos eka na transantovom eku

Osnovan je na:

Digitalnom potpisu

Sigurnosnom hardveru-smartcardu

Digitalnom sertifikatu

Bankovnoj i poslovnoj praksi

FSMP (Financial Services Markup Language)

Koristi bezbedonosne tehnike:

Autentinost

Javni klju kriptografije

Digitalni potpis

Sertifikat autoriteta

Dvostruku detekciju

Enkripciju

Prednosti korienja e-eka: Smanjuje se broj papirnih ekova

Banke smanjuju opremu koja je potrebna za servisiranje papirnih ekova

Smanjuje se manuelni rad koji je potreban za servisiranje papirnih ekova

Eliminie se pozadinski unos ekova

Smanjuju se potanski trokovi slanja ekova

Smanjuju se trokovi tampanja ekova

Sa papirnim ekovima se manipulie kao sa gotovim novcemPostupak rada sa elektronskim ekovima:Prilikom startovanja softvera za rad sa elektronskim ekovima na ekranu se pojavljuje slika elekronskog eka. ek na ekranu je prethodno pripremljen i ima izgled i formu papirnog eka, sa svim potrebnim podacima i ostavljenim delom koji se popunjava. Korisnik popunjava podatke: datum, kome treba da bude isplaen ek (naziv primaoca) i iznos koji treba da se isplati. Time su kompletirani podaci i ek treba potpisati. Potpisivanje eka je putem smart kartice. Smart kartica se ubacuje u ureaj za itanje i unosi se PIN broj da bi se otkljuala kartica. Serijski broj eka se automatski dodaje iz Smart kartice: Na kraju kartica ita sve podatke sa eka i formira digitalni potpis. Ovako pripremljen ek se alje kao bilo koji e-mail. Svaki izdat ek moe biti sauvan na raunaru kao verna kopija originala. Samo jedna kopija eka moe biti plaena jer postoji kontrola i detekcija duplikata. Kopije mogu biti sauvane na vie mesta, ak mogu biti i ponovo kopirane i distribuirane bez iakakvih posledica. Digitalni potpis na e-eku moe biti proveren u svakom trenutku. Takoe se moe izvriti autentifikacija potpisnika e-eka a on ni sam ni na koji nain ne moe biti modifikovan ili falsifikovan. Po prijemu e-eka postupak rada sa njim je nadalje kao i sa papirnim ekom.3.3. Platne kartice, njihova podela i mehanizam korienja

Platne kartice se obino definiu kao mali komad kartona ili plastike koji sadri neko sredstvo za identifikaciju (recimo potpis ili sliku), to omoguava osobi na koju kartica glasi da kupuje robu ili usluge na teret svog rauna, koji zaduuje trenutno ili periodino. Korisnici platnih kartica mogu biti fizika ili pravna lica, na osnovu toga postoji i podela na platne kartice za fizika i pravna lica.Banka koja izdaje karticu je vlasnik kartice i ona izdaje korisniku karticu samo na korienje. Banka kao vlasnik kartice u svakom momentu moe korisniku kartice da uskrati pravo na korienje kartice i zahtevati od njega da karticu vrati ukoliko korisnik prekri neko pravilo.

Prednosti za korisnika ako poseduje karticu: Na osnovu kartice vri plaanje do iznosa raspoloivih sredstava na raunu

Jednostavnije rukovanje u odnosu na ek

U sluaju gubljenja kartice postoji vea zatita nego kod eka

Moe da podie novac na bankomatima 24 asa dnevno

Prednosti za primaoca kartice:

Smanjenje rizika poslovanja

Poveanje prometa

Poveanje sigurnosti naplate

Prednosti za banku:

Banka proiruje asortiman proizvoda

Smanjuju se trokovi poslovanja

Knjigovodstvo je jednostavnije

Prihodi banke se poveavaju po vie osnova

Postoji horizontalna, vertikalna i podela kartica po tehnikim karakteristikama. Po horizontalnoj podeli postoje kreditne, debitne, korporacijske i kartice lojalnosti. Po vertikalnoj podeli postoje platinasta, zlatna, klasina i elektron a po tehnikim karakteristikama postoje embosirane, sa magnetnom trakom, sa ipom, kombinacija prethodnih i optike kartice.Najvanija podela je podela kartica prema nainu korienja, odnosno na kreditne i debitne kartice.

Kreditne kartice mogu funkcionisati na dva naina:

1) Charge kartice-korisnik je duan da izmiri sav utroeni novac iz prethodnog meseca do datuma u narednom mesecu koji banka odredi

2) Revolving-korisnik izmiruje samo deo potronje iz prethodnog meseca do datuma koji odredi banka, a neizmireni iznos se otplauje narednih meseci u sukcesivnim ratamaDebitne kartice su direktno povezane sa bankovnim raunom vlasnika kartice i postoje dva oblika:

1) Direktna debitna kod koje se trokovi kupovine sa bankovnog rauna odbijaju u istom trenutku 2) Odloena debitna kod koje se totalna potroena suma za odreeni period odbija na kraju tog perioda.

Kartice moemo jo podeliti i po brendu: Visa, MasterCard, DinaCard, Amex, Academic i dr.

U mehanizam korienja platne kartice uestvuju etiri strane: vlasnik kartice odnosno kupac, trgovac, firma koja vri obradu plaanja odnosno banka trgovca i emitent platne kartice odnosno banka kupca.

Vlasnik kartice-kupac-plaa banci godinju lanarinu za karticu, koristi karticu za plaanje robe

Trgovac

-plaa diskontnu proviziju banci na osnovu ukupnog iznosa prodaje

Banka trgovca

-plaa proviziju emitentu kartice odnosno banci kupca Banka kupca

4. Naini plaanja preko Interneta

U dosadanjoj praksi u svetu i kod nas su primenjivani sledei modeli plaanja roba i usluga na Internetu:1. Pouzeem: Za ovaj nain plaanja nije potrebna kartica ve se plaa

direktno onome ko obavlja isporuku robe. Korisnik Interneta pronalazi eljenu robu na sajtu trgovca, popunjava formular i na taj nain se prijavljuje za kupovinu robe. Trgovac pakuje robu i alje je potom ili ima svog dostavljaa koji odlazi na naznaenu adresu tamo kupac direktno plaa gotovim novcem, ekom ili karticom. Ukoliko je potar isporuilac onda se njemu plaa uz dodatak potanskih trokova. Loa strana ovog naina je to to se roba dostavlja na adresu, plaanje je kada se roba preuzme. Ovo je nepovoljno sa stanovita prodavca jer se javlja veliki procenat robe koja se vraa jer nije uzeta, a trokovi su ve napravljeni.

2. Kupovina plaanjem u banci preko rauna: je kada korisnik na sajtu trgovca pronae eljenu robu i broj iro rauna na koji e izvriti uplatu novca. Jedan primerak uplatnice dostavlja trgovcu ili ga e-mailom obavesti da je uplatio novac, a ovaj proveri uplatu, a zatim mu robu dostavlja na naznaenu adresu. Ovaj nain plaanja je nepovoljan za kupca jer mora da ide u banku, eka u redu i plati, a sve to trai dosta napora i vremena za obavljanje transakcije. Adekvatno tome je i smanjen broj korisika koji su spremni da na ovaj nain nabavljaju robu.

3. Plaanje putem platne kartice: je najpogodniji metod ali uz odreenu dozu rizika kako za kupca tako i za trgovca. Za ovakav nain poslovanja potrebno je obezbediti kvalitetne sigurnosne metode plaanja. Dobra strana ovog naina plaanja je to to korisnik u trenutku kada pronae ono to je traio moe odmah da plati (u sluaju softvera odmah i dobije) a da za kratko vreme na naznaenu adresu dobije poruenu i plaenu robu. Sa stanovita trgovca ovo je gotovo idealan metod, jer istog trenutka kada je roba poruena, dobijen je i novac za nju. Sa stanovita kupca ovo je najkonforniji nain plaanja. Procedura rada je sledea: Korisnik preko Interneta pronalazi trgovca i na njegovom sajtu pronalazi robu. Sa svoje strane trgovac omoguava korisniku da on pretrauje njegov sajt ekira robu i formira potroaku korpu. Kada je korisnik zavrio sa punjenjem korpe, dakle napravio je total za plaanje, prelazi u sledeu fazu a to je plaanje. Korisniku se na sajtu nudi kojom karticom e izvriti plaanje. Korisnik bira karticu tako to klikne na nju. U tom trenutku korisnik naputa sajt trgovca i prelazi na sajt procesora plaanja i aktivira SSL. Procedura se dalje nastavlja tako to se korisniku otvara stranica za prijavu na sistem za plaanje. Od korisnika se trai da popuni sledee podatke: Ime i prezime, broj kartice, datum vanosti i PIN broj. Kada je sve ispunjeno dalju proceduru preuzima procesor plaanja. Prvi nivo provere je provera podataka koji su uneti. Ako su svi podaci ispravni proverava se PIN kod a ako je i to ispravno procedura se nastavlja tako to se proverava stanje na raunu u banci kroz posebnu zatienu mreu. Ako stanje na raunu pokazuje da ima novca transakcija se odobrava, alje se poruka procesoru plaanja i on dalje obavetava strane uesnice u transakciji da je sve izvreno regularno. Procesor generie broj pod kojim se vodi ta transakcija i dostavlja ga korisniku i trgovcu. Ovaj broj je znaajan zato to ako neto kasnije nije u redu po njemu se obavljaju reklamacije. Ovim je sama transakcija plaanja zavrena ali je ostala faza bankarskog procesiranja. Poto je banka korisnika skinula sredstva sa rauna korisnika potrebno je da taj novac prebaci na raun trgovca. Ovo se dalje radi standardnim postupcima meubankarskih plaanja.Celokupan proces plaanja roba i usluga platnim karticama preko Interneta moe se podeliti u nekoliko faza:1. Faza informisanja

Pregled elektronskog kataloga ponuenih proizvoda2. Faza dogovora i ugovaranja

Registracija na strani trgovca

Provera i potvrda autentifikacije

Izbor servisa i slanje porudbine

Provera stanja na raunu i kreditne sposobnosti

Potvrda narudbine

3. Faza plaanja

Slanje kriptovanih podataka

Provera i potvrda kriptovanih podataka

Slanje kljua za dekriptovanje i debitnog rauna

Dekriptovanje i potvrda servisa

Slanje potvrde

4. Faza bankarskog postprocesiranja

Prijem podataka o izvrenim transakcijama

Zaduivanje rauna korisnika

Formiranje zbirnih kataloga

Izvrenje plaanja trgovcima

5. Modeli plaanja preko InternetaKada se govori o modelima plaanja tu se pre svega misli na to ko pokree transakciju i kako se ona odvija do svog zavretka. Postoje etiri modela plaanja preko Interneta:

1. Ke orijentisani model

2. ek orijentisani model

3. Model plaanja sa platnim karticama

4. Model plaanja platnim nalogom

Ke orijentisani model

Transakcija se zapoinje tako to na osnovu zahteva korisnika banka izdaje novanicu koju korisnik prosleuje do trgovca a ovaj dostavlja banci gde se ona zatim ponitava. Ovaj metod u potpunosti imitira ciklus realnog novca.

ek orijentisani model

Kupac alje digitalni ek trgovcu i istovremeno obavetava banku o tome. Trgovac prihvata digitalni ek od kupca, prosleuje ga banci i trai isplatu.Model plaanja sa platnim karticama

Korisnik platne kartice vri direktno plaanje trgovcu, trgovac trai isplatu od banke. Banka vri isplatu i o datoj transakciji obavetava kupca, odnosno korisnika platne kartice.

Model plaanja platnim nalogom

Ovo je sistem koji je najee primenjen u e-banking sistemima. Korisnik ima instaliran softver na svom raunaru i smart karticu koja ima sertifikate i digitalni potpis. U kombinaciji sa Pin brojem korisnik pokree transakciju dajui nalog banci da sa njegovog rauna izvri plaanje.6. Elektronski platni promet i njegove prednosti Sa pojavom novog servisa za pravna lica od 01. januara 2003. godine dolo je do

znaajnog poveanja obima poslovanja u bankama i taj problem su banke mogle da ree na jedan od dva naina:

1. poveanjem svojih altera i alterskih radnih mesta ili2. uvoenjem elektronskog bankarstva, odnosno elektronskog platnog prometa

Mnoge banke, shvativi prednosti elektronskog bankarstva, poele su da razvijaju servise e-bankinga i da na taj nain poveavaju svoju konkurentsku prednost. Prednosti koje prua platni promet elektronskog bankarstva su: unos i kontrola podataka platnih naloga preputaju se komitentu. Radi se o hiljadama platnih naloga koje bi inae morali da kontroliu zaposleni radnici u banci

cena pojedinane transakcije je dosta nia od cene obrade transakcije na klasian nain preko altera pruanje kvalitetnije usluge komitentima istovremeno sa preuzimanjem voenja njegovog rauna

brzo irenje baze komitenata na irem geografskom podruju, jer komitent moe da bira kojoj banci e poveriti voenje svog rauna-znai i tamo gde banka nema nikakav alter na podruju gde ivi i radi komitent smanjenje trokova kroz nepotrebno otvaranje altera i zapoljavanja alterskih radnika smanjenje trokova papira kao i potanskih trokova u svakodnevnom poslovanju jer se oni formiraju kod komitenata (nalozi, izvodi, PTT marke)

preuzimanje komitenata od banaka koje ne nude elektronsko bankarstvo-znai poveanje broja komitenata i dobiti po osnovu ovog poslovanja

veoma lako preuzimanje velikog broja komitenata u veoma kratkom vremenu, jer broj bankarskih slubenika nije ograniavajui faktor

smanjivanje redova u bankama, jer banka koja radi na klasian nain i ima veliki broj komitenata moe da oekuje nezadovoljstvo komitenata ekanjem u dugim redovima

elektronsko bankarstvo primorava na visok stepen zatite pristupa podacima i na strani klijenta i kod banke, to nije sluaj u klasinom poslovanju

mogunost preusmeravanja alterskih radnika na druge poslove, npr. marketinke poslove prodaja usluga elektronskog bankarstva, to bi jo vie povealo broj komitenata opredeljenih za brz i konforan nain rada iz svojih kancelarija

mogunost uspostavljanja novih trinih kanala poslovnog komuniciranja, na relaciji banka-komitent-banka7. Rizici elektronskog bankarstva

Najvei problem i najvea prepreka omasovljavanju bankarskog poslovanja preko Interneta je problem sigurnosti. Postoje vie metoda zatite ali se problem sastoji u tome da to je zatita bolja to je i skuplja a onda je dostupna manjem broju korisnika. Problemi korisnika se sastoje u sledeem:

identifikacija i autentifikacija

integritet podataka

tajnost

neporicljivost

Uopteno rizike elektronskog bankarstva moemo grupisati na sledei nain:

1. Operativni rizici (pouzdanost i integritet)

-sigurnost (neautorizovan pristup)

-krau od strane zaposlenih

-falsifikovanje

-sistem dizajn, inplementacija, upravljanje

-rizik servis provajdera

-zastarelost sistema

-poricanje transakcije od strane korisnika

2. Rizici gubljenja ugleda i reputacije-manjkavost sistema deficit postojanje greke

-prodor u sistem

-greke u slinim sistemima

-negativno javno miljenje je gubitak posla (pranje novca znai gubitak legalnih korisnika jer ne ele da uestvuju u poslovanju sa firmama koje se time bave a oni koji to rade ne ele da se za to zna pa i oni naputaju posao) 3. Sistemski rizici

-rizici gubljenja informacija izazivaju nepoverenje u sistem i spreavaju irenje poslova

4. Zakonski rizici -naruavanje zakona-dvosmislenost, legalne sankcije

-pranje novca

-neadekvatno razotkrivanje

-naruavanje privatnosti

-rizici sertifikat autoriteta

-strani zakoni (inostrani)

5. Bankarski rizici -kredit (nije plaen, korisnik nije solventan)

-likvidnost (mogunost da se konvertuje u ke bez gubitka vrednosti)

-kamatne stope (opseg protezanja)

-trgovina (inflacija, konverzija strane valute)

-socijalni, politiki, ekonomski6. Rizici kriminalnih napada

-prevara, falsifikat

-lopovluci, krae

-ilegalno korienje, navoenje

Sa druge strane, prema miljenju ljudi koji se bave tehnikom zatitom podataka u raunarskim mreama, bezbedonosne pretnje i opasnosti moemo podeliti na sledee kategorije:1. Fiziki hazardi

(poar, poplava, rat, zemljotres, sabotaa, eksplozija, nestanak napajanja, neredi, vandalizam)

2. Neispravna oprema

(centralni procesor, periferije, oteeni mediji za smetanje podataka, prenosne-komunikacione linije, terminali, ureaji za klimatizaciju)

3. Softverske greke

(greke operativnog sistema, greke uslunih programa, greke prevodilaca i asemblera, greke aplikacionih programa, greke sistema za upravljanje bazama podataka)

4. Ljudske greke

(koriena pogrena verzija programa, greka operatera raunara, greka operatera terminala, greka u kucanju, fiziko oteenje medijuma, neispravno montirani medijumi)

5. Namerne povrede

(zlonameran programer, zlonameran operator, zlonameran korisnik, zlonamerno brisanje podataka na medijumima, ubacivanje virusa u programe)

6. Kriminalni akti(falsifikovanje, utaja, prodaja komercijalnih tajni, kraa medijuma, industrijska pijunaa, meudravna pijunaa)

7. Naruavanje privatnosti

(dobijanje uvida u podatke konkurentske organizacije, pribavljanje linih podataka u zlonamerne svrhe, obina radoznalost, nenamerno obelodanivanje linih podataka)8. Sigurnosni mehanizmi zatite

Veliina i otvorenost Interneta ine ga danas najupeatljivijim informaciono-komunikacionim sredstvom. Sa druge strane, upravo broj korisnika Interneta i njegova otvorenost ine ga istovremeno i izuzetno nebezbednim. Svaki korisnik koji je u vezi sa Internetom izlae svoje podatke ogromnom broju najrazliitijih opasnosti. S toga se kao imperativ korienja Interneta javlja potreba za zatitom podataka koji su neposredno ili posredno na Internetu.

Standardno opte polazite u praksi savremenih zatienih sistema zasniva se na identifikaciji pretnji i analizi moguih rizika, a posebno na ispitivanju odreenih konkretnih napada na sistem i njegovo okruenje, verovatnoi ovih napada i gubicima do kojih oni mogu dovesti na osnovu ega se identifikuju kritine komponente sistema. Opte je prihvaen stav da sistem sam po sebi nije bezbedan i da je u cilju zatite informacija neophodno u njega ugraditi odreene zatitne mehanizme kao to su: kontrola pristupa objektima u sistemu, autentifikacioni protokoli, ifrovanje informacija, digitalni potpis i digitalni sertifikat.

Pod sistemom koji je predmet ugroavanja, odnosno zatite, podrazumeva se bilo koji sistem (izdvojen raunar ili mrea) u kome se nalaze podaci koji su ugroeni. Uopteno govorei pretnja sistemu moe biti bilo koja, osoba, objekat ili dogaaj koji potencijalno, u sluaju odreene realizacije, dovode do ugroavanja informacije u sistemu. Pretnje mogu biti namerne, kao to je namerna modifikacija osetljivih informacija, ili sluajne, kao to je sluajno brisanje nekog fajla.

Zatitni mehanizam je sredstvo za realizaciju odreenog oblika zatite informacija od odgovarajue pretnje. Zatitni servis je kolekcija mehanizama zatite i odgovarajuih procedura kojima se obezbeuje zatita od odreenog skupa pretnji. Na primer, odreeni servis prua zatitu sistemu od neautorizovanog pristupa na osnovu zahteva da korisnik identifikuje sebe i dokae, odnosno verifikuje svoj identitet. Zatitni servis siguran je onoliko koliko su sigurni zatitni mehanizmi i procedure na kojima se zasniva.8.1. ifriranje

ifriranje ili kriptografija je proces prevoenja neke informacije u kodirani oblik, odnosno u ifrovani tekst, korienjem odreenog algoritma i kljua. Cilj kriptografije je zatita privatnosti informacija. Proces ifriranja se sastoji od algoritma i kljua pri emu je klju za ifriranje nezavisan od teksta za ifriranje. ifrovani tekst ili ifrat se moe vratiti u originalnu informaciju korienjem algoritma za deifrovanje i istog kljua koji je korien za ifriranje. Prema prirodi kriptografskih kljueva, kriptografski postupci se dele na postupke sa simetrinim i asimetrinim kljuevima.

Simetrino ifriranje podrazumeva postojanje zajednikog tajnog kljua kojim se realizuju operacije ifrovanja i deifrovanja. U ovom sluaju, klju za deifrovanje je poznat samo osobama koje uestvuju u procesu kriptografije. Asimetrino ifriranje podrazumeva postajanje dva kljua: tajnog i javnog. To znai da u kriptografskom sistemu sa asimetrinim postupkom, svaki uesnik u sistemu mora da ima svoj par javni-tajni klju. Javni klju moe da bude poznat bilo kome, ali klju kojim se vri deifrovanje se mora uvati kao stroga tajna njegovog vlasnika.8.2. Digitalni potpis i digitalni sertifikat

Autentinost mnogih pravnih, finansijskih i drugih dokumenata se verifikuje potpisom odgovarajue osobe. Za prenos takvih dokumenata kroz mreu mora se nai reenje koje e zameniti lini potpis. U sutini ono to je potrebno je sistem pomou kojeg jedna strana moe poslati potpisanu poruku drugoj strani tako da:

1. primalac moe verifikovati poiljaoca

2. poiljalac ne moe kasnije poricati sadraj poruke

3. prijemnik ne moe sam izmisliti poruku

Poruka se moe digitalno potpisati tako to poiljalac koristi svoj tajni klju za proveru, kako svog identiteta, tako i sadraja poruke, ime se spreava bilo kakva izmena poruke tokom prenosa. Ako bi neko neovlaeno dopisao ili izmenio sadraj poruke, primalac bi uz pomo javnog kljua poiljaoca otkrio neregularnost u poruci, to znai da je dolo do neautorizovane izmene poruke.On funkcionie na bazi privatnog i javnog kljua. Da bi dokazao da je dokument potpisan od strane odreenog korisnika host-sistem dekriptuje potpis koristei korisnikov javni klju. Ako rezultat odgovara sadraju dokumenta potpis je validan. Ovako potpisana dokumenta mogu se slati preko Interneta uz pomo standardnih alata za rad. Smatra se da je u ovom sluaju dokument potpuno zatien.

Digitalni sertifikat predstavlja linu kartu u sajber prostoru. Sertifikat je string ifrovan sa privtnim kljuem. Kada host-sistem eli da proveri autentinost korisnika na mrei, moe da zatrai digitalni sertifikat. Kada je sertifkikat poslat, host-sistem proverava sa treom stranom korisnikov odgovarajui javni klju koji koristi da dekodira sertifikat. Ako je sve u redu korisnik dobija konekciju. Sertifikat mora da sadri:

-naziv organizacije korisnika (ukoliko se radi o pravnom licu) i/ili samo ime i prezime (ukoliko se radi o fizikom licu)

-dodatne podatke za identifikaciju

-javni klju korisnika

-datum do koga vai javni klju korisnika

-ime organizacije ili agencije koja je izdala sertifikat

-jedinstveni serijski broj

Svi ovi podaci se na kraju ifruju tajnim kljuem organizacije ili firme koja je izdala sertifikat.

8.3. Inteligentne karticeAutentifikacija podrazumeva dokazivanje identiteta korisnika. Identitet u okviru

Interneta najee se dokazuje korisnikim imenom i lozinkom, odnosno tajnim kljuem a u poslednje vreme i inteligentnim karticama (smart cards), kao savremenijim i efikasnijim mehanizmom zatite podataka. Ugradnja elektronskih ipova u plastine kartice je tehnologija stara dvadesetak godina ali je masovna primena inteligentnih kartica relativno novija. Jezgro inteligentne kartice ini memorija, na kojoj osim optih podataka moe biti zapisan i tajni klju i moe biti aktiviran samo uz pomo vlasnika kartice, kako bi se izvrio odgovarajui kriptografski algoritam.

Smart kartica se naroito koristi u sluajevima kada je izuzetno vana sigurnost i zatita obavljanja transakcija. Zatiena je od itanja i podatke koji su u njoj moe itati samo onaj koje ovlaen i poseduje sistem za proveru autentinosti preko sistema kljueva. Aktivnosti smart kartica u svetu rastu po stopi od 30% godinje. U svetu gde je ova kartica najee koriena za civilne potrebe slui za planje telefona, Internet poslovanje, bankarska plaanja putem Interneta, za zdravstveno osiguranje, plaanje TV pretplate itd.Prednosti smart kartice su:

-Za svaki novi servis koji se stavi korisniku na raspolaganje kod smart kartice ne mora se dati novi pasvord s obzirom na mogunosti koje ona prua

-Sa smart karticom korisnik moe da izvri proveru ispravnosti poruke veoma lako

-Smart kartica poseduje digitalni potpis. On funkcionie na bazi privatnog i javnog kljua

-Smart kartica moe u sebi da sadri i digitalni sertifikat.

Pored svih prednosti, smart kartica ima jednu veliku manu a to je njena cena. Ona kota od 7-15 dolara po korisniku u zavisnosti od serije koja se poruuje. Pored cene koju treba platiti za karticu obavezna je i nabavka itaa kartice ija je najmanja cena od 150 dolara pa navie. Ovo reenje je skupo za pojedinanog korisnika. Za sada banke su najei korisnici smart kartica i koriste se za prenos i transfer novanih sredstava.

Elektronski novanik je smart kartica koja ima mogunost da se napuni na bankomatu. Negde je nazivaju jo i ke kartica. On u sebi sadri: vozaku dozvolu, socijalnu karticu sa zatitom, auto osiguranje, karticu za biblioteku, identifikacionu karticu za posao ili kolu, karticu za kontrolu pristupa na WEB-u, digitalni potpis na WEB-u, javni i tajni klju, karticu za telefoniranje, kreditnu karticu, debitnu karticu, ke karticu.9. Mobilno bankarstvo, njegovi servisi i prednostiMobilno bankarstvo ili M-commerce predstavlja svaku transakciju novane vrednosti koja je realizovana preko mobilne telekomunikacione mree i ini sastavni deo e-commerce transakcija. Postoji mnogo finansijskih mogunosti za banke u oblasti mobilnog poslovanja. Mobilno bankarstvo je novi kanal za usluge koje banke nude i platforma za sve nove personalizovane usluge bazirane na informacijama u realnom vremenu koje stvaraju veu lojalnost i zadovoljstvo komitenata.Mobilnom tehnologijom omoguena je kupovina razliitih roba i usluga, obavljanje bankarskih transakcija, pristup plaenim sadrajima i informacijama sa bilo kog mesta i u bilo koje vreme. Generatori razvoja mobilnih servisa su: masovno trite mobilnih telefona, nagli razvoj Interneta i elektronske trgovine, usavravanje opreme i ureaja za mobilnu telefoniju, mogunosti autentifikacije i autorizacije, novi principi tarifiranja servisa. Da bi se itav posao irio i uspeno poslovao operatori mobilne telefonije moraju blisko da sarauju sa bankama i kompanijama koje izdaju kreditne kartice u cilju razvoja mehanizma m-commerce plaanja. Prednosti korenja mobilnih ureaja pri obavljanju bankarskih transakcija od strane korisnika su:Lina nezavisnost

Kontrola od strane korisnika

Preko mobilnog telefona se dolazi do seta usluga koje su prilagoene korisniku

Lako za korienje

Spremno za upotrebu za nekoliko sekundi

Jednostavno korienje

Razumljiv korisniki servisMobilnost

Sposobnost komunikacije bilo gde i bilo kada

Korisnici mogu nositi svoj ureaj svuda sa sobom

Platforma za lokalizovane usluge

Sigurnost

uvanje privatnosti

Mobilni ureaji podravaju sigurne aplikacijeBroj mobilnih finansijskih servisa u velikoj meri zavisi od raspoloive mobilne platforme na kojoj e se izvravati. Servisi koji su se prvi put pojavili bili su fokusirani na veliki broj klijenata i masovnu upotrebu. Danas imamo razliite vrste finansijskih servisa i moemo ih podeliti na: bankarske, brokerske, servise investicionog bankarstva, ostale finansijske servise i plaanje rauna putem mobilnih ureaja.

Skoro sve vee banke su uvele servise mobilnog bankarstva. Dok je veina starijih aplikacija realizovana kao SMS, dvosmerni komunikacioni protokol, veina dananjih aplikacija bazirana je na WAP standardu. WAP omoguava mobilnim ureajima da komuniciraju preko Interneta jednostavnim unoenjem adrese kojoj ele da pristupe. Raniji servisi bili su tipino informaciono-bazirani, korisnici su mogli da putem svojih mobilnih ureaja proveravaju stanje na raunu, proveravaju stanje svoje kreditne kartice ili da dobiju neke osnovne finansijske informacije. U novijem vremenu banke su poele da objedinjuju mogunosti transakcija u svojim servisima. Od ovih servisa najee se koriste plaanje rauna, prenos sredstava ili aplikacije kreditiranja.

Brokerske kue su hitno neke od svojih servisa prebacile na mobilni Internet. Nezavisnost od vremena i lokacije pristupa mobilnih brokerskih servisa su veoma atraktivni za one korisnike koji esto trguju. Inicijalno brokerske kue nisu u mogunosti da ponude sigurnosne aplikacije, oni su se zato fokusirali na informacione-bazirane aplikacije kao to su praenje vesti, pregled vrednosti akcija u realnom vremenu i provera rauna. Ova ponuda se sve vie proiruje ukljuujui i jednostavne transakcije kao to su trgovina akcijama i upravljanje raunarima.

Investicione banke su uvidele potencijal koji donosi m-commerc kako za poveanje produktivnosti za njihove zaposlene tako i za dodavanje novih servisa za institucije i privatne klijente. Sa strane prodaje i trgovine, investicione banke nude svojim klijentima Just in case mobilne aplikacije koje e u svako doba biti povezane sa tritem. Vane vesti, promene cena, razliite analize mogu biti isporuene korisnicima odmah po njihovom nastajanju bez obzira na kojoj se oni lokaciji nalazili. Sa strane akcionarskog investiranja i iz oblasti konsaltinga, aplikacije mobilnog poslovanja obezbeuju kompletnu finansijsku pomo. Iz oblasti konsaltinga one omoguuju alate za podrku u odluivanju pomou kojih donosioci odluka mogu da dele svoje miljenje sa klijentima.

Dok su banke i brokerske kue bile prve koje su svoje servise ponudile u beinom svetu, druge finansijske ustanove, kao to su osiguravajue kompanije, zajmodavci i hipotekarske ustanove, savetodavne ustanove, kao i kreditne ustanove bi trebalo da u to skorije vreme razviju aplikacije mobilnog poslovanja. Kljuan izazov za ove vrste kompanija je taj da one treba da ponude svoje servise mobilnim klijentima u oblastima koje su tipino istraivakog karektera. Mogunost predstavljaju push-bazirane aplikacije koje obavetavaju klijente o svojoj ponudi u bilo koje potrebno vreme.

Servisi mobilnih plaanja su jo uvek u fazi razvoja. Za sada jo uvek nema najboljeg reenja koje bi zadovoljilo kritinu masu korisnika i koje bi se nametnulo kao standard na tritu. Mobilno plaanje predstavlja najkritiniji deo m-commerca u vreme kada se mobilni ureaji sve vie koriste kao transakcioni agenti. Razvoj mobilnog bankarstva e se nastaviti sve dok se ne iskristalie jedno ili dva reenja koja e se nametnuti kao standard na tritu. Tek tada se moe oekivati da korisnici prihvate mobilno plaanje kao alternativu uobiajnim metodama plaanja.10. ZakljuakCilj elektronskog bankarstva je uspostavljanje novog odnosa klijent-banka tako to se banin alter seli na radno mesto korisnika i kod njegove kue. Ovakav alter je otvoren 24 sata dnevno, svih sedam dana u nedelji i 365 dana u godini, ak i kada se procesiraju podaci ili se radi na odravanju sistema. Prenos podataka izmeu korisnika i elektronske banke je veoma brz i pouzdan. Sigurnost i zatita poverljivih finansijskih podataka obezbeena je na nekoliko nivoa. Svi podaci su ifrovani na izlazu poiljaoca, a deifruju se jedino kod primaoca. Osobe u komunikaciji prolaze autorizaciju i time obezbjeuju autentinost podataka i da ih mogu itati jedino oni kojima su namjenjeni. Podaci se digitalno potpisuju i ne mogu se kasnije porei.

Elektronsko bankarstvo prua apsolutni uvid u stanje rauna i tokove novca. E-banking uspostavlja blisku povezanost klijenta i banke. Sem to je ugodno imati "alter" na svom radnom mestu, E-banking tedi i novac i vreme i obezbeuje privatnost. Samim tim E-banking podie kvalitet ivota.11. Literatura Prezentacija sa seminara o elektronskom bankarstvu - Centar za ensko preduzetnitvo RKP Ni, autor Dipl. ing. elektrotehnike, elektronike i telekomunikacije Zoran Markovi

Radni materijal za predmet Zatita podataka u raunarskim mreama VP-Blace, autor Dr. Emina Milovanovi

Sajt Agrobanke - Beograd, www.agrobanka.co.yu Sajt Nove Banke AD - BIH, www.novabanka.comPAGE 2

_1210678729.bin