УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА

ДЕПАРТМАН ЗА САОБРАЋАЈ

С Е М И Н А Р С К И Р А Д

Укрштање пута са железничком пругом

1. Саобраћај на прелазу пута преко железничке пруге

2. Oбележавање прелаза пута преко железничке пруге.

Нови Сад, 05. новембар, 2007.

Предметни наставник

Студенти

Доц. др Драган ЈОВАНОВИЋ, дипл.

инж.

Младеновић Марко 4686

Спасојевић Марко 4656

2

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА

ДЕПАРТМАН ЗА САОБРАЋАЈ

Предмет: ПРОПИСИ У ОБЛАСТИ САОБРАЋАЈА

ЗАДАТАК

ЗА СЕМИНАРСКИ РАД

Приликом израде овог семинарског рада потребно је детаљно анализирати

приложену тему/е у оквиру Закона, дати заједничке коментаре и виђење разматране

проблематике.

Тезе семинарског рада:

Увод и димензије проблема (дефинисати предмет и циљ рада);

Значај, улога и садржај Закона;

Значај, улога и садржај приложених тема;

Закључак;

Прилози;

Литература.

а) Текст рада унети у процесор Word for Windows (основни текст Times New Roman

(ћирилични фонт), величина 12),

б) Готов рад: (1) одштампати у два примерка, (2) припремити на ЦД-у заједно са

презентацијом (PowerPoint for Windows).

Задатак издао

Задатак примили

Доц. др Драган ЈОВАНОВИЋ, дипл.

инж. Младеновић Марко 4686

Спасојевић Марко 4656

Нови Сад, октобар, 2007.

3

Садржај

1.Увод...................................................................................................................................4

2. Теоријски приступ саoбраћајном праву........................................................................5

3. Значај, улога и садржај закона о безбедности саобраћаја на путу..............................6

4. Значај, улога и садржај преласка и обележавања пута преко железничке пруге......8

5. Закључак..........................................................................................................................13

6. Прилози...........................................................................................................................15

7. Литература......................................................................................................................17

4

1. Увод

Сам прелазак пута преко железничке пруге представља опасну деоницу пута

услед укрштања два вида саобраћаја. Укрштање пута са железничком пругом може

бити денивалисано или у истом нивоу. Денивелисано укрштање примењује се код

укрштања железничке пруге са путевима од већег значаја и са путевима са великим

интезитетом саобраћаја. Прелаз пута преко железничке пруге у нивоу може бити

обезбеђен и необезбеђен. Обезбеђен је онај прелаз на коме се саобраћај затвара

браницима, односно полубраницима или уређајима за давање знакова којима се

најављује приближавање воза, односно другог шинског возила.

Због великог броја прелаза пута преко железничке пруге у истом нивоу који

су необезбеђени долази до све већег броја саобраћајних незгода. Већина ових

незгода за последицу има смртан исход или

тешке телесне повреде учесника, са великом

материјалном штетом.

Најнижи облик безбедности на пружним

прелазима је постављање „Андрејевог крста“ и

знака „STOP“. Други, виши ново, је светлећа

сигнализација, такозвани „трептачи“, а још виши

ниво је кад прелаз уз све то има и полубранике.

Највиши ниво заштите је кад прелаз обезбеђује

радник железнице и он управља рампом. Слика 1. Воз на прузи

На око пет и по хиљада километара пруга и станичних колосека у Србији,

постоји око 2 354 путних прелаза у нивоу. Од тог броја, тек је сваки пети осигуран

сигнално-сигурносним уређајима, од чега је 313 заштићено полубраницима, 27

светлосним сигналима. На 44 пружна прелаза ручно се рукује електричним

уређајима, а на 204 механичким уређајима. Остали путни прелази обележени су

знацима друмске сигнализације, као што су „ Andrejin krst “ и знакови упозорења

„STOP“. Од укупно 88 пружних прелаза, колико их званично има у евиденцији

Јавног предузећа „Железнице Србије“ на територији Београда, њих 57 нема

сигнализацију а само 25 прелаза има аутоматске бранике. То значи да их воз који се

приближава на километар од прелаза активира тако што у проласку „нагази“ педалу.

На свега неколико места у граду, радници „Железнице“ ручно подижу и спуштају

рампе, као што је то случај на Царевој ћуприји или код Сајма. Велики проблем

представљају потребе људи у насељеним местима, да прелазе пругу ван обележених

места то. Закон не дозвољава да се пружни прелаз прави на мањој удаљености од два

километра за регионалне и километар и по за локалне путеве.

У Србији на железници или у вези са железницом годишње погине између 70

и 90 људи. Већина погинулих на железници је страдала на путним прелазима и то су

учесници у друмском саобраћају, док је путника врло мало. Остали су или

самоубице или је у питању непажња, а то је углавном тешко истражити. Ово су

велики губици за цело друштво и подразумева ангажовање великог броја субјеката и

5

институција. Овакви губици морају нас забринути и подстаћи да предузмемо хитно

неопходне мере у даљем решавању ових проблема.

Овим радом покушаћемо да поменуто стање на терену посматрамо кроз

правни оквир, уз нарочит осврт на могућности које закон предвиђа за унапређење

реалног стања, као и на евентуалне недостатке постојећих норми.

2. Теоријски приступ саибраћајном праву

Развој друштва захтевао је и развој саобраћаја, а развој саобраћаја условио је

развој саобраћајног права, односно правних норми којима су регулисани односи у

овој области. Историја права прати историју саобраћаја. Раније су односи у

саобраћају били регулисани обичајима, односно правилима обичајног права, а

касније кроз законодавство у оквиру привредног права. Данас скуп правних норми

којима су регулисани односи у овој области друштвеног живота чине посебну грану

саобраћајног права.

Са развојем саобраћаја растао је број корисника, њихова хетерогеност,

повећавао се број превозних средстава различите снаге, димензија, брзине и начина

кретања саобраћајне ситуације постојале су све сложеније, брзине кретања све веће,

саобраћајне незгоде све чешће, а њихове последице све теже. Због свега тога

друштво је, између осталог, морало све чешће да интервенише правним нормама и

да регулише међуљудске односе, стање и понашање у саобраћају. Практично, развој

саобраћајног права пратио је и развој саобраћаја, али исто тако у одређеној мери је

утицао на развој саобраћаја и друштво у средини.

Пре појаве писмених правних норми односи у саобраћају, као и у другим

областима друштвеног живота, били су регулисани обичајима. Обичајно право је

најстарији извор сваког права. Развој саобраћајних правила по гранама саобраћаја

био је условљен прерасподелом транспортног рада између грана у појединим

периодима. Прво се развило поморско право, затим железничко, друмско па

ваздушно. Друмском саобраћајном праву најближе је железничко право. Због тога

друмско право прихвата основна начела железничког права, с тим што одступа од

његове превелике формалности.

Саобраћајно право нема своје посебне методе него се служи методама којима

се користе остале правне дисциплине. Извори права могу бити следећи: Закони,

Међународне конвенције, Међународне уредбе, Правилници, Споразуми, општи

услови рада превозника, Правна наука итд...

6

3. Значај, улога и садржај закона о безбедности саобраћаја на путу

Основни текст актуелног Закона о безбедности саобраћаја, усвојен је још

1982. године а последње измене и допуне извршене су 2002. године. Њиме се уређују

основни услови којима морају да одговарају јавни путеви, основна правила

саобраћаја на путевима, систем саобраћајних знакова, дужности у случају

саобраћајних незгода итд. и они су јединствени за територију целе државе. С

обзиром на чињеницу да је основни текст овог закона усвојен пре више од две и по

деценије, а узевши у обзир све промене настале у области саобраћаја од

осавремењавања система контроле и заштите до повећања обима саобраћаја и броја

возила, дошло је до значајног раскорака између прописа и реалног стања. Поменуте

измене и допуне нису могле да уклоне овај јаз већ су га само умањиле. Очекује се да

ће тек усвајањем новог Закона о основама безбедности саобраћаја прописи доћи у

склад са реалном ситуацијом у области безбедности саобраћаја уопште, а и у оном

делу којим се овде бавимо. Ипак, много већи проблем у безбедности саобраћаја није

сама законска регулатива, ма каква она била, већ непридржавање прописа и

недостатак основне културе у саобраћају. Наравно да то није нешто на шта се не

може утицати. Према првобитним одредбама закoна из 1982. године део средстава

прикупљених од наплате новчаних казни за саобраћајне прекршаје трошио се на

превентиву, тако што је постојао фонд за кампање из области безбедности

саобраћаја. Међутим, уредбом из 1990. године новац од казни усмерен је у државни

буџет. Тада је престала брига о безбедности саобраћаја, јер Савет, који се тиме до

тада бавио, више није имао финансијску подршку. Предлог новог закона предвиђа

враћање на овакву праксу. Србија је, иначе, међу ретким државама у Европи које

немају савремени закон о безбедности саобраћаја, па није ни чудо што је по

безбедности у саобраћају далеко иза многих европских земаља, па и региона.

Нацрт новог Закона о основама безбедности саобраћаја представљен је још

2005. године али се још увек чека на његово усвајање. Сам нови закон о основама

безбедности у саобраћају предвиђа бројне измене и новине, како у едукацији, тако и

у кажњавању оних који се не придржавају прописа. Обавеза дневне употребе светла,

постојање појасева за везивање на свим седиштима, могућност коришћења мобилног

телефона за време вожње само уз слушалице и микрофон, ограничење брзине на 50

километара на час у насељеним местима и до 70 ван насеља, трајно одузимање

дозволе, али и возила, само су неке од новина прописаних Нацртом закона о

основама безбедности саобраћаја. Оно што је можда највеће изненађење јесте

увођење казнених поена који ће се уписивати у картон возачке дозволе, а на основу

чега ће се пратити њихово понашање и безбедност.Тако се возачи према броју поена

које скупи у току две године сврставају у једну од четири групе – непажљиве,

ризичне, опасне и возаче који су неподобни за управљање моторним возилом.

Максималан број казнених поена је 18.

Будући да смисао казнених поена није кажњавање, већ кориговање понашања

возача, Нацртом закона је предвиђено да се за непажљиве возаче организује

похађање семинара за васпитавање и образовање. За успешно похађање семинара

возач ће бити награђен брисањем казнених поена, уколико их је имао четири или

мање.

7

Нови закон треба да донесе генералну бољу безбедност саобраћаја. То између

осталог подразумева шири заштитини систем, на челу са агенцијом за безбедност

саобраћаја, успостављање моралнијег и редовнијег финансирања овог сектора,

постављање и израду редовних стратегија и планова безбедности саобраћаја, увођење

законске обавезе за органе власти да се редовно баве овом проблематиком и да раде

на њеном унапређивању.

Једна од новина је и измена казнене политике чији је смисао да се избегне

малтретирање људи који ретко чине лакше прекршаје, а заоштравање казнене

политике према особама које скоро свакодневно чине грубе саобраћајне прекршаје.

Казнена политика иде до те мере да први пут омогућава да се такви возачи трајно

искључе из саобраћаја. Осим судског одузимања права на управљање возилом, за

поједине грубе прекршаје је уведена и казна прво привременог, а затим и трајног

одузимања возила. У том случају, када се возачу потпуно одузме возило, оно се

прода, а новац се уплаћује у фонд за безбедност саобраћаја.

Новим законом доста су пооштрене и казне за прекршаје у саобраћају, а неки

су постали чак и кривично дело. То су ситуације ако неко, на пример, вози без

дозволе с више од два промила алкохола у крви, затим ако у граду вози брже од 90

километара на сат итд.

Поред ових новина Нови закон доноси још пуно тога што би трбало да повећа

ниво безбедности саобраћаја. Ипак, главни проблем остаје и после усвајања Новог

закона а то је његова примена.

Трeба напоменути да нацрт Новог закона о основама безбедности саобраћаја

не доноси неке веће измене у чланове закона који се односе на прелазак и

обележавање преласка пута преко железничке пруге.

8

4. Значај, улога и садржај преласка и обележавања пута преко

железничке пруге

Укрштање јавног пута са железничком пругом мора да буде денивелисно у случају

врло густог саобраћаја моторних возила и учесталог железничког саобраћаја, као и

кад то захтевају теренски или технички услови или разлози безбедности саобраћаја.

Укрштања железничке пруге и ауто-пута и укрштање пруге и пута у станичном

подручју између улазних, односно излазних скретница од којих почињу станични

колосеци такође морају бити денивелисани. Постојање путних прелаза у нивоу са

железничком пругом представља опасност како за путни, тако и за железнички

саобраћај. Предузима се низ мера да се број ових прелаза, ако не сасвим укине, а оно

смањи на што је могуће мању меру. Међутим, остаје чињеница,да код нас постоји

велики број путних прелаза за које нема изгледа да ће ускоро наћи неко друго

решење изузев осигурања одговарајућим техничким средствима.

Слика 2. Прелаз пута преко железничке Слика 3. Прелаз пута преко железничке

пруге са браницима пруге са светлосном сигнализацијом

Безбедност саобраћаја на путном и пешачком прелазу преко пруге обезбеђује

се уређајем или прописаном прегледношћу са пута, односно пешачке стазе на

железничку пругу. Уређај за обезбеђење путног прелаза је уређај за затварање путног

прелаза (са браницима или полубраницима) или уређај за давање знакова којима се

најављује приближавање воза или железничког возила. Уређај за обезбеђење

пешачког прелаза преко пруге је уређај за давање знакова којима се најављује

приближавање воза или железничког возила.

Ближе прописе у погледу врсте, изгледа и начина постављања и употреба

полубраника, уређаја за давање светлосних, звучних

знакова односно других сигналних уређаја доноси

министар надлежан за послове саобраћаја.

Министарство за инфраструктуру, као и привредна

друштва у чију делатност спада одржавање путева

дужна су да на путном и пешачком прелазу спроведу

прописане мере за безбедно одвијање саобраћаја и да

путне и пешачке прелазе одржавају у стању којим се

омогућава безбедно одвијање саобраћаја. Слика 4. Прелаз пута прекo

железничке пруге

9

Укрштање железничке пруге и пута, одређивање места на којима се може

извести укрштање пруге и пута и мере које се морају предузети ради безбедног

одвијања саобраћаја на путним прелазима, утврђују се зависно од густине саобраћаја,

прегледности железничке пруге, брзине вожње на прузи и путу и од других месних

услова који су од значаја за безбедност саобраћаја. Данас се места укрштања у нивоу

железничког и путног саобраћаја осигуравају аутоматским уређајима са даљинском

контролом (телеконтролом) и путним светлосно-акустичним сигналима и

полубраницима (браницима), који поред обезбеђења оба вида саобраћаја имају за

циљ да време ометања путног саобраћаја сведу на најмању могућу меру.Треба одмах

напоменути да сва техничка средства која се примењују за осигурање путних прелаза

представљају уствари „опомену“ учесницима у путном саобраћају, да наилазе на

прелез преко железничке пруге у истом нивоу, а да то нису средства која ће и

онемогућити неодговорне учеснике путног саобраћаја, да пређу преко прелаза ако

преко истог треба да прође железничко возило.

Карактеристика ових уређеја је да се увек приоритет даје железничком

саобраћају, што је разумљиво ако се узме у обзир да су масе железничких возила

далеко веће него оних на путу и да су стога зауставни путеви железничких возила

далеко већи. Осим тога у току 24 часа број возова који пређе преко путног прелаза је

далеко мањи од броја путних возила. Путни прелаз представља у ствари,укрштање

железничке пруге са путем у истом нивоу и једно је од најопаснијих места на читавој

деоници пруге на којој се обавља саобраћај возова. Зато се од уређаја за обезбеђење

путних прелаза захтева:

- Да поседују велику поузданост и сигурност у раду;

- Да на најмање време сведу задржавање путних возила на прелазу,тј. обезбеде

минимално време затворености мотки полубраника;

- Да поседују поуздан систем најаве сметњи, односно кварова у станичној

поставници и да су добро технички решени како би појава кварова била

искључена, јер у противном, својим непоузданим радом доводили би у

питање безбедност и редовност железничког саобраћаја, а тиме и своју

оправданост;

- Да имају врло широк спектар програмских могућности како би успешно

могли да реше разноврсне компликоване саобраћајне услове у којима требају

да делују, без додатних техничких решења и увођења нових елемената

осигурања.

Аутоматски уређаји за обезбеђење путних прелаза омогућавају максималну

пропусну моћ путног саобраћаја и скраћење времена њиховог задржавања. Основни

принцип рада аутоматских уређаја за обезбеђење путних прелаза састоји се у томе да

се укључење и искључење уређаја врши наиласком прве осовине воза на колосечни

предајник (укључни, искључни шински контакти или други региструјући системи).

Ако је уређај за затварање саобраћаја спуштен или се почео спуштати, ако се

дају светлосни, односно звучни сигнали који упозоравају да ће се тај уређај спустити,

односно да пругом наилази воз, возачи су дужни да возило зауставе пред прелазом

пута преко пруге.У оваквиј ситуацији пруга се не сме прелазити чак и ако је то

могуће. На прелазу пута преко железничке пруге на коме нема уређаја за давање

знакова којима се најављује приближавање воза, возачи могу прећи возилом преко

10

железничке пруге тек пошто се претходно увере да пругом не наилази воз или неко

друго возило које се креће по шинама. Возач који се возилом приближава прелазу

пута преко железничке пруге у истом нивоу дужан је да прилагоди кретање возила

тако да може да га заустави пред уређајем за затварање саобраћаја на прелазу, или

пред уређајем за давање знакова којима се најављује приближавање возила која се

крећу по шинама, односно да може да заустави возило пре него што ступи на

железничку пругу ако утврди да пругом наилази железничко возило.

Прелажење друмских возила преко железничке пруге дозвољено је искључиво на

путним прелазима, а прелажење лица

искључиво на путним и пешачким

прелазима. Возови у саобраћају

имају на путним и пешачким

прелазима право првенства пролаза у

односу на друмска возила и све

друге учеснике у саобраћају. На

прелазима земљаног пута са слабим

саобраћајем и пешачке стазе преко

железничке пруге у истом нивоу,

обезбеђење учесника у саобраћају

може да се врши само уређајем за

давање звучних знакова.

Слика 5. Прелаз пута прекo железничке пруге

Без обзира на то да ли су прелази на прузи обезбеђени или необезбеђени , они

треба да буду обележени прописаним саобраћајним знаковима из којих ће учесници у

саобраћају моћи да сазнају колико је од њих пруга удаљена, да ли је прелаз са

браницима или без њих, као и да ли на прелазу постоји један или више колосека. На

делу пута испред прелаза пута преко железничке пруге у истом нивоу морају да буду

постављени одговарајући саобраћајни знакови (слика 1).

Знак „ Андрејин крст “Означава место на коме пут прелази

преко железничке пруге у нивоу без браника или полубраника са

једним колосеком .

Знак „ Андрејин крст“

Означава место на коме пут прелази преко железничке пруге у нивоу

без браника или полубраника са два или више колосека .

Знак „ Прелаз пута преко железничке пруг са браницима или

полубраницима “

Означава близину прелаза пута преко железничке у нивоу, који је

обезбеђен браницима или полубраницима .

11

Знак „ Прелаз пута преко железничке пруге без браника или

полубраника “

Означава близину прелаза пута преко железничке пруге у нивоу ,

који није обезбеђен браницима или полубраницима .

Знак „ Приближавање прелазу пута преко железничке пруге са

браницима или полубраницима“

Означава удаљеност до прелаза прелаза пута преко железничке

пруге у нивоу , који је обезбеђен браницима или полубраницима

.

Знак „ Приближавање прелазу пута преко железничке пруге без

браника или полубраника“

Означава удаљеност до прелаза прелаза пута преко железничке

пруге у нивоу , који није обезбеђен браницима или

полубраницима.

Слика 6. Знакови опасности који упозоравају на прелазак пута преко

железничке пруге у нивоу.

Осим саобраћајних знакова постављају се и браници или полубраници,

односно уређаји за давање знакова којима се најављује приближавање воза ако то

захтева густина саобраћаја или други услови на прелазу пута

преко железничке пруге у истом нивоу. Услови у којима

уређаји морају да буду постављени утврђују се посебним

законом или прописом донесеним на основу закона. Светлосни

знакови којима се најављује приближавање воза на прелазу

пута преко железничке пруге у истом нивоу дају се

наизменичним паљењем два црвена трепћућа светла која имају

облик круга. На прелазу пута преко железничке пруге у истом

нивоу на којем постоји уређај за давање светлосних знакова

којима се најављује приближавање воза, односно спуштање

браника или полубраника, том уређају може да се дода и уређај

за давање звучних сигнала. Пред прелазом пута преко

железничке пруге у истом нивоу на којем су постављени

светлосни саобраћајни знакови учесници у саобраћају дужни

су да се зауставе кад се појави црвено трепћуће светло или

црвено непрекидно светло. Слика7. Браник

12

Учесници у саобраћају који прелазе преко железничке пруге у истом нивоу дужни су

то да чине с појачаном опрезношћу и кад светла на прелазу нису упаљена. Браници

и полубраници, као и саобраћајни знакови постављени на делу пута испред прелаза

пута преко железничке пруге у истом нивоу морају бити снабдевени рефлексним

стаклима или превучени рефлектујућим материјама одговарајуће боје.

Браници којима се на прелазу пута преко железничке пруге у нивоу затвара

саобраћај читавом ширином коловоза, морају ноћу бити означени са најмање три

рефлексна стакла црвене боје, од којих је једно смештено у средину браника, а друга

два ближе његовим крајевима. Потребно је да ови браници буду превучени

рефлексном материјом целом својом дужином. Полубраници којима се на прелазу

пута преко железничке пруге у нивоу затвара саобраћај само на десној половини

коловоза у правцу кретања возила, такође су означена са најмање три црвена

рефлексна стакла постављена по дужини полубраника, тако да је једно смештано на

самом његовом крају. Полубраници су такође превучени рефлексним материјама

целом дужином. Браници и полубраници морају бити опремљени и трепћућим

црвеним светлом. На прелазу пута преко железничке пруге у истом нивоу на коме се

приликом наиласка воза браници или полубраници аутоматски спуштају, као и на

прелазу пута преко железничке пруге у истом нивоу на коме се браницима или

полубраницима рукује ручно, и то са места са кога се они не виде, мора се поставити

уређај за давање светлосних знакова или уређај за давање звучних знакова којима се

учесници у саобраћају обавештавају о спуштању браника или полубраника.

Знаци који упозоравају возно особље на нилазак места где се укрштају пут и

железничка пруга јесу пружне опоменице које се уграђују испред путних прелаза у

истом нивоу код којих саобраћај није обезбеђен браницима, полубраницима или

светлосним сигналима, односно испред свих путних прелаза испред којих се не

постављају контролни светлосни сигнали. Пружне опоменице се уграђују са десне

стране колосека за десни смер вожње, а при левостраном саобраћају са леве. На

прузи са обостраним саобраћајем сигнал „PAZI PUTNI PRELAZ“ поставља се са

спољне стране оба колосека у оба смера вожње. Пружна опоменица се уграђује

испред путног прелаза на удаљености од 500 метара на главним пругама, а на 200

метра на споредним пругама.

13

5. Закључак

Статистике показују да се на путним прелазима догађаја највећи број

ванредних догађаја и то углавном кривицом возача друмских возила, па „Железнице

Србије“ предузимају све веће активности да се на овим „критичним местим“ повећа

безбедност саобраћаја. Према статистици коју води Железница под појмом

„ванредни догађај“ подразмевамо саобраћајну незгоду која се догодила на прузи.

Током периода од јануара до септембра прошле године било је укупно 83 ванредна

догађаја на путним прелазима, од чега је у четири случаја одговорност била на

„Железницама Србије“, док су у осталим случајевима одговорни били други

учесници у саобраћају. Од укупног броја ''ванредних догађаја'' возови су 58 пута

налетали на путничка возила, шест пута на камионе, седам пута на тракторе, пет

пута на бициклисте и мотоциклисте, једном на мотокултиватор и шест пута на

пешаке. Прекид саобраћаја због ванредних догађаја укупно је трајао 40 сати, док се

штета процењује на 7,1 милиона динара. Само у Београду током овог периода било

је пет налета возова на возила. Најопаснији од укупно 88 прелаза на ширем подручју

престонице су прелази у Младеновцу, Реснику и Малом Пожаревцу. Док

нестрпљиви возачи често изазивају судбину возећи кроз спуштене рампе и у Земун

пољу, Батајници и Раковици, у центру града страдају двоточкаши. Само испод

Бранковог моста повређено је двоје бициклиста.

Слика 8. Саобраћајна незгода ( налетање воза на путнички аутомобил)

Највећу опасност представљају необележени прелази пруга на њивама,

локалним путевима или у дивљим насељима које је локално становништво само

направилио да би скратило пут. Иако ту не би требало да постоји прелаз,

"Железница" прећутно дозволи, због потреба грађана а машиновође се обавесте да

на тим деоницама успоре. Несреће се обично догађају на необезбеђеним прелазима,

али проблема буде и када постоји рампа. Возачи аутомобила често не желе да чекају

да се браник подигне а неки у својој бахатости иду чак дотле да нису ретки случајеви

удара аутомобила у возове.

14

Саобраћајне незгоде на пружним прелазима узрокује углавном људски

фактор и непажња приликом прелаза пруге. Да возачи поштују постављену

сигнализацију, трагичних удеса би било знатно мање али када се већ десе, у

саопштењу полиције о узроку несреће се само понавља констатација да друмско

возило није уступило првенство пролаза железничком возилу.

Слика 9. Саобраћајан незгода Слика 10. Саобраћајна незгода

Нажалост, не схвата се значај безбедних пружних прелаза. Највећи је проблем

у финансијском делу посла, када се има у виду да добро обезбеђен прелаз уз

адекватан прилаз стаје шест милиона динара. Такође велики проблем је крађе

сигнализације који доноси велике губитке, представљајући истовремено велику

опасност за учеснике у саобраћају као и честа оштећења алуминијумских браника

настала услед недозвољеног преласка теретних возила преко пруге. У рампи су

електрични водови, који се лако оштете, па поправка браника обично кошта око 7-8

хиљада динара. Штета по саобраћај је, међутим, много већа, јер су прелази мање

безбедни, а возови иду спорије ако нема рампе. Једно од могућих решења могло би

да буде увођење видео надзора на прелазима на којима се често дешавају незгоде па

би полиција на основу видео записа могла да проналази и кажњава возаче који

заобилазе рампе. Поред обезбеђивања укрштања путева и пруга, неопходно је

подизање саобраћајне културе и дисциплинованије понашање возача, да би

безбедност била на вишем нивоу. Још једно решење које би могло да смањи број

недозвољених прелазака путничких возила преко пруге јесте и постављање мерача

времена до наиласка воза ( нешто слично мерачима времена на семафорима)

Слика 11. Саобраћајан незгода Слика 12. Саобраћајна незгода

15

6. Прилози

1. Чланови закона који регулишу прелазак пута преко железничке

пруге

Члан 112

Возач који се возилом приближава прелазу пута преко железничке пруге у истом

нивоу дужан је да кретање возила подеси тако да га може зауставити пред уређајем

за затварање саобраћаја на прелазу или пред уређајем за давање знакова којима се

најављује приближавање воза, односно да може зауставити возило пре него што

ступи на железничку пругу.

Члан 113

Учесници у саобраћају дужни су да се зауставе пред прелазом пута преко

железничке пруге у истом нивоу ако је уређај за затварање саобраћаја спуштен, или

ако је тај уређај већ почео да се спушта, или ако се дају светлосни или звучни знаци

који упозоравају да ће тај уређај почети да се спушта, односно да се прелазу пута

преко железничке пруге приближава воз.

Члан 114

Пред прелазом пута преко железничке пруге у истом нивоу на коме су постављени

светлосни саобраћајни знаци, учесници у саобраћају дужни су да се зауставе кад се

појави црвено трепћуће светло или црвено непрекидно светло.

Учесници у саобраћају који прелазе преко железничке пруге у истом нивоу дужни су

да то чине са потребном опрезношћу и кад светла на прелазу нису упаљена.

На прелазу пута преко железничке пруге у истом нивоу на коме нема уређаја за

затварање саобраћаја нити уређаја за давање знакова којима се најављује

приближавање воза, учесници у саобраћају могу да пређу преко железничке пруге

тек пошто се претходно увере да пругом не наилази воз или неко друго возило које

се креће по шинама.

2. Чланови закона који регулишу обележавање пута преко

железничке пруге

Члан 143

На делу пута испред прелаза пута преко железничке пруге у истом нивоу морају да

буду постављени одговарајући саобраћајни знакови.

16

Изузетно од одредбе става 1 овог члана, знакови из тог става не морају да буду

постављени на месту укрштања пешачких стаза са железничком пругом у истом

нивоу.

Члан 144

На прелазима пута преко железничке пруге у истом нивоу, поред саобраћајних

знакова из члана 143 овог закона, постављају се и браници и полубраници, односно

уређаји за давање знакова којима се најављује приближавање воза ако то захтева

густина саобраћаја или други услови на прелазу пута преко железничке пруге у

истом нивоу.

Услови у којима уређаји из става 1 овог члана морају бити постављени утврђују се

законом или прописом донесеним на основу закона.

Члан 145

Светлосни знакови којима се најављује приближавање воза на прелазу пута преко

железничке пруге у истом нивоу дају се наизменичним паљењем два црвена

трепћућа светла која су у облику круга.

Члан 146

На прелазу пута преко железничке пруге у истом нивоу на коме постоји уређај за

давање светлосних знакова којима се најављује приближавање воза, односно

спуштање браника или полубраника, томе уређају може да се дода и уређај за давање

звучних знакова.

На прелазима земљаног пута са слабим саобраћајем и пешачке стазе преко

железничке пруге у истом нивоу, обезбеђење учесника у саобраћају може да се врши

само уређајем за давање звучних знакова.

Члан 147

На прелазима пута преко железничке пруге у истом нивоу браници или полубраници

морају бити наизменично обојени црвеном и жутом бојом.

Браници и полубраници, као и саобраћајни знакови постављени на делу пута испред

прелаза пута преко железничке пруге у истом нивоу морају бити снабдевени

рефлексним стаклима или превучени рефлектујућим материјама одговарајуће боје.

Браници и полубраници морају бити опремљени трепћућим црвеним светлом.

Члан 148

На прелазу пута преко железничке пруге у истом нивоу на коме се приликом

наиласка воза браници или полубраници аутоматски спуштају, као и на прелазу пута

преко железничке пруге у истом нивоу на коме се браницима или полубраницима

рукује ручно, и то са места са кога се они не виде, мора се поставити уређај за

давање светлосних знакова или уређај за давање звучних знакова којима се учесници

у саобраћају обавештавају о спушта

17

7. Литература

1. Милан Инић, Основе саобраћајног права, Факултет техничких наука, Нови Сад,

2001.

2. Радомир Вукићевић, Регулисање и безбедност саобраћаја, Завод за уџбенике и

наставна средства, Београд, 2000.

3. Мирољуб Беочанин, Возачки испит, Заједница ауто-школа Југославије, Београд,

1997.

4. Жељко Ранковић, Скрипта из безбедности саобраћаја за студнте Више технишке-

машинске школе, Београд, 2005.

5. www.glas-javnosti.co.yu/arhiva

6. www.nacionalnaklasa.com/vesti

7. www.b92.net/arhiva