Click here to load reader

Elektronsko Bankarstvo-on line banking

  • View
    48

  • Download
    6

Embed Size (px)

DESCRIPTION

elektronski sistem placanja

Text of Elektronsko Bankarstvo-on line banking

  • *

  • Glavne promene koje su ostvarene u elektronskom poslovanju su obavljanje rutinskih transakcija, kao i uvoenje elektronskog transfera novca, odnosno elektronskog plaanja Korienje Interneta kao komunikacionog kanala u oblasti plaanja uslovilo je pojavu Internet plaanja i odgovarajuih instrumenata kojima se ova plaanja obavljaju

    *

  • Web E-Bank servis predstavljaju najbri i najlaki nain plaanja, namenjen je graanima za obavljanje elektronskog bankarstva, preko Interneta, 24h dnevno, 7 dana u nedeljiObavljanje transakcija bez provizijeNe postoji vremenska i prostorna ogranienost Brzina i kvalitet poslovanja Jednostavna upotreba *

  • Cash-like je sistem koji podrazumeva pretplatuU ovakvim sistemima odreena suma novca se uzima od kupca pre nego to je trgovina obavljenaU ovu grupu spadaju elektronski ke, smart card, i bankarski ekoviCheck-like je sistem u kom se plaanje obavljau trenutku kupovine (Pay Now)ili po obavljenoj kupovini (Pay Later)Primer za Pay Now su ATM uredjaji (Automated Teller Machines) ili tzv. Bankomati, a za Pay Later kreditne kartice*

  • *

  • *

  • Metode razvijene za plaanja preko Interneta predstavljaju elektronsku verziju tradicionalnih sistema plaanja: eka, kea i platne kartice Osnovna razlika izmeu elektronskih i tradicionalnih sistema plaanja je to su elektronski sistemi plaanja iskljuivo elektronski i digitalni Neophodno je praviti razliku izmeu elektronskog plaanja i elektronskih transakcija Elektronsko plaanje podrazumeva transferisanje novca, a elektronske transakcije ukljuuju isporuku, plaanje, potvrdu plaanja, potvrdu o primljenoj porudbini itd.

  • Elektronski ili digitalni novac je elektronska zamena papirnog novca i kao takav se moe uvati i troitiElektronski ekovi (elektronski dokument, digitalno potpisan, a nalogno potpisanom papirnom dokumentu)Kreditne kartice (podaci sa kartice se razmenjuju putem interneta)ifrovane kreditne kartice - podaci o kreditnoj kartici se alju u vidu ifrovane poruke to znai da primalac (prodavac) proverava identitet kupca kao vlasnika kreditne kartice i vri proveru informacija o kartici i digitalnom potpisu, a banka alje potvrdu ispravnostiPotvrda tree strane (transakcije se obavljaju preko finansijskog posrednika)*

  • Elektronski novac (emoney, digital cash) je specifina "monetarna informacija", koja se putem elektronskih impulsa u realnom vremenu prenosi izmedju transaktora koji obavljaju plaanjaZamenjuje gotovinu i ekove i omoguava kupovinu i plaanje preko InternetaElektronski novac ugroava dominantnu ulogu gotovog novca u oblasti plaanjaTransakcije elektronskim novcem su mnogo lake i jeftinije za potroae i trgovce

    *

  • U potpunosti menja klasian ekPredstavlja potpisani dokument kojim se nalae banci potpisnika eka da isplati naznaeni iznos novca sa rauna u odreenom roku Elektronski ek zasnovan je na ideji da elektronski dokument moe da zameni papirniKriptografski potpis moe da zameni runi potpisElektronski ek moe biti poslat i primljen kao bilo koji e-mail

  • Postoje dva osnovna oblika elektronskog novca:

    Oblik zasnovan na karticamaMreni elektronski novac*

  • Prvi oblici (Mondex, Visa Cash i sl.) su zasnovani na plastinim karticama koje gradjani koriste za manja plaanjaTakva plaanja se mogu vriti u prodavnicama koje imaju odgovarajue terminale, i vre se na nain to terminal automatski skida iznos sa kartice, i taj iznos odobrava prodavnici*

  • Karakteristian je po tome to se elektronske vrednosti elektronskog novca nalaze na hard diskovima raunaraTransfer se vri preko telekomunikacionih mrea, uglavnom preko InternetaPlaanja mrenim elektronskim novcem se vre izmeu rauna putem softvera koji poseduju razni korisnici ovog sistema plaanja*

  • Kombinacija telefon-karticaPlaanje pouzeemPlaanje preko iro raunaPlaanje karticamaPlaanje elektronskim ekovimaPlaanje elektronskim nalogomPlaanje putem potvrde tree strane(primer first Virtual)*

  • *

  • Na Internetu je definisano vie od 150 sistema plaanja, a najpoznatiji su:Za plaanja obinim karticama First Virtual, Cyber Cash, E-CashZa plaanje smart karticama Net Cash, Mondex, Visa Cash*

  • First Virtual (FV) bio je jedan od prvih platnih sistema na Internetu, a sa radom je otpoeo oktobra 1994. Glavni cilj kompanije First Virtual Holdings bio je da se stvori jedan platni sistem na Internetu koji je jednostavan za upotrebu Od kupaca i prodavaca ne zahteva se instaliranje novog softvera (mada im je na raspolaganju softver za automatsku obradu prodaje). Ako imate pristup elektronskoj poti preko Interneta, moete prodavati ili kupovati preko Interneta upotrebom First Virtual sistema

    *

  • First Virtual platni sistem jedinstven je po tome to ne koristi enkripcijuUmesto korienja brojeva kreditnih/debitnih kartica, transakcije se obavljaju upotrebom First Virtual-ovog linog identifikacionog broja (FV PIN) koji se odnosi na kupev raun kod First Virtual-aLini identifikacioni brojevi mogu da se alju preko Interneta jer, ak i kada nisu ifrirani, ne mogu da se koriste za zaduivanje kupevog raunaRaun neke osobe se nikada ne zaduuje dok ona, putem elektronske pote, ne potvrdi da prihvata zaduenje *

  • 1.Trgovac trai od kupca da upie FV PIN (obino u formularu na WWW stranici)2.Trgovac zatim proverava da li FV PIN zaista pripada nekom realnom FV raunu koji ima pozitivan saldo preko elektronske pote. Provera rauna je opcioni korak u procesu prodaje 3.Trgovac zatim inicira transakciju plaanja preko First Virtual-a tako to se putem elektronske pote ili nekog drugog programa First Virtual-u alju sledee informacije: kupev FV PIN; trgovev FV PIN; iznos i valuta; i opis proizvoda/usluge

    *

  • 4.First Virtual generie zahtev, u vidu elektronske pote, koji se alje kupcu radi potvrivanja kupovine. Zahtev sadri: ime trgovca; iznos prodaje; i opis proizvoda/usluge5.Kupac potvruje kupovinu odgovarajui "DA ili "NE" ako nije zadovoljan isporuenom robom i da ne eli da je plati, ili "PREVARA" ako eli da naznai da uopte nije izvrio kupovinu. Ako kupac ne odgovori u odgovarajuem roku, njegov raun se suspenduje, do daljnjeg6.First Virtual alje trgovcu poruku u kojoj ga obavetava da je kupac prihvatio zaduenje

    *

  • Ni kupac ni prodavac ne instaliraju dodatni softverKupci su skoro stoprocentno zatieni od prevare jer se njihov raun ne zaduuje bez odobrenjaKupovina je, anonimna jer trgovac od First Virtual-a nikada ne dobija ime kupcaVeoma je lako postati trgovac ili prodavac jer First Virtual ne proverava trgovce, niti od njih zahteva da imaju posebne poslovne raune kod ove bankeIma vrlo male provizije u poreenju sa drugim platnim modelima na Internetu, pa ak i u odnosu na direktnu obradu kreditnih/debitnih kartica

    *

  • Osnovni nedostatak ovog sistema je taj to trgovac snosi sav rizikOsim toga, period izmeu momenta prodaje i momenta deponovanja sredstava na raun trgovca je izuzetno dug, 91 dan

    *

  • Obavlja transakcije kreditnim/debitnim karticama preko Interneta od aprila 1995.CyberCash nije kompanija za obradu kreditnih/debitnih karticaProdaje bezbedan prolaz preko Interneta za podatke o transakcijama putem kreditnih/debitnih karticaCyberCash uzima podatke, koje alje trgovac, i prosleuje ih trgovevoj poslovnoj banci na obradu

    *

  • U CyberCash-u trenutno obrauju vie hiljada transakcija dnevno, mogu da obavljaju transakcije plaanja sa preko 80% amerikih banaka, a kupcima koji koriste njihov sistem, isporuili su preko 400.000 hiljada kopija svog softvera, pod nazivom Cyber Cash WalletCyberCash platni sistem zasnovan je na programu Cyber Cash Wallet, koji kupci moraju koristiti prilikom kupovine. Ovaj program mora da se nabavi i instalira na kupevom raunaru da bi se mogla obavljati kupovina. Program vri enkripciju i prenos informacija o transakcijama izmeu kupca i trgovca

    *

  • Da bi mogli da primaju uplate preko CyberCash sistema, trgovci treba da urade dve stvariPrvo, trgovci treba da instaliraju CyberCash-ov softver za plaanje preko interneta (SMPS). Ovaj softver omoguava trgovcu da se povee kako sa kupcem koji je lan CyberCash sistema (tj. sa programom CyberCash Wallet) tako i sa CyberCash-ovim serverimaDrugo, trgovci moraju da otvore trgovaki raun kod neke poslovne banke koja podrava Internet transakcije korienjem CyberCash-ovog bezbednog sistema za plaanje preko Interneta*

  • Kupovina pomou kreditne/debitne kartice, uz korienje CyberCash platnog sistema, odvija se na sledei nain: 1) Kupac signalizira da hoe da kupi neki proizvod/uslugu sa trgovevog WWW sajta pritiskom na taster za CyberCash plaanje 2) Trgovev softver alje fakturu kupevom CyberCash Wallet softveru. CyberCash Wallet registrovan je kao pomona aplikacija u kupevom Web itau (browseru). Nju ita poziva svaki put kada prima neku datoteku koja je ifrirana CyberCash standardom

    *

  • 3) Kupac bira neku od kreditnih/debitnih kartica koje ima u "novaniku" i potvruje svoj izbor pritiskom na odgovarajui taster 4) Kupev CyberCash Wallet softver tada stavlja digitalni potpis i ifrira fakturu i informacije o kreditnoj/debitnoj kartici uz pomo kljua koji je dodeljen identifikacionom broju "novanika". Ovako ifrirani "paket" alje se trgovevom softveru 5) Trgovev SMPS softver dodaje informacije u ovaj "paket" zahtevajui autorizaciju i obradu plaanja kreditnom/debitnom karticom

    *

  • 6) Trgovev softver stavlja digitalni potpis i ifrira "paket" uz pomo CyberCash kljua. "Paket" se tada alje CyberCash serveru. Vano je napomenuti da trgovac nikada ne moe da vidi broj kreditne/debitne kartice kupca. "Paket" se ifrira dva puta pre nego to dospe do CyberCash servera - jednom to ini softver koji poseduje kupac, a drugi put softver koji poseduje trgovac7) CyberCash server prebacuje "paket" na raunar koji je postavljen iza "protivpoarnog zida" (firewall), i koji nije povezan na Internet. Zatim se poruke dekriptuju i proverava se da trgovac nije menjao originalnu fakturu koju je kupac potvrdio

    *

  • 8) Informacije o kreditnoj/debitnoj kartici, zajedno sa zahtevom trgovca za autorizaciju i obradu, ifriraju se uz pomo opreme koju banke koriste za enkripciju finansijskih podataka. Ove informacije se alju preko posebnih linija trgovevoj poslovnoj banci. 9) Trgoveva poslovna banka zatim obrauje trgovev zahtev kao i bilo koju drugu transakciju putem kreditne/debitne kartice. Ona prosleuje ovaj zahtev banci koja je emitovala kreditnu/debitnu karticu preko posebne mree koja se koristi u te svrhe

    *

  • 10) Banka koja je emitovala kreditnu/debitnu karticu alje nazad ifru za odobrenje ili odbijanje poslovnoj banci. Poslovna banka zatim alje ovu ifru CyberCash-u 11) CyberCash alje trgovcu poruku koja ukazuje na uspeh ili neuspeh transakcije plaanja kreditnom/debitnom karticom. I ova poruka se ifrira. U CyberCash-u tvrde da celokupni proces do ovog momenta treba da traje oko 15 - 20 sekundi12) Trgovev SMPS softver tada alje poruku kupevom CyberCash Wallet softveru uz naznaku uspeha ili neuspeha transakcije plaanja*

  • ECash je anonimni digitalni novac (razvila firma DigiCash) ija se ispravnost proverava on-line, od strane odgovarajue finansijske institucijePri svakoj kupovini preko Interneta, potroa daje digitalne novanice trgovcu. Trgovac odmah prebacuje ove novanice u svoju banku, kako bi proverio da li su ispravne. Trgoveva banka registruje brojeve emitovanih digitalnih novanica, bez mogunosti identifikacije potroaa koji ih je utroio. Konano, ako je sve u redu, saldo na raunu trgovca poveava se za dati iznos, a trgovac isporuuje proizvode/usluge

    *

  • *

  • NetCash metoda je razvijena na Univerzitetu june Kalifornije (University of Southern California) Nasuprot ECashu, ova metoda zasnovana je na jednom decentralizovanom pristupu Sistem se zasniva na nezavisno distribuiranim novanim serverima. Novani serveri predstavljaju lokacije na kojima se anonimni novac zamenjuje za neanonimni novacNetCash novanice imaju nominalnu vrednost i serijski broj. Pored toga, na njima je zabeleena adresa emisionog servera i datum njihovog isteka.

    *

  • Potroa podie NetCash novanice sa nekog novanog servera. Ove novanice se ifriraju putem javnog kljua i alju trgovcu. Anonimnost potroaa moe se garantovati upotrebom novog kljua za svaku poruku. Trgovac odmah prebacuje novanice, koje je primio, svom novanom serveru Od svog platnog servera on dobija nove novanice, ili se odgovarajui iznos prebacuje na njegov raun Serijski brojevi svih novanica koje nisu vraene nazad i koje nisu istekle skladite se u novanom serveru, kako bi se spreilo dvostruko troenje. *

  • Mondex sistem digitalnog novca razvija firma Mondex U.K., koja je, nakon kupovine kontrolnog paketa akcija od strane MasterCarda, postala deo kompanije MasterCardMondex je zasnovan na karticama sa mikroipom, a jedinstven je po tome to omoguava transfer s kartice na karticuKao to je to sluaj kod ECash sistema, i Mondex koristi sertifikate koji glase na donosioca novac se smeta na korisnikovu karticuMondex je od svih sistema digitalnog novca najpribliniji realnom novcu

    *

  • *

  • Kljuna razlika izmeu Mondexa i realnog novca je mogunost praenja transakcija koju prua MondexMondex kartice evidentiraju svaku transakciju putem jedinstvenog identifikatora, koji se moe koristiti za praenje transakcija, ako je to potrebno Mondex garantuje bezbednost sistema zasnovanog na karticama sa mikroipom. Sutina Mondexove hardverske bezbednosti je da digitalni novac ne moe da egzistira nigde osim na Mondex kartici*

  • Nijedna druga kartica sa ipom ili hardverski ureaj koji se predstavlja kao Mondex kartica ne moe da komunicira sa pravom Mondex karticomMondex kartica otkriva lane kartice i odbija da izvri transfer novca na njihSistem se zasniva na injenici da je svaka kartica overena Mondexovim digitalnim potpisom Novac se oduzima sa potroaeve kartice pre nego to se upisuje na trgovevu karticuU Mondex sistemu korisnici mogu neogranieni broj puta da prebacuju novac s kartice na karticu

    *

  • Svaka kartica ima jedinstveni identifikacioni broj, na osnovu kog je jednostavno otkriti identitet korisnikaZa razliku od debitnih i platnih kartica, ukoliko korisnik izgubi Mondex karticu trajno e izgubiti sav novac koji je uskladiten na njojOsnovni problem ovog sistema je to kupac mora da poseduje ita kartice koji ugrauje u svoj personalni raunar, za razliku od E-cash sistema koji je zasnovan iskljuivo na softveru

  • VisaCash je projekat kompanije VisaOvaj sistem funkcionie na bazi sertifikata koji glasi na donosioca, a zasnovan je na karticama sa mikroipomMa koja Visa banka moe da emituje VisaCash i da profitira od takve emisije, a u sluaju izbacivanja kartica iz upotrebe banka moe da zaradi i onu vrednost koju su potroai zaboravili na kartici, ili su je odbacili

    *

  • *

  • *

  • Sve vei znaaj informacionih i komunikacionih tehnologija doveo je do uvoenja novih naina distribucije bankarskih uslugaRazvoj informacionih tehnologija je omoguio transformaciju klasinog bankarstva u elektronsko bankarstvo i Internet bankarstvo Elektronsko bankarstvo i Internet bankarstvo ogleda se u prenoenju informacija u realnom vremenu i obradi podatakaElektronsko bankarstvo predstavlja pruanje bankarskih usluga fizikim i pravnim licima, koje se nude i izvravaju uz korienje raunarskih mrea i telekomunikacionih medija*

  • Elektronski transfer novca EFT (Electronic Found Transfer)Pojava elektronskog novca nametnula je potpuno novu filozofiju u bankarstvu, koja se zasnivala na elektronskoj razmeni podataka i sredstavaEFT je postupak kojim se pomou elektronskog prenosa poruke (putem elektronskog terminala, telefona, kompjutera ili magnetne trake) prenosi novac izmeu dva mesta, bez fizikog prenosa gotovine*

  • Razvoj IT je omoguio: transformaciju tradicionalnog bankarstva, smanjenje cena usluga korisnicima, nastanak virtuelnih banaka, korienje elektronskog novca, poveanje konkurentnosti,...Trokovi usluga e-bankarstva su 30% trokova usluga tradicionalnog bankarstvaE-bankarstvo smanjuje potrebu broja zaposlenih i menja potrebnu kadrovsku strukturuE-bankarstvo smanjuje cenu usluge korisnicima uslugaSve novane transakcije i informacije dostupne su 24h dnevno, 7 dana u nedelji*

  • Visok nivo razvoja informacionih tehnologija, pogodnih za primenu u finansijskim institucijamaSloena finansijska struktura sa velikim brojem institucijaVisok stepen deregulacije i konkurentnosti banaka

    *

  • Uvid u stanje i promet po raunima, platnim karticama i kreditima Prenos sredstava sa jednog na drugi raun i izmirivanje obaveza po kreditnim karticama, kreditima i namenskim novanim raunima za trgovanje hartijama od vrednostiMenjaki poslovi sa deviznog rauna na dinarski raun i obrnutoDopuna kredita za mobilni telefon u realnom vremenu Dopuna internet sati u realnom vremenu Devizna tednja Dinarska tednja Kreditni kalkulator itd.*

  • U elektronskom bankarstvu koriste se sledee distributivne mree kojima se ostvaruju informacioni i poslovni kontakti sa bankom:ATM (Automatic Teller Machine) sistemi, bankomatiPOS (Point of Sale) terminaliTelefonsko bankarstvoPC bankarstvoSMS bankarstvoInternet bankarstvoMobilno bankarstvoKuno bankarstvo (HB Home Banking)TV bankarstvo*

  • Omoguavaju podizanje gotovine, upit u stanje rauna, transfer sredstava izmeu rauna u okviru banke, plaanje rauna i sl.ATM sistemi obrauju znatno vei broj transakcija u odnosu na osoblje, po znatno nioj ceniATM sistemi ne znae i veu profitabilnost jer se esto koriste za podizanje sitnih iznosa, a za vee transakcije se posao obavlja na alterima*

  • *

  • POS terminali su ureaji za elektronski transfer novca na mestu prodaje proizvoda ili usluga, putem mree na koju su povezani maloprodajno mesto i bankaElektronska kartica se koristi:kao sredstvo identifikacijeza obavljanje trenutnog prenosa sredstava sa rauna kupca na raun prodavcaPOS terminali, omoguavaju da se podaci sa kartice provere za manje od 15 sekundi u okviru mree koja povezuje prodavce irom sveta sa centrom za obradu kreditnih ili debitnih kartica i emitentom kartica*

  • *

  • Telefonsko bankarstvo omoguava upotrebu bankarskih usluga od kueOmoguava neposredan transfer novca, informacija i naloga putem telefonske mreeZasnovano je na pozivnim centrima sa tokenom ili putem PIN-aKoristi se za proveru stanja rauna, otplate zajmova, plaanja unutar banke, plaanje rauna u zemlji, transfer novca, naruivanje ekova, naruivanje platne kartice, konverziju deviza, pregled kursne liste, ...

    *

  • Runi ureaj koji se koristi za autentifikaciju korisnika i autorizaciju plaanja na InternetuAutentifikacija je postupak kojim se utvruje da li je neka osoba stvarno ona za koju se predstavlja Zahvaljujui svojim tehnikim karakteristikama, token omoguuje sigurno elektronsko bankarstvo, koje se obavlja sa bilo kog raunara, bez potrebe za prethodnom instalacijom dodatnog software-a ili hardware-aToken ureaj predstavlja svetski bankarski standard, kojim se korisnicima omoguuje bre, jednostavnije, bezbednije i komfornije korienje bankarskih usluga sa bilo kog mesta na kome postoji Internet*

  • Token omoguuje vremenski sinhronizovanu autentifikaciju korisnika, koja se vri na osnovu serijskog broja prijavljenog tokena, kao i unetog kljuaKlju obuhvata dva faktora: korisniki token PIN (generie ga korisnik tokom prve inicijalizacije tokena), i generisani vremenski token code-a (prikazuje se na display-u tokena i menja na svakih 60 sec)*

  • Klijent obavlja transakcije pomou softvera koji je instaliran na klijentov raunar, a omoguuje direktno povezivanje sa raunarom bankePC bankarstvo pruaPrenos sredstava, plaanje rauna, pregled stanja na raunima, generisanje izvoda, izvetaja ...Podaci su tajni i dostupni samo onome kome su namenjeniZa funkcionisanje PC bankarstva koristi se direktna on-line komunikaciona veza izmeu personalnog raunara i raunskog centra banke uz korienje modema preko Intraneta*

  • Podrazumeva dobijanje stalnih informacija bilo gde i bilo kada o stanju i promenama na raunu putem mobilnog telefona i SMS porukaOmoguuje proveru stanja na raunu, informaciju o stanju ekova, transakcijama, obavljanje transakcije na unapred definisane raune, uvid u kursnu listu i dr.SMS bankarstvo uglavnom koriste fizika lica (97%), a manje je zastupljeno kod pravnih lica (3%)Sistem sigurnosti je zasnovan na povezanosti transakcionog rauna i broja mobilnog telefona, kao i unapred definisanim brojevima rauna u korist kojih se moe izvriti plaanje

    *

  • Internet bankarstvo je zasnovano na korienju World Wide WebaKorisniku se omoguuje direktan pristup elektronskoj banci putem web brauzera sa bilo kog raunara u svetu koji je na neki nain prikljuen na InternetNije potreban specijalni softverNema ogranienja radnog vremena, a ni prostornog ogranienjaJeftino i lako se obavljaju transakcijeObezbeena je tajnost podataka*

  • Internet bankarstvo pored slinosti sa PC bankarstvom pretpostavlja odreene razlikeKod Internet bankarstva pristup raunu omoguen je putem browsera (pretraivaa), to eliminie potrebu za specijalnim softverom Kod Internet bankarstva podaci o obavljenim transakcijama nisu uskladiteni na hard disku kao kod PC bankarstva, pa je i sigurnost vea, a banka odrava zatitu sistema*

  • Mobilno bankarstvo omoguava finansijske transakcije primenom laptopa, digitalnih linih organizatora (PDA) i mobilnih telefona koji su opremljeni softverom za pristup InternetuUesnici u mobilnim plaanjima su mobilni operateri, banke i druge finansijske institucije, trgovci i potroaiRazvija se zbog malih ulaganja, jednostavnog i lakog korienja i velikog komforaPrepreke su: nesigurnost slanja podataka putem mobilne mree i nepostojanje jedinstvenih standardaSve vee banke su uvele servise mobilnog bankarstva*

  • Veina dananjih aplikacija bazirana je na WAP standardu (Wireless Aplications Protocol). WAP omoguava mobilnim ureajima da komuniciraju preko Interneta jednostavnim unoenjem adrese kojoj ele da pristupeU poetku su se mobilna plaanja obavljala razmenjivanjem SMS poruka izmedju klijenata i banke. Razvojem WAP standarda koji je omoguio pristup Internetu sa mobilnog telefona bilo je mogue koristiti sve prednosti on-line bankarstvaMobilna plaanja putem mobilnih telefona (Mobile payments/M-payments) spadaju u grupu plaanja na malo*

  • *

  • Bluetooth tehnologija omoguava ureajima da na malim razdaljinama komuniciraju pomou brzih radio signalaPomou bluetooth tehnologije korisnici mogu da obavljaju razliite vrste mikro plaanja tako to e svoj mobilni telefon prineti ureaju za plaanje i tako obaviti transakciju*

  • Oblik daljinskog bankarstva kojim se komitentima banke prua mogunost uspostavljanja telekomunikacione veze sa kompjuterskim centrom banke u cilju korienja odreenih uslugaVeina banaka danas raspolae pozivnim centrima, i sistemima za prepoznavanje glasa, sa kojima komitent uspostavlja direktnu vezuRazvijenije verzije sistema kunog bankarstva omoguavaju pregled stanja po pojedinim raunima, prenos sredstava sa jednog rauna na drugi, izmirivanje rauna, obraun poreza, sve to on lajn bankarstvo moe da prui*

  • Sistem za direktno korienje bankarskih usluga iz kueKlijent banke koristi telefon, televizor, kompjuter ili telekomunikacioni link kao vezu sa kompjuterskim centrom bankeKod kunog bankarstva razlikujemo tri faze koje su se menjale u zavisnosti od oblika telekomunikacionih veza izmenu banke i klijenta, i to:Telefonsko bankarstvoOn-line bankarstvo (kuno bankarstvo na bazi intraneta)Internet bankarstvo (Internet Banking)*

  • U novije vreme u SAD je nastao novi vid bankarstva koji omoguava uvid u stanje na raunu, finansijske transakcije, plaanje rauna, naruivanje ekova itd. posredstvom televizoraZa ovakav vid usluge neophodna je i telefonska veza koja se koristi u kombinaciji sa TV konekcijomPrvi korisnici ove usluge su Digital Sky TV pretplatnici koji koriste usluge HSBC bankeNovi oblik elektronskog bankarstva koji tek treba da se razvija

    *

  • Vodei svetski brend na tritu platnih kartica, koja je prihvaena u preko 150 zemalja irom sveta sa vie od milijardu Visa kartica u opticajuOna je standardizovana i izdaje se uglavnom kao debitna ili kreditna karticaDebitne kartice, koriste se na ATM ureajima i POS terminalimaKreditne Visa kartice se mogu koristiti za plaanje preko POS terminala i za podizanje novca iz banaka na kojima je istaknut Visa logo

    *

    *******************************************************************