Seminarski, oblici finansiranja preduzeća, ekonomija

Seminarski rad Oblici finansiranja preduzeća

UVOD

Finansijski sistem igra jednu od glavnih uloga u odvijanju i regulisanju tokova reprodukcije. Finansijski sistem to potpunije ostvaruje ukoliko ima razvijenije finansijske institucije, instrumente, tokove i finansijske mehanizme u procesu finansiranja nacionalne ekonomije.

Finansijske institucije, instrumenti i tokovi mogu se prikazati na način da se finansijski sistem sastoji od određenih podsistema, institucija i instrumenata, ali i specifične njihove povezanosti, kao i tokovi novca i štednje u njihovoj stalnoj međusobnoj izmjeni oblika.

Upravljanje finansijskim sistemom, odlučivanje o formiranju i usmjeravanju novca i akumulacije, prisvajanje rezultata rad proširene reprodukcije i upravljanjasvim tokovima reprodukcije čine društveno-ekonomsku bazu i predstavljaju osnovni karakter sistema.

Što se tiče nacionalnog finansiranja preduzeća , kao i pozajmljenog kapitala u društvima kapitala po strukturi je dugoročan. Kratkoročni bankarski zajmovi odobravaju se u ograničenom obimu i služe za korišćenje pri maksimalnom finansijskom naprezanju. Radi toga su ti zajmovi promenjivi a u finanasiranju učestvuju sa malim procentom u ukupnoj vrijednosti pasive. Za razliku od kratkoročnih bankarskih kredita , veće učešće u ukupnim kratkoročnim obavezama imaju obaveze koje nastaju u poslovanju koje se često mijenjaju, tj. Isplatom nestaju a u masi predstavljaju dugoročni kapital.

Preduzeća će dakle privući dugoročno pozajmljeni kapital radi pokrića razlike između dugoročnih potreba finansiranja aktive i ukupnog sopstvenog kapiatala, kao i kratkoročnih obaveza koje su uslovljene prirodom poslovanja. Ako pak, pomenuta razlika prelazi sposobnost zaduženja preduzeća, onda će preduzeće nastojati da dio potreba pokrije privlačenjem dopunskog kapitala spolja i dopunskim emisijama.

Kako bi analizirali samo poslovanje domaćih, a u širem krugu i inostranih preduzeća potrebno je u prvom redu shvatiti i poznavati načine, izvore i oblike finansiranja istih, a sastavi dio čitavog procesa jesu i načela finansiranja, kojih ima devet.

2


1.Proces reprodukcije

Proces društvene reprodukcije moguće je podeliti na četiri faze:

1. Proizvodnja2. Razmena3. Raspodela i4. Potrošnja

Finansijski resursi se stvaraju u stadijumu proizvodnje, kada nastaje nova vrednost, međutim, nastaju samo u stadijumu razmene kada se realizuje razmena proizvoda ili robe za novac.

1.1.Finansijski resursi

Finansijski resursi prema izvorima stvaranja dele se na:

1. one koje se obrazuju na osnovu sopstvenih sredstava, deoničarski kapital, akcionarski kapital i sl.

2. one koji su na finansijskom tržištu rezultat operacija hartijama od vrednosti i3. one koje se ponovo raspodeljuju, kao što su budžetske subvencije, naknade osiguranja

itd.

2.Pojam finansiranja

Finansiranje predstavlja dinamički proces koji obuhvata:

1. Pribavljanje novca kao osnovnu komponentu finansiranja. 2. Novac se pribavlja da bi se vršilo njegovo ulaganje u materijalnu, finansijsku i drugu

imovinu. Na ovaj način novac se privremeno imobilizuje transformiše i vezuje u različite oblike osnovnih i obrtnih sredstava. Pribavljeni novac treba racionalno ulagati i koristiti ga za one potrebe koje su optimalne.

3. U fazi vraćanja novca uloženi novac se oslobađa iz kružnog toka poslovanja i ponovo ulaže u skladu sa potrebama preduzeća.

4. U poslovanju preduzeća stalno se događaju promene u imovini i izvorima. Ove promene treba oblikovati i vršiti usklađivanje izvora finansiranja u pasivi sa ulaganjem u aktivi po obimu i roku što bi trebalo da dovede do sinhronizacije novčanih primanja i izdataka radi obezbeđivanja solventosti preduzeća.

3


2.1.Vrste i oblici finansiranja preduzeća

Prema roku raspoloživosti izvora, finansiranje se može podeliti na :

Kratkoročno čiji izvori su raspoloživi do jedne god. Ovaj vid finansiranja se koristi za ulaganja u obrtna sredstva

Srednjoročno finansiranje od 1 do 5 god. i pogodan je oblik za srednjoročna ulaganja u osnovna sredstva.

Dugoročno finansiranje je ono koje je duže od 5 god.

Prema svom poreklu izvori finansiranja se dele na:

Interne koje je ostvarilo samo preduzeće (amortizacija, zadržana dobit, rezerve ) i Eksterne kao emisija kratkoročnih i dugoročnih HOV ili uzimanje kredita i sl.

Prema vlasništvu izvori mogu biti:

Sopstveni (neročni) i Tuđi (ročni)

3.Načela finansiranja

Razlikuju se 9 načela finansiranja, a to su:

Načelo sigurnosti Načelo stabilnosti Načelo likvidnosti Načelo solventnosti Načelo rentabilnosti Načelo fleksibilnosti Načelo rizika finansiranja Načelo povoljne slike finansiranja Načelo nezavisnosti finansiranja

3.1.Načelo sigurnosti

Načelo sigurnosti finansiranja zahteva da se finansiraju oni poslovni poduhvati iz kojih će se uloženi novac sigurno vratiti, tj. kod kojih je stepen rizika najmanji. Kada preduzeće ulaze novčana sredstva u sopstvene poslovne aktivnosti, susreće se sa rizikom ostvarivanja negativnog finansijskog rezultata, a on raste u uslovima pada proizvodnje, prodaje i prodajnih cena, a rizik se može smanjiti smanjivanjem fiksnih troškova finansiranja (kamata), amortizacije, kao i jačanjem sopstvenih izvora finansiranja.

Kada preduzeće ulazi u tuđe poslovne aktivnosti susreće se sa rizikom nemogućnosti naplate potraživanja kako kratkoročnih tako i dugoročnih, a to se može sprečiti predhodnom analizom

4


i ocenom boniteta i kreditne sposobnosti potencijalnih dužnika. Poverioci su zaštićeni sve dok gubitak preduzeća ne pređe visinu sopstvenog kapitala.

3.2.Načelo stabilnosti

Načelo stabilnosti finansiranja obuhvata sposobnost preduzeća da iz sopstvenih izvora finansira prostu reprodukciju, a iz pozajmljenih proširenu reprodukciju tj. razvoj i da pri tom jača sopstveni kapital.

Stabilnost finansiranja izračunava se pomoću koeficijenta gde se dugoročna imovina deli sa dugoročnim izvorima. Preduzeće treba da teži da koeficijent bude manji od 1 jer tada dugoročnu imovinu finansira iz dugoročnih izvora, ali i iz tih izvora finansira i jedan deo kratkoročne imovine, obrtna sredstva.

3.3.Načelo likvidnosti

Načelo likvidnosti se može posmatrati u užem i širem smislu.

U širem smislu likvidnost predstavlja sposobnost pretvaranja delova imovina iz jednog u drugi oblik, iz novčanog u nenovčani i obrnuto.

U užem smislu likvidnost označava sposobnost nenovčane imovine da se pretvori u novac.

Imovina preduzeća se prema stepenu likvidnosti može podeliti na:

Imovinu prvog stepena likvidnosti gde spadaju:

- gotov novac na blagajni, - potraživanja po viđenju i - hartije od vrednosti koje se odmah unovčive

Imovina drugog stepena likvidnosti, gde spadaju:

- hartije od vrednosti koje su unovčive do 30 dana i- potraživanja od kupaca naplativa do 30 dana

Imovina trećeg stepena likvidnosti, gde spadaju:

- kratkoročna potraživanja naplativa preko 30 dana i - zalihe.

Zalihe gotovih proizvoda likvidnije su od zaliha sirovina i materijala.

5


3.4.Načelo solventnosti

Načelo solventnosti predstavlja sposobnost plaćanja svih obaveza u roku njihovog dospeća, u suprotnom, preduzeće je insolventno

Raspoloživi novac

Koeficijent solventnosti = -----------------------

Dospele obaveze

Ako je rezultat 1 ili više preduzeće je tog dana solventno. Insolventnost se lančano širi i prenosi na druga preduzeća kada dužnici ne plaćaju obaveze poveriocima što može da zahvati celokupnu privredu. Likvidnost je važna pretpostavka održavanja solventnosti.

Načelo rentabilnosti

Načelo rentabilnosti predstavlja sposobnost da se ostvare što veći rezultati sa što manjim ulaganjima, to je sposobnost zarađivanja. Može se meriti:

neto fin. rezultat (neto dobitak)

Stopa prinosa sopstvenog kapitala = -----------------------------------------X 100

sopstveni kapital

što pokazuje rentabilnost sopstvenog kapitala.

Bruto fin. rezultat

Stopa prinosa ukupnog kapitala = ------------------------ X 100

Ukupan kapital

Što pokazuje rentabilnost ukupnog kapitala. Ovo načelo upućuje na to da se novčana sredstva ulažu u poslove koji će se najviše isplatiti. Maksimalni rezultati na dugi rok predstavljaju maksimum periodičnih rezultata pa rukovodstvo preduzeća nastoji da maksimizira periodične rezultate tj. rukovode se principom kratkoročnog maksimalnog dobitka.

6


3.5.Načelo fleksibilnosti

Načelo fleksibilnosti označava sposobnost preduzeća da se prilagođava različitim uslovima finansiranja. Preduzeće treba da razvije sposobnost da pribavlja dodatni novac iz sopstvenih i tuđih izvora finansiranja. Ovo je značajno sa aspekta razvoja i jačanja preduzeća, ako govorimo o pribavljanju dugoročnih izvora a takođe i kratkoročnih sa aspekata finansiranja kratkoročne imovine i održavanja solventnosti.

Preduzeće koje ima dobru kreditnu sposobnost i bonitet ima i dobru fleksibilnost jer kao takvo lakše dolazi do kredita. Preduzeće treba da razvije i sposobnost da pre vremena otplati dug, a naročito kada se na trzištu smanje kamatne stope pa onda raniji krediti postanu preskupi.

3.6.Načelo rizika finansiranja

U toku poslovanja javljaju se različiti rizici a najvažniji su:

Rizik ostvarenja negativnog finansijskog rezultata koji najčešće prouzrokuje pad proizvodnje i prodaje i pad prodajnih cena. Preduzeće koje ima male stalne troškove ima i manji rizik ostvarenja gubitka, pa se ono može više finansirati pomoću duga.

Rizik poverilaca da neće naplatiti svoja potraživanja najčešće nastaje zbog prekida dužničkih obaveza preduzeća i insolventnosti. Kada preduzeće ode u likvidaciju poverioci ne mogu u potpunosti naplatiti svoja potraživanja ako je preduzeće poslovalo sa gubitkom koji je veći od sopstvenog kapitala. Zaštita poverioca je veća što je veći sopstveni kapital i profitabilnost preduzeća.

3.7.Načelo povoljne slike finansiranja

Bilans preduzeća daje sliku njegove finansijske situacije. Na osnovu toga ocenjuje se bonitet i atraktivnost ulaganja u preduzeće i od toga zavisi buduće finansiranje preduzeća, njegov rast i razvoj. Zato je interes finansijskog menadžmenta da se u javnosti stvori što povoljnija slika. Sa tog aspekta najvažniji podaci su oni koji govore o strukturi kapitala (vlasništva), o odnosu kratkoročnih i dugoročnih oblika finansiranja o odnosu imovine i dugova, odnosu kratkoročne imovine i kratkoročnih obaveza.

3.8.Načelo nezavisnosti finansiranja

Načelo nezavisnosti finansiranja predstavlja zahtev da se osigura prihvatljiva nezavisnost preduzeća u finansiranju i vođenju poslovne politike. Preduzeće zaduživanjem postaje zavisno od tih izvora pri čemu povećava rizik gubljenja nezavisnosti. Taj rizik se smanjuje povećanjem udela sopstvenog kapitala odnosno smanjenjem udela tuđeg. Preduzeće je zavisno i od dobavljača, zavisnost je veća kada se oslanja na manji broj dobavljača. Na stepen nezavisnosti utiče i rentabilnost preduzeća, kao i politika raspodele jer preduzeće ne može povećati svoj sopstveni kapital emisijom akcija zbog nedovoljne rentabilnosti. Međutim, treba napomenuti da preduzeće ne sme po svaku cenu da izbegava finansiranje dugom.

7


4.Primjer utvrđivanja potrebnih sredstava kod preduzeća za proizvodnju PVC bravarije

Ovdje ćemo u kratkim crtama navesti metode za određivanje potrebnih osnovnih i obrtnih sredstava za jedno preduzeće koje se bavi proizvodnjom PVC bravarije. Prema roku raspoloživosti izvora kratkoročni koji se koriste za obrtna sredstva služe do jedne godine, a potrebna obrtna sredstva izračunaćemo primjenom sledeće formule:

Su=M/(365:d)=M*d/365

Pri čemu je M nabavna vrijednost sirovina, a d prosječan broj dana od narudžbe do prispjeća u skladište, dok je bruto masa obično izračunata veličina , vrjednosno iskazana za godinu dana na svakom obliku i podobliku. Ako se uvodi više planiranih podoblika u proračun potrebnih obrtnih sredstava tada će se sa većom tačnošću utvditi i obim i strktura ukupno potrebnih obrtnih sredstava. Ovakav metod u praksi je poznat kao metod koeficijenta obrta, jer ukoliko je poznat broj dana vezivanja obrtnih sredstava u pojedinim oblicima, onda se izračunavanje može izvršiti putem prostijeg obrasca:

Su=M/Ko, pri čemu je Ko-koeficijent obrta, (365/d)

Iako bi za detaljnu analizu bilo potrebno mnogo više vremena i prostora, moramo navesti i amortizaciju kao izvor samofinansiranja, jer se ona koristi u smislu što ne povećava obim sredstava već se vrši transformacija sredstava iz materijalnog u novčani oblik. Amortizacija je trošak proizvodnje i svojom veličinom utiče na veličinu dobiti. Amortizaciju treba transformisati u novčani oblik posle realizacije gotovih proizvoda, zato što se jedan dio bračunate amortizacije nalazi u zalihama nedovršene proizvodnje , zalihama gotovih proizvoda i u potraživanjima od kupaca. Postoje:1.metod vremenske amortizacije, 2.metod funkcionalne amotizacije;3.kombinovani metod obračuna amortizacije.

Neracionalno je sredstva amortiazacije držati u fondu amortizacije pa ih koristiti tek po isteku vijeka trajanja osnovnog sredstva.

Kod preduzeća za proizvodnju PVC bravarije pomenućemo i nabavku potrebnih osnovnih sredstva što uključuje zemljište, kao i potrebnu opremu, a za likvidno poslovanje preduzeća karakteristično je i finansiranje iz autonomnih izvora, tj interno kao i finansiranje putem bankarskih kredita, i specifičnosti poput korišćenja finansiranja lizingom za nabavku neophodnih mašina kao što su rezači, stolovi...

Shodno tome, mi smo se na primjeru preduzeća za proizvodnju PVC bravarije osvrnuli samo sa teorijskog aspekta, dok je za brojčani prikaz potrebno mnogo više detaljnijih informacija vezano za konkretne brojke kao i kompletan prikazan načina internog i eksternog načina finanasiranja preduzeća i odnosa potrebnih sredstava.

8


4.1.Bilans stanja

31/12/2008

9


BILANS STANJA(000 €)

Red. br. AKTIVA 31/12/20081. Novčana sredstva i računi depozita kod depozitnih institucija 36,595

1.a. Gotov novac i nekamatonosni računi depozita 25,5231.b. Kamatonosni računi depozita 11,073

2. Aktiva za trgovinu i raspoloživa za prodaju, izuzev akcija 02.a HoV za trgovinu 02.b HoV raspoložive za prodaju 0

3. Hartije od vrijednosti kupljenje po ugovoru o ponovnoj prodaji 04. Krediti i poslovi lizinga 174,549

4.a. Minus: Rezerve za kreditne gubitke 3,6424.b. Neto krediti i poslovi lizinga 170,907

5. Hartije od vrijednosti koje se drže do dospijeća 06. Poslovni prostor i ostala fiksna aktiva 4,4717. Stečena aktiva 9088. Ulaganja u kapital drugih pravnih lica 8,4599. Ostala aktiva 1,74210. MINUS: Rezerve za potencijalne gubitke na ostalu aktivu

(osim pozicije 4.a) 66311. UKUPNA AKTIVA: 222,421

PASIVA

OBAVEZE 12. Depoziti 85,951

12.a. Nekamatonosni depoziti 7,62612.b. Kamatonosni depoziti 78,325

13. Hartije od vrijednosti prodate po ugovoru o rekupovini 014. Obaveze po uzetim kreditima i pozajmicama 103,006

14.a. Kratkoročne - do jedne godine 68,00614.b. Dugoročne - preko jedne godine 35,000

15. Obaveze prema Vladi 19616. Ostale pozajmice - dospjele obaveze 0

16.a. Dospjele obaveze 16.b. Stanje neizmirenih - pozvanih za plaćanje vanbilansnih obaveza 0

17. Ostale obaveze 9,694

18.Rezerve za potencijalne kreditne gubitke po vanbilansnim izloženostima 378

19. Subordinisani dugovi 020. UKUPNE OBAVEZE: 199,22621. Manjinsko učešće akcionara 0 KAPITAL 22. Povlašćene akcije 023. Obične akcije 14,63424. Emisione premije 0

10


25. Neraspoređena dobit / gubitak 64526. Ostali kapital 7,91627. UKUPAN KAPITAL: (22. do 26.) 23,19528. UKUPNA PASIVA: (20. + 21. + 27.) 222,421

A kako bi prikazali kako izgleda bilans stanja uzeli smo bilans stanja Podgoričke banke, koja inače da napomenemo važi za tradicionalnu banku u pogledu odobravanja kredita, tako da daje interesantan prikaz aktive i pasive, a u našem slučaju fokusiraćemo se na pasivu, tj. Obaveze.

Shodno tome važno je reći da blans stanja zapravo predstavlja i obuhvata sve pozicije i podbilanse aktive i pasive. Sve pozicije su svrstane u homogene djelove a ti djelovi ukupnog bilansa stanja su podbilansi.

11


ZAKLJUČAK

Sa računovodstvenog gledišta neophodno je uzeti u obzir strukturu bilansa stanja i bilansa uspjeha preduzeća, mada u okviru našeg rada usredsredili smo se na oblike finansiranja preduzeća, sa čime neizbježno idu i vrste izvora finansiranja.

Ovdje ćemo za kraj pomenuti i početno finansiranje kada se osniva preduzeće. Početno finansiranje vrši se iz osnivačkog fonda. Za neka preduzeća to je dovoljno za početak rada uz zadržanu zaradu. Međutim, za većinu preduzeća potrebna su veća sredstva za finansiranje, a do njih se dolazi putem deoničarskog kapitala.

Preduzetnički kapiatal predstavlja sredstva koja se investiraju u novo preduzeće. Ta sredstva uključuju zaduženje, a u većini slučajeva radi se o običnim deonicama. To su takozvane papirnate deonice, sve dok se emisija ne registruje.

Shodno tome, potreban je dakle uvijek strateški plan. Treba napomenuti i znati da su mnogi rizici mogući u novom preduzeć, pa je i mogućnost neuspjeha veliki. U slučaju neuspjeha investitor gubi sve, ali naravno postoji i velika vjerovatnoća da će se njegova investicija uvećati.

12


L I T E R A T U R A:

1. Dr.Gregori N.Mankju „Principi ekonomije“,Beograd, 2005

2. Dr.Borko Krstić „Međunarodno bankarstvo“, Niš, 2001

3. Dr G.Foster „The Analysis of Financial Reports“, New Jersey, 1986

4. Dr.Dušan Zdravković „Finansije i finansijska tržišta“, Bar, 2008

5. Dr.Kostadin Pušara „Međunarodne finansije“, Novi Sad,2008

13

Documents

Seminarski, oblici finansiranja preduzeća, ekonomija