Geografija saobracaja

  • View
    1.250

  • Download
    4

Embed Size (px)

Text of Geografija saobracaja

SADRAJUvod....................................................................... 2 Saobraajna geografija........................................... 2 Saobraajna mrea u istoriji................................... 2 Vrste saobraaja..................................................... 6 elezniki saobraaj............................................... 7 Drumski saobraaj.................................................. 9 Vodeni saobraaj.................................................... 11 Vazduni saobraaj................................................. 14 Cevovodni saobraaj............................................... 16 Telekomunikacije.................................................... 17 Elektrosnko poslovanje........................................... 18 Zakljuak................................................................. 19 Literatura................................................................. 19

1

UVOD U dananjem svetu skoro da se nita ne konzumira na mestu proizvodnje, zbog ega se moe konstatovati da bi veliki broj proizvoda bio bezvredan da ne postoji razvijena transportna mrea. Meutim, transportne trokove ne treba gledati kao prepreku rastu produktivnosti, ve obratno: oni poveavaju produktivnost privrede jer utiu na specijalizaciju lokacije. Razvoj saobraaja podstie prostornu interakciju preko stimulacije specijalizacije lokacija jer ona zahteva poboljanje transporta kako bi se povezala mesta proizvodnje i mesta potronje. Sve to za posledicu ima modernizaciju saobraaja, a posredno i rast produktivnosti i efikasnije korienje kapitala. Saobraaj je jedan od kljunih faktora za razumevanja ekonomske geografije, tako da se u okviru ekonomske geografije razvila i posebna subdisciplina saobraajna geografija.

2

3.1. Saobraaj - faktor drutvenog razvoja Saobraaj predstavlja raznoliki i sloen sistem transportnih sredstava koje su ljudi i priroda podarili oveanstvu, povezujui prostorno I vremenski ljude, gradove kulture. Saobraaj je uvek bio jedan o presudnih faktora za realizaciju ciljeva eljenog ekonomskog, drutvenog i kulturnog razvoja pojedinih zemalja, regiona i naroda. Transportnu revoluciju, koja je u toku i koja po svojim efektima moe da se poredi sa industrijskom, obeleavaju procesi deregulacije, partnerstva saobraajnih vidova, interoparabilnosti, slobodan izbor prevoznika I prevoznog puta, harmonizacija transportnih propisa, ubrzan razvoj multimodalnog transporta, a sve sa tendencijom da se eljeni transport obavi potujui zahteve u pogledu ekonominosti, kvaliteta, bezbednosti, pouzdanosti i komfora.15 Saobraaj predstavlja organizacionu i privrednu delatnost koja omoguava vremensko savlaivanje prostornih udaljenosti, odnosno unapred utvrenih taaka. Saobraaj omoguava zadovoljavanje proizvodnih, kulturnih, ekonomskih, odbrambenih i mnogih drugih drutvenih potreba i, kao takav, predstavlja delatnost bez koje se ne moe zamisliti egzistencija ljudskog drutva. Prema marksistikoj teoriji, saobraaj predstavlja posebnu oblast. predstavlja delatnost bez koje se ne moe zamisliti egzistencija ljudskog drutva. Prema marksistikoj teoriji, saobraaj predstavlja posebnu oblast materijalne proizvodnje, to potvruju sledee Marksove misli: "Osim ekstaktivne industrije, poljoprivrede i preraivake industrije, postoji jo I etvrta oblast materijalne proizvodnje koja takoe prolazi kroz razliite stupnjeve zanatskog, manufakturnog i mehanikog rada, a to je transportna industrija (locomotion industry), bilo da transportuje ljude ili robu".16 U naoj ekonomskoj literaturi navedena Marksova misao je interpretirana na sledei nain: Prvo, transportna delatnost je svrsishodna delatnost u kojoj proces rada predstavlja proces premetanja predmeta i sredstava rada, odnosno robe i ljudi sa jednog mesta na drugo. Drugo, proces transporta, kao proces rada, predstavlja produenje procesa proizvodnje kada se radi o prevozu robe. Tree. taj produetak procesa proizvodnje je u oblati prometa. Transport je samostalna oblast materijalne proizvodnje Koja se bavi prenosom materijalnih dobara, Ijudi i vesti sa jednog mesta na drugo u cilju omoguavanja prometa robe i zadovoljenja drutvenih potreba u prevozu, kao i meusobne razmene misli i ljudi. Na dananjem stepenu razvitka saobraaj predstavlja tehniki i ekonomski razvijenu oblast i, kao takav, on ima izvanredan opteprivredni i drutveni znaaj. U svetu postoji uzajamna zavisnost izmeu stepena razvitka saobraaja i nivoa razvitka privrede. Saobraaj predstavlja rezultantu odreenog nivoa razvitka zemlje s jedne strane, a sa druge strane on sam vri znaajan uticaj na taj razvoj. Efekti saobraaja su ekonomski i vanekonomski. Najbitniji ekonomski efekti saobraaja ogledaju se u sledeim kategorijama: Omoguavanju obavljanja procesa reprodukcije za one proizvode ije mesto proizvodnje nije i mesto potronje. Takoe, u razvijenoj robnonovanoj privredi funkcija saobraaja je neophodan element u procesu drutvene reprodukcije jer saobraaj vri povezivanje proizvodnje sa potronjom, odnosno saobraaj vri materijalizaciju robnih tokova. Saobraaj je bitan faktor teritorijalne podele rada i razmetanja proizvodnih snaga u svakoj zernlji, On obezbeuje povezivanje meusobno udaljenih regiona i zemalja i njegova funkcija omoguava ostvarivanje teritorijalne podela rada i optimalno korienje postojeih resursa. Saobraaj je znaajan faktor privrednog razvitka svake zemlje, ukljuujui ubrzani privredni razvoj nerazvijenijih zemalja, a takoe su znaajni j njegovi efekti u pogledu povezivanja i ukljuivanja zemlje u meunarodnu razmenu. Saobraaj je veliki potroa industrijskih proizvoda, i on stimutie razvoj mnogobrojnih industrijskih grana. Saobraaj stimulie unapreivanje poljoprivredne proizvodnje. Takoe, on utie i na proirenje trita za ostale proizvode. U vanekonomskoi sferi Ijudskih aktivnosti znaajna je uloga saobraaja. Naime, razvoj saobraaja je znatno uticao, a i danas to ini. 3

na formiranje naina ivota Ijudi. Mnogi sociolozi sadanji vek nazivaju "vekom saobraaja", a nain ivota u saobraajno razvijenim zemljama, kao to su Sjedinjene Drave, naziva se i "civilizacijom na tokovima". Saobraajna sredstva svih vidova saobraaja unose znaajne promene u nainu ivota Ijudi, dinamiziraju ga, omoguavaju masovna krtanja, zbliavanja i upoznavanja. Engleski filozof Boks u knjizi Istorija civilizacije kae da je lokomotiva vie doprinela zbliavanju tjudi nego svi filozofi, pesnici i proroci od postanka sveta. Imajui na umu navedena miljenja, moe se zakljuiti da saobraaj predstavlja samostalnu oblast materijalne proizvodnje koja za cilj ima da organizovano i bezbedno obavlja prenos Ijudi, materijalnlh dobara, misli, vesti i pokretnih slika sa jedhog mesta na drugo. Saobraaj nekoga podruja moe biti veliki sloeni dinamiki sistem. Promene u saobraaju, a i preseci stanja u datim trenucima, mogu se pratiti metodologijom Opte teorije sistema. Stoga su mogui i uticaji na promene u saobraaju metodama upravljanja velikim dinamikim sistemima. Kao sloeni dinamiki sistem, saobraajni sistem ima svoju funkciju, ima svoju strukturu - elemente sistema i veze izmeu elemenata - ima svoje podsisteme, hijerarhiju, okruenje, dinamiku, itd. 3.2. Osnove teorije sistema Za potpunije razumevanje ciljeva, zadataka, funkcija, odnoa i veza izmeu podsistema i elemenata saobraajnog sistema i njihovih karakteristika, naina i nivoa upravljanja sistemom u celini i procesima koji se odvijaju unutar sistema, potrebno je, u skladu sa teorijom sistema i sistemskog pristupa, objasniti najvanije'karakteristike sistema. U optoj teoriji sistema susreu se razliite definicije pojma sistem. One ukazuju na razliitu upotrebu ovog pojma. Ono to je zajedniko veini definicija ieste da sistem predstavlia konaan i ureen skup (kompoziciiu) elemenata (obiekata. delova, ideia, funkciia, ivih bia). realnih ili apstraktnih, sa odnosima i vezama izmeu elemenata i niihovih atributa, koji funkcioniu zaiedno radi ostvarenja zaiednikog cilia ili svrhe. Iz definicije je vidljivo da su osnovne dimenzije svakog svakog sistema ciljevi, funkcije, elementi i struktura. Ciljevi predstavliaiu kljunu dimenziiu svakog sistema. Obino se definiu kao vrednosti koie treba stei, ostvariti ili sauvati. Neki autori cilj definiu kao eljeno stanje sistema, elieni izlaz, razlog postojanja (funkcionirsanja sistema, rezultat koji treba ostvariti ili se ciljevi definiu kao stanja u koja sistem mora doi da bi ispunio svoju svrhu. U tom sluaju svrha predstavlja zadatak ili smisao postojanja sistema. Vanost ciljeva ogleda se u sledeem: - svi ostali elementi su izvedeni iz ciljeva, * ciljevi daju orjentaciju funkcionisanju svakog sistema, - od ciljeva zavisi koji e elementi biti ukljueni u sistem, kakve veze i Odnosi e izmeu elemenata biti uspostavljeni, tj. odreuju strukturu sistema, ciljevi predstavljaju polazno ishodite i krajnje odredite sistema, jer u odnosu na okruenje objedinjuju potrebe i zahteve viih sistema, a u odnosu na funkcionisanje sistema objedinjuju zadatke, funkcije, strukturu, akcije i rezultate koje sistem treba da postigne, (slika 3.1), i - nepotpuno poznavanje ciljeva sistema onemoguava izdvajanje sistema iz okruenja, tj. Definisanje granica sistema, ili uslovljava pokretanje akcija u pogrenom pravcu. Funkcije sistema (to je skup poslova - zadataka koje sistem kao Celina ivrava), a sastoje se u tome da u toku vremena sistem obrauje informacije, energiju ili materijal i da pri tome daje informacije, energiju ili materijal. Strukturu sistema uvek sainjavaju elementi, koji imaju odreene atribute (karakteristike), i veze kojima su meusobno povezani i to na nain da mogu efikasno obavljati odreenu funkciju. Funkcija i struktura sistema su meusobno zavisni. To su dva dela iste celine. Svaka promena zadataka (funkcije) sistema zahteva izmenu u njegovoj strukturi, a svaka promena strukture menja i funkcionisanje sistema. Funkcionisanje sistema predstavlja proces izvravanja funkcija sistema kao niza akcija meusobno povezanih elemenata - podsistema. Ostale zajednike karakteristike sistema