Seminarski Racunarski hardver.docx

8/10/2019 Seminarski Racunarski hardver.docx

1/50

Fakultet tehnikih nauka, Kosovska Mitrovica

Seminarski rad iz Raunarskih mrea

Hardverske komponente raunarskih mrea

Profesor: Risto Bojovi Student: Vahid Vinji

Pritinski univerzitet, Kosovska Mitrovica,

Novembar 2013.


2/50

2

Sadraj

1. Uvod...............................................................................................................3

2. Prenoenje podataka kroz mreu...................................................................5

3.Tipovi raunarskih mrea................................................................................7

4. Ureaji za povezivanje mrea.......................................................................12

4.1 Pasivna mreniureaji...................................................12

4.1.1 Koaksijalni kabl...............................13

4.1.2 Kabal sa upredenim paricama........18

3.1.3 Kablovi od optikih vlakana............21

4.2 Aktivna mreni ureaji...................................................23

4.2.1 Repetitori........................................23

4.2.2 Hab..................................................26

4.2.3 Mreni most....................................27 4.2.4 Mreni prolaz..................................28

4.2.5 Ruteri..............................................28

4.2.6 Firewall...........................................29

5. Mrena topologija........................................................................................30

5.1 Topologija magistrale......................................32

5.2 Topologija zvezde............................................36

5.3 Topologija prstena...........................................37

5.4 Topologija viestrukih puteva..........................38

5.6 Kombinacija zvezde i magistrale......................39 5.7 Kombinacija zvezde i prstena...........................39

6. Interfejsi raunara........................................................................................40

6.1 Mrena Kartica...............................................40

6.2 Modem...........................................................43

6.3 ISDN Terminal Adapter...................................44

6.4 ADSL/DSL Modem...........................................44

6.5 Univerzalna serijska magistrala......................45

6.6 Firewire..........................................................46

6.7. RS-232...........................................................47

7. Zakljuak......................................................................................................49

8. Literatura.....................................................................................................50


3/50

3

1.UVOD

Iako je raunarska industrija jo uvek mlada u poreenju s drugimindustrijama (npr. sa automobilskom industrijom i vazdunim transportom),raunari su zabeleili neverovatan napredak za srazmerno kratko vreme.Tokom prve dve decenije svog postojanja raunarski sistemi su bili strogocentralizovani, obino unutar jedinstvene prostorije. esto je ta prostorijaimala staklene zidove kroz koje su posetioci mogli da se dive velikom

elektronskom udu. Kompanije srednje veliine ili univerziteti mogli su imatijedan do dva raunara, dok su velike institucije imale najvie par desetina.

Pomisao da e za dvadesetak godina raunari iste snage biti veliinepotanske marke i proizvoditi se u milionskim serijama bila je ista naunafantastika.

Stapanje raunara s komunikacijama imalo je snaan efekat na nainorganizovanja raunarskih sistema. Ideja raunskog centra" - prostorije svelikim raunarom u koju korisnici donose svoje podatke na obradu -potpuno je prevaziena. Stari model po kome je jedan raunarzadovoljavao sve potrebe organizacije zamenjen je modelom u kome posao

obavlja vei broj zasebnih, ali meusobno povezanih raunara. Takvisistemi su nazvani raunarske mree(engl. computer networks).

Izrazom "raunarska mrea" oznaava seskup nezavisnih raunara,meusobno povezanih jedinstvenom tehnologijom. Za dva raunara sekae da su povezanaako mogu meusobno razmenivati podatke. Samaveza ne mora da bude izvedena bakarnom icom; mogu seupotrebiti optiko vlakno, mikrotalasi, infracrveno zraenjei komunikacioni

sateliti.


4/50

4

Danas, kada su raunari relativno dostupni svakom i izuzetno moni,moda se pitate zbog ega su mree neophodne. Razlog je bio i ostao isti:umreavanje poveava efikasnost i smanjuje trokove. Ove dve stvariraunarske mree postiu na tri osnovna naina:

zajednikim korienjem informacija -podataka (elektronskapotaje ubedljivo najrasprostranjeniji vid korienja Interneta,smanjuje se korienje papira, poveava efikasnost, a skorosvaka vrsta podataka je istovremeno na raspolaganju svim

korisnicima kojima je potrebna)

zajednikim korienjem hardvera i softvera(vie korisnikaistovremeno koristi zajednike informacije, ali i periferijske

ureaje - ukoliko je tampa neophodan veem broju korisnikakoji su u mrei, svi mogu da koriste zajedniki mreni tampa;mree se mogu upotrebiti i za zajedniko i standardizovanokorienje aplikacija, kao to su programi za obradu teksta,programi za tabelarne proraune ili inventarske baze podataka,u situacijama kada je bitno da svi koriste iste aplikacije i iste

verzije tih aplikacija)

centralizovanom administracijom i podrkom(kada su raunari

umreeni, to znaajno pojednostavljuje i njihovu podrku, zajednu kompaniju je daleko efikasnije kada tehniko osobljeodrava jedan operativni sistem i kada su svi raunari identinopodeeni prema konkretnim potrebama te kompanije).

Konkretnije, raunari koji su u mrei mogu zajedniki da koriste:

Dokumente (memorandume, tabelarne proraune, fakture), elektronskupotu, softver za obradu teksta, softver za praenje projekata,ilustracije,fotografije, video i audio datoteke, audio i video prenose, tampae, faksmaine, modeme, CD-ROM jedinice i druge prenosive jedinice, kao to suZip i Jaz jedinice, diskove...


5/50

5

2. Prenoenje podataka kroz mreu

Mrena komunikacija bi, u osnovnim crtama, mogla da se opie kaokontinuirani protok jedinica i nula izmeu dva raunara. U stvari, podaci sene kreu kontinuirano, ve su razbijeni na manje pakete kojima se lakeupravlja, a svakom paketu su dodate informacije koje su neophodne za

siguran put do zadate destinacije.

Podaci su najee grupisani u velike datoteke. Meutim, mree ne moguda funkcioniu ako raunari odjednom kroz kablove poalju veliku koliinupodataka. Raunar koji poalje veliku koliinu podataka primorava druge

raunare da ekaju dok se podaci prenose, to, sasvim sigurno, frustriraostale korisnike mree. Ova pojava bi, umesto zajednikog korienja",pre mogla da se nazove monopol nad mreom".

Postoje dva razloga zbog kojih u ovim situacijama dolazi do usporavanja

mree:

Velika koliina podataka poslata odjednom onemoguava

interakciju i komunikaciju izmeu raunara zbog toga to jekabl preplavljen podacima.

U sluaju ponovnog emitovanja, viestruko se poveava obimmrenog saobraaja.


6/50

6

Ove pojave se spreavaju razbijanjem velikih datoteka na male pakete.Naovaj nain se vri efikasnija kontrola eventualnih greaka u prenosu zbogtoga to se, kada se greka pojavi, ponovo emituje samo onaj (mali) paketkod koga se greka pojavila, a ne cela datoteka.

Da bi veliki broj raunara mogao brzo i jednostavno da koristi mreu,neophodno je da se podaci razbiju na male, lako upravljive, jedinice. Ove

jedinice se nazivaju paketiili okviri(engl. packets, frames).

Termin ureaj odnosi se na raunarske podsisteme. tampai, serijskiprikljuci i disk jedinice se esto nazivaju ureajima. Ovakvi podsistemiesto moraju da imaju sopstveni softver za kontrolu koji se nazivaupravljaki program ureaja (engl.device driver). Paketi su osnovnejedinice mrene komunikacije. Sa podacima koji su podeljeni u paketeubrzava se mrena komunikacija, pa svaki raunar ima vie mogunosti daalje ili prima podatke. Kada stignu do svog odredita, paketi se ponovopregrupiu i spajaju u prvobitnu celinu.


7/50

7

3.Tipovi raunarskih mrea

Raunarske mree su, prema svojoj veliini i funkcijama koje imaju,svrstane u dve osnovne grupe:

Lokalna raunarska mrea(LocalArea Network, LAN)predstavlja osnovu svake mree (slika 1.7). Ona moe bitijednostavna (dva raunara povezana kablom), ili sloena(stotine raunara i periferijskih ureaja u jednoj velikojkorporaciji). Osnovno obeleje lokalne raunarske mree je toto je ona prostorno ograniena.

Regionalna raunarska mrea(WideArea Network, WAN),

sa druge strane, nije prostorno ograniena (slika 1.8). Onamoe da povee raunare i ureaje irom sveta. Regionalnuraunarsku mreu ini veliki broj povezanih lokalnih mrea.Internet je, verovatno, najbolji primer ove vrste mrea (madase za Internet ee upotrebljava naziv globalna mrea").

Prethodna podela raunarskih mrea po svojoj veliini je veoma uoptena.

Mogua je i finija podela, po kojoj se raunarske mree po svojoj veliinidele na:

personalne mree (eng.Personal Area Network- PAN), lokalne mree (eng.Local Area Network- LAN), beine lokalne mree (eng.Wireless Local Area Network-

WLAN)

mree irokog podruja (eng.Wide Area Network- WAN) i

globalne mree.

Personalne mreepovezuju ureaje jednog korisnika. PAN mreu iniraunar povezan sa tampaem, skenerom, PDA, mobilnim telefonom i sl.


8/50

8

Rastojanja koja moe da podri ovakva mrea su veoma mala: od jednogmetra, do nekoliko metara.

Lokalne mreepovezuju dva ili vie raunara (ali i drugih ureaja) uogranienoj geografskoj oblasti. To je najei nain organizovanjaraunarske mree u okviru jedne firme, kole ili neke druge ustanove.Brzina prenosa informacija je vrlo velika (vea od ostalih tipova mrea), arastojanja izmeu ureaja se kreu od nekoliko metara do nekolikokilometara.

Beine lokalne mreesu lokalne mree kod kojih raunari ne morajukablovima biti povezani na mreu. Brzine prenosa podataka su znaajno

nie od ianih" lokalnih mrea, ali zato omoguuju mobilnost korisnika. Uobjektima koji ne dozvoljavaju sprovoenje kablova, kopanje zidova" ili jepotrebno brzo i uz to manje angaovanja omoguiti korisnicimaprikljuivanje na mreu, beine mree su odlino reenje.


9/50

9

Mree irokog podruja (gradske mree)povezuju lokalne mree iobino ih ine iznajmljena linija i ureaji koji omoguuju povezivanje naiznajmljene linije.

Globalna mreapovezuje sve prethodne mree u jedinstvenu celinu kojaomoguuje korienje resursa i informacija irom itave planete. To jemrea koju poznajemo kaoInternet.

Svaki raunar u raunarskoj mree predstavlja jedan vor.


10/50

10

Prema znaaju pojedinih vorova u mrei, mree se dele na:

od-vor-do-vora(mree ravnopravnih korisnika-eng. peer-to-peer).

klijent-server(eng. client-server) i

U mreamaod-vora-do-vora (mree ravnopravnih korisnika)sviuesnici u komunikaciji su ravnopravni. Svaki raunar u ovakvim mreamaposeduje odreene podatke iliprograme potrebne drugima, ali i zahtevapodatke ili aplikacije koje drugi poseduju. Ako se organizacija od-vora-do-voraodnosi na upravljanje mreom, to znai da je svaki raunarpotpuno autonoman. Svaki korisnik mora da vodi rauna o programimakoje e instalirati i mora sam podeavati sve parametre raunarskogsistema. Ovo moe postati vrlo nestabilna mrea ako ima vie raunara, akorisnici nisu struni u podeavanju sistema ili su nemarni. Sigurnostmreaod-vora-do-voraje na vrlo niskom nivou.


11/50

11

U klijent-servermreama, podaci se smetaju na raunarima saposebnom funkcijom - na serverima. Zadatak servera je da pruaju uslugekorisnicima, koji koriste raunare skromnijih mogunosti, a zahtevaju nekusloenu obradu ili pristup velikim bazama podataka. Raunari koji iniciraju

komunikaciju i trae odreeni podatakili obradu od servera nazivajuse klijenti. Klijent-server organizacija omoguuje i lake upravljanjelokalnim mreama. Na serveru se, u tom sluaju, definiu korisniki nalozi iupravlja pravilima pristupa. Takve mree su i sigurnije jer klijenti moraju dase povinuju pravilima definisanim na serveru. Server moe i automatskipodeava klijente, aurirati antivirusne programe na klijentima, proveravatisadraj poruka koje iduod ili ka klijentima, itd. Kada u lokalnoj mrei imavie od desetak raunara, uvoenje klijent-server organizacije znaajnoolakava upravljanje mreom.


12/50

12

4. Ureaji za povezivanje mrea

Nagli razvoj Interneta i razgranatost preduzea doneli su potrebu za velikimmreama, mreama koje se prostiru irom sveta. Ovakve mree zahtevajudodatne ureaje za povezivanje raunara i lokalnih raunarskih mrea uvelike razgranate sisteme.

Naredne stranice posveene su hardveru koji se koristi za proirenje mrea.Poinjemo sa najosnovnijim komunikacionim ureajem - modemom.Pored modema, za povezivanje malih lokalnih mrea (LAN) u veeregionalne mree (WAN) koristi se vie drugih ureaja. Svaki od njih ima

svoju funkciju uz neka ogranienja. Ti ureaji mogu jednostavno dapoveavaju duinu medijuma mree ili da putem Interneta obezbedepristup mrei koja se prostire irom sveta.

4.1 Pasivni mreni ureaji

Pasivna mrena oprema predstavlja najjednostavniju komponenturaunarskih mrea. Atribut pasivna potie od ciljne karakteristikekomponenti ove kategorije da nad mrenim saobraajem neizvre nikakvuizmenu. Pasivne komponente mree ine: Utinice Kablovi paneli za prespajanje i za zavravanje kablova (patch panel) kablovi za prespajanje (patch cabel) rek ormani

kanalice za voenje kablaZa prenos signala izmeu raunara veina dananjih mrea koristi kablovekoji se ponaaju kaomreni prenosni medijumi. Postoji mnogo razliitihtipova kablova koji mogu da se primene u razliitim situacijama. Njihov brojje izuzetno veliki i obuhvata vie od 2000 razliitih tipova. Veinadananjihmrea koristi tri osnovne vrste kablova:


13/50

13

koaksijalne kablove kablove sa upredenim paricama (twistedpair) optike kabloveKroz upredene parice i koaksijalni kabl prenose se elektrini signali, dok se

kroz optika vlaknaprenose signali u vidu svetlosnih impulsa. Za ispravanrad mree potrebno je da se kablovski sistem(kablovi i prikljuni elementi)formira od komponenti koje zadovoljavaju odreene tehnikestandarde.Kablovi koji se koriste u jednoj mrei zavise od vie parametara: binarni protok pouzdanost kabla maksimalnu duinu izmeu vorova zatitu od elektrinih smetnji poduno slabljenje

tolerancije u oteanim uslovima rada cenu i optu raspoloivost kabla lako povezivanje i odravanje

4.1.1. Koaksijalni kabl

U jednom trenutku ovo su bili najrasprostranjeniji mreni kablovi, i to izvie razloga: relativno su jeftini, laki, fleksibilni i jednostavni za rad.U svomnajjednostavnijem obliku, koaksijalni kabl se sastoji od bakarne ice usredini oko koje se nalazi najpre izolacija, a zatim sloj od upletenog metala

- irm i, na kraju, spoljanji zatitni omota.Kada se kae irm, misli se naupletenu ili vlaknastu metalnu mreu, mada moe da poslui i neki drugimaterijal. Svrha ovog oklopa je da apsorbuje elektromagnetne smetnje ili

um (eng. nois), i time sprei njihovo meanje sa podacima koji se

prenose.

Kablovi koji imaju jedan sloj izolacije i jedan sloj od upletenog metala zovu

se i kablovi sa dvostrukom zatitom. Postoje, takoe, i kablovi saetvorostrukom zatitom (dva sloja izolacije i dva sloja irma), koji seprimenjuju u sredinama sa jakim elektromagnetnim smetnjama.


14/50

14

Bakarni provodnik (ica) u sredini kabla prenosi elektronske signale kojiine podatke. Ovaj provodnik moe biti od punog metala, ili u obliku vie

upletenih ica. Ukoliko je od punog metala, onda je to obino bakar.irmima ulogu uzemljenja i titi provodnik od elektrinog uma i presluavanja.Presluavanje (engl. crosstalk) nastaje indukovanjem, tj. prelaenjemsignala sa susednih provodnika.

Bakarni provodnik i irm ne smeju biti u kontaktu. Kada eventualno doedo kontakta u kablu, nastaje kratak spoj, a um ili zalutali signali sa mreeprelaze u provodnik. Na ovaj nain dolazi do pojave skretanja podataka uneeljenom smeru.Koaksijalni kabl je mnogo otporniji na pojave meanja islabljenja signala od kabla sa upletenim paricama. Slabljenje signala (engl.

attenuation) je gubitak jaine signala koji se pojavljuje kao posledica dugogputovanja kroz bakarne kablove.

Zatitni omota od upletenog metala - irm - apsorbuje lutajueelektronske signale i, na taj nain, titi podatke u bakarnom provodniku.


15/50

15

Zbog toga je koaksijalni kabl dobar i jednostavan nain prenoenjapodataka na vee daljine.

Postoje dva tipa koaksijalnih kablova:

tanki (engl. thinnet) kabl

debeli (engl. thicknet) kabl

Od potreba konkretne mree zavisi koja e vrsta biti upotrebljena.

Tanki koaksijalni kablovi

Tanki koaksijalni kablovi su fleksibilni koaksijalni kablovi debljine oko 0,64

cm. Ova vrsta kabla, zbog svoje fleksibilnosti i lakog korienja, odgovaraskoro svakom tipu mree.

Kod tankih koaksijalnih kablova znaajnije slabljenje signala se pojavljujena razdaljinama veim od 185 metara.

Proizvoai kablova su usvojili standarde za razliite vrste kablova. Tankikoaksijalni kabl se nalazi u grupi kablova koja je oznaena sa RG-58.

Osnovna karakteristika cele grupe RG-58 je da je provodnik uvek od bakra.Provodnik moe biti od punog bakra ili od vie upletenih bakarnih ica.


16/50

16

Debeli koaksijalni kablovi

Ovo su relativno vrsti koaksijalni kablovi prenika oko 1,27 cm. Debelikoaksijalni kablovi se ponekad nazivaju i Standard Ethernet zbog toga to

su to bili prvi kablovi koji su se koristili u popularnoj mrenoj arhitekturiEthernet. Njihov bakarni provodnik je deblji od provodnika tankihkoaksijalnih kablova.

to je debljina provodnika vea, vee su i daljine prenosa signala. Tako ovavrsta provodnika moe da prenese signal na razdaljine od 500 metara bezznaajnijeg slabljenja signala. Zbog toga debeli koaksijalni kablovi estopredstavljaju kimu neke mree povezujui niz manjih mrea koje mogubiti povezane tankim koaksijalnim kablovima. Za ovaj nain povezivanjamrea koristi se ureaj koji se naziva primopredajnik (engl. transceiver).Primopredajnik slui za povezivanje tankih koaksijalnih kablova sa debelim.

Pribor za koaksijalne veze

Upotrebom BNC konektora, koaksijalni kablovi se povezuju sa

raunarima. BNC konektor se, ili lemi za kraj kabla, ili se specijalnimkletima privrsti za kabl ("krimpuje" se).


17/50

17

BNC T konektorpovezuje mreni adapter (NIC) u raunaru sa mrenimkablom.

BNC produni (nastavni) konektorse koristi za povezivanje, odnosno

nastavljanje dva tanka koaksijalna kabla u jedan.

BNC terminatorse postavlja na krajeve magistralnog kabla da bi

apsorbovao lutajue signale. U suprotnom, jednom emitovani signal bi seviestruko odbijao du kabla, a mrea bi bila onesposobljena za rad.


18/50

18

4.1.2. Kabl sa upredenim paricama

U svom najjednostavnijem obliku kabl sa upredenim paricama se sastoji od

dve izolovane bakarne ice koje su obmotane jedna oko druge.

Grupe parica se obino nalaze grupisane u zatitnom omotau i zajedno sanjim ine kabl. Ukupan broj parica varira, a njihovim upredanjem seponitava elektrini um od susednih parica, ili ostalih izvora, kao to sumotori, releji i transformatori.Postoje dva tipa ovog kabla: kabl sa

neoklopljenim (Unshielded Tmsted-Pair, UTP) i oklopljenim (Shielded

Tmsted-Pair, STP) paricama.

Neoklopljeni kabl sa upredenim paricama (UTP kabl)

Najpopularnija vrsta UTP kabla je kabl po 10BaseT specifikaciji i oni postaju

najrasprostranjeniji kablovi za lokalne raunarske mree. Maksimalnaduina jednog segmenta kabla je 100 metara.Tradicionalni UTP kabl sesastoji od dve izolovane bakarne ice. Odgovarajue specifikacije odreujukoliko e uvoja biti po jednom metru kabla, a to zavisi od njegove svrhe.


19/50

19

Postoje razne vrsta UTP kablova. Na osnovu definisanih standarda svi UTP

kablovi su razvrstani u 5 kategorija:

Kategorija 1- U ovu kategoriju spada tradicionalni telefonski UTP

kabl (obina telefonska parica") kojim se ne prenose podaci, vesamo glas. Veina kablova koji su postavljeni pre 1983. godine spadau ovu kategoriju.

Kategorija 2- U ovu kategoriju spada UTP kabl za prenos do 4 MB

podataka u sekundi. Oni se sastoje od etiri meusobnoupredeneUTP parice (ukupno 8 provodnika).

Kategorija 3- Ovde spadaju UTP kablovi za prenos do 16 MB

podataka u sekundi. Sastoje se od etiri upletene bakarne parice, odkojih svaka ima tri uvoja po stopi.

Kategorija 4- U ovoj kategoriji se nalaze kablovi koji omoguavajuprenos do 20 MB u sekundi. I oni se sastoje od etiri upletene pariceod bakarne ice.

Kategorija 5- U ovu kategoriju spadaju UTP kablovi koji

omoguavaju prenos do 100 MB u sekundi. I ova vrsta kabla se

sastoji od etiri upletene parice bakarne ice

Potencijalni problem svih vrsta kablova je presluavanje (engl. crosstalk),meanje signala jedne linije sa signalima druge linije.

UTP kablovi su posebno osetljivi na ovu pojavu, a jedinu zatitu predstavljavei broj uvoja po metru kabla.


20/50

20

Oklopljeni kabl sa upredenim paricama (STP kabl)

Ova vrsta kablova ima spoljanji omota u obliku bakarne mree (irm) kojije, u stvari, oklop daleko efikasniji od standardnog spoljanjeg omotaa

UTP kablova.

Izmeu i oko parova ica postoji i omota od tanke metalne folije. Ovidodatni slojevi kod STP kablova formiraju svojevrstan oklop koji je u stanju

da zatiti podatke koji se prenose od bilo kakvog spoljanjeg meanja.Zbog toga STP kablovi omoguavaju veubrzinu prenosa i vee razdaljineod UTP kablova.

Komponente za kablove sa upredenim paricama

Kablovi sa upredenim paricama za povezivanje sa raunarima koristeRJ-45 konektore. Oni podseaju na telefonske RJ-11 konektore, ali za razlikuod njih malu su vei i imaju 8 provodnika (RJ-11 imaju 4 provodnika).

Razvodne stalae i police(engl. distribution rack) i police (engl. rackshelf) se koriste da bi se napravilo vie mesta za kablove u manjimprostorijama. One su dobar nain organizacije mrea sa mnogokablova.


21/50

21

Paneli za prespajanje(engl. expandable patch panel) mogu imati i do

96 prikljuaka (ovaj broj moe, prema potrebi, biti neogranieno vei, prim.rec.) i brzinu prenosa do 100 MB podataka u sekundi (u poslednje vreme

se pojavljuju paneli za brzine od 1 GBps, prim. rec).

Zidne maskemogu da prime dva ili vie konektora.

4.1.3. Kablovi od optikih vlakana

Kablovi od optikih vlakana ne podleu elektrinim smetnjama i podravajuizuzetno velike brzine prenosa podataka. Danas se signali prenose brzinom

od oko 100 MB u sekundi, a isprobani su i na brzinama od 1 GB u sekundi

(brzine od 1 GB u sekundi, u poslednje vreme, predstavljaju standard ove

vrste kablova). Osim toga, oni mogu da prenose signale (svetlosne

impulse) na kilometarske razdaljine.

Optiko vlakno se sastoji od izuzetno tankog staklenog cilindra, koji senaziva jezgro. On je okruen koncentrinim staklenim slojem, koji se naziva

presvlaka. Ponekad vlakna mogu biti napravljena i od plastike.

Zbog toga to optiko vlakno prenosi signale samo u jednom pravcu, kablse uvek sastoji od dva vlakna u odvojenim omotaima -jedno vlakno aljesignale, a drugo ih prima. Svako vlakno je obmotano slojem plastike, a

dodata su i vlakna od kevlara to obezbeuje vrstinu.


22/50

22

Prednosti i nedostaci kablova od optikih vlakana

Ove kablove treba da koristite kada vam je potreban medijum koji

omoguava prenos podataka velikom brzinom, na velike udaljenosti ina vrlo bezbedan nain.

Njihovi nedostaci su via cena od drugih vrsta kablova i zahtevanjevee strunosti prilikom njihovog postavljanja i povezivanja.


23/50

23

4.2. Aktivni mreniureaji

4.2.1. Repetitori

Pri prostiranju kroz vod, signali slabe i izobliavaju se u procesu koji senaziva slabljenje". Ako je vod dovoljno dug, zbog slabljenja e signalpostati neprepoznatljiv i neupotrebljiv. Instaliranje repetitora omoguavasignalima da se prostiru na vee udaljenosti, a slabljenje da ostane udozvoljenim granicama.

Repetitor radi u fizikom sloju OSI referentnog modela i regenerie(obnavlja) mrene signale pri ponovnom slanju ka drugim segmentima. Naslici dole prikazano je kako repetitori regeneriu slabe signale.

Repetitor preuzima oslabljen signal iz jednog segmenta, regenerie ga iprosleuje sledeem segmentu. Da bi repetitor prosledio podatke od

jednog ka sledeem segmentu, na svakom od njih, paketi i protokoli zaupravljanje logikom linijom - Logical Link Con-trol (LLC) moraju da buduisti. Na primer, repetitor ne moe da ostvari komunikaciju izmeu 802.3(Ethernet) lokalne mree i 802.5 lokalne mree (Token Ring).

Repetitori ne prevode, niti filtriraju signale.


24/50

24

Da bi repetitor radio, oba segmenta koje on spaja moraju da

koriste isti metod pristupa medijumu.Dva najoptija metoda pristupa-nja su: istovremeni viestruki pristup medijumu, nadgledanjem prisustva

noseeg signala i otkrivanjem kolizija (CSMA/CD)i prosleivanje tokena.

Repetitor ne moe da povee segment koji koristi CSMA/CD metodpristupanja sa segmentom koji koristi metod prosleivanja tokena. Tj.,repetitor ne moe da Ethernet paket prevede u Token Ring paket.

Kao to je prikazano na narednoj slici, repetitori mogu da prenose paketesa jedne vrste medijuma na drugi. Mogu da preuzmu Ethernet paket sa

segmenta koji koristi tanki mreni koaksijalni kabl i proslede ga segmentukoji koristi kabl sa optikim vlaknom, pod uslovom da sam repetitor ima, tj.

da je predvien za takve fizike ulaze.

Neki repetitori sa vie portova rade kao habovi sa vie portova i

mogu da povezuju razliite tipove medijuma.

Bez izolovanja ili filtriranja

Repetitori alju svaki bit podataka iz jednog na drugi segmenta voda, ak i

kada se podaci sastoje od pogreno sloenih paketa ili paketa koji nisunamenjeni da se koriste u mrei. Ovo znai da problem sa jednimsegmentom remeti i sve ostale. Repetitori ne rade kao filteri koji

spreavaju protok problema u vezi sa saobraajem.


25/50

25

Takoe, repetitori prosleuju emisionu oluju (engl.broadcast storm) odjednog segmenta do drugog, tamo-amo, du cele mree. Bujica optihporuka nastaje kada se na mrei nae tako mnogo optih poruka (tj.,poruka koje su namenjene svim raunarima u mrei), toliko, da se njihov

broj pribliava propusnom opsegu mree. Ako ureaj stalno odgovara napaket koji krui mreom ili, ako paket stalno pokuava da uspostavi kontaktsa sistemom koji se ne odaziva, performanse mree e se smanjiti.

Primena repetitora

Repetitori su najjeftiniji nain za proirenje mree. Kada se javi potreba dase fizika mrea proiri van svojih granica ili ogranienja po pitanjuvorova, upotrebu repetitora razmotrite u sluaju povezivanja segmenata(ako ni jedan od njih ne proizvodi veliki saobraaj) ili u sluaju da je glavnizahtev smanjenje trokova proirivanja.

Repetitore se koriste za:

Povezivanje dva segmenta sa slinim ili razliitim medijumom,

Regeneraciju signala da bi se povealorastojanja na kojima se vri

prenos, Prosleivanjecelokupnog saobraaja u oba smera, Povezivanje dva segmenta na najekonominiji nain.

Repetitori se ne koriste kada:

Postoji gust mreni saobraaj,

Segmenti koriste razliite metode pristupa,

Podaci treba da se filtriraju.


26/50

26

4.2.2. Hab

Hab moe koristi kao sredinja hardverska komponenta u toplogiji zvezde,

a takoe i za meusobno povezivanje raunara u token-ring topologiji.Isto tako, habovi mogu da se koriste za proirenje lokalne mree. Madaupotreba haba nee od lokalne mree da napravi regionalnu (WAN),njihovo dodavanje ili povezivanje u lokalnu mreu (LAN) moe da poveabroj radnih stanica. Ovaj metod irenja lokalne mree je popularan, ali imadosta ograniavajuih faktora.

Na sledeoj slici prikazano je kako moe da se povee vie lOBaseT habova

kako bi se proirila mrea.

Na narednoj slici prikazano je kako moe da se povee vie token-ringhabova da bi se proirila mrea.


27/50

27

4.2.3. Mreni mostovi

Kao i repetitor, mreni most moe da spaja segmente ililokalne mree

radnih grupa. Na slici dole prikazano je povezivanje dva segmenta mreepomou mosta. Most moe i da podeli mreu kako bi se izdvojio saobraajili problem. Na primer, ako obim saobraaja sa jednog ili dva raunara ilijednog odeljenja preplavi mreu sa podacima i uspori celu operaciju, mostmoe da izdvoji te raunare ili to odeljenje.

Mostovi mogu da se koriste za:

produenje segmenta,

podrku poveanog broja raunara na mrei, odguenje uskih grla u saobraaju koja su posledica

prekomernog broja pridodatih raunara, deljenje preoptereene mree u dve odvojene mree, ime se

smanjuje obim saobraaja na svakom od segmenta, a poveavaefikasnost svake od mrea.,

povezivanje razliitih fizikih medijuma, npr. upredene parice i

Ethernet koaksijalnog kabla.


28/50

28

4.2.4 Mreni prolazi

Mreni prolazi omoguavaju komunikaciju izmeu razliitih arhitektura i

okruenja. Oni prepakuju i prevode podatke koji odlaze iz jednog okruenjau drugo, tako da ih svako od njih razume. Prepakivanje informacija vri seprema zahtevima odredinog sistema. Mogu da promene format poruketako da ona zadovoljava aplikacioni program na prijemnoj strani prenosa.

Na primer, prolazi za elektronsku potu, kao to je .400 prolaz, primajuporuku u jednom formatu, prevode ga i prosleuju u .400 formatu kojikoristi prijemnik i obrnuto.

Mreni prolazi povezuju dva sistema koji ne koriste iste:

komunikacione protokole,

strukture formatiranja podataka,

jezike,

arhitekture.

Mreni prolazi spajaju meusobno heterogene mree; na primer, moguda poveu Microsoftov Windows NT Server sa arhitekturom mrenih

sistema (SNA) IBM-a. Mreni prolazi menjaju format podataka tako dapodaci zadovolje aplikacioni program koji je na prijemnom kraju.

4.2.5. Ruteri

U okruenjima koja se sastoje od vie mrenih segmenata sa razliitimprotokolima i arhitekturama, mostovi moda nisu dovoljni da obezbedebrzu komunikaciju izmeu svih segmenata. Mreama ovakve sloenostipotreban je ureaj koji treba ne samo da zna adrese svakog segmenta, vei da odredi najbolju putanju za slanje podataka i opti saobraaj izdvoji nalokalni segment. Takav ureaj naziva seRUTER (skretnica, usmeriva).


29/50

29

Ruteri rade u mrenom sloju OSI modela. To znai dapakete mogu daprebace i upute du vie mrea. Oni to ine tako to izmeu zasebnihmrea razmenjuju posebne informacije vezane za protokol koji rutiraju. Izpaketa itaju sloene informacije o adresiranju na mrei (na nivou

protokola) i, poto rade na viem sloju OSI modela nego mostovi, imajupristup irem spektruinformacija.

Ruteri mogu da obezbede sledee funkcije mosta:

filtriranje i izdvajanje saobraaja, povezivanje segmenata mree.

Ruteri, u odnosu na mostove, imaju pristup irim informacijama u paketu, a

koje koriste da bi poboljali njihovu isporuku. Koriste se u sloenimmreama jer nude bolje upravljanje saobraajem.Ruteri meusobno deleinformacije o stanju i putanjama koje im koriste za izbegavanje sporih ili

neispravnih veza.

4.2.6. Firewall

Firewall je bezbednosni hardverski ili softverski ureaj,najee smetenizmeu lokalne mree ijavne mree (Interneta), ija je namena da titipodatke u mrei od neautoriziranih korisnika(blokiranjem i zabranompristupa po pravilima koje definie usvojena bezbednosna politika). Slui zaspreavanje komunikacije zabranjene odreenom mrenom polisom. Vrloesto ne moraju svikorisnici u LAN-u da imaju jednaka prava pristupamrei. Postavljanjem firewall ureajaizmeu dva ilivie mrenih segmenata mogu se kontrolisati i prava pristupa pojedinihkorisnika pojedinim delovima mree.

Firewall moe biti softverski ili hardverski. Osnovna prednost hardverskihfirewall-a je brzina rada i realizacija na specijalizovanom namenskomoperativnom sistemu to ga ini neranjivijim na tom nivou. Osnovnaprednost softverskog firewall-a je proirivost. Proirivost u ovom sluaju


30/50

30

predstavlja mogunost proirenja skupa parametra paketa koji se moguuzeti u obzir pre donoenja odluke ta ese sa paketom uraditi. Osnovarada firewall-a je u ispitivanju IP paketa koji putuju izmeu klijenta iservera, ime se ostvaruje kontrola toka informacija za svaki servis po IP

adresi i portu u oba smera.

5. Mrene topologije

Termin topologija, ili konkretnije, mrena topologija, odnosi se na fizikoureenje ili raspored raunara, kablova i drugih komponenti mree.Topologija je standardni termin koji je najee u upotrebi kada se govori oosnovnom projektu mree, mada postoje i drugi pojmovi sa slinim ili istimznaenjem:

fiziki raspored projekat

dijagram

mapa

Mogunosti mree zavise od njene topologije. Od izabrane topologijezavise:

vrsta potrebne opreme za mreu


31/50

31

tehnike mogunosti opreme rast mree nain upravljanja mreom

Razumevanje naina korienja razliitih topologija predstavlja klju zarazumevanje mogunosti razliitih tipova mrea.U beinim mreamaraunari su povezani bez upotrebe kablova, ali, najvei broj mrea zapovezivanje raunara koristi kablove. Razliiti tipovi kablova, u kombinacijisa razliitim mrenim karticama, mrenimoperativnim sistemima i drugimkomponentama, zahtevaju i razliito ureenje.

Da bi mrea uspeno radila, potrebno je paljivo isplanirati mrenutopologiju. U tom smislu, konkretna topologija moe da odredi, ne samo tipkablova koji e se koristiti, ve ikako e se oni sprovesti kroz podove,zidove ili plafon.Topologija, takode, moe da odredi i nain komuniciranjaraunara u mrei. Razliite topologije zahtevaju i razliite metodekomunikacije, to, dalje, ima veliki uticaj na funkcionisanje mree.

Svi mreni dizajni potiu od etiri osnovne topologije:

magistrale

zvezde

prstena

viestrukih puteva

Magistralaje topologija u kojoj su raunari u nizu povezani jednimzajednikim kablom.Kada se raunari povezuju pojedinanim kablovimakoji se granaju iz jednog vorita ili haba, to je topologijazvezde. Kruno

povezivanje raunara kablom koji je u obliku petlje naziva setopologija prstena. Kod topologije viestrukih puteva(engl. mashtopology) svi raunari su uzajamno povezani posebnim kablovima.

Ove etiri topologije mogu da se kombinuju na razliite naine.


32/50

32

5.1 Topologija magistrale

Topologija magistrale(engl. bus) esto se naziva i linearna magistrala"

zbog toga to su raunari pravolinijski povezani. Ovo je najjednostavniji inajrasprostranjeniji nain povezivanja raunara u mrei. Na narednoj sliciprikazana je tipina topologija magistrale. Sastoji se od kabla koji sezove stablo, kimaili segment(engl. trunk, backbone ili segment), koji, u

jednoj liniji, povezuje sve raunare u mrei.

Komunikacija u magistrali

U topologiji magistrale, raunari komuniciraju obraajui se konkretnomraunaru, a podaci se sprovode kroz kabl u vidu elektronskih signala.

Za potpuno razumevanje komunikacije u magistrali, neophodno je i

poznavanje sledeih koncepata i pojmova:

slanje signala

odbijanje signala

terminator

Slanje Signala

Podaci se u vidu elektronskih signala alju svim raunarima u mrei, aliihprihvata samo onaj raunar ija se adresa poklapa sa adresom kodiranom uoriginalno poslatom signalu. Svi ostali raunari ne obraaju panju na tepodatke. Na sledeoj slici prikazana je situacija kada poruku alje raunar
http://d/Materijali%20za%20nastavu/Racunarske%20mreze/Pom/Mrezne%20Topologije/sl_1.15.jpg


33/50

33

oznaen kao 0020afl51d8b, a prima je raunar oznaen kao 02608cl33456.U istom trenutku samo jedan raunar moe da alje poruku.

Zbog toga to u magistrali u jednom trenutku samo jedan raunar moe daalje podatke, performanse mree direktno zavise od broja raunara umagistrali. Vei broj raunara u magistrali, podrazumeva i vei brojraunara koji ekaju da poalju svoje podatke, a samim tim i sporiju mreu.

Performanse mree ne zavise iskljuivo od broja raunara. Uz broj raunarau magistrali, na performanse mree e uticatii sledei faktori:

mogunosti hardvera umreenih raunara

ukupan broj prijavljenih komandi koje ekaju izvrenje vrste aplikacija sa kojima se radi u mrei vrsta kabla upotrebljenog za umreavanje udaljenost umreenih raunara

Raunari u magistrali iliprenose ili oslukuju podatke poslate u mreu. Oninisu odgovorni za premetanje podataka sa jednog na drugi raunar. Akose jedan raunar pokvari, to nema uticaja na ostatak mree.

Odbijanje Signala

Zbog toga to se podatak, ili elektronski signal, alje kroz celu mreu, onputuje od jednog do drugog kraja kabla. Ukoliko ne bi bio spreen, tajsignal bi nastavio da se odbija od jednog do drugog kraja kabla, praktinobeskonano, i na taj nain bi spreavao druge raunare u mrei da poalju


34/50

34

svoje poruke. Zbog toga signal mora da se zaustavi im stigne dopredviene adrese (raunara).

Terminator

Da bi se spreilo ovo odbijanje signala, na oba kraja kabla se nalazi kompo-nenta nazvana terminator. Zadatak terminatora je da apsorbuje lutajuesignale i da na taj nain oslobodi kabl za nove elektronske signale.

Oba kraja svakog kabla moraju biti za neto prikljuena. Kraj kabla moebiti ukljuen u raunar, ili u konektor, ukoliko je potrebno da se kablprodui. Svaki otvoreni kraj koji nije nigde ukljuen mora da ima terminatorda bi se spreilo odbijanje signala. Na narednoj slici prikazana je pravilna

upotreba terminatora u topologiji magistrale.

Prekid mrene komunikacije

Ako se kabl fiziki presee, ili se jedan njegov kraj iskljui, nastaje prekid. Uoba sluaja dolazi do odbijanja signala (slobodni krajevi nemajuterminatore) i, u krajnjoj liniji, do prekida rada mree.

Na sledeoj slici prikazana je topologija magistrale sa iskljuenim kablom.


35/50

35

Ovakva mrea ne moe da funkcionie zbog pojave odbijanja signala.Raunari mogu da nastave da funkcioniu samostalno, ali, dok god je kablprekinut, ne mogu meusobno da komuniciraju, odnosno, da zajednikikoriste resurse. Raunari iskljuenog dela mree e sve vreme pokuavatida uspostave vezu, to e bitno smanjiti performanse radne stanice.

irenje mree

Fiziki rast lokacije (kompanije) koju mrea pokriva zahteva i irenje samemree. U topologiji magistrale kablovi mogu da se produe na jedan odsledeih naina:

Dva kabla mogu da se povezu komponentom zvanom BNC nastavni

konektor. Meutim, konektori slabe signal, pa ih treba umereno

koristiti. Mnogo je bolje imati jedan dui kabl nego vie kraihpovezanih konektorima. Korienje velikog broja konektora moe dadovede do nepravilnog prijema signala.

Za povezivanje dva kabla u jedan moe da se koristi i ureaj koji sezove repetitor. Repetitor, u stvari, pojaava signal pre nego to gapoalje. Repetitor je bolje reenje i od konektora i od dugog kabla
http://d/Materijali%20za%20nastavu/Racunarske%20mreze/Pom/Mrezne%20Topologije/sl_1.19.jpghttp://d/Materijali%20za%20nastavu/Racunarske%20mreze/Pom/Mrezne%20Topologije/sl_1.18.jpghttp://d/Materijali%20za%20nastavu/Racunarske%20mreze/Pom/Mrezne%20Topologije/sl_1.19.jpghttp://d/Materijali%20za%20nastavu/Racunarske%20mreze/Pom/Mrezne%20Topologije/sl_1.18.jpg


36/50


37/50

37

5.3. Topologija prstena

U topologiji prstena, raunari su kruno povezani jednim kablom. Za razlikuod topologije magistrale, ovde nema krajeva sa terminatorima. Signal kroz

petlju putuje u jednom smeru, od raunara do raunara, a sami raunarimogu da se ponaaju kao repetitori i da ga pojaavaju. Kvar jednograunara moe da ima uticaj na itavu mreu.

Prosleivanje tokena

Jedan od naina prenoenja podataka kroz prsten je prosleivanje tokena.

Token je, u stvari, posebna serija bitova (sekvenci) koja putuje kroz mreu.Svaka mrea moe imati samo jedan token. Na sledeoj slici prikazana jeprstenasta mrea sa tokenom.

Token se prosleduje od raunara do raunara, dok ne stigne do raunarakoji treba da poalje podatke. Taj raunar menja token, podacima


38/50

38

prikljuuje elektronsku adresu primaoca i alje token dalje kroz mreu. Tipodaci prolaze kroz svaki raunar dok ne stignu do raunara ija adresaodgovara adresi poslatih podataka.

Raunar koji je primio podatke uzvraa porukom da su podaci primljeni.Nakon verifikacije prijema podataka, raunar koji je prvobitno poslaopodatke pravi novi token i alje ga da cirkulie kroz mreu. Novi token kruikroz mreu sve dok sledea radna stanica ne poalje nove podatke.

5.4. Topologija viestrukih puteva

U topologiji viestrukih puteva, svi raunari su meusobno povezaniodvojenim kablovima.Ova topologija omoguava izuzetnu redundantnost ipouzdanost. Ovde postoje redundantni putevi, tako da kada je jedan kabl u

kvaru, saobraaj preuzimaju drugi kablovi.

Topologija viestrukih puteva olakava uoavanje i otklanjanje problema ipoveava pouzdanost, ali je velika koliina neophodnih kablovaini

relativno skupom. Vrlo esto se ova topologija koristi u kombinaciji sanekom drugom spajajui se tako u jednu hibridnu topologiju.


39/50

39

5.5. Kombinacija zvezde i magistrale

U ovom sluaju je nekoliko topologija zvezde linearno povezano umagistralu.

Ukoliko se pokvari jedan raunar, to ne utie na ostatak mree. Ostaliraunari nastavljaju da funkcioniu normalno. Ali, ukoliko se hab pokvari,svi raunari koji su sa njim povezani prestaju da komuniciraju. Takoe,prekidaju se i veze tog haba sa drugim habovima.

5.1.5. Kombinacija zvezde i prstena

Ova kombinacija, koja se naziva jo i zvezdasto oieni prsten (engl. star-wired ring), podsea na prethodnu kombinaciju. U obe ove kombinacijepostoji hab u kome se stiu prsten ili magistrala. Ali, u kombinaciji zvezde imagistrale, habovi su linearno povezani magistralnim kablom, dok su u

kombinaciji zvezde i prstena habovi zvezdasto povezani sa glavnim habom.


40/50

40

6. Interfejsi raunara

6.1. Mrena karticaMreni adapteri, koji se esto skraeno oznaavaju i saNIC (NetworkInterface Card), imaju ulogu fizike veze izmedu kablova i raunara. Oni seinstaliraju u slotove za proirenje svakog raunara i servera u mrei.Kadase adapter instalira, u njega se prikljuuje mreni kabl i, na taj nain,ostvaruje fizika veza izmedu raunara i mrenog kabla.

Uloga mrenih adaptera je da:

priprema podatke iz raunara za slanje kroz mreu, poalju podatke drugom raunaru, kontroliu protok podataka iz raunara u sistem kablova, primaju podatke iz kablova i prevode ih u oblik koji procesor (CPU)

moe da koristi.


41/50

41

Pripremanje podataka

Pre nego to se podaci poalju kroz mreu, neophodno je da ih adapted, izoblika koji razumeju raunari, prevedu u oblik koji moe da se kree kroz

kablove.Podaci se kroz raunar kreu putanjama koje sezovu sabirnice(engl. bus). Sabirnicu, u stvari, ini nekoliko provodnikakoji su postavljeni jedan uz drugi. Zbog toga to postoji vie paralelnihputanja (provodnika), podaci, odnosno naponski impulsi koji ih

predstavljaju, mogu da se kreu" istovremeno,paralelnou grupama(umesto linijski, jedan za drugim). Sabirnice su ranije bile 8-bitne i 16-bitne

a kod dananjih raunara su 32-bitne, odnosno kroz njih mogu istovremenoda prou 8, 16 odnosno 32 bita podataka. Kada se kae da podaci putuju

paralelno, misli se da 32 bita putuje jedan pored drugog. Ovu 32-bitnusabirnicu moete da zamislite kao auto-put sa 32 trake i 32 automobila kojiputuju paralelno jedan pored drugog.

Medutim, kroz mreni kabl podaci moraju da se kreu u jednom toku(jednoj koloni). Kada se podaci kreu kroz mrene kablove, kae se da jeto serijski prenos(engl. serial transmission) zato to bitovi idu jedanza drugim. Drugim reima, to je put sa samo jednom trakom, gde se

podaci kreu uvek u jednom pravcu. Raunar ili prima podatke, ili ih alje,ali nikad ne obavlja obe radnje istovremeno.Uloga mrenih adaptera je darestrukturiu paralelno grupisane podatke i grupiu ih u jednu kolonu"kako bi podaci mogli da se kreu kroz mrene kablove. Dalja komunikacijase postie prevodom raunarskih digitalnih signala u elektrine ili svetlosnesignale koji mogu da se kreu kroz kablove. Komponenta koja obavlja ovajposao naziva se primopredajnik(engl. transceiver -

transmitter/receiver).


42/50

42

Zbog toga to se podaci, esto, kroz sabirnicu ili kabl kreu veom brzinomod one koju adapter moe da prihvati, podaci se alju ubafer- rezervisanideo RAM-a adaptera koji slui za privremeni prihvat podataka. Ovde se tipodaci uvaju privremeno tokom prenosa i prijema podataka.

Mrena adresa

Pored toga to transformie podatke nanavedeni nain, mreni adaptertreba i da ostatku mree navede svoju lokaciju ili adresu, da bi se na tajnain razlikovao od ostalih adaptera u mrei.

Komitet institute IEEE(Institute of Electrical and Electronics

Engineers), dodeljuje jedinstvene blokove adresa svakom proizvoauadaptera. Proizvoai, dalje, trajno ugraduju te adrese u ipove postupkomkoji se zove utiskivanje adresa nagorevanjem. Na taj nain, svaka mrenakartica, a to znai i svaki raunar, ima jedinstvenu adresu u mrei.

Slanje i kontrola podataka

Pre nego to poalje podatke, mreni adapter elektronski pregovara saadapterom raunara koji treba da primi te podatke, jer obe kartice treba dase sloe oko sledeeg:

maksimalne veliine grupa podataka koje se alju koliine podataka koja moe da se poalje pre potvrde o prijemu

vremenskog intervala izmeu slanja grupa podataka vremenu koje treba da proe pre nego to se poalje potvrda


43/50

43

koliine podataka koju moe da primi svaka kartica pre nego todoe do prepunjenja njenog bafera (engl. buffer overflow)

brzine prenosa podataka

Kada savremenija i sofisticiranija kartica komunicira sa starijom i sporijom,neophodno je da se unapred pronae brzina prenosa kojoj bi mogle da seprilagode obe kartice, odnosno, ona na kojoj mogu da komuniciraju. Neke

savremenije kartice imaju integrisana kola koja omoguavajuprilagoavanje brzine prenosa sporijim karticama.

6.2. Modem

Modem je ureaj koji omoguava prenos digitalnih podataka analognimlinijama. Na predaji se vri modulacija noseeg signala da bi se kodiraladigitalna informacija, a na prijemu se vri demodulacija modemskog signalada bi se izdvojili preneti podaci. Najee se koristi za pristup Internetuputem telefonskih linija - POTS (Post Office Telephone Service). Kod PC

raunara se mogu nai kao interni (povezuju se na ISA ili PCI slot) ili

eksterni ureaji (povezuju se na serijski ili USB port). Winmodemi iliSoftmodemi su vrsta modema sa osiromaenim hardverom iju uloguzamenjuje centralni procesor putem drajvera za odreeni OS (najee MSWindows). Maksimalna brzina prenosa je 56.000b/s (7KB/s).


44/50

44

6.3. ISDN Terminal Adapter

ISDN Terminal Adapter je ureaj koji povezuje terminal (npr. raunar) sa

ISDN mreom. Poto obavlja istu funkciju kao modem kod POTS mrea,esto se naziva i ISDN modem. Ovaj naziv je pogrean jer kod ISDN(Integrated Services Digital Network) mree nije potrebnamodulacija/demodulacija. ISDN je standard za digitalni prenos govora i

podataka preko standardne telfonske linije. Omoguava bolji kvalitet i veebrzine prenosa u odnosu na analogne sisteme. Prema standardu jedan

digitalni kanal omoguava prenos podataka brzinom od 64Kb/s. Ovakarakteristika odgovara prenosu digitalnog PCM govornog signala (8KHz

odmeravanje i 8 bita po odmerku signala). Postoje ureaji koji kombinujufunkcionalnost ISDN TA i funkcionalnost klasinih modema sa interfejsomka ISDN liniji. Takoe, postoje i ureaji koji imaju mogunost povezivanja isa ISDN mreom i sa Eternet mreom. Ovakvi ureaji najee poseduju imogunost rutiranja.

6.4. ADSL/DLS modem

ADSL/DSL modem je ureaj koji povezuje jedan ili vie raunara natelefonsku liniju u cilju korienja ADSL (DSL) usluge. ADSL modemi kojiomoguavaju ADSL uslugu za vie od jednog raunara nazivaju se i ADSL


45/50

45

ruteri. ADSL/DSL modemi rade na ADSL/DSL komunikacionoj tehnologiji

koja omoguuje daleko bri prenos podataka putem telefonske linije negoto je to sluaj sa standardnim modemima. Brzina prenosa podataka kodADSL tehnologije je asimetrina tj. ADSL omoguava veu brzinu prijema

od predaje podataka. Dolazna brzina prenosa se kree od 256Kb/s do8Mb/s u okviru od 1.500 metara. Odlazna brzina prenosa se kree od64Kb/s do 1.024Kb/s. ADSL koristi dva opsega frekvencija: opseg od

25,875kHz do 138kHz se koristi za slanje podataka dok se opseg od

138kHz do 1.104kHz koristi za prijem podataka. S obzirom da PSTN (Public

Switched Telephone Network) radi na opsegu od 0 do 4kHz, korienjemADSL tehnologije je putem jedne telefonske linije mogue u isto vreme slatii primati podatke i obavljati telefonske razgovore.

I

6.5. Univerzalna serijska magistrala

USB (Universal Serial Bus) je univerzalni interfejs za komunikaciju izmeuraunara i periferijskih ureaja (mi, tastatura, digitalna kamera, printer,media plejer, flash drajv, mreni adapter, eksterni hard drajv). Predstavljazamenu za razliite vrste serijskih i paralelnihportova. Za mnoge ureajeobezbeuje i elektrino napajanje. USB sistem je asimetrine prirode.


46/50

46

Sastoji se od hosta-raunara koji moe da podrava vie USB portova i vierazliitih perifernih ureaja. Organizacija podsea nazvezdastu topologijupovezivanja. Na savki USB port moe se prikljuiti dodatni USB hab. Naovaj nain je mogue ostvariti 5 nivoa povezivanja. Jedan USB kontroler

podrava do 127 ureaja.Kada se USB ureaj povee na USB portraunara zapoinje process identifikacije. USB ureaj dobija RESET signalnakon ega se odreuje brzina komuniciranja sa USB ureajem. Kontrolerna raunaru ita osnovne informacije o USB ureaju i zatim mu dodeljujejedinstvenu 7-bitnu adresu. Ukoliko je ureaj prepoznat od strane raunarauitava se odgovarajui drajver nakon ega je mogua komunikacija.Ureaji su grupisani prema slinim funkcijama u klase to omoguavakorienje istog drajvera za vie ureaja iz klase. Koristi se tehnikapoliranja prikljuenih ureaja. Za USB standarde 1.x i 2.0 komunikacija jepoludupleksna i uvek po principu master-slave, tj. prenos podataka se

odvija iskljuivo na zahtev raunara. Standard 3.0 podrava i full-duplekskomunikaciju. Maksimalna duina USB kabla za standard 2.0 i 1.x je 5metara. Ova karakteristika je diktirana maksimalno dozvoljenim kanjenjemna komande sa USB porta raunara. Na konektoru je obezbeenonapajanje od 5V koje se moe koristiti za napajanje prikljuenih ureajakoji troe manje od 100mA. Maksimalan broj ureaja koji se mogu napajatina ovaj nain je 5. Za standard3.0 ovi podaci su neto vei. USB ureaji semogu prikljuivati na vrue. Postoji vie varijanti: standardi A, B, mini imikro. Maksimalne brzine prenosa podataka su 12Mb/s (USB 1.0), 480Mb/s

(USB 2.0) i 4,8Gb/s (USB 3.0) po jednom kontroleru to se deli na sveprikljuene ureaje.

6.6. Firewire

FireWire je popularan naziv za standard IEEE 1394 kojim se definie brziserijski interfejs za prenos podataka. Manje je popularan od USB-a ali

postoji prilian broj ureaja koji ga koristi za povezivanje sa raunarom.


47/50

47

Omoguava povezivanje do 63 razliita ureaja koji se povezuju u toplogijustabla. Dozvoljava peer-to-peer komunikaciju, na primer izmeu skenera itampaa, bez korienja RAM memorije raunara. Po jednom portudozvoljava napajanje do 45W, a napon napajanja je 30V. Razlikujemo 6-

pinski i 9-pinski standard sa brzinama prenosa od 400 i 800Mb/s

respektivno. Novije varijante ovog standarda podravaju i gigabitske brzineza prenos po optikim kablovima. Iako ima bolje karakteristike od USBstandarda, USB je daleko rasprostranjeniji, a osnovni razlozi su

jednostavnost realizacije i znaajno nia cena.

6.7. RS-232

RS-232 (Recommended Standard 232) je skup standarda za serijsku

digitalnu komunikaciju izmeu DTE ureaja (Data Terminal Equipment) kaoto je npr. raunar i DCE ureaja (Data Circuit Equipment) kao to je npr.modem. Uobiajeno se koristio kao serijski port raunara. Standardom sedefiniu elektrine i vremenske karakteristike signala, znaenje signala,

fiziki oblik konektora i raspored pinova na konektoru. Kod personalnihraunara ovaj standardni interfejs je danas zamenjen boljim standardima,kao to je USB. Jo uvek se koristi za povezivanje starijih periferija.Standardom RS-232 definisani su signali kojima se vri prenos podataka,kontrola prenosa i signali koji definiu signalnu masu (uzemljenje) i masuureaja. Validni signali su u opsegu 3 do 15 volti. Koristi se negativnalogika za signalizaciju. To znai da naponski nivoi u opsegu +3V do+15Vpredstavljaju logiku nulu, a signali u opsegu -3V do -15V predstavljaju

logiku jedinicu. Naponski nivoi u opsegu 3V oko nule predstavljajunedefinisane signale za RS-232 logiku. Za prenos podataka koriste se

signali RxD (prijem podataka) i TxD (predaja podataka). Kontrola se vriRTS (Request To Send) i CTS (Clear To Send) i drugim signalima. Osnova

logike povezivanja i prenosa podataka je u sledeem: Kada raunar eli dapredaje podatke nekom ureaju prvo postavlja signal RTS - zahtev za


48/50

48

slanje, a podaci e biti preneseni samo kada ureaj odgovori sa CTSsignalomspreman za prijem. Ovo su elementi jednostavnog handshakingprotokola za razmenu podataka. Razlikuju se 25-pinski i 9-pinski konektori

pod oznakom DB. Standardno, na raunarima kao DTE ureajima su muki

konektori, a na DCE ureajima su enski konektori. DTE se povezuje saDCE ureajem produnim RS-232 kablom. Za povezivanje dva DTE ureajakoristi se ukrteni RS-232 kabl (ukrteni su prijem i predaja i odgovarajuikontrolni signali).


49/50

49

7. Zakljuak

Potreba za informacijama naterala je oveka da uspostavlja veze sa raznimizvorima informacija i da stvara mree preko kojih e sebi olakatiprikupljanje, prenos, skladitenje i obradu podataka. Naglim razvojemraunarske tehnologije poslednjih godina (poveanje performansi uz padcena) i sa pravom eksplozijom Interneta, broj korisnika raunara iraunarskih mrea raste vrtoglavom brzinom.Sa sve monijom raunarskomopremom svakodnevno se uvode novi servisi, a istovremeno se uumreavanju postavljaju vii standardi. Vremenom su se mreni sistemirazvijali da bi danas dostigli nivo praktinog efikasnog okruenja zarazmenu podataka.

Danas kada su raunari relativno dostupni svakom i uz to su izuzetnomoni, umreavanje poveava efikasnost i smanjuje trokove poslovanja.Raunarske mreesu danas nezamenjivi deo poslovne infrastrukture, kakovelikih, tako i malih organizacija. Poznavanje tehnologije i korienje mreaak izlazi iz okvira primene u poslovanju (koje moe da obezbediposlovnuprednost organizacijama - npr. elektronska trgovina omoguava i malimfirmama na tritu) i zalazi u ostale aspekte ivota oveka postajui deoopte kulture.


50/50

8. Literatura

Andrew S. Tanenbaum, Computer Networks, fourth edition, Prentice

Hall,2005. http://www.racunarskemreze.com/Knjiga

http://sr.wikipedia.org/sr/Mre%C5%BEne_topologije
http://www.racunarskemreze.com/Knjigahttp://www.racunarskemreze.com/Knjigahttp://sr.wikipedia.org/sr/Mre%C5%BEne_topologijehttp://sr.wikipedia.org/sr/Mre%C5%BEne_topologijehttp://sr.wikipedia.org/sr/Mre%C5%BEne_topologijehttp://www.racunarskemreze.com/Knjiga

Documents

Seminarski Racunarski hardver.docx