KAKO DA POSTUPATE NA MESTU SAOBRAĆAJNE NEZGODE

Ostanite pribrani

Procenite da li je mesto nezgode bezbedno

Obavestite odgovarajuće hitne službe: Hitnu pomoć, policiju ili vatrogasce spasioce

Utvrdite da li je nekome život ugrožen

Saobraćajna nezgoda je neprijatan i stresan događaj.Ako ste jako uznemireni, zastanite na trenutak.Dišite sporo i duboko, što će vam pomoći da se smirite i setite svih naučenih postupaka prve pomoći.

Obeležite mesto nezgode i zaštitite se od potencijalnih opas-nosti. Uključite nekoga od prisutnih da vam pomogne.

Nakon pružanja pomoći, ostanite uz povređene do dolaska hit-nih službi, pružite im psihološku podršku i negu.

Procenite stanje povređenih i pomozite najugroženijima. Za svakog povređenog utvrdite:

• Da li je svestan?• Da li diše?• Da li jako krvari?• Da li sme da se pomera?

1.

2.

3.

4.

MISLITE NA BEZBEDNOST

Pre nego što priđete povređenima:

1. Upozorite ostale učesnike u saobraćaju o nezgodi (obucite svetleći prsluk, postavite trougao...)

2. Učinite mesto nezgode bezbednim (zaustavite rad motora i obezbedite nepokretnost vozila, zabranite pušenje prisutnima...)

Mesto saobraćajne nezgode može da predstavlja rizik po bezbednost spasioca, povređenih i drugih učesnikau saobraćaju.

POZIV HITNIM SLUŽBAMA

U slučaju saobraćajne nezgode, potrebno je obavestiti odgovarajuće hitne službe, na sledeće brojeve telefona:

1. KO zove (predstaviti se), odakle zovete i sa kog broja telefona

2. GDE se nezgoda dogodila (dati što precizniju lokaciju)

3. ŠTA se desilo (da li ima povređenih, da li preti opasnost odizbijanja požara, naknadnog prevrtanja ili dr.)

4. KOLIKO ima povređenih lica, da li je neko u životnoj opasnosti i da li je neko od povređenih nedostupan (zarobljen u vozilu)

* Ovi pozivi su besplatni sa svih mreža

- POLICIJA

Šta treba da saopštite hitnoj službi:

- VATROGASNO SPASILAČKE JEDINICE(ukoliko je došlo do požara prilikom nezgode)

- HITNA MEDICINSKA POMOĆ(ukoliko ima povređenih)

92

93

94

OSNOVNI POSTUPCI PRVE POMOĆI

Osoba bez svesti:

1.

2.

3.

Pokušajte da uspostavite kontakt sa unesrećenim.Recite glasno: Da li ste dobro?Da li me čujete? Otvorite oči!

Ako osoba ne reaguje, otvorite joj disajni put. Pritisnite čelo i podignite bradu.

Proverite da li diše. Gledajte pokrete grudnog koša, slušajte disajni šum, osetite dah na svom obrazu.

Obezbedite da disajni put bude prohodan i stalno pratite disanje unesrećenog.

4.

Ako diše, postavite je u bočni položaj za oporavak. Pozovite 94 - Hitnu pomoć.

Oživljavanje:

2.

Ako je osoba bez svesti i disanja, odmah pozovite 94 - Hitnu pomoć

Postavite ruke na sredinu grudnog koša unesrećenog i izvršite 30 pritisaka potiskujući grudni koš za 4-5 cm, brzinom oko 100/min

Zatvorite prstima nos unesrećenog, prislonite usta preko njegovih i uduvajte jedan svoj normalan udah. Sačekajte da se posle prvog uduvavanja vazduha grudni koš spusti i po-novite postupak.

Nastavite postupak oživljavanja ponavljanjem 30 pritisaka na grudni koš i 2 uduvavanja “usta na usta”.

Ukoliko ne možete ili ne želite da dajete veštačko disanje, onda vršite samo masažu srca pitmičnim pritiscima na grudni koš žrtve.

1.

3.

Zaustavljanje jakog krvarenja:

Pomozite povređenoj osobi da legne. Izvršite direktan pritisak na ranu, preko gaze u rukavicama. Podignite eks-tremitet koji krvari.

Postavite kompresivni zavoj.(pogledajte stranu br.7)

Ako je osoba ozbiljno iskrvarila, podignite joj noge i ruke uvis. Prat-ite disanje i puls.

1.

2.

3.

Kako da postavite kompresivni zavoj:

1.Preko rane postavite sterilnu gazu.

Kompresivni zavoj se ne postavlja na vrat!

Kompresivni zavoj se koristi u prvoj pomoći za zaustavljanje jakog krvarenja.Postavićete ga na sledeći način:

Stavite preko gaze nerazvijeni zavoj (ili drugi odgovarajući materijal)

Dovoljno pritiskajući postavljeni nerazvijeni zavoj, kružno previjte ranu kaliko zavojem

Ovako postavljen kompresivni zavoj vrši pritisak na povređeni krvni sud u rani, pa će krvarenje biti zaustavljeno.

Ako krv probije sve slojeve kompresivnog zavoja i pojavi se na površini, zavoj se ne skida, već se pritisak može pojačati još jednim zavojem, preko postojećeg.

Nije preporučljivo da kompresivni zavoj stoji duže vreme (optimalno je 2-3 sata)

2.

3.

4.

KAKO DA KORISTITE MATERIJAL IZ KUTIJE PRVE POMOĆI ZA VOZILA

Sterilna gaza služi za pokrivanje rana. Pri korišćenju sterilne gaze ne smete dodirivati onaj deo gaze koji se neposredno stavlja na ranu. Fiksiranje gaze se vrši kaliko zavojem ili trouglom maramom. Pri korišćenju sterilne gaze, odaberite onu veličinu koja može da prekrije celu površinu rane. Za pokrivanje rana koje više krvare, koristite sterilnu gazu od 1/2 i 1 M, jer ona ima više slo-jeva i ima dobra upijajuća svojstva.

Kaliko zavoj spada u nesterilni zavojni materijal i služi za fiksiranje materijala kojim je pokrivena rana, za kontrolu krvarenja (kompresivni zavoj) ili za imo-bilizaciju povređenog dela tela. Pri upotrebi zavoja, izaberite onu širinu zavoja koja odgovara delu tela koji želite da previjete.

Prvi zavoj se sastoji od jastučeta napravljenog od više slojeva gaze i dve zavojne trake - kratke (rep zavoja) i druge (glava zavoja). Služi za pokrivanje i previjanje rana. Pri postavljanju prvog zavoja ne smete dodirivati onu stranu jastučeta (gaze) koje se stavlja na ranu. Postavljeno jastuče pričvrstiti zavo-jnim trakama.

Flaster se koristi za pričvršćivanje kompresa gaze, kod manjih povreda, kod kojih se ne koristi zavoj. Može se koristiti i za fiksiranje završnog kraja ili trougle marame (umesto igle sigurnice)

Adhezivni zavoj materijal se koristi za pokrivanje malih rana. Sadrži jastučić od gaze ili celuloze koji je postavljen na lepljiv flaster. Prilikom postavljanja, očistite i osušite kožu u okolini rane, kako bi lepljivi deo dobro prijanjao na kožu.

Polivinilske rukavice se koriste kao zaštita od prenošenja infekcije sa povređenog na osobu koja pruža prvu pomoć i obrnuto. Vrlo je važno koristiti ih prilikom zbrinjavanja rana.

Izotermalni prekrivač se koristi za prekrivanje povređene osobe, da bi se očuvala stalnost temperture tela. On sprečava prekomerno rashlađivanje ili pregrevanje tela pod dejstvom spoljašnjih uslova.

Trouglasta marama služi za fiksaciju materijala kojim se prekriva rana. Najpogodnija je za brzo previjanje povreda poglavine, šake, stopala ili kolena. Trougla marama se takođe koristi kao sredstvo za imobilizaciju povređenog dela tela. Trougla marama je proizvedena od pamučnog materi-jala, rastegljiva je po svojoj bazi, tako da lako prijanja uz deo tela koji želimo da pokrijemo.

Igla sigurnica se koristi za pričvršćivanje završnih krajeva zavoja, trougle marame ili rasparnih delova odeće u blizini mesta povrede.

Makaze sa zaobljenim vrhom služe za sečene odela po šavu, da bi se rana na telu učinila dostupnom (ne treba oštetiti odeću povređenog, ako to nije neophodno u cilju zbrinja-vanja!). Makaze takođe mogu da se koriste i za sečenje zavojnog materi-jala, flastera ili slično.

Polivinilska kesa služe za zaštitu previjenih delova tela od prljanja ili kvašenja. Može se koristiti za čuvanje i zaštitu od isušivanja amputiranih de-lova tela. U polivinilsku kesu se obavezno otklanja upotrebljeni zavojni i drugi materijal, radi zaštite okoline i sprečavanja prenošenja infekcija.

Zaštitno sredstvo za davanje veštačkog disanja koristi se radi sprečavanja unakrsne infekcije kod davanja veštačkog disanja. Postavlja se preko lica povređene osobe.

SADŽAJ KOMPLETA PRVE POMOĆI ZA VOZILA. - TIP B