Naslov originala:Elizabeth McGregor

A ROAD THROUGH THE MOUNTAINS obrada: Lenawww.balkandownload.org

Elizabet Makgregor

PUT KROZ PLANINE

Sa engleskog prevelaMiroslava Tau

Mom ocu

1Veina kua u Ogankvitu imala je zatvorene alone zbog izuzetno toplog i sunanogvremena. Vladala je neka neverovatna tiina svuda oko tih kua iznad plae,uukanih u svojim batama. itav niz takvih kua, obloenih svetloplavim talpama,stajao je naikan iznad puta, na zelenim travnjacima. Pored Bej Kouv hotela nasamom uglu, gusta rujevina nadvila se nad samu kapiju i irila prema bazenu.Bronzano proleno lie rujevine sada je ve bilo zeleno, okieno cvetiima koji suse njihali na toplom julskom povetarcu.

Ana je polako ila uzbrdo i stalno se osvrtala. Njena desetogodinja erka vuklaje za sobom jedan mokar pekir i bosonoga tapkala za njom po travnatom iljunkovitom puteljku.

Obuj se, duo rekla je Ana. Pola je prema njoj, ali je Rejel istog trenutkapotrala i prola pored nje. Uletela je u Grejsino dvorite i stropotala se u najbliihlad.

Ana je podigla pekir i pola za njom. im je prola kroz kapiju i videla Rejelkako sedi u hladu, kroz glavu joj je prola slika od pre nekoliko godina. Rejel jeimala moda dve ili tri godine. U istom tom hladu trkarala je za Grejsinommakom. Kada ju je uhvatila, neno ju je obgrlila ruicama. Maca se sva prepustilatom izlivu nenosti, zadovoljno poela da prede i blago mrdala repom. are odsenke kronje drveta preslikavale su se po Rejelinim rukama, maci i proreenojtravi. U prolee je miriljavi kesten rasipao polen po tom istom mestu treperavihsenki i svetlosti.

Setila se jo jednog leta. Rejel je imala osam godina. Vozile su se premaProvinstaunu u ranim jutarnjim satima. Vetar je dizao pesak na kraju autoputa. Aninstari krajsler se pokvario, pa je morala da stane pored puta i potrai pomo. Nikadanee zaboraviti tu sliku kada je majstor stajao pored auta sa podignutom haubom,nagnuo se prema Rejel i neno joj se nasmeio, a ona je i dalje zadivljeno inetremice gledala u maglovito sivilo ispred sebe. Bilo je oko sedam ujutru. Podnogama su oseale kripavi pesak i retku, otru morsku travu. Sa tog mesta su mogleda uju i brodove iz Provinstauna koji su se spremali da krenu u lov na kitove uStelvagen Benku.

Ana za trenutak nije tano znala gde se nalazi. Kao da nije bila tu, kao da jenekoliko sekundi nekud nestala, na neko drugo mesto, u nekom drugom, lepomvremenu.

ula je kripu vrata sa mreom i ugledala majku kako se pojavljuje na tremu.

Krenula je prema njoj.Grejs je bila via od svoje erke. Kosa, koja joj je do prole godine bila

proseda, sada je ve bila potpuno bela. Imala je ezdeset godina, ali je izgledalastarije. Javile su se jedna drugoj pre nego to je Ana otvorila ulazna vrata.

Unutra je bilo prijatno i svee. Roletne su bile sputene na prozorima okrenutimsuncu, a sve vazduh je ulazio kroz otvorene prozore na suprotnoj strani. Prijatanmorski vazduh koji je dolazio sa stenovitih litica strujao je kroz celu kuu. Sa zadnjestrane kue pruao se pogled na Perkins Kouv, na luno poreane kue okrenute kaAtlantiku. Zimi, kada je drvee bilo potpuno golo, Grejs je sa tog mesta mogla lepoda vidi okean. Ana se okrenula i pola na drugu stranu kue, prema travnjaku i onomhladu i treperavom vazduhu. Pogledala je prema Rejel, koja je i dalje leala naleima i murila.

Da li te je neto pitala zato se vraate? pitala je Grejs. Nije tiho je rekla Ana.Grejs je neno zagrlila erku. Ana je na trenutak spustila glavu na njeno rame, a

onda su ule unutra.Kua je bila ogledalo Grejsinog ivota. Ana se ne sea da je ta kua ikada

izgledala drugaije nego sada udobna sofa sa runo ivenim jastucima, novine postolu, prazna oljica od kafe, kutija cigareta, velika kutija ibica naslonjena napepeljaru, engleski radio marke roberts na kaminu, stara slika Normana Rokvela,korpa puna iarki i drva. Po celoj kui su visile Anine slike, zajedno sa slikamanjene majke.

Slike su nastale u razliitim vremenima i verno ih oslikavale. U oku su bileslike iz Aninog tinejderskog doba kolai u lepim ramovima. Na glavnom zidu bilaje Grejsina velika slika plavog morskog pejzaa i Anine minijature kao kontrast.Tada je bila trudna sa Rejel i izgleda da joj se u to vreme ivot prividno sveo naminijaturne akvarele pet-sa-pet. Nasuprot tome, apstraktna buntovnika slika, metar ipo sa dva, dominantno je visila iznad kamina. Naslikala ju je one godine kada seuselila u svoj prvi stan u Bostonu: predstavljala je na neki nain trijumf njenenezavisnosti. Tu je, naravno, bilo i raznih skica i crtea.

Grejs je crtala stripove u svojim dvadesetim godinama. Imala je ovlaenje zaemitovanje Dejzi i Majk serije od Midvesta do Floride; slika nezgrapnog Majka jesada stajala na dnu stepenita. Stajao je nagnut nad neku blatnjavu rupu sa tapom zapecanje koji mu je skoro ispao iz ruke. Iza njega je stajala Dejzi sa rukama prekolica. Ispod slike je pisalo: Pa, ne moe ba sve da ih upeca!

Kad god bi neto loe krenulo Grejs bi glasno izgovarala te rei. To je bila njenamantra, koja je obeleila i Anino i Rejelino detinjstvo.

Ana je zastala i pogledala sada ve izbledelog Majka, koji je jo uvek prostovladao tim prostorom. Nije ni primetila da se ugrizla za usnu.

Mogla bi da ode sama do Logana i razgovara sa Dejmsom rekla je Grejs iprekinula je u razmiljanju. Kad zavri, doi po Rejel. Bolje je tako.

Ana je pogledala majku i zadovoljno se nasmeila. Grejs je bila neverovatnoracionalna osoba i veoma odluna.

Zato bi je ponovo cimala i vozila kolima? ubeivala ju je Grejs. Umornaje. Ostavi je ovde. Ne smeta mi. Moe da doe po nju i za dva dana.

Ana odmahnu glavom. Ne, bie ona u redu im krenemo. Dobro rekla je Grejs. Ja sam rekla ta sam imala da kaem. Uvek tako kae rekla je Ana.

Krenule su u tri. Dejmsov avion iz Dalasa trebalo je da stigne u pet.Ana je izabrala juni put broj 1, umesto autoputa. Uvek ide tuda, zato to je

Grejs nekada, pre jedanaest godina, ivela tano izmeu Jork Harbora i Kiterija.Posle dvadeset minuta poela je da pada kia. Ne ona slaba, prijatna kia kojaponekad doe sa mora zajedno sa blagim povetarcem, ve prilino jaka i neprijatna.Poelo je da lije kao iz kabla i nebo se ubrzo potpuno smrailo. Ana je u retrovizoruvidela sevanje munja i ula gromove koji su cepali ogromne crne oblake koji su sevaljali po nebu.

Oluja promrmljala je Rejel sa zadnjeg sedita.Ana je preko ramena pogledala erku. Tako plava i okruglog lica izgledala je

kao mali mesec. Zelene oi iste kao mamine i bakine sijale su kao i uvek. Brzoe da proe uveravala ju je Ana.

Put je bio klizav. Sijao se kao da je prekriven uljem: posle vienedeljne ege,kada ga je ova kiurina okupala, inilo se da jedan put svetluca i igra iznad drugog,izgledalo je kao neka fatamorgana u pustinji.

Ana je osetila da joj je toak malo odskoio kada je krenula da obilazi jedanauto-karavan koji je na krovu nosio gomilu dejih bicikala. Pogledala jebrzinometar. Nije vozila brzo. etrdeset na sat. Auto je ipak proklizavao. Polako jekoila. Bacila je pogled na drvee pored puta. inilo joj se da su kronje bileuokvirene bledozelenim porubom od lia iza koga bi blesnula svetlost munja.Pljutalo je sve jae i jae. Pustila je brisae da rade najbre to su mogli. Pojaalaje i svetlost farova.

Ispred nje su bili neki kamioni. Jedan je bio natovaren balvanima. Njeni jakifarovi su ih dobro osvetlili. Jedan beli pikap je imao i psa pozadi. Za trenutak se tajpas uznemirio. Nije joj bilo jasno ta on tu uopte trai. uurio se, jadan, uz samukabinu. Nemaki ovar. Bio je vezan lancem. Kisnuo je, jadniak. Delovao joj jetuno i usamljeno na toj kiurini, sa oborenim uima i onako priljubljen uz kabinu.

Ana baci pogled u retrovizor.Jedan ogroman teretni kamion, svetlocrvene i metalik boje, pribliavao joj se

neverovatnom brzinom, valjda u nameri da pretie. Pomislila je da ide prebrzo, sobzirom na ovako klizav put i kolonu automobila i kamiona ispred njega, koji sujedva uspevali da bezbedno voze po tom klizavom putu.

Uinilo joj se da uje Rejel kako kae: vidi ga. U tom trenutku je videla kakojoj se kamionina munjevito pribliava. ula je urlanje njegovog motora. Onda jevidela tokove bicikala na karavanu koji su poeli da se okreu. Zadnja svetlakaravana su joj se odjednom nala gotovo ispred nosa. Voza karavana je legao nakonicu. Gume su zakripale.

Onda je ugledala psa jadan pas, jadan pas pomislila je, grevitopokuavajui da proe pored pikapa, a da ga ne udari. Pas je samo polako mahnuorepom pre nego to je izgubio ravnoteu i oslonac i...

Kroz glavu joj je prola slika repa Grejsine make koja joj je prilazila u bati iarene senke lia kronje drveta obasjane suncem i Rejelina ruka koja joj jeiskliznula iz ruke kada joj se istrgla na ulici i pojurila prema kui.

Sve je bilo gotovo za tren.Ani su odletele ruke sa volana od siline udarca. Karavan je udario u kamion sa

strane. Bleda svetlost grdosije koja ih je ojadila osvetlela je unutranjostautomobila. Udario ih je takvom silinom da ih je bacio sa puta na gomilu, uz stranubuku metala koji se lomio i drobio.

Uprkos tom uasnom i jezivom zvuku Ani je i dalje u glavi bio onaj pas potpuno suludo razmiljanje za takav trenutak samo je krajikom oka ugledalajadnog psa kako pada. Straan udarac bacio ga je na vozilo pored pikapa. Videla je idebele lance kojima su balvani bili vezani, kako klize i vuku teret sa sobom.

Mama! vrisnula je Rejel. Eho njenog glasa joj je odzvanjao u glavi i polakose gubio. Pas, o, pas...

Onda se odjednom nala na udnom mestu.

Potpuno neobjanjivo, nekako se nala pored puta, pod nekim granjem.Ana je uspela da smogne snage i pogledom prati ljude koji su izbezumljeno

tumarali po kru, uz uasan zvuk lomnjave. Znala je da je onaj kamion bio kriv za to.Voza kamiona je jo uvek bio u kabini, sa rukama prikovanim za volan. Iz motora jeizlazio dim.

ula je deje vritanje iz karavana i neki enski bolan krik. Ostali glasovi su semeali i stapali: uli su se glasovi ljudi koji su stali pored puta, zapomaganjepovreenih i instrukcije onih koji su pokuavali da pomognu. Videla je i nekeljudske figure izgledali su joj kao siluete na ekranu.

Predstava sa arobnom lampom pomisli Ana, mada je dobro znala da jojgluposti padaju na pamet. Predstava samo za mene luda misao joj prolete krozglavu.

Nije imala ideje koliko vremena je prolo dok neko nije najzad doao i donjihovog auta eljno je iekivala da im neko prie, otvori vrata i to pre izvueRejel. inilo joj se da je itava venost prola do tog trenutka. Nesrea sedogodila za nekoliko trenutaka, a sve ostalo posle toga trajalo je uasno dugo. Nijemogla da se pomeri. Shvatila je da se nalazi na ogradi pored puta, tik uz drvee.Skoro da je cela bila obavijena drveem, kao da je i sama bila deo tog rastinja,privrena za tlo, daleko od onog kra. Nemo je posmatrala okruenje.

Bilo joj je hladno.Videla je kola hitne pomoi koja su dolazila iz Bostona i ograde koje su

postavili da oznae mesto nesree i zabrane saobraaj na toj strani autoputa. Kolakoja su prolazila drugom stranom autoputa usporavala su da vide uas koji se tudogodio. Jedva je doekala da vidi zbunjenu Rejel u naruju nekog oveka.Poluotvorena usta jasno su pokazivala da je u potpunom oku.

Ana duboko uzdahnu. Laknulo joj je zbog zbrinutog deteta. Samo se okrenula ive je imala oseaj da je zakoraila u neku umu. Sa sobom je ponela samo nekepobrkane slike u glavi. Kada je digla glavu, videla je visoke kronje jove kako senjiu i povremeno otkrivaju jasno plavo nebo.

Onda je nestala meu to drvee i otila u mrak.

2.

im je Dejvid Mortimer spustio nogu na zidi ograde u nameri da ga preskoi, passe uzvrpoljio.

Propinjao se i skakutao oko njega po travi do kolena. Mrko trkaralo je prostotrao na zelenoj livadi. Dejvid je rukom zaklonio oi od svetlosti jutarnjeg sunca.Pas je verovatno bio meavina irskog vujaka i neke druge manje i tamnije rase. Bioje sav upav, zarastao u sivu i kovrdavu dlaku koja mu je bila nakostreena kao daje naelektrisana.

im se naao sa druge strane ograde, pas je poeo veselo da trkara oko njega imae repom. Dejvid ga je posmatrao, u iekivanju prave predstave za koju je znaoda obavezno sledi na tom mestu nastala je luda psea jurnjava oko njega i enjivpogled pun iekivanja.

Nije imao pojma iji je to pas. Znao je samo da dolazi putem koji je vodio doneke farme. Vrhovi krovova objekata na toj farmi mogli su da se vide iznad kronjidrvea. Tog psa je viao samo na tom mestu. Nikada ga nije video na ulici, seoskomputu, prikolici ili na ulazu na farmu. Na njegov znak, pas se ukopao u mestu, isplaziojezik i netremice ga gledao u iekivanju sledee komande.

Imao je ogrlicu sa priveskom oko vrata, ali Dejvid nikada nije uspeo da saznanjegovo ime. Pas mu nije dozvoljavao da mu se suvie priblii. Shvatio je to jokada je prvi put preskoio ogradu. im bi pokuao da prui ruku prema njemu, bezobzira na prijateljske namere, pas bi se samo snudio i podvio rep.

Dobro rekao je. Idemo.Pas je istog trena jurnuo prema drugoj ogradi na njivi, pravo prema brdu

Luisdon.

Brdo Luisdon je visoko oko tri stotine metara i nalazi se na izvoru reke Simin,krivudave reice koja se dalje uliva u svoju veu sestru Brit, pa onda zajedno teku iulivaju se u Laman kod Vest Beja. Sa svoje june strane stoji skoro vertikalno, kaoda se nadvilo nad njive. Bukova uma prekriva skoro celo brdo. Udaljeno je odobale Dorseta desetak kilometara.

Dejvid se ve sto puta popeo na to brdo, ali ga se nije zasitio. Nije mu sesmuilo ni okruenje koje je toliko puta posmatrao. Luisdon se nalazio severno odzaliva koji je povezivao Portland i Eksmaut. Lajm Ridis je tano na sredini puta odPortlanda do Eksmauta. Poznati pejza su ukraavale farme, njive i ume sa uzanimputeljcima i skrivenim dolinama. Tu je nekada, pre milion godina, bilo tropsko moresa obiljem peskovitih stena i krenjaka. Meri Ening je u Lajm Ridisu, u

devetnaestom veku, otkrila skelete ihtiosaurusa, pleziosaurusa i pterodaktila upepeljastim stenama kod Louer Durasika. Dalje, gore uz obalu, tamo gde Britizvire, tvrava u Ist Klifu sagraena je od peara, sa vrhovima od krenjaka, takoda je i pri najslabijoj sunevoj svetlosti svetlucala kao da je pozlaena.

Sa mesta gde je sada stajao Dejvid nije video ni sivkaste, a ni zlatne obriseispred sebe. Na usponu od Brodvindzora do Luisdona sve je bilo zeleno. Ceo prizorje bio samo u zelenim nijansama od zagasito zelene boje sjajnog novog bukovoglia, preko neto svetlije nijanse trave na ledini, do nekoliko kombinovanih nijansizelene boje okolnog bunja i ive ograde: kupina, koprive, gloga i brljana.

Brzo je hodao. Za kratko vreme stigao je do malog nasipa gde je nekada bilaograda koja je delila njive. Zastao je da malo predahne, zbog uspona koji je preao,i pogledao iza sebe. Na oko tri stotine metara nie, u dolini, videlo se selo koje jedelovalo potpuno mirno, kao da spava.

Pas je stajao kod poslednje kapije na njivi, na osuenom blatu, koje su kravenapravile kada su dolazile na pojilite. Dejvid je prijateljski pogledao psa, otvoriokapiju i ve posle nekoliko koraka naao se u umi. Onda je, kao i uvek, zastao inekoliko sekundi oslukivao.

Kada je prvi put doao na to mesto, brdo ispred njega podsealo ga je nakatedralu, po gotovo gluvoj tiini koja je tu vladala. inilo mu se da se nalazi uogromnoj prostoriji koja se blago njie i apue. Imao je oseaj da je u velelepnojcrkvi od drvea.

Danas je sve izgledalo drugaije boje su bile drugaije, a i zvuci. Ustvari,svaki put je bilo drugaije. Zimi je uma zaista liila na pravu graevinu, saogromnim sivkastim stablima zabijenim u crvenkasto tlo. U kasno prolee, kao sada,brdo i uma stapali su se u jedno, inei tu vezu gotovo prisnom. Zeleno koje jedolazilo odozdo, od nastalog humusa na tlu, i zeleno koje se sputalo odozgo sakronji stapali su se u jedno, kao da je tu nekada davno postojao neki veoma prisankontakt i razgovor. Osealo se neko udno treperenje, neki ritam u tom neobinomspoju.

Obrisao je dlanove koje je ovlaio na staroj kapiji po kojoj se uhvatilamahovina. Znao je mnogo o drveu, ali, uprkos akademskom obrazovanju i iskustvu,bio je ubeen da ne zna nita o sutini tih nemih stvorenja i svemu onome toskrivaju u sebi.

Bukve su posebna pria. Pravi divni monstrumi. U poreenju sa tisom izgledajukao gorostasi. Rastu u kolonijama. Izgledaju kao da su nacrtane, zbog izuzetno lepogoblika i spleta prelepih boja. U isto vreme deluju mono i snano. Dejvid je uprolazu neno dodirnuo najblie stablo.

Bukve mogu da rastu i do tri stotine metara u vis, sa kronjama skoro iste teirine. Spadaju meu najosetljivije drvee irokolisne vrste: osetljive su na svetlost

lie im se okree prema sunevoj svetlosti; osetljive su i na povrede mekotkivo izmeu korena i stabla, koji je vaan spoj korenog sistema i samog drveta,nalazi se odmah ispod kore stabla. Uprkos veliini, bukve uvek izgledaju neno uumskom svetu, sa tako glatkom i finom korom i bez niskih grana.

umska bukva raste iz golog umskog tla. Uspeva da upije iz tog tla sve to jeisto i vredno pomou svog gustog i tananog korenog sistema. Prelepe bukve suzaista osetljive i nadasve privlane grdosije.

Dejvid je nastavio da se polako penje. Zraci sunca su se probijali kroz mladolie, dajui lelujavu arenu svetlost. Za trenutak je imao oseaj da koraa po dnuokeana i da se sunce treperavo probija i svetluca kroz duboku zelenkastu vodu.Imena bukovog drvea poela su da mu odzvanjaju u glavi, u ritmu koraka koje jepravio: sylvatica, aspleniifolia, rotundifolia, rohanii, cristata. Fagus sylvatica,glatka, svilenkasta u prolee, kada se lie jo uvek ne savija i sa tako glatkimliem leti da izgleda kao da je prekriveno slojem voska, kao karte za igranje;aspleniifolia, njena neto tanja roaka, vitka i iljata, sa liem na kome se jasnovide centralne ilice; rotundifolia, sasvim obina sestra; rohanii, tamno purpurneboje, gotovo crne; a tek cristata, sa nepravilnom kronjom i isprepletanimgranicama i izrazito tankim i svetlim liem, kao kod jorgovana.

Pas je iao ispred njega. Povremeno se okretao da proveri da li Dejvid ide zanjim. Posle pet minuta Dejvid je stigao do mesta gde je staza zavijala desno. Popeose do visine kronji najnieg drvea.

Kroz razmaknute kronje pruao se pogled na pejza ispod njega. Na istonojstrani, negde na oko kilometar i po razdaljine, video se Vedon Hil, rimsko utvrenje,terasastog izgleda sa istone strane, koje uva od zaborava dogaaje iz feudalnogdoba. inilo se da je ceo predeo iznad panjaka bio prekriven velikim zelenimstepenicama. Terasasti Veseks prostirao se od Stouk Nepa, preko art Nola sve doBiminstera. Tamo negde bio je i Nederbari sa svojim plantaama jabuka, gde je uprolee, kada su jabuke bile u punom cvatu, sve opojno mirisalo. Dalje na istokunalazio se Egardon, velika strmina bez drvea, koja je trala kao neki ogromanbrod iznad farmi i njiva. Tamo je uvek duvalo, ak i leti. inilo se da se celo tobrdo, nalik na brod, pomera i da svakog asa moe nekuda da otplovi.

Pas je dotrao do njega i zaustavio se kod njegovih nogu.Dejvid je uzeo neku granicu i bacio je ispred sebe. Okrenuo se i poao za

psom, koji je ve odjurio napred prema vrhu.

Bilo je ve kasno popodne kada se Dejvid vratio u Morton Ebas. Uprkos imenu iblizini Morton Hausa, velike elizabetanske graevine, selo uopte nije bilo lepo,mada je bilo nekoliko interesantnih kuica od kamena peara, i crkvica koja jedatirala ak iz dvanaestog veka. Bila je tu i tvrava sa zvonikom koji se zvao

Arturova propast kako pie u turistikim brourama. Niko nije tano znao zato setako zove. Datira iz 1766. godine, kako je zapisano.

Osim tog zvonika sa udnim imenom i crkvenog dvorita, gde je februarski snegponekad pokrivao stare grobnice, nita vie u tom selu nije izazivalo panju. Bila jeto obina seoska sredina. Tu su zimi kolski putevi bili blatnjavi, a leti preteranopranjavi. Na kraju glavne ulice, na severu, nalazilo se skladite gde su seprodavala vetaka ubriva i drveni ugalj. Pored njega bila je i benzinska pumpa. Ublizini se nalazila farma koja se zvala Majkl Hil. Kua na farmi datirala je izezdesetih godina prolog veka. Okolo je bilo nekoliko ograenih panjaka za konje.Svuda su se videli tragovi bicikla sa prikolicom. Na junoj strani te ulice nalazila seprodavnica sa zelenom tendom iznad vrata i gomilom sloenih drva s prednje strane.

Dejvid je silazio s brda vrtei u ruci tap koji je pas ostavio pre nekolikokilometara, dok su jo bili na Luisdonu. Kada je doao do potoka, zaustavio se namostu i neko vreme posmatrao vodu. Onda je nastavio dalje da hoda. Na raskrsnicije skrenuo prema prodavnici.

im je skrenuo, ugledao je Saru. Plavu kosu je skupila u rep. Razgledala je robukoja je bila izloena na drvenim paletama ispred prodavnice.

Dejvid je pourio i glasno pozvao sestru. Nije ga ula: pokuavala je da izvuejednu zapalu kesu krompira i vrati je na paletu. Onda je ugledao Meta, Sarinogmua, kako izlazi iz prodavnice. On ga je odmah primetio i mahnuo mu. Sara seuspravila i zbunjeno pogledala, rukom titei oi od jake suneve svetlosti.

O, ao rekla je kada im je Dejvid priao. Znaajno se podboila. Ve sammislila da si emigrirao.

Pa, nisam tako dugo bio odsutan. Pet sati rekla je.Kroz izlog je video Hanu kako sedi u svojoj stoliici pored kase. Bebica ga je

netremice gledala svojim okruglim plavim okicama. Neko ti je doao u posetu rekao je Met.Dejvid je zbunjeno gledao as u sestru as u zeta. Ko? Don Krejn.Dejvid mrko pogleda Saru. Gospode rekao je. Ne mogu da verujem. Ti si

ga zvala. Da, pozvala sam ga rekla je i znaajno ga pogledala. Pre toga je ostavio

gomilu poruka.Dejvid pogleda zeta. ta misli, da li postoji iko na ovom svetu koga toliko ne

elim da vidim koliko tog prokletog Krejna? Ne postoji.Sara znaajno prekrsti ruke. Ovu priliku nee da prokocka odluno je

rekla. Razgovarae sa njim i vratie se.Dejvid se kiselo nasmeja. Lii na mamu kada se ljuti rekao je.

Stvarno? E, pa, onda evo jo malo maminog. Zaposli se i uvaj posao.Dejvid uzdahnu. Ponovo pogleda zeta, koji se smejuljio u sebi i to veto skrivao

tako to je vrhom cipele lupkao po paleti. Kako je trpi ovakvu? pitao ga je. Pravo udovite. Onda se opet okrenuo prema Sari i ljubazno joj se obratio. Neuda se svaam zbog toga.

Tako i treba mirno je rekla. Mora jednom u ivotu da se skrasi. Sledeegsemestra se vraa nazad, Dejvide.

Dejvid uzdahnu, gotovo teatralno. Dobro. Gde je on?Sestra ga uhvati za ruku. Ui unutra i obeaj mu da e se vratiti rekla je.Nije joj nita odgovorio. Samo je krenuo unutra. Sara ga je jo uvek drala za

ruku. Blago ga je povukla za rukav koulje. Sluaj, Dejvide, nemoj ponovo danapravi glupost. Umesto odgovora brat je brzo poljubi u obraz.

Ozbiljno ti kaem upozorila ga je pre nego to je uao unutra.

Don Krejn je sedeo u Sarinoj dnevnoj sobi, koja se nalazila iza prodavnice. Sedeoje na samom kraju pretrpane sofe i iz sve snage se trudio da ni sluajno ne dodirnemaku. Prugasta maca je leala na rukohvatu na suprotnoj strani sofe, trzala repom inetremice posmatrala Krejna i dim njegove cigarete. Krejn je na sebi imao sportskisako, svetloplavu koulju i maslinastozelene pantalone. Kosa mu je bila tako kratkooiana da mu se videlo teme.

Krejn je nervozno motao po rukama neku deju igraku, utog ponija saruiastom grivom. Mlatarao je tim ponijem, drei ga za rep, kada je Dejvid uao. Zdravo, Dejvide nonalantno je rekao. Lepo si proetao?

Dejvid se sruio na pohabanu fotelju pored kamina i poeo da izuva izme. Zdravo, Done odgovorio je. Bio sam daleko od tvoje uobiajene marrute.

Palo mi je na pamet da bih mogao malo da svratim do tebe.Znaajno se pogledae.Krejn je nastavio da pria istim tonom. ujem da si bio u Morton Hausu da im

da nekoliko saveta u vezi sa njihovom davidijom. Ugasio je cigaretu u jedantanjiri. O, da, naravno nastavio je niko nije struniji od tebe kada je re odavidijama. Prosto su ti u krvi.

Dejvid je ispruio noge i protegao se. Vesti se brzo ire rekao je, ne trudeise da sakrije pomalo sarkastian ton. Moe neko pie?

Rano je za pie, hvala.Dejvid se nasmejao. To ne lii na tebe, Done rekao je. ta ti je? Pritisak?

Ciroza? Nita od toga. Anela ti opet guna?Krejn pocrvene.

Dejvid pogleda na sat. Za minut moram krenuti da pokupim sestria iz vrtia.Zato si doao?

Krejn ga znaajno i ozbiljno pogleda. uva decu, bavi se batovanstvom iradi u prodavnici. Nije loe. Vano je da se neto radi. Blago se potapao postomaku, odmeravajui Dejvida od glave do pete. Jesi li nastavio da radi naknjizi o Vilsonu?

Dejvidov pogled je proao pored Krejna i zadrao se na bati iza kue, nairokom travnjaku oivienom cvetnim lejama. Ne radim nita na knjizi rekao je.

Stvarno? rekao je Krejn. Mnogo si priao o tome pre nekoliko meseci kadasmo razgovarali sa tobom. Mislio sam da si zbog toga zbrisao od nas, da si reio dazavri tezu.

Dejvid ga je pogledao bez ikakve grimase na licu. Ako je Krejn imao nameru daga isprovocira, nee mu dati priliku. Nisam zbrisao rekao je. Pismeno sam vasobavestio.

I otiao pre nego to smo dobili taj papir rekao je Krejn.Dejvid je spustio pogled. Gledao je svoje ruke. Tvoja sestra je zabrinuta za tebe nastavio je Krejn. Moja sestra previe brine. Za razliku od tebe. Ti uopte nisi zabrinut.Dejvid je opet podigao pogled. Pa, ustvari, i nisam, Done.Krejn ga je posmatrao. Blago drmanje prekrtene noge ukazivalo je na izvesnu

nervozu. Krejn nikako nije eleo da dopusti sebi luksuz da eventualno izgubi razum iiznervira se. Vaio je za izuzetno razumnog i staloenog oveka. Dugo samrazgovarao sa Sarom promrmljao je.

Stvarno? rekao je Dejvid. Ovo ti je peto mesto gde si predavao u poslednjih osam godina. I? Samo kaem. Znao si za to kada si me primio.Krejn klimnu glavom. Da rekao je i poeo glasno da se presliava. Godinu

dana si radio u nekoj privatnoj koli i godinu dana si neto volontirao. Dve godine siradio za umsko gazdinstvo...

Sve to pie u mom CV-u prekinu ga je Dejvid. Koji je prilino bogat rekao je Krejn. Onda si godinu dana bio u Gambiji i

tamo radio kao volonter... ivot je kratak. Misli? rekao je Krejn. Ne dri me mesto rekao je Dejvid i slegnuo ramenima. Tvoji aci polau.

Znam. Misli da je normalno to to si napustio kolu u vreme ispita? Obavestio sam vas tiho je ponovio Dejvid. Ugovor ti istie na kraju semestra, a ne tri nedelje pre kraja. Odrao sam mnogo dodatnih asova sa svim svojim odeljenjima. Ne mogu da

polaem umesto njih. Ali oni ne zavravaju ove godine, ve sledee.Dejvid je zamurio i ekao sledei napad. Kada je ponovo otvorio oi, poeo je

da odmahuje glavom. Kako bi bilo da sam trudnica? rekao je. Ko je ono otiaoza Boi? Deni? Zatrudnela je.

Krejn ga je zabezeknuto gledao. Za tebe je ovo sve ala zabava, zar ne? Pretoga nam nita nisi ni nagovestio. Mi smo mala kola, Dejvide. Onda je ustao,ispravio nogavice, izvadio cigaretu i zapalio je. Otiao je do kamina i uzeo jednufotografiju. Pokuavao je nekako da se smiri. Lepa deica rekao je.

Lie na majku rekao je Dejvid. Met je ruan.Krejn spusti sliku na mesto. Koliko ti je godina, Dejvide? pitao je neto

otrijim tonom.Dejvid je malo nakrivio glavu razmiljajui zato ga to pita. Trideset, kao to

zna. Koliko ti ima godina? Trideset poluglasno je ponovio Krejn. Nisi ni oenjen. Smatra li sebe

diletantom, Dejvide? Ne umem pravilno ni da izgovorim tu re.Krejn ga pogleda sa aljenjem. Diletant je neko ko prilino olako shvata ivot. Ne vidim nita loe u tome. Ta osoba se ne udubljuje ni u ta.Dejvid ga je mirno gledao. To nije isto rekao je. U tvom sluaju jeste. Ima trideset godina i niemu se ne posveuje predano i

do kraja.Dejvid je olabavio prekrtene ruke i ustao. Ne zna nita o meni uzvratio mu

je istim tonom. Znam dosta toga to sam sam uoio, a i Sara mi je mnogo toga rekla rekao je

Krejn. uj, zato si ti ustvari doao? pitao je Dejvid. Da mi dri pridike o

ivotu? Da me nagovori da se vratim i zurim u praznu uionicu? ta hoe da mikae? Da se ludo provodi i uiva dok poduava tu decu?

Ja sam barem svestan svoje odgovornosti rekao je Krejn.Dejvid je pocrveneo. E pa, ja nisam ni za ta odgovoran. ao mi te je. Ja

nemam Anelu koja mi stoji za vratom, ni odbor direktora, ni dva maloletna sinakoje treba da izdravam, hvala bogu, i to mi ba odgovara.

Stajali su sasvim blizu jedan drugog i gledali se u oi. Cipele su im se skorododirivale.

Ti si izuzetan ovek, Dejvide rekao je Krejn. Samo, mora imati na umu dai izuzetni ljudi moraju da ive u stvarnom svetu.

Dejvid ga je neko vreme netremice gledao, a onda se blago nasmeio. Bio jeoputeniji nego pre nekoliko trenutaka. Pogledom je potraio drugi par cipela i kadaih je spazio ispod stola dohvatio ih je i poeo da se obuva. Hvala na savetu ideranmanu da potroi svoje slobodno vreme na mene rekao je. Uivaj u svomivotu.

Sara je bila u prodavnici kada je Dejvid proao pored nje. Drala je Hanu. Kuda e? pitala ga je.

Idem po Toma. Ne treba rekla je. Ja u da odem. Znaajno je pogledala Krejna, koji je

izaao za Dejvidom. Oekivala je neko objanjenje.Dejvid je otvorio vrata, izleteo iz prodavnice i pustio da se vrata sama zalupe.

Brzim korakom se udaljio i otiao niz ulicu.Sara pogleda Krejna. Ako moe, ostani jo malo da porazgovaramo. Znam da

voli taj posao rekla je i razoarano pogledala kroz prozor. Nemam pojma zatose tako ponaa promrmljala je.

Krejn je pruio ruku i pomazio bebu. Dovienja, gospoo Rid rekao je.

3.

Stari plavi nisan je taman skrenuo da ue u prostrano dvorite Opte bolniceMasausets, kada se ispred njega ispreila pregrada. Grejs je izletela iz auta ipotrala prema rampi na ulazu u bolnicu. Prola je pored belo-narandastih kolahitne pomoi na samoj kapiji.

Posle one oluje u Bostonu bilo je pakleno vrue i sparno. Vonja po takvomvremenu predstavljala je pravo muenje. Zbog rekonstrukcije ulica u gradusaobraaj je bio u haosu, to je za sve njegove itelje bila prava nona mora. Svudase neto radilo i kopalo, pa je privremeno promenjen i reim saobraaja u mnogimulicama. Pregraene rupe, ograde i pregrade mogle su da se vide gotovo svuda.Zastoji su bili uobiajena slika gotovo na svim mestima u gradu. Grejs se skoro dvasata muila da se nekako probije kroz taj haos i doe do bolnice. Bila je skrozmokra od znoja. Odea joj se zalepila za lea. Lice joj je bilo okupano znojem.

Hej! viknuo je ovek iz obezbeenja. Ne moete tu da ostavite auto!Zastala je i izvukla kljueve iz depa. Jedva je uspela da doe do daha. Onda je

brzo bacila sveanj kljueva prema tom oveku. Mislite da sam vam ja sluga? doviknuo joj je kada su kljuevi pali pored

njegovih nogu. Odnee ga pauk! Radi ta hoe sa njim doviknula mu je preko ramena. Parkirajte tamo dole nie! Parkiraj ga i u reku, ako hoe, ba me briga promrmljala je i otvorila ulazna

vrata.ovek na pultu za informacije ju je pogledao. Nesrea rekla je, drei ruku

na grudima. Neto ju je steglo i probolo u grudima. Saobraajka na devedesettrojci. Rasel.

Rasel... Pa, vi ste me pozvali, za boga miloga! Vi ste me zvali!ovek je prelistavao rokovnik. Nisam vas ja zvao, gospoo. Isuse Hriste! Pa, neko od vas me je zvao. Na devedeset trojci se pre dva sata

dogodila nesrea.Ubrzo ju je uputio kuda da ide.Nije tako trala jo od srednje kole. Ostala je skoro bez daha dok je dola do

pravog odeljenja. Zgrabila je za ruku prvu sestru na koju je naila. Ana Rasel jedva je izgovorila. Rejel Rasel.

Sestra je zabrinuto pogleda. Vi ste dobro? pitala je. To mi je erka. I unuka treba da je tu. Onda je odjednom osetila nesvesticu:

zvezdice joj zatreptae pred oima. Sednite rekla je sestra. Sednite ovde. Ne, neu. Moja erka.... Samo polako rekla je sestra. Polako udahnite. Grejs je jedva uspevala da

udahne. Imate inhalator?Grejs odmahnu glavom. Nemate inhalator?Grejs pokua da uhvati ruke od tane. U tani vam je? Glicerin.Sestra sede pored nje i uze tanu. Uzimate nitroglicerin za srce?Opipala je flaicu sa lekom u Grejsinoj tani. Odmah ju je otvorila, izvadila

malu pilulu i stavila je nesrenoj eni u ruku. Grejs je ve dobila sivkastu boju ulicu. Odmah je uzela pilulicu i stavila je pod jezik. Ceo hodnik je poeo da joj seokree pred oima. Zamurila je.

Diite govorila joj je sestra. Polako, samo polako. Diem promrmljala je Grejs. O, sranje, sranje. Zabrinuto pogleda sestru i

zgrabi je za ruku. Ana Rasel rekla je. Recite mi. Sada mi recite ta je sa njom.ena je pogleda u oi i klimnu glavom. Samo malo, odmah u proveriti.Grejs je polako dolazila k sebi. I dalje je sedela na istom mestu. Jednom rukom

se drala za vrat. Zidovi hodnika bili su svetlosive boje, a na zidu je visila slikanekog brda prekrivenog snegom. Negde na kraju hodnika neko se tiho smejao.

Pokuala je da se fokusira na sliku.Sneg ju je podseao na predeo oko njene roditeljske kue blizu elburn Fola.

Kua je stajala na uzvisini pored ume. Odatle se pruao pogled na Mohok Treil.Bila je bela, sa zelenim alonima na prozorima. Zadnjom stranom bila je okrenutaprema padini ka dolini, a licem ka drveu. Mnogo godina je prolo od slike koja jojse urezala u pamenje. Njen otac je stajao pored upe i skladita. U toj staroj zgradinekada je bila kola. Kada bi se ovek bolje zagledao u zid, iza naslagane gomiledrva u tom polumraku, mogao je da nazre neke deje crtee. Bilo je konja, krava,maaka, jedan bik i irafa sa najduim nogama na svetu. Ana bi izvukla sanke iz tememljive prostorije, popela bi se na brdo i sputala odozgo. Leti je to bio kolskiput, obrastao u samoniklu travu i otrovni brljan. Ona i otac su stajali sa strane i sastrahom pratili kako se sputa, stalno je opominjui. Pazi, polako, polako. Anase zaustavljala gotovo na samoj ivici ume na poslednjim obroncima Epalejena.

Gospoo Rasel rekla je sestra.Grejs podie glavu. Pred oima joj je ponovo bio onaj sivkasti bolniki hodnik. Hoete li da poete sa mnom?

Grejs je ustala i pola za njom.Ila je pognute glave, pogleda prikovanog za bele cipele ene ispred sebe. Dala

bi sve na svetu, ba sve, da to pre naie na svoje dve devojice kako sede u nekojekaonici, sa nekom ogrebotinom ili nekom drugom lakom povredom. Mogla je daih zamisli kako tu sede sa nekim papirima u ruci. Na Aninom krilu su verovatnokljuevi od kola. Tuno gleda, kao da se izvinjava to je uznemirila i potresla majku.Rejel sedi pored nje, sisa palac i preplaeno zuri u nju.

Vrata se otvorie.Uli su u jednu sobu gde je odmah ugledala Rejel kako mirno lei, prikljuena

na infuziju, sa rukom u gipsu. Baka je zaprepaeno i zabrinuto pogleda. O, duo moja rekla je Grejs.Rejel je pogleda. Kako si, mila? Kako ti je?Na Grejsino zaprepaenje Rejel isprui slobodnu ruku. Kada se Grejs sagla,

Rejel je vrsto zagrli slobodnom rukom i neoekivano poljubi. Grejs je jo vieuznemirilo tiho i bolno plakanje njene unuke. Izgledala je kao neka preplaenaivotinja.

Ima vie preloma sestra joj apnu na uvo. Sve je u redu, duo rekla je Grejs. Povredila si ruku. Namestili su ti je.

Sestra potvrdi klimanjem glave. Spava ti se? Spavala si dok su je nametali...Rejel nije izgledala kao neko ko se tek probudio iz anestezije. Lice joj je bilo

mirno, gotovo bezizraajno, sa ponekom ogrebotinom, ali su joj oi bile nekakoledeno ive, intenzivno zelene boje, kao da je neko prosuo temperu na njih, da setrgne od sjaja tog zelenila. Grejs je pokuala da se malo povue unazad i nekakoizvue iz unukinog vrstog zagrljaja, ali ju je Rejel tog trenutka jo jae stegla.

Pas iznenada ree Rejel.Grejs poe zbunjeno da trepe. Pas? zapanjeno ponovi Grejs. Rejel nita

nije rekla, samo je i dalje zurila u daljinu. Bio je neki pas? pitala je Grejs. Tamo na onom putu?

Rejel je pogledala gore, pa dole. Auto je ubio psa. Pas je istrao na autoput? Ne rekla je Rejel i rastui se.Grejs joj neno poljubi lice i pomilova joj elo. Ima li jo neku povredu? Na

nekom drugom mestu? Pas ponovo je rekla Rejel. Dobro, mila umirivala ju je Grejs. Sve je u redu sada.Sestra blago dotaknu Grejs po ruci. Saekaj me malo rekla je Grejs. Brzo u se vratiti.Izala je sa sestrom u hodnik.

Moete li da nam date neke podatke? pitala je sestra. Samo nekolikodetalja...

Naravno.Sele su ispred sobe, jedna pored druge. Grejs oseti da se sva trese svaki deli

tela joj je drhtao. Koliko Rejel ima godina? Deset. Tano deset. I ivi u...Grejs joj je dala adresu u Bostonu. Onda je rekla i svoje ime i adresu, jer je bila

najblii srodnik. Znai, Ana Rasel je njena majka. Da ree Grejs i zgrabi sestru za ruku. Gde je ona? Ana? Za sekund u otii da vidim ta se deava. Ovde je? U operacionoj sali je. O, gospode uzdahnu Grejs. Za minut u ponovo otii tamo da proverim ta se deava. Koliko dugo je ve tamo? Oko sat i po. Ceo sat! Grejs se uhvati za glavu sa obe ruke. Isuse, o Isuse...Sestra spusti ruku na Grejsino rame i saeka da se Grejs malo smiri. Mogu li

da je vidim? pitala je. Naravno odgovorila je sestra. Samo prvo da zapiem jo neke podatke u

vezi sa Rejel... ta je sa njom? Zato je operiu? Raspitau se rekla je sestra i neno joj se osmehnula. U redu? Obeavam.

Za sekund. Dobro rekla je Grejs i pokuala da se skoncentrie na formular ispred sebe. A, njen otac? Nema oca. Razumem. Nikada nisu iveli zajedno. iv je? pitala je sestra. Jeste. Njegova adresa? Ne znam. Niko od nas ne zna. U redu tiho je rekla sestra. Nikada je nije video tiho je rekla Grejs.Sestra je i to zapisala.

Ana ima partnera rekla je Grejs. Zove se Dejms Geret. Spelovala jeprezime. Pogledala je prema vratima sobe u kojoj je Rejel leala. On se ponaakao da joj je otac promrmljala je.

Dalje u hodniku primetila je da su neki ljudi izali iz jedne bolesnike sobe:jedan par, ovek i ena, vrsto priljubljeni jedno uz drugo, ili su skrueno i polakoprema izlazu.

Grejs pogleda sestru. Jo neto treba da znate o Rejel rekla je. Aspergerov sindrom.

Razumem rekla je sestra, klimnula glavom i poela da pie. Autistinodete.

Grejs spusti ruku na formular. Ne, nije autistina. Zar Aspergerov sindrom nije autizam?Grejs oseti kako joj srce bre kuca. Saekala je malo da se smiri. Uznemirila se

zbog neega to su ona i Ana elele nekako da potisnu i ublae. To etiketiranje. Uredu rekla je na kraju. Ako hoete napiite da se radi o autizmu i gotovo. Samoda znate da Rejel nije autistino dete.

Razumem rekla je sestra. Sumnjam odgovori joj Grejs. Neka u vaem formularu pie autizam.Sestra se malo zamislila pre nego to je zapisala autistini poremeaj. Hou sada da vidim svoju erku rekla je Grejs.

4.

Dejms Geret je uzeo taksi da se preveze sa aerodroma Logan. Pratio je saobraajsa zadnjeg sedita auta. U autu nije postojao sistem za rashlaivanje, pa su sviprozori bili sputeni, s obzirom na to da je bilo pakleno vrue i saobraaj veomausporen. Smrad izduvnih gasova bio je bolja opcija u poreenju sa preznojavanjemu zatvorenom autu na seditu od vetakog krzna.

Pogledao je vozaa: klinac od dvadesetak godina, zalizane, masne crne kose. Injegov prozor je bio potpuno sputen. Ruku je izbacio napolje i u nekom udnomritmu lupkao po spoljanjem limu.

Gomila automobila, a? rekao je i pogledao Dejmsa u retrovizoru.Dejms mu nita nije odgovorio. Pogledao je na sat. Sedam i deset. Dogovorili

su se da se nau na aerodromu oko petnaest do est, na mestu predvienom zadolaske. Avion je sleteo na vreme. ekao je vie od sata u zaguljivoj prostoriji,prepunoj putnika koji su se stalno muvali oko njega. Posmatrao je autobuse koji sudovozili i odvozili putnike i taksiste koji su nudili svoje usluge. Propustio jedesetine automobila pre nego to je na kraju odluio da ipak uzme taksi.

Ubrzo je u daljini ugledao oblakoder Henkok Tauer. Ponovo je pogledao na sat.Onda je opet izvadio mobilni iz depa sakoa. Ve je dva puta zvao Anu i na mobilnii na kuu. Na kraju je pozvao i Grejs. Poeo je da brine to mu niko nije odgovaraona poziv.

Pogledao je kroz prozor.Stigli su do Tremont ulice. I trg se ve video. Nagnuo se napred i kucnuo naslon

vozaevog sedita. Stanite ovde rekao je Jo nismo stigli do Irvinga. Znam.Izaao je iz taksija, platio vozau i uzeo svoj portfolio sa zadnjeg sedita. Preao

je na drugu stranu ulice, proao pored kioska sa suvenirima, pored nekih pijanacakoji su sedeli pored fontane, momka koji je prodavao ledenu limunadu, mladih majkikoje su gurale svoje bebe u kolicima. Brzo je koraao, sa lanenim sakoomprebaenim preko ramena. Privlaio je poglede mnogih ena na ulici.

Zgodan i vitak, mladolikog izgleda niko mu ne bi dao etrdeset godina, kolikoje imao, Dejms Geret je odavao utisak dobrostojeeg mukarca: u italijanskomodelu, krem koulji sa otkopanim dugmencetom na vratu i diskretnim nakitom. Liioje na nekog Evropljanina Toskanca, moda. Francuza. Imao je gustu crnu kosu, sapokojom sedom dlakom i tamniji ten, kao da je Mediteranac. Oi su mu bile tamne, apogled pomalo cinian. Meutim, tanke usne, gotovo uvek okrenute nadole, odavale

su osobu koja nije naroito drueljubiva.Kod Bekon ulice je preao na drugu stranu, proao pored zgrade Parlamenta i

skrenuo u Doj ulicu. Iznad trga se uzdizalo Bekon brdo. Sa svojom mirnoom ilepim kuama od ukastog kamena bilo je u potpunoj suprotnosti sa gradskomvrevom. Tu su ulice bile mirne i neverovatno tihe. Na sledeoj raskrsnici Geret jemalo zastao da bolje pogleda ograde i balkone od kovanog gvoa.

Kada je pre dvadeset godina prvi put doao u Boston, poeleo je da ivi tu,izmeu Brahmina, odakle se pruao pogled na reku arls i Kembrid u pozadini.Stalno je merkao kuu na samom uglu Doj i Mirtl ulice. S prednje strane liila je nafrancuske kue sa aluzinama na prozorima. udeo je i matao o ivotu iza tihaluzina i skupih zavesa.

Roen je na samom izlazu Nort Konveja, u Nju Hempiru, na samoj iviciNacionalnog parka planine Vajt, u vrlo ivopisnom predelu. Ceo kraj je iveo odturizma zimi od skijanja i drugih zimskih sportova, a leti od turista koji su dolazilizbog peaenja i planinarenja po umovitim predelima. Vaington planina se nalazilaiznad njih. Tu je bila i iara, koja se protezala preko padina izbrazdanih mnogimvremenskim nepogodama.

Otac mu je radio kao domar u jednom od hotela: impresivnom zdanju graenomu planinskom stilu, do koga se dolazilo privatnim putem iznad grada. Hotel je imaoetiri stotine soba, bazen, teniske i golf terene. Dejmsov otac je pomagao gostimaoko prtljaga, istio filtere u bazenu, menjao sijalice, iao travu i pomagao okoraznoenja robe. Majka mu je bila domaica. Dejms je svaki dan silazio na glavniput i kolskim autobusom odlazio u grad u kolu.

Bio je visok i mrav deak. Tamnoputost je nasledio od bake Italijanke. Otac jebio pravi Irac imao je plave oi, svetao rozikast ten, voleo je da popije i zapeva, aesto je umeo i da se raznei i zaplae. On i otac su inili prilino udan par kada sustajali jedan pored drugog: otac je bio krupan, nezgrapan, plav mukarac, koji jeobino drao za ruku svog tamnoputog, tihog desetogodinjeg deaka. Otac je uvekprosto insistirao da ga dri za ruku i kada je imao deset godina i kada je imaopetnaest. Nije video nita udno u tome. Bio je neverovatno osetljiv i brian ovek.Ponekad se prosto sav tresao, ali ne vie od pia, ve od brige.

Kao tinejder, Dejms je najvie na svetu mrzeo da vidi svog oca kako plae ijadikuje nad neim bezveznim, kao to je, na primer, neka emisija na televiziji ilikada bi mu se neki gost nasmeio i tutnuo mu napojnicu u ruku. Dejmsova majka jebila tiha ena i gotovo uvek ozbiljna. Delovala je uzdrano i hladno i mua i sinaje drala na nekom odstojanju. esto je Dejmsu govorila da je imala grozan ivotsa njegovim ocem. Kada su se tu doselili i dobili pristojne poslove, reila je da timsvojim hladnim i odmerenim stavom na neki nain potisne sva svoja preanjaoseanja. Bila je ubeena da e na taj nain uspeti da sauva te njihove dobre

poslove.Slika njegove majke stalno mu je bila u glavi. Nita je nije moglo izbrisati.

esto je mislio na nju, naroito kada su dani bili runi i sumorni, u bukvalnom ifigurativnom smislu te rei. Njen lik mu se javljao u ranim jutarnjim satima kada nijemogao da spava. Mislio je na nju kada je bio loe volje ili kada bi se naao u nekomkripcu. Obino ju je zamiljao kako sedi za stolom u donjem stanu, namrtena iljuta. Na zidu iza tog stoia stajala je slika Madone sa detetom u naruju, koju jeselila iz kue u kuu.

Slika nije bila velika, a ni njen autor nije bio poznat. Bila je obian suvenir,jeftin, sumoran portret. Jedna od onih slika koju moete videti na kioscima poredputa na Kipru ili u Grkoj, gde su prodavali i druge jeftine stvari karte, vake,kone novanike. Bilo kako bilo, njen lik je zauvek ostao zatvoren u njegovoj glavi,seanju i klaustrofobinom, zatvorenom srcu. Majka Boja ga je gledala sa zidaprodornim, upitnim pogledom, sa blagim osmehom na mlenobelom nenom licu. Tajmistian i upozoravajui izraz lica duboko mu se urezao u duu. Za razliku od nje,dete je zurilo u svoje ruke i prste ispred sebe.

Dejms je godinama pokuavao da ne razmilja toliko o majci, ali mu je onajjeftin portret Majke Boje sa detetom esto bio pred oima i prosto ga terao darazmilja o njoj.

Majka je sve svoje teke frustracije prekrila svojom hladnoom i uzdranou,dok su sve emocije koje je njegov otac godinama natapao alkoholom, izbile napovrinu onog trenutka kada je prestao da pije. Kada je bio mali, esto se udnooseao. Nije mnogo voleo majku, ali se divio njenoj hladnoj mirnoi. S drugestrane, otac je za njega bio smotan i konfuzan ovek, pravi slabi.

Jednog decembarskog dana, kada se vraao iz kole, otac ga je ekao na putuispred hotela. Stajao je zagledan u sneg koji tek to je pao. Posmatrao je odsjajsvetlosti na snenim padinama brda. Okrenuo se prema Dejmsu, zagrlio ga, ipokazao mu taj treperavi odsjaj svetlosti na snegu. Dejms je osetio kako se oeveruke tresu od uzbuenja zbog tog lepog prizora. Dejmsu se to nikako nije dopalo.Oduvek je mislio da njegov otac uopte nije muko, da je kao neko cmizdravo detekoje niko nije podnosio u svojoj blizini.

Napravio je neke propuste koje mu Dejms nikada nije zaboravio. Tek to jekrenuo u kolu, one godine kada je otac dobio posao u hotelu i kada su se tu doselili imao je est godina otac mu je poklonio torbu za kolu, neku tanu koju je dobiood jednog gosta. Ve na prvi pogled videlo se da je tana veoma stara i da ju jebivi vlasnik godinama koristio. Verovatno je nekada bila dobra i lepa. Toliko dobrada vlasnik nije mogao da je baci. Kona tana sa crvenim ivicama koje su bileofucane i oguljene i mogle su samo da se naziru. Zakopavala se metalnom kopom.Tog gosta otac nije ni poznavao, a nije ga nikada ni video tana mu je ostavljena

umesto napojnice.Otac mu je tu starudiju veoma teatralno poklonio, znaajno ga pogledao svojim

prozirnoplavim oima i rekao mu da je obavezno nosi u kolu. Ispratio ga je doautobuske stanice prvog dana kole, sa irokim osmehom na licu, znaajno gledajuiu torbu, kao da je Dejms nosio neto izuzetno vredno.

Svi su ga gledali kada je uao u autobus.Posmatrali su malog tamnoputog deaka kako ulazi i seda na prazno sedite.Gledali su i u tanu. ta tu ima? pitao je jedan deak na samoj kolskoj kapiji. Ve sledeeg

trenutka njegove ake sa crvenim lancima nale su se na tani. ta ima u tojtani? Onda je prodrmusao tanu i prislonio uvo na kou. Obrve je znaajnopodigao iekujui odgovor. Ostala deca su ga posmatrala sa odobravanjem inavijanjem. Hej, mali, ti si neki iz FBI? A?

Zgrabio mu je tanu i zafrljaio je preko dvorita.Nije smeo ni da kae ocu ta mu se dogodilo. Otac to sigurno ne bi razumeo.

Moda bi udaranje i gurkanje te dece nekako razumeo, ali to to su zafrljaili tanusigurno ne bi. Nije uopte bio svestan injenice da je tana bila obina starudija. Zanjega je ona imala izuzetnu vrednost.

Dejmsa su strano optereivale i pritiskale oeve suze, snishodljivost i smenoi neprijatno drhtanje. Kada je ispriao majci ta mu se dogodilo, ona je samo sleglaramenima i zlobno se nasmejala. Baci je rekla je. Dobro je poznavao taj njenizraz lica: leden i cinian.

A ta u tati da kaem? pitao je. Da ti ju je neko ukrao.Nita nije rekao, samo ju je pogledao.Majka klimnu glavom u znak podrke. Mala la moe da ti pomogne da

ostvari ono to eli da te odvede na eljeno mesto rekla je. Tako ti je to uivotu. Treba da zna i to.

Narednih godina Dejms je gledao oca kako se sve vie smanjuje i nekakoskuplja. Postao je veoma spor i sitniav. Stalno je neto briskao, popravljao,glancao. Jednog letnjeg dana ga je posmatrao kako brie prozore u restoranu. Tolikoih je lickao da se Dejmsu smuilo morao je da se skloni odatle da ga vie negleda. Odjednom je osetio kako mu se smuilo od oevog bezbrojnog ponavljanjaistih krunih pokreta na jednom jedinom prozoru. Tada je ve poeo da pati odartritisa imao je ezdeset godina, a Dejms esnaest tako da je petnaest minutaradio neto to bi moglo da se zavri za tri minuta. Dejms je odjednom osetionelagodnost koja ga je celog obuzela, neku vrstu gaenja i odvratnosti, to je samopojaalo stid i odbojnost koju je stalno oseao prema svom ocu. To to je njegovotac prestao da pije bilo je svakako dobro, ali, s druge strane, nikako nije bilo

dobro to je nekako naglo ostario i postao jako usporen i cmizdrav. Dejmsu senikako nije svialo to je u to vreme njegov otac stalno traio od njega da mu uveepravi drutvo, a on je vie od svega eleo da izae nekuda i eta sam. Tada je prviput osetio da se ne osea dobro u svojoj koi. Poeleo je da izae iz sopstvene koei to pre je negde sakrije. Poeleo je da bude neko drugi, a ne dete sa planine Vajt iliiz Nort Konveja.

Kad god je o tome razmiljao, srce mu je snano kucalo. Imao je oseaj da seonaj pravi Dejms iznutra grevito bori da izae i zauvek ostavi za sobom taj svojbeznaajan i mali ivot. Nije pripadao svom okruenju, svom ocu, koli, drugovima.

Napustio je srednju kolu pre nego to je stekao bilo kakvu kvalifikaciju.Jednoga dana je jednostavno zauvek otiao iz kole. Izaao je iz kolske zgrade ipeke otiao do hotela, oko est kilometara, odmah se popeo u svoju sobu, uzeouteevinu od stotinak dolara i otiao od kue. Roditeljima se nije ni javio, niti im jeostavio bilo kakvu poruku. Stopirao je sve do Bostona.

Dejms je ubrzao korak im je skrenuo u Mirtl ulicu.

Prvi posao je dobio u jednoj knjiari u Bresli ulici. Danas vie nema te knjiare.Pre dvadeset godina bila je na glasu. Dejms je imao sree to je dobio taj posao.Vlasniku je ba te nedelje trebala pomo u radnji, a Dejms mu se dopao jer je biotih i miran deak.

Drugi put mu se srea osmehnula kada je upoznao Ketrin Grejam. Jednog jutraula je u knjiaru sa ogromnim katalogom ispod ruke. Imala je tada etrdesetakgodina. Bila je visoka ena. Na sebi je imala sako i pantalone tamne boje, ravnecipele i sasvim malo nakita. Ula je u radnju laganim korakom i uzdignute glave.Izgledala je otmeno i graciozno. Ula je lagano, prosto je uplovila u prostor. Prilamu je i neto ga pitala. On je odmah bacio pogled na korice kataloga. Nikada neezaboraviti zadivljen pogled njenih plavih oiju koji mu je tada uputila.

Dok je ona govorila on je, prema slici na koricama, shvatio da se radi oaukcijskom katalogu. an Dubufe rekao je.

Zadivljeno ga je pogledala i znaajno podigla obrve. Da odgovorila je,pogledala katalog pa onda opet njega.

Umetnost nije nita drugo nego proizvod radosti i veselja rekao je. Ona senamrti. On je onda pokazao na sliku. To je on rekao. Umetnost...

O, da promrmljala je. Onda se samo nasmejala i izala iz radnje.Dve nedelje posle toga ponovo ju je sreo. Ila je Kongres ulicom prema Fenuil

Holu. On je tada imao slobodan dan pa je etao, kao i obino. Vie je voleo da etakada je bio slobodan nego da sedi u svojoj sobi u Bredok Parkveju. Poela je dapada kia bio je februar i dan je bio hladan kada ju je ugledao meu gomilomljudi. Pourila je zbog kie. Iznad glave je drala novine.

Iao je za njom du celog Kvinsi Marketa, pored kioska sa hranom i stolova zakojima su ljudi sedeli, pripijeni uza zid i ispod nastrenice, da se nekako sklone odkie. Video je kada je otrala do oping centra preko puta. Stigao ju je na stepenitu.ekala je da neka porodica sie. Potapao ju je po ramenu. Zdravo rekao je.

Pogledala ga je. Knjiara podsetio ju je.I dalje ga je belo gledala. Radim tamo nastavio je. Neto ste me pitali... rekao je i osetio kako se

zacrveneo. Nije ga se setila. Ona porodica je prolazila pored njih. Majka seprovlaila izmeu njih sa dejim kolicima u jednoj ruci i etvorogodinjim deakomkoga je drala drugom rukom. Dubufe podsetio ju je. Samo je molio boga dasluajno nema sastanak sa nekim mukarcem i da ga ne pogleda ironino i sa visine,preko ramena, kada se eventualno sretne sa tim nekim starijim mukarcem. Izvinite rekao je na kraju i okrenuo se.

Malo je zastala, a onda ga je potapala po ramenu. Stajao je na stepeniku ispodnje. Nemate razloga da se izvinjavate rekla je. Ne sreem svakog dana ljudekoji znaju ta je Dubufe rekao.

Naravno, nikada joj nije priznao kako je uopte saznao ta je Dubufe rekao. Nijejoj rekao ni kada ga je tog jutra odvela na kafu; nije joj spomenuo ni onoga danakada je otiao u galeriju iji je ona bila vlasnik, jer ga je pozvala na otvaranje jedneizlobe. Nije joj rekao ni kada ga je prvi put odvela u svoj stan i pokazala mukolekciju svojih slika: jedan Rotko i jedan Ozario bili su deo njene kolekcije.

Nikada joj nije otkrio da je mogao da citira Dubufea zato to je stanar koji jestanovao u njegovoj sobi pre njega ostavio na zidu veliki poster reprodukcijunjegove slike ivotna vreva, ispod koje je stajala ta njegova uvena reenica oumetnosti. Dejmsa uopte nisu interesovali umetnici, a ni umetnost uopte, sve doonog dana kada je nju sreo u knjiari ni na pamet mu nisu padali. Meutim, posleprvog odlaska u njen stan, samo je o tome razmiljao.

Mala la moe da te odvede tamo gde eli, odzvanjalo mu je u glavi.Mnogo je nauio od Ketrin Grejam. Odmah je morao da se uklopi i potuje njena

striktna i jasna pravila. Stavila mu je to do znanja jo kada je prvi put uao u njenstan.

Nemoj da misli da sam te ovamo dovela zbog seksa jasno i glasno mu jerekla, prilino mirnim i hladnim tonom. Nonalantno je skinula kaput i bacila ga nakau. Svi bi to pomislili, ali ti ne sme. Dobro ga je odmerila od glave do pete. Ako si doao ovamo zbog toga, moe odmah da ode.

Ostau rekao je.Sela je, ne skidajui pogled sa njega. Udala sam se u dvadeset prvoj i razvela

u dvadeset drugoj rekla je. Probala sam. Slegla je ramenima i nasmeila se.

Isto kao to sam probala da jedem crvie rekla je. Ni to mi se nije dopalo.Nasmejao se. Ona je poela glasno da se smeje. U pravu si, Dejmse. ivot je

u neku ruku ala. Ako ne ume tako da gleda na ivot, gotov si. Zapalila jecigaretu, malo zastala, a onda uperila prstom prema njemu. Jedino posao nije ala rekla je. To je ozbiljna stvar.

Dejms klimnu glavom. Bio je preplaen kao mi. Nalazio se u udesnoj kui samalo skupocenog nametaja. Na vitrini pored sebe video je divan pozlaeni sat idve umetnike figurice.

Odakle si ti, Dejmse?Pogledao ju je i malo se zamislio. Niotkuda rekao je na kraju. Niotkuda polako je ponovila. Znai, nisi iz nekog interesantnog mesta. Nisam potvrdio je.Nagnula se napred i oslonila laktove na kolena. Prazan list rekla je. Jel to? Jeste rekao je. Bilo je tako grozno? pitala je. Da potvrdio je. Sigurno eli neto drugo. Prstima je lagano lupkala po rukohvatu fotelje. I

dalje mu nije govorila da sedne. Jesi li iskren? neoekivano ga je pitala. Jesam. Ima li para? Nemam. Jesi li u nekoj nevolji? Nisam.Zurila je u neku tapiseriju na zidu. itao joj je misli. On je bio mlad, bez para,

bez namere da joj bilo ta kae o svojoj prolosti. Ona je bila sama i bogata. Verovatno bih sada mogao da te ubijem i da se obogatim od onoga to bih

odavde uzeo rekao je dok je ona jo uvek bila okrenuta prema zidu.Okrenula se i znaajno podigla obrve. Sigurno si o tome razmiljala rekao je.Nekoliko trenutaka su samo zurili jedno u drugo. U tom trenutku je shvatio kako

je iveo sve prethodne godine. Po izrazu njenog lica shvatio je da je i ona, isto kao ion, ivela van ovog sveta.

Pa, hoe li? pitala je. Hou li, ta? Da uzme sve to moe. Ne rekao je. Nikada.Ponovo se uspravila i naslonila. Primetio je kako joj je nekakav bolan izraz za

trenutak preleteo preko lica. Tada nije znao da je u pitanju bila opaka bolest od kojeje mogla da umre i da joj je tog trenutka neija pomo bila preko potrebna. Bolan

izraz je ubrzo nestao. Dugo sam sama trala okolo rekla je. Sada mi treba nekimukarac koji bi trkarao umesto mene.

Ja bih mogao da budem taj rekao je. Videemo odgovorila je.Ketrin Grejam je radila kao konsultant za vodee aukcijske kue koje su trgovale

umetnikim delima. Prilikom kupovine konsultovali su je i pojedinci i velikekorporacije. Procenjivala je originalnost nedavno otkrivenih ili davno zaboravljenihili nestalih dela. Ranije je ivela i radila u Londonu, ali se prolog Boia vratila uBoston iz nekog razloga koji nije elela da otkrije. On je brzo nauio neke bitnestvari o Dubufou, Baziotu i Madervelu. Najbre je uio o njenim omiljenimslikarima, posebno o Apolineru, Barku, ilu, Francu Marku, Teofilu Stejlnenu.

Imala je galeriju u Njuberiju. Da biste uli unutra prvo ste morali da pozvonitena vrata. Spolja se nita nije videlo, a nije bilo ni izloga. Morali ste da saekate nastepeniku ispred crnih ulaznih vrata dok vam ne odgovori na interfon. Mogli ste dauete samo ako bi vas prepoznala ili ako ste imali dogovoren sastanak. U protivnombiste mogli veno da ekate ispred tih vrata.

Hodnik je bio mraan, ali iza vrata, na kraju hodnika, ekala vas je veoma svetlaprostorija. Pod je bio drven, bukov, a zidovi bletavobeli. U toj dugakoj sobi visiloje est, moda osam slika, a bilo je i nekoliko bronzanih i keramikih figura.Promovisala je nekog novog, nepoznatog umetnika kada je Dejms prvi put doao.Uopte mu se nisu dopale slike kafia i kafanskih stolova. Nikako mu se nisu svidelicrveni stolnjaci sa plavim flaama i utim cveem. Nita nije ilo jedno sa drugim isve mu je delovalo potpuno neskladno i runo. Nisu mu se dopale ni one slike inijasa hranom krabom u kombinaciji sa nekoliko komadia voa i sve to na nekojruiastoj podlozi. Olovkom je bilo neto ivrljano na etiketi flae, neka senka ilino. Ketrin mu je objasnila zato se za tog umetnika govori da je talentovan i zato jecenjen. Cela ta kolekcija prodata je jednoj nacionalnoj banci ve posle dva dana zatri miliona dolara. Tada je i Dejms shvatio u emu je stvar. U stvari, preciznijereeno, tada je definitivno shvatio da treba da ui kako da prepozna neke vanestvari.

Prve godine Ketrin mu nije nita plaala za ono to je radio. Dala mu je,naravno, krov nad glavom i hranila ga je. Vodila ga je sa sobom na aukcije iproslave, u druge galerije i muzeje, pa ak i u kue nekih umetnika. Plaala je svenjegove putne trokove, kao i potrebnu odeu dva odela, jedno sivo i jedno crno.Novac mu nikada nije ponudila. On je brzo shvatio da ga na taj nain testira i pratita radi da li neto muva sa strane ili uzima procenat od klijenata ili uzima deo odneega to je plaao, prijavljujui veu nabavnu cenu. Mogao je ak bezobrazno daje potkrada i uzima novac iz novanika koji je esto ostavljala svuda po stanu. Nitaod toga nije radio. Uvee nikuda nije izlazio. Sa njenom dozvolom ostajao je u kui,

itao njene knjige i sluao muziku koju je i ona sluala. Tada je nauio vie nego zasve vreme kolovanja do tada.

Najvanije i najkorisnije od svega bilo je to to je pomno posmatrao sve to seoko njega dogaa: kako razgovara sa muterijama i zato nekada uopte nerazgovara. Nauio je u kojim situacijama treba da uti. Nauio je i da ne trebaprevie da laska. Upoznao je neke ene, sline Ketrin, u srednjim godinama, koje subile ukljuene u neke humanitarne poslove, koje su bile u labilnim brakovima, kojesu investirale neki svoj novac u mlade umetnike, zato to su na taj nain elelenekako da se priblie tom umetniku ili zato to im je takva investicija prualaizvesno zadovoljstvo i oseaj vanosti. Posmatrao je biznismene koje slike uoptenisu interesovale video je to po njihovim nezainteresovanim pogledima i rukamaprekrtenim na leima dok su posmatrali neke bronzane skulpture, kao da nikakonisu eleli bilo kakav kontakt sa tim umetnikim delima. Na kraju je uspeo darazume i udnu konverzaciju izmeu nekog umetnikog dela i posmatraa.

Sada je imao sopstvenu kuu. Izvadio je klju i otkljuao vrata. Kada je pre trigodine kupio tu kuu, postojala su tri suvlasnika. Jedan od njih je prodavao svojdeo, drugi deo je uglavnom zvrjao prazan, poto je vlasnik esto bio na putu, a uprizemlju je ivela jedna starija ena.

Prvo je bila na prodaju poslednja, renovirana etaa, po ceni od tri stotine itrideset hiljada dolara. Za neto manje od godinu dana uspeo je da kupi i ostala dvadela. Naredne godine potpuno je renovirao ceo prostor. To ga je kotalo neto vieod dva miliona dolara. Celo prizemlje je preuredio u poslovni prostor, na drugojetai bile su dnevna soba i biblioteka, a na treoj spavaa soba i kupatilo. Nadcentralnim delom kue napravio je ogroman svetlarnik, koji je mnogo kotao i zakoji je jedva uspeo da dobije graevinsku dozvolu. Ta svetlost odozgo divno jepadala na staro drveno stepenite koje je sauvao.

Kua je bila nametena u minimalistikom stilu. Podovi su bili drveni, kao nekibrodski pod, a sav nametaj, koga je zaista bilo malo, bio je svetao, u prirodnoj bojidrveta. eleo je da slike na zidovima dominiraju prostorom. Kad god je dolaziokui, kao sada na primer, pre nego to bi spustio tanu i raskomotio se, prvo sepenjao u dnevnu sobu. Stao bi nasred tog prostora i posmatrao bogatstvo koje mu jevisilo po zidovima kue.

Kada je Ketrin Grejam umrla, ostavila mu je svog omiljenog Rotka, zajedno sajednim Brekom i Lukaevskim.

ene su govorile da su to prave muke slike delovale su kruto i otro. Govorilesu mu i da te slike mnogo govore o njegovom karakteru. Uvek se udio kada bi mu tospomenule, jer je imao potpuno drugaiju sliku o sebi bio je ubeen da je veomaoputen i pristupaan mukarac.

Otiao je do telefona da preslua poruke. Preskoio je sve slubene pozive.

Ponovo je pogledao na sat. Bilo je ve pola osam.Uveliko je bilo vreme da nekako sazna ta se u stvari desilo sa Anom.U tom trenutku oglasilo se zvono na vratima.Ukljuio je interfon. Da? Dejmse, ja sam uo je poznati Grejsin glas.Zapanjeno je pogledao interfon. Grejs? Pusti me unutra. O, da, naravno rekao je zbunjeno.Stajao je na vrhu stepenita kada je ula. Vrata su se zalupila za njom. Zastala je

na dnu stepenita i pogledala gore. Jesi li dobro? pitao je.Uopte nije izgledala dobro. Bila je siva i bleda kao zid. ta je bilo?Uhvatila se za gelender i poela da odmahuje glavom. Onda se sagla. Shvatio je

da plae.Siao je i spustio ruku na njeno rame. Ona se izmakla, uspravila i naslonila na

zid. Lice joj je bilo u senci, ali su joj ruke, sa prstima obojenim od nikotina, ostalena svetlosti. Izgledala je mnogo starije nego to jeste.

Radi se o Ani rekla je. Ako hoe da je vidi, bolje da odmah krene.

5.

Davidia involucrata, u narodu poznata kao golubije drvo, raslo je iza MortonHausa. U narodu su bila poznata i neka druga imena za ovu vrstu drvo maramica ilidrvo duh. Dejvid je stajao ispod drveta i gledao gore kroz isprepletane, fine grane.Posmatrao je kako mu se brakteje listovi oko cveta lagano njiu na vetru. Jednogprohladnog jutra, nalik na ovo, kada je sunce jedva dodirivalo samo gornje lie nanajviim granama, Davidia involucrata je pronaena u Kini. Bilo je to davne 1869.godine.

Vlasnik Morton Hausa ga je zasadio jo pre etrdeset godina kada je uo priubotaniara Augustina Henrija, koji je bio potpuno fasciniran kada je prvi put videoovo drvo u cvetu u Hupeju, u jednoj provinciji u Kini. Henri je ispriao svojoj enida je taj prizor bio neto najnestvarnije i najudnovatije to je na tom putovanjudoiveo. Ti listovi oko cveta brakteje liili su na hiljade malih belih ptica ilileptira koji su leteli i treperili na toj padini.

Ovo drvo moe da raste i do dvadeset metara u vis. Ovo ovde je skoro dostiglotu visinu. Bilo je vitko i visoko, svetle boje, sa prelepim srcolikim listovimajasnozelene boje. Svaki listi je na kraju imao neki repi zelenkasti cveti, nalikna neko fino kaligrafsko slovo. Tako visoko, vitko i pravo delovalo je mlado.

Dejvid se uspravio koliko je mogao i neno preao prstima preko lia nanajniim granama.

Davidia involucrata. U prolee cveta. Cvet je veoma neobian, kao malaokrugla glavica sa dva rozikasta tuka zatiena belim listovima, od kojih je jedanuvek dui od drugog. Kraa brakteja veto skriva cvet i podsea na belu lepezu kojaskriva lice. Dua brakteja visi iza cveta i lii na svilenkastu maramicu dugaku okodvadeset centimetara. Kada davidija cveta i brakteje prekriju celu kronju, imateutisak da je pred vama neka venanica, saivena od nekoliko slojeva svile kojislobodno padaju u velikim naborima sve do zemlje.

Dejvid spusti ruku sa lia i baci pogled na tlo pod drvetom, koje je biloprekriveno braktejama koje su ve otpale sa drveta. Za nekoliko nedelja ovo drvo seni po emu nee razlikovati od ostalog drvea u okruenju. Meutim, Dejvid je ipakzavideo arlsu Ogru to ima takvo jedno drvo. Ni za jednim drugim drvetom nijevladala takva pomama kao za ovim.

Morton Haus je nekada bilo ugledno imanje koje se jo pre sto godina ponosiloinjenicom da su prvi dolazili do retkih primeraka nekih vrsta drvea, kao to je biosluaj i sa ovom davidijom. Posed je bio izuzetno lep kao to je i danas, saprelepim vrtovima. Zgrada je sagraena u tjudorskom stilu, sa visokim dimnjacima

nalik na uvijene eerleme, koji su se ponosno uzdizali iznad vrta sa isprepletanimlejama i fontanom, lejama laburnuma utim, cvetnim lancima, travnjacima ijezerom. Mora se priznati da je dananji izgled celog zdanja samo bleda senkanekadanjeg velianstvenog izgleda. Na tom imanju, koje je nekada imalo i dvastaklenika za tropsko bilje, nekada je iveo i pradeda slavnog arlsa Ogra. On jeceo svoj ivot posvetio gajenju retkih biljnih vrsta koje su naunici botaniari donosili iz Azije, Kine i Indije. Jedan od tih slavnih botaniara bio je i ErnestVilson.

Dejvid se naslonio na drvo i zamurio.Vilson mu se ponovo vrzmao po glavi.I Ana.Oboje su mu esto prolazili kroz glavu. I to zajedno, ruku pod ruku. U stvari,

nikada nisu ni izali iz nje. Otvorio je oi i pogledao prema nebu kroz bogatudavidijinu kronju. Ponovo je osetio onaj stari, dobro poznati bol u srcu.

Ernest Vilson je proputovao ceo zapad posle povratka iz Kine. Dobio je brojnapriznanja za svoj istraivaki rad. Godinama je putovao i istraivao poetkomdvadesetog veka i za to vreme otkrio prelepe primerke, kao to su kraljevski ljiljan,orlovi nokti i Meconopsis integrifolia, zanosan mak sa irokim laticama. Trebalomu je osam godina da pronae neke kineske vrste biljaka koje bi mogle da uspevajui na zapadu, kao to su: Clematis armandii, koji mirie na vanilu i ima svetlokremcvetove; boanstveni Clematis montana, koji se u prolee kiti raskonimsvetloruiastim cvetiima. Tu je jo i dvadesetak vrsta bunastog cvea, zimzelenijasmin, pa bunasta lepotica, sedam fantastinih magnolija, sedam razliitih vrstatrenjinog cveta, osamnaest varijanti rua-puzavica, onda iris koji je po njemu dobioime Iris wilsonii, pa Liriodendron chinense sa Luan planine, koji Kinezi zovuogrozd, i tri vrste stiraksa (bunasto bilje koje daje mirisne smole) sa belim viseimcvetovima koje u Americi zbog toga zovu zvonii.

Vilson je proputovao celu Kinu, od angaja do Jianga, klisure reke Jangce,preko engdu ravnice, sve do granice Kine i Tibeta, preko Tibeta i umovitihpredela i divljine Laolina i svete planine Emej en.

Dejvid je sasvim sluajno otkrio Vilsonovu knjigu na drugoj godini studija uOksfordu. Traio je neto sasvim drugo, kada je naiao na tu knjigu sa obinimzelenim koricama. im ju je otvorio, pred njim se pojavila prelepa lepezafotografija sa putovanja po Kini sa poetka dvadesetog veka. Tu je bila slikaVelikog Puta soli uzanog, vijugavog planinskog puteljka u oblasti bogatoj biljkamakoje se koriste za ajeve, kao i slika mesta Songpen, sa krovovima skromnih kuapokrivenih crepom i grupisanih oko nekog kamenog utvrenja. Na sledeoj stranibila je slika prelepe netaknute prirode iznad Songpena. U pozadini su se videliplaninski venci od Kunlun ena na severozapadu, do Himalaja na jugozapadu.

Usred te planinske oblasti, u podnoju, videla se Lasa, pa Katmandu i Luknau i Dakana krajnjem jugu.

Dejvid je prelistavao i divio se knjizi koju je drao u rukama. Onda je ponovopogledao policu sa knjigama, ne bi li ugledao jo neku Vilsonovu knjigu. Meutim,nije naao nita drugo. Vratio se na knjigu koju je drao u ruci i ponovo pogledaonaslove poglavlja: Juna i jugozapadna Kina, Indo-Kina, Zapadna Kina,Japan, Koreja i Tajvan. Na prvoj strani je proitao: Prelaz Zeduo na etirihiljade metara.

Prepoznao je imena nekih biljaka iz bate svoga oca: bekovina, na primer, iliRosa moyesii. Okretao je list po list i zadivljeno gledao fotografije pronaenihbiljaka: razne varijante javora, oskorue i primule; zavodljive i nestvarne magnolije,pa onda fotografiju neke fantastine biljke za koju nikada nije ni uo da postoji, ijisu listovi imali veoma izraene i vidljive zelene ilice sa ivicama bakarne boje.Bila je tu i fotografija orhideje sa udubljenjem u obliku zvona, nalik na sona usta,sa traftastim laticama nalik na eerleme i zelenim listovima koji su liili na lale.Sledila je slika biljke sa Tibeta ispod koje je pisalo: Cypripedium tibeticum.

Tog dana, za vreme pauze za ruak, Dejvid je Ani pokazao knjigu koja ga jezaintrigirala. Jo uvek mu je u glavi bila ona slika kad Ana izlazi iz Modlin koledasa priborom za crtanje ispod ruke. Odmah su seli na ivicu plonika i on je brzootvorio knjigu. Pokazao joj je celu lepezu fotografija i Ana je brzo poela da skiciraVilsonov Lilium regale, aroban beli ljiljan sa dugakim, utim pranicima i gotovosatenskim laticama. Kada je zavrila, podigla je crte do visine ramena. I gde jeono taj Vilson pronaao ovaj cvet?

U blizini mesta Songpen. Gde je to? U zapadnoj Kini. Romantino rekla je.Dejvid se malo nagnuo napred, malo povukao blok koji je drala ispred sebe i

nasmejao joj se, virei iznad bloka. Romantino, kae? ponovio je. Da, zato da ne?Otvorio je knjigu i poeo da ita. Prava pusto, vea pusto se ne moe ni

zamisliti. Stalno duva neki jak vetar, pa je kretanje gotovo nemogue...Paljivo ga je sluala. Tamo na kraju tvoje ulice rekla je. Mogu da te

zamislim kako isto to radi. ta? zaudio se. Istrauje i izbezumljeno trai neku novu vrstu narcisa alila se. Mogu da

te zamislim i kako plovi Amazonom u kanuu u potrazi za nekom novomhrizantemom.

Hrizanteme potiu iz Japana.

Ili peai Antartikom u potrazi za nekim retkim kupusom. Nikada do sada nisam posetio tako divlje i nepristupano mesto... nastavio

je da ita. Mogu da te zamislim i sa belim eirom na glavi i mreom za leptire u ruci.

Glasno se nasmejala i malo zabacila glavu unazad. Imala je divnu, gustu, riu kosukoja joj je padala preko ramena. Voleo je da je slua kako pria. Sviao mu se njenzvonak ameriki akcenat. Tu sliku nikada nee zaboraviti. Uvek mu se javljala istaslika ona u izbledelim farmerkama i majici, srebrna narukvica sa tirkizima okoruke, koju nikada nije skidala, sa glavom oslonjenom na jednu ruku, okrenuta premanjemu...

Daj da vidimo kako je on izgledao mislim, taj tvoj veliki istraiva reklaje.

Naili su na Vilsonovu fotografiju jo u prvom poglavlju. Izgledao je kao iveina porodinih mukaraca iz Bostona, pravi predstavnik svoje klase,edvardijanskog odvanog izgleda, sa visokim okovratnikom na koulji, tamnimodelom od oje i laniem od sata koji se presijavao negde u predelu struka. Stajaoje iznad ene i erke koje su utogljeno sedele, obuene u odeu sa puno engleskebele ipke (broderie anglaise). Meutim, posle nekoliko stranica, naili su nasasvim drugaiju sliku Vilson je sedeo na nekom blatnjavom putu, sa dva psa kojasu mu leala na nogama. Na glavi je imao eir, malo zabaen unazad. Oko njega jebila gomila Kineza, a u pozadini su se videli planinski vrhovi i venci koji su seprotezali u nedogled.

Da li moda nagaa odakle je? pitao je Dejvid. Iz Engleske rekla je. Iz Glostera. Tako pie na poetku. A gde je iveo posle? Evo, ovde pie. Vidi? 1899. godine dobio je posao u

Harvardskoj botanikoj bati u Bostonu.Nasmejala se. Moja majka ivi blizu te bate, malo severnije. Znam rekao je i ponovo pogledao njen crte ljiljana.Prvi put je sreo Anu tri nedelje pre toga, u Roksburgu, u Haj ulici. Sedela je

ispod Matisovih slika i zaraivala deparac crtanjem karikatura posetilacaimitirajui stare slikare. Sedela je pored stola kod ulaznih vrata sa blokom zacrtanje na kolenima. Olovkom je crtala neku karikaturu, imitirajui stil TuluzaLotreka. Dejvid je zastao i pogledao ta radi. Nekim udom je i ona podigla glavu ipogledala njega.

A ovo ovde je ta divljina rekla je. Odatle je onaj udesni ljiljan? I ona seponovo zagledala prvo u crte, pa onda opet u Vilsonovu knjigu.

Lilium regale buja u pukotinama stena nastavio je da ita Dejvid. Moeda dostigne visinu do metar, metar i po, cvet je boje slonove kosti, sa izrazito utombojom u udubljenju. Neobine je lepote i mirisa... ovde ga ima u izobilju i raste

gotovo na samim ploastim stenama. udno promrmljala je. Deluje tako neno, kao da bi mogao da ga oduva i

uniti i najslabiji povetarac, a kamoli tako surovi klimatski uslovi u toj divljini. Malo se zamislila. Ti ljiljani su biljne verzije ljubavnica.

ta? zapanjeno je rekao. Pa, zna na koje ene mislim one na satenskim aravima i u zamraenim

sobama.Nasmejao se. Kako smo uopte doli do tih satenskih arava? pitao ju je

blago je privukavi blie k sebi, dok se pored njihovih nogu odvijao gust saobraaj iprolaznici se provlaili pored i oko njih. Crte ljiljana je pao izmeu njih dvoje. ta ti uopte zna o ljubavnicima?

Onoliko koliko i ti. Ja ne znam nita.Nasmejala se i poljubila ga. Bolje to ne zna.Onda su ustali i krenuli ka Brejznozu. Vilson bi mogao da bude moja doktorska

teza rekao je Dejvid kada su se zaustavili na ivici plonika da preu ulicu. Mogao bi da napie knjigu o njemu rekla je. Mislim da bi knjiga bila

bolja. Ti bi mogao da napie tekst, a ja bih mogla da je ilustrujem. Kako bismo jenazvali?

Prosveenje sveta. Ne moe rekla je i kritiki ga pogledala. Tako se ve zove jedna slika. Zar

ne zna, neznalice jedna? Onda moe da bude Svet u boji rekao je.Poela je glasno da se smeje. O, gospode, pa to je jo gore. Grozno zvui.Provlaili su se kroz gradsku guvu. E, pa onda ne znam rekao je. Kai ti.Zamislila se. Put kroz planine rekla je. Treba da ima nekakve veze sa

planinama.Taj njen crte Lilium regale uvao je godinama.Jedanaest godina.Dugo posle njenog odlaska.

Mortimere! neko ga je dozivao.Okrenuo se. arls Ogre mu je prilazio. im ga je Dejvid ugledao, vlasnik

Mortona je zastao i mahnuo mu.Dejvid ga je zbunjeno gledao. Da? rekao je kada mu se ovek pribliio. Vaa sestra je ovde rekao je. Neto je hitno.

Sara je bila u restoranu. Tu su nekada, kada je na imanju bilo konja, stajale koije.Iznad vrata stajao je natpis: Kafi u konjunici. Vlasnik je renovirao nekadanji

prostor i pretvorio ga u kafi da bi nekako doao do sredstava za odravanje celogimanja. Mrzeo je to je morao to da uradi, kao i mnoge druge stvari koje supromenile nekadanji izgled imanja. Dejvid je esto razmiljao o tom oveku. Bio jeubeen da se vlasnik oseao kao da je prodao duu avolu kada je bio primoran dauradi neto to nikako nije voleo, samo da bi imao od ega da ivi. Da je mogao daivi kako je hteo, sigurno bi zakljuao kapiju, parkirao kola u nekoj od bivihkonjunica, spustio i zatvorio vrata da ne gleda u kola i prepustio se uivanju u tiinii lepoti svojih vrtova.

ta e ti ovde? pitao je Dejvid sestru im je uao unutra.Sara je stajala nasred restorana, zagledana u postavljene stolove. Bilo je tek

pola deset, a imanje se otvaralo za posetioce u deset. Znai, nali su te rekla je. U naruju je drala Hanu, koja je bila sva rumena i

kenjkava. Jel joj dobro? pitao je Dejvid i pogledao Hanu. Nije joj dobro? Ima temperaturu rekla je Sara. Vodim je kod lekara. Hoe li da ja poem sa tobom? pitao je. Ne, nema potrebe rekla je odmahujui glavom. Nije nita ozbiljno. Nije o

Hani re. Nisam zbog toga dola ovamo. Ko je u prodavnici? pitao je. Met odgovorila je. Nije to sada vano. Malo se zamislila i uozbiljila.

Malo se odmakla od jedne krupne ene u kecelji, sa posluavnicima i escajgom urukama, koja je gledala as Saru, as Dejvida, pa opet zabrinutu Saru, na ijem licuse primeivala izvesna strepnja. Kada si otiao nastavila je Sara im si jutrosizaao iz kue... telefon je zazvonio. Tebe su traili.

Dejvid je jo uvek zabrinuto gledao u Hanu, a od konobariinog zveckanjaescajgom nije bio u stanju da se sasvim koncentrie na Sarinu priu. Ko me jetraio? pitao je.

Sara je utala. Ko me je traio? ponovio je. Grejs Rasel rekla je.Konobarica je prila Hani. Treba li vam neto za dete? pitala je Saru. Neki

soki? Ne odgovori Sara Hvala... ne treba. Tako je slatka nastavi ena. Pravi slatki u toj roze garderobici.Dejvid pogleda za enom koja se sada ve odmakla od njih. Pogledom ju je

pratio sve dok se i kuhinjska vrata nisu zatvorila za njom. Dejvide rekla je Sara to je Anina majka.Pogledao ju je. Znam ko je Grejs Rasel rekao je. Cele noi je pokuavala da te pronae rekla je. Trai te jo od jue. Sara

napravi jo jedan korak prema njemu. Bilo je neto posle devet kada je uspelamene da dobije. Tamo kod njih je bilo etiri ujutru.

Dejvid se okrenuo, otiao do vrata, gurnuo ih i izaao napolje. Iznad restorana suse videli vrhovi topola koje je Ogre posadio pored samog jezera. Ljuljale su se navetru.

Dejvide... Dejvide! Samo sam jedanput razgovarao sa Grejs Rasel onda kada mi je rekla da ne

zna gde je Ana. Posle toga sam jo etiri puta zvao. Poslednji put mi je spustilaslualicu.

To sada uopte nije vano rekla je Sara. Bilo je davno. Mnogo godina jeprolo od tada.

Dejvid se sav smrkao. Da, tako je rekao je. Mnogo godina je prolo. Mora da joj se javi rekla je Sara. Izvadila je pare papira iz depa.

Zapisala sam broj rekla je i pruila mu papir.Nije hteo da ga uzme. Telefonirala je svuda gde joj je palo na pamet da bi nekako dola do tebe.

Zvala je tvoj koled, pa London, Kju, Volontersku asocijaciju, Vestonbirt, Bristol...sva mesta gde si radio. Gurnula mu je papir. Ne stojim ovde zbog sebe reklaje. Uzmi to.

Dejvid je gunao i negodovao, ali je na kraju uzeo papir. Nazovi je rekla je. Radi se o Ani. ta je sa njom? Doivela je neku nesreu.Ruke mu padoe pored tela. Papiri mu je ostao u ruci. Kada? Ne znam rekla je. Moda jue. Neku saobraajku. U bolnici je. Glavom

je pokazala na papir. Taj prvi broj je mobilni. Drugi je centrala u bolniciMasausets.

Hana poe da plae. ta je sa njom? pitao je Dejvid. Ne znam, Dejvide rekla je Sara i zabrinuto pogledala dete u naruju. Povreena je?Sara ga zabrinuto pogleda. Ne znam ponovila je. Stvarno mi je ao. Moram

da idem. Pozovi Grejs.Okrenula se i pola prema kolima, zabrinuto gledajui u uplakanu Hanu. Dok je

otkljuavala auto Dejvid joj doviknu: Zato sada posle toliko godina?Njegova sestra smesti dete u sedite i odmah se uspravi, oslonjena na krov auta.

Pozovi je ponovila je. Treba samo da joj se javi.

arls Ogre ga je uveo u trpezariju i odveo do najblieg telefona. Dejvid nije imao

mobilni.Seo je na stolicu i bacio pogled na sat. Dvadeset do jedanaest. U Bostonu je

dvadeset do est. Grejs je Saru zvala usred noi.Pitao se da li Grejs jo uvek ivi u Ogankvitu. I da li Ana ivi s njom. Da li je s

njom od onog dana kada ga je bez rei napustila i vratila se kui. Otila je bezikakvog objanjenja. Pitao se i da li je Ana bila pored Grejs kada je on zvao irazgovarao s njom pre mnogo godina. Najvie ga je kopkalo ta je Ana isprialamajci o njemu i da li joj je rekla zato ga je ostavila.

Okrenuo je Grejsin broj, naslonio se i ekao da se javi, zagledan nekud udaljinu.

Javila se posle drugog zvona. Grejs Rasel. Dobar dan. Dejvid ovde.uo je dubok uzdah sa druge strane ice. O, hvala to si nazvao! Mnogo ti

hvala! Hteli ste neto da mi kaete.Nastala je kratka pauza pre nego to je nastavila. Da... da rekla je. Ne

mogu da verujem da si to ti.Blago se osmehnuo. Prisetio se Grejsinog hrapavog i priguenog glasa puai

su imali takav glas. O Ani rekao je. Ja... ponovo zastade. Saekaj samo malo. Proklete veze ovde mi je lo

signal moram da izaem u hodnik.ekao je. Dejvide rekla je tako sam ti zahvalna...utao je. Jesi li jo tu, Dejvide? Jesam. Ana je loe. ao mi je.Opet tiina. Upravo je izala iz operacione sale. Iz operacione sale? ponovio je. ta se desilo? Doivela je saobraajnu nesreu. Bilo je nevreme. Neki kamion je naleteo na

nju.vrsto je stegao pesnicu i pritisnuo je na nogu da se malo sabere. Ozbiljno je

povreena?Dugaka pauza. Da rekla je. uo je kako jedva govori. Bez svesti je? Da rekla je. Glava joj je povreena.Istog trenutka kroz glavu mu je prola slika njene rie kose. Odmah pored nje

bio je i udesni ljiljan javljali su mu se u paru. ao mi je rekao je. Da, ja... uo je neke glasove, verovatno ljudi koji su prolazili tim hodnikom

pored nje. Dejvide tiho je rekla Moram neto da te pitam.ekao je. Ne znam ta da radim.utao je. Dejvide, da li hoe da doe ovamo?Zanemeo je od uda. Molim? izusti zaprepaeno. Da doe ovamo ponovila je. U Boston. U bolnicu. ta? Danas. Moda sutra?Nije mogao da veruje ta ga pita. Jel to neka ala? Misli li da bih se alila sa tako ozbiljnim stvarima? rekla je. Zovete me posle jedanaest godina... Znam rekla je. Znam kako gleda na to. Nema govora rekao je. Nikako. Sluaj... Stvarno mi je ao rekao je. ao mi je to Ani nije dobro. Ne razume o emu se radi. Naravno da razumem odgovorio je. Samo, ja tu ne mogu nita da

pomognem. Moe. Ne rekao je. Ne mogu. Oenjen si? iznenada je pitala. ta? Jesi li oenjen? Kakve to veze ima? Tvoja sestra kae da nisi. Raspitivali ste se o meni? Izvini rekla je. To bi malo komplikovalo stvari, ali nita ne bi promenilo. O emu vi to, kog vraga, priate? I da si oenjen poela je da pria i nije se vie zaustavljala i da ima

enu... i da ima decu... morao bi da im kae. injenice su injenice... Svata priate rekao je. Nita vas ne razumem. Nisam oenjen i nemam

porodicu. Pa, hoe li onda da doe? Molim te! A Ana? Molim? ta, Ana? zbunila se Grejs. Da li je udata?

Nije rekla je. Ima partnera. Zove se Dejms Geret i trguje umetnikimdelima. Osetio je hladnou u njenom tonu kada je izgovorila ime tog oveka.

Onda svakako nije u redu da dolazim. Kako bi on to shvatio? Ne poznaje ga rekla je Grejs i napravila malu pauzu. Ne treba ni da ga

zna.Uozbiljio se i duboko zamislio. Ne vidim nijedan dobar razlog da doem. Ana

to sigurno ne bi elela. Ne zbog Ane rekla je Grejs. Ne samo zbog Ane...Neto je zakralo na vezama.Neko otvori vrata trpezarije. Devojka, vodi za Morton Haus, ula je unutra sa

stolicom i trakom u ruci da ih stavi ispred stola i drugog nametaja kako posetioci nebi mogli da dodiruju stvari. O, izvinite rekla je kada je videla Dejvida. Skoroje jedanaest i moram da otvorim.

Prekrio je rukom mikrofon. Zavriu za minut. Dejvide... Dejvide! dozivala ga je Grejs. Tu sam rekao je. Ali sada moram da prekinem. Ovo je usluni telefon.

Posetioci treba da uu. Ustao je. Pozvau vas ponovo rekao je. Nazvau vasza nekoliko dana da vidim kako je. Ako elite, naravno.

Da li si uo ta sam ti rekla? pitala je. Malopre. Pre par sekundi. Nisam, neto je kralo... Radi se o Rejel rekla je Grejs. uo je kako plae. Jecala je. Ne zbog

Ane, a ni zbog mene... Rejel? zbunjeno je ponovio.Dupla vrata su se otvorila. Jedan posetilac se pojavio sa brourom u ruci i

znatieljno provirivao unutra. Moram da krenem tiho je rekao i prekrio rukomslualicu.

Potreban si joj nastavila je Grejs. Bojim se za nju. Ne elim da ostane sanjim. To e samo da pogora...

Sa kim? pitao je. Sa kim ne elite da Rejel ostane? Ko je uopte Rejel?Kroz neku tiinu, na razdaljini od est hiljada kilometara, uo je tiho jecanje

Anine majke. Tvoja erka rekla je. Rejel je tvoja erka.

6.

Ana je sedela i drala ake na nekom papiru. Kada je bacila pogled na papir, poeoje da se savija i lista. Podseao je na talasanje vode. Slike su joj se brzo smenjivalepred oima prvo ih je sasvim jasno videla, a onda su brzo nestajale. Isto je bilo isa bojama. Dok je zbunjeno posmatrala prizor i sam papir je poeo da nestaje ispodnjenih dlanova. Ruke su joj prosto propale kroz list natopljen vodenim bojama, paonda kroz sto i na kraju i kroz sam vazduh. Zatim su joj dlanovi pali na telo i prolikroz nju samu.

Sva se pretvorila u prakastu boju koja je nestajala.Osvrnula se oko sebe. Nalazila se u Oksfordu, u Roksberu. Niko nije sedeo za

malim mermernim stolovima. Nikoga nije bilo ni za barom. Ceo prostor je bio unekoj polutami: sva svetla su bila pogaena.

ula je glasove iza lakiranog paravana, gde se nalazila slubena prostorija.Razgovarali su o njoj. Povremeno je ula svoje ime, kao da je neko doziva, a ondaneki nerazgovetan razgovor. U daljini se ulo utanje i brujanje.

Neto se pomerilo u njenoj blizini i privuklo joj panju. Na stolu pored njestajala je jedna knjiga. Stranice su se same listale. Pred oima su joj se smenjivaleslike vrtova i drvea. Videla je Bonardovu sliku Bademovo drvo u cvetu, sakarakteristinim plavetnilom meu crnim i belim granama. Onda Pola Klea Nonocvee i Klimtove Rue ispod drvea. Nagla se da bolje vidi i zapamti detalje da biposle mogla da pokae Rejel kako je slika nastala. Tri etvrtine platna bilo je uplavoj, zlatnoj i nijansama zelene boje. Kore drvea bile su srebrnastosive boje.im je rukom dotakla sliku, ta stranica knjige pretvorila se u tenost. Oseala jekako joj hladnjikavo lie dodiruje kou. Kada je dublje gurnula ruku osetila jegustinu Kleove svetloljubiaste nebeske mase, kao da je uspela da dri u aci svakuesticu sumraka, celo predveerje.

Moe li ona da nas uje? pitao je neko.Okrenula je glavu i pogledala nagore.Ulica Haj u Oksfordu, sa svim svojim tamnozlatnim bojama, odjednom je

nestala.Ana je ustala i otila do prozora.Reka je tekla onuda gde je nekada bio put.Nije bila reka ervel, mada joj se za trenutak uinilo da vidi livadu gde se ilo

na prvomajski uranak, i da moe da oseti nean dodir svitanja koje se pomaljalo izpravca Modlin koleda, da uje prvo jutarnje horsko pevanje iz crkve. Kao da je iDejvid bio pored nje, na toj livadi prepunoj ljiljana, svetloljubiastog cvea,

egzotinog maka, kineskih lanterni u toj tajanstvenoj i udnovatoj mirnoi i tiini...Ne, to nije bio ervel.Ova reka je bila iroka i duboka. Videla je i vrtloge i virove. Bila je bezbojna.

Sve je bilo samo neko kretanje, bez ikakvog zvuka ili senke. Videla je i odraze lica uvodi, uzvienja pored vode, krila i ptice. Kia je iskoeno padala po povrini vode.

Pomerila se rekao je neko drugi.Reka se kretala. Slika je postajala jasnija. Ta lica su, u stvari, bili listii raznih

travki i nekog drugog rastinja. Ostalo su bile konture stena. Neki mukarci su bili ureci. Svi su se drali za konopce privezane za splavove. Pokuavali su da preupreko brzaka. etrdesetak mukaraca, moda ak i vie, dralo se za jedan konopac.Jedan mukarac je stajao na splavu.

uborenje vode joj je odzvanjalo u uima. Taj zvuk je ispunio ceo prostor dok jeposmatrala vodu koja je svakog trenutka sve vie rasla. Onda su konopci popucali isplav je poeo polako da se okree struja je poela da ga nosi.

Splav je proao pored nje i ona je uspela da se popne na njega.Onda je nekud otplovio, polako se okreui po povrini nabujale vode.

7.

Bio je kraj oktobra, samo tri dana posle njihovog susreta u Roksburgu, kada jeDejvid ponovo sreo Anu. Ovoga puta u Pembruk ulici. Pre nego to je ponovo videoonaj boanstveni ljiljan i pre nego to je ponovo potraio Vilsonovu knjigu. Dejvidje iao preicom ka Sent Aldgejt ulici kada ju je ugledao ispred Muzeja savremeneumetnosti. Zastala je na stepenitu i neto se zamislila. Grickala je jedan pramenkose, dok je drugi, na vrhu glave, vrtela i uvijala prstima.

O, zdravo, opet ti rekla je. Izgleda da ima pune ruke posla.U rukama je drao hrpu knjiga i papira. Neki projekat rekao je. Podseti me rekla je. Zaboravila sam ta studira. Botaniku rekao je.Stajala je naspram njega i ispitivaki ga gledala. Nije bila lepa, ak ni preterano

zgodna. Ali joj je lice imalo neku udnu privlanost: zelene oi, irok osmeh i sve touokvireno riom kosom do ramena. Primetio je i mali luni oiljak iznad jednog oka. Ne sea me se rekla je. Razgovarali smo u Roksburgu. Crtala sam.

O, kako da ne, dobro se seam rekao je.Okrenula se prema muzeju. Radim tu u kafiu rekla je. Par sati dnevno.Pogledao je belu fasadu muzeja koju do ta