Embed Size (px)
Citation preview
1000preduzeća
Anketa
1
#1000preduzeca
2
Poslovna anketa: Srbija 2016.Rezime
Metodologija i glavni nalazi
USAID Projekat za bolje uslove poslovanja (BEP) šestu godinu zaredom sprovodi anketu među privrednim društvima i preduzetnicima u Srbiji o kvalitetu poslovnog okruženja. Ova anketa meri percepciju privrede prema regulatornom, makroe-konomskom i finansijskom okruženju, a na osnovu njihovog iskustva. Nalazi ovog istraživanja mogu da posluže kao putokaz državi i privredi pri oda-biru prioriteta i sprovođenju reformi u oblastima u kojima će se u najvećoj meri unaprediti ulaganja, privredni rast i stvaranje novih radnih mesta. Ova anketa razlikuje se od svih drugih koje se sprovode u Srbiji zbog opsežnog uzorka, uporedivosti tokom godina, direktnih intervjua i širokog obuhvata upit-nika; sve to je čini značajnim mehanizmom podrške privredi i javnom sektoru za zagovaranje i sprovo-đenje reformi koje utiču na ekonomski rast i razvoj.
Ovogodišnju anketu sproveo je Ipsos Stratedžik Marketing između 10. septembra i 6. oktobra 2016. godine, i to kroz direktne intervjue („licem u lice“) sa predstavnicima 1.032 privredna društava i pre-duzetnika. Reč je o reprezentativnom uzorku svih registrovanih privrednih društava i preduzetnika u Srbiji koji zapošljavaju najmanje troje radnika stra-tifikovanom po regionu, delatnosti i veličini subjekta.
Rezultati ovogodišnje ankete ukazuju na to da je poslovno okruženje bitno unapređeno u od-nosu na 2011, i u odnosu na 2013. godinu, a da je u odnosu na prošlu godinu, u većini oblasti koje
anketa meri, došlo do blagih pomaka nabolje ili do relativne stagnacije. Sa druge strane, u nekoli-ko oblasti došlo je do značajnog poboljšanja – in-spekcijski nadzor i građevinske dozvole pokazuju ozbiljne pozitivne pomake i u percepciji i u oceni srpskih privrednika. Ove godine 81% ispitanika tvr-di da su inspektori dobro obučeni, što predstavlja skok sa 73 posto u prošloj i 37% u 2011, a 72% ispi-tanika kaže da su propisi o inspekcijskom nadzoru lako dostupni i jasni, spram 67% 2015, i 28% u 2011. Prosečno vreme koje menadžment firme troši na inspekcije nastavlja da se smanjuje: sa prosečnih 12 sati po jednom nadzoru u 2011. na 5 sati u 2015. i 4 sata u 2016. godini.
Vreme za dobijanje građevinske dozvole skraćeno je sa 9.3 meseca u 2013. i 7.7 meseci u 2015. na 4.0 meseca ove godine, a 40% ispitanika potvrđuje da su troškovi dobijanja građevinske dozvole u 2016. godini razumni, u poređenju sa 24% prošle godine i 16% 2013.
Nazadovanje je ove godine primetno u oceni opte-rećenja vezanog za sudske procedure, koje je 47% ispitanika ocenilo negativno u 2016. u odnosu na 43% iz 2015. godine i jednako toliko u 2011, i u oceni sistema izvršenja sudskih odluka, koji se nakon bit-nog poboljšanja u 2015. godini po rezultatima spu-stio za deset procentnih jedinica – 45% ispitanika je prošle godine ocenilo izvršenje kao dobro i veoma dobro, dok je ove godine taj procenat 35.
3
U odnosu na 2011, kada je svega 15% ispitanika po-zitivno ocenilo sistem izvršenja, percepcija privre-de je ipak promenjena nabolje.
Od svih elemenata regulatornog okvira u Srbiji, parafiskalni nameti – naknade i takse, i dalje ima-ju najnegativniji uticaj, sa 68% negativnih glasova. Privrednici među aspekte regulatornog okvira koji nepovoljno utiču na poslovno okruženje1 kontinu-irano svrstavaju i poreze i doprinose na zarade, porez na dodatu vrednost, poresku administraciju, sivu ekonomiju i administrativne procedure. Me-đutim, privrednici su sve ove oblasti ocenili manje negativno ove, 2016. godine, pri čemu je značajno poboljšanje zabeleženo kod poreske administracije i administrativnih procedura (51% i 53% negativnih odgovora ove godine, u odnosu na 59% negativnih odgovora za obe oblasti iz 2015).
Oblast koja u 2016. godini ima najniži negativni uticaj na poslovanje je inspekcijski nadzor (23% negativnih odgovora 2016. godine, 28% 2015, a 43% 2011.), a sledi je dobijanje dozvola za obavlja-nje delatnosti (27% negativnih odgovora 2016, a 37% 2011.). Nažalost, ova poboljšanja nisu dovela do toga da privrednici ukupno troše manje vreme-na i novca na rešavanje regulatornih pitanja: oba ova pokazatelja su 2016. godine, gotovo identična onima iz prethodne godine. Bitne uštede u novcu i vremenu ostvarene su ipak u odnosu na period od 2011 do 2013. godine.
Prema ispitanicima, 2016. godine, korupcija ima gotovo identičan uticaj na njihovo poslovanje kao i 2015: 13% privrednika smatra da korupcija „veoma mnogo“ ugrožava njihovo poslovanje, a 36% navo-di da im korupcija „donekle“ ugrožava poslovanje. Ove nalaze možemo uporediti sa 41, odnosno 38 odsto iz 2011. godine.
Ove godine korupcija koja podrazumeva ucenu učinjenu od strane državnog službenika iskore-njena je u potpunosti – svega 2% ispitanika kaže da ih je državni službenik ucenjivao, ali da nisu ni-šta platili, dok 98% nije uopšte imalo takva isku-stva. Poboljšanje je primetno i kod drugih indika-tora koruptivnih radnji.
Kada je reč o makroekonomskom okruženju, pri-vrednici inflaciju, poreze i doprinose iz radnih od-nosa i promenljivost deviznog kursa i dalje sma-traju najnepovoljnijim činiocima. Kod svih ovih faktora zapaža se ipak poboljšanje u odnosu na prethodnu godinu.
Pristup izvorima finansiranja za mikro, mala i srednja preduzeća i dalje je izrazito neadekva-tan. Privrednici se zadužuju u sve manjem obimu: čak 68% ne uzima kredite niti koristi druge izvore eksternog finansiranja, u poređenju sa 62% 2015. i 31% 2011. godine. Od onih koji ne pozajmljuju, 68% tvrdi da nije uzimalo kredite jer nemaju potrebe za tim, što ukazuje na nisku potražnju za dodat-nim sredstvima, a može da ukaže i na veliki oprez srpskih privrednika i njihovu nesklonost da ulažu u rast i širenje poslovanja. Privrednici se uglavnom finansiraju iz sopstvenih sredstava: 87% ukupnog finansiranja za svih 1.032 anketiranih privrednika potiče iz ovog izvora.
1 Pitanje je glasilo: „Molim Vas da ocenite uticaj sledećih parametara na poslovanje Vašeg preduzeća“, a opcije za ocenu svih ponuđenih elemenata bile su „veoma negativan“, „negativan “, „ni negativan ni pozitivan“ „pozitivan“ i „veoma pozitivan“.
4
Kada se razmotre trendovi od 2011. do 2016. pri-metno je da je u gotovo svim oblastima došlo do poboljšanja. Možemo izdvojiti sledeće:
• inspekcije, koje je 2011. godine negativno po-smatralo 43% ispitanika, a 2016. 23%, i regulativa vezana za inspekcijski nadzor, čija je dostupnost i jasnoća u 2016. ocenjena pozitivno od 75% i 72% ispitanika, u poređenju sa 28% u 2011. godini.• dobijanje dozvola za obavljanje delatnosti, čija percepcija je sa najniže tačke od 42% negativnih odgovora 2012. godine poboljšana tako da ih 2016. negativno ocenjuje 27%;• dobijanje građevinskih dozvola, budući da je vreme potrebno za dobijanje građevinske dozvole
skraćeno sa 9.3 meseca u 2013. i 7.7 meseci u 2015. na 4.0 meseca ove godine, a da 40% ispitanika po-tvrđuje i da su troškovi dobijanja građevinske do-zvole u 2016. godini razumni, u poređenju sa 16% u 2013. • poreze i doprinose na zarade, kod kojih je uo-čljivo poboljšanje, sa 81% negativnih odgovora godine 2011. na 64% 2016.• uticaj korupcije u javnoj upravi, za koju danas 13% ispitanika smatra da utiče na njihovo poslova-nje, u odnosu na 41% 2011. godine• negativna percepcija privrede vezana za tran-sparentnost i predvidljivost poslovanja, koju je 2011. godine imalo 76% ispitanika, smanjena je na 37% 2016. godine
Napredak u sprovođenju reformi, 2011-2016
Unapređenja poslovnog okruženja u periodu između 2011. i 2016. godine
Inspekcijski nadzor
Dobijanje građevinskih dozvola
Korupcija u državnoj upravi
Transparentnost i predvidljivost
Dobijanje različitih dozvola i
licenci
Inflacija
Promenljivost deviznog kursa
Promenljivost kamatne stope
Carinske dažbine
Stope PDV-a
Javne nabavke
Parafiskalni nameti i takse
Porezi i doprinosi na zarade
Carinske i trgovinske procedure
Platni promet
Vrsta sredstava obezbeđenja koja
zahtevaju banke
Informisanost o regulatornim
reformama
Javna uprava
Poreska administracija
Vreme i novac utrošeni na
administrativne procedure
Postupak naplate PDV-a
Izvršni postupak
Korišćenje spoljnih izvora
finansiranja
Zaduživanje kod banaka
Akcize
Promenljivost cena imovine
Potražnja za kreditima
ZNAČAJAN NAPREDAK MANJI NAPREDAK BEZ POBOLJŠANJA POGORŠANJE
5
Privrednici su ove godine najbolje ocenili reforme u načinu rada Centralnog registra obaveznog so-cijalnog osiguranja, pojednostavljenje procedura za vođenje KEPU knjiga, ukidanje radne knjižice i uvođenje elektronske građevinske dozvole. Na-jpoželjnije promene koje žele da vide u narednoj godini su smanjenje poreza, parafiskalnih nameta i taksi i efikasnija i jednostavnija administracija, kao i elektronska uprava.
Optimizam privrednika i dalje raste, pa je i ove godine došlo do povećanja procenta ispitanika koji očekuju povećanje dobiti (sa 44% 2015. na 48% 2016.) i planiraju da zaposle još radnika (sa 24% 2015, na 31% 2016). Iako je predviđanje rasta zapos-lenosti značajno veće u odnosu na prethodnu go-dinu, 63% privrednih subjekata ipak ne predviđa promene broja zaposlenih, dok 6% njih očekuju da će smanjiti broj radnika. Nalazi ankete pokazuju da
Grafikon 1. Ocena sprovedenih Vladinih mera
je tokom ove godine najveći deo ispitanika zadržao jednak broj zaposlenih kao i prethodne godine - 65% ispitanika navode da nije došlo do promene broja zaposlenih, 12% tvrde da je smanjilo broj radnika, dok 23% navode da su angažovale nove radnike. Parafiskalne takse i nameti, nelikvidnost privrede i neadekvatan pristup izvorima finansiran-ja – verovatno su najveća ograničenja i za brži rast zaposlenosti.
Sada predstavljamo neke od najznačajnijih nala-za ankete iz 2016, po kategorijama: opis uzor-ka; korupcija i transparentnost; regulatorni ok-vir – opterećenja i poboljšanja; makroekonomska politika; i pristup izvorima finansiranja. Na kraju, navodimo spisak preporuka proizašlih iz rezultata ovogodišnjih istraživanja.
62
56
49
48
46
43
41
38
26
31
35
25
37
41
36
42
16
3
6
4
4
6
6
9
3
2
16
1
1
5
1Izmene i dopune zakona o porezu na dobit pravnih lica
Funkcionisanje CROSO
KEPU
Ukidanje radne knjižice
Uvođenje softvera za izdavanje elektronskih dozvola
Usvajanje zakona o platnim karticama
Izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji
Primena zakona o inspekcijskom nadzoru
Negativno (1+2) Ne zna Odbija da odgovori Nije primenljivo Neutralno Pozitivno (4+5)
6
Opis uzorka
Privrednici obuhvaćeni uzorkom predstavljaju reprezentativan uzorak ukupnog broja privrednih društava i preduzetnika u Srbiji: 74% su mikro pre-duzeća, 21 % su mala, 3% su srednja, a 2% velika.2 Čak 92% ostvarilo je dobit u 2015. (u poređenju sa 90% prethodne godine). Anketirani subjekti zapošljavaju u proseku 26.7 radnika. Istraživanjem su obuhvaćeni samo oni sa najmanje tri zaposlena.
Grafikon 2. Struktura uzorka po veličini, regionu, delatnosti i pravnoj formi3
2 Uzorak velikih privrednih društava nešto je veći od njihove zastupljenosti u ukupnoj populaciji ispitanih privrednih subjekata kako bi se osigurala njegova reprezentativnost.3 Podaci su ponderisani.
Žene su nedovoljno zastupljene kada je reč o vlasništvu i rukovođenju privrednim subjektima. Zaposlenost žena u privrednim subjektima obuh-vaćenim uzorkom blizu je nacionalnog proseka, koji iznosi 43% (dok je u uzorku USAID BEP taj procenat 42%). Žene čine 46% zaposlenih kod preduzetnika, ali je učešće muškaraca i dalje dominantno u vlas-ništvu nad privrednim subjektima, kao što se može
74
213 2
3925 22
14
33 34 33
88
12
7
Grafikon 3. Vlasnički udeo muškaraca i žena u svim ispitanim privrednim subjektima
videti na Grafikonu 3 u daljem tekstu. Slično je i kod rukovođenja: tek 33% svih rukovodilaca su žene, što je skoro identično prošlogodišnjem nalazu od 31% žena rukovodilaca.
Većina radnika zaposlena je na neodređeno vreme: tek 25% svih subjekata angažuje radnike na određeno vreme. Ovaj broj je isti kao prošle go-dine. Kao i ranijih godina, mali broj privrednih subjekata izvozi robu ili usluge. Čak 91% svih ispitanika plasi-ra robu i usluge samo unutar Srbije, a većina njih to čini samo na teritoriji svog mesta. Većina izvoznika (65%) nalazi tržište na području bivše Jugoslavije. Ove brojke se skoro uopšte nisu menjale tokom pet godina sprovođenja ove ankete, kao ni visok pro-cenat ispitanika koji posluje isključivo u svom gra-du-mestu.
TOTAL
Muškarci drže više od 50%
PREDUZEĆA
PREDUZETNICI
77 6 17
16
26
6
6
78
67
Žene drže više od 50%Muškarci i žene imaju isti udeo (50%:50%)
Samo 15% privrednih subjekata članovi su poslovnih udruženja. Situacija se skoro uopšte nije promenila od 2012. godine, i predstavlja značajno smanjenje u odnosu na 36% iz 2011. Od ispitani-ka koji jesu članovi udruženja, 24% je učlanjeno u Privrednu komoru Srbije, što je pad u odnosu na prethodnu godinu kada je 28% ispitanika bilo učlan-jeno u PKS. Slična situacija je i sa Privrednom ko-morom Beograda. Ove godine na drugom mestu je YUTA/Nacionalna asocijacija turističkih agenci-ja kojoj pripada 6% ispitanika. Ostalim udruženji-ma pripada u proseku od 3-5% ispitanika a svake godine se na listi pojave i nova udruženja. Članovi poslovnih udruženja svoje asocijacije ocenjuju bolje kada je reč o organizovanju obuka i širenju infor-macija (37% ispitanika imaju pozitivan stav), kao i u pogledu organizovanja poslovnih sajmova i po-moći u plasmanu proizvoda i usluga (34%), nego kada je reč o zagovaranju regulatornih reformi kod nadležnih organa (što 22% ispitanih posmatra pozi-tivno).
8
Grafikon 4. Do koje mere korupcija ugrožava poslovanje privrednog subjekta
Korupcija i transparentnost
Uticaj korupcije na privrednike i dalje se smanjuje. Broj privrednih subjekata koji smatraju da korupcija ima značajan negativan uticaj na njihovo poslovanje smanjio se sa 41% godine 2011. na 16% 2013, odnosno 13% 2016. godine. Navodi davanja novca ili poklona ili korišćenja privatnih veza takođe su postali ređi od 2011. godine. Međutim, druga istraživanja ne odražavaju u potpunoj meri ovaj uspeh u smanjenju korupcije.4
Transparentnost i predvidljivost poslovanja po-boljšane su tokom protekle godine, čime se nas-tavlja pozitivan trend. Ukupno 63% privrednika potpuno je ili delimično saglasno sa tvrdnjom da se u poslednjih 12 meseci „povećala transparentnost i
4 Izveštaj Evropske komisije za 2016. godinu
predvidljivost poslovanja u Srbiji“, u poređenju sa 24% onih koji su bili saglasni sa ovom tvrdnjom go-dine 2011. Privrednici takođe znatno bolje razumeju strategiju Vlade za ekonomski razvoj: njih 61% sada u potpunosti ili delimično razume Vladinu politiku ekonomskog razvoja, u poređenju sa tek 22% ispi-tanika koji su to naveli 2011. godine. Primetan je pozitivan trend u pogledu sposobnosti privredni-ka da utiču na reforme propisa kojima se uređuje poslovno okruženje: njih 56% se potpuno ili delim-ično slaže sa tvrdnjom da se mogućnost da privre-da učestvuje u procesu izmene zakona i propisa koji se odnose na poslovno okruženje poboljšala u poslednjih 12 meseci, u poređenju sa 20% 2011. go-dine.
Veoma mnogo Ne ugrožava uopšteDonekle ugrožava
2011
2012
2013
2014
2015
2016
41
33
38 4616
17 42 42
12 37 51
13 36 51
41 26
38 20
9
Grafikon 5. Transparentnost / Javne rasprave
U poslednjih 12 meseci se povećala transparentnost i predvidljivost poslovanja u Srbiji
U poslednjih 12 meseci se povećao kvalitet javnih rasprava o makroekonomskim i fiskalnim temama
Transparentnost i predvidljivost poslovanja po-boljšane su tokom protekle godine, čime se nas-tavlja pozitivan trend. Ukupno 63% privrednika potpuno je ili delimično saglasno sa tvrdnjom da se u poslednjih 12 meseci „povećala transparentnost i predvidljivost poslovanja u Srbiji“, u poređenju sa 24% onih koji su bili saglasni sa ovom tvrdnjom go-dine 2011. Privrednici takođe znatno bolje razumeju strategiju Vlade za ekonomski razvoj: njih 61% sada u potpunosti ili delimično razume Vladinu politiku ekonomskog razvoja, u poređenju sa tek 22% ispi-tanika koji su to naveli 2011. godine. Primetan je pozitivan trend u pogledu sposobnosti privredni-ka da utiču na reforme propisa kojima se uređuje poslovno okruženje: njih 56% se potpuno ili delim-ično slaže sa tvrdnjom da se mogućnost da privre-da učestvuje u procesu izmene zakona i propisa koji se odnose na poslovno okruženje poboljšala u poslednjih 12 meseci, u poređenju sa 20% 2011. go-dine.
5 Izvor: Uprava za javne nabavke, „Izveštaj o javnim nabavkama u Republici Srbiji za period 1.1.2016 – 30.06.2016. godine“.6 Ibid
Najjeftinija finansijska ponuda i dalje najviše utiče na dobijanje poslova putem javnih nabavki. Up-rkos povećanju prosečne vrednosti javne nabavke u odnosu na prethodnu godinu, i dalje mali broj privrednih subjekata učestvuje na tenderima: 72% njih nikada nije učestvovalo na tenderu, a samo 11% ispitanika ima značajnije iskustvo sa javnim nabavkama, iako je njihova godišnja vrednost skoro 2,9 milijarde evra.5 U prvom polugodištu 2016. go-dine, prosečan broj ponuda iznosio je 2,5 po raspi-sanom tenderu, što je manje nego u 2015, kada je prosek bio 2,7 ponuda.6 U odnosu na okolnosti koje utiču na dobijanje tendera, prema mišljenju privre-de, najniža finansijska ponuda i dalje je odlučujući faktor, dok je najbolja tehnička ponuda na pretpos-lednjem mestu, iza političkih i ličnih veza. Percepci-ja se nije menjala u odnosu na 2015. godinu.
Ne slažem se (1+2) Slažem se (4+5)Delimično se slažem
201120122013201420152016
201120122013201420152016
76 20 4
74 22 468 23 9
56 33 1142 41 1741 42 17
40 41 19
73 19 855 36 9
45 41 1438 45 17
37 44 19
10
Grafikon 6. Koliko često sledeći parametri utiču na dobijanje poslova putem javnih nabavki
Regulatorni okvir
Anketa pokazuje da se 54 % ispitanika slaže ili de-limično slaže da je teret zakona i propisa umanjen u poslednjih 12 meseci. Ovi rezultati su gotovo iden-tični prošlogodišnjim, ali i značajno bolji od onih iz 2011. godine, kada je svega 18% ispitanika izjavilo da se slaže da je teret zakona i propisa umanjen u prethodnih 12 meseci.
Mogućnost privrede da učestvuje u regulatornim reformama koje utiču na njihovo poslovanje ocen-jena je isto kao i prethodne godine, 43% privredni-ka smatra da takva mogućnost ne postoji. U odno-su na 2011. godinu, ovaj procenat je prepolovljen.
2011
2013
2015
2012
2014
2016
3.13.3
3.83.73.83.9
2.72.8
3.12.93.02.9
3.23.1
2.63.0
2.82.7
3.93.6
3.13.2
3.13.1
4.13.7
3.13.43.23.3
Najjeftinija finansijska ponuda
Najbolje stručne kvalifikacije i iskustvo u sličnim poslovima
Veza sa političkim partijama
Privatne veze
Podmićivanje članova tenderske komisije
Ocene na skali od 1 do 5, pri čemu 1 znači „nikad“, a 5 „često“
11
Grafikon 7. Regulatorni okvir
Teret zakona i propisa je umanjen u poslednjih 12 meseci
Mogućnost da privreda učestvuje u procesu izmene zakona i propisa koji se odnose na poslovno okruženje se poboljšala u poslednjih 12 meseci
Ocene na skali od 1 do 5, pri čemu 1 znači „nikad“, a 5 „često“
Od prvog istraživanja 2011. godine, pa do 2015 . go-dine, kontinuirano se smanjuje udeo ispitanika koji ukazuju da u tekućoj godini, u odnosu na prethod-nu godinu, troše više vremena i novca na poslove vezane za poštovanje propisa („regulatorne zahteve“): u 2011. godini je 56% ispitanika odgovor-ilo da troši više novca na regulatorne zahteve nego prethodne godine, 2015. ih je bilo 25%, a ove godine za jedan procentni poen manje.
Kada je reč o vremenu, najveći pomak učinjen je 2014. godine, kada je broj ispitanika koji su u tekućoj uštedeli vreme koje je potrebno da se odgovori na regulatorne zahteve spao na 22% sa 47% iz 2011. Od tada se ovaj procenat nije bitnije menjao, pa u 2016. iznosi 21 odsto. Kod oba indikatora uočljiv je veliki napredak iz 2014. godine, u odnosu na period od 2011 do 2013, i manji pozitivni trend od tada.
Ne slažem se (1+2) Slažem se (4+5)Delimično se slažem
201120122013201420152016
201120122013201420152016
82 16 2
80 16 472 22 7
63 30 747 37 1643 42 1543 40 16
71 22 763 30 7
46 37 1746 40 1545 38 16
12
Grafikon 8. Novac i vreme utrošeni na poslove vezane za poštovanje propisa
Novac
Vreme
Među merama koje su sprovedene u prethodnom periodu, privrednici su, kao one sa pozitivnim efektom, naveli unapređenje rada Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (62%), pojednostavljivanje zahteva u vezi sa vođenjem KEPU knjiga (56%), ukidanje radne knjižice (49%)
i uvođenje elektronskog izdavanja građevinskih dozvola (48%). I ove godine, kao i prethodne uočl-jivo je da privrednici veoma pozitivno ocenjuju sve mere Vlade kojima se uvode ili razvijaju elektronska rešenja, kao i pojednostavljenje komplikovanih ad-ministrativnih zahteva.
Više novca Manje novcaIsto novca kao i pre
Više vremena Manje vremenaIsto vremena kao i pre
201120122013201420152016
201120122013201420152016
56 40 4
47 49 337 56 7
31 66 322 69 922 72 621 70 8
47 50 333 63 4
28 66 525 71 324 70 5
Najbolje ocenjene reforme regulatornog okvira
13
Grafikon 9. Ocena sprovedenih Vladinih mera
Kao segmente regulatornog okruženja sa nega-tivnim uticajem na poslovanje, privrednici u Srbiji najčešće navode neporeske, parafiskalne namete – takse i naknade (68% ispitanika), poreze i dopri-nose na zarade (64%), PDV (58%), administrativne procedure uopšte (53%) i poresku administraciju konkretno (51% ispitanika). Primećujemo ten-denciju smanjivanja broja privrednika koji ukazu-ju na negativne efekte svih navedenih segmenata poslovnog okruženja. U prethodnoj godini, najviše je smanjen broj privrednih subjekata koji ukazuju na negativne efekte poreske administracije (sa 59% u 2015. na 51% u 2016. godini) i administrativnih pro-cedura uopšte (sa 59% na 53%). Nažalost, povećan
je udeo ispitanika koji navode negativan efekat dužine i troškova trajanja sudskih postupaka (sa 43% na 47%).
Oblast koja u 2016. ima najveće kumulativno po-boljšanje od 2011. godine je inspekcijski nadzor (23% negativnih odgovora 2016, 28% 2015, a 43% 2011.), a sledi je dobijanje dozvola za obavljanje delatnosti (27% negativnih odgovora 2016, a 37% 2011.). Najmanje problematični elementi regulator-nog okvira, pored pomenuta dva, su carine i proce-dure vezane za spoljnu trgovinu, procedure vezane za radne odnose, i građevinske dozvole.
62
56
49
48
46
43
41
38
26
31
35
25
37
41
36
42
16
3
6
4
4
6
6
9
3
2
16
1
1
5
1Izmene i dopune zakona o porezu na dobit pravnih lica
Funkcionisanje CROSO
KEPU
Ukidanje radne knjižice
Uvođenje softvera za izdavanje elektronskih dozvola
Usvajanje zakona o platnim karticama
Izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji
Primena zakona o inspekcijskom nadzoru
Negativno (1+2) Ne zna Odbija da odgovori Nije primenljivo Neutralno Pozitivno (4+5)
14
Grafikon 10. Eksterni činioci sa najnegativnijim uticajem na poslovanje
Privrednici percipiraju i smanjenje političkih rizika u vezi sa poslovanjem: poslednje istraživanje pokazu-je da 13% ispitanika smatra da su ti rizici povećani u odnosu na prethodnu godinu, dok je prošle godine to smatralo njih 18%.
Na bolju percepciju regulatornog okruženja utiče i rad javne uprave, za koju 59% ispitanika kaže da je sada efikasnija nego pre godinu dana (prošle go-dine je 55% ispitanika odgovorilo da je rad javne uprave bio efikasniji nego prethodne godine).
2011
2013
2015
2012
2014
2016
7775
747072
68
4349
5250
4347
8177
7269
6664
6161
6667
6158
6270
6661
5953
4963
6562
5951
Drugi obavezni neporeski nameti, razne takse i naknade
Porezi i doprinosi na zarade
Porez na dodatu vrednost
Poreska administracija
Administrativne procedure
Vreme i troškovi vezani za sudske procedure
15
Građevinske dozvole
Broj dana potrebnih za dobijanje građevinske dozvole se, prema odgovorima na anketu, znača-jno smanjio: u 2013. godini je bilo potrebno 9,3
Grafikon 11. Rad javne uprave
Grafikon 12. Ispitanici koji su gradili poslovni objekat u poslednje 2 godine
Grafikon 13. Prosečno vreme neophodno za dobijanje građevinske dozvole
Rad javne uprave je sada efikasniji nego pre godinu dana
Ne slažem se (1+2) Slažem se (4+5)Delimično se slažem
201420152016
45 39 1644 40 16
41 40 19
Da Ne
2013
2014
2015
2016
10 90
96
94
93
5
7
7
meseci, u 2015. se čekalo 7,7 meseci, a 2016. godine četiri meseca.
2013
2014
2015
2016
9.3 meseci
8.2 meseci
7.7 meseci
4 meseca (121.8 dana)
16
Ovaj rezultat je konzistentan sa podacima Doing Business publikacije, prema kojoj se vreme po-trebno za dobijanje građevinske dozvole smanji-lo sa 272 dana (izveštaj objavljen u oktobru 2015. godine) na 156 dana (izveštaj iz oktobra 2016. go-dine). Značajno veći broj ispitanika sada smatra da su troškovi vezani za građevinske i povezane doz-vole umereni – u 2013. godini je to smatralo samo 16% ispitanika, a u 2016. čak 40%. I ovi podaci su u skladu sa nalazom Doing Business publikacije Svetske banke prema kojoj su troškovi pribavljan-ja građevinske dozvole sa 25,7% vrednosti objekta koji se gradi obračunatih u oktobru 2014. godine
Građevinske dozvole se mogu dobiti u razumnom roku
Troškovi vezani za građevinske i povezane dozvole su umereni
(*Dodatno) pojednostavljivanje procedure za izdavanje građevinskih dozvola bi mi omogućile da proširim poslovanje
smanjeni na 3,2% u izveštaju iz oktobra 2016. go-dine. S druge strane, značajno je smanjen (sa 89% u 2013. na 61% u 2016. godini) broj ispitanika koji kažu da bi im dodatno pojednostavljivanje proce-dure za izdavanje građevinskih dozvola omogućilo da prošire poslovanje.
Možemo pretpostaviti da i ovi rezultati prikazani na Grafikonu 14 ukazuju da procedure vezane za građevinske dozvole i trošak koji one nose sada značajno manje opterećuju privrednike nego što je to bio slučaj pre samo dve godine.
Grafikon 14. Ocena sistema izdavanja građevinskih dozvola
Slažem se Ne slažem se
2013201420152016
2013201420152016
2013201420152016
8159
5253
3541
4742
925
1425
925
1425
1615
2440
8966
7561
17
Značajna poboljšanja u oblasti inspekcijskog nadzora
Šesta godina istraživanja stavova privrede poka-zuje dosledan trend poboljšanja odnosa privrede prema inspekcijama, posebno nakon usvajanja i primene Zakona o inspekcijskom nadzoru. Nakon prvih nekoliko meseci pune primene Zakona o in-spekcijskom nadzoru, koji akcenat stavlja na pre-ventivno delovanje inspekcija, 60% privrednika smatra da inspektori kvalitetno obavljaju saveto-davnu i preventivnu funkciju. Natpolovična većina (54%) uviđa korisnost novih instrumenata inspek-cijskog nadzora - kontrolnih listi, koje su inspekcije,
prema obavezi iz Zakona o inspekcijskom nadzo-ru, sačinile i objavile, dok 75% privrednika smatra da su propisi kojima se uređuje inspekcijski nadzor lako dostupni, a 71% smatra da su relevantni propisi jasni i razumljivi. Raste i broj privrednika koji sma-traju da ih inspekcije delotvorno štite od nelojalne konkurencije (konkurencije koja posluje u sivoj zoni). Broj kontinuirano raste iz godine u godinu, pa je u prošloj 2015. godini, kada je Zakon o inspek-cijskom nadzoru donet, porastao za 6 procentnih poena u odnosu na 2014. (sa 30% na 36%), a taj broj u 2016. godini porastao je za novih 6 procent-nih poena (sa 36% na 42%). Četvrtina privrednika i dalje smatra da inspekcije nisu dobro koordinisane i da dupliraju svoje zahteve.
Grafikon 15. Ocene inspekcijskog sistema
2016
2013
2014
2015
6270
7381
Inspektori su dobro obučeni
6776
7986
Inspektori su pristojni u ophođenju sa preduzećima
3234
4350
5860
6775
54
6758
72
2130
3642
4754
60
5862
72
323839
3823
2630
2514
222324
Propisi na osnovu kojih inspekcija vrši kontrolu su dostupni
Propisi na osnovu kojih inspekcija vrši kontrolu su jasni
Inspekcije nas efikasno štite od nelojalne konkunrencije
Inspekcije pružaju informacije, obaveštenja, savete i stručnu podršku kako bi se privrednici pravovremeno uskladili sa propisima
Inspektori imaju nalog za nadzor, koji nam predočavaju
Inspektori često imaju obavezu/naređenje da nađu razlog za novčeno kažnjavanje preduzeća ili pokretanje kaznenog postupka
Inspekcije nisu dobro koordinisane i ne dupliraju svoje zahteve
Preduzeća moraju da podmite inspektore, kako bi prošla kontrolu bez kazne
Postupak za žalbe i pritužbe na rad inspekcija je efikasan
18
Prosečan iznos izrečenih novčanih kazni smanjio se za 15% u 2016. godini u odnosu na prethodnu go-dinu, a u odnosu na 2011. godinu za skoro 50 ods-to. Privrednike, kao i prethodnih godina, najčešće posećuju najveće inspekcije: tržišna inspekcija, in-spekcija rada i poreska inspekcija. Administrativno opterećenje u ovoj oblasti je takođe smanjeno - prosečno vreme menadžmenta posvećeno radu sa inspektorima ove godine je 13 časova, što je skoro tri puta manje nego u 2012, a za dva sata manje nego u 2015. kada je prosečno vreme iznosilo 15 časova. Kada se uporede podaci o učestalosti ins-pekcija i podaci o vremenu koje privreda utroši na inspekcijski nadzor, vidi se sličan trend - prosečno vreme koje menadžment firme potroši po jednom obavljenom nadzoru smanjilo se sa 12 sati u 2011. na 5 sati u 2015. i 4 sata u 2016. godini.
Grafikon 16. Osnovne informacije o inspekcijama
Prosečan iznos novčanih kazni
Prosečno vreme utrošeno na inspekcije od strane menadžmenta (u satima)
Prosečan broj poseta u prethodnoj godini
Prosečan broj poseta u tekućoj godini
2128 € 1655 € 868 € 2022 € 1148 € 983 €
70 34 17 12 15 13
5.5 4.8 3.1 2.2 2.8 2.8
6.0 3.8 2.1 1.6 1.7 1.6
2011 2012 2013 2014 2015 2016
Prema mišljenju privrednika, ove godine došlo je do nazadovanja u unapređenju sistema za izvršen-je sudskih odluka. Percepcija sistema izvršenja unapređena je u periodu između 2011. i 2015. go-dine usled obimnih reformi ovog sistema. Međutim, privrednici 2016. godine izražavaju veći pesimizam u pogledu izvršenja, pri čemu 65 odsto privrednika koji su koristili ovaj sistem smatra da je on loš ili ve-oma loš, u poređenju sa 35 odsto koji ga smatraju dobrim, veoma dobrim ili odličnim. To predstavlja pogoršanje u odnosu na nalaze iz 2015, prema ko-jima je 55 odsto ispitanika sistem smatralo lošim ili veoma lošim, a 45 odsto dobrim, veoma dobrim ili odličnim. Međutim, treba napomenuti da je samo 30 odsto privrednika zapravo koristilo izvršni pos-tupak, što može da znači da su u stanju da naplate svoja potraživanja izvan ovog sistema ili da nemaju
19
Grafikon 17. Kako porezi i doprinosi na zarade utiču na konkurentnost poslovanja
poverenja u sistem ili da im je korišćenje ovog siste-ma preskupo. Pozitivan znak ipak predstavlja to što je 37 odsto svih privrednika navelo da je uvođen-je javnih izvršitelja značajno unapredilo sistem iz-vršenja i naplate potraživanja, u poređenju sa tek 7 odsto ispitanika koji smatraju da su javni izvršitel-ji unazadili ili značajno unazadili sistem izvršenja i naplate potraživanja. Kada je ovo pitanje postavl-jeno malom uzorku privrednika koji su zaista ko-ristili usluge javnih izvršitelja u svojstvu poverilaca, pozitivna percepcija je još veća, jer 65 odsto njih hvali uticaj ove profesije na sistem izvršenja. Čini se da ovi rezultati opravdavaju proširenje uloge javnih izvršitelja u sprovođenju gotovo svih predmeta u privredi iz 2016. godine.
Većina radnika je zaposlena na neodređeno vreme: Tek 25% svih subjekata angažuje radni-ke na određeno vreme. Ovaj broj se nije izmenio posle stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona o radu,
Porezi i došprinosi na zarade 69 1 26 3
Negativno Nije primenljivo Ne zna/odbija da odgovori Neutralno Pozitivno
Porezi i doprinosi na zarade i zaposlenost
usvojenih 2014. godine, kojima se omogućava duže trajanje ugovora na određeno vreme i pod-stiče prelaz iz neformalne u formalnu zaposlenost: godine 2013, ukupno 28% ispitanika zapošljavalo je radnike na određeno vreme. Mogući razlog za to je što je u skladu sa novim Zakonom o radu angažo-vanje radnika na neodređeno vreme postalo manje opterećenje i rizik (kroz, između ostalog, racional-izaciju otpremnina i restriktivnije razloge za neza-konit otkaz).
Rezultati ankete ukazuju da visoki porezi i dopri-nosi na zarade nisu presuđujući za odluke privred-nika o zapošljavanju. Ove godine je 22% ispitanika je zaposlilo nove radnike, što predstavlja 5% više privrednika koji su otvorili nova radna mesta u odnosu na 2015. godinu. Oni koji nisu menjali broj zaposlenih navode uslove na tržištu kao glavni ra-zlog koji ih je sprečio da povećaju broj zaposlenih.
Ukidanje radne knjižice među najbolje ocenjenim reformama. Da su izmene i dopune Zakona o radu, donete 2014. godine, imale određeni efekat na poslovno okruženje svedoče i rezultati ovogodišnje ankete. Ispitanici su prepoznali ukidanje radne knjižice kao jednu od top 3 pozitivno ocenjenih Vladinih mera u proteklih 12 meseci.
20
Grafikon 18. Zapošljavanje radnika
Makroekonomska politika
Poboljšana je percepcija uticaja makroekon-omskih pokazatelja na privredu Srbije, ali privred-nici i dalje smatraju da su inflacija, promenljivost deviznog kursa i promenljivost kamatnih stopa štetni faktori. Slično prethodnim nalazima, inflaci-ja i promenljivost deviznog kursa i kamatne stope smatraju se značajnim razlozima za zabrinutost. Uzimajući u obzir da je inflacija veoma niska (oko 2 odsto) i stabilna još od kraja 2013,7 dok je refer-entna kamatna stopa tokom prethodnog perioda smanjena i sada iznosi 4 odsto, kao i da je devizni kurs (naročito kurs dinara u odnosu na evro) sta-bilan, izgleda da negativna percepcija ovih mak-
roekonomskih indikatora nije bazirana na njihovim trenutnim vrednostima, već na osnovu istorijskih kretanja. Iako privrednici još uvek nisu u potpunosti svesni poboljšanja na ovom planu, najnoviji nalazi Ankete ukazuju na to da stepen razumevanja po-lako raste.
Smanjena je negativna percepcija pokazatel-ja vezanih za fiskalnu politiku, ali stope PDV-a i porezi i doprinosi na zarade i dalje predstavlja-ju značajne prepreke za poslovanje privrednika u Srbiji. Negativna percepcija poreza i doprinosa na zarade je gotovo identična kao prošle godine, ali
Nije bilo potrebe za radnicima zbog uslova na tržištu
Zaposlili smo nove ljude/ne odnosi se na nas
64
71
69
20
17
22
2013
2014
2015
7Izvor: Narodna banka Srbije (NBS)
21
znatno niža u odnosu na 2011. Porezi i doprinosi na zarade su i dalje visoko na listi najproblematični-jih makroekonomskih i fiskalnih pokazatelja po mišljenju privrednika u Srbiji, i ovo stanovište je opravdano. Prema nalazima Svetske banke, iako je porez na prosečne zarade u Srbiji uporediv sa opterećenjem u drugim zemljama Evrope, porezi na zarade ispod proseka je visok. Srbija je šesta u Evropi po visini „poreskog klina“ na najniže zarade8
Grafikon 19. Percepcija uticaja makroekonomskih pokazatelja na konkurentnost privrede
od 30 zemalja obuhvaćenih istraživanjem (u Srbiji na poreze odlazi 33% prosečne bruto zarade). Neg-ativna percepcija stope PDV-a je neznatno opala u ovogodišnjoj anketi. Međutim, kada se porede per-cepcije stope PDV-a zabeležene tokom prethodne tri godine, primetno je značajnije poboljšanje, jer je broj negativnih odgovora opao za 12 procentnih poena od 2014. godine.
20142015
2015
2015
2015
2015
2016
2014
2016
2014
2016
2014
2016
2014
2016
12
168366
63
7065
57
7868
66
747170
887471
3234
2832
40
2030
31
242627
25 1
123
133
12
2.8
424
Inflacija
Negativno Neutralno Pozitivno
Promenljivost deviznog kursa
Promenljivost kamatne stope
Stope PDV-a
Porezi i doprinosi na zarade333
8Svetska banka, Rebalancing Serbia’s Economy: Improving Competitveness, Strengthening the Private Sector and Creating Jobs, jun 2014.
22
Kojih budžetskih davanja bi se privrednici odrekli u cilju smanjenja poreza
Ispitanici se snažno protive smanjenju podstica-jnih mera i transfera od kojih neposredno imaju koristi, a istovremeno su saglasni sa smanjenjima u oblastima u kojima transferi nemaju neposre-dan uticaj na njihovo poslovanje. Iako je situaci-ja slična u poređenju sa prethodnom godinom, značajne promene se mogu zapaziti u poređenju sa 2011, kada je preko 50 odsto ispitanih privred-nika podržavalo smanjenje davanja u četiri od šest oblasti. Ova promena može biti posledica pozi-tivnijeg mišljenja u pogledu delotvornosti vladinih mera, i/ili pozitivnije percepcije fiskalne situacije danas u poređenju sa 2011, usled čega ispitanici smatraju da u budžetu ima više prostora za finan-siranje ovih mera. Jedina oblast u kojoj je podrš-ka srpskih privrednika za smanjenje budžetskih davanja značajna i u 2016. jesu olakšice za strana ulaganja (gde 53 odsto ispitanih privrednika po-država smanjenje), dok se ispitanici snažno protive smanjenju ulaganja u infrastrukturu (samo 11 odsto
želi smanjenje), uz manje protivljenje subvencijama energenata i sirovina i subvencijama za cene proiz-voda i usluga, koje je međutim i dalje značajno (gde 27, 29, i 28 odsto ispitanika, redom, želi smanjenje).
Siva ekonomija
Siva ekonomija je ponovo prepoznata kao jedna od pretnji privredi Srbije. Iako se čini da je neg-ativna percepcija izbledela tokom prethodne tri godine, više od polovine intervjuisanih privredni-ka i dalje vidi sivu ekonomiju kao značajnu pretnju njihovom poslovanju. Imajući u vidu brojne razloge koji doprinose sivoj ekonomiji i njen negativan uti-caj na državni budžet, Vlada Srbije je pripremila set mera kroz Strategiju za suzbijanje sive ekonomije, čiji je cilj smanjenje obima sive ekonomije sa tre-nutnih 30 odsto BDP-a9 na 26 odsto do 2020. Prvi korak u tom pravcu bilo je uspešno započinjanje re-forme inspekcija.
Skoro 80 odsto svih ispitanika smatra da privred-ni subjekti u njihovim granama privrede uplaćuju doprinose u punom obimu. Ipak, iako statistički neznatni, rezultati ankete su pokazali smanjenje broja poslodavca koji uplaćuju pune poreze i dopri-nose (2015. godine 82% ispitanika je istaklo da se u njihovoj grani uplaćuju puni doprinosi, dok je ovo u 2016. istaklo 80% ispitanika).
9 Na osnovu rezultata studije Siva ekonomija u Srbiji: Novi nalazi i preporuke za reforme, FREN, USAID BEP, mart 2013.
Grafikon 20. Procenat ispitanika koji vide sivu ekonomiju kao pretnju za svoje poslovanje65%63%61%59%57%55%53%51%49%47%45%45%43%41%39%37%35%
62%
2014 2015 2016
59%57%
23
Kojih budžetskih davanja bi se privrednici odrekli u cilju smanjenja poreza Pristup izvorima finansiranja
Negativni trend u pogledu korišćenja ekstern-ih izvora finansiranja je dupliran u odnosu na 2011. godinu. Čak 68 odsto privrednika navodi da uopšte ne koristi eksterno finansiranje, što pred-stavlja povećanje u odnosu na 62 odsto godine 2015, i u odnosu na 31 odsto 2011. Poređenja radi, u srednje razvijenim zemljama procenat firmi koje se ne zadužuju iznosi tek 30 odsto, dok je u razvijen-im privredama taj procenat tek 15 odsto. Prosečni godišnji iznos zaduživanja srpskih privrednih sub-jekata takođe je prepolovljen i iznosi 30.000 evra10
u poređenju sa 65.000 evra iz 2011.
U tom pogledu, pristup izvorima finansiranja i dalje predstavlja jedan od najproblematičnijih činilaca za poslovanje u Srbiji, što potvrđuju podaci Izveštaja o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za 2016. godinu, po kome se Srbija nala-zi na 124. mestu od 138 zemalja po priuštivosti fi-nansijskih usluga (tj. u kojoj meri privredni subjekti mogu da priušte finansijske usluge). Samo Grčka je u Evropi iza Srbije po priuštivosti finansijskih usluga.
Grafikon 21. Najčešći izvori finansiranja
10 5% modifikovana aritmetička sredina.
2014
2015
2016
2011
2012
2013
31
Ne pozajmljujemo novac66
5464
6268
3543
3428
3127
1815
56
53
00
01
10
100
00
21
10
10
Banke
Porodica i / ili prijatelji
Lizing
Inostrani izvori finansiranja
Zajmovi državnih institucija
24
Tražnja za kreditima se takođe smanjila. Godine 2016, 68 odsto ispitanika koji nisu pozajmili sred-stva navelo je da nemaju potrebe za kreditima, u poređenju sa 59 odsto godine 2015, i jednako toliko 2013.
Što se tiče svrhe kredita, firme koje jesu uzele kredite u prethodnom periodu, navode da je svrha kredita prvenstveno bila investicija u opremu ili druga sredstva za rad. Druga po redu svrha ban-karskog kredita bilo je povećanje zaliha. Pozitivni aspekt u poređenju sa ranijim anketama je to da privredni subjekti, bez obzira na izvor finansiranja, više ne koriste pozajmljena sredstva prvenstveno za isplatu PDV-a i drugih poreza.
Najveći deo finansiranja dolazi iz sopstvenih sred-stava. To je slučaj bez obzira na veličinu privrednog subjekta ili privrednu granu u kojoj posluje, kao i bez obzira na to da li je subjekat registrovan kao preduzeće ili preduzetnik. Čak 87 odsto ukupnog finansiranja privrednih subjekata u Srbiji potiče iz njihovih sopstvenih sredstava (isto kao 2015. i 2014. ali više nego 2012, kada je ova brojka iznosila 66 odsto), dok samo osam odsto potiče od banaka - manje nego prošle godine, kada je iznosilo 12 odsto, i značajno manje nego 24 odsto zabeleženih 2012. godine).
Grafikon 22. Glavna svrha pozajmice od banke
2013
2015
2014
2016
316
4137
2226
2329
76
56
46
45
25
43
556
1
179
108
Nabavka/popravka opreme ili mašina
Povećanje zaliha
Proširenje delatnosti
Izmirenje PDV i drugih nameta države
Kupovina zemljišta ili objekta
Sređivanje poslovnih prostorija
Isplata zarada
25
Grafikon 23. Izvori finansiranja isključujući sopstvena sredstva
85% ukupnih sredstava dolazi iz sopstvenih sredstava poslovnih entiteta u proseku, pa struktura preostalih 15% ukupnog finansiranja izgleda ovako.
Privredni subjekti se nerado zadužuju kod banaka. Glavni razlozi za to što se firme kojima je potrebno finansiranje nisu zaduživale su: 1) koristile su sop-stvena sredstva umesto kredita; 2) proizvodi koje nude banke nisu odgovarajući za njihove potrebe ili profil rizika; 3) banke zahtevaju previše vremena odnosno novca. Upitno je da li bi se obim finansir-anja posredstvom banaka povećao čak iako tražnja za finansiranjem počne da raste. Čini se da je za mikro i mala preduzeća potrebno proširiti lepezu finansijskih ustanova van bankarskog sektora.
Namenski krediti i dozvoljeni minus su najčešći vi-dovi finansiranja posredstvom banaka. Ukupno 33 odsto ispitanika koji se zadužuju koristi namenske kredite kao najčešći vid finansiranja, a na drugom mestu je dozvoljeni minus sa 17 odsto. Pozitivan činilac je to što se korišćenje dozvoljenog minusa smanjuje već tri godine za redom (sa 29 odsto go-dine 2014). Drugi bankarski i nebankarski proizvodi, uključujući akreditive, lizing i faktoring, koriste se izuzetno retko.
Banke Inostrani izvori finansiranja
Zajmovi državnih institucija Drugo
Lizing
Donacije/bezpovratna sredstva
Porodica i/ili prijatelji
2012
2013
2014
2015
2016
70 23 21 1 3
64 15
65 26
69 15
68 19
23 2
42
2
2
5 8
7 4 22
3 3 1 4 3
1
26
Grafikon 24. Korišćeni tipovi finansiranja
Nepokretnosti i mašine i oprema su najčešći oblik sredstava obezbeđenja. Tradicionalno, finansijske institucije kao sredstva obezbeđenja najčešće zahtevaju „zemljište i objekte“ (41 odsto) i „mašine i opremu, uključujući i drugu pokretnu imovinu firme“ (32,7 odsto). Procenat slučajeva u kojima je zahtevana zaloga na zemljištem i objektima sman-
jio se tokom protekle četiri godine. To su dobre vesti naročito za mikro-, mala i srednja preduzeća, jer se kapital ovih privatnih firmi najčešće sasto-ji od pokretne imovine a ne zemljišta ili objekata. Godine 2016, zemljište i objekti su činili najmanji deo zahtevanih sredstava obezbeđenja u južnoj i istočnoj Srbiji (30 odsto) a najveći u Vojvodini (50
2011
2013
2015
2012
2014
2016
1925
302728
33
1521
2629
2516
32
02
12
76
76
5
911
86
77
1111
129
149
Namenski kredit
Dozvoljena
prekoračenja
Garancije
Revolving kredit
Akreditivi
Lizing
27
Grafikon 25. Zahtevana sredstva obezbeđenja
odsto), što bi moglo da odražava kretanja u po-gledu tržišta nepokretnosti u ovim regionima (slab promet, cene i likvidnost). Još jedna dobra vest je to što, nakon prošlogodišnjeg povećanja, finansijske institucije sada ređe zahtevaju ličnu imovinu vlasni-ka kao sredstvo obezbeđenja, što ukazuje na to da poverioci posmatraju firmu kao posebnog privred-nog subjekta odvojenog od ličnosti njegovog vlas-
nika. Sa druge strane, ove godine je broj zahteva za korišćenjem mašina kao sredstava obezbeđenja nastavio da opada, posle višegodišnjeg stabilnog rasta. To što se mašine i oprema u manjoj meri zahtevaju kao sredstva obezbeđenja može da uka-zuje na manji obim zaduživanja preduzeća u cilju nabavke ove imovine, koja je često od presudnog značaja za povećanje proizvodnje i produktivnosti.
2012
2014
2013
2015
2016
5358
4847
41
3241
4634
33
3013
619
13
192323
1921
4036
2631
21
Nekretnine firme (zemljište, objekti...)
Mašine i oprema, uključujući drugu pokretnu imovinu firme
Lična imovina vlasnika
Potraživanja i zalihe
Drugo
28
Rastu očekivanja od budućnosti
Na pitanje o očekivanjima za narednih 12 meseci, 30% više anketiranih odgovara da očekuju da pov-ećaju broj zaposlenih. To je ujedno i najveće pov-ećanje očekivanja vezanih za zapošljavanje od kako radimo USAID BEP Anketu 1.000 preduzeća. Iako se očekivanja do sada nisu uvek poklapala sa ostva-
Grafikon 26. Očekivanja za budućnost u pogledu profita i broja zaposlenih
Neto dobit / Profit
Broj zaposlenih
renim, treba naglasiti da je procenat ispitanika koji misle da će morati da otpuštaju radnike naredne godine manji nego ikada pre.Povećanje neto dobiti u narednih 12 meseci očekuje čak 48% ispitanika, što je povećanje za četiri pro-centna poena u odnosu na prošlu godinu.
Na pitanje kojim promenama se najviše nadaju u regulatornom okruženju, ispitanici daleko najviše glasova daju smanjenju poreza, doprinosa i taksi (njih 24%, za razliku od 2014. godine, kada se samo
17% ispitanika izjasnilo za ovu stavku), a, sa velikim zaostatkom, sledi efikasnija administracija i eUpra-va (7%).
Smanjenje PovećanjeBez promene
201120122013201420152016
201120122013201420152016
14 35 51
11 58 3115 66 19
12 67 2010 61 269 67 24
6 63 31
23 43 3416 45 3415 37 43
12 44 449 44 48
Očekivanja privrede za narednu godinu
29
Zaključci i preporuke
Nalazi ankete ukazuju na to da privreda oseća i prepoznaje pozitivan uticaj reformi, onda kada im se pristupi na disciplinovan i dosledan način (npr. inspekcije, građevinske dozvole, e-uprava). Međutim, ovakav pristup sprovođenju reformi, koji je zasnovan na sveobuhvatnoj analizi, opširnom javno-privatnom dijalogu, preciznom definisanju rešenja, javnosti u radu i korišćenju modernih teh-nologija treba primeniti i u drugim oblastima. Na osnovu nalaza ovogodišnje ankete, naše preporuke namenjene državnim organima, privredi i drugim zainteresovanim licima obuhvataju:
• Dalja reforma javne uprave i uvođenje E-rešen-ja. Iz perspektive preduzeća, ova reforma znači pojednostavljenje i smanjenje birokratije, uz uvođenje usluga elektronske uprave. Nalazi vezani za ove parametre su nešto bolji nego prošle godine, ali je potreban ozbiljniji fokus na rad javne uprave da bi poboljšanja bila osetna. Očigledno je da reformu javne uprave treba usmeriti na unapređenje procedura, uspostavl-janje kulture okrenute ka uslugama koje uprava pruža građanima i privredi, i proširenje elek-tronskih usluga države.
• Nastaviti jačanje transparentnosti i predvid-ivosti poslovnog okruženja. U ovoj oblasti se vidi značajan napredak u odnosu na 2011. go-dinu. Ipak, u poslednje dve godine primetna je stagnacija. Preduslovi za poboljšanje poslov-nog okruženja podrazumevaju dostupnost in-formacija, korišćenje e-rešenja, konsultacije i diskusije sa privredom u svim fazama kreiranja regulative i zakonodavnog procesa, i institucio-nalizaciju platformi za javno-privatni dijalog o temama koje utiču na poslovanje privrede i
njen rast. Ove godine, privrednici navode da nije došlo do bitnih poboljšanja kad je reč o vre-menu i novcu potrebnom za suočavanje sa reg-ulatornim pitanjima. Stoga bi bilo od pomoći kada bi državni organi unapredili svoje kapac-itete za praćenje uticaja regulatornih reformi na privredu i građane i kreirali stalan sistem za prikupljanje “povratnih informacija” od privrede i njihovu analizu.
• Nastaviti sprovođenja mera usmerenih na su-zbijanje sive ekonomije i sprovođenje refor-ma inspekcijskog nadzora. Vlada Republike Srbije usvojila je Nacionalni program za borbu protiv sive ekonomije i najavila da će naredne dve godine biti posvećene njenom smanjenju. Kako bi se u tome uspelo, neophodno je nas-taviti dosledno sprovođenje reforme inspekcija, a naročito uvođenje e-inspektor sistema, pun prelazak svih inpektorata na nadzor zasnovan na proceni rizika i promene vezane za status in-spektora, koje uključuju kontinuirano praćenje i vrednovanje njihovog rada. Ipak, inspekcijski nadzor nije jedini, niti dovoljan faktor u borbi protiv sive ekonomije. Ostale oblasti kojima bi trebalo posvetiti pažnju su: saradnja policije, tužilaštva i pravosuđa sa inspekcijama, kako bi sistem sankcija za one koji posluju “na crno” bio efikasniji; dalje unapređenje poreske admin-istracije i poboljšanje likvidnosti privrede kroz restrukturiranje javnih preduzeća i podsticanje rasta privatnog sektora.
• Smanjiti ili ukinuti parafiskalne namete i obezbediti predvidivost sistema uvođenja i određivanja neporeskih, parafiskalnih taksi i nameta. Ova preporuka je logična, imajući u vidu da su ovi nameti – zapravo, skriveni porezi – nepredvidivi i nepravični. Veliki broj slabo regulisanih neporeskih fiskalnih i parafiskalnih
30
nameta, na centralnom i lokalnom nivou vlas-ti, predstavlja bitnu prepreku poslovanju pre-duzeća. Država bi trebalo da spreči ad hoc uvođenje nameta i taksi, i njihove neosnovane obračune. Umesto toga, treba uvesti javne i jasne načine propisivanja i obračuna legitimnih nameta i taksi.
• Kreirati regulatorni okvir za poslovanje neban-karskog finansijskog sektora u cilju poboljšan-ja pristupa malih i srednjih preduzeća izvorima finansiranja. Imajući u vidu smanjenje obima bankarskih kredita i činjenicu da banke nikada neće biti adekvatan izvor finansiranja mikro i malih preduzeća, važno je proširiti izbor i izvore finansiranja ovom brojnom i bitnom segmentu srpske privrede. Narodna banka Srbije je najavi-la usvajanje ovakvog zakona, i oformila internu Radnu grupu čiji je zadatak da pripremi prop-ise kojima bi se unapredio pravni okvira u ovoj oblasti, uz podršku USAID BEP-a. Ovaj proces je potrebno ubrzati, kako bi se srpskim privred-nicima obezbedila adekvatna finansijska sred-stva koja su neophodna za investicije i rast.
• Restrukturirati državnu pomoć sektoru MMSP. Državnu pomoć privatnom sektoru bi trebalo restrukturirati tako da bude usmerena na pre-mošćavanje postojećih jazova u finansiraju, te na preuzimanje rizika sa kojim se banke i ne-bankarske finansijske institucije suočavaju pri kreditiranju mikro i malih preduzeća. Takva pomoć može da obuhvata portfolio garantne šeme i sufinansiranje. Navedene mere podrža-va i Evropska Unija u poslednjem Izveštaju o napretku Evropske komisije,11 koji upozorava da “pristupi izvorima finansiranja ostaju prob-lematični i predstavljaju ključnu prepreku raz-voju MMSP sektora” i preporučuje “unapređen-je predvidivosti poslovnog okruženja i kreiranje
garantnih šema za podršku MMSP, sa akcentom na smanjenje troškova pristupanja izvorima fi-nansiranja.”
• Obezbediti efikasnost izvršnog postupka i smanjiti administrativna opterećenja. Ove mere su potrebne u cilju povećanja likvidno-sti srpske privrede, jačanja poverenja u sud-ski sistem i smanjenja visokih kamatnih stopa i naknada, a podržava ih i skorašnji Izveštaj o napretu Evropske Komisije, koji navodi da su “uobičajeno vreme trajanja sudskog postupka i nagomilani slučajevi i dalje razlog za brigu”, kao i da je “dalji razvoj privatnog sektora narušen slabostima u vladavini prava”.
• Povećati znanje privrednika na temu upravl-janja finansijama. Čini se da mnogi privredni-ci ne razumeju kako da zaduživanje organizu-ju tako da ga iskoriste za povećanje profita. Privrednici bi trebalo da nastoje da koriste što jeftinije i pogodnije izvore finansiranja svog poslovanja, imajući u vidu da su i dalje previše orijentisani na sopstvena sredstva i dozvoljeni minus. Privredna udruženja bi mogla da pružaju ovu vrstu usluge svojim članovima.
• Poboljšati i povećati ulaganja u infrastrukturu. Privreda ulaganje u infrastrukturu smatra najo-pravdanijim vidom javne potrošnje.
• Poboljšati informisanost javnosti o ostvarenim naprecima u poslovnom okruženju. Čini se da privrednici potcenjuju neka od ostvarenih po-boljšanja poslovnog okruženja. Ovakve neg-ativne percepcije privrednika mogu doprineti smanjenju investicija u privredi. Vlada bi treba-lo da uloži dodatne napore da javnosti saop-šte sve informacije o unapređenju poslovnog okruženja.
11 Izveštaj o napretku 2016, Evropska Komisija
www.bep.rs
