Kratkoročni izvori finansiranja

Kratkoročni izvori finansiranja

Bojana Lutovac 483/10Katarina Dimitrijevic 481/10Natasa Lubura 31/10


Imaju rok dospeća do godinu dana i dele se na: neosigurane (ne pretpostavljaju zalaganje

imovinskih delova preduzeća) Osigurane (zahtevaju odgovarajuću zalogu)

Neosigurani kratkoročni izvori mogu biti: spontani ugovoreni


U spontane izvore spadaju: dobavljači i ukalkulisane obaveze, a u ugovorene: jednokratni kredit, kreditna linija i revolving krediti.

U osigurane kratkoročne izvore finansiranja spadaju: zalaganja zaliha i potraživanja od kupaca, kao i ugovori o faktoringu i forfetingu.

Obaveze prema dobavljačima

Ne prouzrokuju troškove finansiranja kupcu, odnosno predstavljaju besplatan izvor finansiranja.

One nastaju spontano, povećavaju se povećanjem porudžbina i obrnuto.

Dobavljač odobrava kupcu robni kredit koji ce on platiti prema ugovorenim kreditnim uslovima.


Kredit se najčešće odobrava kupcu na otvoreni račun, sto znaci da dobavljač ne proverava kreditnu sposobnost kupca prilikom svake isporuke.

Kreditni uslovi su uslovi plaćanja i obuhvataju kreditni period, diskontni period i kasa skonto.


Primer: 3/10 neto 30 To znaci da se kupcu odobrava gotovinski

popust, odnosno kasa skonto 3% od prodajne vrednosti ako fakturu plati u roku od 10 dana, odnosno u diskontnom periodu.

Ukoliko ne plati u diskontnom periodu, gubi pravo na kasa skonto i plaćanje bi trebalo izvršiti u roku od 30 dana na koji glasi kreditni period.


Ukoliko ne plati u okviru diskontnog perioda, to ce kod kupca izazvati efektivne troškove neiskorišćenog kasa skonta.


Primer: Primili smo fakturu od dobavljača na

iznos od 400000, pri čemu vaze kreditni uslovi 3/10 neto 30. Izračunati efektivne godišnje troškove neiskorišćenog kasa skonta.

Ukalkulisane obaveze

Čine ih:neto zarade zaposlenih,porezi i doprinosi na zarade zaposlenih,porez na dobitak preduzeća,porez na dodatu vrednost,doprinosi i čalanarine komorama, privrednim udruženjima...


Plaćaju se periodično u unapred utvrđenim rokovima:zarade se isplaćuju petnaestodnevno ili mesečno (može i u dužem vremenskom periodu),akontacija poreza na dobitak plaća se jednom mesečno i to 15-og u tekućem mesecu za prethodni mesec,akontacija poreza na imovinu plaća se kvartalno,akontacija doprinosa za socijalno osiguranje plaća se 15-og u tekućem mesecu za prethodni mesec...


Preduzeća praktično koriste besplatan kredit po osnovu ukalkulisanih obaveza.

Nastaju automatski, spontano i povećavaju se sa povećanjem obima aktivnosti, tj. obima prodaje, i obrnuto.

Većinu obaveza preduzeće ne može prolongirati, bez posledica, s obzirom da su rokovi njihovog plaćanja utvrđeni zakonima.

Jedina mogućnost postoji kod prolongiranja isplata zarada, tj. promene dinamike isplata.


PRIMER: Preduzeće isplaćuje zarade petnaestodnevno 2.000.000 dinara, a kamatna stopa na osigurani kratkoročni kredit koji ono plaća iznosi 12% godišnje. Izračunati: a)prosečno besplatno korišćena sredstva zaposlenih od strane preduzeća i uštede u troškovima finansiranja na godišnjem nivoub)prosečno korišćena sredstva zaposlenih i uštede u troškovima ako preduzeće odluči da se isplate pomere za kraj meseca


Jednokratni kredit

Transakcioni kredit koji komercijalne banke odobravaju preduzecima, odnosno svojim klijentima za unapred utvrdjen, specifican posao sa kracim rokom dospeca.

Jednokratni krediti

Rok dospeca je od jednog do najvise devet meseci

Unapred utvrdjen rok Unapred utvrdjena ugovorena

kamatna stopa

Jednokratni kredit

Kamatna stopa moze biti: Fiksna (utvrdjena na godisnjem nivou) ne

menja se u toku trajanja duga Promenljiva (fluktuirajuca) menja se u

skladu sa promenama primarne kamatne stope na finansijskom trzistu

Jednokratni kredit

Najsolidnijeim klijentima sa najboljim kreditnim bonitetom odobrava se kredit po najnizoj, primarnoj kamatnoj stopi Bazicna ili referentna kamatna stopaOstalim klijentima se ova stopa uvecava

dodavanjem odredjenog procenta premije kao naknada za preuzimanje veceg rizika.

Jednokratni krediti

Kamata se moze placati: Po dospecu duga – efektivna kamatna

stopa jednaka je nominalnoj odnosno ugovorenoj

Unapred – (diskontni kredit) podrazumeva visu godisnju efektivnu kamatnu stopu

Jednokratni kredit

Efektivna godisnja kamatna stopa

Jednokratni kredit - primer Preduzece “A” dobilo je kredit od banke “X”

200.000din i od banke “Y” takodje 200.000din. Rok dospeca oba kredita je 90 dana, primarna kamatna stopa iznosi 7%, a premija koja se dodaje na primarnu stopu je 2 procentna poena. Sa bankom “X” ugovorena je fiksna kamantna stopa,a sa bankom “Y” promenljiva kamatna stopa. Primarna kamatna stopa je posle 30 dana porasla na 8% i posle 60 dana iznosila je 7.3%.

Jednokratni kredit - resenje

Nominalna kamatana stopa na kredit dobijen od banke “X” ce biti 9% (7%+2%) u toku trajanja duga.

Nominalana kamatna stopa na kredit dobijen od banke “Y” za prvih 30 dana ce biti 9%, za narednih 30 dana ce biti 10%, dok ce za poslednjih 30 dana iznositi 9,3%


Ukupni troskovi kamate na kredit kod banke “X” iznosice :

200.000*(9%*90/360)=4.500dinEfektivna kamatna stopa na ovaj kredit

iznosi: 4.500/200.000=2,25%Efektivna godisnja kamatna stopa

iznosice: (1+0,0225)4-1)*100=9,308%

Jednokratni kredit - resenjeKamatne stope za kredit dobijen od banke “Y”

bice: (9*30/360)=0.75% za prvi mesec, kao i 0.833% i 0.775% za drugi i treci mesec

Ukupni troskovi kamate na kredit kod banke “Y” bice:

200.000*(0.75+0.833+0.775)=4.716Efektivna kamatna stopa iznosice:4.716/200.000=2,358%Dok ce na godisnjem nivou iznositi:((1+0.02358)4-1)*100=9,771%

Jednokratni kredit-primer

Pretpostavimo da preduzece “A” dobija kredit od banke “Z” u iznosu od 300.000 din, ciji je rok dospeca godinu dana i kamatna stopa 11%. A)Kamata se obracunava i placa unapred.B)Kamata se placa po dospecu duga.


Kamata na ovaj kredit iznosi:300.000*0.11=33.000Banka ce preduzecu isplatiti:300.000-33.000=267.000Efektivna godisnja kamatna stopa

iznosice:


Dok bi u slucaju pod b, kada se kamata placa po dospecu duga efektivna kamatna stopa bila jenaka:

Documents

Kratkoročni izvori finansiranja