· Web viewSopstveni izvori finansiranja su akumulirani dobitak preduzeća i/ili uložena sredstva od strane vlasnika. Osnovne karakteristike sopstvenih izvora finansiranja su sledeće:

FINANSIJSKI PLAN – 2 i 3 DEO

IZVORI FINANSIRANJA

Izvori finansiranja pokazuju poreklo sredstava iz kojeg će svako konkretno ulaganje biti finansirano.

Osnovna podela izvora finansiranja je na:

· Sopstvene i

· Pozajmljene.

Sopstveni izvori finansiranja su akumulirani dobitak preduzeća i/ili uložena sredstva od strane vlasnika. Osnovne karakteristike sopstvenih izvora finansiranja su sledeće:

· To su po pravilu najjeftiniji izvori finansiranja,

· To su najsigurniji izvori finansiranja,

· Visina obaveza prema izvorima finansiranja zavisi od ostvarenog rezultata i

· Omogućavaju veću elastičnost i samostalnost u vođenju poslovne politike.

Pozajmljeni izvori finansiranja su krediti. Osnovne karakteristike finansiranja iz pozajmljenih izvora su sledeće:

· Teži uslovi pribavljanja,

· Samostalnost obaveza bez obzira na veličinu ostvarene dobiti i

· Smanjenjena elastičnost, samostalnost i stabilnost u vođenju finansijske i poslovne politike, posebno imajući u vidu moguća ograničenja u poslovanju od strane kreditora.

1. TROŠKOVI VEZANI ZA IZVORE FINANSIRANJA

Iako kod sopstvenih izvora finansiranja ne postoji eksplicitno iskazan trošak, trošak korišćenja sopstvenih sredstava je oportunitetni trošak, shvaćen kao izgubljen prihod koji bi se ostvario ulaganjem tih sredstava u najbolju od drugih mogućih poslovnih aktivnosti.Trošak korišćenja sredstava iz spoljnjih izvora finansiranja je kamata i njena visina je poznata iz ugovora o kreditu. Osim kamate u praksi se mogu javiti i dodatni troškovi i to za garanciju (oko 1% neotplaćenog duga), servisiranje duga, praćenje kredita, kupovinu menice, procenu hipoteke (troškovi ovlašćenog procenitelja), stavljanje hipoteke (sudski troškovi).Pored toga uobičajeno je da banke od zajmoprimca zahtevaju da ceo ili deo svog platnog prometa obavlja preko poslovne banke kreditora, a motiv je ostvarenje dodatnih prihoda naplatom bankarskih provizija.

2.KREDITNE FAZE

Od uplate kredita zajmoprimcu od strane kreditora pa sve do otplate poslednje rate kredita, kredit se nalazi u jednoj od tri faze:

· Moratorijum – vremenski period u kome nije aktivirana obaveza plaćanja prema kreditoru, odnosno to je period kada se kamata obračunava i pridodaje osnovnom dugu. Odobrava se za značajnije investicije u osnovna sredstva i uglavnom važi do momenta aktiviranja investicije. Na kraju perioda moratorijuma glavnica je uvećana za iznos kamate. Završetak perioda moratorijuma nije period kada se plaća prvi anuitet, već je to period kada kredit prelazi iz faze moratorijuma u grejs period, odnosno period otplate (ukoliko nema grejs perioda).

Moratorijum = Period plaćanja prve rate + Period izmedju prve dve sukcesivne isplate

Npr. moratorijum traje 6 meseci, a potom tromesečno plaćamo kredit. U tom slučaju je 6+3=9 moratorijum

· Grejs period – vreme u kome se ne otplaćuje glavnica kredita već se samo aktivira obeveza plaćanja kamate. Susrećemo ga kod kreditiranja osnovnih sredstava.

Grejs period = Period plaćanja prve otplate – Period između dve sukcesivne otplate

· Period otplate –vremenski period u kome se aktivira obaveza vraćanja glavnice i ovaj period postoji kod svakog kreditnog odnosa. Kod kredita za obrtna sredstva, moratorijum i grejs period su veoma retki, odnosno kredit će se po uplati sredstava odmah naći u fazi otplate.

Period otplate = Period plaćanja prve otplate + Period između dve sukcesivne otplate

Osnovne obaveze su:

· Plaćanje kamate,

· Vraćanje glavnice.

Kamata se plaća na neotplaćeni deo duga i računa se kao proizvod ostatka glavnice duga na početku perioda sa kamatnom stopom za pripadajući period. Pripadajući period je vremenska razlika između početka i kraja jednog perioda, odnosno to je period za koji se računa kamata.

Kamatna stopa za pripadajući period se računa po sledećem obrascu:

i=kamatna stopa za pripadajući period,I=godišnja kamatna stopa im=broj meseci za koji se kamata računa.

U Microsoft Excelu koristimo funkciju power, koja nam omogućava da se izračuna procenat kojim se množi glavnica duga na početku perioda da bi se izračunala visina duga na kraju perioda. Da bi se dobio procenat koji se odnosi samo na kamatu od dobijenog iznosa treba oduzeti broj jedan.

Pod pretpostavkom da je godišnja kamatna stopa 10%, a da je dinamika plaćanja šestomesečna, u ćeliju Excel-a treba napisati=power (1.1,6/12)-1 = kamatna stopa za šest meseci jednaka je 4.88%.

Vraćanje glavnice kredita se naziva otplata. Postoje dva osnovna metoda otplate kredita i to:

· Metod jednakih otplata i

· Metod jednakih anuiteta.

METOD JEDNAKIH OTPLATA

Metod jednakih otplata podrazumeva da se u svakom anuitetu vraća isti iznos glavnice. Izračunavanje se vrši tako da se glavnica duga podeli sa brojem perioda u kojima se vrši otplata kredita,

O=G/n

O-otplata u jednom periodu,G-glavnica in-broj perioda u kojima se otplaćuje glavnica.

· Izračunava se kamata množenjem ostatka duga na kraju prethodnog perioda sa kamatnom stopom za pripadajući period.

· Izračunava se anuitet kao zbir otplate i kamate.

METOD JEDNAKIH ANUITETA

Po metodu jednakih anuiteta u svakom periodu u kome se vraća glavnica (period otplate) anuiteti (otplata+kamata) su jednaki.Izračunavanje se vrši tako da se izračunava anuitet po obrascu:

A-anuitet,G-glavnica,n-broj perioda u kojima se otplaćuje glavnica ii-kamatna stopa za pripadajući period

anuitet se jednostavnije izračunava pomoću finansijske funkcije PMT u Microsoft Excelu. Npr. preduzeće je pozajmilo 110 EUR. Faza otplate je 3 godine. Plaćanje je šestomesečno, a godišnja kamatna stopa je 10%.

Pripadajuća kamatna stopa koju smo izračunali iznosi 4.88%, pa možemo izračunati.

= -PMT(4.88%,6,110) = visina anuiteta je 21.59 EUR.

· U drugom koraku se izračunava kamata kao proizvod ostatka glavnice na kraju prethodnog perioda i kamatne stope za pripadajući period.

· Izračunava se otplata tako što se kamata oduzima od anuiteta.

1. RAČUNOVODSTVENI TRETMAN OBAVEZA PREMA KREDITORIMA

Uplata kredita preduzeća od strane banke i otplata glavnice kredita ne iskazuje se u bilansu uspeha zato što ne predstavljaju prihode i rashode. Kamate i dodatni izdaci predstavljaju rashode, a kako će se iskazivati rashodi u bilansu uspeha zavisi od ozabrane računovodstvene politike u samom preduzeću. U tom kontekstu, preduzeće može da bira između osnovnog postupka i alternativnog postupka. Osnovni postupak predviđa da se troškovi kreditiranja iskazuju u rashodima perioda kada su nastali, nezavisno o kojim kreditima je reč. Alternativni postupak omogućava da se rashodi po osnovu troškova kreditiranja koji su vezani za nabavku kapitališu, odnosno da se za taj iznos uveća nabavna vrednost osnovnih sredstava. Kapitalisanje može da se vrši do perioda kada su završene sve aktivnosti neophodne da se imovina čija je nabavka kreditirana privede nameni. U vezi sa alternativnim postupkom je termin interkalarna kamata, koja predstavlja kamatu koja se obračunava od momenta nabavke određenog sredstva do momenta stavljanja tog sredstva u funkciju. Kapitalisani troškovi kreditiranja nisu konkretni odlivi gotovine, već rashodi.U izradi poslovnih planova uobičajeno se koristi alternativni postupak tako da se kamata za period kada se osnovno sredstvo nalazi u funkciji tretira rashodom perioda, a kamata u periodu koji prethodi stavljanju sredstva u funkciju uvećava nabavnu vrednost i rashoduje se amortizovanjem.

U izveštaju o novčanom toku prilivi se uvećavaju za uplatu kredita, a odlivi za plaćanje kamate i otplate kredita. U projektovanim bilansu stanja iskazuju se obaveze poosnovu glavnice duga, dok se obaveze po osnovu kamata za naredni period ne prikazuju. Prema MSFI, neophodno je odvojiti obavezu na deo koji dospeva naredne godine i deo koji dospeva u dužem vremenskom periodu od jedne godine.

2. PROJEKCIJA OBAVEZA PO OSNOVU SPOLJNJIH IZVORA FINANSIRANJA

Prva mogućnost odgovara preduzećima sa malim kreditnim rizikom i za ova preduzeća u finansijskom planu treba predvideti uslove koji se uobičajeno odobravaju snažnim preduzećima i to moratorijum od jedne godine, grejs period u početnim godinama eksploatacije, nisku godišnju kamatnu stopu i duže intervale između dve kreditne faze. Druga mogućnost odgovara preduzećima sa visokim kreditnim rizikom za koja se moraju projektovati znatno lošiji uslovi finansiranja.

3. PRAKTIČAN PRIMER IZRADE TABELA IZVORA FINANSIRANJA

U prvom koraku neophodno je sagledati ulaganja i to deo koji se planira finansirati iz spoljnih izvora finansiranja. Kako je predviđeno da se tehnološka oprema uzme na kredit u iznosu od po 500.000 EUR i to 30.06.2005. i 31.12.2005. neophodno je predvideti uslove finansiranja.

Moratorjum

6 meseci

Grejs period

1 godina

Rok vraćanja

4 godine i 6 meseci

Dinamika plaćanja

Šestomesečna

Godišnja kamatna stopa

10%

Metod vraćanja u fazi otplate

Jednake otplate

U prvom koraku izračunavamo kamatnu stopu za period moratorijuma, odnosno za 6 meseci.

=power (1.1;6/12)-1=4.88%

Primenom alternativnog postupka obračuna rashoda po osnovu troškova kreditiranja, rashodi kamate vezani za period do aktiviranja investicije uvećavaju nabavnu vrednost tehnološke opreme, tako da je iznos konkretnog ulaganja sa aspekta preduzeća identičan iznosu glavnice duga na dan koji prethodi aktiviranju investicije.

Prva tabela vezana za izvore finansiranja koja se unosi u poslovni plan je tabela o poreklu izvora finansiranja za svako grupno iskazano ulaganje.

Vrsta ulaganja

Nabavna vrednost u EUR

Izvor finansiranja

Objekat

1.000.000,00

Sopstvena sredstva

Tehnološka oprema

1.024.404,42

Kredit

Elelktro oprema

50.000,00

Sopstvena sredstva

Transportna sredstva

30.000,00

Sopstvena sredstva

Trajna obrtna sredstva

651.594,11

Sopstvena sredstva

UKUPNA ULAGANJA

2.755.998,54

U slučaju da se određeno ulaganje delom finansira iz sopstvenih, a delom iz pozajmljenih izvora finansiranja neophodno je na to ukazati u gornjoj tabeli.

Sledeća tabela koja se prikazuje u poslovnom planu je tabela o procentualnom učešću sopstvenih i pozajmljenih izvora finansiranja u ukupnim ulaganjima. Ova tabela je neophodna obzirom da kreditori, po pravilu, traže da se određeni procenat ulaganja finansira iz sopstvenih sredstava.

Vrsta ulaganja

Nabavna vrednost u EUR

% od ukupnih ulaganja

Sopstvena ulaganja

1.731.594,11

62,83

Kredit

1.024.404,42

37,17

UKUPNA ULAGANJA

2.755.998,54

100%

Treća tabela koja se prikazuje u ovom delu je tabela koja pokazuje dinamiku izmirenja obaveza prema spoljnim izvorima finansiranja. Da bi se mogla prikazati dinamika izmirenja obaveza neophodno je sagledati kreditne faze.

I faza je moratorijum i traje od 30.06.2005. godine do 31.12.2005. godine.

U ovoj fazi glavnica duga se uvećava za iznos kamate i taj postupak je već prikazan.

II faza je grejs period i traje od 31.12.2005. godine do 31.12.2006. godine.

U grejs periodu se aktivira obaveza plaćanja kamate, dok glavnica duga na početku i na kraju perioda ostaje ista.

Datum plaćanja prve rate kamate = Početak grejs perioda + Jedan period između dva sukcesivna plaćanja kamate = 31.12.2005.+ 6 meseci = 30.06.2006.

Datum plaćanja druge rate kamate = Datum plaćanja prve rate kamate + Jedan period između dva sukcesivna plaćanja kamate = 31.12.2006.

Iznos prve i druge rate kamate = Dug na kraju prethodnog perioda * Kamatna stopa za pripadajući period = 1.024.404,42 EUR * 4,88% = 50.000,00 EUR

III faza je period otplate i traje od 31.12.2006. godine do 31.12.2009. godine. U ovoj fazi aktivira se obaveza vraćanja glavnice.

Datum plaćanja prve rate otplate = Početak perioda otplate + Jedan period između dve sukcesivne otplate = 31.12.2006. + 6 meseci = 30.06.2007.

Datum plaćanja druge rate otplate = Datum plaćanja prve rate otplate + Jedan period između dve sukcesivne otplate = 31.12.2007.

Datum plaćanja poslednje rate otplate = Datum uplate kredita + Rok vraćanja = 30.06.2005. + 4 godine i 6 meseci = 31.12.2009.

Po metodu jednakih otplata visina anuiteta se izračunava:

· O = glavnica duga / broj perioda u kojima se glavnica vraća = 1.024.404,42 EUR / 6 = 170.734,07 EUR

Datum

Glavnica (ostatak duga)

Otplata

Kamata

Anuitet u EUR

30.06.2007.

1,024,404.42

170,734.07

50,000.00

220,734.07

31.12.2007.

853,670.35

170,734.07

41,666.67

212,400.74

30.06.2008.

682,936.28

170,734.07

33,333.33

204,067.40

31.12.2008.

512,202.21

170,734.07

25,000.00

195,734.07

30.06.2009.

341,468.14

170,734.07

16,666.67

187,400.74

31.12.2009.

170,734.07

170,734.07

8,333.33

179,067.40

UKUPNO

-

1,024,404.42

175,000.00

1,199,404.42

Po metodu jednakih anuiteta visina otplate izračunava se:

Datum

Glavnica (ostatak duga)

Otplata

Kamata

Anuitet u EUR

30.06.2007.

1,024,404.42

151,057.40

50,000.00

201,057.40

31.12.2007.

873,347.02

158,430.34

42,627.06

201,057.40

30.06.2008.

714,916.68

166,163.14

34,894.26

201,057.40

31.12.2008.

548,753.54

174,273.37

26,784.03

201,057.40

30.06.2009.

374,480.17

182,779.46

18,277.95

201,057.40

31.12.2009.

191,700.71

191,700.71

9,356.69

201,057.40

UKUPNO

1,024,404.42

181,939.99

1,206,344.41

U poslednjoj tabeli razlažu se dugoročne i kratkoročne kreditne obaveze na kraju godine, prikazane u gornjim tabelama. Obaveze se odnose samo na glavnicu, obzirom da se kamata odnosi na naredni period i tretira se rashodom perioda.

Metod jednakih otplata

GODIŠNJI PRIKAZ KAMATE I OTPLATE (METOD JEDNAKIH OTPLATA)

u EUR

Vrstatroška

2006

2007

2008

2009

Kamata

100,000.00

91,666.67

58,333.33

25,000.00

Otplata kredita

0.00

341,468.14

341,468.14

341,468.14

UKUPNO

100,000.00

433,134.81

399,801.47

366,468.14

KRATKOROČNE I DUGOROČNE OBAVEZE PO OSNOVU GLAVNICE NA KRAJU GODINE (METOD JEDNAKIH OTPLATA)

u EUR

Ročnostobaveze

2005

2006

2007

2008

Obaveze koje dospevaju naredne godine

0.00

341,468.14

341,468.14

341,468.14

Dugoročne obaveze

1,024,404.42

682,936.28

341,468.14

0.00

UKUPNO

1,024,404.42

1,024,404.42

682,936.28

341,468.14

Metod jednakih anuiteta

GODIŠNJI PRIKAZ KAMATE I OTPLATE (METOD JEDNAKIH ANUITETA)

u EUR

Vrstatroška

2006

2007

2008

2009

Kamata

100,000.00

92,627.06

61,678.29

27,634.64

Otplata kredita

0.00

309,487.74

340,436.52

374,480.17

UKUPNO

100,000.00

402,114.80

402,114.80

402,114.80


u EUR

Ročnostobaveze

2005

2006

2007

2008


0.00

309,487.74

340,436.52

374,480.17

Dugoročne obaveze

1,024,404.42

714,916.68

374,480.17

0.00

UKUPNO

1,024,404.42

1,024,404.42

714,916.68

374,480.17

Kratkoročne obaveze iskazane u bilansu stanja 31.12. određene godine odgovaraju otplati glavnice iskazanoj u izveštaju o novčanom toku naredne godine.

OBRAČUN REZULTATA POSLOVANJA

1. UKUPAN PRIHOD

Prilikom izrade poslovnog plana projektuje se samo prihod iz redovnih aktivnosti, prihodom se smatra realizovana prodaja, nezavisno od toga da li je naplaćena, dok se povećanje vrednosti zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda zanemaruje. Informacije za formiranje ukupnog prihoda se dobijaju iz plana prodaje, gde su za svaku godinu trajanja projekta dati podaci o projektovanim prodatim količinama proizvoda i projektovanim cenama po jedinici proizvoda.

2. RASHODI

Jedan od izvora informacija je plan nabavke u kojem su definisane količine i cene najznačajnijih inputa. Drugi izvor informacija je operativni plan gde se mogu naći podaci o procentu godišnjih troškova investicionog održavanja za svaku vrstu ulaganja.Rashodi tipičnog proizvodnog preduzeća obično su:

· Troškovi sirovina i/ili repromaterijala

· Troškovi ambalaže

· Zavisni troškovi nabavke

· Troškovi plata

· Troškovi amortizacije

· Troškovi energenata

· Troškovi investicionog održavanja

· Troškovi osiguranja

· Troškovi marketinga

· Troškovi platnog prometa

· Porezi

· Ostali troškovi poslovanja

Amortizacija - smanjenje vrednosti osnovnih sredstava usled trošenja i habanja. Amortizuju se osnovna sredstva i celokupna stalna imovina koju čine i nematerijalna ulaganja. Po MSFI stalna imovina se otpisuje primenom jednog od sledeća tri metoda:

1. Proporcionalni (linearni) metod - iznos amotizacije se za svaku godinu utvrđuje kao količnik osnovice i korisnog veka trajanja sredstava iskazanog u godinama, a iznosi amortizacije su jednaki u svakoj godini.Godišnja amortizaciona stopa dobija se kao količnik 100% i korisnog veka trajanja sredstava izraženog brojem godina.

2. Degresivni metod - polazi od pretpostavke da se sredstvo više troši u početnim godinama svog veka trajanja, a troškovi se izračunavaju tako što se primenjuje isti procenat otpisa na ostatak vrednosti.

3. Funkcionalni metod- zasniva se na pretpostavci da se može projektovati očekivani broj jedinica učinka osnovnog sredstva tokom njegovog korisnog veka trajanja. Godišnji iznos amortizacije dobija se kada se osnovica za amortizaciju pomnoži sa količnikom ostvarenih jedinica tokom godine i jedinica koje se očekuju u ukupnom korisnom veku trajanja. Ovaj metod se koristi za opremu čiji se učinak može pratiti i prevozna sredstva.

Iako su dozvoljene sve tri varijante, predlaže se da se u poslovnim planovima primenjuje proporcionalni metod.Važno je napomenuti da se određeni delovi stalne imovine ne amortizuju, npr. zemljište.

PRAKTIČAN PRIMER IZRADE TABELA UKUPNOG PRIHODA I RASHODA

Ukupan prihod

Na osnovu projektovanog plasmana i cena projektuje se fizički i vrednosni obim prodaje za vek trajanja projekta. Uobičajeno je da se radi onoliko tabela koliko ima godina u kojima se ukupan prihod razlikuje. Na osnovu iskazanih podataka iz plana prodaje formira se ukupan prihod koji je prikazan sledećim tabelama.

Asortiman

Jedinica

Prodaja u jedinicama

Cena po jedinici u EUR

Ukupan prihod u EUR 2006

Pržena kafa A

Kg

800.000,00

3,70

2.960.000,00

Pržena kafa B

kg

80.000,00

4,00

320.000,00

UKUPNO

880.000,00

3.280.000,00

Asortiman

Jedinica



Ukupan prihod u EUR 2007

Pržena kafa A

Kg

900.000,00

3,70

3.330.000,00

Pržena kafa B

kg

90.000,00

4,00

360.000,00

UKUPNO

990.000,00

3.690.000,00

Asortiman

Jedinica



Ukupan prihod u EUR 2008-2015

Pržena kafa A

Kg

1.000.000,00

3,70

3.700.000,00

Pržena kafa B

kg

100.000,00

4,00

400.000,00

UKUPNO

1.100.000,00

4.100.000,00

Rashodi

Troškovi sirovina određuju se na osnovu podataka iz plana nabavke i to množenjem projektovanih količina i projektovanih cena.U EUR

Sirovina

Troškovi u 2006

Troškovi u 2007

Troškovi u 2008-2015

Santos za kafu A

960.000,00

1.080.000,00

1.200.000,00

Uganda za kafu A

720.000,00

810.000,00

900.000,00

Santos za kafu B

144.000,00

162.000,00

180.000,00

Uganda za kafu B

36.000,00

40.500,00

45.000,00

UKUPNI TROŠKOVI SIROVINA

1.860.000,00

2.092.500,00

2.325.000,00

Troškovi ambalaže izračunavaju se množenjem podataka koji se nalaze u planu nabavke, a donose se na projektovanu količinu ambalaže i projektovane cene.

Ambalaža

Troškovi u 2006

Troškovi u 2007

Troškovi u 2008-2015 u EUR

Kesicaod 100 g za kafu A

40.000,00

45.000,00

50.000,00

Kesica od 200 g za kafu A

20.000,00

22.500,00

25.000,00

Kesica od 1 kg za kafu A

20.000,00

22.500,00

25.000,00

Kutija za kafu A

16.000,00

18.000,00

20.000,00

Kesica od 100 g za kafu B

4.000,00

4.500,00

5.000,00

Kesica od 200 g za kafu B

2.000,00

2.250,00

2.500,00

Kesica od 1kg za kafu B

2.000,00

2.250,00

2.500,00

Kutija za kafu B

1.600,00

1.800,00

2.000,00

Ukupni troškovi ambalaže

105.600,00

118.800,00

132.000,00

Zavisni troškovi nabavke određuju se na osnovu podataka iz plana nabavke, a odnose se na visinu carine, broj potrebnih kamiona zatransport, ceni transporta..

Zavisni troškovi nabavke

Troškovi u 2006

Troškovi u 2007


Carinski troškovi

186.000,00

209.250,00

232.500,00

Transport

53.000,00

60.000,00

66.000,00

Špedicija

5.300,00

6.000,00

6.600,00

Ukupni zavisni troškovi nabavke

244.300,00

275.250,00

305.100,00

Ispred kolona koje prikazuju troškove po godinama, dodaju se još dve kolone (prikazane u sledećoj tabeli) koje pokazuju način na koji su konkretni troškovi izračunati.


Parametar/Jedinica

Godišnji trošak po parametru/Cena po jedinici u EUR

Carinski troškovi

Nabavna vrednost

10%

Transport

Kamion

1.000,00

Špedicija

kamion

100,00

Poželjno je i ove troškove alocirati na konkretne proizvode. Kao ključ za raspodelu koristi se učešće proizvoda u ukupnom prihodu.

Troškovi plata - Na osnovu projektovanog broja radnika u operativnom planu i prosečne plate za svako radno mesto, za svaku grupu radnika projektuje se godišnji trošak radne snage kao proizvod broja radnika na određenom mestu, prosečne mesečne neto plate po radniku, koeficijenta koji odražava fiskalne izdatke za neto plate i broja meseci za koji radnici primaju platu.

Radno mesto

Broj radnika

Prosečna mesečna neto plata po radniku u EUR

Godišnji trošak bruto plata u 2006-2015 u EUR

1

2

3

4= 2x3x12 mesecix1,75*

Predsednik upravnog odbora

1

1.000,00

21.000,00

Tehnički direktor

1

800,00

16.800,00

Komercijalni direktor

1

800,00

16.800,00

Referenti prodaje

5

600,00

63.000,00

Referenti za prijem i izdavanje robe

2

400,00

16.800,00

Radnici u proizvodnji

6

400,00

50.400,00

Radnici u operativi

4

400,00

33.600,00

Prateće osoblje

4

300,00

25.200,00

UKUPNO

24

243.600,00

porezi i doprinosi na neto plate iznose 75%

Amortizacija se određuje na osnovu korisnog veka trajanja sredstava i na osnovu nabavne vrednosti. Korisni vek trajanja sredstava je određen u operativnom planui predstavlja vremenski period u kome preduzeće očekuje da će koristiti sredstva ili broj jedinica učinka koje preduzeće očekuje tokom korišćenja sredstava i predstavlja osnov za određivanje amortizacione stope. Godišnja amortizaciona stopa dobija se kao količnik 100% i korisnog veka trajanja sredstava izraženog brojem godina.Prilikom praktične izrade poslovnog plana potrebno je projektovati amortizaciju do kraja korisnog veka trajanja sredstava.

Vrsta sredstva

Korisni vek trajanja sredstva u godinama

Godišnja amortizaciona stopa

Objekat

40

100/40=2,50%

Tehnološka oprema

10

10,00%

Elektro oprema

20

5,00%


10

10,00%

Stalna imovina

Nabavnavrednost u EUR (NV)

Amort.stopa (AS)

Godišnjaamort. u EUR

GA= NV x AS/100

Sadašnja vrednost na kraju godine u EUR 2006.

NV –GA




Objekat

1,000,000.00

2.50%

25,000.00

975,000.00

950,000.00

925,000.00

900,000.00

Tehnološka oprema

1,024,404.42

10.00%

102,440.44

921,963.98

819,523.54

717,083.10

614,642.65

Elektro oprema

50,000.00

5.00%

2,500.00

47,500.00

45,000.00

42,500.00

40,000.00


30,000.00

10.00%

3,000.00

27,000.00

24,000.00

21,000.00

18,000.00

Sadašnja vrednost st.im. na kraju god.

2,104,404.42

132,940.44

1,971,463.98

1,838,523.54

1,705,583.10

1,572,642.65

Godišnja amortizacija (GA)

132,940.44

132,940.44

132,940.44

132,940.44

2010.

2011.

2012.

2013.

2014.

2015.

875,000.00

850,000.00

825,000.00

800,000.00

775,000.00

750,000.00

512,202.21

409,761.77

307,321.33

204,880.88

102,440.44

0.00

37,500.00

35,000.00

32,500.00

30,000.00

27,500.00

25,000.00

15,000.00

12,000.00

9,000.00

6,000.00

3,000.00

0.00

1,439,702.21

1,306,761.77

1,173,821.33

1,040,880.88

907,940.44

775,000.00

132,940.44

132,940.44

132,940.44

132,940.44

132,940.44

132,940.44

Troškovi energenata se dobijaju iz dela operativnog plana koji se odnosi na tehničko-tehnološku analizu. Potrebno je energente podeliti na varijabilni i fiksni deo. Varijabilni troškovi energenata određuju se na osnovu normativa utrošaka po jedinici proizvoda (broj Kw koji troši mašina za proizvodnju određene količine proizvoda), dok se ostali troškovi energenata (gas, benzin, dizel, ostala el.energija) smatraju fiksnim troškom u toku godine.

Troškovi energenata

Troškovi u 2006

Troškovi u 2007


Električna energija (oprema)

44.000,00

49.500,00

55.000,00

Električna energija (fiksni deo)

5.000,00

5.000,00

5.000,00

Dizel gorivo

7.000,00

7.000,00

7.000,00

UKUPNO

56.000,00

61.500,00

67.000,00

Ispred kolona koje prikazuju troškove po godinama dodaju se još dve kolone (prikazane u sledećoj tabeli) koje pojašnjavaju način izračunavanja troškova.


Jedinica


Električna energija (oprema)

kWh

0,05

Električna energija (fiksni deo)

kWh

0,05

Dizel gorivo

litar

0,7

Investiciono održavanje određuje se kao procenat od iznosa stvarnih ulaganja i ovi podaci se preuzimaju iz operativnog plana.

Troškovi tekućeg i investicionog održavanja

Parametar

Godišnji trošak po parametru

Godišnji trošak 2006-2015 u EUR

Objekat

Stvarna ulaganja

0,50%

5.000,00

Tehnološka oprema

Stvarna ulaganja

1,00%

10.000,00

Elektro oprema

Stvarna ulaganja

1,00%

500,00


Stvarna ulaganja

3,00%

900,00

UKUPNO

16.400,00

Troškovi osiguranja određuju se na osnovu cena koje vladaju na tržištu, odnosno na osnovu tarifa osiguravajućih preduzeća, odnose se na građevinski objekat, opremu, transportna sredstva i radnike. U poslovnim planovima iznosi se određuju kao procenat od stvarne vrednosti ulaganja u opremu i objekat, odnosno množenjem broja radnika sa određenim iznosom.

Troškovi osiguranja

Parametar



Objekat

Stvarna ulaganja

0,20%

2.000,00

Tehnološka oprema

Stvarna ulaganja

0,40%

4.000,00

Elektro oprema

Stvarna ulaganja

0,20%

100,00


Stvarna ulaganja

3,00%

900,00

Radnici

Broj radnika

140

3.360,00

UKUPNO

10.360,00

Troškovi marketinga obuhvataju troškove reklame i propagande, troškove reprezentacije i druge troškove prodaje. Troškovi reklame i propagande preuzimaju se iz plana prodaje, gde su prikazani pod zajedničkim nazivom troškovi promotivnih aktivnosti. Troškovi reprezentacije su u dogovoru sa investitorom određeni na mesečnom nivou od 1.000,00 EUR.

Troškovi marketinga


Reklama i propaganda

108.000,00

Reprezentacija

12.000,00

UKUPNO

120.000,00

Troškovi platnog prometa- odnose se na provizije koje poslovne banke naplaćuju prilikom odliva novčanih sredstava, određuju se kao procenat od ukupnog prihoda, a u ovu grupu treba uključiti i troškove konverzije.

Troškovi platnog prometa

Troškovi u 2006

Troškovi u 2007


Provizije poslovnih banaka

16.400,00

18.450,00

20.500,00

Konverzija

13.020,00

14.647,50

16.275,00

UKUPNO

29.420,00

33.097,50

36.775,00

Ispred kolona koje prikazuju troškove po godinama dodaju se još dve kolone (prikazane u narednoj tabeli).


Parametar


Provizije poslovnih banaka

Ukupan prihod

0,50%

Konverzija

Nabavna vrednost sirove kafe

0,70%

Troškovi poreza- se u poslovnim planovima smatraju nadoknade i ostali fiskalni izdaci: porez na imovinu (uglavnom na vrednost arhitektonsko-građevinskog dela), naknada za korišćenje građevinskog zemljišta i naknada za isticanje firme na poslovnom prostoru. U ovu grupu NE SPADAJU fiskalne obaveze po osnovu poreza na dobit i po osnovu poreza na dodatu vrednost.

Troškovi poreza i taksi

Parametar



Porez na imovinu

Stvarna ulaganja u objekat

0,40%

4.000,00

Naknada za korištenje građevinskog zemljišta

2.000,00

Naknada za isticanje firme na poslovnom prostoru

2.000,00

UKUPNO

8.000,00

Ostali troškovi poslovanja- spadaju svi ostali izdaci koji nisu odvojeno prikazani, a odnose se na: službena putovanja, komunalne obaveze, kancelarijski materijal, ostale troškove vezane za radnu snagu (prevoz radnika, 8. mart), PTT troškovi...

Ostali troškovi poslovanja


PTT

15.000,00

Službena putovanja

10.000,00

Lični rashodi

5.000,00

Komunalne usluge

5.000,00

Ostalo

25.000,00

UKUPNO

60.000,00

IZVORI FINANSIRANJA

Vrstaulaganja

Iznos u EUR

Izvor finansiranja

Objekat

1,000,000.00

Sopstvena sredstva

Tehnološka oprema

1,000,000.00

kredit

Tehnološka oprema

24,404.42

kredit

Elektro oprema

50,000.00

Sopstvena sredstva


30,000.00

Sopstvena sredstva

Trajna obrtna sredstva

651,594.11

Sopstvena sredstva

Ukupno sopstvena sredstva

1,731,594.11

62.83%

Ukupno kredit

1,024,404.42

37.17%

Ukupna ulaganja

2,755,998.54

100.00%

GODIŠNJI PRIKAZ KAMATE I OTPLATE (METOD JEDNAKIH OTPLATA)

Vrsta troška

2006

2007

2008

2009 u EUR

Kamata

100,000.00

91,666.67

58,333.33

25,000.00

Otplata kredita

0.00

341,468.14

341,468.14

341,468.14

UKUPNO

100,000.00

433,134.81

399,801.47

366,468.14


Ročnost obaveze

2005

2006

2007

2008 u EUR


0.00

341,468.14

341,468.14

341,468.14

Dugoročne obaveze – deo kredita koji dospeva za više od godinu dana

1,024,404.42

682,936.28

341,468.14

0.00

UKUPNO

1,024,404.42

1,024,404.42

682,936.28

341,468.14

Potrebna trajna obrtna sredstva

Obrtna sredstva

Potrebe u 2006.

Potrebe u 2007.

Potrebe 2008-2015

Zalihe sirove kafe

88.905,00

100.035,31

111.119,79

Zalihe ambalaže

2.250,33

2.531,63

2.812,92

Zalihe nedovršene proizvodnje

16.036,78

17.624,71

19.206,53

Zalihe gotovih proizvoda

80.183,90

88.123,55

96.032,65

Potraživanja od kupaca

273.333,33

307.500,00

341.666,67

Gotovina

91.111,11

102.500,00

113.888,89

Poslovanjem uslovljena trajna obrtna sredstva

551.820,46

618.315,20

684.727,45

Obaveze prema dobavljačima kutija za kafu

2.933,33

3.300,00

3.666,67

Obaveze prema dobavljačima kesica za kafu

7.333,33

8.250,00

9.166,67

Obaveze po osnovu plata

20.300,00

20.300,00

20.300,00

Izvori trajnih obrtnih sredstava

30.556,67

31.850,00

33.133,33

Iznos trajnih obrtnih sredstava

521.253,79

586.465,20

651.594,11

Razlika trajnih obrtnih sredstava u odnosu na prethodnu godinu

0,00

65.211,41

65.128,91

SINTETIČKI FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

· Bilans uspeha,

· Izveštaj o novčanim tokovima i

· Bilan stanja.

· Izveštaj o ekonomskom toku.

1.BILANS USPEHA

Bilans uspeha je finansijski izveštaj koji pokazuje prihode, rashode i rezultat koji je preduzeće ostvarilo u određenom vremenskom periodu. Može se izrađivati za bilo koji vremenski period, ali je prilikom izrade poslovnih planova uobičajen vremenski period kalendarska godina. Iz toga sledi da se u prvoj godini trajanja projekta bilans uspeha odnosi na vremenski period od aktiviranja investicije do 31.12. te godine, dok u poslednjoj godini bilans uspeha obuhvata poslovanje od 01.01. pa do kraja veka trajanja projekta.

U zavisnosti od razlike ukupnog prihoda i ukupnog rashoda u izveštaju se iskazuje bruto dobitak ili bruto gubitak, što je polazna informacija za izračunavanje fiskalnih obaveza po osnovu ostvarene dobiti. Porez na dobit se izračunava u izveštaju pod nazivom poreski bilans, čija se izrada svodi na korigovanje pojedinih stavki iz bilansa uspeha, kao i snižavanje oporezive dobiti po osnovu korišćenja stimulacija kojim država motiviše poreske obveznike na razne vidove ulaganja. Stimulacije od strane države ispoljavaju se u smanjenju oporezive dobiti, a odobravaju se u slučaju:Osposobljavanja, profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja invalidnih lica,Ulaganja u novoosnovanu poslovnu jedinicu u nedovoljno razvijenim područjima,Zapošljavanja radnika sa biroa,Ulaganja u osnovna sredstva idr.

· Prilikom izrade bilansa uspeha uobičajeno je da prihodi sadrže samo jednu stavku i to prihod od prodaje proizvoda.

· Rashodi se grupišu na način kako je to prikazano u tabelama u kojima su prikazani troškovi.

· Rashodi kamate se preuzimaju iz dela gde su izračunate obaveze prema spoljnim izvorima finansiranja.

· Porez na dobit preuzima se iz poreskog bilansa, ali ovde ćemo pretpostaviti da je stopa poreza na dobit 10%.

· U poslednjem delu prikazuje se kumulativni neto dobitak kao zbir dobiti iz ranijih i iz tekuće godine. Ovaj podatak u kombinaciji sa podacima iz ostalih sintetičkih finansijskih izveštaja služi za proveru da tokom proračuna nije došlo do greške.

PRIMER

2006.

2007.

2008.

2009. u EUR

Ukupanprihod

3,280,000.00

3,690,000.00

4,100,000.00

4,100,000.00

Prihod od prodajeproizvoda

3,280,000.00

3,690,000.00

4,100,000.00

4,100,000.00

UKUPNI RASHODI

2,986,620.44

3,264,114.61

3,515,508.78

3,482,175.44

Troškovi sirovina

1,860,000.00

2,092,500.00

2,325,000.00

2,325,000.00

Troškovi ambalaže

105,600.00

118,800.00

132,000.00

132,000.00


244,300.00

275,250.00

305,100.00

305,100.00

Troškovi plata

243,600.00

243,600.00

243,600.00

243,600.00

Amortizacija

132,940.44

132,940.44

132,940.44

132,940.44


56,000.00

61,500.00

67,000.00

67,000.00

Investiciono održavanje

16,400.00

16,400.00

16,400.00

16,400.00


10,360.00

10,360.00

10,360.00

10,360.00


120,000.00

120,000.00

120,000.00

120,000.00


29,420.00

33,097.50

36,775.00

36,775.00

Troškovi poreza

8,000.00

8,000.00

8,000.00

8,000.00

Ostali troškovi

60,000.00

60,000.00

60,000.00

60,000.00

Kamata

100,000.00

91,666.67

58,333.33

25,000.00

BRUTO DOBITAK = UP - UR

293,379.56

425,885.39

584,491.22

617,824.56

Porez na dobitak 10%= BD*10/100

29,337.96

42,588.54

58,449.12

61,782.46

NETO DOBITAK=BD-POREZ

264,041.60

383,296.85

526,042.10

556,042.10

KUMULATIVNI NETO DOBITAK

264,041.60

647,338.45

1,173,380.56

1,729,422.66

2010.

2011.

2012.

2013.

2014.

2015.

4,100,000.00

4,100,000.00

4,100,000.00

4,100,000.00

4,100,000.00

4,100,000.00

4,100,000.00

4,100,000.00

4,100,000.00

4,100,000.00

4,100,000.00

4,100,000.00

3,457,175.44

3,457,175.44

3,457,175.44

3,457,175.44

3,457,175.44

3,457,175.44

2,325,000.00

2,325,000.00

2,325,000.00

2,325,000.00

2,325,000.00

2,325,000.00

132,000.00

132,000.00

132,000.00

132,000.00

132,000.00

132,000.00

305,100.00

305,100.00

305,100.00

305,100.00

305,100.00

305,100.00

243,600.00

243,600.00

243,600.00

243,600.00

243,600.00

243,600.00

132,940.44

132,940.44

132,940.44

132,940.44

132,940.44

132,940.44

67,000.00

67,000.00

67,000.00

67,000.00

67,000.00

67,000.00

16,400.00

16,400.00

16,400.00

16,400.00

16,400.00

16,400.00

10,360.00

10,360.00

10,360.00

10,360.00

10,360.00

10,360.00

120,000.00

120,000.00

120,000.00

120,000.00

120,000.00

120,000.00

36,775.00

36,775.00

36,775.00

36,775.00

36,775.00

36,775.00

8,000.00

8,000.00

8,000.00

8,000.00

8,000.00

8,000.00

60,000.00

60,000.00

60,000.00

60,000.00

60,000.00

60,000.00

0.00

0.00

0.00

0.00

0.00

0.00

642,824.56

642,824.56

642,824.56

642,824.56

642,824.56

642,824.56

64,282.46

64,282.46

64,282.46

64,282.46

64,282.46

64,282.46

578,542.10

578,542.10

578,542.10

578,542.10

578,542.10

578,542.10

2,307,964.76

2,886,506.86

3,465,048.96

4,043,591.06

4,622,133.17

5,200,675.27

IZVEŠTAJ O NOVČANIM TOKOVIMA

Na osnovu izveštaja o novčanom toku se sa jedne strane, procenjuje sposobnost preduzeća da stvara gotovinu, a sa druge strane, utvrđuju potrebe preduzeća za korišćenjem stvorene gotovine.Izveštaj o novčanim tokovima je finansijski izveštaj koji prikazuje sve prilive i odlive novčanih sredstava u određenom vremenskom periodu, a za izradu poslovnih planova se priprema izveštaj koji obuhvata novčane tokove u jednoj kalendarskoj godini.Dok bilans uspeha pruža informacije o rentabilnosti, novčani tok pruža informacije o likvidnosti preduzeća.

Ukupni novčani tok sastoji se iz:

· Novčanih tokova iz poslovnih aktivnosti,

· Novčanih tokova iz aktivnosti investiranja,

· Novčanih tokova iz aktivnosti finansiranja.

· Prilivi novčanih sredstava iz poslovnih aktivnosti nastaju prodajom gotovih proizvoda, naplatom potraživanja i sl. Investicioni prilivi nastaju prodajom sredstava, a prilivi po osnovu finansiranja nastaju emisijom hartija od vrednosti (akcija, obveznica) i pribavljanjem kredita.

· Odlivi novčanih sredstava iz poslovnih aktivnosti nastaju isplatom rashoda i obaveza, investicioni odlivi nastaju ulaganjem u sredstva, a finansijski odlivi nastaju po osnovu isplate dividende vlasnicima i otplatom kredita.

Sa izuzetkom sledeće tri razlike, novčani tok je jednak bilansu uspeha u poslovnim planovima:

· Amortizacija, koja se prikazuje u bilansu uspeha, ne pojavljuje se u izveštaju o novčanim tokovima s obzirom da je amortizacija računovodstveni trošak koji ne zahteva odlive novčanih sredstava.

· Otplata glavnicekredita je odliv novčanih sredstava, ali ne predstavlja rashod u bilansu uspeha.

· Rezidualna vrednost ulaganjase kao priliv novčanih sredstava uključuje u poslednjoj godini roka trajanja projekta. Ona se sastoji od:

1. Rezidualne vrednosti stalne imovine - odgovara iznosu gotovine koji se može očekivati od njene prodaje. Ako projekat ima dug rok trajanja teško je predvideti ovaj iznos. Ovaj problem se praktično rešava tako što se za rezidualnu vrednost stalne imovine uzima iznos koji odgovara njenoj sadašnjoj vrednosti na kraju roka trajanja projekta.Ako se predviđa prodaja određene stalne imovine pre kraja roka trajanja projekta, rezidualna vrednost će postojati i u godini kada se očekuje priliv sredstava po osnovu prodaje stalne imovine.

2. Rezidualne vrednosti trajnih obrtnih sredstava - u poslovnim planovima se pretpostavlja da će rezidualna vrednost trajnih obrtnih sredstava biti jednaka iznosu inicijalnih ulaganja u danu koji neposredno prethodi godini maksimalnog korišćenja kapaciteta.

UKUPNI PRILIVI=Prihodi od prodaje + prihod od prodaje imovine + pribavljen kredit

· Prilivu u poslednjoj godini se dodaje rezidualna vrednost, kao zbir sadašnje vrednosti stalne imovine na kraju roka trajanja projekta i vrednosti trajnih obrtnih sredstava u godini punog kapaciteta.

(2015 godina - 775.000+651.594,11=1.426.594,11)

UKUPNI ODLIVI= Isplate obaveza, iz odliva isključiti amortizaciju a dodati otplatu kredita

NETO PRILIV=PRILIV-ODLIV

**Dodatni red u tabeli - kumulativni neto priliv služi za proveru ispravnosti urađenog bilansa uspeha i novčanog toka, odnosno za proveru da li je ostvarena sledeća jednakost (ako ustanovite da nije ostvarena jednakost, došlo je do greške):

Kumulativni neto priliv (novčani tok) – Kumulativni neto dobitak (bilans uspeha) = Kumulativna amortizacija (bilans uspeha) + Rezidualna vrednost (novčani tok) – Kumulativna otplata kredita (novčani tok)

Neto priliv= Neto dobit + Amortizacija – Otplata kredita

**A u godini u kojoj postoji rezidualna vrednost (najčešće je to poslednja godina) proveriti da li važi jednakost:

Neto priliv = Neto dobit + Amortizacija – Otplata kredita + Rezidualna vrednost

2006.

2007.

2008.

2009. u EUR

UKUPNI PRILIVI

3,280,000.00

3,690,000.00

4,100,000.00

4,100,000.00

Prihod od prodaje proizvoda

3,280,000.00

3,690,000.00

4,100,000.00

4,100,000.00

Neto rezidualna vrednost projekta

UKUPNI ODLIVI

2,883,017.96

3,515,230.85

3,782,485.60

3,752,485.60

Troškovi sirovina

1,860,000.00

2,092,500.00

2,325,000.00

2,325,000.00

Troškovi ambalaže

105,600.00

118,800.00

132,000.00

132,000.00


244,300.00

275,250.00

305,100.00

305,100.00

Troškovi plata

243,600.00

243,600.00

243,600.00

243,600.00


56,000.00

61,500.00

67,000.00

67,000.00

Investiciono održavanje

16,400.00

16,400.00

16,400.00

16,400.00


10,360.00

10,360.00

10,360.00

10,360.00


120,000.00

120,000.00

120,000.00

120,000.00


29,420.00

33,097.50

36,775.00

36,775.00

Troškovi poreza

8,000.00

8,000.00

8,000.00

8,000.00

Ostali troškovi

60,000.00

60,000.00

60,000.00

60,000.00

Kamata

100,000.00

91,666.67

58,333.33

25,000.00

Otplata kredita

0.00

341,468.14

341,468.14

341,468.14

Porez na dobitak

29,337.96

42,588.54

58,449.12

61,782.46

NETO PRILIV

396,982.04

174,769.15

317,514.40

347,514.40

KUMULATIVNI NETO PRILIV

396,982.04

571,751.20

889,265.60

1,236,780.00

2010.

2011.

2012.

2013.

2014.

2015.

4,100,000.00

4,100,000.00

4,100,000.00

4,100,000.00

4,100,000.00

5,526,594.11

4,100,000.00

4,100,000.00

4,100,000.00

4,100,000.00

4,100,000.00

4,100,000.00

1,426,594.11

3,388,517.46

3,388,517.46

3,388,517.46

3,388,517.46

3,388,517.46

3,388,517.46

2,325,000.00

2,325,000.00

2,325,000.00

2,325,000.00

2,325,000.00

2,325,000.00

132,000.00

132,000.00

132,000.00

132,000.00

132,000.00

132,000.00

305,100.00

305,100.00

305,100.00

305,100.00

305,100.00

305,100.00

243,600.00

243,600.00

243,600.00

243,600.00

243,600.00

243,600.00

67,000.00

67,000.00

67,000.00

67,000.00

67,000.00

67,000.00

16,400.00

16,400.00

16,400.00

16,400.00

16,400.00

16,400.00

10,360.00

10,360.00

10,360.00

10,360.00

10,360.00

10,360.00

120,000.00

120,000.00

120,000.00

120,000.00

120,000.00

120,000.00

36,775.00

36,775.00

36,775.00

36,775.00

36,775.00

36,775.00

8,000.00

8,000.00

8,000.00

8,000.00

8,000.00

8,000.00

60,000.00

60,000.00

60,000.00

60,000.00

60,000.00

60,000.00

0.00

0.00

0.00

0.00

0.00

0.00

0.00

0.00

0.00

0.00

0.00

0.00

64,282.46

64,282.46

64,282.46

64,282.46

64,282.46

64,282.46

711,482.54

711,482.54

711,482.54

711,482.54

711,482.54

2,138,076.66

1,948,262.55

2,659,745.09

3,371,227.64

4,082,710.18

4,794,192.72

6,932,269.38

I Razlika kumulativnogneto priliva I kumulativnog neto dobitka

6.932.269,38 – 5.200.675,27 = 1,731,594.11

1. kumulativna amortizacija

GA 132.940,440 * 10 god = 1,329,404.42

2. neto rezidualna vrednost

(SV st.im.2015)775.000 + (TOS max kapac.2008) 651.594,11 = 1,426,594.11

3. kumulativna otplata kredita

341.468,14 * 3 god =1,024,404.42

II (1+2) - 3

1,731,594.11

Razlika (I - II)

0.0

BILANS STANJA

Bilans stanja je finansijski izveštaj koji prikazuje stanje sredstava i izvore tih sredstava u određenom vremenskom trenutku. Aktiva predstavlja sredstva i prava kojim preduzeće raspolaže, a pasiva predstavlja sopstvene i pozajmljene izvore sredstava. Osnovna relacija koja pokazuje odnos strukture sredstava i izvora sredstava je:

AKTIVA=PASIVA

STALNA IMOVINA + OBRTNA SREDSTVA = VLASNIČKI KAPITAL + OBAVEZE (DUGOROČNE + KRATKOROČNE OBAVEZE)

Informativna uloga bilansa stanja je u tome što pruža uvid u strukturu aktive i pasive, tako da se na osnovu bilansa stanja stiče uvid u:

· Vrednost imovine kojom preduzeće raspolaže,

· Visini zaliha i potraživanja,

· Iznos najlikvidnijih sredstava (gotovine),

· Vrednost kapitala,

· Visinu obaveza,

· Ročnost obaveza– duža ili kraća od 12 meseci.

Podaci za izradu bilansa stanja se preuzimaju iz:

· Tabele amortizacije – sadašnja vrednost ulaganja na kraju konkretne godine,

· Tabele trajnih obrtnih sredstava – zalihe, potraživanje, dobavljači i gotovina koja se menja do dostizanja punog kapaciteta, povećanje iznosa trajnih obrtnih sredstava po godinama, što je istovremeno i povećanje kapitala (pod pretpostavkom da se povećanje trajnih obrtnih sredstava finansira iz sopstvenog kapitala).

· Tabele novčanog toka – podaci o povećanju gotovine iz neto priliva

· Bilansa uspeha – kapital u jednoj godini, kao zbir kapitala iz prethodne godine uvećan za ulaganja u trajna obrtna sredstva u tekućoj godini i neto dobiti iz tekuće godine.

· Tabele izvora finansiranja - iznos kratkoročnih i dugoročnih obaveza po osnovu kredita.

**Kao provera da prilikom izrade nije došlo do greške za svaku godinu aktiva mora da bude jednaka pasivi, a proverava se i jednakost:

Kumulativni neto priliv na kraju roka trajanja projekta (novčani tok) = gotovina (aktiva bilansa stanja za poslednju godinu roka trajanja projekta) = Kapital (pasiva bilansa stanja za poslednju godinu roka trajanja projekta).

31.12.2006.

31.12.2007.

31.12.2008.

31.12.2009. u EUR

AKTIVA (A+B)

2,920,266.49

3,028,589.94

3,279,576.14

3,494,150.10

A Stalna imovina

1,971,463.98

1,838,523.54

1,705,583.10

1,572,642.65

Objekat

975,000.00

950,000.00

925,000.00

900,000.00

Tehnološka oprema

921,963.98

819,523.54

717,083.10

614,642.65

Elektro oprema

47,500.00

45,000.00

42,500.00

40,000.00


27,000.00

24,000.00

21,000.00

18,000.00

B Obrtna imovina

948,802.50

1,190,066.40

1,573,993.05

1,921,507.45

Zalihe

187,376.01

208,315.20

229,171.89

229,171.89

Potraživanja

273,333.33

307,500.00

341,666.67

341,666.67

Gotovina u trajnim obrtnim sredstvima

91,111.11

102,500.00

113,888.89

113,888.89

Gotovina iz neto priliva (kum.NP)

396,982.04

571,751.20

889,265.60

1,236,780.00

PASIVA (C + D + E)

2,920,266.49

3,028,589.94

3,279,576.14

3,494,150.10

C Kapital

1,865,295.39

2,313,803.66

2,904,974.67

3,461,016.77

D Kratkoročne obaveze

372,034.81

373,318.14

374,601.47

33,133.33

Dobavljači

10,266.67

11,550.00

12,833.33

12,833.33

Obaveze po osnovu plate

20,300.00

20,300.00

20,300.00

20,300.00

Deo kredita koji dospeva naredne godine

341,468.14

341,468.14

341,468.14

-

E Deo kredita koji dospeva za više od godinu dana (dug. obav.)

682,936.28

341,468.14

-

-

31- 12- 2010

31- 12- 2011

31- 12- 2012

31- 12- 2013

31- 12- 2014

31- 12- 2015

4,072,692.20

4,651,234.31

5,229,776.41

5,808,318.51

6,386,860.61

6,932,269.38

1,439,702.21

1,306,761.77

1,173,821.33

1,040,880.88

907,940.44

-

875,000.00

850,000.00

825,000.00

800,000.00

775,000.00

512,202.21

409,761.77

307,321.33

204,880.88

102,440.44

37,500.00

35,000.00

32,500.00

30,000.00

27,500.00

15,000.00

12,000.00

9,000.00

6,000.00

3,000.00

2,632,989.99

3,344,472.54

4,055,955.08

4,767,437.63

5,478,920.17

6,932,269.38

229,171.89

229,171.89

229,171.89

229,171.89

229,171.89

341,666.67

341,666.67

341,666.67

341,666.67

341,666.67

113,888.89

113,888.89

113,888.89

113,888.89

113,888.89

1,948,262.55

2,659,745.09

3,371,227.64

4,082,710.18

4,794,192.72

6,932,269.38

4,072,692.20

4,651,234.31

5,229,776.41

5,808,318.51

6,386,860.61

6,932,269.38

4,039,558.87

4,618,100.97

5,196,643.07

5,775,185.18

6,353,727.28

6,932,269.38

33,133.33

33,133.33

33,133.33

33,133.33

33,133.33

-

12,833.33

12,833.33

12,833.33

12,833.33

12,833.33

20,300.00

20,300.00

20,300.00

20,300.00

20,300.00

1

1

)

1

(

*

)

1

(

*

-

+

+

=

n

n

i

i

i

G

A

EUR

EUR

A

40

,

057

.

211

1

%)

88

.

4

1

(

%

88

.

4

*

%)

88

.

4

1

(

*

44

,

404

.

024

.

1

6

6

=

-

+

+

=

(

)

1

1

12

/

-

+

=

m

I

i

Documents

· Web viewSopstveni izvori finansiranja su akumulirani dobitak preduzeća i/ili uložena sredstva od strane vlasnika. Osnovne karakteristike sopstvenih izvora finansiranja su sledeće: