PAYPAL SISTEM ELEKTRONSKOG

PLAĆANJA

DIPLOMSKI RAD

Mentor: Student:

2015.

S A D R Ž A J

1 UVOD........................................................................................................................1

1.1 Metod rada..................................................................................................................2

2 INTERNET..............................................................................................................3

2.1 Istorija..........................................................................................................................4

2.2 World Wide Web (WWW).........................................................................................6

2.3 E - mail (elektronska pošta).......................................................................................7

3 ELEKTRONSKO POSLOVANJE........................................................................9

3.1 Istorijat elektronskog poslovanja..............................................................................9

3.2 Načini elektronskog poslovanja...............................................................................10

3.3 Prednosti i mane elektronskog poslovanja.............................................................11

3.4 Internet bankarstvo..................................................................................................133.4.1 Razvoj internet bankarstva...................................................................................................133.4.2 Vrste i načini primene internet bankarstva..........................................................................143.4.3 Osnovi pojmovi u primeni Internet bankarstva...................................................................14

4 PAYPAL SISTEM ELEKTRONSKOG PLAĆANJA.......................................16

4.1 Istorijat......................................................................................................................16

4.2 Struktura i način zarade PayPal sistema................................................................18

4.3 Način rada PayPal sistema.......................................................................................21

4.4 Otvaranje PayPal korisničkog računa....................................................................23

4.5 Plaćanje......................................................................................................................25

4.6 Phishing......................................................................................................................254.6.1 Šta kaže statistika.................................................................................................................254.6.2 Kako opljačkati banku?.......................................................................................................264.6.3 Tehnologije sigurnosti.........................................................................................................274.6.4 Veza sa Spam porukama......................................................................................................27

4.7 PayPal - mere zaštite.................................................................................................28

4.8 Prednosti PayPal sistema.........................................................................................28

4.9 Mane PayPal sistema................................................................................................29

5 ZAKLJUČAK........................................................................................................32

6 LITERATURA........................................................................................................34

1 UVOD

U oblasti informatike kraj veka je obeležen Internetom i svetskom

kompjuterskom mrežom. O Internetu se danas govori kao o nečemu što ponovo bitno

menja život čoveka na Zemlji. Sve što je nešto značilo, znači, ili će značiti u veku koji

ubrzo dolazi, zauzima svoje mesto na Internetu. Ljudi i njihove asocijacije stupaju u

kontakt bez ograničenja koja su doskora nametali standardna radio difuzija i poštanski

saobraćaj.

Uz pomoć informatičkih tehnologija koje su u permanentnom eksplozivnom

razvoju, nezabeleženom u istoriji čovečanstva, menjaju se tradicionalna shvatanja o

komuniciranju, vaspitanju, obrazovanju, saradnji, zabavi i drugim za čoveka važnim

pitanjima „boravka i opstanka“ na Zemlji. Poimanje okolnog sveta se menja i čovek se

zahvaljujući Internetu sve više oseća građaninom sveta bez obzira na pripadnost

određenoj rasi, naciji ili veri.

Posto je online trgovina sve vise zastupljena kako u svetu tako i kod nas,doslo je

do velike popularizacije takozvanih "virtuelnih" banaka i njihovih servisa.

3 najpoznatije su Moneybookers, PayPal i Google Checkout

Sve tri "banke" se bave istom delatnoscu, tako da su razlike, tj uslovi otvaranja

racuna kod njih isti, ili se veoma malo razlikuju.

Tema ovog diplomskog rada je PayPal sistem elektronskog plaćanja. Ovaj

diplomski rad se sastoji od tri celine. U prvoj celini će biti reči o samom internetu jer je

internet esencija elektronskog poslovanja pa i PayPal-a, drugi deo diplomskog rada je

posvećen elektronskom poslovanju, njegovom nastanku. Treći deo diplomskog rada je

posvećen samom PayPal sistemu gde će biti detaljno opisan ovaj sistem.

Slika 1. PayPal sistem elektronskog plaćanja[4]

1.1 Metod rada

Metod ovog diplomskog rada je raznolik, u vecem delu rada preovladava opisno

prikazivanje i objašnjavanje svih elemenata diplomskog rada. Primeri su deo ovog

diplomskog rada jer se opisnim prikazivanjem i objašnjavanjem nece sve reci, pa se

primeri koriste kao prikaz i opis teme ovog diplomskog rada.

Zbog velike popularnosti problematike ovog diplomskog rada literature ima na

pretek, i u ovom diplomskom radu je korištena raznorazna literatura, pomocu koje

možemo videti kako neki drugi ljudi vide ovu problematiku, na koji nacin mogu da

postignu najbolje rezultate i veliku uspešnost u ovoj problematici. Takode iz literature

možemo da vidimo i razne primere, pomocu kojih dolazimo do sopstvenih zakljucaka ili

pak koristimo te primere da bi nešto dokazali ili nešto prikazali. Takode iz literature

možemo da izvucemo i da prikažemo negativne elemente ove problematike, kako ne

treba raditi, cega se treba cuvati i sl.

2 INTERNET

Internet je globalna računarska mreža. Pre svega, pojam internet znači mreža

unutar mreže, ili internakonekcija između više računara. Strukturno postoje male mreže

koje se međusobno vezuju, i time čine ovu strukturu. Internet se sve više naziva

globalnom mrežom informacija (velika internacionalna-globalna baza podataka). Broj

računara na internetu se trenutno procenjuje na oko 150.000.000. Količina informacija

koju ti serveri poseduju je ogromna, i teško je proceniti i prikazati realno kolika je ona

zaista.[8]

Aktuelna istraživanja i futurološke procene ukazuju da se radi o promenama

koje su veće od onih koje su svojevremeno izazvali radio i televizija zajedno. Na

Internetu čovek nije, kao u slučaju televizije, u poziciji da bude samo pasivni primalac

poruka. Naprotiv, mogućnost interaktivne komunikacije su praktično neograničene.

Poruke se mogu primati i upućivati u realnom vremenu (live), ili odloženo(delayed) i to

sve u odnosu na jednog ili mnoštvo drugih učesnika u komunikaciji na Mreži. Zbog

implikacija koje Internet sa sobom nosi, dobro je ukazati na neke osnovne karakteristike

ovog novog dostignuća čovečanstva. Najkraće rečeno, Internet je skup multimedijalnih

vidova višesmerne komunikacije ljudi i kompjutera povezanih svetskom

telekomunikacionom mrežom. Za ovu novu globalnu svetsku komunikaciju i

informatičku infrastrukturu koja je podržava, u svetu se za kratko vreme odomaćio

jednostavan termin –„MREŽA”. Uz pomoć kompjutera i specijalnog softvera za

komunikaciju na Mreži, preko svetskog telekomunikacionog sistema ljudi stupaju u

medjusobni kontakt na svim zamislivim rastojanjima, razmenjujući tekstualne, govorne,

grafičke, muzičke i druge poruke. Na brojnim računarima rasutim posvetu instalirani su

tzv. Internet-sajtovi (‘sedišta) sa kojih se dobija obilje podataka o kompanijama,

agencijama, institucijama, univerzitetima, ljudima, događajima, nauci, tehnici,

obrazovanju, biznisu, kulturi, zabavi, prirodi, . - bukvalno o svemu što čoveku padne na

pamet. Na sajtovima koji u Mreži imaju precizne i jedinstvene adrese, instalirane su

takozvane web-prezentacije koje, nakon što im se sa bilo kog računara u Mreži pristupi,

nude posetiocu obilje informacija, obično o vlasniku sajta. Na primer, ako pristupi sajtu

Tehničkog fakulteta u Zrenjaninu, posetioca očekuje vizuelno efektna informacija o

fakultetu, institutima, katedrama, profesorima i saradnicima, nastavnim planovima i

programima, savetovanjima i simpozijumima, izdatim knjigama, zatim mnoštvo

fotografija, fakulteta, ljudi, i konačno, animacije i umetnički radovi na kompjuteru. Ili,

ako se korisnik odluči da pogleda šta trenutno na tržištu nudi Sony korporacija,

dovoljno je da na svom računaru odtipka odgovarajuću Internet-adresu i da sačeka

nekoliko sekundi dok preko Mreže ne stigne na odabrani sajt. Kada ‘stignes, posetilac je

zapravo ‘negde tamo i web-prezentaciju istražuje na kompjuteru za koji najčešće uopšte

ne zna gde se nalazi. Kod tako velikih korporacija uobičajeno je da se više identičnih

sajtova poveže u tzv. prsten da bi se komunikacija ubrzala. To praktično znači da

evropljani pretražuju sajt Sony-ja lociran negde u Evropi, azijati pristupaju sajtu negde

na svom kontinentu i sl. Čak i u tom domenu nema ograničenja; na primer, sa ovih

prostora se bezikakvih problema umesto evropskom može pristupati i Sony-jevim

‘mirrors(ogledalo)-sajtovima na drugim kontinentima. Pretraživanje Sony-jevog prstena

sajtova nudi informacije o korporaciji, predstavništvima usvetu proizvodima, cenama,

itd. Adrese kompjuterskih Internet sajtova danas su potpuno uobičajene u standardnim

poštanskim komunikacijama, preko novina ili televizije. Dovoljno je prepoznati

jednostavnu troslovnu kombinaciju“www” (od engleskih reči world-wide-web, ili u

slobodnom prevodu “svetski rasprostranjena mreža”) na početku informacije da bi se

znalo da se radi o Internet-adresi. Agresivnost u saopštavanju ovih adresa danas je

nesumnjivo ‘u modi; frekventnost pojavljivanja Internet-adresa na televiziji, jednaka je

ili već a od frekventnosti saopštavanja telefonskih brojeva kao tradicionalnih delova

adresa. Uzgred, saopštavanje faks-brojeva je već uočljivo retko, a faks-mašine će po

svemu sudeći biti kratkotrajna pojava u svetu komunikacija sa rokom trajanja najdalje

do kraja veka.

2.1 Istorija

Već od prvih dana pa sve do danas, Internet je proslavio mnogo „rođendana“, ali

koji je pravi teško će se složiti i najbolji poznavaoci istorije informatike. Neki tvrde

kako je to 1961. kad je dr. Leonard Klajnrok na univerzitetu MIT prvi put objavio rad o

packet-swiching tehnologiji. Neki navode 1969. godinu kao godinu rođenja Interneta jer

je tada Ministarstvo odbrane SAD-a odabralo Advanced Research Project Agency

Network, poznatiju kao ARPANET, za istraživanje i razvoj komunikacija i komandne

mreže koja će preživeti nuklearni napad. Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma

važnih otkrića koja su obeležila razvoj Interneta kakvog danas znamo, a potom se

dogodilo i odvajanje ARPANET-a iz vojnog eksperimenta u javni istraživački projekt.

Verovatno je najvažniji trenutak bio 1983. kad je tadašnja mreža prešla sa NCP-a

(Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet

Protocol), što je značilo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi.[9]

Protokoli su standardi koji omogućavaju komunikaciju računara putem mreže, a

1983. godine manje od 1000 računara je bilo spojeno sa ARPANET koristeći relativno

primitivni Netvork Kontrol Protokol, koji je uprkos mnogim ograničenjima, bio

upotrebljiv u malim mrežama, i nije bio dovoljno fleksibilan za širu upotrebu. Kako se

ARPANET eksponencijalno povećavao, videlo se kako je potreban opštiji pristup

komunikacionom protokolu kako bi mogli biti udovoljeni sve veći zahtevi i stvarana sve

komplikovanija mreža računara.

Vinton Cerf koji je sa Robertom Kanom stvorio TCP/IP protokol, jednom je

rekao:

„Stvorili smo protokol koji će se koristiti i u velikom mrežama s velikom brojem

računara, protokol koji će nositi Internet budućnosti, što je značilo da mora biti

fleksibilan kako bi različite mreže mogle funkcionisati u zajedničkom okruženju“.

Naime već je tada bilo jasno kako će Internet biti velika mreža sastavljena od

velikog broja manjih mreža. Ali tada je prelaz na TCP/IP bio kontraverzan: neki delovi

informatičke zajednice želeli su prihvatanje drugih standarda, a najviše se pominjao

Open System Interconection Protocol. ARPANET je pre službenog prelaza na TCP/IP u

nekoliko navrata isključio NCP prenos podataka kako bi uverio „neverne tome“ da se

NCP može isključiti po želji.

Vinton Cerf i Robert Kan počeli su rad na novom protokolu puno pre 1983.

godine, tačno 10 godina ranije javila se ideja o novom protokolu, a sledećih godina su

se razvijali i usavršavali detalji protokola koji će promeniti istoriju. Implementacija

TCP/IP-a u tadašnje vreme i operativne sisteme trajala je skoro 5 godina, dok je na

ARPANET bilo spojeno oko 400 računara. Situaciju je pojednostavio detalj što su

mnogi računari koristili Packet Radio i Packet Satellite koje su već nekoliko godina

radile sa TCP/IP protokolom.

2.2 World Wide Web (WWW)

WWW, World Wide Web, W3 ili skraćeno Web, relativno je nov multimedijalni

informacioni servis baziran na hiper-tekstu. Razvila ga je grupa naučnika iz Evropskog

centra za nuklearnu fiziku(CERN) sa ciljem da se “običnim” korisnicima omoguci

jednostavan pristup raznovrsnim servisima mreže i za kratko vreme je postao

najkorišćeniji servis na Internetu. Milioni ljudi svih profila lako se navikavaju na

hipertekst linkove koji povezuju dokumente. Sledeći ove veze jednostavno se prelazi sa

servera na server, bez ograničenja širom sveta. Ovo kretanje se naziva i ”navigacija”

ili“surfovanje” (engl. navigation, odnosno net surfing). Osim standardnog teksta,

dokumenti mogu sadržati i slike, zvukove, pokretne slike i sl., tako da se zapravo radi o

vrlo atraktivnom multimedijalnom sistemu. Iz specijalnih kompjuterskih programa za

pristup WWW-u moze se pristupati i drugim servisima Interneta, kao što su Gopher,

News, Anonimni ftp, Telnet i sl.

WWW je klijent-server sistem, gde se podaci nalaze na serverima na mreži.

Klijenti pomoću korisničkih programa, kao što su pre svih Microsoft (MS) Internet

Explorer i NetScape Navigator (postoje i drugi manje popularni, kao što su Lynx,

Mosaic, Cello ili Arena), pristupaju serverima odgovarajućim protokolom koji se naziva

HTTP (Hyper Text Transfer Protocol). Prednost je u tome što se isti dokumenti bez

teškoća prikazuju na vrlo raznovrsnim operativnim sistemima na računarima širom

sveta. Najčešće se radi o popularnim operativnim sistemima MS-Windows, Unix i dr.

Na početku su Web aplikacije bile statičke, a prva verzija Web-a bila je u karakter-

orijentisanom tekst okruženju sa orijentacijom na stranu ili dokument. (Odatle i termin

home page za prvu stranu na Web serveru). Danas mnoge vodeće Web lokacije imaju

front-end relacione baze podataka koje podržavaju dinamičke i adhoc upite i u trenutku

generišu multimedijalne dokumente. Standardni format dokumenata koji se prenose je

HTML (Hyper Text Markup Language). To su tekstualne datoteke sa dodatkom

sekvenci za formatiranje teksta. Suštinska osobina Web-a kao hipermedijalnog sistema

je mogućnost referenciranja drugih dokumenata iz HTML-a. Ovo referenciranje može

biti u okviru istog servera ili pozivanjem drugog servera u mreži, što se na ekranu

obično prikazuje kao podvučen tekst. Kreiranje sadržaja Web-a vrši se pomoć u

specijalnih softvera, odnosno programskih jezika i editora. Među poznatijima su

grafički orijentisani jezik Java (pomoću koga korisnici mogu kreirati Web stranice sa

animacijama poput crtanih filmova ili 3-D virtuelnih svetova) i FrontPage editor sa

odličnim mogućnostima brzog komponovanja i realizacije sadržaja Web stranica.

Korišćenje:

Sa radne stanice aktivira se program NetScape ili Internet Explorer levim klikom

miša na odgovarajuć u ikonicu na ekranu. Odabrani program postaje čitač HTML

stranica, odnosno dobija status klijent programa za pristup Web serverimana Internetu.

Ako se u odgovarajućem prozoru korisničkog menija izabere lokacija www.tf.zr.ac.yu,

dobiće se prva strana (home page) Web servera Univerziteta u Zrenjaninu. Pojedini

sadržaji HTML stranice na koju je ostvaren pristup predstavljaju događaje. Koji će se

događaj desiti ako se izabere to mesto, piše u donjem levom uglu WWW čitača (može

biti start za slanje elektronske pošte, hipertekst link prema drugim dokumentima,

prelazak na drugi računar gde se nalazi tema koja zanima korisnika, aktiviranje neke

animacije, pesme itd).

2.3 E - mail (elektronska pošta)

Elektronska pošta (e-mail ili E-mail, čita se “i-meil”) je jedan od najvažnijih i

najčešće korišćenih servisa Interneta. Većina poznatih programa za rad na Internetu (pre

svih Microsoft Internet Explorer i NetScape Navigator) ima mogućnost razmene

elektronske pošte, a za ambicioznije korisnike postoje i posebni programi koji služe

samo za poštu. Slično kao u standardnoj poštanskoj komunikaciji, da bi se poruka

poslala putem elektronske pošte, potrebno je samo znati e-mail adresu primaoca. Primer

nečije adrese je sledeći milanov_jelena@gmail.com. Prvi deo adrese, “primalac”,

najčešće je ime ili prezime osobe, ali može biti i ime firme, grupe iliinstitucije (npr.

BobanPlast@yahoo.com ili AgroPromet@live.com). Znak koji sledi "@" čita se kao"et"

(ili u našem žargonu “majmun”). Ostatak adrese je Internet adresa “gmail.com”.

Prednost elektronske pošte u odnosu na klasičnu poštu, telefoniranje ili slanje

dokumenata faksom je brzina, cena i pouzdanost. Brzina - jer "pisma" putuju gotovo

trenutno, odnosno najviše nekoliko minuta i to (ako je potrebno) s kraja na kraj sveta.

Cena - jer slanje pošte elektronskim putem podrazumeva da pošiljalac plaća samo cenu

telefoniranja “od sebe”do svog Internet provajdera (najčešće se radi o lokalnom pozivu),

opet bez obzira u koji deo sveta se šalje poruka. Pouzdanost znači da nema umrljanih

stranica i nečitkih redova, a sve što stigne elektronskim putem može se odmah

upotrebiti, odnosno nema potrebe da se prekucava, kopira ili slično. Naravno,

elektronska pošta “putuje” preko svetske računarske mreže čije se veze uglavnom

ostvaruju putem svetskog telekomunikacionog sistema (zemaljske, optičke i satelitske

veze). Istu poruku moguće je poslati istovremeno većem broju primalaca, slično onome

što uobičajeno znamo kao “cirkularno pismo”. Dovoljno je adrese različitih primalaca

napisati unizu (uz neophodni razmak između adresa da se ne bi pomešale). Po ovom

principu funkcionišu mejling liste (ebgl. mailing lists). Radi se o sadržajima koje

pripremaju pojedinci ili grupe ljudi, a potom ih prosleđuju svima koji su zainteresovani

da ih primaju. Na taj način mogu se pratiti razne teme na Internetu, primati elektronski

časopisi, bilteni i vesti, otvarati diskusije i slično. Ipak, sa mejling listama ne treba

preterivati. Liste, ako su obimne, mogu zagušiti "elektronsko sanduče" i značajno

produžiti vreme potrebno da se pošta saodgovarajućeg servera prenese na sopstveni

računar. Posebna draž elektronske pošte je mogućnost slanja svih mogućih fajlova (pod

uslovom da nisu već i od 2 Mb, što se smatra maksimumom dozvoljenim na Internetu).

To znači da se pored običnih tekstualnih poruka mogu slati i slike, crtež i, naučni radovi

(npr. napisani u Word-u, uključujući i slike), kompjuterski programi, a u poslednje

vreme i video i zvučne poruke. Programi za elektronsku poštu funkcionišu tako da se uz

osnovnu, obično tekstualnu, poruku dodaju prilozi (engl. attachments) jednostavnim

klikom miša na određeni simbol (“spajalicu”) u samom programu, a zatim odabirom

fajla ili više fajlova sa sopstvenog računara. Elektronska pošta vas može pratiti i kada

putujete. To znači da svoje poruke možete čitati iz, recimo, Japana. Na određenim

serverima na Internetu moguće je besplatno formirati svoje elektronsko (e-mail)

“sanduče” na koje se po želji može preusmeriti lična pošta. Pošta se u tom slučaju čita

pristupanjem tom serveru, odnosno Web sajtu. Dovoljan je običan Internet pristup, na

primer u nekom Internet kafeu. Idealno za ljude koji uopšte ne poseduju kompjuter.

3 ELEKTRONSKO POSLOVANJE

Elektronsko poslovanje (en: E-business) jeste vođenje poslova na internetu, što

ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju, već organizaciju poslovanja firme u

mrežnom okruženju, organizovanje poslovne komunikacije prema klijentima i brigu o

klijentima.

3.1 Istorijat elektronskog poslovanja

Izraz elektronsko poslovanje je prvi put upotrebljen od strane američke

kompanije IBM da bi se označilo poslovanje uz značajnu primenu savremene,

elektronske tehnologije. Do tada se ovaj izraz odnosio na poslovanje u sektoru

elektronike. Pod elektronskim poslovanjem podrazumevamo obavljanje poslovnih

procesa uz primenu elektronske tehnologije. Elektronska tehnologija podrazumeva

kombinovanu upotrebu informacionih tehnologija i telekomunikacija. Ova vrsta

tehnologije omogućava slanje velikog broja informacija, na velike daljine u kratkom

vremenskom periodu. To omogućava preduzeću, koje u svom poslovanju koristi

elektronsku tehnologiju, da ostvari značajne uštede u troškovima poslovanja, efikasnije

obavlja svoje zadatke i, samim tim, bude konkurentnije na tržištu. [2, str. 15.]

Danas e-poslovanje ostvaruje ekspanzitivan rast. U dosadašnjem periodu e-

poslovanje je doživelo posebnu ekspanziju u maloprodaji, izdavaštvu i u finansijskim

uslugama. Generalno posmatrano, prednost elektronskog u odnosu na tradicionalno

poslovanje su vezane za povećanje kvaliteta, agilnosti, za dodatne usluge sa jedne

strane, i za sniženje prodajnih cena, smanjenje vremena izlaska na tržište, odnosno

realizivanje transakcija sa druge strane. Takođe se intezivira zajednički nastup na

elektronskom tržištu vezan za razvoj elektronskih partnerstva.

Neslućen razvoj e-poslovanja doveo je do stvaranja novih i modifikacije

postojećih institucija i usvajanja i razumevanja specifičnih pojmova: e-tržište (engl. e-

marketplace), e-marketing (engl. e-marketing), e-bankarstvo (engl. e-banking), e-novac

(engl. e-money), e-aukcije (engl. e-auction)...

Elektronsko poslovanje (Electronic Business) ili E-poslovanje (e-Business) jeste

vođenje poslova na Internetu, što ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju, nego i

brigu o klijentima i poslovnim partnerima, kao i organizacija poslovanja u sopstvenoj

firmi onlajn i organizacija prema klijentima.

Ekonomske implikacije elektronskog poslovanja:

Smanjenje troškova poslovanja (niska početna ulaganja, niski troškovi

reklamiranja, promocije i privredne propagande) i povećanje efikasnosti rada,

Potreba za promenom modela biznisa, sektorskom organizacijom i promenom

strukture tržišta,

Prednosti otvorenosti i ekonomije obima,

Katalizatorski efekti e-commerca,

Potreba upražnjavanja forme poslovanja koja je postala norma,

Korišćenje prednosti faktora vremena...

Mogućnost jeftinog eksperimentisanja i isprobavanja raznih ideja

3.2 Načini elektronskog poslovanja

Danas razlikujemo više modela mrežnog poslovanja: B2B, B2C, B2B2C, C2C...

- sa odgovarajućim formama istog modela ( zastupanje, trgovina, oglašavanje,

pretplata ).

B2C označava prodaju roba ili usluga krajnjim potrošačima posredstvom

Interneta. Osnovna forma B2C ekonomije su automatizovane onlajn prodavnice.

Prednosti su štednja vremena, konkurentost, niže cene roba, usluga i transakcija.

Oblici elektronskog poslovanja neće se ravnomerno razvijati. Stručnjaci

procenjuju da svetski B2C, godinu do dve u svom razvoju prednjači ispred B2B

poslovanja. Prema jednoj studiji Forrester Research, evropska online B2C prodaja će se

u narednih pet godina gotovo udvostručavati svake godine, i direktno je povezana sa

ekspanzijom Internet korisnika, korišćenjem eura kao jedinstvene valute, pravnim

regulisanjem poslovanja na Internetu, ali i drugim tehnološkim pretpostavkama.

Poslovni sistemi su stvorili novog nelojalnog i izuzetno dobro informisanog kupca.

Prosečan online kupac je danas u superiornoj poziciji u odnosu na off-line populaciju.

Internet je izvor svih informacija do kojih on želi da dođe.

Uobičajen proces koji se odvija od ideje do izvršenja kupovine podrazumeva[2, str.

53.]:

Pronalaženje kvalitetne robne marke ( ovaj deo populacije radije kupuje poznate

brendove u čiji kvalitet ima poverenja),

Kada se odluči za određeni proizvod, kreće u potragu za najpovoljnijom cenom,

Kada se informiše o rasponu cena ( u svetu i lokalno), odlučuje se za kupovinu

( u najpovoljnijoj online ili offline trgovini)

Poslovni sistemi se danas mogu podeliti u tri grupe, prema online prisustvu na tržištu :

"cigla-i-malter" (eng. brick-and-mortar) je metafora za sisteme koji koriste

isključivo tradicionalne metode prodaje i distribucije i tradicionalne

komunikacione medije,

"cigla-i-klik" (eng. brick-and-click) predstavljaju poslovne sisteme koji klasične

kanale prodaje i komunikacije široko podupiru Internet servisima (nabavke,

prodaja, komunikacija),

"dot-com" su poslovni sistemi koji kompletno poslovanje vrše u virtuelnom

svetu Interneta i e-trgovine.

3.3 Prednosti i mane elektronskog poslovanja

Osobenost novog poslovanja je velika brzina promena, nestabilnost i

diskontinuiteti. Povećava se značaj inovacija, tehnologija i znanja. Komunikacija i

poslovne transakcije se izmeštaju u novo fleksibilno okruženje. Uočavaju se dva

osnovna modela poslovanja prema dominantnoj online poslovnoj komunikaciji i online

transakcijama[2, str. 67.]:

B2B model poslovanja koji predstavlja transakcije između dva poslovna

sistema,

B2C model poslovanja koji predstavlja komunikaciju poslovnog sistema sa

krajnjim potrošačem.

Neki od načina da se unapredi proces B2C trgovine su:

Sajt koji je lak za upotrebu,

Pojednostavljivanje procesa plaćanja, kao što je plaćanje u jednom koraku i

lozinke koje su lako zamenljive,

Slanje e-mail poruka sa specijalnim ponudama.

B2C sajtovi su portali koji povezuju preduzeća i potrošače (Amazon, eBay, Yell,

Classmates, Gap i sl. ). Većina ovih firmi primarno postoji na Internetu ( elektronske

firme ). Njihove kancelarije i skladišta postoje zbog njihove potrebe za uspehom.

Nosilac elektronske trgovine je Amazon. U početku, celokupnu njihovu ponudu

činile su knjige, da bi se vremenom njihova ponuda proširila na razne kategorije

proizvoda kao što su muzika, video izdanja, tehnika, pokloni i sl. Načini plaćanja su

raznovrsni, ali se najčešće koriste kreditne kartice. Obim trgovine u 2004. godini

iznosiće oko 40 milijardi dolara.

Broj Web sajtova 2002. godine je iznosio 12.000.000 u svetu, dok je u našoj

zemlji oko 16,000. Od toga samo je oko 50% adresa bilo aktivno. Na ostalima se ili

pojavljuje prazna stranica ili je sajt u izradi. Većina prezentacija su male, daju samo

osnovne informacije bez interakcije i rađene su uglavnom samo na srpskom (manji broj

na srpsko-engleskom).

Generalno na razvoj elektronskog poslovanja kod nas utiču sledeći faktori:

Ekonomski,

Tehnološki,

Socijalni

Preduzeća u našem okruženju prolaze kroz prvu fazu elektronskog poslovanja

(na sajtu se daju samo osnovne informacije o preduzeću, moguće je naručiti robu, ali je

uglavnom nije moguće elektronski platiti), tako da prave elektronske trgovine i tržišta

još uvek nema.

Iako je najveći broj Web prezentacija otpada na trgovinu, treba naglasiti da

najveća trgovačka preduzeća u Bosni nemaju adekvatne prezentacije. Izuzetak je Maxi

diskont koji ima odličan sajt sa mogućnošću online kupovine. Osim toga postoji još

nekoliko veoma dobrih sajtova koji se bave elektronskom trgovinom.

3.4 Internet bankarstvo

Internet bankarstvo ili web bankarstvo predstavlja obavljanje bankarskog

poslovanja direktno iz kuće, posredovanjem interneta. Pri obavljanju bankarskih

transakcija u internet bankarstvu nije potreban poseban program i ne postoje podaci

spremljeni na klijentovom čvrstom disku, pa je veća sigurnost pri obavljanju

transakcija. Pri obavljanju bankarskih transakcija u internet bankarstvu pristup banci i

računu je moguć s bilo kojeg mesta na svetu, pod uvjetom da na tom mjestu postoji

računar priključeno na internet.

Pri transakcijama u internet bankarstvu banka brine o održavanju vlastitog

hardverskog i programskog sistema zaštite, moguće je i obavljanje on-line transakcija.

Predviđanja su da će se ovaj vid bankarstva razvijati velikom brzinom. Internet

bankarstvo je najjeftiniji oblik bankarskih usluga, dostupan 24 sata dnevno, praktično

bez prostorne i vremenske ograničenosti. Glavni ograničavajući faktori, koji

uslovljavaju pristanak potrošača na ovu vrstu tehnologije, su sigurnost i privatnost. S

tehničke tačke gledišta, ovaj problem su neke banke već rešile, ali ostaje činjenica da je

ponašanje potrošača vođeno pre potrošačkom percepcijom nego tehničkim činjenicama.

Neprihvaćanje da se bankarske transakcije obavljaju preko interneta postoji pre svega iz

straha da ključne financijske informacije budu otkrivene.

Jasno su vidljive razlike između internet bankarstva i on-line bankarstva.

Osnovna razlika je u ugradnji specijalnih programa, koji ograničavaju korisnika na

obavljanje usluga isključivo s računarm na koji je instaliran odgovarajući program.

Razlike su i u stupnju sigurnosti pri obavljanju transakcija, zatim u novcu potrebnom za

kupovinu i instalaciju programa i vremenu potrebnom za obuku korisnika. Spomenuti

razlozi jasno ukazuju da je internet bankarstvo praktičniji, ekonomičniji i jednostavniji

način obavljanja bankarskog poslovanja direktno iz kuće.[6]

3.4.1 Razvoj internet bankarstva

Brže, sigurnije, lakše i jednostavnije poslovanje na internetu, ciljevi su koje pred

banke i druge financijske institucije postavlja sve zahtevnije financijsko tržište. Da bi se

ovi ciljevi ispunili, u svetu se drastično povećava obim ulaganja u informacijske

tehnologije. Uporedno s razvojem i poboljšanjem usluga banaka na internetu ide i

razvoj web trgovina te portala za posredovanje novcem.

3.4.2 Vrste i načini primene internet bankarstva

Internet bankarstvo spada u širu grupu transakcija "direktnim kanalima", zajedno

s telefonskim bankarstvom, korištenjem bankomata i ostalim načinima obavljanja

financijskih usluga bez dolaska u poslovnicu. Ponuda svih banaka koje su uvele ovu

uslugu i za građane i za kompanije zaista je široka i prilično ujednačena. Osetljivo

područje na kojem klijenti osete razlike su kvaliteta pruženih usluga i individualna briga

za korisnika, što bankari nazivaju "customer care". [5]

3.4.3 Osnovi pojmovi u primeni Internet bankarstva

Smart Card ″pametna kartica″ je plastična kartica veličine kreditne kartice s

ugrađenim čipom na koju su pohranjena dva jedinstvena "ključa", od kojih je jedan

javni, a drugi tajni. Javni ključ prenosi se u posebnoj formi, nazvanoj digitalni certifikat,

koji sadrži osnovne podatke o korisniku. Privatnim ključem korisnik potpisuje svaku

zadanu transakciju. Za upotrebu ove kartice potreban je čitač koji se priključi na

računar. Prije početka rada kartica se umeće u čitač i unosi se PIN (Personal

Identification Number), čime počinje proces identifikacije. Mogućnost primene

pametne kartica višestruka je; osim u kartičnom poslovanju, sve se masovnije

upotrebljavaju i u javnom životu, kao osobne ili zdravstvene legitimacije te različite

članske kartice.

Čitač kartice je uređaj koji omogućava pristup pametnoj kartici; priključuje se na

računar i služi za čitanje podataka s čip kartice, na sličan način kao što CD ROM

jedinica služi za čitanje CD-ova. Čitač kartice priključuje se na jedan od ulaza na

računaru, zavisno od toga koji je slobodan - serijski ulaz ili USB (Universal Serial Bus)

ulaz.

Token je ličnom lozinkom (PIN-om) zaštićen uređaj koji korisnicima garantuje

da nije moguć neovlašćen pristup njihovim računima. Pri svakom uključenju generiše

jednokratnu lozinku OTP (One Time Password). Kod se za pristup usluzi upotrebljava

token, nije potrebno instalirati dodatnu programsku podršku, jer se klijenti služe

postojećim aplikacijama na svome računaru.

PIN (Personal Identification Number) je lični identifikacijski broj odnosno šifra

pomoću koje se osigurava zaštita od neovlaštenog korištenja smart kartice ili tokena.

Poznat je samo korisniku koji ga jedini može i menjati.

TAN (Transaction Athorization Number) kartica je identifikacijska kartica

veličine kreditne kartice, na čijoj je poleđini serijski broj i tablica s transakcijskim

brojevima (TAN-ovima). Pri svakoj prijavi s tablice se upisuje drugi broj, a sistem na

prijavnom ekranu precizira na kojem je mestu broj u tablici.

Elektronički potpis je skup podataka koji potvrđuje izvornost, autentičnost i

neporečivost slanja i primanja dokumenata u elektronskom poslovanju, a ima potpuno

jednaku vrednost kao vlastoručni potpis u pravnom okruženju.

PKI (Public Key Infrastructure) autentifikacija je tehnologija "javnog ključa",

odnosi se za osiguranje podataka na putu između računara, klijenta i servera

elektroničkog bankarstva upotrebom enkripcije pri aktiviranju smart kartice.

Tajni ključ je kriptografski objekt pomoću kojeg se šifriraju podaci koje korisnik

šalje banci. Koristi se za digitalno potpisivanje naloga za plaćanje kojim se garantuje

autentičnost podataka, s odgovarajućim javnim ključem čini jedinstven par ključeva.

Tajni ključ nikada ne napušta karticu na kojoj je sačuvan.

Digitalni certifikat istovremeno povezuje osobu uz njen "javni ključ". U javnom

životu certifikat bi predstavljao ekvivalent ličnoj karti i u tom smislu u komunikaciji

preko interneta osigurava međusobnu identifikaciju strana koje komuniciraju.

User ID (korisnički ID) jedinstveni je broj korisnika usluge, koji su se dodeljuje

kod ugovaranja usluge. U kombinaciji s PIN-om služi za registraciju korisnika.

4 PAYPAL SISTEM ELEKTRONSKOG PLAĆANJA

I pored eksponencijalnog porasta broja novčanih transakcija na Internetu,

ogroman broj korisnika Mreže i dalje brine za bezbednost svojih ličnih i finansijskih

podataka ili, prostije rečeno, brine da će ako nešto kupuje preko Interneta, lopovi lako

moći da mu ukradu teško zarađeni novac. Na svako zabrinuto pitanje tipa: "Otkud znam

šta će oni posle da rade s brojem moje kartice?", dolazi argumentovani odgovor tipa: "A

zašto onda plaćaš karticom u restoranu ili radnji?" I tako u krug već godinama. Zato su

se maštoviti preduzetnici dosetili i počeli da otvaraju sajtove za posredovanje u

elektronskim novčanim transakcijama. Logika je:

Ako ne verujete prodavcu, verujte nama; mi se samo ovim poslom bavimo,

pouzdani smo, registrovani i nećemo vas pljačkati, jer zarađujemo na provizijama od

vaših transakcija. Iz tih razloga je nastala jedna od najuspešnijih firmi koja nudi ovakve

usluge: PayPal.[1, str. 15.]

4.1 Istorijat

PayPal kakvog ga danas poznajemo nastao je u martu 2000 spajanjem Confinity

i X.com –a. Confinity su osnovali Max Levchin, Peter Thiel, i Luke Nosek, u decembru

1998. Inicijalno, firma se bavila uplatama i kriptografijom za Palm Pilot ručne računare.

X.com je osnovao Elon Musk u martu 1999, a zamislio ju je kao finansijsku uslužnu

firmu orijentisanu internetu. Obe su firme objavile svoje internet stranice negde

krajem/sredinom 1999., obe su imale kancelarije u University Avenue, Palo Alto.

Confinity web stranice su stavljale u fokus usklađivanje i kompatibilnost poslanih Palm

Pilot uplata, sa mogućnošću slanja novaca putem e-maila. X.com je od samih početaka

na stanicama nudio mogućnost slanja novca putem e-maila.

S druge strane eBay, jedna od najpoznatijih svetskih aukcijskih kuća, beležila je

sve veći i veći promet internet uplata i uvidela usku povezanost aukcijskih kuća sa on-

line sistemima uplata/prenosa novčanih sredstava. Kao rezultat toga eBay pre samog

postojanja PayPal –a kupuje firmu Billpoint u maju 1999.g. Tada Billpoint postaje

službeni sistem za plaćanje na eBay –u, nazvan “eBay payments” (eBay plaćanje).

Paralelno sa time ograničio je funkcionalnost Billpointa tako što se mogao koristiti

samo plaćanje vezana uz eBay aukcije.

Zbog ovoga razloga PayPal je bio ponuđen kao sredstvo plaćanja nekoliko puta

više i češće nego Billpoint. U februaru 2000.g., PayPal je imao u proseku 200 000

dnevnih aukcija dok je Billpoint (još uvek u beti) imao oko 4000 aukcija. Do aprila

2000.g., vise od 1.000.000 je ponudilo PayPal kao moguće sredstvo plaćanja. Sve to je

omogućilo PayPal -u da okrene sledeću stranicu i postane prvi “dot-com” sa IPO (prva

javna ponuda dionica) nakon napada 11. septembra u SAD –u. Kao prvi investitori u

paypal spominju se Nokia Ventures, Deutsche bank, Idealab Capital Partners and

Goldman, Sachs & Co, itd.[14]

Sistem Pay Pal je počeo sa radom u Silikonskoj dolini u martu 1999. Godine, ali

su tek u oktobru te iste godine započele sa radom prve transakcije.

Registrovan je u USA u državi Delaware. 31. decembra 2001. god. imali su 600

zaposlenih.

U februaru 2002. godine su se pojavili na NASDAQ-u kao akcionarsko društvo

sa inicijalnom vrednošću po akciji od 13 $ .

PayPal beleži za sada intenzivan rast, i to znači da će i nadalje biti uspešan.

Od svog nastanka Pay pal je doživeo izuzetno brz rast.

Od početka rada do danas ima oko 12 miliona registrovanih korisnika

uključujući i više od 2.2 miliona poslovnih računa.

Za tako kratko vreme je gotovo nezamislivo prikupiti toliko korisnika, sa njima

uspostaviti poslovni odnos, otvoriti im račune i primiti i proslediti sredstva, a

sve to uz maksimalnu dozu sigurnosti.

To znači da je prosečno dnevno se registrovalo oko 18000 novih korisnika.

U elektronskoj trgovini postoji nešto što se zove "mrežni efekat" – što više ljudi

posećuje neki sajt, to je taj sajt atraktivniji. Jedan od onih koji uspešno koriste taj

fenomen je PayPal - sajt za plaćanje preko Interneta, sa godišnjim prometom od preko

17 milijardi dolara. PayPal nije banka, ali za one koji na Internetu kupuju i prodaju

obavlja manje-više istu funkciju kao da jeste. Sajt navodno ima pedesetak miliona

korisnika, odnosno vlasnika računa širom sveta (poređenja radi, najmoćnija svetska

banka, Citigroup, ima samo četiri puta više vlasnika računa).

PayPal je sistem koji radi kao posrednik na Internetu. To znači da se i kupci i

trgovci u trenutku obavljanja transakcije moraju nalaziti na PayPal-u. Plaćanje se

obavlja direktno sa jednog PayPal računa na drugi, kreditnim i debitnim karticama ili

elektronskim čekovima. Omogućeno je obavljanje pojedinačnih i grupnih plaćanja (više

korisnika plaća jedan račun). Poslovna primena ili sajt trgovca zahteva poslovni račun i

deponovanje sredstava, kod lične primene takodje moraju da se deponuju sredstva.

Kompanija je razvila veoma jednostavan i uspešan e-mail sistem za novčane

transakcije, čija upotreba se toliko omasovila na sajtovima za Internet aukcije da je

najveća firma u tom biznisu, eBay, razvila sopstveni sistem, Billpoint, u nadi da će

otkinuti deo tog kolača. Pošto Billpoint nikada nije uspeo da se približi svom većem

konkurentu po popularnosti, eBay je 2002. godine uradio ono što veliki igrači uvek rade

kada hoće da eliminišu konkurenciju - kupio deonice PayPala za 1,5 milijardi dolara.

4.2 Struktura i način zarade PayPal sistema

Slika 2. Struktura PayPal sistemaIzvor: Robert Nitschke, Jürgen Weiß, 2002., str. 56.

Najveći broj PayPalovih korisnika kupuje, dakle plaća, robu sa eBaya, ali sve je

više i onih koji koriste ovaj sajt za transakcije na drugim mestima - procenjuje se da je

samo u prvom kvartalu 2005 godine na PayPalovom sajtu obavljeno transakcija u

vrednosti od milijardu dolara koje se ne odnose na eBay. Osim kupovine na drugim

sajtovima, preko PayPala možete da plaćate porez ako živite u nekim delovima Južne

Karoline, šaljete donacije azilu za mačke u Masačusetsu i poklon vaučere prijateljima i

rođacima koje ne možete lično da posetite.

Osnovni zadatak PayPal-a je prikupljanje i koncentracija kapitala. Dakle,

najjednostavniji oblik korišćenja ovog sistema je da korisnik otvori račun kod PayPal

sistema i da deponuje novac na račun. Dalja plaćanja su maksimalno pojednostavljena,

ali pošto se ne koriste sva deponovana sredstva odjednom to znači da će se kod PayPal a

kao kumulativ pojaviti izvesna količina slobodnih sredstava koja mogu da budu dalje

plasirana kroz bankarske kanale.[13]

Tako u slučaju da se ovaj sistem plaćanja pojavi na bankarskom tržištu imaće

značajan iznos kapitala (ako svaki od 50.000.000 korisnika na svom računu ima samo

100 $ to je 5 milijardi dolara na računu PayPala). Sa svoje strane PayPal na sva

deponovana sredstva plaća kamate. Od ostalih poslova PayPal omogućava

internacionalna plaćanja i za tu uslugu naplaćuju proviziju, izdaje svoje kartice, kreditne

i debitne, koje se koriste na ATM uređajima, prikupljena sredstva se plasiraju preko

banke.

U koliko korisnik želi da transferiše sredstva sa jednog računa na drugi za tu

uslugu mora da plati određenu proviziju. U tabeli je dat pregled provizija za određene

transakcije.

Ukoliko se plaćanje obavlja e-čekovima maksimalni iznos provizije je 5$. Za

sve transfere sa ličnih računa postoji ograničenje od 100 $ mesečno. Tačnije rečeno,

postoji ograničenje ako hoćete da sami sebi prosledite novac. Ovo je mera

predostrožnosti kako bi se izbeglo "pranje" novca, ali to ne znači da postoji ograničenje

u kupovinama.

Proces uplate e-mailom izgleda ovako i veoma je jednostavan. Mehanizam koji

koristi PayPal je prilično jednostavan. Novi korisnici moraju da ostave broj svoje

kreditne kartice ili broj tekućeg računa, koji se verifikuju jednom nominalnom

transakcijom. Posle toga novčane transakcije se obavljaju tako što kupac šalje e-mail

uplatu direktno prodavcu. Ta uplata se odmah skida sa računa kupca i uplaćuje na račun

koji je prodavac otvorio kod PayPala. Novac deponovan kod PayPala možete da

podignete u vidu čeka koji će vam firma poslati poštom ili da ga elektronski prebacite

na svoj tekući račun. PayPal zarađuje tako što prodavcima naplaćuju svoju uslugu od

2,2 do 3,4%, u zavisnosti od zemlje. Ako se transakcija obavlja između dve zemlje sa

različitim valutama, PayPal zarađuje i na konvertovanju valuta.

Slika 3. Tabela provizija PayPal-a[16]

PayPal je uspeo drastično da skrati vreme potrebno za obavljanje jedne novčane

transakcije na Internetu i ohrabri nepoverljive korisnike Interneta da se upuste u

novčane transakcije. Još jedna od prednosti ovog sistema je u tome što korisnici ne

moraju jedni drugima da ostavljaju brojeve svojih računa i kreditnih kartica, što je

najveća briga onih koji kupuju preko Interneta.

Američki korisnici PayPala mogu čak da zarade i kamatu na deponovani novac

ako dozvole PayPalu da taj novac prenese na kombinovani štedni račun (više korisnika

ulaže na isti račun) ili uloži novac na berzu. U Americi i u Britaniji PayPal je

registrovan i za transfer novca. Ipak, firma za sada nema planove da postane banka, jer

bi to zahtevalo mnogo veća ulaganja i komplikovanu pravnu proceduru, s obzirom da

PayPal posluje u velikom broju zemalja. U poslednje vreme PayPal je uveo niže

provizije za mikro uplate, kao što je npr. kupovina muzike preko Interneta. Smatra se da

upravo na sitnim uplatama od par dolara ili samo par centi može najviše da se zaradi.

Prosečnim korisnicima Interneta neće trebati mnogo da se odluče za kupovinu jeftinih

stvari, samo ako pred sobom budu imali jednostavan i jeftin sistem koji će im omogućiti

da brzo i lako obave željenu transakciju.

Slika 4. Konverzija i način plaćanja izmedju dve zemljeIzvor: Robert Nitschke, Jürgen Weiß, 2002., str. 85.

4.3 Način rada PayPal sistema

PayPal je vrsta „klijent-klijentu (person-to-person, P2P)“ usluge. P2P način

plaćanja omogućava bilo kome ko ima imejl adresu da pošalje novac nekom drugom ko

takođe ima imejl adresu. Inicijalizator transakcije preko PayPala se mora prvo

registrovati na PayPal stranicama, te zatim prebaciti određenu svotu novca na svoj

korisnički račun. Novčani iznos se može prebaciti direktno sa tekućeg računa banke ili

koristeći kreditne/debitne kartice. Primatelj PayPal transfera može zatražiti ček od

PayPal –a, može otvoriti svoj korisnički račun, ili može zatražiti prenos sredstava na

svoj račun u banci. PayPal je primer posrednika u plaćanju koji olakšava i omogućava

svetsku internet ekonomiju.[12]

PayPal omogućava i plaćanja između dobavljača, aukcijskih stranica i ostalih

komercijalnih korisnika, za šta naplaćuje određeni iznos. Isto tako, zavisno o

okolnostima, naplaćuje (postotak iznosa plus određeni fiksni trošak) se i prenos

odnosno prijem novčanih sredstava. Ovo zavisi o korišćenoj valuti, vrsti odabranog

prenosa, zemlji pošiljaoca, zemlji primaoca, iznosu koji je poslat, te o vrsti korisničkog

računa na koji se šalju sredstva.

PayPal korisnički račun se najlakše upoređuje sa tekućim ili žiro računom bilo

koje druge banke. Najčešće se uz takav račun veže određena debitna ili kreditna kartica

(VIZA, Masterkard, Viza elektron, Amerikan Ekspres). Pri otvaranju PayPal računa,

korisnik unosi broj svoje kreditne kartice. Ako se kasnije odluči na brisanje te kartice,

njegov račun će biti strogo ograničenih mogućnosti. Sam PayPal razlikuje tri vrste

računa:

Lični račun

Koristi se za ličnu nekomercijalnu upotrebu. Ovome računu glavna

funkcionalnost je slanje novca. Uprkos tome lični račun može i primiti novac, ali u

posebnim i ograničenim uslovima.

Premier račun

Koristi se u privatne svrhe, ali za primanje i slanje novaca. Vrlo je sličan

privatnom, ali može primate veće iznose, te se u skladu sa time i određene naknade vežu

uz njega.

Poslovni račun

Ovaj je račun namenjen za poslovne korisnike. Ako zanemarimo to, vrlo je

sličan Premier računu, sa određenim pravnim razlikama.

U pravilu za sve podružnice PayPal –a slanje novaca je besplatno i ne podleže

nikakvim naknadama. Primanje novca se naplaćuje od nekih 1% do 3% uz fiksnu

naknadu. Zavisno o zemljama od kuda se šalje na ovo se može dodati taksa za

internacionalnu transakciju. Izuzetak je privatni račun koji može primati novčane iznose

besplatno ukoliko su oni poslati direktno sa PayPal računa ne koristeći kreditne kartice.

Kako primatelj ne može znati dali će mu iznos biti prebačen sa kartice ili sa PayPal

računa možemo slobodno reći da je za primanje neophodan premier račun.

Slika 5. Izgled PayPal web stranice[16]

4.4 Otvaranje PayPal korisničkog računa

Kako biste otvorili PayPal korisnički račun, potrebno je ispunjavati određene

preduslove. U par jednostavnih tačaka objasnićemo kako funkcioniše otvaranje

korisničkog računa, i što je uopšte potrebno kako bi se on otvorio.

za početak, moramo imati debitnu ili kreditnu karticu (ukoliko nemamo kreditnu

ili ne želimo koristiti kreditnu karticu za on-line kupovinu, možemo otvoriti

dinarski/devizni žiro račun u PBZ ili Erste banci na koji ćemo po potrebi

uplaćivati novac; taj račun ne može ići u minus tako da na njemu uvek morate

imati dovoljnu količinu novaca, čak i više nego što je potrebno za određenu

kupovinu; ukoliko je žiro račun u dinarima, ne brinite, jer PayPal sam konvertira

valutu koja mu je potrebna; potrebno je 2 ili 3 nedelje da Vam na kućnu adresu

stigne kartica od žiro računa);

treba se registrovati na PayPal stranici;

prilikom registracije, jednom ćemo uneti broj svoje kartice i sve podatke koje

PayPal traži;

nakon registracije sledi verifikacija kartice – potvrđivanje kako je kartica koju su

uneli prilikom registracije naša (ukoliko ne verificiramo karticu imate određeni

limit do kojeg možemo kupovati – do 100$ – time se želi sprečiti zloupotreba

tuđih kartica jer tako neko može ukrasti tuđu karticu i trošiti; ovako to nastoje

sprečiti time što je određen limit koji se može potrošiti bez verifikacije kartice);

verifikacija kartice: kartica se verifikuje tako što nam PayPal prilikom

registracije sa našeg računa skine 2$ (neka sitna cifra) i kod te transakcije

prilikom ispisa nalazi se 4-cifreni broj koji PayPal traži za verifikaciju (taj broj

možemo pogledati ili putem e-bankarstva ili u banci tražiti ispis jer se taj 4-

cifreni broj vidi nakon svega par dana);

nakon što smo dobili 4-cifreni broj, ulogujmo se u naš PayPal korisnički račun te

upišimo taj 4-cifreni broj (videt ćemo deo gde od nas traži da verifikujemo

karticu);

jednom kada je kartica verifikovana možemo slobodno kupovati! Naravno,

pripazimo samo na to da imamo novaca na računu kako nas ne bi zadesilo da ne

možete platiti.

Zašto vam PayPal skida 1,95 dolara? Razlog je jednostavan, na taj način PayPal

želi dokazati da je kartica koju smo naveli zaista naša. Korisnik to dokazuje na način da

u banci izvadi ispis transakcija gde će pronaći taj četverocifreni broj nazvan Expanded

use Number. Nakon toga taj broj upisujemo prema uputstvima PayPala koje su nam

poslane na email adresu. Kad se PayPal-u javi taj četverocifreni broj onda je siguran da

je prijavljena kartica naša jer samo korisnik kartice ima pristup transakcijama. Da nema

toga na PayPal bi svako mogao prijaviti bilo čiju karticu samo da zapiše brojeve s nje.

4.5 Plaćanje

Prilikom kupovine na Internetu kupac odlučuje platiti preko PayPal-a. Potvrđuje

svoje lične podatke i daje dozvolu PayPal-u da sa njegovog računa izvrši uplatu

određenom prodavatelju. Nakon što je kupac odobrio transakciju, PayPal prebacuje

novac na PayPal račun prodavatelja. O obavljenoj transakciji kupac prima obaveštenje

preko email-a da je obavljena transakcija, a prodavac takođe prima obaveštenje da je

primio uplatu od kupca, i da može poslati kupljeni proizvod. Kupovina je obavljena, a

da prodavatelj nije vidio lične podatke i broj računa kupca. O svim daljim

informacijama vezanim za kupovinu tog ili bilo kojeg drugog proizvoda PayPal šalje

obaveštenje na email.

4.6 Phishing

Phishing je vrsta Internet prevare sa trenutno najbržim rastom. Koristi tehnike

socijalnog inženjeringa poput falsifikovanih Email poruka i ilegalnih Web sajtova da bi

namamili primaoca da oda privatne finansijske podatke kao što su broj kreditne kartice,

korisničko ime i pristupnu šifru.[10]

Phishing napad počinje slanjem Email poruke koja izgleda kao da je od banke ili

druge legitimne institucije sa pitanjem korisniku da unese osetljive podatke. Email

poruka najčešće sadrži link ka Web formi koja izgleda isto kao i prava. Kao rezultat

imamo da korisnik u velikom broju slučajeva nije svestan da je žrtva prevare.

4.6.1 Šta kaže statistika

Tokom 2004. godine trend rasta broja detektovanih Phishing Email poruka je

povećan za prosečno 36% mesečno. Sličan trend uvećanja je registrovan i po pitanju

Web sajtova na koji se prevareni korisnici upućuju, njihov rast je na nivou od 25%

mesečno.

Interesantno je da je pri tome broj "brendova" koji su predmet prevara

konstantan i da se kreće u opsegu od 42 do 46. Industrije koje su ovime pogođene su:

finansijske usluge (70%), Internet servis provajderi (15%) i trgovinski lanci (7%).

Prevare se obavljaju preko Web sajtova koji su najčešće u S.A.D.-u (29%) i zatim u

Kini, Koreji i Rusiji. Uočava se i trend pomeranja prevara van američkih granica, ali je

veoma važan podatak da je broj Phisihing Web sajtova koji se nalaze na

kompomitovanim PC računarima sa širokopojasnim Internet konekcijama dostigao

50%.

Smatra se i da oko 5% primaoca poruka pozitivno reaguju na mamce i time

postaju žrtve Phishing napada.[2, str. 146.]

4.6.2 Kako opljačkati banku?

Zamislite nekog ko je rešio da opljačka banku. Da li je realno da napadne

najbolje branjenu tačku - bančin mrežni centar, ili je logičnije da nađe neku slabiju

kariku u lancu sigurnosti? Umesto da utroši mesece lomeći mozak kako da upadne tamo

gde ga spremno čekaju, zar nije logičnije da potražite korisnika koji će vam reći svoju

šifru ako ga "lepo zamolite"?

Tu se upravo krije fenomen Phishinga, kao napada na najslabiju kariku. Iz

tehnološkog ugla slanje Email poruke je tehnički gledano najslabiji element, a da stvari

budu još gore, praktično svi Email klijenti poseduju mehanizme za slanje i prijem

sigurnih Email poruka. Ali ih i dalje niko ne koristi.

U ovakvim situacijama dobro dođu primeri iz stare-dobre klasične pošte. Pismo

od banke će sigurno biti odštampano na bančinom memorandumu, sa jasnim logoom i

drugim elementima pomoću kojih brzo prepoznajemo moguću prevaru. Ono što nam

treba je isti princip zaštite kojim ćemo pouzdano moći da raspoznamo pravu od

falsifikovane Email poruke.

4.6.3 Tehnologije sigurnosti

Postoji više načina da se utvrdi legitimitet pošiljaoca Email poruke, među

kojima je i Sender-ID tehnologija. Sender-ID ("identifikacija pošiljaoca") bi trebala da

bude jednostavna za korišćenje, ali je verovatno glavni problem sa njom što je nastala u

Microsoft laboratorijama i što je njene delove potrebno licencirati.

Zaplet pri prijemu Email poruka je u tome što Internet DNS sistemi sadrže samo

podatak o tome koje IP adrese su zadužene za prijem pošte za pojedini Internet domen

(MX zapis), ali ne i sa kojih adresa je dozvoljeno slanje Email poruka. Jednostavnim

proširenjem DNS zapisa (adresama SMTP servera koji imaju pravo da uopšte šalju

poruke) bi bilo moguće brzo i jednostavno proveriti da li je poruka zaista poslata sa

nekog sistema ili ne.

Sledeći tehnološki problem je u Firewall sistemima koji najčešće kontrolišu

samo ulazne tokove, te većina korisnika nema mogućnost da blokira slanje napada sa

njihovih (nažalost) kompromitovanih sistema. Može se desiti da potreba za Firewall

sklopovima poraste do tog nivoa tako da ubuduće svaki ADSL i Cable modem, pa i

matična ploča PC računara ima ugrađen Firewall.

4.6.4 Veza sa Spam porukama

Veza Phishing operacija i slanja Spam pošte je višestruka. Za početak, Phishing

poruku ste sigurno primili preko razrađenog Spam sistema. Čak i kada Spam poruka

nema očigledne Phishing elemente, pokušaj "kupovine" vas može dovesti do Phishing

Web sajta.

Pravo pitanje za razmišljanje je koliko uopšte novca slanje Spam reklama može

da donese, odnosno zašto neko uporno šalje glupe reklame i šta ako Spam operater i ne

pokušava išta da vam proda? Ako je u svom početku Phishing bio pokušaj maloletnih

delikvenata da dođu do više Internet vremena (AOL phishing), danas je to bez sumnje

rezultat rada iskusnih profesionalaca kojima je vaš novac i njihov profit jedini cilj.

Time dolazimo do zaključka da je Spam samo lako dostupna tehnologija, jako

razrađena i lako dostupna organizovanom Sajber-kriminalu - koji se sve više okreće

Phishing-u.

Ako je Spam samo transportni mehanizam - za očekivanje je da će zarada i

mogućnost zarade od Phishing-a pokrenuti nova tehnološka rešenja u sveri MalWare-a.

4.7 PayPal - mere zaštite

Bez obzira da li prodavca na Internetu plaćate direktno ili preko posrednika,

nikada nije naodmet biti oprezan[14]:

Koristite što noviji browser, koji omogućava bezbedne transakcije, odnosno

kodira informacije koje šalje preko Interneta. Kada šaljete privatne podatke,

vodite računa da se na statusnoj liniji pojavljuje mali žuti katanac, kao i da

adresa web sajta na kojem ste počinje sa https.

Proverite pravilnik o privatnosti. U većini slučajeva ovakve pravilnike, pisane

gustim, sitnim slovima, prilično je dosadno čitati, ali oni sadrže odgovore na sva

vaša potencijalna pitanja u vezi sa tim kako vlasnik web sajta barata vašim

ličnim podacima.

Ne ostavljate lične podatke bilo kome. Procenite da li je reč o pouzdanoj

kompaniji ili organizaciji i razmislite koje je podatke neophodno ostaviti, a koje

ne.

Beležite na papiru sve transakcije koje ste obavili, da biste kasnije imali

podsetnik i mogućnost da se žalite i lakše dokažete svoju verziju priče. Čuvajte i

sve e-mail poruke koje šaljete i primate u vezi sa nekom transakcijom.

Redovno proveravajte izveštaje iz banke o stanju na kreditnoj kartici i tekućem

ili nekom drugom računu. Ako primetite sumnjive promene odmah kontaktirajte

svoju banku; čak i ako ste pokradeni - novac vam može biti vraćen, ako na

vreme dokažete da iza sumnjive transakcije ne stojite vi.

4.8 Prednosti PayPal sistema

Prednosti ovog sistema su mnogobrojne, navešćemo ih u ovom diplomskom

radu. PayPal nudi zaštitu kupaca i prodavača u sklopu svojih “PayPal Buyer Protection

Policy” te “Seller Protection Policy”pravila. U tim pravilima zaštite on ističe da korisnik

može poslati prigovor na transakciju unutar 45 dana od datuma izvršenja. To se odnosi

na slučaj da kupac nije nikada primio ono što je platio ili da je primljeno primetno i u

većoj meri različito od onoga što je prodavatelj istaknuo. Ako se prigovor prihvati

kupac dobije svoj novac nazad putem prevaljivanja troškova između paypal –a i

kartičnih kuća.

Isto tako dakle, slična zaštita postoji iza prodavatelje, trgovine koje obavljaju

svoju delatnost putem paypal –a. Ona je usmerena na zaštitu od zlonamernih prigovora

od strane kupaca. Tu se primarno misli na prevare u kojima kupci šalju prigovor da nisu

dobili pošiljku, a dobili su. U tom slučaju ako prodavatelj ima potvrdu o poslanoj

pošiljci ili o isporuci naravno kupac neće dobiti povrat novaca. Ovo pravilo je dosta

polemizirano na internet pošto unutar samog “Seller Protection Policy”pravila dosta

toga je izuzeto. Tako su nematerijalne usluge, te prigovori vezani uz neprimereni opis

pri prodaji potpuno izuzete. Takođe postoje i određene restrikcije koje se odnose na

zemlje koje su sudelovale u transakciji, načinu plaćanja, mehanizmima praćenja pošiljke

i slično.

Na PayPalu se može:

Fizičko lice ili preduzeće može da prima Paypal vrednost (novac) od drugih

osoba ili preduzeća.

Kreditna kartica je zaštićena, znači prodavač usluge ne može da zloupotrebi

kreditne kartice.

Paypal vrednost (novac) se može isplatiti na bankovni račun osobe ili preduzeća.

Paypal pruža zaštitu kako kupcima tako i prodavačima.

Paypal pruža mogućnosti primanja kreditnih kartica i bez posebnog računa za

primanje kreditnih kartica.

4.9 Mane PayPal sistema

Prenos sredstava putem interneta za sobom automatski povlači i neki rizik od

prevara zbog same prirode interneta i privrede na njemu. Problem kod paypal –a je taj

što zakonske regulative pod koje spadaju kartične kuće, banke i slično, ovde se ne može

primeniti. No na sreću, u određenim zemljama čak i činjenica da kartične kuće imaju

određenu zakonsku regulativu za sprečavanje prevara može pomoći. Zbog same

činjenice da je paypal napravio neautorizirani trošak na kreditnoj/debitnoj kartici može

se smatrati prevara po toj kartici te se tako to u pravilu prebacuje na paypal. Ovo sve ne

stoji u slučaju da je novac sa računa paypal –a korišten pri prevari. U tom slučaju paypal

zakonski postupa zavisno o ugovoru koji je korisnik potpisao sa njime.

Sam paypal garantira svojim korisnicima stopostotnu sigurnost ukoliko dođe do

neautoriziranog pristupa korisnikovom korisničkom računu. Tu je izuzetak porodica

korisnika koja bi mogla imati korisničke podatke. U slučaju da dođe do toga, korisnik

podiže primedbu na određeni transakcijski broj, i paypal unutar 10 dana odgovara što je

njegova istraga saznala i vraća novac ukoliko je primedba bila osnovana.

Iako se paypal bori dosta agresivno protiv prevara, phishing je jači i lukaviji

nego ikada. E-mail poruka koja izgleda identično kao i službeni paypal mail može imati

url napisan tako da naizgled vodi na službeni paypal, dok u stvarnosti vodi na site

izgledom identičan paypalu samo što mu je namena prevariti korisnike da ukucaju svoje

korisničko ime i lozinku u njega. Korisnik je praktično predao svoje podatke od paypala

te niti svestan da je bio na ovako prepravljenim stranicama namenjenim prevarama bez

straha nastavlja svoje delatnosti. Nakon što vidi neautorizirane transakcije nastaju

problemi.

Slika 6. Lažni mejl u phishing metodi prevara[15]

Kako paypal pokušava stati na svim silama na kraj, dizajnirao je sistem koji se

bavi isključivo ovime. U slučaju da paypal primeti bilo koje sumnjive radnje on

automatski zaključava korisnički račun dok osoba koja je pravi vlasnik računa ne obavi

određene radnje da bi uklonila pretnje i dokazala da je stvarni vlasnik računa.

Razne teškoće i problemi sa Paypal sistemom elektronskog plaćanja:

Zaštita za kupce i prodavače postoji samo u određenim zemljama.

Paypal račun je moguće ispravno koristiti samo ako je preduzeće ili fizičko lice

rezidentno u određenim zemljama.

Da bi ste isplatili Paypal vrednosti na račun, morate da imate račun u tim

određenim zemljama ili u S.A.D.

Paypal vrši kontrolu prodaje, tako može lako da se desi da prodavac ili kupac

budu prevareni, a posebno u međunarodnim transakcijama.

Uplate se mogu vratiti nazad iako je prodavac isporučio robu ili usluge i onda je

odgovornost prodavca da to dokaže. Čak i ako je dokazano da je usluga ili roba

isporučena, kupac ima mogućnosti da ne plati obećanu sumu.

5 ZAKLJUČAK

U današnjem svetu povećane globalizacije tržišta i ekonomske regionalizacije

poslovanje ne može biti uspešno bez upotrebe moderne informacione tehnologije.

Umrežavanje preduzeća i javne administracije i razvoj Interneta doveli su do velikih

promena u načinu i efikasnosti rada poslovnih sistema. Omogućena je jednostavna i

brza komunikacija, gotovo trenutno prenošenje velikih količina podataka na velike

udaljenosti, jednostavno objavljivanje i ažuriranje multimedijalnih dokumenata i

njihova kontinuirana globalna dostupnost, digitalna isporuka dobara i usluga, direktno

plaćanje putem Interneta, stvaranje virtuelnih organizacija itd.

E-poslovanje ima veliki značaj i vrlo široko područje uticaja. Smatra se da će se,

pod uticajem e-poslovanja, u prvoj deceniji ovog veka način poslovanja i kvalitet života

promeniti više nego u celom 20.veku. Na osnovu prvih iskustava u razvoju e-trgovine,

euprave i e-bankarstva, može se zaključiti da oni otvaraju velike mogućnosti i počinju

da donose kvalitetne promene u poslovanje i u svakodnevni život i rad ljudi. One se

ogledaju u:

stvaranju novih delatnosti i usluga i proširivanju tržišta

brzom vraćanju sredstava uloženih u e-poslovanje

povećavanju efikasnosti i i ekonomičnosti rada i rastu konkurentnosti

smanjivanju svih troškova, jer su elektronske transakcije neuporedivo jeftinije.

Na primer, e-plaćanje je 100 puta jeftinije od klasičnog

racionalizaciji organizacije rada, polazeći od zahteva koje postavlja e-

poslovanje, kao novi i racionalniji model poslovanja

približavanje funkcija uprave građanima i bitno unapređivanje odnosa građanin i

uprava u okviru e-uprave. To omogućuju elektronski servisi za postavljanje

pitanja, podnošenje prijava, dobijanje potvrda ili uverenja, plaćanje taksi, poreza

i kazni, ažuriranje sopstvenih podataka i sl.

proizvodi i usluge namenjeni prodaji se izlažu, biraju, naručuju, plaćaju i

pripremaju za isporuku preko Interneta u okviru e-trgovine

obavljanje pojedinih poslova više nije vezano za lokaciju na kojoj se nalazi

sedište firme, banke ili organa uprave i razni servisi postaju dostupniji

građanima preko računara, info kioska, telefona i sl.

radno vreme više nije fiksno i transakcije se mogu obaviti tokom 24 časa i svih

365 dana u godini

povećava se zadovoljstvo korisnika usluga i kupaca

ostvaruju se ogromne uštede u trošenju vremena građana i otvaraju mogućnosti

da građani više svog vremena koriste za produktivan rad, kvalitetnu dokolicu i

sl.

plaćanje se obavlja elektronskim novcem, platnim karticama i sl. i kupac, iz

bezbednosnih razloga, ne mora da drži kod sebe gotov novac

sigurnost poslovanja se obezbeđuje i primenom elektronskog potpisa.

PayPal je elektronski sistem plaćanja koji omogućava pojedincima da jedni

drugima šalju novac preko e-mail-a. Sistem funkcioniše tako što prvo kreirate račun na

PayPal sajtu popunjavanjem prijavnog upitnika i dostavom svog bankarskog računa.

Kada prilikom kupovine vršite plaćanje upotrebom PayPal sistema, novac se uzima sa

vašeg bankovnog računa, ili vaše kreditne kartice, i prenosi ACH mreži, privatnom

finansijskom posredniku, koji prati i prenosi sredstva između dve finansijske institucije.

Ali pored svih prednosti ovog sistema moramo se paziti prevara, najviše phishing

prevara. Činjenica je da je Phishing u ozbiljnom rastu, sa zabrinjavajućih 36%

povećanja mesečno, efektivno pogađajući milone ljudi širom sveta. Najverovatnija

posledica će biti globalni gubitak poverenja u eCommerce rešenja, ali i rezultirajuća

potreba da se nekako i konačno uredi servis elektronske pošte - koji jednostavno nije

dovoljno siguran.

E-poslovanje i PayPal je nesumnjivo vodeći trend i karakteristika savremenog

života i rada. Ono je u našoj sredini manje prisutno u odnosu na postojeća znanja i

potrebe. Stručni potencijali postoje, ali inercija u političkim i poslovodnim strukturama

usporava razvoj eposlovanja.

Naše društvo je proteklih decenija zaostajalo u praćenju savremenih tehnoloških

trendova i zato e-poslovanje treba iskoristiti kao jednu od šansi za ubrzani razvoj.

6 LITERATURA

1) Robert Nitschke, Jürgen Weiß: PayPal - The new world currency?,

Novosec.com, 2002.

2) Vidas-Bubanja, M. E poslovanje: Menadžment, Tehnologije, Aplikacije,

Beogradska poslovna škola, 2007.

3) Ćosić, D., Todorović, M. Informacione tehnologije, Beogradska poslovna škola,

2006.

4) http://www.backlinksgenius.com/advertiser/ (11.10.2010.)

5) http://www.ffiec.gov/ffiecinfobase/booklets/e_banking/

ebanking_00_intro_def.html (11.10.2010.)

6) http://en.wikipedia.org/wiki/Online_banking (11.10.2010.)

7) http://en.wikipedia.org/wiki/Electronic_business (10.10.2010.)

8) http://sr.wikipedia.org/internet (09.10.2010.)

9) http://tutoriali.org/Internet.html (05.10.2010.)

10) https://www.paypal.com/fightphishing (11.10.2010.)

11) https://www.paypal.com/cgi-bin/webscr?cmd=xpt/Help/general/TopQuestion4-

outside (11.10.2010.)

12) https://www.paypal-apac.com/sg/how-does-paypal-work.aspx (12.10.2010.)

13) http://money.howstuffworks.com/paypal.htm (07.10.2010.)

14) http://en.wikipedia.org/wiki/PayPal (08.10.2010.)

15) http://www.hoax-slayer.com/pay-pal-scam-aug06.html (11.10.2010.)

16) https://www.paypal.com/ (18.10.2010.)