FINANSIRANJA INVESTICIONIH PROOGRAMA

7/27/2019 FINANSIRANJA INVESTICIONIH PROOGRAMA

http://slidepdf.com/reader/full/finansiranja-investicionih-proograma 1/27

1.UVOD

Preduzeće je skup materijalnih i kreativnih potencijala za stvaranje dobara koje predstavljaju korisnost za zadovoljavanje individualnih potreba. Jedan od neophodnih elemenata

za obavljasnje poslvnih aktivnosti preduzeća čine resursi. Oni predstavljaju poslovnu snagu preduzeća koja se može posmatrati sa gledišta finkcionalne namene. Poslovna snaga preduzećase može posmatrati sa aspekta dve osnovne vizije i to računovodstvene ifinansiske.Računovodstvena vizija identifikuje i razvrstava sredstva preduzeća sa stanovništvanjihove funkcije i opredeljuje im pripadajuće izvore, stavljajući težište na metodološke aspekteevidentiranja poslovnih promena i procedure izveštavanja. Finansiska vizija je usreĎena nakvantitativne aspekte ekonomije firme, kako na najbolji način da obezbedi: opstanak preduzeća,optimizaciju finansiranja tekućeg poslovanja i pretpostavke razvoja.

Bez finansiskog potencijala i resursa se ne može uspostaviti ni jedna poslovnastruktura, niti se može održavati i unapreĎivati bez upravljanja i odgovarajućih finansiskih

odluka. Preduzeće je kao poslovni sistemkoji funkcioniše na bazi odgovarajućih upravljanja idonošenja odgovarajućih odluka, a u osnovi sistema su : finansije i finansiske odluke.Finansije preduzeća donose tri ključene grupe odluka i to : odluke o investiranju, odluke o finansiranju iodluke o dividendama.odluka o finansiranju je jedna od najvažnijih odluka preduzeća. U tojodluci se finansiski menadžer bavi odraĎivanjem najbolje kombinacije strukture kapitala. Ak o bi

preduzeće moglo promeniti svoju ukupno procenjenu vrednost, izmenom svoje strukturekapitala, onda bi postojala optimalna kombinacija finansiranja kojom bi se mogla povećatitržišna cena deonica.Zbog toga je neophodno razmotriti odluku o finasiranju u odnosu na

celokupnu procenjenu vrednost preduzeća. Cilj treba da bude straživanje posledica promenestrukture kapitala na vrednost preduzeća. Pri tome treba ispitati različite metode putem kojih

preduzeće odreĎuje kratkoročno, srednjoročno i dugoročno finansiranje.

TakoĎe treba istaći i sučeljavanje preduzeća sa tržištima kapitala i okruženjemkoje se stalno menja i u kojem se donose odluke o finansiranju. Dalje je važno i istraživanje promena korporacijske strukture od koje polaze svi glavni oblici odlučivanja u preduzeću.

Osnovni zadatak finansiranja preduzeća je da obezbedi novac li njegovesurogate koji su potrebni za ostvartivanje ciljeva preduzeća i realizaciju najvažnijih odluka. Bezfinansiranja ne bi bilo nikakve mogućnosti poslovanja, funkcionisanja i razvoja preduzeća.Pribavljena sredstva se u poslovnom procesu koriste i transformišu kako bi se na najbolji načinrealizovali postavljeni ciljevi preduzeća.

Sa ekonomskog stanovništva najbolji način finansiranja je onaj koji dajenajbolju ekonomski efikasnost, odnosno uspeh. Efikasnost se može posmatrati iz ekonomskog ifinansiskog ugla koje stoje u meĎusobnoj vezi, ali i suprotnosti sa dva principa ekonomije .rentabilnošću i likvidnošću. Ako se efikasnost posmatra iz ekonomskog ugla onda se misli orentabilnosti i njen izraz je profit ili zarada, ako se efikasnost posmatra iz finansiskog ugla, onda

se misli o novčanom toku, odnosno prilivu gotovine.



Sposobnost finansiranja preduzeća podrazumeva sposobnost prikupljanjasopstvenog kapitala putem prikupljanja neto dobitka i emisijom akcija i pribavljanja sredstava od

drugih putem pozajmljivanja na dug i kratak rok po što povoljnijim uslovima uz istovremenusposobnost vraćanja pozajmljenih sredstava u roku dospeća.

Na koji način će se preduzeće finansirati zavisi od mnogobrojnih internih i

eksternih uslova u kojima preduzeće radi i ostvaruje svoje osnovne ciljeve. Dakle, da bi preduzeće ostvarilo razvoj, ono mora investirati, a da bi

investiralo, mora raspolagati sa odreĎenim sredstvima. Ukoliko sopstvena sredstva nisu

dovoljna, preduzeće se zadužuje da bi nadoknadilo taj nedostatak. Ono nastoji da ostvari što bolju kombinaciju sopsvenog i tuĎeg kapitala, imajući pri tome u vidu troškove koji proizilaze izdate kombinacije, ali isto tako i pozitivne efekte do kojih dolazi.

Osnovni cilj investiranja je stvaranje materijalnih i duhovnih vrednosti

društva.Složeni ekonomski sistemi imaju ulogu da obezbede materijalni opstanak društva injegov stalni razvoj koji rate permanentne promene. Ključni faktor razvoja su ulaganja u

proizvodne faktore što ukazuje da su investicije preduslov za kvantitativni rast i kvalitativnofunksinisanje ekonomskog sistema.



2. OBLICI FINANSIRANJA INVESTICIONIH PROOGRAMA

U osnovne oblike finansiranja investicionih proograma spadaju:

● samofinansiranje,

● finansiranje putem kredita, ● lizing i ● ostali oblici finansiranja.

2.1. SAMOFINANSIRANJE

U interne izvore samofinansiranja spadaju: amortizacija, neto dobitak,

finansiranje iz rezervi, dugoročna rezervisanja, efekti revalorizacije i naplaćena glavnicadugoročnih plasmana.

2.1.1. Amortizacija

Amortizacija predstavlja specifičan trošak preduzeća koji je srazmerno

postupnom fizičkom i ekonomskom trošenju dugoročne imovine. Vrednost dugoročne imovinese postepeno prenosi na nove proizvode tako da amortizacija treba da odrazi realno trošenjedugoročne imovine. Trošak amortizacije ne zavisi od promena u obimu proizvodnje. U dužemvremenskom periodu preduzeće menja veličinu svojih proizvodnih kapaciteta, povećava veličinui vrednost dugoročne imovine koje podleže obavezi amortizacije, pa usled toga amortizacija postaje promenljiv trošak.

Trošak amortizacije može biti viši ili niži po jedinici proizvoda: ako se povećaobim proizvodnje, trošak amortizacije se rasporedjuje na veću količinu proizvoda i postaje niži po jedinici proizvoda i obrnuto. Smanjenje troškova amortizacije po jedinici proizvoda donosiveću zaradu po jedinici, veću rentabilnost poslovanja i veći ukupni finansijski rezultat.

„Amortizacija se može obračunati primenom različitih metoda: ● metodom proporcionalne amortizacije, kod koje je trošak amortizacije u

svakoj godini jednak i odnosi izmeĎu troškova amortizacije i finansijskog rezultata su tokomčitavog perioda eksploatacije dugoročne imovine konstantni;

● metoda ra stućče (progresivne) amortizacije, kod koje trošak amortizacije raste progresivno, tako da je u prvoj godini najniži a u poslednjoj najviši. Time se

finansijski rezultat iz godine u godinu smanjuje, od najvišeg u prvoj, do najnižeg u poslednjojgodini;

● metodom opadajuće (degresivne) amortizacije, kod koje trošak amortizacije opada degresivno, tako što je u prvoj godini najviši a u poslednjoj najniži čimese finansijski rezultat iz godine u godinu povećava.“1

1 Aničid r Jugoslav, „ Oblici finansiranja preuzeda u Srbiji – prenosti i neostaci“, Fakultet za preuzetnički

biznis, Beograd 2009. Godina, str.9



Primena metoda proporcionalne, rastuće ili opadajuće amortizacije izazivarazličite finansijske efekte na finansijski rezultat u različitim periodima. Primenom odreĎenemetode amortizacije ne stvara se finansijski rezultat (dobitak), već se taj rezultat samo premeštau drugi vremenski period, osim kod proporcionalne amortizacije.

Trošak amortizacije i visina finansijskog rezultata se nalaze u meĎusobnoj

zavisnosti: što je veća amortizacija, finansijski rezultat je manji i obrnuto. S tim u vezi postavljase pitanje da li je sa finansijskog aspekta celishodnije obezbediti sredstva preko većeamortizacije ili preko većeg finansijskog rezultata. Prihvatljivije je vršiti finansiranje preko većeamortizacije pošto je rasporeĎivanje finansijskog rezultata neizvesno i izaziva izdatak u viduisplate dividendi.

Kada preduzeće želi da iskaže bolji finansijski rezultat i da time povećadividendu, da poveća tražnju za akcijama i da privuče investitore radi povećanja kapaciteta iobima poslovanja, opredeliće se za obračun po rastućoj amortizaciji. Time stvara mogućnost zaveće zadržavanje dobitka i jačanje osnovnog kapitala, čime osigurava veću sadašnju vrednost

novca koji obezbeĎuje iz finansijskog rezultata. Politika rastuće amortizacije praktikuje se ukriznim vremenima kada preduzeće teži da smanjuje negativan efekat troška amortizacije na svojfinansijski rezultat.

Preko amortizacije se vrši mobilizacija uloženog kapitala u osnovna sredstva, stim što je ta mobilizacija indirektna: najpre se putem amortizacije osnovna sredstva transformišuu robni oblik sredstava, pošto je amortizacija sadržana u zalihama nedovršene proizvodnje igotovih proizvoda, zatim se ova sredstva transformišu u potraživanja od kupaca jer jeamortizacija sadržana u prodajnoj ceni gotovih proizvoda, i na kraju, ova sredstva se

transformišu u gotovinu prilikom naplate od kupaca. Na ovaj način je izvršena mobilizacijaosnovnih sredstava u visini amortizacije sadržane u naplaćenim potraživanjima od kupaca i time,

budući da je likvidna, predstavlja izvor samofinansiranja. Amortizacija se razlikuje od drugih troškova preduzeća jer ne prouzrukuje

novčane izdatke. Ukalkulisana i naplaćena amortizacija predstavlja novčana primanja preduzeća, pošto se kroz amortizaciju dugoročna imovina ( osnovna sredstva ) privremeno transformiše ukratkoročnu ( obrtna sredstva ), odnosno u novac.

Preduslov da se preko amortizacije oslobodi novac koji je uložen u osnovnasredstva su da je izvršen obračun amortizacije primenom odgovarajućeg metoda amortizacije,da

je amortizacija stavljena na teret proizvoda i usluga, da su proizvodi i usluge prodati i naplaćeni. „Brzina mobilizacije novca uleženog u osnovna sredstva, odnosno brzina

transformacije ovog novca zavisi od:

● odabranog metoda amortizacije, ● vremena trajanja proizvodnje, ● brzine proda je gotovinskih proizvoda i

● brzine naplate potraživanja od kupaca“2





Pošto se amortizacija naplaćuje u novčanom obliku, time se omogućuje njenaupotreba za finansiranje preduzeća. Sredstva od amortizacije kumuliraju se i zadržavaju sve dok se na javi potreba zamene osnovnih sredstava zbog njihove fizičke, akonomske ili ekološkezastarelosti. Pošto se naplaćena amortizacija kumulira duže vreme a zamena osnovnih sredstavase vrši povremeno, u meĎuvremenu se novčana sredstva od amortizacije koriste za finansiranje

obrtnih sredstava čime se ujedno smanjuje potreba za uzimanjem kreditnih sredstava.Finansiranje obrtnih sredstava iz amortizacije je besplatno i zato ovaj vid finansiranja pozitivno

deluje na rentabilnost. Finansiranje iz naplaćene amortizacije je moguće ako su osnovnasredstva nabavljena iz sopstvenih izvora, u suprotnom, u slučaju kreditne nabavke osnovnihsredstava, sredstva amortizacije se koriste za naplatu kredita.

Jedan deo osnovnih sredstava se može koristiti i za finansiranje razvoja

preduzeća. Ako preduzeće hoće da zadrži ili poboljša svoju konkurentnost na tržištu mora stalnoda prati razvoj tehnologije. Metodom ubrzane amortizacije preduzeće postiže sledeće efekte:

● stvara dodatni izvor finansiranja,

● prati brz razvoj tehnologije, ● smanjuje dobit i obavezu plaćanja poreza na dobit.

2.1.2. Finansiranje iz neto dobitka

Neto dobitak je pozitivan finansijski rezultat koji je preduzeće ostvarilo u toku poslovne godine. Ako bi preduzeće ceo neto dobitak akumuliralo za povećanje sopstvenogkapitala, tada bi on u celini prestavljao akumulaciju, odnosno izvor za samofinansiranje.

MeĎutim, neto dobitak podleže raspodeli. U njegovoj deobi učestvuju radnici, akcionari,k vlasnici trajnih uloga i preduzeće. Samo onaj deo neto dobitka koji je akumuliran za preduzeće,

bilo za finansiranje rasta i razvoja, bilo za rezervni kapital, predstavlja izvor finansiranja.

U zavisnosti od ciljeva koji se žele postići, politika dividendi može biti:

● politika maksimalnih dividendi, ● politika stabilnih dividendi, ● politika stabilnih i vanrednih dividendi.

Pri voĎenju politike maksimalnih dividendi cilj je da se akcionarima osigura

maksimalna dobit po akciji. Ovaj cilj se ostvaruje tako što se pri raspodeli neto dobitkamaksimalan deo rasporeĎuje za isplatu dividende, a ostatak dobitka se zadržava u preduzeću kaozadržani dobitak koji se koristi za razvoj i za rezerve. VoĎenjem ove politike imaju se u vidusamo interesi akcionara, čiji je interes da naplate što veću dividendu.Politika maksimalnihdividendi primenjuje se kada:

● preduzeće nema mogućnosti za nova profitabilna ulaganja; ● preduzeće ima dovoljno prenetog zadržanog dobitka iz ranijih godina i

potrebne rezerve;



● novčana pozicija preduzeća omogućuje isplatu maksimalnih dividendi ada se pritom ne ugrožava solventnost;

● postoje mogućnosti pribavljanja dodatnih novčanih sredstava putemnovih k redita, novom emisijom kratkoročnih ili dugoročnih hartija od vrednosti;

● akcionari imaju veću sklonost ka dividendama, kada politiku dividendi

treba prilagoĎavati njihovim željama.Cilj politike stabilnih dividendi je da akcionarima obezbedi prihvatljive i

stabilne dividende po akciji u dužem vremenskom periodu. Ova politika dividendi je popularnakod akcionara jer i ona u prvom redu štiti njihove interese pošto im garantuje isplatu stabilnihdividendi na duži rok.

Politika stabilnih dividendi se primenjuje kada se:

● preduzeće nalazi u fazi prosperiteta u kojoj stvara neto dobitak dovoljanza isplatu stabilnih dividendi i za kumuliranje dovoljno kapitala za finansiranje razvoja i za

rezerve;

● preduzeće ima dovoljno kumuliranog zadržanog dobitka i rezervi kojemogu osigurati isplatu stabilnih dividendi u kriznim godinama u kojima se ostvaruje najvećidobitak;

● finansijska situacija omogućava preduzeću isplatu stabilnih dividendi bez ugrožavanja solventnost;

● preduzeće želi da tržištu kapitala, kao i postojećim i potencijalnimakcionarima pošalje pozitivne finansijske signale, pošto stabilne i postepeno rastuće dividen-

de ukazuju na profitabilnost preduzeća i nagoveštaju njegovu perspektivnu budućnost.Politikom stabilnih i vanrednih dividendi osigurava se stabilna i sigurna

dividenda u relativno malim iznosima po akciji. Osim toga, u godinama kada se ostvaruje veliki

neto dobitak, pored redovne dividende isplaćšuje se i vanredna dividenda. Ovom politikomzadržava se stabilnost dividendi, što je prihvatljivo u onim preduzećima kod kojih neto dobitak osciluje, jer to omogućava fleksibilnost u prilagoĎavanju isplate dividendi, zadržavanju dobitka iobezbeĎivanju dividendi.

U interesu svog razvoja preduzeće ne isplaćuje celoku pan neto dobitak u obliku

dividendi, već jedan deo zadržavaju i koriste ga kao interni dugoročni izvor finansiranja.

„Politika zadrćanog dobitka može biti: ● politika maksimalno zadržanog dobitka i ● politika stalnog odnosa zadržanog dobitka, dividendi i rezervi.“3

Politikom maksimalno zadržanog dobitka preduzeće obezbeĎuje maksimalnisopstveni kapital za finansiranje razvoja. Pri sprovoĎenju ove politike preduzeće rasporeĎujeneto dobitak tako što maksimalni deo zadržava, kumulira ili koristi za isplatu dividendi i za

rezerve.

3 Aničid r Jugoslav, „ Oblici finansiranja preuzeda u Srbiji – prednosti i neostaci“, Fakultet za preuzetnički




Politikom stalnog odnosa održanog dobitka, dividendi i rezervi zasniva se

na zadržavanju stalnog odnosa u raspodeli osnovnog neto dobitka. OdreĎeni procenat netodobitka se zadržava i kumulira za potrebe finansiranja preduzeća, dok se ostatak koristi za isplatu

dividendi i za rezerve. Ovaj odnos se utvrĎuje dugoročnim planom razvoja preduzeća i ovakvom politikom se prvenstveno štite interesi preduzeća, ali je ona i u interesu akcionara. Odnos

zadržanog dobitka, dividendi i rezervi se menja po godinama i zavisi od veličine ostvarenogdobitka.

2.1.3. Finansiranje iz rezervi

Rezerve su značajan činilac uspešnog poslovanja preduzeća. One su po praviluu novčanom obliku i predstavljaju rezervni finansijski potencijal koji se može upotrebiti za

finansiranje preduzeća.

Rezerve nastaju iz ostvarenog neto dobitka kada se, u skladu sa propisima, jedan deo neto dobitka rasporeĎuje za rezerve. Ovo znači da su rezerve sopstveni izvor

finansiranja. One se formiraju u obliku novca koji se dr ži na posebnom računu ili na žiro računuzajedno sa ostalim novčanim sredstvima. Rezerve čine deo ukupne imovine, odnosnofinansijskog potencijala preduzeća. Specifičnost rezervi sastoji se u tome što se one koriste za

finansiranje intervencije i sprečavan je negativnih posledica koje mogu nastati usled dejstva

različitih finansijskih i drugih rizika. Pri finansijskim intervencijama iz rezervi, one se koriste zatrajnu ili privremenu zamenu nedostajuće ili supstituciju izgubljene imovine, odnosno izvorafinansiranja pod dejstvom raznih rizika.

Politika rezervi može biti:

Kod politike otvorenih rezervi cilj je da se raspodelom otvorenog netodobitka u preduzeću stvori rezervni kapital koji će u kriznim finansijskim situacijama biti važna potpora poslovanju. R ezerve su deo neto dobitka koji se rasporeĎuje na stranu za slučajočekivanih rizika. One su po kvalitetu jednake zadržanom dobitku za razvoj. Osnovno načelo politike otvorenih rezervi je načelo sigurnosti osnovnog kapitala akcionara. Njihov primaran

zadatak je da štite osnovni kapital vlasnika kojima se priznaje status poverilaca. Prilikom trajnog i privrednog finansiranja kratkoročnih i dugoročnih potreba

preduzeća iz rezervi treba voditi takvu politiku koja će maksimalno doprinositi vantitativnom ikvalitativnom jačanju finansijske snage preduzeća. Politika rezervi treba nastojati da sekvantitativno očuva i poveća imovina koja se direktno koristi u poslovanju. Privremenom

upotrebom rezervi radi otklanjanja insolventnosti privremeno se povećavaju izvori kioji se

direktno koriste u finansiranju poslovanju preduzeća. Rezerve olakšavaju održavanje solventnosti, što predstavlja prvu komponentu

f inansijske snage – sposobnosti plaćanja, čime se kvalitativno povećava finansijska snaga preduzeća.



MeĎutim, ne treba zaboraviti da su i rezervna sredstva skupa, jer potiču izostvarenog finansijskog rezultata koji je neracionalno koristiti za isplatu raznik kratkoročnihobaveza. Rezervna sredstva koja se ne koriste u poslovanju su mrtav kapital i tezaurisani novac

koji ne doprinosi povećanju finansijskog rezultata i finansijske snage preduzeća. Rezerve pozitivno utiču i na očuvanje i povećanje sposobnosti f inansiranja

preduzeća, što predstavlja drugu kvali tativnu komponentu f inansij ske snage. One se mogu

koristiti za finansiranje rezervnih potreba preduzeća ( obrtna sredstva ) kao i za finansiranjestalne obrtne imovine ( trajnih obrtnih sredstava ).

Rezerve se mogu tretirati kao potencijalni dugoročni izvor finansiranja.

Njihovim korišćenjem povećava se sposobnosti kratkoročnog i dugoročnog finansiranja preduzeća i smanjuje potreba za zaduživanje nepovoljnim kreditima za finansiranje obrtnihsredstava i trajnih obrtnih sredstava. Rezerve se ne mogu koristiti za finansiranje investicija.

Kada kod preduzeća, zbog gubljenja imovine i izvora dinansiranja, nastupe

poremećaji u kontinuiranom obavljanju poslovanja, javlja se potreba za dodatnim izvorima i

imovinom kako bi se uspostavilo kontinuirano poslovanje. Korišćenjem rezervi za pokrićegubitka nadoknađuje se izgubljena vrednost imovine i izvora finansiranja. U ovom slučajurezerve se koriste za očuvanje imovine preduzeća, što predstavlja treću komponentu finansijske

snage preduzeća. Skrivene rezerve imaju preduzeća čiji bilans sadrći latentne rezerve koje

nastaju potcen jivanjem aktive ili precenjivanjem pasive. Preduzeće često vodi politiku

skrivenih rezervi. Kada preduzeće ima veće skrivene rezerve, tada su manje potrebe zakratkoročnim i dugoročnim zaduživanjem. VoĎenje politike skrivenih rezervi ograničeno je propisima o bilansiranju i bilansnim načelima.

Skrivene rezerve nastaju potcenjivanjem vrednosti delova aktive ( imovine ) ili

precenjivanjem vrednosti delova pasive ( obaveza ). One se ne vide u bilansu. Osnovica po kojojse vrši procena pojedinih bilansnih pozicija često nije najtačnija, pa preduzeće može imatiskrivene rezerve ili skrivene gubitke. Skrivene rezerve i skriveni gubici nastaju kao razlika

izmeĎu stvarnog i inventarnog bilansa. I jedan i drugi bilans su izraz procene pojedinih pozicijaaktive i pasive, tako da i skrivene rezerve i skriveni gubici imaju obeležje subjektivnosti.

Skri vene rezerve od potcenj ivanja delova akti ve mogu nastati:

● potcenjivanjem vrednosti osnovnih sredstava, ● potcenjivanjem vrednosti zaliha, ● potcenjivanjem vrednosti potraživanja i hartija od vrednosti.

Potcenjivanjem vrednosti osnovnih sredstava rezerve nastaju kada je:

● amortizacioni period kraći od veka trajanja osnovnog sredstva, i

● kada se primenjuje metoda opadajuće amortizacije. Kada preduzeće želi da smanji dobitak, ono može u bilansu da potceni

vrednost zaliha.

Skrivene rezerve kod zaliha materijala nastaju kada se u bilansu zalihe

bilansiraju po nabavnim cenama koje su niže od poslednjih nabavnbih cena, pod uslovom da



cene rastu. Ako se utrošak materijala obračunava po LIFO metodi, zalihe materijala u bilansu će biti iskazane po prvim ulaznim cenama koje su niže od poslednjih ulaznih cena, pošto su poslednje ulazne cene najbliže aktuelnim cenama na dan bilansiranja. Stvarna vrednost zaliha je

vrednost obračunata po poslednjim nabavnim cenama, a one su vrednovane po prvim ulaznimcenama, koje su niže. Razlika izmeĎu ove dve vrednosti predstavlja skrivene rezerve.

MeĎutim, kada cene padaju, onda su poslednje ulazne cene niže od prvih

ulaznih. Tada se, primenom FIFO metode obračuna utroška zaliha materijala, dolazi do toga dase zalihe materijala finansiraju po poslednjim ulaznim cenama koje su približno jednakeaktuelnim cenama na dan bilansiranju, u tom slučaju nema skrivenih rezer vi od zaliha.

Skrivene rezerve potcenjivanjem vrednosti potraživanja nastaju indirektnim

otpisivanjem iznad stvarnih rizika, odnosno, iznad stvarnog otpisa. Skrivene rezerve u ovom

slučaju čini razlika izmeĎu indirektnog i stvarnog otpisa. Za visinu ove razlike potrebno je manje

izvora finansiranjua. Skrivene rezerve nastaju i kod deviznih potraživanja, ako se potraživanja bilansiraju po nižem kursu od vladajućeg na deviztnom tržištu. Na hartiji od vrednosti skrivene

rezerve nastaju kada se bilansiraju po nižoj vrednosti od njihove tržišne vrednosti koja se postižena finansijskom tržištu. Skri vene rezerve od precenj ivanja delova pasive nastaju kada se obaveze

precene, a taj precenjeni iznos obaveze se stvarnho ne plati poveriocima.

„Ove rezerve mogu nastati:

● rezervisanjem za sumnjiva potraživanja, ● rezervisanjem za zatezne kamate, ● bilansiranjem deviznih obaveza i ● dugoročnim rezervisanjem.“4

Srivene rezerve od rezervisanja za sumnjiva potraživanja nastaju kada

preduzeće preceni rizik naplate potraživanja od dužnika. Skrivene rezerve u ovakvoj situacijinastaju samo ako je rezervisanje izvršeno neosnovano. Da li će u ovom slučaju postojati skrivenerezerve ili ne, zavisi od toga koliko je verovatno da će preduzeće imati gubitak u sporu sadužnikom. Ako stvarno postoji verovatnoća gubitka na sumnjivim ptraživanjima, odnosno ako suverovatno predviĎanja preduzeća da će imati gubitak u sporu sa dužnikom, tada nema skrivenihrezervi, jer je preduzeće rezervisanjem iztnosa za sumnjiva potraživanja dovelo svoj bilans u

skladu sa stvarnom situacijom.

Kada preduzeće očekuje da će zbog insolventnosti morati da plati zateznukamatu za neredovno plaćanje obaveza, ono unapred obračunava zateznu kamatu. MeĎutim, akose to očekivanje ne ostvari, tada je rezervisana obaveza za zateznu kamatu skrivena rezerva.

Kada se bilansiranje deviznih obaveza vrši po višem kursu od onog nadeviznom tržištu, tada se stvara razlika koja predstavlja skrivene rezerve. Ovako skrivenofinansiranje traje sve dok se kurs na deviznom tržištu ne izjednači sa kursom po kojem su





devizne obaveze bilansirane, ili se devizne rezerve ne plate po deviznom kursu na dan plaćanja, arazlika izmeĎu tog kursa i kursa po kojem su devizne rezerve bilansirane ne prihoduje.

Kada preduzeće izvrši veće rezervisanje za pokriće nekog budućeg troška, odstvarnog troška, nastaju skrivene rezerve u visini te razlike. Ovo je najčešće slučaj sadugoročnim rezervisanjem. Ovo kriveno finansiranje traje sve dok se višak dugoročnogrezervisanja ne ukine u korist prihoda.

Možemo zaključiti da skrivene rezerve predstavljaju skriveno finansiranje.MeĎutim, bilans istovremeno sadrži i skrivene gubitke. Razlika izmeĎu skrivenih rezervi iskrivenih gubitaka je skri veno fi nansir anje.

2.1.4. Dugoročno rezervisanje

Dugoročno rezervisanja se, u poslovnoj politici preduzeća, stvaraju za:

● rezervisanja za troškove u garantnom roku, ● pokriće troškova obnavljanja prirodnih bogatstava, ● rezervisanja za zadržane kaucije i depozite, ● rezervisanja po osnovu sudskih sporova,

● pokriće troškova servisiranja u garantnom roku, ● rezervisanja za date garancije i druga jemstva, ● rezervisanja za troškove restrukturiranja preduzeća, ● rezervisanja za troškove demontaže privrednih objekata i vraćanje u

prvobitno tanje mi

● rezervisanje koje proističe iz poslovne politike preduzeća.

S obzirom da su dugoročna rezervisanja raspoloživa duže od godinu dana, ona predstavljaju izvor samofi nansir anja sve do njihovog iskorišćenja za pokriće navedenihtroškova ili do njihovog ukidanja u korist prihoda, kada su dugoročna rezervisanja veća odtroškova koji ih terete. Jasno je da će preduzeće imati manje dugova što ima više dugoročnihrezervisanja pa otud oni predstavljaju izvor samofinansiranja. Otuda je poslovna politika dobrih

preduzeća da vrše dugoročna rezervisanja u većem iznosu od troškova koji ih terete i da odlažuukidanje neiskorišćenih dugoročnih rezervisanja u korist prihoda jer su dugoročpna rezervisanja besplatan izvor finansiranja.

2.1.5. Efekti revalorizacije nadoknađeni iz ukupnog prihoda

„U uslovima povećane inflacije vrši se revalorizacija aktive i pasive pri čemuse primenjuje: ● koncept fizičke vrednosti kapitala,



● koncept realne vrednosti kapitala sa dve varijante i to: varijanta realnevrednosti bruto kapitala, varijanta realne vrednosti neto (sopstvenog) kapitala.“5

Efekti revalor izacij e pasive povećavanju pasivu sa ciljem da se njena vrednostiskaže vrednošću novčane jedinice na dan bilansiranja – to su negativni efekti revalorizacije; na

drugoj strani, efekti revalori zacije aktive povećavaju vrednost aktive sa ciljem da se njena

vrednost iskaže vrednošću novčane jedinice na dan bilansiranja – to su pozitivni efekti

revalorizacije.

Ako su negativni efekti revalorizacije veći od pozitivnih efekata razlika meĎunjima povećava rashode i nadoknaĎuje se iz ukupnog prihoda.

Budući da su efekti revalorizacije nadoknaĎeni iz ukupnih prihzoda, oni predstavljuaju izvor samofinansir anja. Ako bi pozitivni efekti bili veći od negativnih efekata,razlika meĎu njima bi bila revalorizaciona rezerva koja se bilansira na strani pasive ali to nije

raspoloživi izvor samofinansiranja jer je nadoknaĎen iz ukupnog prihoda. Pored revalorizacije aktive i pasive može da se vrši i revalor izacij a rashoda sa

ciljem da se rashodi iskažu vrednošću novčane jedinice kojima su iskazani prihodi da bifinansijski rezultat bio realan. Efekti revalorizacije rashoda predstavljaju pozitivne efekte

revalorizacije, tada se negativni efekti revalorizacije sučeljavaju se zbirom pozitivnih efekatarevalorizacije aktive i rashoda, a razlika meĎu njima se bilansira na dva načina:

● ako su negativni izvori revalorizacije veći od zbira pozitivnih efekatarevalorizacije razlikom meĎu njima se povećavaju rashodi i pokrivaju iz ukupnog prihoda.Tada je izvor za samofinansiranje efekata revalorizacije rashoda plus razlika negativnih efekata

revalorizacije nadoknaĎena iz ukupnog prihoda,● ako je zbir pozitivnih efekata revalorizacije veći od negativnih efekata

revalorizacije, razlika meĎu njima je revalorizaciona rezerva koja se bilansira na strani pasive, a izvor za samofinansiranje su efekti revalorizacije rashoda jer su nadok naĎeni izukupnog prihoda.

Zaključak je da je izvor za samofinansiranje po osnovu efekata revalorizacijeravan efektima revalorizacije nadoknaĎenim iz ukupnogt prihoda.

2.1.6. Naplaćena glavnica dugoročnog duga

Naplaćenom glavnicom dugoročnog duga vrši se njihova direktnamobilizacija u gotovinu pa to predstavlja jedan od izvora samofinansiranja. Glavnica

dugoročnog plasmana može biti u vidu datih dugoročnih kredita i to je stvarno naplaćenaglavnica, a u slučaju prodaje kupljenih akcija i kupljenih dugoročnih obveznica, to je plaćenacena pri kupovini.





Prinos koji se ostvaruje po osnovu dugoročnog plasmana ( kamata i dividenda )

kao i razlika izmeĎu prodajne i kupovne cene akcija i dugoročnih obveznica ne smatra seizvorom samofinansiranja jer to predstavlja prihod za preduzeće koji ulazi u ukupan prihod izkojeg se pokrivaju svi rashodi, pa samo eventualni neto dobitak predstavlja izvor za

samofinansiranje.

2.1.7. Prednost i nedostaci finansiranja investicija iz sopstvenih izvora

„Osnovne prednosti finansiranja investicija iz sopstvenih izvora ispoljavaju se

u sledećem: ● finansijer postaje vlasnik investicionog projekta,

● nove investicije povećavaju imovinu vlasnika, ● amortizacija vezana za eksploataciju projekta ostaje vlasnik i može se

upotrebiti za dalje finansiranje.

Osnovni nedostaci finansiranja investicija iz sopstvenih izvora su sledeća: ● finansiranje iz sopstvenih izvora je moguće samo onda, ukoliko vlasnik

investicionog projekta raspolaže sa dovoljnom količinom sopstvenih sredstava, ● finansiranje iz sopstvenih izvora vezuje značajan deo sredstava ili

odvlači iz drugih područja ulaganja,

● vlasnik investicionog projekta snosi sav rizik i sve posledice, ukolikodoĎe do nepovoljnih promena



3.KREDITIRANJE KAO OBLIK FINANSIRANJA

Kreditni izvori finansiranja se koriste kada sopstvena sredstva nisu dovoljna za

finansiranje projekata. Prilikom uzimanja kredita potrebno je utvrditi sigurnost vraćanjasredstava. Kriterijumi se odnose na:

Visinu kredita

Odnos sopstvenih i kreditnih izvora

Uslove dobijanja i vraćanje kredita

Prednosti finansiranja iz kreditnih izvora sastoji se u tome što je investitoruomogućeno da realizuje projekat, što se ne bi ostvarilo u slučaju korišćenja samo sopstvenihsredstava.

Nedostaci kreditnog finansiranja vezani su za uslove i povoljnosti dobijanja i

vr aćanja kredita( kamatna stopa, vreme vraćanja...)

3.1. Kratkoročno neosigurano kreditiranje

Karakteristike ovog oblika finansiranja je da je poverilac kreditor i da nema

osiguranja vraćanja duga putem jemstva ili druge garancije. U ove oblike finansiranja spadaju :

Finansiranje trgovačkim kreditima

Finansiranje vremenskim razgraničenjima

Finansiranje kratkoročnim kreditima sa tržišta novca6

a)Finansiranje dobavljačkim kreditom

Dobavljački kredit kupac koristi kao kratkoročni izvor finansiranja u periodu

od dana nastanka obaveza ( fakturisanja ) do dana konačnog roka plaćanja. Uobičajeno je dadobavljač kupcu za isporučenu robu ili izvršenu uslugu odobri neki kraći vremenski period ukome će platiti robu ili naknadu za izvršenu uslugu. Najčešće ti rokovi iznose 10,15,30,60 ili 90

dana. U tom periodu kupac koristi sredstva dobavljača, odnosno koristi obavezu premadoboavljaču kao kratkoročni izvor finansiranja. Ovaj kredit se može nazvati i trgovačkim ilikomercijalnim kreditom, pošto on predstavl ja uzimanje robe na kredit koji kupac mora vratiti u

odreĎenom roku. Time ovaj kredit predstavlja kratkoročni robni kredit koji dobavljač odobrava

kupcu za kupljenu robu ili za izvršene usluge. Dobavljački kredit je vrlo raširen oblik kratkoročnog finansiranja, što je

posledica razvijenosti kupoprodajnih odnosa izmeĎu kupca i dobavljača jer su dobavljačifleksibilniji od banaka.





Kreditne uslove ovog kredita odreĎuje dobavljač. Uslovi plaćanja se razlikuju sobzirom na to da li se radi o plaćanju sa ponuĎenim kasa-skontom ili bez ponuĎenog kasa-

skonta. Kada dobavljač kupcu ne odobrava kada-skonto, kupac ima interes da abavezu plati

poslednjeg dana kreditnog perioda. Tada kupac u celom tom periodu zadržava novac i koristi gaza druge potrebe, čime kupac koristi kratkoročni bezkamatni kredit. MeĎutim, dobavljač možekupcu odobriti kasa-skonto ako obavezu plati pre dospeća, čime stimuliše kupca poštokasa.skonto za kupca predstavlja smanjenje nabavne cene robe. Uobičajeno je da se kasa-skonto

kreće u rasponu od 1% - 5%.

U vezi sa ovim kreditom postavlja se pitanje ko snosi trošak koji nastajefinansiranjem na ovaj način. Ovaj trošak može snositi dobavljač, kupac ili obe strane. Kada seradi o proizvodima za kojima je promenljiva potražnja, dobavljači izbegavaju da im povećajucenu, već preuzimaju trošak dobavljačkog kredita. S druge strane, dobavljači za čijim proizvodima je stabilna potražnja, trošak ovog kredita prevaljuje na kupca prikrivajući ga u prodajnoj ceni. Zbog toga kupac treba da utvrdi da li je dobavljački kredit jeftiniji ili skuplji od

nekog drugog alternativnog kratkoročnog kredita. Finansiranje ovim kreditom ima prednosti i nedostatke. Najveća prednost je to

što za njegovo odobrenje nisu potrebni posebni sulovi. Z anjega nije potrebno sklapa ti ni

poseban ugovor. Za odobravanje ovog kredita važe liberalnija pravila. Nego za odobravanjekratkoročnih bankarskih kredita.

Nedostatak ovog kredita je u tome što kod njega može da nastupi opurtunentnitrošak, koji nastaje kada kupac ne iskoristi ponuĎeni kasa-skonto. Tada on postaje najskuplji

kratkoročni izbor finansiranja. Pored toga prekomerno korišćenje ovog kredita može dovesti preduzeće do insolventnosti, pošto mu obaveze mogu nekontrolisano narasti.

b)Finansiranje sopstvenim menicama

Sopstvena ili trasirana menica je hartija od vrednosti koja predstavlja pismenu

obavezu izdavaoca menice (trasant) da plati, na tačno odreĎeni datum u budućnosti po nečijemnalogu ili donosiocu, odreĎeni iznos novca. Ova menica je rezultat konkretne trgovačketrasakcije i može se izdati sa rokom dospeća: plativa po viĎenju, plativa za odreĎeni broj dana odizdavanja i plativa na odreĎeni dan. Preduzeće u trenutku izdavanja menice ne mora imatinovčana sredstva na računu, već samo u trenutku dospeća menice. U ovom periodu preduzećeobezbeĎuje kratkoročno finansiranje.

c)Finansiranje akceptnim nalogom

Akcept je potpis na nalogu kojim preduzeće jemči isplatu duga u odreĎenovreme. Akceptni nalog izdaje dužnik i predaje ga poveriocu. Na ovaj način dužnik i formalno priznaje dug. Poverilac overava nalog i podnosi ga na naplatu organizaciji nadležnoj za platni promet. Akceptni nalog istovremeno služi kao instrument plaćanja i kao instrument osiguranja



plaćanja. On omogućava plaćanje sa odloženim rokom, o čemu se dogovaraju poverilac i dužnik.Pošto pri izdavanju akceptnog naloga dužnik koristi mogućnost za odloženo plaćanje, ovo jeujedno i forma kojom se kupac besplatno kratkoročno finansira.

d)Finansiranje vremenskim razgraničenjima

MeĎu kratkoročne neosigurane izvore finansiranja spadaju i pasivna vremenska

razgraničenja kaošto su zarade i razgraničeni porezi. Zarade zaposlenim se isplaćuju periodično.U tom periodu zarade se sukcesivno kumuliraju kao trošak poslovanja i iskazuju kao kratkoročneobaveze preduzeća koja su plative po dospeću. Prema tome, u vezi sa zaradama trošak je nastao,ali nije plaćae. Biće plaćen tek po protoku odreĎenog perioda. I ako se ove obaveze kumuliraju,to preduzeću ne stvara nikakve troškove finansiranja. Zato su razgraničene zarade bespl atan

izvor finansiranja.

»Duže vremensko razdoblje izmeĎu isplata zarada, odnosno njihova reĎaisplata omogućava :

Bolje finansiranje, pošto preduzeće reĎim isplatama zarada zadržavanovac i koristi ga za druge potrebe;

Održavanje solventnosti, pošto se zadržani novac može koristiti zaizmirenje drugih dospelih obaveza

Smanjenje troškova finansiranja i povećavanje rentabilnosti, pošto sekoristi besplatan izvor finansiranja, a zadržavani novac se može ulagati u poslovanje preduzećaili plasirati na drugi način radi ostvarivanja prifita »7

Preduzeće plaća razne vrste poreza, kao što su : porez na dobit, PDV, porez na

imovinu i sl. Propisima kojima je uvedena pojedina vrsta poreza odreĎeni su rokovi u kojima se plaća porez. Razgraničene poreze preduzeće koristi kao besplatan izvor kratkoročnogfinansiranja. Preduzeće ima veću poresku obavezu ukoliko ostvari veću dobit i obrnuto. Iz ovog proizilazi da se rentabilnija preduzeća više finansiraju iz razgraničenih poreza nego manjerentabilna preduzeća. Ukoliko se porezi plaćaju u dužim vremenskim periodima, onda se i preduzeća više finansiraju iz razgraničenih poreza.

e)Finansiranje kratkoročnim kreditima sa tržištas novca

F inansir anje emisijom komercij alnih zapisa

Komercijalni zapis je neosigurana utrživa hartija od vrednosti sa rokomdospeća do godinu dana. Izdavalac komercijalnog zapisa se obavezuje da će kupcu





komercijalnog zapisa platiti iznos naznačen na komercijalnom zapisu uvećan za ugovorenukamatu na dan dospeća. Komercijalne zapise najčešće emituju velika preduzeća sa dobrim bonitetom radi pribavljanja kratkoročnih izvora finansiranja. Njihovom prodajom preduzeća pozajmljuju kratkoročna sredstva na tržištu novca od fizičkih i pravnih lica. Komercijalni zapisi

se najčešće prodaju preko finansiskog posrednika koji uz odreĎenu proviziju vrše njihovu prodaju raznim investitorima.

Komercijalni zapisi je po pravilu jeftiniji izvor krtkoročnog finansiranja odkratkoročnog kredita banaka. Pri emisiji komercijalnih zapisa nastaju odreĎeni troškovi, koji čine

Trošak izrade elaborata o opravdanosti emisije

Trošak štanpanja i distribucije zapisa

Kamatni trošak

F inansir anje bankarskim akceptnim kreditom

Bankarski akcept je vrsta bankarske garancije koja se daje u obliku menice.Preduzeće trasira menicu na banku koja vrši njeno akceptiranje uz odreĎenu proviziju, čime se banka obavezuje da će je u roku isplatiti. Ova vrsta menica nastaje kao rezultat konkretnihkratkoročnih transakcija u kojim učestvuje preduzeće ko je trasira menicu na banku. Ono mora

pre roka dospeća menice da dostavi banci novčano pokriće da bi ona mogla poveriocu(remitentu) da isplati menicu u roku dospaća. Preduzeće može akceptiranu menicu da eskontujeili da indosira.

Akceptirana menica se može eskontovati (prodati) istoj ili drugoj banci i takodobiti eskontni kredit kojim preduzeće obezbeĎuje kratkoročni izvor finansiranja. Preduzećemože akceptiranu menicu indosirati na svog poveroca i tako sa menicom neposredno platitikupljenu robu ili izvršene usluge.

Prednost ovog u onosu na druge kredite sastoji se u tome što preduzećeeskontnom menice odmah dolazi do gotovog novca. Pogodnost za banku koja akceptira menicu

sastoji se u tome što ona ne angažuje sopsvena sredstva, izuzev ako sma ne eskontuje menicu.

Posebnu važnost imaju menice koje akceptiraju poznate svetske banke. Najveću primenuakceptni kredit ima u meĎunarodnom platnom prometu.



f) Finansiranje neosiguranim bankarskim kreditima

Neosigurane bankarske kredite preduzeće koristi za finansiranje povećanihkratkoročnih potreba u obrtnim sredstvima, a posebno povećanih sezonskih potraživanja odkupaca i zaliha. U ovu vrstu kredita spadaju kreditna linija, revolving krediti i transakcioni

krediti.

Kreditna linija predstavlja kratkoročni kredit bez pokrića koji se odobrava naosnovu kreditne sposobnosti i boniteta preduzeća. Pri odobravanju ovog kredita postiže sedogovor izmeĎu banka i preduzeća koje je komitent preduzeća, kojim se utvrĎuje maksimalniiznos kredita koji će banka odobriti preduzeću ako se kod njega javi potreba za dodatnimkratkoročnim novčanim sredstvima u odreĎenom vremenskom periodu. Ovim dogovorom banka preuzima obavezu da na traženje preduzeća stavi na raspolaganje ugovoren iznos kredita. Time predizeće obezbeĎuje krat koročno finasiranje koje mu pruža sigurnosnu rezervu solventnosti.

Pozitivna strana finansiranja pomoću kreditne linije je u tome što preduzeće

obezbeĎuje kratkoročni kredit za odgovarajući vremenski period i time izbegava situaciju danovac traži na brzinu, u kom slučaju uslovi mogu biti nepovoljni.Druga pozitivna strana ovogkredita je u tome što on smanjuje troškove finansiranja preduzeća, pošto se ovaj kredit povlači uslučaju insolventnosti i na taj iznos se plaća kamata. Kod ostalih kredita koji se u celosti povlačeveći su kamatni troškovi.

Revolving kredit je kratkoročni neosigurani kredit koji se automatski produžava do maksimalno ugovorenog iznosa za odreĎeni vremenski period. On predstavljagarantovanu kreditnu liniju. Manje je rizičan od kreditne linije, pošto raspoloživost i korišćenjekredita garantuje banka. S obzirom na to da se automatski obnavlja ovaj kredit predstavlja

srednjoročni izvor finansiranja.

Ovaj kredit prate odreĎeni troškovi i to : redovna kamata koju preduzeće plaćaza iskorišćeni deo kredita, posebnu proviziju na prosečni saldi neiskorišćenog kredita kada se neiskoristi maksimalno ugovoreni iznos kredita. Pošto se na ovaj kredit plaća kamata na iskorišćenideo kredita i provizija na prosečan saldo neiskorišćenog kredita, to je ovaj kredit skuplji od

kreditne linije, ali sa aspekta raspoloživosti koju garantuje banka manje rizičan izvor kratkoročnog finansiranja od kreditne linije.

Transakcioni kredit je kredit koji se odobrava za odreĎenu poslovnu namenu,odnosno transakciju. Npr, ovaj kredit se može odobriti za potrebe uvoza ili izvoza robe.

3.2. Kratkoročno osigurano finansiranje

3.2.1. Pojam kratkoročnog osiguranog finasiranja

Kratkoročno osigurano finasiranje je takav vid finansiranja kod koga se od

dužnika traži osiguranje da će kredit biti vraćen u ugovorenom roku koji je kraći od godin u dana.

U slučaju da se kredit ne vrati, poverilac ima pravo da se namiri iz sredstava koja služe za



osiguranje. Ovaj oblik finansiranja koristi se za finansiranje kratkoročnih ulaganja, a naročito povećanih kratkoročnih potraživanja od kupaca i sezonskih zaliha. Pošto su ovi krediti rizičnijiod kratkoročnih neosiguranih kredita, to su oni od njih i skuplji. Najčešće za osigur anje koriste

kratkoročne hartije od vrednosti, potraživanje od kupaca i zalihe. Za osigranje vraćanja kratkoročnih kredita najčešće se koriste kratkoročne

hartije od vrednosti (komercijalni zapisi, blagajnički zapisi, depozitni certifikati i sl.) za ove potrebe mogu se koristiti i dugoročne hartije od vrednosti (akcije, obveznice i slično), što je reĎislučaj. Kada dužnik u roku ne otplati kredit, hartije od vrednosti, kojima je kredit osiguran, prodaju se i tako se izmiruje dug. Kredit se osigurava zalaganjem hartija od vrednosti, pri čemunominalna vrednost hartija od vrednosti mora bitiveća od iznosa kredita koji se odobrava. Ovo izrazloga što je moguć pad tržišne vrednosti hartija od vrednosti. Odiguravajuća vrednost hartijaod vrednosti kao sredstva za osiguranje kredita zavisi od :

Likvidnosti hartija od vrednosti

Roka u kome hartija od vrednosti dospeva za naplatu

Oscilacije tržišne cene hartije od vrednosti Što je hartija od vrednosti likvidnija, odnosno, što se brže može pretvoriti u

novac i kada postoji mogućnost njene brze prodaje bez smanjenja cene, to je njena osiguravajućavrednost veća i obrnuto.

Potraživanja od kupaca su posle novca najlekvidnija sredstva preduzeća, jer se ona mogu u kratkom roku pretvoriti u novac. Brzina kojom se potraživanja od kupca mogu

pretvoriti u novac zavisi od solventnosti dužnika. Zalihe su takoĎe znatno likvidna imovina, što naročito važi za zalihe gotovih

proizvoda. Zbog toga se i one mogu koristiti za osiguranje kredita. Vrednost zaliha kao sredstva

za osiguranje kredita zavisi od kvaliteta zaliha, njihove trajnosti i likvidnosti, kao i od stabilnosti

njihovih prodajnih cena i troškova njihove prodaje.

3.2.2. Lombardni krediti

Lombardni kredit je kratkoročni osigurani bankarski kredit koji se odobravana osnovu zalaganja pokretne imovine koja služi kao garancija da će kredit biti vraćen. Njegaodobravaju banke koje se u okviru svoje delatnosti bave lombardnim poslovima kao i

specijalizovane organizacije za tu vrstu poslova, tzv, zalagaonice. Pri odobravanju ovog kredita

mogu se zalagati dragocenosti, hartije od vrednosti , roba i sl.

Dragocenosti 8zlato, srebro,nakit i drugi plemeniti metali) najčešće zalažugraĎani za dobijanje gotovinskog kredita. Prilikom zalaganja hartije od vrednosti kredit se

odobrava ispod njihove procenjene tržišne vrednosti. U ovim slučajevima kredit se odobrava uiznosu od 60-80% vrednosti založenih hartija od vrednosti. Mogu se zalagaati hartije odvrednosti koje se kotiraju na berzi ( akcije, obveznice isl.) kao i kratkoročne kartije od vrednostikao što su komercijalni zapisi, blagajnički zapisi i sl.



Finansiranje lombardnim kreditom ima svoje prednosti i nedostatke. Prednosti

ovog načina finansiranja je što preduzeće bez prodaje založne imovine dolazi do novčanih

sredstava. Kada kao garancija za vraćanje ovog kredita služi roba, ovaj kredit omogućuje preduzeću da obezbedi novčana sredstva pre nego što proda robu. Peduzeća koja imaju većasredstva angažovana u hartije od vrednosti, uzimanjem ovog kredita uz zalaganje tih hartija od

vrednosti dolazi do novca pre roka dospeća tih hartija od vrednosti. Pri zalaganju hartija od

vrdnosti banka može, kada su joj potrebna dodatna likvidna sredstva, da založene hartije odvrednosti relombarduje kod druge banke i da tqako dodje do likvidnih sredstava.

Nedostaci ovakvog načina finansiranja sastoje se u tome što on smanjujefinansisku fleksibilnost preduzeća. U periodu dok su hartije od vrednosti u zalogu, preduzeće ihne može prodavati, pa ako u tom periodu njihova tržišna vrednost poraste, preduzeće nije umogućnosti da ostvari zaradu.

3.2.3. Krediti po tekućim računima

Krediti po tekućem računu (kontokoretni kredit) je kratkoročni kredit koji banke odobravaju svojim komitentima na njihovom tekućem računu. Ovaj kredit se odobrava dovisine i roka koji se utvrĎuje ugovorom radi održavanja tekuće solventnosti preduzeća. Kredit seodobrava na tekućem računu i ne isplaćuje se u gotovom. Pri korišćenju kredita korisnik tekućegračuna može preći u dugovanje do visine odobrenog kredita, pri čemu plaća kamatu na iznosiskorišćenog kredita. Pošto se sva novčana primanja i izdavanja evidentiraju preko tekućegračuna preduzeća, banka ima uvid u poslovanje preduzeća i korišćenje odobrenog kredita.

Ovaj kredit omogućava korisniku elastičnu i racionalnu upotrebu odobrenog

kredita u skladu sa njegovim potrebama. Pri korišćenju kredita po tekućem ačunu preduzećenema potrebu da drži sigurnosnu rezervu solventnosti, pošto se to obezbeĎuje ovim kreditom. Sadruge strane, pozitivan saldo na računu je automatski ukamaćen što omogućava preduzeću da povećava rentabilnost poslovanja.

3.3. Troškovi kratkoročnog kreditiranja

Troškove kratkoročnog kreditiranja čini kamata.Kamata predstavlja cenu

koštanja kredita. Ona za korisnika kredita predstalja trošak, a za kreditora je prihod od plasmanasredstava. Kamatne stope na hartije od vrednosti su naznačene na samoj hartiji od vrednosti.Kamatne stope na poslovne kredite se dogovaraju izmeĎu banke i korisnika kredita. PriodreĎivanju kamate na poslovne kredite kao polazište služi osnovna kamatna stopa. Ta stopa

predstavlja osnovicu za odreĎivanje kamatne stope na poslovne kredite. Osnovna kamatna stopa

je stabilna u odreĎenom vremenskom periodu. U zavisnosti od kreditne sposobnosti dužnika i rizika ulaganja, kamatne stope

na poslovne kredite osciliraju oko osnovne kamatne stope. Ako dužnik ima veću kreditnu



sposobnost, on može dobiti kredit po kamatnoj stopi koja je niža od osnovne do 2%. Na visinukamatne stope na poslovne kredite, pored osnovne kamatne stope i kreditne sposobnosti dužnika,utiču i drugi činioci kao što su troškovi banke i odnos banke i dužnika. Troškovi banke čineadministrativni troškovi i pasivna kamata koju banka plaća deponentima na depozite. Kada uodnosima banke i dužnika postoji meĎusobno poverenje, banka dužniku može odobriti kredit po

nižoj kamatnoj stopi. » Postoji više metoda za obračun i plaćanje kamate. Najčešće se koriste:

Dekurzivna metoda

Anticipativna metoda

Anuitetska metoda

Metoda kompezirajućeg stanja«8

Primenom dekurzivne metode kamata se obračunava i plaća krajem istekaodreĎenog vremenskog perioda korišćenja kredita. Taj period može iznositi mesec dana, polagodine, godinu dana sl. Primenom anticipativne metode kamata se obračunava i plaća početkom

nekog perida.Kod anuitetske metode kredit se otplaćuje obročno u jednakim mesečnimanuitetima koji se sastoje iz glavnice i kamate. Metoda kompezirajućeg stanja koristi se kada banka od korisnika traži da drži na depozitnom računu odreĎeni iznos novca u srazmeri saiznosom odobrenog k redita, npr 10%. Sa aspekta troškova finansiranja treba odabrati onajkratkoročni kredit koji ima najmanju stvarnu kamatnu stopu. U principu, kredit sa dekurzivnim

obračunom kamate ima najnižu stvarnu kamatnu stopu.

3.4. Finansiranje srednjoročnih kredita

Srednjoročni izvori finansiranja traju od jedne do pet godina. Ovi izvori se

koriste za finansiranje srednjoročnih ulaganja u stalnu imovinu (osnovna sredstva) i stalnu obrtnuimovinu. Ubrzani tehnički razvoj zahteva stalnu modernizaciju, nove mašine i opremu, da bi

održali konkurentsku sposobnost. Ova ulaganja ne mogu se finansirati iz kratkoročnih izvora, pošto takva ulaganja ne omogućavaju otplatu glavnice i kamate u roku od godinu dana. S drugestrane, finansiranje srednjoročnih ulaganja iz dugoročnih izvora nije prihvatljivo zbog toga štotim izvorima obezbeĎuju velike sume novca za finansiranje novih i velikih investicija.Srednjoročno finansiranje posobno koriste srednja i mala preduzeća koja nemaju pristuptržištima kapitala i teško mogu dobiti dugoročne kredite.

Srednjoročno finansiranje se može vršiti putem srednjoročnih kredita u koje

spadaju : Bankarski krediti

Revolving krediti

Krediti na osnovu zalaganja opreme

8 Aničid r Jugoslav, „ Oblici finansiranja preuzeda u Srbiji – prednosti i neostaci“, Fakultet za preuzetnički




Krediti osiguravajućih društava

Srednjoročni krediti proizvoĎača opreme

Najznačajnija vrsta srednjoročnih kredita predstavljaju bankarski krediti. Njih

daju banke i druge finansiske institucije. Oni se mogu otplaćivati u jednakim i nejednakimanuitetima (kvartalano, polugodišnje, godišnje) ili jednakim periodičnim ratama. Moguće je dase ugovara i jednokratno vraćanje kredita – ukupna glavnica i kamata, što je retka praksa.Otplataovih kredita prilagoĎava se likvidnosti i solventnosti korisnika kredita, zbog čega je ovokreditiranje fleksibilan način finansiranja, pošto se kredit prilagoĎava potrebama korisnika. Ovajkredit je skuplji od kratkoročnog kredita. Njegov trošak čini kamata i provizija na neiskorišćenideo kredita.

Revolving kredit odobrava banka uz obavezu da se kredit obnovi po isteku

odreĎenog perioda. Ako se ovaj kredit obnovi posle jedne godine, on postaje srednjoročni kredit.Ovaj kredit spada u fleksibilne načine finansiranja, jer se njime osigurava potreban novac tokomrazdoblja neizvesnosti i preteće insolventnosti. Troškovi revolving kredita čine ugovorena

kamata i provizija na dostupnost kreditu. Ovi troškovi su veći u odnosu na kratkoročne kredite. Kod kredita na osnovu zalaganja imovine za osiguranje srednjoročnog

kredita može se koristiti različita oprema. Založena oprema se ne može prodavati dok se kredit

konačno ne otplati. Za osiguranje srednjoročnih kredita uzima se oprema koja se brže možeunovčiti.

Srednjoročne kredite, osim banaka, mogu odobravati i osiguravajuća društva.

Osiguravajuća društva raspolažu sa velikim iznosom finansiskih sredstava koja potiču od premijeosiguranja imovine i lica. Deo tih sredstava koristi se za isplatu štete od nastalih rizika, dok sedeo tih sredstava plasira u različitia ulaganja koja donose prinos. Jedan od oblika plasiranja ovihsredstava predstavlja davanje kredita preduzećima. Ovi krediti mogu biti kratkoročni i

srednjoročni. Srednjoročne kredite mogu odobravati i proizvoĎači opreme. Oni su

zainteresovani za prodaju svoje opreme, pri čemu se ona može prodavati i na srednjoročnekredite. Pri ovom kreditiranju uobičajeno je da se uplaćuje gotovinsko učešće (oko 30%vrednosti opreme), dok se ostatak duga plaća u ratama u odreĎenom vremenskom periodu.ProizvoĎači u ovom slučaju moraju da osiguraju svoja potraživanja obezbeĎenjem finansiske podrške neke banke.

Srednjoročni krediti postopeno se otplaćuju-amortizuju, po pravilu u jednakim

godišnjim anuitetima ili polugodišnjim anuitetima (deo glavnice i kamate). Takvim postupnimobročnim otplatama olakšava se preduzeću otplata duga i supstitucija pozajmljenog tuĎegkapitala sopstvenim kapitalom. To smanjuje rizik da se dug ne podmiri u roku dospeća. Osimtoga, kupljenom opremom stvaraju se prihodi koji omogućavaju otplatu glavnice i kamate uroku.

Tokom realizacije kredita moguća je promena finansiske situacije preduzeća.Promenjena situacija može doprineti smanjenju kreditne sposobnosti predizeća, zbog čega ono



nije u mogućnosti da otplati kredit. Zato se u ugovoru o kreditu ugraĎuju odredbe koje štitekreditno potraživanje kreditora.

3.5. Finansiranje dugoročnim kreditima

3.5.1. Prednosti i nedostaci finansiranja dugoročnim kreditima

Kredit predstavlja dužničko- poverilački odnos u kome poverilac ustupadužniku odreĎeni novac ili robu na odreĎeno vreme i uz odreĎenu nakanadu. U savremenimuslovima dominiraju novčani krediti kod kojih kreditor ustupa preduzeću na odreĎeno vreme i pod kreditnim uslovima pravo raspolaganja njegovim novčanim sredstvima.

Elementi kreditnog odnosa su :

Ustupanje novčanih sredstava pod odreĎenim uslovima

Vraćanje novčanih sredstava uvećanih za ugovorenu naknadu (kamatu)

i u odreĎenom roku Poverenje koje poverilac koje daje kredit ima prema dužniku koji prima

kredit

Finansiranje kreditiranjem ima odreĎene prednosti i nedostatke. Prednosti

finansiranja kreditiranjem su te što kreditne banke direktno utiču na povećanje ponude

novca na tržištu novca. Kreditni plasmani utiču na ukupne novčane tokove privrednih subjekata.Krediti su pogodni instrumenti kojim se utiče na solventnost i rentabilnost preduzeća.

Naročit značaj za privredne subjekte imaju dugoročni krediti kojima sefinansiraju dugoročna ulaganja u osnovna i stalno obrtna osnovna sredstva. Bez dugoročnihkredita usporio bi se privredni razvoj, pošto nije moguće uvek ostvariti dugoročna ulaganja iz

sopstvenih izvora. Dugoročni krediti omogućavaju da se slobodna i neiskorišćena novčanasredstva suficitnih ekonomskih subjekata prethodno mobilišu i koncentrišu u bankama i drugimfinansiskim institucijama i da se kao krediti plasiraju onim subjektima ko jima novčana sredstvanedostaju. S druge strane, kratkoročni krediti supstituišu novčana sredstva preduzeća preduzećakoja su pozajmljena kupcima i omogućuju nesmetanu kupovinu sirovina i materijala, isplatu plataa i drugih obaveza. Njima preduzeća finansiraju svoje privremene potrebe u obrtnim

sredstvima i održavaju tekuću solventnost. Finansiranje kreditom donosi poresku uštedu jer troškovi kamate smanjuju

ooporezivu dobit, a time i porez na dobit. U ovom pogledu finansiranje putem kredita ima

prednost u odnosu na finansiranje emisijom akcij, pošto isplaćene dividende preduzeću nedonose poresku uštedu. Nedostaci finansiranja kreditiranjem su ti što ovaj način finansiranja stvara

direktne troškove, odnosno novčane izdatke po osnovu plaćanja kamta. Prekomerno finansiranje putem kredita povećava troškove finansiranja, čime se smanjuje finansiski rezultat. Pored toga,glavnica kredita i kamata se moraju plaćati i onda kada preduzeće ne ostvari povoljan finansiskirezultat.



Kada se krediti koriste prekomerno, to dovodi preduzeće do zavisnosti od

poverilaca (banaka i drugih finansiskih institucija), što smanjuje nezavisnost preduzeća uvoĎenju sopstvene poslovne i finansiske politike.

Finanisiranje kreditima povećava zaduženost preduzeća. Kada je preduzeće prezaduženo, ono raspolaže malim sopstvenim kapitalom. U tom slučaju ono teško može da

pribavi novčana sredstva putem novog kredita zbog toga što mu se dotadašnjim finansiranjem putem kredita smanjila kreditna sposobnost. Ovo može dovesti do insolventnosti preduzeća zbog povećanih obaveza u vezi plaćanja glavnice i kamate.

Nekontrolisanim odobravanjem kredita banke mogu da potstiču inflaciju . To

se može dogoditi kada banke odobravaju kredite iznad iznosa sredstava koja su kod njihdeponovana. Time se ista deponovana sredstva koriste za više plasmana. Drugim rečima, uuslovima razvijenog bezgotovinskog platnog prometa banke mogu odobravati kredite u znatno

većim iznosima nego što su raspoloživi depoziti. Time nastaje proces multiplikacije depozita imulti plikacije kredita. Ovo stvaranje prekomerne količine novca putem bankarsko-kreditnog

mehanizma izaziva inflaciju.

3.5.2. Finansiranje ulaganja u osnovna i stalna obrtna sredstva

Kredit za finansiranje ulaganja u osnovna i stalna obrtna sredstva imaju

dugoročni karakter. Dugoročni krediti za osnovna sredstva odobravaju se za finansiranje

Izgradnju, rekonstrukciju, proširenje i adeptaciju graĎevinskih objekata

Nabavke opreme (mašine, ureĎajiaparati)

Montaže opreme

Nabavke priplodne stoke

Podizanje sadnica, pošumljavanje i sl. Cilj uzimanja ovih kredita je podizanje novih proizvodnih i neproizvodnih

kapaciteta ( izgradnja i opremanje proizvodnog, prodajnog, skladišnog ili upravnog prostora) i prpširenje i rekonstrukciju postojećih kapaciteta, odnosno finansiranje razvoja i rasta preduzeća.

Dugoročni krediti za stalana obrtna sredstva omogućavaju formiranjestalne obrtne imovine (stalna obrtna sredstva) kada je preduzeće ne može obezbediti iz

sopstvenih izvora. Oni se koriste za finansiranje ulaganja u stalna obrtna sredstva (minimalne

zalihe sirovina i materijala, nedovršenih proizvoda i gotovih proizvoda) koja su trajno potrebna ucelom per iodu postojanja preduzeća. Ovi krediti se po pravilu traže istovremeno sa kreditom za

finansiranje osnovnih sredstava, na osnovu investicionog projekta u iznosu koji je potreban da seosigura kontinuirano odvijanje procesa poslovanja. MeĎutim, ovi krediti se mogu dobiti i

posebno na osnovu posebnog programa potrebnih stalnih obrtnih sredstava.

Pošto su ulaganja u stalna obrtna sredstva dugoročnija od ulaganja u osnovnasredstva, jer se ta ulaganja transformišu u novac tek sa likvidacijom preduzeća, celoshodno je da

se ulaganja u stalna obrtna sredstva finansiraju iz sopstvenih izvora. Osim toga, ulaganja u



osnovna sredstva se mobilišu i transformišu u novčani oblik preko naplate amortizacije, dok sedugoročna ulaganja u stalna obrtna sredstva ne amortizuju.

»Dugoročne kredite za osnovna i stalna obrtna sredstva poslovne bankeodobravaju iz:

Sredstava pribasvljenih emisijom akcija i obveznica

Oročenih depozita na rok diži od godinu dana

Sredstava dobijenih iz domaćih i inostranih kredita

Sredstava dobijenih ročnom transformacijom kratkoročnih izvora udugoročne«9

Naš bankarski sistem nije u stanju da reši problem nedostatka dugoročnihizvora za odobravanje dugoročnih kredita za osnovna i obrtna sredstva. Ovaj problem je povezansa problemom profitabilnosti poslovnih privrednih subjekata i sa problemom finansiske štednje usvim oblastima privrede, društva i stanovništva.

Prilikom zaključivanja ugovora o dugoročnom kreditu mogu se ugovoriti

različiti rokovi otplate kredita. Način i rokovi otplate glavnice i k amate utiču na : Smanjenje dugoročnih izvora finansiranja za iznos otplaćene glavnice

duga i na dugoročnu finansisku ravnotežu u smislu njenog pomeranja prema dugoročno vezanoj imovini

Solventnost preduzeća preko novčanih izdataka na ime plaćanjaglavnice i kamate

Smanjenje rentabilnosti preduzeća preko troškova finansiranja

Preduzeće koje koristi kredit treba da nastoji da rokove vraćanja kredita

uskladi sa dužinom trajanja investicinog projekta koji se finansira, kao i sa mogućnostima preduzeća da iz ostvarenog zadržanog dobitka i amortizacije pravovremeno otplaćuje kredit.Prema tome, mora se voditi računa o realnosti ugovorenog roka sa aspekta investicije koja sefinansira i sa gledišta finansiske sposobnosti korisnika kredita. Drugim rečima, pri utvrđi vanju

roka vraćanja dugoročnog kredita polazi se od:

Očekivanih finansiskih učinaka finansiskog projekta

Veka trajanja dugoročne imovine

Ocene boniteta i kreditne sposobnosti korisnika kredita od strane

kreditora

Dugoročni kredit se otplaćuje u dužem vremenskom periodu. Oni se mogu

otplaćivati na različite načine. Najčešće se otplaćuju u godišnjim, polugodišnjim ili tromesečnim

anuitetima, koji u sebi sadrže deo glavnice i kamate. Mogu se ugovoriti jednaki ili promenljiviiznosi anuiteta.





Svakom otplatom dela glavnice kredita sprovodi se transformacija tuĎegkapitala u sopstveni, odnosno supstitucija tuĎeg kapitala i svoj. Na ovaj način smanjuje se stepenzaduženosti, jer se smanjuje tuĎi, a povećava sopstveni kapital.



4.LIZIING

Do nedavno, naša zeml ja je tek delimično pojedinim zakonskim tekstovimaregulisala poslovanje putem lizinga Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, zatim carinskim

deviznim i poreskim propisima i propisima o kreditnim poslovima sa inostranstvom), a da i pored činjenice da je u pitanju mateija koja se uobičajeno ureĎuje dispozativnim normama iautonomijom volje ugovorenih strana i da samim tim nije bilo nikakvih posebnih problema da se

lizing kao pravni posao razvije i u našem privrednom sistemu. Tim pre što lizing pokaazujenesumnjive prednosti za ugovorene strane.

U njemu učestvuju tri lica: finansijer posla, lizing komapanija i davalac

lizinga. Zakon je postavio minimalan novčani iznos za osnivanje privrednog društva koje bi se bavilo poslovima finansiskog lizinga na iznos u visini 100.000.00 eura. - isporučilac robe, robakoja se nabavlja putem lizinga i - korisnik lizinga – primalac robe. Lizing kompanija ugovor o

lizingu zaključuje sa primaocom robe, korisnikom lizinga.Na temelju tog ugovora o lizingu i

specifikacije opreme potrebne korisniku lizing kompanija zaključuje ugovor o kupoprodaji sa proizvoĎačem odnosno isporučiocom robe.Pravo svojine tj vlasnik opreme je temeljom

kupoprodajnog ugovoralizing kompanija i ako se ona direktno distribuira korisniku lizinga.

Korisnik lizinga stiče samo pravo državine i pravo korišćenja opreme uzete na osnovu ugovora olizingu.Ugovorom o lizingu pored prava državine i prava korišćenja ureĎuje se i vremekorišćenja, rok trajanja ugovora, naknada i način plaćanja, obuka servis i slično kao i mogućnostda po isteku ugovorenog roka ukoliko proceni da mu je interes korisnik lizinga otlupi predmet

ugovora o lizingu po u trenutku sačinjavanja ugovora utvrĎenoj ceni, vrati predmet lizinga lizingkompaniji ili produži ugovor.

Zakonom je odreĎena sadržina, forma i trajanje ugovora, lizing naknada,subjekti u lizing poslu, prava i obaveze učesnika u lizingu i obezbeĎenje lizing kompanije.

Na predlog učesnika lizinga sud će odrediti ročišta na kome se zapisničkiutvrĎuje sporazum stranaka gde u slučaju neplaćanja lizing naknade lizing kompanija ima pravona povraćajpredmeta lizinga u sporazumno utvrĎenom roku. Zapisnik ima snagu szdskog

poravnjanja i predstavlja pravosnažnu sudsku odluku. Sudsko poravnjanje se može pobijati jedino tužbom u redovnom sudskom postupku. Na temelju tako sačinjenog sudskog poravnjanjalizing kompanija ima pravo da sudu podnese predlog za donošenje rešenja o prinudnomodiuzimanju predmeta lizinga od korisnika i predaju istog u državinu davaocu lizinga. Obavezasuda je da o predlogu odluči u roku od tri dan od dana podnošenja a pravo prigovora korisnika

biće usvojeno jedino u slučaju da u ta tri dana bude plaćena u celosti zaostala naknada odnosnocelokupni iznos ukoliko je tako ugovoreno. S tim prigovor ne odlaže izvršenje. Prestank ugovora o l izingu nastaje istekom ugovorenog perioda i vraćanjem

predmeta lizinga davaocu kao i propašću stvari usled više sile.S tim što nema smetnje da on prestane i na druge načine predviĎene Zakonom o obligacionim odnosima kayo na primer sporazumnim raskidom.



Razvijanje li zing poslova trebao bi da doprinese i porez na dodatnu vrednost

PDV kao i usvajanje meĎunarodnih računovodstvenih standarda. Ovim bi bio formirancelokupan pravni okvir kroz privredni sistem koji postoji u zemljama Evrope i svetu i koji bi

omogućio podsticanje razvoja pravnog posla »lizing« i kod nas. Prednosti l izinga su prvenstveno za lizing društvo, jer plasira sredstva sa

manjim rizikom a nedostaci li zinga se ispoljavaju sa stanovništva korisnika jer je relativno skupnačin finansiranja.

Osnovne prednosti l izinga su ;

Ne zahteva trenutno plaćanje u gotovu što je dobro za likvidnosti firme

Može sadržati opciju izuzetno povoljne kupovine po isteku lizinga

Može se omogućiti korisniku lizinga da računovodstveno amortizujesredstva uzeta na lizing

Korisnik lizinga može izbeći rizik zastarelosti sredstava uzetih na lizing

Čini raspoloživim korišćrnjr ekspertnih savetodavnih usluga davaoca

lizinga Poseduje manje finansiskih rekonstrukcija nego zajam koji je uzet od

kreditora za kupovinu

Poseduje zakonski limit od tri godine plaćanja lizinga ili tražbine uodnosu na lizing od strane korisnika lizinga u slučaju stečajailireorganizacije i dr.

Osnovni nedostai li zinga su ;

Na dugi rok poseduju više troškove u odnosu na klasičnu kupovinuimovine

Može zahtevati višu kamtnu stopuu u odnosnu na odgovarajuću koja sezaračunava na zajmove

Može ostaviti korisnika lizinga sa zastarelom i tehnološki neefikasnomimovinom

Potrebno je da korisnik lizinga obezbedi saglasnost davaoca lizinga

ukoliko namerava da poboljšava imovinu

Može zahtevati od korisnika lizinga da potpiše novi ugovor o lizingu ilikupi novu imovinu po višim tekućim cenama na kraju perioda liziga

Documents

FINANSIRANJA INVESTICIONIH PROOGRAMA