САДРЖАЈ:

1. Увод...................................................................................................1

2. Електронско издаваштво.................................................................2

3. Историја развитка електронских књига...........................................3

3.1. Пројекат Гутенберг.....................................................................3

4. Електронске књиге............................................................................4

4.1. Читачи електронских књига.......................................................4

4.2. Формати презентовања електронских књига............................5

4.2.1. Portable Document Format (PDF)..........................................7

4.2.2. Mobipocket.............................................................................7

4.2.3. Датотеке сликовних података (Image files).........................8

4.2.4. E-водич (E-guide)..................................................................8

4.2.5. HTML (Hyper Text Markup Language)...................................8

5. Савремено библиотекарство...........................................................9

5.1. Сервиси за приступ електронским књигама.............................9

5.1.1. Ebrary.....................................................................................9

5.1.2. Google Books.......................................................................12

5.1.3. Oxford Scholarship Online....................................................14

6. Eлектронске књиге кaо ефикасно средство online маркетинга.. .16

7. Предности и недостаци електронске над штампаном књигом....17

8. Закључак.........................................................................................18

9. Литература......................................................................................21

1. УВОД

До пре пар година људи нису могли ни да замисле да ће се појавити алтернатива старим добрим књигама. Појавиле су се електронске књиге које се данас све више користе.

Наравно, електронске књиге имају неке недостатке у односу на класичне књиге, али имају и доста предности.

Једна од предности је што је то дигитални производ и за њега није потребно трошити папир. Затим, електронска књига се може пустити у оптицај много брже него обична књига итд.

Електронска књига се може искористити и за различите врсте промоција и могу је користити сви корисници који имају мало знања о раду на компијутеру.

Порастом броја корисника Интернета, електронске књиге су постале веома интересантне. Сваки творац електронске књиге има у интересу да његова књига што пре стигне до читалаца.

Електронске књиге се могу продавати само на једном тржишту – ИНТЕРНЕТУ.

У наше време, информација је „најскупља роба“. Ко влада информацијама – тај влада светом. Управо у потрази за информацијама, већина људи и долази на Интернет. За одређене информације спремни су и да плате.

Многи људи данас могу писати електронске књиге и продавати их. Не постоји човек на овом свету који у некој области нема више знања од људи око њега. Управо о томе он може написати електронску књигу и помоћи другима да дођу до тих знања.

Циљ овог рада је скретање пажње на појаву и све већу примену електронских књига, као и предности њиховог коришћења.

1

2. ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАВАШТВО

Издавање књига у електронском облику (дигиталном формату) је једна од револуционарних идеја новог времена која полако почиње да истискује класично издаваштво.

Електронско издаваштво има низ предности у односу на класично. Технички део издавања књиге и дистрибуције у класичном издаваштву подразумева велика новчана улагања, велики труд, стрпљење и дужи временски период за пласман књиге на тржиште. За електронску публикацију довољан је рачунар.

Дистрибуирање публикација остварују се даунлоадовањем и е-поштом. Садржаји се једноставно ажурирају, што није случај са класичним измењеним и допуњеним издањима. Електронске књиге су јефтин производ. [1]

Електронско издаваштво је донело нове могућности доставе информација. У многим случајевима, оно је пружило могућност писцима који на други начин можда не би успели да изложе свој рад широј јавности, или који не би добили прилику да штампају своја дела кроз традиционалне канале којима господари главни ток штампаног издаваштва.

Часописи се штампају електронски још од почетка 1990-их година, али су тек недавно издавачи почели да израђују електронски доступне књиге. Број електронских издавача је порастао, поврх тога, познати издавачи штампаног материјала почели су да се опробавају у електронском издаваштву. Електронско издаваштво отвара нове могућности за кориснике, као и за ауторе и издаваче.

Многи сајтови са електронским књигама или сајтови електронских издавача дозвољавају бесплатан приступ и охрабрују читаоце да упуте повратну реакцију на дело, често директно аутору, а не издавачу.

Електронска достава информација није ограничена на књиге и часописе. Службе за доставу докумената помажу да крајњи корисници лакше и удобније дођу до информација у чланцима, радовима итд. Све је раширенија пракса да продавци раде директно са корисницима, а да библиотека у томе не учествује. Корисници могу да отворе сопствене рачуне, да плаћају услуге кредитним картицама, или по неком другом, унапред договореном моделу, и да им се тражени материјал достави директно, факсом, електронском поштом итд. [3] [4] [12]

2

3. ИСТОРИЈА РАЗВИТКА ЕЛЕКТРОНСКИХ КЊИГА

Електронска књига се први пут спомиње 1971. године када је Мајкл Харт1, студент универзитета у Илиноису, путем универзитетске мреже почео да дистрибуира књиге у дигиталној форми. То је био почетак пројекта који је Харт после назвао „Пројекат Гутенберг“, по проналазачу штампарске машине, Јохану Гутенбергу2.

Пројекат се залаже за креирање дела и њихово бесплатно дистрибуирање путем Интернета. Харту припадају велике заслуге за ширење и популаризацију електронских књига. [5] [8]

3.1. ПРОЈЕКАТ ГУТЕНБЕРГ

Пројекaт Гутенберг је пројекат који је започео Мајкл Харт 1971. године, са циљем да све књиге, које су у јавном власништву, пребаци у електронски облик. То је урадио са два циља:

да их на тај начин сачува (јер папир труне); да буду доступне преко Интернета свакоме кога занимају.

У Октобру 2007. године било је доступно преко 22 хиљаде наслова. На пројекту раде многи волонтери и свако ко жели, може да се прикључи пројекту. Да би неко учествовао у пројекту не мора имати ни књиге, ни скенер, ни ОЦР софтвер, довољна је добра воља.

Године 2000. Чарлс Франкс покренуо је пројекат Project Gutenberg Distributed Proofreaders Интернет странице, путем којих се може online помоћи пројекту. У претраживачу, након што се региструјете, појављује се прозор у коме се горе види скенирана слика странице, а доле препознат текст.

Крајем 2004. године пројекат је имао око 14.000 чланова, који су дневно „одрађивали“ просечно 5.000 страница.

Са пројекта се преузима 2.000.000 књига месечно. [7] [8]

1 Мајкл Стерн Харт (1947 –2011) био је Амерички аутор, најпознатији као творац електронске књиге и покретач пројекта Гутенберг [9]2 Јохан Гутенберг (око 1400 – 1468) био је немачки металски радник и сматра се проналазачем технике штампања металним помичним словима [10]

3

4. ЕЛЕКТРОНСКЕ КЊИГЕ

Електронска књига (е-књига)3 је електронски (дигитални) еквивалент штампанoј књизи. Kњига може садржати и online часописе и дигиталне књиге направљене да да буду слушане као аудио књиге.

Е-књиге су технологија која се веома брзо развија и мења. Неке од њих се производе симулатно са производњом штампаних књига. Често се е-књиге производе након што су књиге већ штампане, обично се скенирају или се текст уноси тастатуром.

Електронске књиге су дигитализоване, виртуелизоване верзије књига које се могу читати преко рачунара или посебних уређаја – читача електронских књига. Електронске књиге могу бити доступне читаоцу путем Интернета – online или путем медијума за пренос података – offline.

Постоје многи формати у којима се могу презентовати електронске књиге и сваки од њих има своје предности и недостатке.

Многи програми који се користе за приказивање садржаја електронских књига омогућавају читаоцу функционалност на коју је он навикао приликом читања књига штампаних на папиру:

обележавање текста подвлачењем, дописивање коментара и обележавање страница.

Поред ових фунцкија често су омогућене и додатне функције везане за електронско радно окружење:

копирање делова текста у друге апликације, штампање текста, рад са текстом уз позивање других апликација доступних путем

Интернета као што су: o сервиси за превођење,

o енциклопедије или

o атласи. [2]

4.1. ЧИТАЧИ ЕЛЕКТРОНСКИХ КЊИГА

Читачи електронских књига нису распрострањени у Србији, а у нашим библиотекам их на жалост нема. Данас у свету постоје многобројни модели ових уређаја од којих се тренутно два издвајају својим квалитетом и распрострањеношћу:

1. Sony eBook Reader и 2. Amazon Kindle Reader.

3 Eng. E-book

4

Sony eBook Reader (Слика 1.) има могућност приказивања књига у PDF и DOC формату, али нема могућност повезивања на Интернет. [2]

Слика 1. - Sony eBook Reader

Amazon Kindle Reader (Слика 2.) је уређај који има могућност приступа Интернету, пре свега да би се омогућила куповина и читање књига у виртуелној књижари Kindle Store која садржи преко 90.000 наслова у посебном Amazon формату. Овај уређај нема могућност приказивања књига у PDF и DOC форматима већ је неопходно такве књиге конвертовати на рачунару у Amazon формат и онда их учитати у уређај. [2]

Слика 2. - Amazon Kindle Reader

Цене ових уређаја су око 300 – 400 долара. [2]

4.2. ФОРМАТИ ПРЕЗЕНТОВАЊА ЕЛЕКТРОНСКИХ КЊИГА

Електронске књиге се најчешће презентују у PDF формату и могуће их је на рачунару читати помоћу апликације Acrobat Reader (Слика 3.), а ова

5

апликација је и саставни део већине читача електронских књига. Електронске књиге могуће је презентовати и у форматима који се везују за програме за обраду текста као што су DOC, TXT или RTF. [2]

Слика 3. – Acrobat Reader

Поред ових најраспрострањенијих постоје и многи други формати у којима се могу презентовати електронске књиге. Да би се могло приступати књигама презентованим у овим форматима потребно је на рачунару инсталирати одговарајућу апликацију. Читачи електронских књига као свој саставни део имају већи број ових апликација али немају могућност накнадне инсталације нових. Неки од ових формата су:

Mobipocket, Датотеке сликовних података (Image files), Е-водич (E-guide) HTML (Hyper Text Markup Language) [5]

Електронске књиге чијем пуном тексту је могуће приступити без поштовања ауторских права преко Интернета често се налазе компримоване у RAR формату, па је их је неопходно прво декомпримовати помоћу апликације WinRAR (Слика 4.). Ова апликација није бесплатна и свако њено легално коришћење условљено је поседовањем лиценце. [2]

6

Слика 4. – WinRar

4.2.1. PORTABLE DOCUMENT FORMAT (PDF)

С обзиром да се документи у PDF формату лако читају и исписују на различитим компијутерским платформама, тај формат је врло популаран на World Wide Web-у. PDF формат садржи једну или више страница сликовних података, и свака од њих се може зумирати. PDF документи су оптимизовани за Web с обзиром да приказују текст пре слика и хипертекстуалних линкова.[5]

4.2.2. MOBIPOCKET

У овом формату корисници могу додавати празне странице у било који део електронске књиге, и на њих скицирати цртеже и писати напомене. Те напомене, исправке, цртежи и белешке се могу изменити и организовати са једног места. [5]

4.2.3. ДАТОТЕКЕ СЛИКОВНИХ ПОДАТАКА (IMAGE FILES)

7

Електронска књига може бити дистрибуирана и као низ слика или једна слика за сваку страницу. У том случају било кој формат слике може бити коришћен за формат електронске књиге. Глaвни недостатак је да корисник не може изабрати текст па се тај формат највише користи за стрипове, књиге о уметности итд. [5]

4.2.4. E-ВОДИЧ (E-GUIDE)

Тo су обично кратки водичи у „корак по корак“ формату, обично у Microsoft Word-у или једноставној текстуалној датотеци. Овај једноставан формат је подложан плагирању, с обзиром да га било ко може сачувати на компијутеру, послати неком и тврдити да је његово власништво. [5]

4.2.5. HTML (HYPER TEXT MARKUP LANGUAGE)

Електронске књиге које користе HTML могу бити читане са стандардним претраживачима (Internet Explorer, Firefox, Opera, Google Chrome) (Слика 5.) без потребе за посебним додацима. [5]

Слика 5. – Стандардни претраживачи (Internet Explorer, Firefox, Opera, Google Chrome)

8

5. САВРЕМЕНО БИБЛИОТЕКАРСТВО

Библиотекарство је непрофитна услужна делатност чија је суштина креирање информација повезивањем корисника са одговарајућим подацима.

Глобализација пословног окружења библиотека као једну од последица има појаву конкуренције и у овој области пословања. Многобројне услужне делатности повезују кориснике и податке и на тај начин креирају информације. Конкуренција која се појављује у области пословања специјализованих библиотека оличена је, пре свега, у Интернет садржајима збирно познатим под именом WEB 2.0.

Подаци који су потребни већини корисника специјализoваних библиотека могу се пронаћи на Интернету, а Интернет странице путем којих им је могуће приступити омогућавају функције претраге по кључним речима из садржаја и наслова, као и преглед сажетка садржаја књига. Садржаји се нуде кориснику бесплатно уз свест да појединац у пракси нема подједнаке обавезе поштовања ауторских права као институција.

Библиотеке на дужи рок не могу да буду конкурентне у погледу количине доступних података и ако би се посматрао само овај аспект пословања сигурно не би имале веће шансе за опстанак. Међутим за корисника је подједнако важно време приступа подацима тј. време у коме ће добити информацију као и функционалност која му се нуди у њеном коришћењу.

Специјализоване библиотеке морају у овом домену пословања тражити начине да створе конкурентску предност која ће им омогућити да задрже кориснике, а тиме и изворе финансирања. Овакву конкурентску предност могуће је остварити коришћењем сервиса за приступ електронским књигама који се не издвајају само квантитетом већ пре свега квалитетом садржаја и додатном функционалношћу, пре свега личним електронским радним окружењем. [2]

5.1. СЕРВИСИ ЗА ПРИСТУП ЕЛЕКТРОНСКИМ КЊИГАМА

Најпознатији сервиси за приступе електронским књигама су Ebrary, Google Books и Oxford Scholarship Online.

5.1.1. EBRARY

KoBSON4 је корисницима академске мреже Србије омогућио приступ сервису електронских књига Ebrary који обухвата преко 30.000 књига http://nainfo.nbs.bg.ac.yu/Kobson/page/ .

Сви корисници сервису могу приступати са академске мреже Србије искључиво преко адресе http://site.ebrary.com/lib/belgrade и тада је 4 Конзорицијум библиотека Србије за обједињену набавку – нови облик организовања библиотека Србије [11]

9

неопходно користити прокси сервер - proxy.rcub.bg.ac.rs или proxy-2.rcub.bg.ac.rs

Сервис обухвата следећи број књига по научним областима (имена су наведена у изворном облику ради прецизности):

Business & Economics 6,300Language, Literature &

Linguistics3,400

Computers & IT 2,800Law, International Relations &

Public Policy3,800

Education 2,300

Life Sciences (includes Biotechnology, Agriculture, and

Environmental Studies)

2,000

Engineering & Technology 3,700 Medical 1,300

History & Political Science (also includes a bonus

selection of historical maps)

4,800 Nursing & Allied Health 1,600

Humanities (includes Music, Theater, Dance, Film, Media,

Communication, Art, and Architecture)

1,600 Physical Sciences 1,400

Interdisciplinary & Area Studies (includes Asian, Ethnic, Native American,

Gender, and Gay & Lesbian Studies)

2,900 Psychology & Social Work 2,000

Sociology & Anthropology 2,000 Religion, Philosophy & Classics 2,200

Да би се сервис могао користити неопходно је инсталирати апликацију Еbrary Reader која омогућава приказивање садржаја књига. За инсталацију ове апликације неопходно је обратите се за помоћ надлежној техничкој служби установе. Сервис је могуће користити на два начина:

10

1. Без уношења корисничког имена и лозинке доступне су основне функције сервиса: основна и напредна претрага књига, преглед књига по областима (browse).

2. Препоручено је коришћења сервиса креирањем личне библиотеке – Bookshelf регистрацијом свог корисничког имена (Слика 6.).

Слика 6. – Еbrary Reader – Bookshelf

Овај начин коришћења омогућава рад у личном електронском радном окружењу који подразумева:

чување и директан приступ одабраним књигама приликом сваког следећег приступа,

чување и директан приступ обележеним деловима текста, чување и директан приступ белешкама везаним за одређене делове

текста.Са или без креирања личне библиотеке - постоје следеће могућности електронског радног окружења:

Копирање текста са аутоматским цитирањем, штампање текста са аутоматским цитирањем и приказом Web адресе, коришћење релевантног речника (Merriam-Webster`s Online Dictionary) опцијом Defиne, енциклопедијe (Encyclopedia Britannica Online) опцијом Explain, превода са или на више језика у Alta Vista Babel Fish Translation опцијом Translate (Слика 7.).

Кретање кроз документ преласком на суседне странице у тексту или жељену страницу, претраживање по кључној речи у оквиру датог документа, претрага по кључној речи целокупне доступне колекције.

Поменуто аутоматско цитирање претпоставља могућност избора стила цитирања (APA, MLA, ACW).

11

Слика 7. – Могућности електронског радног окружења

Команде из Windows радног окружења, као copy/paste, не могу се користити у радном окружењу апликације Еbrary Reader, већ се за остваривање истих функција морају користити претходно описане команде доступне преко менија InfoTools. [2]

5.1.2. GOOGLE BOOKS

Сервис Google Books (Слика 8. и 9.) доступан је свим корисницима Интернета, а намењен је првенствено за претраживање и проналажење књига и најбоље га је користити у комбинацији са неким од сервиса који имају веће могућности приступа садржајима књига.

Слика 8. - Gooдle Books

12

Слика 9 - Gooдle Book Search

Осим ове основне функције овај сервис омогућава и читање делова текста књига. Копирање и штампање доступних делова текстова није предвиђено. Постоје два извора књига доступних за читање путем овог сервиса:

PartnerProgram који повећава видљивост на Интернету књига издавача укључених у овај програм и омогућава приступ до одређеног дела садржаја,

LibraryProject који повећава видљивост библиотечких колекција на Интернету и омогућава приступ до садржаја књига за које су истекла ауторска права.

Google books поред уобичајених функција везаних за претраживање садржаја омогућава креирање личне библиотеке коришћењем Google корисничког имена и лозинке (Слика 10.).

Слика 10. – Креирање личне библиотеке

13

Лична библиотека (Слика 11.) омогућава директан приступ до обележених књига, унос коментара, оцењивање књига, као и писање приказа књига. Коментари, оцене и прикази књига могу се учинити доступним и осталим корисницима Интернета. [2]

Слика 11. – Лична библиотека

5.1.3. OXFORD SCHOLARSHIP ONLINE

Од 1. октобра 2007. године корисницима KoBSON-а омогућен је приступ сервису електронских књига - Oxford Scholarship Online, који обухвата преко 1.300  наслова књига из области економије и финансија, филозофије, политичких наука и религије.  

Приступ је могућ преко следеће wеб адресе: www.oxfordscholarship.com. Да би се омогућио приступ сервису за рачунаре на Академској мрежи неопходно је користити прокси proxy.rcub.bg.ac.rs или proxy-2.rcub.bg.ac.rs .

Сервис омогућава приступ комплетном тексту понуђених књига. Садржај књига је подељен на целине – главе и могуће је приступити, копирати и штампати само тренутно одабране целине. Поред стандардних функција претраживања омогућава и претрагу библиографија и Cross-Reference претрагу. Треба посебно нагласити могућност директног штампања жељеног садржаја путем опције PrinterFriendly (Слика 12.). [2]

14

Слика 12. - Oxford Scholarship Online - Претрага

15

6. ЕЛЕКТРОНСКЕ КЊИГЕ КAO ЕФИКАСНО СРЕДСТВО ONLINE МАРКЕТИНГА

Израдом књиге у HTML формату може се добити мултимедијални производ који садржи аудиовидео ефекте и анимације. Читаоцу се пружа заиста фантастичан ужитак да уз читање текста може да прати и видо снимак и звучне ефекте попут филмске представе.

Поред тога што се електронска књига чита на монитору, она се може и одштампати.

Да би бесплатне електронске књиге биле ефикасно средство online маркетинга, неопходна је квалитетно обрађена тема од стране аутора. Пружајући читаоцу драгоцене информације и истичући аутора као експерта у одређеној области електронска књига индиректно, из сенке, обавља свој маркетиншки задатак. Квалитетно задовољење потреба за корисним информацијама усмерава читаоца према аутору књиге и ствара услове за пласирање осталих видова његове понуде, на које упућује информацију о ауторовој Web презентацији и e-mail часопису. То је пут комерцијализације бесплатних садржаја и обостране добити.

Креирање сопствене електронске књиге може бити остварење жеља, добар пословни потез, али и ризик да се уђе у подухват који неће донети очекивани ефекат. Популарни писци се обраћају својим читаоцима директно, без посредника. Они практикују да први део књиге на свом сајту бесплатно поклоне читаоцима. Своју зараду остварују тако што други део књиге наплаћују већини читалаца неким симболичним износом.

Поставља се питање да ли тако могу да ураде и неафирмисани писци чији сајтови нису често посећивани? Аутори који нису сигурни у свој успех могу користити електронске сервисе за издаваштво који им пружају солидну могућност за успех. Најпопуларнији електронски сервиси за издаваштво су:

Xlibris.com, Mightywords.com, Universe.com и др.

Суочени са савременим збивањима у издаваштву класични књижари су приморани да се прилагођавају новонасталим условима проналажењем нових могућности за рад и укључивање у online издаваштво. У сваком случају, online издаваштво представља за ауторе лакши пут за афирмацију, тј. лакши пут до своје сталне или проналаска нове публике, а обезбеђује и бољу зараду. [1]

16

7. ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ ЕЛЕКТРОНСКЕ НАД ШТАМПАНОМ КЊИГОМ

Као и све на овом свету и електронске књиге имају своје предности и недостатке.У односу на штампану, предности електронске књиге су:

електронске књиге су дигитални производ и за њега није потребно трошити папир;

битно се скраћује време од настанка дела до његовог изласка у јавност заобилазећи најкритичнију фазу у изради књиге – штампарију;

израда електронске књиге је далеко јефтинија него штампане књиге без залиха, трошења хартије, боја и другог материјала;

доступност потенцијалним корисницима је неупоредиво већа од штампане књиге, практично доступна је сваком члану интернет заједнице ма где се он налазио;

могућности графичког уређења су практично неограничене.Недостаци су:

књига није само носилац поруке већ и предмет који може имати сам по себи вредност;

људи су још увек навикнути на штампану књигу и рађе је узимају у руке; у мање развијеним срединама према електронској књизи постоји

ирационални отпор као "неприродном" медију чему је разлог ниска информатичка култура. [6]

17

8. ЗАКЉУЧАК

До пре пар година људи нису могли ни да замисле да ће се појавити алтернатива старим добрим књигама. Појавиле су се електронске књиге које се данас све више користе.

Наравно, електронске књиге имају неке недостатке у односу на класичне књиге, али имају и доста предности.

Порастом броја корисника Интернета, електронске књиге су постале веома интересантне. Сваки творац електронске књиге има у интересу да његова књига што пре стигне до читалаца.

Електронске књиге се могу продавати само на једном тржишту – ИНТЕРНЕТУ.

Издавање књига у електронском облику (дигиталном формату) је једна од револуционарних идеја новог времена која полако почиње да истискује класично издаваштво.

Дистрибуирање публикација остварују се даунлоадовањем и е-поштом. Садржаји се једноставно ажурирају, што није случај са класичним измењеним и допуњеним издањима. Електронске књиге су јефтин производ.

Електронско издаваштво је донело нове могућности доставе информација.

Часописи се штампају електронски још од почетка 1990-их година, али су тек недавно издавачи почели да израђују електронски доступне књиге.

Број електронских издавача је порастао, поврх тога, познати издавачи штампаног материјала почели су да се опробавају у електронском издаваштву. Електронско издаваштво отвара нове могућности за кориснике, као и за ауторе и издаваче.

Електронска достава информација није ограничена на књиге и часописе. Електронска књига се први пут спомиње 1971. године када је Мајкл Харт, студент универзитета у Илиноису, путем универзитетске мреже почео да дистрибуира књиге у дигиталној форми. То је био почетак пројекта који је Харт после назвао „Пројекат Гутенберг“, по проналазачу штампарске машине, Јохану Гутенбергу.

Пројекат се залаже за креирање дела и њихово бесплатно дистрибуирање путем Интернета. Харту припадају велике заслуге за ширење и популаризацију електронских књига. На пројекту раде многи волонтери и свако ко жели, може да се прикључи пројекту. Са пројекта се преузима 2.000.000 књига месечно.

Електронска књига је електронски (дигитални) еквивалент штампанoј књизи. Kњига може садржати и online часописе и дигиталне књиге направљене да да буду слушане као аудио књиге.

Е-књиге су технологија која се веома брзо развија и мења. Електронске књиге су дигитализоване, виртуелизоване верзије књига које се могу читати преко рачунара или посебних уређаја – читача електронских књига.

18

Електронске књиге могу бити доступне читаоцу путем Интернета – online или путем медијума за пренос података – offline.

Постоје многи формати у којима се могу презентовати електронске књиге и сваки од њих има своје предности и недостатке.

Читачи електронских књига нису распрострањени у Србији, а у нашим библиотекам их на жалост нема. Данас у свету постоје многобројни модели ових уређаја од којих се тренутно два издвајају својим квалитетом и распрострањеношћу:

3. Sony eBook Reader и 4. Amazon Kindle Reader

Електронске књиге се најчешће презентују у PDF формату и могуће их је на рачунару читати помоћу апликације Acrobat Reader

Електронске књиге могуће је презентовати и у форматима који се везују за програме за обраду текста као што су DOC, TXT или RTF.

Постоје и многи други формати у којима се могу презентовати електронске књиге.

Неки од ових формата су: Mobipocket, Датотеке сликовних података (Image files), Е-водич (E-guide) HTML (Hyper Text Markup Language)

Електронске књиге чијем пуном тексту је могуће приступити без поштовања ауторских права преко Интернета често се налазе компримоване у RAR формату, па је их је неопходно прво декомпримовати помоћу апликације WinRAR.

Библиотекарство је непрофитна услужна делатност чија је суштина креирање информација повезивањем корисника са одговарајућим подацима

Подаци који су потребни већини корисника специјализoваних библиотека могу се пронаћи на Интернету, а Интернет странице путем којих им је могуће приступити омогућавају функције претраге по кључним речима из садржаја и наслова, као и преглед сажетка садржаја књига.

Библиотеке на дужи рок не могу да буду конкурентне у погледу количине доступних података и ако би се посматрао само овај аспект пословања сигурно не би имале веће шансе за опстанак. Специјализоване библиотеке морају у овом домену пословања тражити начине да створе конкурентску предност која ће им омогућити да задрже кориснике, а тиме и изворе финансирања.

Овакву конкурентску предност могуће је остварити коришћењем сервиса за приступ електронским књигама који се не издвајају само квантитетом већ пре свега квалитетом садржаја и додатном функционалношћу, пре свега личном електронским радним окружењем. Најпознатији сервиси за приступе електронским књигама су Ebrary, Google Books и Oxford Scholarship Online.

19

Израдом књиге у HTML формату може се добити мултимедијални производ који садржи аудиовидео ефекте и анимације. Читаоцу се пружа заиста фантастичан ужитак да уз читање текста може да прати и видeо снимак и звучне ефекте попут филмске представе.

Поред тога што се електронска књига чита на монитору, она се може и одштампати.

Да би бесплатне електронске књиге биле ефикасно средство online маркетинга, неопходна је квалитетно обрађена тема од стране аутора.

Пружајући читаоцу драгоцене информације и истичући аутора као експерта у одређеној области електронска књига индиректно, из сенке, обавља свој маркетиншки задатак.

Креирање сопствене електронске књиге може бити остварење жеља, добар пословни потез, али и ризик да се уђе у подухват који неће донети очекивани ефекат.

Аутори који нису сигурни у свој успех могу користити електронске сервисе за издаваштво који им пружају солидну могућност за успех. Најпопуларнији електронски сервиси за издаваштво су:

Xlibris.com, Mightywords.com, Universe.com и др.

Online издаваштво представља за ауторе лакши пут за афирмацију, тј. лакши пут до своје сталне или проналаска нове публике, а обезбеђује и бољу зараду.Као и све на овом свету и електронске књиге имају своје предности и недостатке.

20

9. ЛИТЕРАТУРА

[1] Николић, З., Комуникационе технологије, Факултет за индустријски менаџмет у Крушевцу, ICIM плус – Издавачки центар за индустријски менаџмент плус, Крушевац, 2005.

[2] Универзитетска библиотека ''Светозар Марковић'' - www.unиlиb.bg.ac.yu - Курс А/08 – ''Електронске књиге''

[3] http://www.clio.co.rs/b-plus/elektr_izdavastvo.htm

[4] http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artиd=0354-35010209128S

[5] http://hr.wikipedia.org/wiki/E-knjиga

[6] http: //sr.wikipedia.org/wiki/Електронска_књига

[7] http: //sr. wikipedia.org/sr/Пројекат_Гутенберг

[8] http://www.guardian.co.uk/books/2011/sep/08/michael-hart-inventor-ebook-dies

[9] http://en.wikipedia.org/wiki/Michael_S._Hart

[10] http: //sr.wikipedia.org/wiki/ Јохан_Гутенберг

[11] http://sr.wikipedia.org/sr/KoBSON

[12] Marry Bath Fecko "Electronic resources": „Аccess and issues“, Bowker & Saur, London, 1997.

21