Oblici meunarodnih plaanja

VISOKA POSLOVNA KOLASTRUKOVNIH STUDIJA AAK

SEMINARSKI RADIZRACUNOVODSTVA

Tema: Oblici medjunarodnih placanja

Student:SrdjanBr. indeksa:

Beograd, april, 2015.god.

Sistem placanja u razmeni sa inostranstvom

Meunarodna placanja javljaju se kao prateci meunarodni ekonomski odnos prema meunarodnoj trgovini I meunarodnom kretanju kapitala kao osnovnim odnosima. Svrha meunarodnih plaanja je upravo realizacija meunarodnih trgovinskih i automnih finansiskih transakcija.

Oblici meunarodnih plaanja

Problem meunarodnih plaanja star je koliko i meunarodnih raszmena. U novije doba on se sveo na izbor izmeu multilateralizma i bilateralizma. Drugi uvek ostaje kao njegova mogua zamena ili dopuna.

Multilateralizam

Multilateralizam u meunarodnim plaanjima sinonima je za konvertabilni nain plaanja. Nain potie od tuda to se saldo u razmeni sa jednom zemljom moe koristiti moltilateralno, tj.moe se koristiti za plaanja u razmeni sa svim zemljama. To j osnovna prednost multilateralizma. Druga prednost je to zemlja koja raspolae konvertibilnim sredstvima moe da prilagoava uvoz domaoj tranji. Nije vezana robnim listama, jer ne mora da ima uravnoteenu razmenu sa svi zemljama istovremeno. Suficitom u razmeni sa jednom zemljom moe da pokrije deficit u razmeni sa svakom drugom zemljom. Tree moe da izlae domauprivredu konkurenciji spolja, pa je prinuuje da stalno poviava stepen sopstvene konkurentnosti na svetskom tritu. Jedini ogranienje multilateralizma je oskudica u konvertabilnim sredstvima plaanja.

Bilateralizam

Bilateralizam obuhvata nain neplaanja u kojima se saldo u razmeni izmeu dveju zemalja moe koristiti samo bilateralno tj.u razmeni izmeu dve zemlje Izmeu kojih je nastao. Suficit ostvaren u razmeni izmeu dve zemlje ne moe se koristiti za pokrivanje salda u razmeni ni sa jednom treom zemljom. Stoga bilateralizam predstavlja uravnoteenost razmene sa svakom zemljom sa kojom se on koristi. Ta uravnoteenost znai tednju deviza, jer se razmena odvija bez posedovanja gbilo koje valute, sem kao obraunskog sredstva. Glavni oblici bilateralizma su kliring i trampa. Kliring moe biti bilateralni i multilateralni. Bilateralni kliring moe biti zvanini i privatni. Multilateralni kliring ima oblik platne unije.

Zvanini bilateralni kliringOn se ugovara meudravnim platnim sporazumima, te se zato naziva zvanini. Platnim sporazumima se ureuju, pre svega, sledea pitanja: obraunska valuta, visina manipulativnih kredita ( swing credit ) , nain izravnavanja salda, rok vaenja sporazuma. U klirinkom nainu plaanja to je bitno jer kliring znai prebijanje ( clearing ) potrivanja i dugovanja. Saldo se izravnava na kraju godine. Izravnavanje se vri na jedan od sledeih naina: dodatnim isporukama robe i usluga ili konvertabilnim valutama. Zemlje izmeu kojih se vri klirinko plaanje mogu poslovti sa treim zemljama uz konvertabilna plaanja.Ima mnogo prigovora klirinkom nainu plaanja. Glavni su : On izoliuje privredu zemlje koja ga primenjuje od kretanja u svetskoj privredi.zemlje koje koriste ovaj nain plaanja nisu prinuene da prate kretanje proizvodnosti i rentabilnosti na svetskom tritu.Zbog toga nivo cena u ovim zemljama ne prati nivo cena na svetskom tritu. Valute zemalja koje primenjuju klirinki nain plaanja obino su precenjene.Zato im izvoz postaje manje konkurentan.

Ali, klirinki nain plaanja ima dobrih strana zbog kojih je iroko korien u meunarodnoj trgovini.Neke od njih su:Kliring omoguava odvijanje trgovine izmeu zemalja koje oskudevaju konvertebilnim sredstvima plaanja. Budui da je dravni posao , klirinki nain plaanja prua vie izvesnosti u vremenima poremeaja u konjukturi svetske privrede. Kako MMF zabranjuje klirinki nain plaanja zemljama koje oskudevaju u konvertabilnim sredstvima plaanja preostaje da se oslanjaju na druge oblige nekonvertabilnih plaanja.

Privatni kliringOn se ne uvodi meudravnim sporazumom nego jednostranom odlukom jedne zemlje. Zato se i zove privatni. Ovde se ne ugovara obraunska valuta niti devizni kurs po kome se prebijanje vri, niti ima posredovanja centralne banke. Plaanje se vri preko domae devizne berze. Svoje potraivanje u stranoj valuti steeno prodajom robe i usluga u inostranstvu, domai izvoznik prodaje domaem uvozniku robe ili usluga iz iste strane zemlje na domaoj deviznoj berzi. Pomou kupljenog potraivanja izvoznika, uvoznik plaa robu ili usluge koje je u njoj kupio. Prodaja potraivanja na domaoj deviznoj berzi vri se po trinom deviznom kurdu tj.po kursu koji prema ponudi i tranji, ugovore domai izvoznik i domai uvoznik. Zbog toga je on blizak konvertibilnom nainu plaanja. U privatnom kliringu saldo se ne moe koristiti multilateralno, nego samo bilateralno.

Kvazikonvertibilni nain plaanjaTo je prikriveni kliring. Pravno, u platnom sporazumu izmeu dve zemlje ugovori se konvertibilni nain plaanja. Ali, kako obe zemlje oskudevaju konvertibilnim sredstvima, izvoz i uvoz se balansiraju na godinjem nivou. Saldo se pokriva na kraju godine u konvertibilnim valutama. Plaanje se odvija uz posredovanje komercijalnih banaka dveju zemalja, koje odobravaju manipulativne kredite jedna drugoj. Nema posredovanja centralnih banaka.

Plaanje se vri razmenom dokumenata, a saldo se izravnava dodatnim isporukama robe i usluga. Platna unija Platna unija je multilateralni oblik kliringa u meusobnim plaanjima zemalja lanica. Prednost platne unije u odnosu na bilateralni kliring je u tome to svaku lanici omoguava da suficit u razmeni sa jednom lanisom koristi za poravnavanje salda sa svakom drugom lanicom unije. Ovaj oblik plaanja pokazao se vrlo uspenim u Zapadnoj Evropi posle Drugog svetskog rata u vidu Evropske unije. Glavni elementi evropske platne unije: Obaveznost opte multilateralne kompenzacije meu lanicama unijeAutomacko odobravanje kredita za poravnavanje salda,koje su lanice davale jedna drugojKordinacija: deficitne i suficitne zemlje su obavezivane da izravnavaju svoja salda.

Trampa

Trampa odnosno kontra trgovina se primenjuje tamo gde bez nje ne bi bilo razmene. Ona je vaan inilac meunarodne razmene,uprkos optubama da je skupa,neefikasna i razorna anomalija u svetskoj trgovini.Kontratrgovini pribegavaju sve zemlje. Oko treine ukupne vrednosti svetske trgovine se odvija putem trampe.Glavni razlozi uspona trampe su:oskudica u konvertibilnim sredstvima, zaobilaenje protekcionizma, osvajanje novih trita. Ali, trampa nigde nije kandidat za glavni nain plaanja. Trampa je loije reenje od svih vrsta kliringaybog niza ogranienja kao to su:

Svi oblici trampe spadaju u vezanu trgovinu. Zato je kupovina uz trampu redovno skuplja nego uz posredovanje novca. Trampa se ne ureuje meunarodnim ugovorom, pa se poslovi ne zakljuuju ad hoc. Zato uesnicima privreivanja ne obezbeuje minimum izvesnosti. Najzad, u svim oblicima trampe, sem proste( barter ), plaanje plaanje se delimino vri u konvertibilnoj valuti za zaduene zemlje,to je nepovoljno.

Instrumenti meunarodnih plaanja

U meunarodnom platnom prometu mogo se koristiti gotovinska i bezgotovinska sredstva plaanja.

Gotovinska sredstva plaanjaU gotovinska sredstva plaanja spadaju:efektivna valuta, devize i plemeniti metali monetarne prirode.Valuta je zakonsko sredstvo plaanja. Svaka konvertibilna valuta moe bez ogranienja biti sredstvo gotovinskog plaanja.Devize su kratkorono potraivanje u stranoj valuti.Plemeniti metali zlato i srebro sluili su kao sredstvo meunarodnih plaanja. Zbog toga je kretanje ovih metala podlono deviznoj kontroli.

Instrumenti meunarodnih plaanja

Bri razvoj meunarodne trgovine uinio je gotovinska plaanja marginalnim u meunarodnom poslovanju. Danas se glavnina meunarodnih plaanja obavlja pomou istrumenata plaanja zato to oni omoguavaju likvidiranje poslova meu transaktorima koji su prostorno rastavljeni, koji se ne moraju poznavati, prestacije vremenski ne podudaraju.

U meunarodnom platnom prometu danas se najvie koriste: dokumentarni akreditiv, doznaka, bankarska garancija, dokumentarna inakso naplata, ek, menica, kreditno pismo.

Dokumentarni akreditivDokumentarni akreditiv predstavlja obavezu bankeda po prezentaciji dokumenata koji potvruje preuzimanje robe u skladu sa uslovima akreditiva plati prodavcu robe ili usluga odreen iznos u odreenom roku. Meunarodno D.A. je nastao, razvio se usavrio priladoavajui se promenama i potrebama poslovne prakse savremene meunarodne privrede. Akreditiv je praksom stvorio svoje specifino pravo, koje nije detaljno zakonodavno regulisano, zbog meusobnih odnosa i meusobne upuenosti uesnika akreditivnog posla u meunarodnoj razmeni, stalnih promena poslovnih aranmana i razvoja ekonomskih odnosa u svetu. Radi unifikacije ovog instrumenta u sistemu plaanja sa inostranstvom, takav instrument plaanja meunarodne trgovine uslovio je i odreena pravila koja je meunarodna praksa i potvrdila. Sudska praksa je takoe davala razliita tumaenja u vezi sa primenom pravila o promeni dokumentarnog akreditiva. Dokumentarni akreditiviPo svojoj prirodi su poslovi koji su odvojeni od kupoprodajnih ugovora. Izvrenje akreditivne obaveze uslovljeno je prezentacijom akretivnih dokumenata.

Vrste dokumentarnih akreditiva

a) NASTRO I LORO-AKREDITIVI

D.A. koji se otvara po nalogu domaeg kupca u korist inostranog prodavca naziva se nastro-akreditiv, a ako akreditiv otvara inostrani kupac u korist inostranog prodavca naziva se nostro-akreditiv, a ako akreditiv otvara inostrani kupac u korist domaeg prodavca koristi se Loro-akreditiv. b)OPOZIVI I NEOPOZIVI AKREDITIVIPremavrstini obaveze koju preuzima a. banka u odnosu na prodaca-izvoznika akreditivi mogu biti opozivi i neopozivi prilikom davanja naloga za otvaranje akreditiva uvoznik obavezno mora da naznai da li je akreditiv opozivi ili neopozivi.

c)NEPOTVRDNI I POTVRDNI AKREDITIVIPrema vrstini obaveze plaanja koju preuzima banka posrednik u onosu na prodavca-izvoznika akreditivi su potvrdni i nepotvrdni. Obaveza potvrujue banke prema korisniku akreditiva je samostalna tj. Nezavisna kako od pravnog odnosa izmeu kupca i prodavca, tako i od pravnog odnosa imeu akreditivne banke i same potvrujue banke.

d)PRENOSIVI I NEPRENOSIVI AKREDITIVIPrenosivi akreditiv predstavlja akreditiv na osnovu koga njegov korisnik ima pravo da zahteva od banke koja treba da izvri plaanje, akceptiranje ili negociranje da akreditiv potpuno ili delimino stavi jednom ili nekolicini drugih korisnika. Ako u akreditivu nije naznaeno da je prenosivi takav akreditiv se smatra neprenosivim.

e)JEDNOKRATNI( OBINI ) I ROTATIVNI( REVOLTING ) AKREDITIVIJednokratni akreditivi se gase iscrpljenjem akreditivnog iznosa. Rotativni ili revolting akreditivi se ne gase posle iscrpljenja prvobitnog akreditivnog iznosa, ve se njihov iznos vraa na prvobitnu visinu, sve dok zbir svih izvrenih isplata ne dostigne odreeni maksimum.

f)AKREDITIVI DOMICILIRANI U ZEMLJI ILI INOSTRANSTVUDomiciliranje akreditiva oznaava odreivanje mesta plaanja. Kada se isplata akreditivnih dokumenata vri u zemlji domaeg uvoznika ili izvoznika, onda kaemo da je akreditiv domiciliran u zemlji. Meutim, kada se isplata akreditivnih dokumenata vri u zemlji inostranog uvoznika ili izvoznika ili u nekoj treoj zemlji onda se kae da je domiciliran u inostranstvu.

g)AKCEPTNI DOKUMENTARNI AKREDITIVAkceptni dokumentarni akreditiv predstavlja akreditiv kod koga prodavac izvoznik, podnosei odgovarajua dokumenta banci koja vri isplatu dokumenata, ne dobija akreditivom ugovoreni iznos, nego banka akceptira menicu koju je vukao na nju. Ovakvu akceptiranu menicu prodavac moe drati kod sebe do dospelosti, ali moe je i eskontovati pre njenog roka dospevanja i tako ranije doi do vrednosti izvezene robe. Ova vrsta akreditiva se koristi najvie kada se ugovori kupoprodaja na kredit.

h)PODAKREDITIV (BACK TO BACK CREDITS)Ukoliko izmeu kupca uvoznika i prodavca izvoznika nedoe do sporazuma o otvaranju prenosivog dokumentarnog akreditiva, a ne eli se da kupac uvoznik sazna nameru prodavca izvoznika, za nabavku proizvoda od nekog drugog dobavljaa, koristi se podakreditiv. i)AKREDITIV SA CRVENOM KLAUZULOMAkreditiv sa crvenom klauzulom omoguuje korisniku akreditiva da bez dokumenata moe, u vidu akontacije, dobiti potreban iznos sredstava. Kao nove vrste akreditiva u jednoobraznim pravilima i obiajima za dokumentarne akreditive, revozijom pravila uvedeni su standby akreditiv i akreditiv sa odloenim plaanjem.

STANDBY AKREDITIVI I AKREDITIVI SA ODLOENIM PLAANJEM

Stendby akreditiv je novi pravni institut uvrten i sadran o redakciji jednoobraznih npravila i obiaja za dokumentarne akreditive. Kod stendby akreditiva banka se obavezuje da isplati odreeni iznos u sluaju ne izvrenja dunikove obaveze iz osnovnog ugovora. Kod stendby akreditiva uslov od kojeg zavisi ispunjavanje bankarske obaveze je u nezvravanju obaveze dunika iz osnovnog ugovora. Obaveza banke da isplati standby akreditivnu obavezu dospeva u momentu kada korisnik prezentira banci svoju pismenu izjavu da dunik iz osnovnog ugovora do odreenog roka nije ispunio svoju novanu obavezu iz osnovnog ugovora. Kod standby akreditiva nema ni robnih ni transportnih dokumenata, nema dokumenata o raspolaganju robom. Standby akreditiv se ne koristi kao sredstvo za osiguranje izvrenja obaveze dunika iz osnovnog ugovora.Dokumentarni akreditivi sa odloenim plaanjem odavno su poznati u meunarodnoj praksi. Jedna od karakteristika regulative ove vrste dokumentarnog akreditiva je da se akreditivna obaveza banke i predaje akreditivnih dokumenata dogoa istovremeno i da se akreditivni dokumenti ne mogu vremenski odvojiti od momenta izvrenja akreditivne obaveze.

Kod dokumentarnog akreditiva sa odloenim planjem akreditivna banka ili druga ovlaena banka se obavezuje prema korisniku da e na odreeno vreme,posle prezentacije navedenih dokumenata u odreenom akreditivu,isplatiti navedeni iznos.

DOKUMENTARNI AKREDITIV I IZVOZNIK

Ukoliko izvoznik postupi striktno prema uslovima akreditiva,imae sledee koristi: banka e izvriti isplatu prema akreditivnim uslovima nezavisno od kupca; kupac nee moi da zaustavi plaanje ni u kom sluaju; ukoliko kupac eli da ospori plaanje,mora to uraditi odvojeno od akreditiva,to izvozniku daje jau pregovaraku ulogu; plaanje se izvravaju relativno brzo; zakanjenja koja se pojavljuju u bankarskim prenosima su znatno eliminisana. Da li e izvoznik zahtevati neopoziv nepotvreni akreditiv, ili neopozivi potvreni akreditiv, zavisi od toga koji stepen obezbeenja izvoznik zahteva. Ukoliko zemlja kupca ima stabilne politike prilike i efikasan bankarski sistem, a roba je takve vrste da se moe lako prodati drugom kupcu, neopozivi nepotvreni akreditiv je sasvim prihvatljiv.Ukoliko predhodno pomenuti uslovi ne postoje, izvoznik moe da otkloni rizike zahtevajui neopozivi akreditiv,potvren od strane avizirajue banke. Takoe moe da zahteva da akreditiv bude plativ u njegovoj zemlji i da dokumenta budu prezentirana u njegovoj zemlji.

DOKUMENTARNI AKREDITIV I UVOZNIK

Koristi koje prua dokumentarni akreditiv uvozniku odnosi se na sledee:

odgovarajui akreditiv,uvoznik potvruje svoje finansijsko solidno stanje i moe da zahteva bolje uslove plaanja; roba e biti isporuena u saglasnosti sa uslovima isporuke u akreditivu; kupac relativno brzo prima dokumenta koje je zahtevao; kupac moe biti siguran da e platiti samo ako dokumenta potpunp odgovaraju akreditivnim uslovima.Dokumentarni akreditiv, kao instrument plaanja u meunarodnim trgovinskim transakcijama, ima visoku tehniku i ekonomsku prednost u obavljanju plaanja u meunarodnoj razmeni.

U tom poslu uloga banaka ne bi smela da bude pasivna,jer bi banke trebalo struno da pomognu svojim komitentima prilikpm otvaranja akreditiva,da se uslovi jasno i precizno formuliu u skladu sa voljom ugovornih stranaka i odredbama jednoobraznih pravila i obiaja, i da korisnike akreditiva savetuju ta treba da uine da nesmetano ostvare plaanje po akreditivima.

DOKUMENTARNE NAPLATE-INKASO POSLOVI

Dokumentarna naplata predstavlja instrument plaanja koji se sastoji u slanju na naplatu odgovarajuih komercijalnih dokumenata, najee posredstvom banke u zemlji i inostransvu. Dokumentarna naplata svakako prua daleko veu sigurnost od iste doznake, odnosno od slanja robe na otvoreno, ali ne toliku koliku prua dokumentarni akreditiv.Odluka da se plaanje osigura na osnovu dokumentarne naplate preduzima se u sluajevima: Kada se prodavac ( izvoznik ) i kupac ( uvoznik ) poznaju dobro i imaju poverenja jedan u drugog; Kada nema sumnje u vezi sa eljom i mogunou kupca da plati; Kada postoje stabilni politiki,ekonomski i zakonski uslovi u zemlji uvoznika; Unutranji sistem plaanja u zemlji uvoznika nije u opasnosti od devizne kontrole ili neke sline restrikcije;Posebne koristi od preduzetih deviznih naplata su: jednostavno i jeftino rukovanje, bre plaanje nego na otvoreno, mogunost uruivanja dokumenata kupcu uz kontra plaanje iznosa koji se duguje ili uz akcept menice.

DOZNAKEKod bankarske doznake nalogodavac daje nalog banci da izvri odreeno plaanje u inostranstvu. Nalog koji nalogodavac daje banci mora da sadri: podatke o krisniku doznake, za iji raun se dostavlja doznaka, razlog slanja doznake.Banka koja primi zahtev nalogodavca za izvrenje doznake, a koji inae raspolae odgovarajuim pokriem kod te banke, daje nalog banci u inostranstvu za isplatu odreenog iznosa, na teret svoga rauna kod te banke.

Vrste bankarskih doznaka:1. nastro i laro doznake,2. robne i nerobne doznake,3. uslovne i bezuslovne doznake,4. konvertibilne i klirnke doznake,5. obine i telegrafske doznake.

EKek predstavlja hartiju od vrednosti koja se izdaje u zakonskoj formi u kojoj njen izdavalac ( trasant ) daje nalog banci ( trasatu ) da na teret njegovog pokria kod banke isplati odreen iznos novca korisniku eka ( remitentu ), samom izdavaocu eka ili donosiocu. ek omoguava plaanje bez upotrebe gotovog novca, dozvoljava da plaa na velikim prostornim razdaljinama prostim slanjem isprava. Poveana uloga eka u meunarodnim trgovinskim i finansijskim odnosima zahtevala je meunarodnu unifikaciju.Vrste ekovaPrema nainu izdavanja mogu biti:1. ek na ime,2. ek po naredbi, 3. ek na donosioca,4. alternativni ek ( postoji klauzula ili donosiocu ),5. rekta ek ( sastavljanjem klauzule ne po naredbi zabranjuje mogunost prenoenja ekova ).Prema obliku inameni mogu biti:1. bankarski ek,2. putniki ( travellers ) ekovi,3. privatni ek,4. dokumentarni ek.

GARANCIJEPod garancijom se podrazumevaju isprave kojima se garant obavezuje da plati dug umesto dunika, ako to dunik ne uini u ugovorenom roku. Garant moe dati garanciju u svoje ime i za svoj raun. Ukoliko je banka garant, ona moe dati garanciju po osnovu investicija,u svoje ime i na svoj raun, do visine svog likvidnog investicionog potencijala. Banka moe dati i super garanciju drugoj banci, koja se bezuslovno obavezuje da e izvriti plaanje po garanciji koju je dala druga banka, ukoliko ta (druga ), ispuni svoje obaveze po datoj garanciji.

Polazei od sadrine za koje se izdaju,bankarske garancije se dele: Kreditne garancije nastau kada komitentna banka nema dovoljno investicijonog potencijala da odobri kredit tj.ne raspolae dovoljnim sredstvima za izvrenje odreenih obaveza.banka umesto kredita moe da izda svome komitentu garanciju na osnovu koje e dobiti kredit kod druge banke. Vrste kreditnih garancija mogu biti:garancije u vezi sa izvoznim poslovima, isplatama kredita, odobravanjem avansa,plaanjem kamata i slino. Uzlazna garancija-korisnik garancije treba da ispuni neki odreeni ugovoreni uslov da bi mu se izdala garancija. Bezuslovna garancija Fiksna garancija-primenjuje se kada je unapred ugovoreno plaanje i kada banka garant zna taan iznos oba veze koju treba platiti. Limitirana garancija-odnosi se na jemstvo banke, u kojem sezna unapred da kod iznosa po datim garancijama je garant obavezan.Dakle, banka garant u sluaju aktiviranja garancije pokriva garancije pokriva nastalu tetu samo ulimitiranom iznosu. Neposredna garancija-ima karakteristiku da banka garant po nalogu svog komitenta odobrava direktno njegovom poveriocu garanciju. Posredne garancije-izdaje banka garant po nalogu svoga komiteta, ali uz posredstvo neke inostrane banke. inidbena garancija-je oblik garancije kod koje banka garant potvruje da e dunik izvriti odreenu inidbenu radnju. Ukoliko dunikne izvri inidbenu radnju,tada e banka nadoknaditi tetu korisnika garancije zbog neispunjnja ugovorene obaveze. Nastro garancije-po ugovoru domaih subjekata predvianje otvaraju domae banke, u korist inostranih subjekata predvianja. Laro garancije-po ugovoru inostranih subjekata predvianje otvaraju inostrane banke, u korist domaih subjekata privreivanja.

PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM

Platni promet sa inostranstvom obuhvata sva plaanja i uplate u inostranstvu koje se obavljaju posredstvom banke. Robni uslov meunarodnih ekonomskih i finansijskih odnosa karakterie izvoz robe na inostrano trite i uvoz robe sa inostranog trita.

Nerobni uslov meunarodnih ekonomskih finansijskih odnosa na izvoznoj strani, odnosno delu naplate potraivanja odnosi se na: robnih usluga, trokova putovanja i boravka slubenih i privatnih ilica u inostranstvo, poklone, naslea i prihode od imovine u inostranstvu prava iz inostranstva ( autorska prava ).Obrnuta je situacija kada je re o uvoznoj strani odnosno korienju stranih usluga i isplati obaveza u vezi sa tim. Robni i nerobni osnovi meunarodnih finansijskih odnosa direktno utiu na finansijsku situaciju platno bilateralni razvoj dotine zemlje. U momentu naplate potraivanja od inostranih dunika ostvaruje se priliv deviznih sredstava odnosno plaanja u dotinoj zemlji, dok se u momentu isplate obaveza inosranim poveriocima odvarnje odliv deviznih sredstava plaanja. Tenja svake zemlje je da uskladi obaveze i potraivanja koja proizilaze iz ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Karakteristike meunarodnog platnog prometa :1) prostorna udaljenost korisnika i nalogodavca u meunarodnom platnom prometu,2) obavljanje meunarodnog platnog prometa uz posredovanje domaih i inostranih banaka.

KORIENJE MENICE U MEUNARODNOM PLATNOM PROMETUU meunarodnom platnom prometu menica se koristi ili kao instrument plaanja ili kao kreditni instrument.U meunarodnom platnom prometu menice se koriste u vezi sa poslovima eskontovanja i akceptnog kreditiranja. Banke za raunsvojih komitenata alju menice na naplatu inostranim bankama ili od inostranih banaka dobijaju menice za naplatu zemlji.* Eskont inostranih menicaEskont podrazumeva prodaju meninog potraivanja pre roka i dospea menice. Ovde se treba posvetiti posebna panja bonitetu subjekta koji uestvuje kao menini dunici. Prilikom eskontovanja menice se ispituje njena sadrina sa formalne strane, takoe se vodi rauna o tome da li se trasant moe osloboditi odgovornosti za isplatu menice,dok ovo pravilo ne vai za angloameriku menicu. Treba voditi rauna u kom pravnom sistemu je izdata menica i da li je upotrebljena klauza bez regresa .

*Akceptno kreditiranje-bankarski akceptiOni podrazumevaju jednu vrstu menice, tj.trate naloga da se plati izvestan iznos sredstava u odreenom roku, naime u meunarodnom robnom prometu banke esto prihvataju da supstituiu svoju kreditnu sposobnost za sposobnost zajmoprimca.Razlikuje se od ostalih menica po tome to nosi bezuslovno obeanje banke da plati tratu o dospeu. U ovim sluajevima kupac obino ne plaa robu gotovinom nego zahteva kredit dok se roba ne proda. Banka koja poznaje kupca i njegov bonitet moe da deluje kao posrednik izmeu oba trgovinska partnera, preuzimajui obavezu da plati robu. Banka garantuje plaanje,akceptirajui ronu tratukienu na njuod strane prodavca.Bankarska garancijaBankarskom garancijom se obezbeuje da korisnik garancije ne samo u sluaju nastupanja nemogunosti plaanja obaveza glavnog dunika nego i za niz neispunjavanja ili za neuredno izvrenje ugovorenih obaveza. Bankarska garancija nije regulisana zakonodavstvima, izuzetak predstavljaju jugoslovensko pravo. Garancija banke je bezuslovna i neopoziva obaveza banke, a izdaje se u pismenoj formi. U izdavanju garancija uestvuju sledei subjekti:I. Nalogodavac garancije koji moe biti fiziko ili pravno lice i koje se na osnovu ugovora obavezuje poslovnom partneru da za izvrenje obaveze garantuje banka.II. Banka garant koja garantuje izvrenje obaveze ukoliko ona ne izvri od strane nalogodavca.III. Poverilac ili korisnik garancije koji stie potraivanje u odnosu na banku koja je izdala garanciju.Svaki oblik bankarske garancije ima sledee bitne elemente:-naznaenje izdavaoca ikorisnika garancije,-novani iznos na koji garancija glasi,-rok vaenja garancije,-mesto izdavanja garancije,-datum izdavanja garancije i potpis ovlaenog lica.* Vrste bankarskih garancijaRazvrstavamo ih prema razliitim kriterijumima: Bankarske garancije prema vrstipravnog poslaa) Licitacione garancije ( bind-bond ili tender-bond )Licitacionom garancijom banka se obavezuje da e korisniku garancije isplatiti u gotovini iznis u sluaju da uesnik na licitaciji ija je ponuda prihvaena ne ispuni obaveze predviene licitacijonim uslovima. U bankarskoj praksi licitacione garancije su obino bezuslovne. Ne trai da korisnik garancije podnosi dokaze da uesnik na licitaciji nije postupio prema licitacionim uslovima, nego je dovoljno da podnese banci samo zahtev za isplatu sa odgovarajuom izjavom.b) Garancija za dobro izvrenje posla ( performanse bond )Kod ove garancije banka je duna da korisniku garancije isplati odreeni iznos, ako dunik iz osnovnog posla ne ispuni ili neuredno ispuni svoje ugovorene obaveze. Garancija za dobro izvrenje posla je opti tip garancije i pomou nje moe da bude pokriven rizik bilo kog ugovora.c) Garancija za vraanje avansa( advanse payment bond )Ovde se podrazumeva garancija kojom banka preuzima obavezu da e korisniku garancije isplatiti garantnu sumu za sluaj da isporuilac ne ispuni svoju ugovorenu obavezu za koju je poloen avans. Bankarske garancije prema uslovu da garantni iznos bude isplaena) Uslovna garancijaZa razliku od bezuslovnih kod uslovnih garancija plaanje je uslovljeno izvravanjem odreenog uslova. Uslovi se dokazuju postojanjem robnog dokumenta, nalazom neke specijalizovane organizacije kojom se utvruje da isporuena roba nije bez nedostatka ili da odreeni radovi nisu objavljeni prema ugovoru i tehnikoj dokumentaciji.b) Bezuslovna garancijaU bezuslovne garancije spadaju garancije kada se ne zahteva ispunjavanje nekog predhodnog uslova. Banka garant se obavezuje da e bez predhodnog dokazivanja opravdanosti zahteva korisniku na osnovu prvog poziva ispuniti svoju obavezu. Ova vrsta garancije ima svoje prednosti, ali i nedostatke u odnosu na uslovnu garanciju,naime moe se lako zloupotrebiti. Tako korisnik garancije moe naplatiti garatni iznos, a da predhodno nije ispunijo obaveze iz osnovnog ugovora. Meutim banka moe odbiti isplatu ako je zahtev za plaanje neosnovan. Bankarske garancije prema zavisnosti od osnovnog poslaa) Samostalna garancija- ili garancija sa naznakom bez brigovora predstavlja oblik garancije koji se najee koristi u praksi. Ono je pravno odvojeno kako od osnovnog tako i od ugovora o izdavanju garancije, banka moe prema korisniku garancije da istie samo prigpvore iz garancije, a ne iz osnovnog posla.b) Akcesorna bankarska garancija-je takav oblik linog obezbeenjakod koga banka moe prema korisniku isticati sve prigovore. Ona se retko koristi u poslovima meunarodne trgovine. Bankarske garancije prema broju banaka u garancijskom poslua) Supergarancija: Supergarancija predstavlja garanciju na garanciju i kod nje se stvaria poseban odnos izmeu dve banke, sa jedne strane, i izmeu banke super garanta i korisnika garancije, sa druge strane. Ona se moe izdavati na dva naina. Prema prvom nainu na samoj prvobitno izdatoj garanciji banke nalogodavca banka super-garant posebnom izjavom preuzima obavezu da e je ukoliko banka izdavalac garancije ne izvri preuzetu obavezu po garanciji sama ispuniti. Prama drugom nainu, banka super-garant na posebnom tekstu daju izjavu zadravajui sadrinu tekstova garancije banke nalogodavca. Suprgarancija se vri kada korisnik garncije nema dovoljno poverenja u banku garanta, bilo zato to mu je nepoznata ili mu njeno poslovanje neprua sigurnost.b) Kontragarancije: Konfirmirane ili potvrene garancije koje daje banka garant u zemlji korisnika,i to na osnovu kontra garancije dunikove banke. Garancija koju daje banka u zemlji poverioca u svemu je identina kontra garanciji strane banke. Ona nema prava da menja ili dopunjava tekst garancije koju izdaje korisniku u odnosu na tekst koji je dala banka kontra garanta.Osim navedenih klasifikacija garancije mogu da se dele i prema drugim kriterijumima: mogu biti prikrivene i neprikrivene u zavisnosti da li je poloeno pokrie ili nije. Zatim posredne i neposredne, individualne i konzorcijalne, opte i posebne, nastro i laro i slino.U bankarskoj praksi one se dele i na inidbene i platene s tim da je ova podela neprecizna.Bankarske garancije u poslovima meunarodnog platnog prometa javljaju se naroito u onim sluajevima kada instrumenti plaanja, kao to su: odkumentarni akreditiv, inkaso ek, menica i drugi po svojoj prirodi i nameni nisu podobni da prue ono obezbeenje koje se trai za posebne situacije

Literatura

Prof.dr.Vojin Bjelica.....Bankarstvo,Nov Sad 1995Prof.dr.Vojin Bjelica i saradnici....Bankarstvo,Beograd 2003Prof dr.Boidar Raievi...Finansije, Novi Sad 2001Prof.dr.Blagoje BabiFinansije, Novi Sad 2001 Prof.dr.Stanko RadmiloviFinansije, Novi Sad,2001Prof.dr.Vojin Bjelica..Finansije, Novi Sad 2001Prof.dr.Marko Radii...Finansije, Novi Sad 2001.

SadrzajSistem placanja u razmeni sa inostranstvom2Oblici meunarodnih plaanja2Multilateralizam2Bilateralizam2Zvanini bilateralni kliring3Privatni kliring3Kvazikonvertibilni nain plaanja3Platna unija4Trampa4Instrumenti meunarodnih plaanja5Gotovinska sredstva plaanja5Instrumenti meunarodnih plaanja5Dokumentarni akreditiv5Vrste dokumentarnih akreditiva6STANDBY AKREDITIVI I AKREDITIVI SA ODLOENIM PLAANJEM7DOKUMENTARNI AKREDITIV I IZVOZNIK8DOKUMENTARNI AKREDITIV I UVOZNIK8DOKUMENTARNE NAPLATE-INKASO POSLOVI9DOZNAKE9EK10GARANCIJE10PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM11KORIENJE MENICE U MEUNARODNOM PLATNOM PROMETU12Literatura15

- 16 -