MR - Elektronsko Bankarstvo Sa Osvrtom Na Ponudu Elektronskog Bankarstva u Srbiji

  • View
    54

  • Download
    13

Embed Size (px)

DESCRIPTION

MR - Elektronsko Bankarstvo Sa Osvrtom Na Ponudu Elektronskog Bankarstva u Srbiji

Text of MR - Elektronsko Bankarstvo Sa Osvrtom Na Ponudu Elektronskog Bankarstva u Srbiji

  • UNIVERZITET SINGIDUNUM DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE

    MASTER STUDIJE

    Master studijski program: Poslovna ekonomija

    MASTER DIPLOMSKI RAD

    "ELEKTRONSKO BANKARSTVO SA OSVRTOM NA PONUDU ELEKTRONSKOG BANKARSTVA

    U SRBIJI"

    Mentor: Student:

    prof. dr Miroljub Hadi Marija Vuenovi broj indeksa M 9287/08

    Beograd, 2010. godina

  • Sadraj:

    Spisak slika Spisak tabela

    UVOD

    GLAVA I ELEKTRONSKO BANKARSTVO

    1. Elektronsko poslovanje u poslovanju banaka .............................................................................. 5 2. Tehnoloki razvoj bankarstva ....................................................................................................... 7 3. Faktori i ciljevi uvoenja elektronskog bankarstva .................................................................. 10 4. Rizici u elektronskom bankarstvu............................................................................................... 11

    4.1. Mere spreavanja nastanka rizika u elektronskom bankarstvu ...................................................13 4.1.1. ifrovanje podataka mera spreavanja nastanka rizika ................................................13 4.1.2. Digitalni potpis mera spreavanja nastanka rizika ........................................................14 4.1.3. Digitalni sertifikat mera spreavanja nastanka rizika ..................................................14 4.1.4. Zatita na tehnikom nivou mera spreavanja nastanka rizika .....................................15

    GLAVA II DISTRIBUTIVNA MREA ELEKTRONSKOG BANKARSTVA

    1. Distributivna mrea elektronskog bankarstva ........................................................................... 17 1.1. ATM ureaji (bankomati) ..................................................................................................................18 1.2. EFT/POS sistemi ................................................................................................................................20 1.3. Kuno bankarstvo (Homebanking) ...................................................................................................21 1.4. Internet bankarstvo .............................................................................................................................22 1.5. Mobilno bankarstvo ............................................................................................................................23 1.6. Platne kartice .......................................................................................................................................24

    GLAVA III PREDNOSTI I NEDOSTACI ELEKTRONSKOG BANKARSTVA

    1. Prednosti i nedostaci e-bankarstva za finansijske institucije ................................................... 28 1.1. Prednosti za finansijske institucije - banke .....................................................................................28 1.2. Nedostaci za finansijske institucije - bankey ..................................................................................30

    2. Prednosti i nedostaci upotrebe elektronskog bankarstva za korisnike .................................... 32 2.1. Prednosti za korisnike elektronskog bankarstva ............................................................................32 2.2. Nedostaci za korisnike elektronskog bankarstva............................................................................33

    3. Elektronsko bankarstvo i elektronski novac globalna prednost i globalni problem ........... 35

  • GLAVA IV ELEKTRONSKO BANKARSTVO U SRBIJI

    1. Razvoj elektronskog bankarstva u Srbiji ................................................................................... 38 2. Distributivna mrea elektronskog bankarstva u Srbiji ............................................................. 40

    2.1. Platne kartice u Srbiji .........................................................................................................................40 2.1.1. Brendovi platnih kartica u Srbiji ..........................................................................................41

    2.2. Bankomati u Srbiji ..............................................................................................................................43 2.3. POS terminali u Srbiji ........................................................................................................................44 2.4. Mobilno bankarstvo u Srbiji ..............................................................................................................45

    3. Ponuda usluge elektronskog bankarstva na tritu u Srbiji PRIMER: ProCredit Bank ...... 46 4. Ponuda usluge elektronskog bankarstva na tritu u Srbiji PRIMER: Volksbank ............... 51 5. Ponuda usluge elektronskog bankarstva na tritu u Srbiji PRIMER: Credit Agricole ....... 56 6. Komparativna analiza ponuda banaka sa ponudom trita

    elektronskog bankarstva u Srbiji ............................................................................................... 60

    GLAVA V KOMPARATIVNA ANALIZA TRITA ELEKTRONSKOG BANKARSTVA (Srbija, Crna Gora i Hrvatska)

    1. Elektronsko bankarstvo ............................................................................................................... 67 1.1. Bankomati ............................................................................................................................................69 1.2. POS terminali ......................................................................................................................................71 1.3. Platne kartice .......................................................................................................................................72

    Zakljuak ................................................................................................................................................ 75

    Literatura ............................................................................................................................................... 79

  • Spisak slika

    Slika 1: Koraci uvoenja elektronskog poslovanja u bankarski sistem; Izvor:Vaskovi V.Sistemi plaanja u elektronskom poslovanju, Beogradska poslovna kola, Beograd, 2007. god., str. 66-67;

    Slika 2: Prikaz vrsta rizika u elektronskom bankarstvu; Izvor: Vaskovi V.Sistemi plaanja u elektronskom poslovanju, Beogradska poslovna kola, Beograd, 2007. god. str. 387.

    Slika 3: Prikaz distributivne mree elektronskog bankarstva

    Slika 4: Prikaz vrsta bankomata prema tipu funkcije koju obavljaju; Izvor: Vunjak M. N., Kovaevi D. Lj.Bankarstvo-bankarski menadment, Ekonomski fakultet, Subotica, 2006.god., str. 276.

    Slika 5: Prikaz iznosa finansijskih gubitaka u V. Britaniji u periodu od 1996-2005 usled zloupotreba platnih kartica u mil. funti, Izvor: Izvor: Fraud the facts, izvetaj APACS-a, 2007. godina. str. 4.

    Slika 6: Prikaz cena kotanja bank. transakcije u zavisnosti od naina pristupa banci; Izvor: Vaskovi V.Sistemi plaanja u elektronskom poslovanju, Beogradska poslovna kola, Beograd, 2007. godina, str. 69.

    Slika 7: Prikaz prednosti i nedostataka upotrebe e-bankarstva u bankama; Izvor: Hadi M.Bankarstvo, FFMO, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007. godina, str. 51.

    Slika 8: Prikaz liste prednosti i nedostataka za korisnike elektronskog bankarstva;

    Slika 9: Prikaz porasta korisnika e-bankarstva u SAD u periodu od 2001-2007. god; Izvor: Uro T. Elektronsko bankarstvo, Visoka beogradska poslovna kola visoka kola strukovnih studija, Beograd, 2008. god., str. 141.

    Slika 10: Prikaz broja kartica u Srbiji u periodu od 2005-2009. godine, Izvor: http:/ www.nbs.rs/izvestaji;

    Slika 11: Prikaz broja banaka u Srbiji po vrsti kartice koju izdaju, Izvor: http://www.nbs.rs/uslovi_izdavanja_pk/

    Slika 12: Prikaz strukture aktive ProCredit banke u poslednjem kvartalu 2008. godine, iskazano u %; Izvor: Finansijski izvetaji ProCredit Banke, www.procreditbank.rs.

    Slika 13: Prikaz broja ekspozitura analiziranih banaka, Izvor: http:/banke.online.rs/spisak_svih_poslovnica_svih_banaka_u_rs//

  • Slika 14: Prikaz % uea e-bankarsva i ostalih oblika platnog prometa u ukupnom platnom prometu u periodu od 01.04.2009.-30.06.2009. godine, Izvor: http:/www.nbs.rs/elektronsko_bankarstvo/

    Slika 15: Prikaz % uea broja bankomata analiziranih banaka u ukupnom broju bankomata na tritu u Srbiji u 2009.godini, Izvor:http://www.google.rs/

    Slika 16: Prikaz broja brendova platnih kartica u ponudi banaka i trita Srbije u 2009. godini, Izvor:http://www.google.rs/

    Slika 17: Prikaz trokova upotrebe paketa elektronskog bankarstva (Pexim) u EUR po bankama u 2009. godini, Izvor:http://www.google.rs/

    Slika 18: Procenat uea e-bankarstva u ukupnom platnom prometu u 2008. godini u Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori,

    Izvor: http://www.google.com/, http://nbs.rs/, http:// www.hnb.hr/ , http://www.cb-mn.org/.

    Slika 19: Poreenje broja bankomata u 2008. godini sa ukupnom povrinom drave u km2 u Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori, Izvor: http://www.google.com/, http://nbs.rs/, http:// www.hnb.hr/ , http://www.cb-mn.org/.

    Slika 20: Poreenje broja platnih kartica, transakcija i iznosa ostvarenih transakcija u 2008. godini u Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori, Izvor: http://www.google.com/, http://nbs.rs/, http:// www.hnb.hr/, http://www.cb-mn.org/.

  • Spisak tabela

    Tabela 1: Prikaz broja bankomata, transakcija ostvarenih na njima u periodu od 2005-2009. godine, Izvor: http://www.nbs.rs/

    Tabela 2: Prikaz broja prodajnih mesta sa instaliranim POS terminalima i broj transakcija ostvarenih na njima u periodu od 2005-2009. godine, Izvor: http://www.nbs.rs/

    Tabela 3: Prikaz cena upotrebe e-ProBanking-a, iskazano u EUR po srednjem kursu NBS, Izvor: http://www.procredit.rs/

    Tabela 4: Prikaz vrsta i uslova izdavanja platnih kartica ProCredit Banke, Izvor: Izvetaj NBS o uslovima izdavanja platnih kartica, Izvor: http:/www.nbs.rs/uslovi_pk/

    Tabela 5: Poslovna mrea Volksbank International AG, Izvor: http://www.volksbank.rs/o nama/

    Tabela 6: Prikaz trokova (Volksbank) upotrebe aplikacija za upravljanje tekuim raunima za pravna lica iskazanih u EUR, Izvor: Tarife banaka na tritu u Srbiji: http://www.google.rs/;

    Tabela 7: Prikaz vrsta i uslova izdavanja platnih kartica Volksbank, Izvor: Izvetaj NBS o uslovima izdavanja platnih kartica, Izvor: http:/www.nbs.rs/uslovi_pk/

    Tabela 8: Prikaz trokova (Credit Agricole) upotrebe aplikacija za upravljanje tekuim raunima za pravna lica iskazanih u EUR. Izvor: Tarife banaka na tritu u Srbiji: http://www.creditagricole.rs/;

    Tabela 9: Prikaz vrsta i uslova izdavanja platnih kartica Credit Agricole, Izvor: Izvetaj NBS o uslovima izdavanja platnih kartica, Izvor: http:/www.nbs.rs/uslovi_pk/

    Tabela 10: Prikaz broja POS terminala, prosenog broja stanovnika po POS terminalu kao i broj ostvarenih transakcija u razliitim zemljama, u 2008. god., Izvor: http://www.google.com/, http://nbs.rs/, http:// www.hnb.hr/, http://www.cb-mn.org/.

  • UVOD

    Predmet istraivanja rada Elektronsko poslovanje je termin koji u sebe ukljuuje vie razliitih pojmova

    elektronskog obavljanja poslova (e-trgovinu, e-nabavke, e-marketing, e-bankarstvo). Razvojem savremene tehnologije svi oblici poslovanja su ubrzo nali svoje mesto na Internetu. Elektronsko bankarstvo predstavlja savremeni nain obavljanja bankarskih poslova upotrebom savremenih tehnolokih reenja globalne raunarske mree Interneta i web servisa.

    Metode istraivanja i tok istraivakog procesa U istraivanju su primenjene osnovne analitike i sintetike metode kao logiki deo

    naune metode, hipotetiko-deduktivni metod, kao i metod komparacije relevantnih podataka.

    Podaci su prikupljeni primenom vie metoda: metoda posmatranja, metoda ispitivanja i metoda analize sadraja dokumenta. Njihovom primenom dolo se do zakljuka i podrobnijeg definisanja naunog i drutvenog cilja istraivanja. Ni jedan metodoloki pristup nije imao iskljuivu prednost, ve su sve metode bile podjednako zastupljene, odnosno, onoliko koliko je potrebno da bi se istraio sam predmet istraivanja.

    Analiza je izvrena: - na nivou izvornih podataka i - na analizi rezultata dobijenih u prethodnim istraivanjima.

    Nauni cilj rada Nauni opis i funkcija elemenata elektronskog bankarstva u cilju ukazivanja na korisnost i nezaobilaznost u korienju savremenih, elektronskih naina poslovanja.

    Drutveni cilj rada Poveanje obima elektronskog bankarstva u odnosu na klasino bankarstvo na svetskom nivou i razvoj elektronskog bankarstva na bankarskom tritu u Srbiji kroz komparativnu analizu vie segmenata tog trita i analizu trita zemalja u okruenju sa ciljem smanjenja uticaja negativnih faktora drutva.

  • Opta hipoteza u radu Mehanizmi elektronskog bankarstva su u najveoj meri zamenili klasine mehanizme obavljanja bankarskih poslova. Elektronsko bankarstvo u odnosu na klasino bankarstvo je savremeni nain obavljanja bankarskih poslova koji je prisutan u svim svetskim ekonomijama, ima brojne prednosti, ali i nedostatke u vidu nebezbednosti savremenih komunikacionih kanala.

    Prva posebna hipoteza u radu Sumiranjem pozitivnih i negativnih karakteristika elektronskog bankarstva, njegova upotreba sa stanovita pojedinca, fizikog ili pravnog lica, banke ili korisnika prua veliki broj prednosti, koje podstiu dalje irenje elektronskog bankarstva. Pre svega, misli se na vremensko-trokovnu distancu u upotrebi elektronskog bankarstva. Ostavlja se otvoreno pitanje negativnog uticaja bezbednosnog rizika za elektronsko bankarstvo od konstantnih pretnji sa Interneta i elektronskog bankarstva na globalnom nivou svetske privrede i posledicama koje mogu rezultirati u ekonomske krize.

    Druga posebna hipoteza u radu Elektronsko bankarstvo u Srbiji je u fazi brzog razvoja, ali je jo uvek nedovoljno razvijeno. Potrebno je primeniti razliite, pre svega zakonske i regulatorne mere, da bi ono dostiglo odgovarajui nivo primene.

    Prva pojedinana hipoteza u radu Nedovoljna irina ponude, razvijenost i zainteresovanost banaka u Srbiji mogu da utiu

    negativno na irenje i prihvatanje elektronskog bankarstva.

    Druga pojedinana hipoteza u radu Rasprostranjenost mree elektronskog bankarstva na tritu jedne zemlje ne mora uvek

    znaiti i njenu punu iskorienost. Nepoznavanje prednosti i samih mehanizama elektronskog obavljanja bankarskih usluga moe dovesti do neprihvatanja od strane potencijalnih korisnika.

  • Obrazloenje rada Znaajna panja u radu je usmerena i na sam nastanak, uvoenje i razvoj elektronskog

    bankarstva, kao i na rizike koji mogu nastati usled nepravilne upotrebe savremene tehnologije i razliitih namera korisnika (poglavlje I). Da bi korisnici elektronskog bankarstva bezbedno i bez negativnih posledica mogli da obavljaju odreene operacije u poglavlju su prikazane i mere spreavanja nastanka rizika.

    Distributivnu mreu elektronskog bankarstva ini vie razliitih kanala distribucije (ATM ureaji, POS terminali, kuno, mobilno i internet bankarstvo) koji su detaljno prikazani u poglavlju II, sa ciljem da se itaocu priblii sam koncept elektronskog bankarstva. S obzirom na injenicu da ni jedan od ovih oblika ne bi funkcionisao da nije osnovnog instumenta e-bankarstva, tzv. platnih kartica, u poglavlju je prikazan njihov nastanak, podela i prednosti. Sagledavanje kanala distribucije je pre svega, preduslov za uspenu procenu trite e-bankarstva u Srbiji i analizu perioda od uvoenja elektronskog oblika obavljanja bankarskih poslova do danas.

    U poglavlju III prikazane su sve pozitivne i negativne karakteristike elektronskog bankarstva, sa stanovita pojedinca, fizikog ili pravnog lica, banke ili korisnika, kao i sa stanovita globalne privrede. Komparacijom razliitih karakteristika dolo se do relevantnih zakljuaka u pogledu upotrebe elektronskog bankarstva.

    U Srbiji je e-bankarstvo relativno nova disciplina uvedena poetkom 21 veka. Kao relativno novi oblik poslovanja doivela je uspon u poslednjoj deceniji. Zbog te injenice, dalje izlaganje rada (glava IV) usmereno je na razvoj e-bankarstva na bankarskom tritu u Srbiji uz detaljnu analizu razvijenosti distributivne mree elektronskog bankarstva i uporednu analizu ponude banaka (ProCredit Bank, Volksbank i Credit Agricole) koje posluju na tritu u Srbiji i celokupnog trita Srbije.

    Stepen razvijenosti elektronskog bankarstva u naoj zemlji, kao i uspenost primene ovakvog naina bankarskog poslovanja, takoe se moe utvrditi i uporednom analizom trita zemalja sa naim tritem. Detaljno poreenje je izveno u poglavlju V, gde su kao primer uzeta trita elektronskog bankarstva u zemljama u okruenju (Hrvatska i Crna Gora) i uporeena sa tritem Srbije. Predmet poreenja bili su kanali distribucije usluga elektronskog bankarstva.

  • GLAVA I

    ELEKTRONSKO BANKARSTVO

    - Elektronsko poslovanje u poslovanju banaka

    - Tehnoloki razvoj bankarstva

    - Faktori i ciljevi uvoenja elektronskog bankarstva

    - Rizici u elektronskom bankarstvu

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom na ponudu Vuenovi Marija elektronskog bankarstva u Srbiji M 9287/08

    5

    1. Elektronsko poslovanje u poslovanju banaka

    Brz razvoj informacione i telekomunikacione tehnologije utie pozitivno na irenje poslovanja na globalnom nivou. Uvoenjem i sve veom primenom kompjuterske obrade podataka i korienja savremenih sistema komunikacije, dolo je do promena u poslovanju pravnih lica i razvoja elektronskog poslovanja.

    Tradicionalni oblik poslovanja omoguava da se putem struktuiranih papirnih dokumenata u interaktivnoj komunikaciji uesnika ostvari odreena transakcija. Poslovanje koje je zasnovano na savremenoj digitalnoj tehnologiji i koje omoguava da se poslovne transakcije prevashodno ostvaruju elektronskom putem poznato je pod imenom Elektronsko poslovanje (e-business)1. O elektronskom poslovanju ne bi bilo mogue govoriti, niti bi ono bilo sprovedeno u praksi da mu nije prethodio nastanak Interneta. Internet je najrazvijeniji globalni medij koji danas omoguava brzu, jeftinu i masovnu komunikaciju.

    Internet revolucija je dovela do toga da proizvodima, uslugama i novcu na osnovu kojih funkcionie poslovanje i koji se nalaze na tritu, bude dodat i etvrti element -informacija. Tako danas, umesto tradicionalnih naziva u praksi se mogu nai termini: e-marketing, e-trgovina, e-nabavke i e-bankarstvo koji zajedno objanjavaju upotrebu tehnolokih reenja za razmenu poslovnih informacija, odravanje poslovnih veza i izvoenje poslovnih transakcija razliitim savremenim tehnologijama. Kao dokaz da je tehnologija u velikoj meri uticala na poslovanje moe se navesti injenica da se u svetu elektronskom trgovinom, godinje ostvari preko 750 milijardi dolara prometa.

    Elektronsko bankarstvo predstavlja savremeni nain obavljanja bankarskog poslovanja putem razvijenih tehnolokih reenja. Ono je jo poznato i pod nazivom elektronski transfer fondova ETF (Electronic Fund Transfer) i podrazumeva upotrebu raunara i elektronske tehnologije, kao zamene za ekove i druge papirne transakcije, u cilju obavljanja transfera novca.2 To podrazumeva auriranje podataka koji se automatski obrauju, bez papirnog dokumenta i dalje prosleuju.

    1 Todorovi M., osi D. Informacione tehnologije, Visoka beogradska poslovna kola visoka kola strukovnih studija, Beograd, 2006.god, str.2-11.

    2 Uro T. Elektronsko bankarstvo, Visoka beogradska poslovna kola visoka kola strukovnih studija, Beograd, 2008. god., str. 131.

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom na ponudu Vuenovi Marija elektronskog bankarstva u Srbiji M 9287/08

    6

    Naravno, ni jednu transakciju ne bi bilo mogue obaviti da u sam lanac povezivanja nije ukljuena banka ili neka druga finansijska institucija koja vri njeno odobravanje i kontrolu transfera.

    Zbog priroene konzervativnosti kadra, banke su prvobitno bile protiv inovacija koje dolaze sa nastankom Interneta, ali su vremenom uvidele da ovaj savremeni nain obavljanja transakcija sve vie dominira, olakavajui i omoguavajui brzo povezivanje klijenata sa razliitih taaka udaljenosti.

    Takoe, veliki bankarski sistemi su uvideli da se savremenim tehnolokim sredstvima uspeno realizuje uteda vremena pri izvravanju razliitih zahteva klijenata. Pre svega, misli se na ubrzavanje procesa manipulacije dokumentima u samoj banci, tj. smanjenju papirne dokumentacije i duine ekanja njene realizacije.

    Sa druge strane, primenom elektronskog bankarstva stvorio se poseban oblik novca tzv. elektronski novac. Ideje o novcu evoluirale su sve do konanog shvatanja da je novac samo informacija. S obzirom na injenicu da globalna informaciona infrastruktura sve bre raste, novac, u obliku informacije se sve vie njome kree i razmenjuje za robu i usluge.

    Elektronski novac se jo moe definisati i kao posebno sredstvo plaanja, iskazano odreenim cifarnim kombinacijama. Elektronski novac je novac koji ne poznaje granice.

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom na ponudu Vuenovi Marija elektronskog bankarstva u Srbiji M 9287/08

    7

    2. Tehnoloki razvoj bankarstva

    Od klasinog bankarstva zasnovanog na upotrebi papirnih dokumenata pa do savremenog naina obavljanja bankarskih poslova ovaj sistem je proao kroz nekoliko faza tehnolokog razvoja.

    Slika 1: Koraci uvoenja elektronskog poslovanja u bankarski sistem 3

    Elektronsko bankarstvo je postepeno uvoeno u bankarski sistem. Poetna faza automatizacije bankarskog poslovanja obuhvatala je uvoenje kompjuterske opreme na altere banaka. S njom je olakan pristup i popunjavanje same dokumentacije potrebne za obavljanje transakcija.

    Sledea faza tehnolokog razvoja bankarstva obuhvatila je uvoenje ATM ureaja, tj. bankomata s ciljem prevazilaenja barijera u pogledu dostupnosti bankarskih servisa korisnicima u realnom vremenu. To znai da su korisnici mogli da upravljaju svojim raunima 24 asa dnevno, a ne samo u periodu rada altera banke. Prva Internet banka koja je 1996. god. u svoje poslovanje uvela bankomate bila je NetBank u SAD i time ostvarila znaajan profit.4

    3 Vaskovi V. Sistemi plaanja u elektronskom poslovanju, Beogradska poslovna kola, Beograd, 2007. god., str. 66-67;

    4 Laudon C. K., Traver G. C. E-commerce - business, technology, society, New York University, USA, 2004. god. str. 625;

    1. Automatizacija alterskog poslovanja

    2. Bankomati

    3. Platne kartice i POS ureaji

    4. Iznajmljene linije i direktne konekcije sa

    bankarskim aplikacijama

    5. Telefonski servisi

    Faze razvoja elektronskog bankarstva

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom na ponudu Vuenovi Marija elektronskog bankarstva u Srbiji M 9287/08

    8

    Instaliranje bankomata je sa sobom povuklo i pitanje dostupnosti bankarskih usluga na mestima plaanja razliitih proizvoda ili usluga. U tu svrhu napravljeni su POS (Point of Sale) terminali.

    Bankarski sektor ide u korak sa tehnolokim inovacijama na nain da svoje poslovanje prilagoava potrebama korisnika kroz ukljuenje telefonskih servisa u svoje usluge, koji omoguavaju da se u svakom eljenom trenutku dobiju informacije o stanju i promenama na raunima i sve druge informacije od znaaja za korisnika.

    Brzim razvojem elektronskog poslovanja i primene u bankarstvu, velikim korisnicima, tj. preduzeima i drugim pravnim licima, omogueno je da putem iznajmljenih linija i direktne konekcije sa bankarskim aplikacijama, jednostavnije obavljaju finansijske transakcije i plaanja. Takoe i fizika lica imaju mogunost da putem svog raunara izvravaju razliite transakcije i upravljaju svojim tekuim raunima.

    Veliki bankarski sistemi su uvideli da se savremenim tehnolokim sredstvima uspeno realizuje uteda vremena pri izvravanju razliitih zahteva klijenata. Pre svega, misli se na ubrzavanje procesa manipulacije dokumentima u samoj banci, tj. smanjenju papirne dokumentacije i duine ekanja njene realizacije.

    Uvoenjem elektronskog poslovanja u poslovanje banke i stalnim praenjem tehnolokih inovacija banke uspeno realizuju poslove elektronskog bankarstva. Uz to, olakavaju poslovanje drugih pravnih lica, utroeno vreme fizikih lica i dr.

    Celokupnu kontrolu obavljanja elektronskih tranakcija sprovodi banka ili odreena finansijska institucija, koja je direktno ukljuena u lanac povezivanja. Takoe, ona pored kontrole, vri i samo odobravanje izvrenja transfera novanih sredstava.

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom na ponudu Vuenovi Marija elektronskog bankarstva u Srbiji M 9287/08

    9

    Osnovni cilj implementacije elektronskog bankarstva u polslovanju banaka jeste uspeno poveanje baze korisnika bankarskih usluga. Ukoliko banka ima bolji korisniki servis u svom posedu, omoguava korisnicima da izvravaju neophodne transakcije i upravljaju svojim raunima i na udaljenim geografskim lokacijama. Takoe je povean kvalitet svih usluga koje nudi banka. Izbegnuto je, u velikoj meri i otvaranje filijala, kojima se nekad usluga pribliavala kupcu. Sada je taj sistem zamenjen kunim bankarstvom, bankomatima, mobilnim bankarstvom...

    Moemo rei da pored usluga e-bankarstva, banke koriste Internet mreu i u druge svrhe. Svojim klijentima su stavili na raspolaganje neke isto bankarske usluge, kao to je mogunost naruivanja upita stanja na raunu i drugi servisi koji sa sobom ne nose sposobnost promene stanja na odreenom raunu. Koliko je elektronsko bankarstvo razvijeno govori i injenica da sve banke u svojoj ponudi imaju neke od servisa elektronskog bankarstva.

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom na ponudu Vuenovi Marija elektronskog bankarstva u Srbiji M 9287/08

    10

    3. Faktori i ciljevi uvoenja elektronskog bankarstva

    Nastanak elektronskog bankarstva, kao savremenog naina obavljanja bankarskih poslova, u velikoj meri je uslovljeno razliitim faktorima. Pre svega, osnovni razlog zbog kojeg banke ulau novac i uvode nove tehnologije u svoje poslovanje jeste elja za ostvarenjem konkurentske prednosti i vee efikasnosti u cilju generisanja veeg profita. Razvoj domicilne strukture finansijskih institucija sve vie je usmeren ka poslovnom bankarstvu i finansijskom tritu. Faktori koji su izazvali strukturne promene u bankarstvu su:5

    Nova tehnologija Cenovna konkurencija Rast profitabilnosti

    Promene u zahtevima klijenata Promene u meunarodnoj regulativi

    Visok stepen razvoja informacione tehnologije i dostupnost visokostrunih kadrova, kao i deregulacija bankarskih i finansijskih trita, doprineli su ostvarivanju itavog niza ciljeva, koje su banke teile da ostvare elektronskim bankarstvom.

    Poveanje baze korisnika je jedan od znaajnijih ciljeva koji su banke uspele da ostvare implementacijom elektronskog bankarstva. Takoe je povean kvalitet svih usluga koje nudi banka. Klijenti vie ne moraju da ekaju duge redove u banci, elektronskim putem se transakcije obavljaju bre i jednostavnije. Izbegnuto je, u velikoj meri i otvaranje filijala, kojima se nekad usluga pribliavala kupcu. Elektronskim bankarstvom se ostvaruje i vea udobnost potroaa i smanjuje se rizik od finansijskih gubitaka, jer omoguava banci da uva sve detaljne zapise o izvrenim transakcijama. Takoe, elektronsko bankarstvo omoguava banci da smanji veliki deo svojih operativnih trokova, pre svega transakcione trokove, a da uvea dobit. Ta dobit moe biti finansijska i nefinansijska.6 Finansijsku dobit banka ostvaruje poveanjem broja klijenata i transakcija i porastom ukupnih provizija, dok nefinansijska dobit, predstavlja poveanje morala zaposlenih.

    5 Vunjak M. N., Kovaevi D. Lj. Bankarstvo-bankarski menadment, Ekonomski fakultet, Subotica, 2006.god., str. 262.

    6 Uro T. Elektronsko bankarstvo, Visoka beogradska poslovna kola visoka kola strukovnih studija, Beograd, 2008. god., str. 139.

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom na ponudu Vuenovi Marija elektronskog bankarstva u Srbiji M 9287/08

    11

    4. Rizici u elektronskom bankarstvu

    Razvojem elektronske trgovine i bankarskih usluga preko elektronskog bankarstva stvoreni su uslovi za razvoj i primenu ireg spektra bankarskih proizvoda. Ti proizvodi su dostupni irem krugu korisnika savremenog bankarstva. S obzirom na to da se e- bankarstvo zasniva na elektronskom novcu, sve usluge savremenog bankarstva nose sa sobom i odreene rizike, koji mogu ugroziti bankarsko poslovanje korienjem ove vrste novca. Saglasno dokumentima Bazelskog komiteta7 za bankarsku superviziju, mogu se navesti razne vrste rizika u elektronskom bankarstvu. Svaki rizik (slika 2) pojedinano utie na primenu elektronskog bankarstva.

    Slika 2: Prikaz vrsta rizika u elektronskom bankarstvu 8

    Operativni rizik nastaje na osnovu potencijalnog gubitka usled gubitka integriteta i ukupne pouzdanosti informacionog sistema. Takoe, operativni rizik moe nastati i zbog tehnike neispravnosti informacionog sistema. On se moe pojaviti i u obliku bezbednosnog rizika, rizika od krae zaposlenih, falsifikovanja, rizika provajdera servisa, zastarelosti sistema, poricanja transakcije od strane uesnika u transakciji.

    7 Vunjak M. N., Kovaevi D. Lj. Bankarstvo-bankarski menadment, Ekonomski fakultet, Subotica, 2006.god., str. 264. prema Basle Commite on Banking Supervision, Risk Management for Electronic Money Activities Basle, mart, 2008. god.

    8 Izvor: Vaskovi V. Sistemi plaanja u elektronskom poslovanju, Beogradska poslovna kola, Beograd, 2007. god., str. 387.

    OPERATIVNI RIZICI

    ZAKONSKI RIZICI

    BANKARSKI RIZICI

    REPUTACIONI RIZICI

    RIZICI U

    E-BANKARSTVU

    SISTEMSKI RIZICI

    RIZICI KRIMINALNIH NAPADA

    RIZICI INTERNACIONALNOG

    POSLOVANJA

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom na ponudu Vuenovi Marija elektronskog bankarstva u Srbiji M 9287/08

    12

    Reputacioni rizik predstavlja negativan imid poslovanja banke koji nastaje pod uticajem javnosti. Dovodi do odliva sredstava i klijenata iz banke zbog negativne slike o poslovima same banke. Moe imati trajan karakter. Najee nastaje kao posledica nelegalnih poslova banke i njenih klijenata, poslova pranja novca, greaka u sistemu, malicioznih napada na sistem, krae novca sa rauna banke i obaranja sistema spamom (nekorisnom e-potom) i drugim oblicima napada odbijanja izvravanja servisa (Denial of Service).

    Sistemski rizici nastaju usled nesposobnosti banke da sauva sve potrebne informacije ili usled njihovog gubitka. Time dolazi do spreavanja irenja poslovanja banke i uticaja na imid banke.

    Zakonski rizik moe nastati usled nepotovanja zakona, pravila ili propisane prakse. Takoe, moe nastati i u sluajevima kada nisu zakonom regulisana prava i obaveze uesnika u e-bankarstvu. Vano je zakonom i odgovarajuim propisima onemoguiti radnje pranja novca preko elektronskih kanala banaka.

    Bankarski rizici predstavljaju rizike koji su prisutni u bankarskom sistemu i koji se odnose na celokupno bankarsko poslovanje. Do njihovog nastanka mogu dovesti razliite promene u dravi, njenoj ekonomskoj politici, promene u banci, nainu poslovanja...

    Rizici od kriminalnih napada u e-bankarstvu su esti i mogu ozbiljno ugroziti poslovanje banaka. Nastaju usled falsifikovanja, prevara, kraa, ilegalnog korienja, navoenja.

    Rizici internacionalnog poslovanja mogu se javiti primenom tehnologije koja ne poznaje geografske barijere jedne religije ili jedne drave.9 Religija esto zna da bude predmet sukoba koji nastaju u poslovnom svetu. Proces globalizacije i meunarodna podela rada esto umeju da budu direktna negacija nacionalnim zajednicama.10 Primenom e-bankarstva sve vie se panja obraa na mogunost nastanka ove vrste rizika.

    9 Vunjak M. N., Kovaevi D. Lj. Bankarstvo-bankarski menadment, Ekonomski fakultet, Subotica,

    2006.god., str. 266. 10

    Videnov T. A. Sociologija u biznisu, Beogradska poslovna kola, Beograd, 2005.god., str. 195.

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom na ponudu Vuenovi Marija elektronskog bankarstva u Srbiji M 9287/08

    13

    4.1. Mere spreavanja nastanka rizika u elektronskom bankarstvu

    Banke u svojoj praksi primenjuju odgovarajue mere za spreavanje nastanka rizika. Time tite sebe i svoje korisnike od zloupotrebe treeg lica, najee razliitih hakera koji napadaju bankarske sisteme. Neke od mere koje su u upotrebi od strane banaka su11:

    1. ifrovanje podataka; 2. Digitalni potpis; 3. Digitalni sertifikat; 4. Zatita na tehnikom nivou;

    4.1.1. ifrovanje podataka mera spreavanja nastanka rizika

    ifrovanje podataka predstavlja jednu od osnovnih mera spreavanja nastanka operativnog i drugih rizika u e-bankarstvu. Re je prvenstveno o infrastrukturi javnog kljua - PKI (Public Key Infrastructure), odnosno, tehnologiji zasnovanoj na javnom i tajnom kljuu.

    Sigurnost koju ova vrsta zatite obezbeuje ogleda se u tome da deo podataka koji su ifrovani upotrebom korisnikog tajnog kljua, mogu biti deifrovani korisnikim javnim kljuem. Pri tome, javni i tajni klju korisnika ine jedinstven matematiki par gde nije mogue na osnovu poznavanja javnog kljua otkriti tajni klju korisnika. Uesnici u transakciji meusobno razmene javne kljueve bez posebne zatite, pri emu uvaju u strogoj tajnosti svoje tajne (privatne) kljueve. Ovaj nain zatite podataka koristi se u aplikacijama kod kojih je potrebna identifikacija i jaka autentifikacija (verifikacija identiteta) korisnika12. U e-bankarstvu jaka autentifikacija korisnika se zahteva kod Internet bankarstva, mobilnog bankarstva, platnih kartica, itd.

    Kao primer se moe navesti plaanje korisnika putem direktne konekcije sa bankarskim aplikacijama. Banka, kao primalac odreene poruke od korisnika poseduje njegov javni klju. Korisnik pristupa aplikaciji, izdaje odreeni nalog za izvrenje transakcije i alje poruku koju ifruje sa svojim tajnim kljuem. Tajni klju poseduje i uva samo korisnik. Banka uz pomo javnog kljua korisnika deifruje poruku i potvruje autentinost odreenog korisnika. Transakcija se odobrava i izvrava kroz dalju obradu poruke od strane banke.

    11 Vaskovi V. Sistemi plaanja u elektronskom poslovanju, Beogradska poslovna kola, Beograd, 2007. god.,

    str. 304. 12

    Isto, str. 304.

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom na ponudu Vuenovi Marija elektronskog bankarstva u Srbiji M 9287/08

    14

    4.1.2. Digitalni potpis mera spreavanja nastanka rizika

    Sa digitalnim potpisom se esto u praksi poistoveuju skenirani i biometrijski potpis, ali se radi o razliitim vrstama elektronskog potpisa.

    Skenirani potpis prestavlja stvaran potpis nekog lica, koji je prethodno skeniran i upotrebljen za potpis odreenog dokumenta. Ovaj potpis nije u potpunosti validan jer su njegova zloupotreba i falsifikovanje na raunaru esti.

    Biometrijski potpis je vrsta elektronskog potpisa koji se dobija potpisivanjem osobe na ekranu osetljivom na dodir korienjem specijalne olovke. Ovaj vid potpisa se verifikuje odreenim parametrima potpisa kao to su brzina potpisa, slinost, pritisak olovke, nain isprekidanosti linija...

    Digitalni potpis se koristi najee za autentifikaciju integriteta poruke da bi se utvrdilo da nije promenjena na putu od poiljaoca do primaoca. Osnova digitalnog potpisa je sadraj poruke. Od poruke zavisi i sam izgled digitalnog potpisa, jer se on kreira primenom odgovarajueg he (hash)13 algoritama i menja sa promenom poruke. Kad primalac primi digitalno potpisanu poruku, on uz pomo istog algoritama verifikuje potpis tako to kontrolie da li su he vrednosti jednake i na osnovu toga utvruje autentinost korisnika i poruke. Time se smanjuje mogunost nastanka zloupotrebe podataka i operativnog rizika.

    4.1.3. Digitalni sertifikat mera spreavanja nastanka rizika

    Digitalni sertifikat se jo naziva i digitalnom linom kartom za poslovanje na Internetu. Ukoliko se koristi sistem ifrovanih poruka, da bi nekom poslali odgovarajuu poruku moramo posedovati njegov javni klju. Digitalnim sertifikatom, koji izmeu ostalih informacija o korisniku sadri njegov javni klju, na Internetu se utvruje autentinost nekog lica ili kompanije potvrivanjem njegovog sertifikata (javnog kljua). Digitalne sertifikate izdaje poverljiv autoritet sertifikaciono telo (CA-Certificate Authority), posebna institucija, analogna MUP-u koji izdaje line karte graanima. CA koristi najsavremenije standarde za formiranje digitalnih sertifikata. Ukoliko korisnici imaju poverenja u CA i meusobno razmene sertifikate (javne kljueve), mogu biti sigurni da su sertifikati ispravni i verovati jedan drugom. .

    13 Hash saetak; jednosmerna funkcija, koja se lako rauna u jednom, a teko ili nikako u drugom smeru

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom na ponudu Vuenovi Marija elektronskog bankarstva u Srbiji M 9287/08

    15

    4.1.4. Zatita na tehnikom nivou mera spreavanja nastanka rizika

    Internet je napravljen pre svega da bude koristan. Postiui ovaj cilj doprinelo se tome da on bude i veoma nesiguran, posebno kada je re o obavljanu poslovanja na njemu. Ta nesigurnost se ogleda u prislukivanju, napadima odbijanja izvravanja servisa (DOS), napadima virusima i drugim malicioznim programima, korumpiranju i upotrebi radnih stranica za skladitenje zlonamernih sadraja, napadima kriptoanalizom, pogaanju lozinke i dugim vrstama napada.

    Najsigurniji nain za bezbedan transfer podataka je sveobuhvatna zatita sistema. U tu svrhu se koriste sistemi logikih barijera (firewalls). One kontroliu pristup odreenoj zatienoj mrei i zabranjuju sve neprihvatljive sadraje i pristupe spolja i iz zatiene mree. One kontroliu saobraaj koji ulazi u odreenu mreu i zabranjuju ili proputaju odreene podatke na bazi prethodno utvrene politike i konfiguracije.

    IBM je za potrebe sigurnosti On-line bankarstva, kreirao prototip USB prikljuka nazvanog Zone Trusted Information Channel koji bi trebalo da titi korisnike od zloupotrebe podataka. Ovaj ureaj za protok podataka koristi sopstveni sigurnosni kanal i ne dozvoljava da virusi koji se nalaze na raunaru inficiraju podatke.

    Ovaj ureaj bi tek trebalo da bude testiran u bankama, ali je injenica da se u informatikoj industriji puno radi na zatiti podataka na internetu i na spreavanju njihove zloupotrebe.

  • GLAVA II

    DISTRIBUTIVNA MREA ELEKTRONSKOG BANKARSTVA

    - ATM ureaji (bankomati)

    - EFT/POS sistemi

    - Kuno bankarstvo (Homebanking)

    - Internet bankarstvo

    - Mobilno bankarstvo

    - Platne kartice

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom elektronskog bankarstva u Srbiji

    1. Distributivna mrea elektronskog bankarstva

    Elektronsko bankarstvo obavljanju bankarskih usluga. Sam razvoj i brza primena informacionih tehnologija dovodi do velikih promena u funkcionisanju banaka i pojave novih oblika distribucije bankarskih usluga. Smanjeno je altersko usluivanje klijenata u banci, korienje savremene tehnologije. Najpoznatiji novi oblici distribucije bankarskih usluga koji su rezultat brzog razvoja i masovne primene informacionih tehnologija su (

    Slika 3: Prikaz distributivne mree elektronskog bankarstva

    Svaki od ovih oblika distribucije bankarskih usluga ima svoje prednosti, ali i nedostatke u pogledu upotrebe, kvaliteta i zatite. Banka tei da u svojoj paleti ima to broj usluga e-bankarstva i da svoje korisnike podstakne na njihovu upotrebu.

    14 Izvor: Vunjak M. N., Kovaevi D. Lj.

    2006.god., str. 273.

    sa osvrtom na ponudu Vubankarstva u Srbiji

    1. Distributivna mrea elektronskog bankarstva

    Elektronsko bankarstvo omoguava mnogo veu brzinu, kvalitet i ekonomiobavljanju bankarskih usluga. Sam razvoj i brza primena informacionih tehnologija dovodi do velikih promena u funkcionisanju banaka i pojave novih oblika distribucije bankarskih usluga.

    tersko usluivanje klijenata u banci, ekanje dugih redova, a naglo je poveenje savremene tehnologije. Najpoznatiji novi oblici distribucije bankarskih usluga koji

    su rezultat brzog razvoja i masovne primene informacionih tehnologija su (slika

    Slika 3: Prikaz distributivne mree elektronskog bankarstva 14

    Svaki od ovih oblika distribucije bankarskih usluga ima svoje prednosti, ali i nedostatke u pogledu upotrebe, kvaliteta i zatite. Banka tei da u svojoj paleti ima to

    bankarstva i da svoje korisnike podstakne na njihovu upotrebu.

    D. Lj. Bankarstvo-bankarski menadment, Ekonomski fakultet, Subotica,

    Vuenovi Marija M 9287/08

    17

    1. Distributivna mrea elektronskog bankarstva

    u brzinu, kvalitet i ekonominost u obavljanju bankarskih usluga. Sam razvoj i brza primena informacionih tehnologija dovodi do velikih promena u funkcionisanju banaka i pojave novih oblika distribucije bankarskih usluga.

    ekanje dugih redova, a naglo je poveano enje savremene tehnologije. Najpoznatiji novi oblici distribucije bankarskih usluga koji

    slika. 3):

    Svaki od ovih oblika distribucije bankarskih usluga ima svoje prednosti, ali i nedostatke u pogledu upotrebe, kvaliteta i zatite. Banka tei da u svojoj paleti ima to vei

    bankarski menadment, Ekonomski fakultet, Subotica,

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom na ponudu Vuenovi Marija elektronskog bankarstva u Srbiji M 9287/08

    18

    1.1. ATM ureaji (bankomati)

    ATM ureaji (Automated Teller Machines) ili bankomati predstavljaju automatizovane ureaje instalirane najee na ulazima u banke ili na odreenim frekventnim lokacijama ija je osnovna uloga da prue korisniku odreenu paletu usluga. To su maine povezane sa raunarom banke koji omoguavaju korisnicima da obave razliite vrste radnji na svom raunu bez ukljuenosti alterskog radnika.

    Bankomatima se omoguava da korisnici dobiju pravovremene informacije u vezi sa stanjem na raunima, da mogu brzo i u bilo koje doba dana da izvre podizanje novca. Postupak upotrebe ATM ureaja je relativno jednostavan.

    Korisnici pristupaju bankomatu ubacujui karticu sa magnetnom trakom ili ipom u bankomat. Nakon toga, bankomat uitava podatke sa kartice i kao potvrdu za njihovo prihvatanje zahteva od korisnika unoenje PIN-a tj. LIB a, (Lini Identifikacioni Broj) koji se najee sastoji od 4 ili vie cifara i koji je poznat samo korisniku.

    Osnovne komponente koje poseduje svaki ATM ureaj su CPU (Cenral Proccessing Unit), tastatura, ekran (Displej), tampa, magnetni ili procesorski ita kartice, bezbednosni kriptoprocesor i telekomunikaciona veza sa centralnim raunarom banke.

    Postoji vie razliitih vrsta bankomata prema tipu funkcije koju obavljaju. U praksi najee moemo sresti multifunkcionalne bankomate, koji istovremeno obavljaju vie razliitih zahteva klijenata.

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom na ponudu Vuenovi Marija elektronskog bankarstva u Srbiji M 9287/08

    19

    Podela bankomata prema tipu funkcije koju obavljaju (slika 4): 1. Ke bankomati slue za podizanje gotovine sa rauna korisnika. Programirani su da imaju dnevni limit podizanja novanih sredstava radi bezbednosti korisnika. 2. Bankomati za deponovanje pazara slue za predaju pazara pravnih lica, korisnika bankarskih usluga. Korisni su u sluajevima zatvorenosti ekspozitura. 3. Bankomati za plaanje rauna imaju namenu da naplauju raune kao zamena alterskog radnika ili blagajnika. 4. Bankomati za prodaju vrednosti slue za prodaju odgovarajuih vrednosti. 5. Bankomati za menjake poslove - to su vrste atomatizovanih maina ija je namena da vre promene deviza u domau valutu ili obrnuto. 6. Info bankomati pruaju razliite informacije, npr. izvod stanja na tekuem raunu. 7. Multifunkcijski bankomati predstavljaju naeu vrstu bankomata koji u isto vreme obavljaju vie razliitih zahteva klijenata.

    Slika 4: Prikaz vrsta bankomata prema tipu funkcije koju obavljaju 15

    15 Izvor: Vunjak M. N., Kovaevi D. Lj. Bankarstvo-bankarski menadment, Ekonomski fakultet,

    Subotica, 2006.god., str. 276.

    Vrste bankomata

    Ke bankomati

    Info bankomati

    Za menjake poslove

    Za deponovanje

    pazara

    Za plaanje rauna

    Za prodaju vrednosti

    Multifunkcijski bankomati

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom na ponudu Vuenovi Marija elektronskog bankarstva u Srbiji M 9287/08

    20

    1.2. EFT/POS sistemi

    POS sistem (Point Of Sale) su sistemi za plaanje nastali razvojem raunarske mree koji omoguavaju bru realizaciju finansijskih usluga u trgovakoj uslunoj mrei korienjem elektronskog bankarstva.16 U novije vreme se sve vie koristi EFT/POS sistemi ili transferi (Electronic Funds Transfer/Point Of Sale) koji predstavljaju sisteme bezgotovinskog plaanja kod kojih su elektronske kase ili terminali direktno povezane sa informatikom mreom u poslovnim bankama.

    Sistem se primenjuje provlaenjem platne kartice kroz terminal koji oitava magnetnu traku platne kartice, tako da se unoenjem iznosa finansijske transakcije proverava na licu mesta stanje na tekuem raunu vlasnika kartice. Ovaj sistem plaanja omoguava da se podaci provere za period manji od 15 sekundi u okviru mree koja povezuje trgovce irom sveta sa centrom za obradu kartica i emitentom kartica.17

    Primenom EFT/POS sistema, kupac robe ili korisnik usluga momentom kupovine robe/usluga vri plaanje. Novana sredstva se direktno prebacuju sa rauna kupca na raun prodavca, poto se preko terminala daje elektronski nalog banci da izvri transfer sredstava.

    Plaanje putem EFT/POS terminala je dovelo do smanjenja zloupotrebe ekova jer su kartice definitivno bezbednija stedstva od ekova, i olakalo nain plaanja odreene robe i usluga. Danas ove sisteme moemo nai na velikom broju prodajnih mesta, kao i u restoranima, hotelima...

    16 Vunjak M. N., Kovaevi D. Lj. Bankarstvo-bankarski menadment, Ekonomski fakultet, Subotica,

    2006.god., str. 266. 17

    Uro T. Elektronsko bankarstvo, Visoka beogradska poslovna kola visoka kola strukovnih studija, Beograd, 2008. god., str. 150.

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom na ponudu Vuenovi Marija elektronskog bankarstva u Srbiji M 9287/08

    21

    1.3. Kuno bankarstvo (Homebanking)

    Kuno bankarstvo predstavlja relativno novu bankarsku uslugu nastalu pojavom interneta i proirenjem upotrebe raunara. Sistem kunog bankarstva je dizajniran za pruanje informativnih i platno-prometnih usluga stanovnitvu uspostavljanjem telekomunikacione veze sa raunarskim centrom banke, putem telefona, televizora ili raunara.18

    Sistem kunog bankarstva funkcionie tako to korisnik najee od kue poziva telefonsku liniju specijalizovanu za pruanje odgovarajuih informacija i obavljanje platnog prometa i na bazi glasovnih instrukcija vri odreene operacije.

    Takoe, funkcionie i putem specijalizovanih televizora ili PC-ja koji omoguavaju uvid u stanje na raunu i izvravanje razliitih transfera sredstava.

    U praksi se sve manje koriste telefonske linije ili televizori za pristup banci i njenim aplikacijama, a sve je vea upotreba interneta u te svrhe tako da naziv kuno bankarstvo, danas, moemo zameniti nazivom internet bankarstvo. Takoe, Iternet nudi i druge mogunosti kao to je Intranet bankarstvo, koje se naziva jo i Office Banking.

    18 Uro T. Elektronsko bankarstvo, Visoka beogradska poslovna kola visoka kola strukovnih studija,

    Beograd, 2008. god., str. 151.

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom na ponudu Vuenovi Marija elektronskog bankarstva u Srbiji M 9287/08

    22

    1.4. Internet bankarstvo

    Internet je relativno nova disciplina uvedena u praksu sredinom 1990-ih godina. Pojavom interneta javila se i mogunost obavljanja poslova elektronskim putem. Naime, internet bankarstvo datira od 1980. godine, ali je predstavljeno javnosti tek 1995. godine. U praksi se ovaj vid poslovanja naziva jo i virtuelnim bankarstvom ili on-line banking.

    Internet bankarstvo je najsavremeniji vid obavljanja bankarskih usluga, a ujedno i najsavremeniji oblik distributivne mree elektronskog bankarstva. Temelji se na korienju globalne raunarske mree Interneta. Korisnici putem Interneta mogu da otvaraju raune, vre transfer sredstava, podnose zahteve za kredit, investiraju u HOV, kreiraju svoj valutni portfelj, dobijaju savete i obavetenja, itd...

    Banke svoje poslovanje u velikoj meri obavljaju putem interneta. U tom procesu se mogu uoiti dve vrste banaka koje posluju na internetu:

    Prva vrsta su one banke koje su svoje usluge pored filijala i ekspozitura ponudile korisnicima i na internetu i one se nazivaju elektronskim filijalama.

    Druga vrsta banaka koje se mogu nai na internetu su one banke koje svoje poslovanje obavljaju iskljuivo na ovoj mrei i ne poseduju filijale i ekspoziture van ove mree. One se nazivaju elektronskim bankama.

    Internet bankarstvo doivljava ubrzan razvoj na svetskom nivou. Evropa ima visok nivo razvijenosti servisa internet bankarstva. SAD zaostaje za Evropom u pogledu korienja elektronskog bankarstva, ali je ipak ono u stalnom rastu iz godine u godinu.

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom na ponudu Vuenovi Marija elektronskog bankarstva u Srbiji M 9287/08

    23

    1.5. Mobilno bankarstvo

    Pojavom i sve veom upotrebom mobilnih telefona stvorili su se uslovi da se usluge bankarstva ponude korisnicima jednostavnom upotrebom mobilnog telefona. Ono u sutini predstavlja najnoviji trend u e-bankarstvu, koje prevazilazi e-bankarstvo sa raunarima povezanim kablovima i primenjuje beine raunarske mree prirune raunare tipa PDA (Personal Digital Assistant) i beinu komunikaciju pomou mobilnih telefona.

    S obzirom na injenicu da mobilna telefonija ima 2,5 milijarde korisnika (koliko je zabeleeno 2006. godine), sa stalnom tendencijom rasta, danas mobilnim telefonom moemo izvriti razliite transakcije, uplate i moemo upravljati bankovnim raunom.

    Veliki korisnici mobilnog bankarstva, kao i internet bankarstva su Skandinavske zemlje i neke azijske zemlje kao to su Koreja, Kina i Japan.19

    19 Uro T. Elektronsko bankarstvo, Visoka beogradska poslovna kola visoka kola strukovnih studija,

    Beograd, 2008. god., str. 155.

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom na ponudu Vuenovi Marija elektronskog bankarstva u Srbiji M 9287/08

    24

    1.6. Platne kartice

    Kao osnovna komponenta itavog elektronskog bankarstva javljaju se platne kartice. Njih moemo definisati kao specifini instrument bezgotovinskog plaanja izdat od strane finansijske, trgovinske ili specijalizovane organizacije koja omoguava korisniku da izvri svoju obavezu plaanja prema prodavcu robe ili izvriocu usluga jednostavnom prezentacijom kartice.20

    Nastanak platnih kartica se vezuje za kraj IX veka. Edward Bellamy je 1887. godine opisao u svojoj utopijskoj noveli korienje kartica za plaanje porudbina koristei termin kreditne kartice. Ozbiljniji razvoj platnih kartica je nastao osnivanjem specijalizovane institucije pod nazivom Diners Club, 1949. god.

    Platne kartice su stvorene sa osnovnim ciljem da pojednostave postupak upravljanja bankovnim raunom i transakcijama. Platne kartice moemo koristiti u vie razliitih svrha i na vie razliitih naina.

    Platne kartice se mogu razvrstati prema vie razliitih kriterijuma. Najee se kao kriterijumi javljaju: lokacija, funkcije, ekskluzivitet, tehnoloke karakteristike, nain korienja i izmirenja obaveze, broj uesnika.

    Postoje razliite vrste platnih kartica. Platna kartica je sredstvo s kojim se mogu plaati roba i usluge. S obzirom na nain izmirenja obaveza nastalih njihovim korienjem postoji nekoliko razliitih tipova platnih kartica. Pre svega, to su:21

    Pre-paid kartice (pay before); Debitne kartice (pay now); Kreditne kartice (pay later).

    20Uro T. Elektronsko bankarstvo, Visoka beogradska poslovna kola visoka kola strukovnih studija, Beograd, 2008. god., str. 83.

    21Uro T. Elektronsko bankarstvo, Visoka beogradska poslovna kola visoka kola strukovnih studija, Beograd, 2008. god., str. 89.

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom na ponudu Vuenovi Marija elektronskog bankarstva u Srbiji M 9287/08

    25

    Plastine kartice se u praksi mogu nai sa razliitim tehnikim karakteristikama. Za

    njihovu laku primenu i upotrebu odreeni podaci vezani za korisnika, njegove finansije, identifikaciju moraju biti upisani na njoj. Unos podataka na plastine kartice moe biti izvren razliitim tehnikama. Podela platnih kartica prema tehnologiji izrade je sledea:

    Standardne plastine kartice; Plastine kartice sa magnetnom trakom; Kartice sa procesorom smart kartice;

    Osnovni nedostaci veine kartica koje se mogu nai u prometu u zemlji ili inostranstvu jeste njihova nemogunost korienja van nacionalnih granica zemlje koja ju je izdala. Osnovna podela platnih kartica prema mogunostima korienja gledano sa stanovita korienja u naoj zemlji i/ili u inostranstvu jeste podela na:

    Nacionalne platne kartice (DinaCard); Internacionalne platne kartice (VISA, MasterCard...);

    Prilikom upotrebe svoje platne kartice, korisnik, radi sigurnosti i bezbednosti sopstvenog rauna i sredstava na njemu dobija odgovarajui LIBPIN(Personal Identification Number).

    PIN predstavlja kombinaciju od etiri ili vie karaktera, brojeva najee, koje banka pri uruenju kartice dostavlja korisniku. PIN je vrsta ifre koja bi trebalo da bude poznata samo korisniku kartice, kako ne bi dolo do zloupotrebe.

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom elektronskog bankarstva u Srbiji

    Platne kartice su, u odnosu na sredstvo po pitanju zloupotrebe. Imaju razliipove, sertifikate sa javnim i likorienja. Ipak, u svetu se javlja visok nivo zloupotrebe ovog sistema plavie radi i na poboljanju sistema zatite korisnika plasti

    Slika 5: Prikaz iznosa finansijskih gubitaka u V. Britaniji u periodu od 1996zloupotreba platnih kartica u mil. funti

    22 Izvor: Fraud the facts, izvetaj APACS

    0,000

    100,000

    200,000

    300,000

    400,000

    500,000

    600,000

    iznos u

    mil. funti

    Finansijski gubici usled zloupotrebe platnih kartica

    sa osvrtom na ponudu Vubankarstva u Srbiji

    Platne kartice su, u odnosu na ekove i druge instrumente plaanja bezbednije sredstvo po pitanju zloupotrebe. Imaju razliite komponente: magnetnu traku sa PINipove, sertifikate sa javnim i linim kljuevima, koje smanjuju mogunost nepravilnog

    enja. Ipak, u svetu se javlja visok nivo zloupotrebe ovog sistema plaanja, pa se sve vie radi i na poboljanju sistema zatite korisnika plastinih kartica.

    kaz iznosa finansijskih gubitaka u V. Britaniji u periodu od 1996zloupotreba platnih kartica u mil. funti 22

    the facts, izvetaj APACS-a, 2007. godina. str. 4.

    1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005

    godina

    Finansijski gubici usled zloupotrebe platnih kartica

    u V. Britaniji

    Vuenovi Marija M 9287/08

    26

    anja bezbednije ite komponente: magnetnu traku sa PIN-om,

    nost nepravilnog

    enja. Ipak, u svetu se javlja visok nivo zloupotrebe ovog sistema plaanja, pa se sve

    kaz iznosa finansijskih gubitaka u V. Britaniji u periodu od 1996-2005 usled

    2005

    Finansijski gubici usled zloupotrebe platnih kartica

  • GLAVA III

    PREDNOSTI I NEDOSTACI ELEKTRONSKOG BANKARSTVA

    - Prednosti i nedostaci elektronskog bankarstva za finansijske institucije

    - Prednosti i nedostaci elektronskog bankarstva za korisnike

    - Elektronsko bankarstvo i elektronski novac globalna prednost i globalni problem

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom na ponudu Vuenovi Marija elektronskog bankarstva u Srbiji M 9287/08

    28

    1. Prednosti i nedostaci e-bankarstva za finansijske institucije

    1.1. Prednosti za finansijske institucije - banke

    Procesom globalizacije i naglim razvojem informacione tehnologije dolo je do promena u bankarskom poslovanju i samoj organizaciji banaka. To je dovelo do proirenja palete usluga koje banka moe da ponudi svojim klijentima. Ona postoji da bi bila korisna svojoj ciljnoj grupi, a da bi u isto vreme ostvarila odreeni cilj.

    Kao i svako drugo preduzee i banka tei da ostvari to veu dobit u svom poslovanju. Iz osnovnih aspekata bankarskog poslovanja najvei uticaj na ostvarenje cilja ima smanjenje trokova. Uvoenjem elektronskog bankarstva u bankarsko poslovanje stvoreni su uslovi za njihovo smanjenje. Pre svega, Internetom i savremenim tehniko-tehnolokim reenjima banka ima znatno nie trokove poslovanja.

    Elektronsko bankarstvo je doprinelo tome da banka smanji broj zaposlenih kadrova u svojim poslovnim objektima. Instaliranjem razliitih elektronskih servisa prua se kvalitetnija i sigurnija usluga korisniku od usluge pruene u filijali banke.

    Banka je svojim korisnicima pruila mogunost da upravljaju svojim tekuim raunima od kue, putem Interneta, mobilnog telefona ili ATM ureaja, POS terminala i time smanjila deo trokova koji iziskuje svaka otvorena ekspozitura.

    Banka prilikom osnivanja ekspoziture ima odreene trokove koje moe da pokrije svojim prihodima, ali poslovanje te ekspoziture stvara visoke trokove u buduem periodu, tako da se banke odluuju za postavljanje bankomata ija je cena takoe visoka, ali su trokovi daljeg odravanja nii (slika 6).

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom elektronskog bankarstva u Srbiji

    Slika 6: Prikaz cena kotanja bankarske transakcije u zavisnosti od na

    Na grafikonu (slika 6) prikazani su razliima pri izvrenju transakcije odretransakciji izvrenoj u filijali u odnosu na transakciju izvrenu putem Interneta vii za 1,06 dolara. Pored toga, banka elektronskim putem bre izvrava sve naloge i smanjuje vreme utroeno po obradi jednog naloga.

    Takoe, uvoenje razliitih usluga elektronskog bankarstva banka ima mogusvoju uslugu iri na veu geografsku teritoriju. To doprinosi ukidanju barijera koje su postojale u poslovima tradicionalnog bankarstva. Pokrivanjem vepoveanje broja korisnika svojih usluga, koji prihvataju sva savremena reenja koja im smanjuju utroeno vreme.

    Banka u svojoj ponudi nema veliki broj usluga za svoje klijente, enjenih usluga se proiruje za znatan brbanke i jaa njenu konkurentsku sposobnost i promovie samousluno bankarstvo.

    23Izvor: Vaskovi V. Sistemi pla2007. godina, str. 69.

    sa osvrtom na ponudu Vubankarstva u Srbiji

    Slika 6: Prikaz cena kotanja bankarske transakcije u zavisnosti od naina pristupa banci

    ) prikazani su razliiti naini pristupa banci i trokovi koje banka ima pri izvrenju transakcije odreenim putem. Moe se uoiti da su trokovi banke po transakciji izvrenoj u filijali u odnosu na transakciju izvrenu putem Interneta vii za 1,06 dolara. Pored toga, banka elektronskim putem bre izvrava sve naloge i smanjuje vreme utroeno po obradi jednog naloga.

    enje razliitih usluga elektronskog bankarstva banka ima moguu geografsku teritoriju. To doprinosi ukidanju barijera koje su postojale

    u poslovima tradicionalnog bankarstva. Pokrivanjem vee teritorije, banka automatski utianje broja korisnika svojih usluga, koji prihvataju sva savremena reenja koja im

    Banka u svojoj ponudi nema veliki broj usluga za svoje klijente, e-bankarstvom paleta njenih usluga se proiruje za znatan broj razliitih servisa. To doprinosi inovativnom imidu

    a njenu konkurentsku sposobnost i promovie samousluno bankarstvo.

    Sistemi plaanja u elektronskom poslovanju, Beogradska poslovna ko

    Vuenovi Marija M 9287/08

    29

    ina pristupa banci 23

    ini pristupa banci i trokovi koje banka iti da su trokovi banke po

    transakciji izvrenoj u filijali u odnosu na transakciju izvrenu putem Interneta vii za 1,06 dolara. Pored toga, banka elektronskim putem bre izvrava sve naloge i smanjuje vreme

    itih usluga elektronskog bankarstva banka ima mogunost da u geografsku teritoriju. To doprinosi ukidanju barijera koje su postojale

    tomatski utie na

    anje broja korisnika svojih usluga, koji prihvataju sva savremena reenja koja im

    bankarstvom paleta itih servisa. To doprinosi inovativnom imidu

    a njenu konkurentsku sposobnost i promovie samousluno bankarstvo.

    elektronskom poslovanju, Beogradska poslovna kola, Beograd,

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom na ponudu Vuenovi Marija elektronskog bankarstva u Srbiji M 9287/08

    30

    1.2. Nedostaci za finansijske institucije - banke

    S obzirom na injenicu da se u svetu poveava broj korisnika e-bankarstva i da banke tee njegovom prihvatanju od strane klijenata, dolazi do problema zatite velikih bankarskih sistema od neeljenih rizika. Banke u svom poslovanju tee da zadovolje potrebe svojih klijenata, ali i u isto vreme da ostvare dobit i da se dalje razvijaju. To dovodi do problema oteanog upravljanja bazama podataka i transakcija i nemogunosti zatite istih.

    Kao to je bilo ve rei u Poglavlju I, banke u velikoj meri tite svoje sisteme i baze klijenata od nepoeljnih faktora razliitim merama. Pre svega, korisnike tite razliitim vrstama mehanizama za autentifikaciju korisnika - sertifikata, jednokratnih pasvorda, digitalnih potpisa, kao i ifrovanjem podataka na komunikacionim linijama. Svoje sisteme obezbeuju savremenim tehnolokim reenjima mehanizama za zatitu: antivirusnim programima, detektorima upada u sistem IDS (Intrusion Detection Systems), zatitnim barijerama (Firewalls) i dr.

    Najvei problem za banke je svakako Internet, njegova interaktivnost i dostupnost irokom krugu korisnika. Internet, je pre svega, stvoren da bude koristan i nije se razmiljalo o zloupotrebama, pa je, u isto vreme, postao jako nebezbedan. Banke e-poslovanje obavljaju iskljuivo putem Internet-a i moraju da imaju visok nivo bezbednosti i zatite podataka, da bi obezbedile poverenje korisnika i smanjile rizike od gubitaka razliite vrste.

    Takoe, problem se moe javiti i kod zastarelosti tehnologije, gde banke esto ne mogu da odgovore napadima hakera i odbrane svoje sisteme. Tehnologija napreduje i ukoliko banka ne ide u korak sa inovacijama, njeno poslovanje na Internetu moe biti ugroeno.

    Nedostatak za bankarsko poslovanje svakako lei i u injenici da se u zemljama u kojima je Internet mrea nedovoljno rasprostranjena, smanjuje mogunost upotrebe elektronskog bankarstva, to znai da banke teko mogu da planiraju svoje poslovanje i da ire proizvode e-bankarstva. Takoe, takve zemlje esto nemaju odgovarajuu zakonsku regulativu za regulisanje kriminala na Internetu, to doprinosi razvoju kompjuterskog kriminala.

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom na ponudu Vuenovi Marija elektronskog bankarstva u Srbiji M 9287/08

    31

    Jo jedan nedostatak koji moe ugroziti poslovanje jeste neodgovornost i neznanje kadra. Banka mora da ima visoko obrazovani kadar koji je iskljuivo profesionalan i koji je nemogue korumpirati. Radnici esto nezadovoljni svojim poslom, primanjima, a jo vie u sluajevima savremene ekonomske krize izloeni su razliitim iskuenjima. Takav sluaj je bio u Nemakoj24, kada su poverljivi podaci jedne strane banke (Lihtentajnske) dospeli u javnost. Spekulisalo se da su slubenici bankarske institucije, nezadovoljni platama pustili u javnost poverljive podatke ( podatke o raunima) 21 miliona klijenata banke.

    Bilo je planirano da se informacije prodaju na crnom tritu gde bi se zaradila velika suma novca. Hakeri bi podatke iskoristili za skidanje sredstava sa rauna i direktno bi pljakali vlasnike. Iz nezvaninih informacija saznalo se da je 1,2 miliona ukradenih podataka dospelo u ruke neovlaenih lica25. Danas se u Nemakoj koriste posebni vidovi zatite korisnika, gde on unapred dobije listu odreenih brojeva poslaganih po rednim brojevima, a od njega se kao potvrda pored LIB-a i PIN-a, trai odreena ifra pod nekim rednim brojem na listi ifara26.

    Zanemarujui problem savremenih tehnologija moe se zakljuiti da e-bankarstvo u velikoj meri doprinosi banci i njenom poslovanju, kao i poboljanju imida inovativne bankarske institucije (slika 7).

    Slika 7: Prikaz prednosti i nedostataka upotrebe e-bankarstva u bankama 27

    24 http://www.google.com/

    25 Isto, prema Kroker M., magazin Virtafts-vohe, 2008.godina.

    26 http://www.google.com/

    27 Izvor: Hadi M. Bankarstvo, FFMO, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007. godina, str. 51.

    UPOTREBA E-BANKARSTVA

    < PREDNOSTI = NEDOSTACI>

    ZA BANKU

    Zastarelost tehnologije

    Ogranienost upotrebe Interneta na ciljnoj teritoriji, nemogunost razvoja e-bankarstva

    Korumpiranost bankarskog kadra

    Nepostojanje zakonske regulative

    Strunost Internet kriminalaca (hakera)

    nii trokovi = vea dobit

    smanjenje broja zaposlenih smanjenje broja ekspozitura

    proirenje broja korisnika

    proirenje marketinga i palete usluga e-bankarstva

    vea teritorijalna pokrivenost

    poveanje kvaliteta usluga, poveanje konkurentnosti

    doprinos inovativnom imdu banke

    Nebezbednost Interneta

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom na ponudu Vuenovi Marija elektronskog bankarstva u Srbiji M 9287/08

    32

    2. Prednosti i nedostaci upotrebe elektronskog bankarstva za korisnike

    2.1. Prednosti za korisnike elektronskog bankarstva

    Elektronsko bankarstvo svojim raspoloivim servisima prua veliki broj pogodnosti za korisnike. Kao najznaajniji korisnici e-bankarstva, sa stanovita banaka, mogu se navesti fizika i pravna lica.

    Za sve korisnike najznaajnija prednost upotrebe distributivne mree elektronskog bankarstva jeste mogunost korienja bankarske usluge 24 asa, 7 dana u nedelji. To znai da su raspoloivi servisi dostupni u svakom trenutku kada korisnik ima potrebu za njima.

    Takoe, upotrebom ovih servisa smanjuju se pored utroenog vremena i trokovi odlaska u banku i nepotrebna ekanja u redovima. Korisnik bankarske usluge putem e-bankarstva moe brzo i lako da izvri plaanje robe i usluga putem Interneta, mobilnog telefona ili direktno u prodajnom objektu putem EFT/POS sistema. Takoe, pristupanjem ATM ureaju, uz posedovanje platne kartice korisnik moe na vie lokacija podii gotovinu, izvriti upit stanja i dr. Elektronsko bankarstvo mu omoguava utedu vremena, smanjuje napor i trokove odlaska u banku.

    Korisnici mogu brzo i lako da dobiju sve potrebne informacije u vezi njihovih bankovnih rauna, a pre svega upit stanja, poruku o izvrenim uplatama ili isplatama putem mobilnih telefona ili Interneta.

    Elektronsko bankarstvo prua korisnicima mogunost da upravljaju svojim raunima sa bilo koje geografske lokacije, ne vezuje ih za odreenu bankarsku ustanovu. Ukoliko korisnik poseduje raunar i Internet konekciju moe putem pristupa aplikaciji banke izvriti i otvaranje rauna, podnoenje zahteva za kredit.

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom na ponudu Vuenovi Marija elektronskog bankarstva u Srbiji M 9287/08

    33

    Pravnim licima pojava e-bankarstva je u velikoj meri olakala poslovanje. Putem direktnih konekcija sa aplikacijama banke oni mogu upravljati tekuim raunima. To se pre svega odnosi na:

    Mogunost upravljanja dinarskim raunima i izvravanje naloga za prenos sredstava sa jednog na drugi raun;

    Mogunost upravljanja deviznim raunima i plaanje inostranih potraivanja. Obavetenje o uplatama na tekuem raun, putem Internet-a i mobilnog telefona; Mogunost direktnog preuzimanja dnevnih izvoda stanja na raunima; Mogunost slanja ponuda, faktura...

    2.2. Nedostaci za korisnike elektronskog bankarstva

    Korisnici elektronskog bankarstva mogu biti fizika i pravna lica koja poseduju otvorene tekue raune u bankama i putem njih obavljaju odreena plaanja i naplate potraivanja. Upotrebom elektronskog bankarstva korisnicima je olakano upravljanje tekuim raunima. Iako upotreba elektronskog bankarstva olakava obavljanje transakcija, moe da dovede i do nastanka razliitih vrsta rizika koji mogu ugroziti korisnika bankarskih usluga.

    Najznaajniji rizik za korisnike dolazi od napada sa Interneta. Razliite vrste korisnika Interneta imaju razliite ciljeve. Misli se na to da postoji veliki broj onih koji tee da zloupotrebe razliite vrste informacija dobijenih prevarom korisnika e-bankarstva. Pre svega, najvei problem se moe javiti kod zloupotrebe podataka o raunima korisnika, razliitim PIN-ovima, lozinkama i linim podacima korisnika.

    Problem koji se esto javlja, a stvaraju ga tzv. hakeri, jeste lano predstavljanje korisniku. Hakeri razliitim nainima kreiraju odreene lane zahteve preko e- mail poruka i alju ih korisnicima predstavljajui se kao banka. Trae razliite informacije o raunima, potvrdu PIN-om... Korisnici, mislei da im banka trai informacije, prue iste i esto postanu rtve Internet kriminalaca. Na taj nain hakeri preuzmu novac sa rauna korisnika28.

    28 http://www.google.com/

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom na ponudu Vuenovi Marija elektronskog bankarstva u Srbiji M 9287/08

    34

    Jo jedan problem jeste neobavetenost korisnika o zloupotrebama koje se mogu javiti. Banke esto ne pruaju korisnicima dovoljno informacija o nainima i bezbednosti obavljanja elektronskih transakcija, pa su oni ee izloeni rizicima. esto na nastajanje zloupotrebe e-bankarstva utie i nepanja korisnika, koji na pravi nain ne uvaju informacije o PIN-u, LIB-u, ili svoju karticu. Nedovoljna zakonska zatita i nepostojanje odredbi o e-plaanju i kanjavanju zloupotrebe esto mogu poveati malverzacije sa raunima.

    Takoe, javlja se i problem nezatienosti podataka na raunaru. Otvaranjem razliitih nepoeljnih e-mail-ova (Spam), ili nepoznatih sadraja u kojima se nalaze virusi, crvi, Trojanci, ili drugi maliciozni programi, kompjuterski sistemi mogu biti napadnuti i korumpirani. Napadom na sisteme sve informacije koje se alju mogu biti iskoriene u razliite svrhe. Time se odreene adrese mogu koristiti za slanje razliitih informacija. Mogu se pratiti sva plaanja izvrena sa raunara i preuzimati podaci. Uopte, korumpirani raunar se moe koristiti za vrlo razliite vrste kriminala.

    Vano je da korisnici budu svesni rizika kojem se izlau u odreenim situacijama i da ispravno reaguju pri svakoj rizinoj situaciji. Banke, sa druge strane smanjuju zloupotrebe e-bankarstva odreivanjem limita podizanja gotovine sa bankomata, identifikovanjem podataka sa kartice uporeenjem sa linom kartom prilikom plaanja na POS terminalu i drugo (slika 3).

    Slika 8: Prikaz liste prednosti i nedostataka za korisnike elektronskog bankarstva 29

    29 Izvor: http:/www.google.com/

    24 asa, 7 dana u nedelji smanjenje utroenog vremena smanjenje nepotrebnog ekanja u redovima smanjenje trokova odlaska u banku pristup servisu sa bilo koje geografske lokacije olakano poslovanje pravnih lica

    PREDNOSTI ZA KORISNIKE

    UPOTREBA ELEKTRONSKOG BANKARSTVA

    NEDOSTACI ZA KORISNIKE

    Nebezbednost Interneta

    Neobavetenost i nepanja korisnika

    Nepostojanje zakonske regulative

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom na ponudu Vuenovi Marija elektronskog bankarstva u Srbiji M 9287/08

    35

    3. Elektronsko bankarstvo i elektronski novac globalna prednost i globalni problem

    Posmatrano sa stanovita svetskih tokova, elektronski novac smanjuje transakcione trokove na globalnom nivou. To znai da su trokovi transakcija na nivou jedne zemlje skoro jednaki trokovima transakcija na meunarodnom nivou, a u isto vreme su nii od trokova transakcija obavljenih ne-elektronskom putem.

    Takoe, sve transakcije se bre obavljaju izmeu zemalja elektronskim putem, nekada nekoliko dana, danas nekoliko minuta, to dodatno smanjuje optereenja na nivou drave, pravnog lica, pa i pojedinca.

    Kao najznaajnija karakteristika elektronskog novca moe se navesti njegova transnacionalnost. To, pre svega znai da elektronski novac ne poznaje granice jedne drave. On slobodno cirkulie na svetskom nivou i nemogue ga je kontrolisati od strane centralnih organa ovlaenih za novane tokove u jednoj zemlji. Transnacionalnost novca moe dovesti do nestabilnosti globalnog monetarnog sistema.

    Problem se moe javiti i kod oporezivanja profita. Ukoliko jedna zemlja, koristei softver za slanje e-novca u nekoj drugoj zemlji, nekoj treoj prodaje odreeni proizvod, nije utvreno koja zemlja ima pravo na profit, po kojoj stopi, itd. To moe dovesti do sukoba zemalja.

    Ako je vrednost elektronskog novca potpuno jednaka vrednosti realnog novca, onda je elektronski novac konvertibilan u realni novac u bilo koje vreme. Da bi ovo bilo mogue, elektronski novac mora da bude kreiran (ili pokriven) od strane neke banke samo upotrebom realnog novca kao baze, kako bi se obezbedila njegova konvertibilnost. 30

    30 http://www.google.com/tehnologizacija_bankarstva/, Predrag Radovanovi.

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom na ponudu Vuenovi Marija elektronskog bankarstva u Srbiji M 9287/08

    36

    Takoe, elektronski novac moe dovesti do destabilizacije deviznih kurseva. Ukoliko, kao pretpostavku uzmemo da je e-novac predstavnik realne valute, za njega mora da postoji odreeni devizni kurs. U realnom svetu postoji devizno trite, dok je problem nepostojanje deviznog trita u kibernetikom prostoru (sayber space). I ukoliko bi ono postojalo u ovom prostoru, dolo bi do destabilizacije deviznih kurseva realnog prostora.

    Elektronski novac moe negativno uticati na novanu masu. Ukoliko banke izdaju kredite u obliku e-novca, a pri tome nemaju realno pokrie u stvarnom novcu, dolazi do kreiranja novog novca i poveanja iznosa e-novca u odnosu na stvarno deponovan novac. Poveanje novane tranje moe da utie na novanu masu u jednoj privredi. Svako poveanje novane mase, odnosno kreiranje novca esto dovodi do bankrotstva, a veim obimom ima uticaj na svetsku privredu i nastanak finansijske krize.

    Na virtuelnom tritu ne postoji odreena sajber centralna banka koja bi regulisala stanje i kretanja elektronskog novca, stabilizovala devizne kurseve, donosila propise i dr., ve se ta uloga preputa centralnim bankama zemalja, koje na odreeni nain reguliu poslovanje banaka.

    Jedini nain funkcionisanja i opstanka virtuelnih banaka jeste izdavanje elektronskog novca uz pokrie deponovanog realnog novca. Time banka sebe titi od eventualnog bankrotstva i spreava dalju lananu reakciju.

    Danas, u uslovima svetske ekonomske krize moe se zakljuiti sa aspekta globalnog trita da elektronski novac i nije najbolje reenje za privredu i svetsko poslovanje, odnosno da u velikoj meri moe ugroziti stabilnost privrede.

  • GLAVA IV

    ELEKTRONSKO BANKARSTVO U SRBIJI

    - Razvoj elektronskog bankarstva u Srbiji

    - Distributivna mrea e-bankarstva u Srbiji

    - Ponuda usluge e-bankarstva na tritu u Srbij PRIMERI: ProCredit Bank,

    Volksbank, Credit Agricole

    - Komparativna analiza ponuda banaka sa ponudom trita e-bankarstva u Srbiji

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom elektronskog bankarstva u Srbiji

    1. Razvoj elektronskog bankarstva u Srbiji

    S obzirom na celokupnu razvijenost bankarskog trita Srbije, veoma je vano naglasiti da treba poboljati tehnoloku opremljenost banaka, tj. banke bi trebalo da uloe znaajna sredstva za razvoj e-poslovanja.

    U razvijenim zemljama ebanaka (slika 9), dok je u Srbiji taj procenat znatno nii, prvenstveno zbog jo uvek aktuelnog procesa tranzicije u zemlji. U najnovijem periodu urasta u Srbiji.

    Slika 9: Prikaz porasta korisnika e

    Donoenjem Zakona o platnom prometu 2003. godine i Odlukom o elektronskom nainu obavljanja platnog prometa koja je sadrana u Zakonu, stvoreniuslovi za razvoj elektronskog bankarstva.

    31Izvor: Uro T. Elektronsko bankarstvo, Visoka beogradska poslovna kola studija, Beograd, 2008. god., str. 141

    0,000 5,000

    10,000 15,000 20,000 25,000 30,000 35,000 40,000 45,000

    mil.

    stan

    ovn

    ika

    Broj doma

    sa osvrtom na ponudu Vubankarstva u Srbiji

    elektronskog bankarstva u Srbiji

    S obzirom na celokupnu razvijenost bankarskog trita Srbije, veoma je vano naglasiti da treba poboljati tehnoloku opremljenost banaka, tj. banke bi trebalo da uloe

    poslovanja.

    razvijenim zemljama e-poslovanje uestvuje sa 70-80% u ukupnom poslovanju ), dok je u Srbiji taj procenat znatno nii, prvenstveno zbog jo uvek aktuelnog

    procesa tranzicije u zemlji. U najnovijem periodu uee e-bankarstva ima tendenciju

    Slika 9: Prikaz porasta korisnika e-bankarstva u SAD u periodu od 2001-2007. god

    Donoenjem Zakona o platnom prometu 2003. godine i Odlukom o elektronskom inu obavljanja platnog prometa koja je sadrana u Zakonu, stvoreni su institucionalni

    uslovi za razvoj elektronskog bankarstva.

    Elektronsko bankarstvo, Visoka beogradska poslovna kola visoka kola strukovnih a, Beograd, 2008. god., str. 141.

    2001

    2002

    2003

    2004

    2005

    2006

    2007

    godina

    Broj domainstava u SAD koji koristee-bankarstvo

    Broj domainstava u SAD koji koriste ebankarstvo (u mil.)

    Vuenovi Marija M 9287/08

    38

    S obzirom na celokupnu razvijenost bankarskog trita Srbije, veoma je vano naglasiti da treba poboljati tehnoloku opremljenost banaka, tj. banke bi trebalo da uloe

    80% u ukupnom poslovanju ), dok je u Srbiji taj procenat znatno nii, prvenstveno zbog jo uvek aktuelnog

    bankarstva ima tendenciju brzog

    2007. god. 31

    Donoenjem Zakona o platnom prometu 2003. godine i Odlukom o elektronskom su institucionalni

    visoka kola strukovnih

    instava u SAD koji koriste e-bankarstvo (u mil.)

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom na ponudu Vuenovi Marija elektronskog bankarstva u Srbiji M 9287/08

    39

    Takoe, banke su se ukljuile u nove sisteme meubankarskih obrauna po svetskim principima, pri emu koriste RTGS sisteme (Real Time Gross Settlement), kod nas poznatiji kao SVP Sistem Velikih Plaanja, za prioritetna i velika plaanja. Takoe za mala plaanja u Srbiji je uveden Kliring ili SMP Sistem Malih Plaanja.

    Da bi se upotreba e-bankarstva rairila na teritoriji Srbije i bila opte-prihvaena potrebno je, pored stvaranja tehnikih uslova, uslugu pribliiti korisnicima. Najbolji nain za prihvatanje e-bankarstva jeste stvaranje prave slike njegove korisnosti u svesti potroaa. Sa druge strane, prihvatanje odreene usluge od strane korisnika doprinosi pozitivnom uinku poslovanja finansijskih institucija banaka.

    Pre svega, proizvod, ili usluga banke u pogledu e-bankarstva moe biti koncipirana u vidu internet bankarstva, mobilnog bankarstva, u vidu platnih kartica, mogunosti upravljanja tekuim raunima putem iznajmljenih bankarskih aplikacija i drugo. Veoma vana injenica je da u okviru e-bankarstva korisnicima moe biti ponuen veliki broj usluga koje mu mogu olakati poslovanje i svakodnevne aktivnosti. Svaka banka radi na tome da paletu svojih usluga dopuni svim novim pojavnim oblicima usluge, kao to je to sluaj sa On-line bankarstvom, plaanjem robe i usluga platnim karticama na POS terminalima...

    Razvoju e-bankarstva u Srbiji je doprinelo instaliranje velikog broja bankomata, POS terminala i uvoenje platnih kartica. U primeni se mogu nai VISA, MasterCard, kao i nacionalna kartica - DinaCard.

    Uvedene su razliite mere za zatitu korisnika u pogledu njegove zaduenosti. Prema odluci NBS dozvoljeno kreditno zaduenje ne sme biti vee od 30% mesenih prihoda. Za dobijanje kreditne kartice, banka trai odobrenje od Kreditnog biroa, koji proverava kreditnu sposobnost klijenta i tek nakon toga odobrava kreditnu karticu.

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom elektronskog bankarstva u Srbiji

    2. Distributivna mrea

    2.1. Platne kartice

    Krajem 1990. godine u Evropi je bilo 200 miliona vlasnika platnih kartica. Samo pet godina kasnije, 1995. godine taj broj je iznosio 350 miliona. Danas se smatra da na svetu ima preko 1,5 milijardi vlasnika platnih kartica.

    Do 2003. godine, u Srbiji je izdato manje od 400 hiljada platnih kartica. Vegodine broj kartica u opticaju je dostigao 3,8 miliona to je dokaz naglog razvoja kartiSrbiji. Po statistikim podacima objavljenim za ISrbiji premauje 5,8 miliona.

    Slika 10: Prikaz broja kartica u Srbiji u periodu od 2005

    32 Izvor: http:/ www.nbs.rs/izvestaji;

    sa osvrtom na ponudu Vubankarstva u Srbiji

    2. Distributivna mrea elektronskog bankarstva u Srbiji

    2.1. Platne kartice u Srbiji

    Krajem 1990. godine u Evropi je bilo 200 miliona vlasnika platnih kartica. Samo pet godina kasnije, 1995. godine taj broj je iznosio 350 miliona. Danas se smatra da na svetu ima preko 1,5 milijardi vlasnika platnih kartica.

    Do 2003. godine, u Srbiji je izdato manje od 400 hiljada platnih kartica. Vegodine broj kartica u opticaju je dostigao 3,8 miliona to je dokaz naglog razvoja karti

    kim podacima objavljenim za II kvartal 2009. godine , broj izdati

    Prikaz broja kartica u Srbiji u periodu od 2005-2009. godine

    Vuenovi Marija M 9287/08

    40

    elektronskog bankarstva u Srbiji

    Krajem 1990. godine u Evropi je bilo 200 miliona vlasnika platnih kartica. Samo pet godina kasnije, 1995. godine taj broj je iznosio 350 miliona. Danas se smatra da na svetu ima

    Do 2003. godine, u Srbiji je izdato manje od 400 hiljada platnih kartica. Ve 2005. godine broj kartica u opticaju je dostigao 3,8 miliona to je dokaz naglog razvoja kartiarstva u

    , broj izdatih kartica u

    godine 32

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom na ponudu Vuenovi Marija elektronskog bankarstva u Srbiji M 9287/08

    41

    2.1.1. Brendovi platnih kartica u Srbiji

    Najvei svetski brendovi koji se nalaze na tritu platnih kartica u Srbiji su VISA, MasterCard, Diners i American Express. Pored svetskih naa zemlja ima i nacionalnu platnu karticu nazvanu DinaCard. Takoe, u prometu se mogu nai kompanijske i ostale kartice izdate od strane banaka.

    VISA platnu karticu izdaje veina banaka u Srbiji. VISA sistem je tri godine nakon povratka na nae trite proglasio Srbiju ampionom u tempu izdavanja platnih kartica i dostizanja broja od milion VISA kartica posle Kine.33 Naime, Srbija je do 2006. godine imala 1,9 miliona izdatih VISA kartica. U julu 2007. godine je zabeleeno da 28 banaka u Srbiji izdaje jednu ili vie vrsta VISA platnih kartica.34

    MasterCard platna kartica predstavlja drugu po broju izdatih platnih kartica u Srbiji meunarodnog karaktera. Pored MasterCard, EUROPAY izdaje jo i Maestro i EuroCard. U Srbiji, broj banaka koji izdaje ove vrste kartica je 19 banaka.

    Diners platne kartice su prisutne na tritu u Srbiji. Njihova zastupljenost je neto nia u odnosu na VISA i MasterCard. Ove platne kartice se mogu nai u ponudi pet banaka na domaem tritu.

    American Express je relativno malo zastupljena kartica na naem tritu i moe se nai samo u reiji jedne banke i to Banca Intesa, Beograd. Njeno izdavanje poelo je polovinom 2006. godine.

    Od domaih platnih kartica na tritu se moe nai DinaCard. Ona predstavlja nacionalnu karticu kreiranu 2003. godine radi zamene tadanje YUBA platne kartice. Ona je zajedno sa VISA karticom najzastupljenija platna kartica u Srbiji.

    33 http://www.emagazin.co.yu/

    34 http://www.pks.co.yu/

  • Elektronsko bankartvo sa osvrtom elektronskog bankarstva u Srbiji

    Navodi se da je samo posle 18 meseci postojanja brojmiliona. Ona je prva kartica koja moe da se poredi po broju izdatih primeraka sa VISA karticom. DinaCard platnu karticu u Srbiji izdaje 28 banaka.

    Pored navedenih u prometu se mogu nai ostale. Od kompanijskih na tritu postoji Rodic MB card, u izdanju OTP banke, dok od ostalih moemo nai POST cardkarticu...

    Slika 11: Prikaz broja banaka u Srbiji po vrsti kartice koju izdaju,

    Uvoe