Саобраћајни Факултет

Универзитет у Београду

Предмет: Теорија саобраћајног тока и анализа

Семинарски рад

Анализа саобраћаја у појединим градовима Србије

Професор: Студент:

Др Драженко Главић Трифуновић Александар

ДТ 080265

УводСрбија је континентална земља која се налази у југоисточној Европи, на

централном делу Балканског полуострва, између 41°53′ и 46°11′ северне географске ширине и 18°49′ и 23°00′ источне географске дужине. Због дела Панонске низије на северу, Србија припада и региону средње Европе, а географски и климатски својим јужним делом се убраја и у медитеранске земље.

Србија је на раскрсници путева Источне и Западне Европе који моравско-вардарском и нишавско-маричком долином воде на обале Егејског мора, у Малу Азију и на Блиски исток. Европски саобраћајни коридори 7 (Дунав) и 10 (друмски и железнички) прелазе преко територије Србије и укрштају се у Београду. Па се може рећи да Србија има повољан саобраћајно-географски положај.

Главни град Србије, Београд лежи на Дунаву, пловном путу који повезује западне и средњоевропске земље са земљама Источне Европе. У његову луку долазе бродови из Црног мора, а преко канала Рајна – Мајна – Дунав нашао се у средишту главног пловног пута у Европи: Северно море – Атлантик – Црно море. Веза са Јадранским морем је железничка пруга Београд – Бар. У Београду је и Аеродром „Никола Тесла“, који се налази на раскрсници главних европских ваздушних путева.

Дужина граница Србије је 2114,2 km. На истоку Србија се граничи са Бугарском, на североистоку са Румунијом, на северу са Мађарском, на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином, на југозападу са Црном Гором, а на југу са Албанијом и Македонијом.

Иако је саобраћајно-географски положај Србије повољан инфраструктура у Србији је недовољно развијена да би се омогућила нека обимнија експлотација путева. Ових година се изградња важнијих путева планира међутим реализација планова се далеко спорија него што би требалa да буде.

Саобраћај у градовима такође није у бољем стању. Гужве у саобраћају су честа појава у градовима Србије. Недовољно развијена инфраструктура не може да подржи ионако мали степен моторизације (189 возила на 1000 становника у 2005 години) који је условљен слабом економском моћи грађана Србије. Није само проблем у недовољно савременом начину градње путева, већ је проблем и у лошој изградњи саобраћајне мреже која се и упркос упозоравању саобраћајних стручњака о правилном (и потребном) начину формирања мреже не гради на правилан начин тј. може се слободно рећи да се уопште и не гради. За лоше стање у саобраћају највише је крива политика која се води и корупција.

Пошто задатак анализе свеукупног саобраћаја у свим већим градовима Србије сувише обиман овде ћемо анализирати само неколико градова и највише ћемо се концентрисати на друмски саобраћај.

Београд

Београд је главни град Србије и може се рећи да се налази у самом центру Србије. Коридор 10 (пут Е-75, Е70) пролази кроз Београд и Коридор 7 (пречни пут преко Дунава) такође пролази кроз Београд. Ова два путна правца су највећа у Србији и самим тим што Е-75 пролази кроз Београд он ствара велике саобраћајне гужве. Од важнијих путева кроз град пролази још и пут Е-70, такође кроз центар града, пут Е-763 (М-22) пут Е-19 који се спајају код Савског језера.

2

Због свих ових путних праваца за можемо рећи да Београд има радијалну саобраћајну мрежу. Досадашња искуства у решавању саобраћајних проблема код радијалне мреже нам говоре да су кружни прстенови потребни за решавање проблема саобраћајних гужви. Постоје студије које су рађене од стране саобраћајних стручњака и које нам говоре да нам је потребно три прстена који би уствари бити полупрстенови, због јефтиније градње. Најважнији од тих полупрстенова је обилазница око града која би преусмерила сав саобраћај коме није циљ и сврха Београд около града, и тиме би се знатно смањио утицај европских, регионалних и магистралних путева који пролазе кроз Београда на стварање саобраћајне гужве.

Према информацијама из 2005 године у вршном сату на улицама Београда у саобраћају је било око 55000 аутомобила а по претпоставкама до 2021 ће их бити преко 70000. Садашни капацитети су и сада малтене преко целог дана препуњени што нам говири да неке измене у инфраструктури хитно морају бити направљене. Најкритичније тачке су мостови: преко реке Саве, Бранков мост и Газела, неравномерна расподела између места становања и рада која постоји између старог и новог дела Београда је веома изражена због тога су хитно потребни нови капацитети који ће тај систем моћи да подрже. И у унутрашној мрежи града постоји проблем који ствара радијални тип мреже.

Значај обилазнице Београда који припада Коридору 10 је у повезивању северног (Е-75) и западног (Е-70) аутопута, магистралних путева ка Обреновцу и Ваљеву (М19), Чачку и Краљеву (М-22) и Раљи (Р-200) и уклапању у правац ка Нишу (Е-75) код Бубањ потока. Предвиђен је и наставак деонице од Бубањ потока ка Румунији (Е-70). Укупна дужина обилазнице би требал да буде 69 километара.

Други полупрстен је назван Спољна Магистрална Тангента и Кинески мост ће бити његов део. СМТ је приградска магистрална саобраћајница у Београду у изградњи. Саобраћајница ће повезивати улицу Др Ивана Рибара на Новом Београду, Земун, Борчу, Зрењанински пут, Панчевачки пут, Звездару, источни и јужни део Београда, измештајући транзитни саобраћај из центра.

Изградња моста преко Аде је део Унутрашњег Магистралног Полупрстена и очекују се знатно мања загушења саобраћаја када (ако) се УМП заврши. Наизглед тако велика улагања на први поглед могу деловати неоправдано, међутим студија оправданости коју су радили истакнути стручњаци из свих грана везаних за изгрању путева говори нам о многострукој исплативости УМПа. Податак да би се аутомобили возили око 100000 километара мање нам говори о еколошкој, економској и временској исплативости, и то се односи само на аутомобиле а морамо узети у обзир и градски превоз града који дневно превезе 3000000 путника. Просечна брзина би се повећала са постојећих 19 на 26км на час. Самим повећањем просечне брзине повећао би се и проток.

Саобраћај у граду није на завидном нивоу а постоје проблеми у транспорту. Степен моторизације је веома лош ако га упоредимо са развијеним земљама, изградња метроа или лаког шинског система не би требал да буде решење које ће се користити за смањење коришћења аутомобила, то по неким стручњацима (Слободан Митрић) није ни могуће тако постићи (пример Москва, има развијен метро систем и велике гужве на улицама). Неминовно је да ће изградњом висококапацитивних превозних система бити смањена гужва али мора се рачунати и на повећање моторизације, што условљава развој путева.

3

Слика 1. Полупрстенови око Београда

Ниш

Ниш је град који има 253.400 становника, а четврти је град по величини у Србији. Узимајући у обзир број становника може се очекивати мање проблема у саобраћају него у Београду. Кроз територију града пролазе три важна правца међународних путева и железница. Поред града пролази Коридор 10 (пут Е-75, Е-80) што је веома повољно за град јер није случај као са Београдом да пролази кроз сам центар града. Ниш је мултимодално чвориште највишег ранга. На овом подручју, укршта се више врста саобраћајних путева: коридор аутопута, железничке пруге, аеродром и планиране пруге за велике брзине, железничко чвориште, робно-претоварни центар, оптички каблови, транзитне централе, ТВ предајници, струјни далековод 400kV и гасовод.

Мрежа путева је дугачка 391 km, а њену структуру чине:

магистрални путеви 9%, регионални путеви 23%, локални путеви 68%.

Главна саобраћајница долази из правца Београда Е-75 и наставља на југ према Солуну и Атини. Друга важна магистрала је пут E-80, који од Јадранског мора и Приштине води према Димитровграду, Софији, Истанбулу и даље ка Блиском истоку. У Нишу се

4

одваја и пут ка северозападу (Е771), према Зајечару, Кладову и Дробета-Турну Северину у Румунији.

Јавни градски саобраћај се одвија искључиво аутобусима, а састоји се од 13 линија. Саобраћај није презагушен па је једна од главних мана Нишког саобраћаја бахатост возача. Велики број булевара је растеретио саобраћај као и забрана теретних возила кроз центар преко 3.5 Т. Велика мана самог саобраћаја је превелик број једносмерних улица у самом центру па се и сами становници Ниша могу имати проблема са сналажењем а за странце може бити јако конфузно. Такоће неко незванично јавно мњење је да су знаци и семафори лоше постављени и некад слабо видљиви. Потенцијално ризично место је кружни ток на почетку Душанове улице.

Највеће гужве су у околини пијаце због главне аутобуске станице, пијаце и скретања ка центру све на једној једносмерној улици директно поред пијаце. Ту су углавном велики застоји и превелика концетрација промета саобраћаја за малу улицу која се укрста на већу раскрсницу поред моста на улазу у тврћаву. Овај проблем би се могао решити дислокацијом неког од ових објеката који провлаче велику количину саобраћаја по мом мишљењу то би могла бити аутобуска станица и пијаца.

У Нишу саобраћај функционише задовољавајуће без превеликих гужви, то омогућавају широки булевари који омогућавају велику проточност саобраћаја. Сигнализација би могла да се поправи и могла би да се обрати пажња на постављање саобраћајних знакова тако да не изазивају конфузију и да буду лако видљиви. По неким информацијама највише тих грешака долази из Дирекције за изградњу града коју је Полицијска управа тужила због нелогичности постављања неких знакова. Постављање знака на коме писе "Сопт" или далеководи који вире из улице су

још неки примери лошег рада Дирекције за изградњу.

Крушевац

Крушевац град има велико историјско наслеђе и веома је стар град. Код свих старијих градова се може запазити радијална мрежа па ни крушевац није изузетак. Проблеми радијалне мреже су објашњени на примеру Београда. Дакле прстенови или полупрстенови су потребни да би се мрежа растеретила.

Један од главних саобраћајних коридора који пролази поред Крушевца је Е-75, пресеца субрегион Крушевца са североисточне стране. Крушевац је са овим правцем повезан државним магистралним путем М-5 (Појате-Крушевац-Краљево) код Појата, на 21km од Крушевца, преко кога се читаво подручје прикључује на мрежу европских аутопутева. М-5 је заведен и као пут европске мреже Е-761. Магистрални путни правац М-

5

5 (Појате-Крушевац-Краљево-Чачак), је значајан западно-моравски коридор који се поклапа са правцем европског пута Е-761 и представља везу ауто-пута Београд-Ниш и будућег аутопута Београд - Јужни Јадран (веза на позицији Чачак-Пожега), систем лонгитудиналних веза које везују Румунију и Бугарску са Србијом. Као што се види из приложеног Крушевац је добро повезан битнијим саобраћајницама са осталим деловима Србије.

Пут који највише прави проблема је регионални пут 102, он пролази кроз сам центар града. Обилазница која би могла да реси проблем могла би да иде преко насeља Багдала, Пакашница, Цитлук и Лазаревац све до спајања са М-5. На тај начин би се сав саобраћај коме циљ није Крушевац већ можда Краљево, Копаоник или Чачак био преусмерен ван центра. Самом граду поред обилазница недостају и саобраћајнице већег протока. Због лоше политике Градске управе за развој регулациона линија није померена од битнијих улица (Косовска) па су се у скорије време ту изградили нови објекти који су близу самој улици и тиме не остављају простора да се улица прошири кроз неки временски период. Ствар због које ово наглашавам је следећа, Косовска улица и Душанова улица би могле да се унапреде и да се побољша њихиов капацитет и проточност и да оне носе саобраћај града, ако би ту узели и улицу у центру града добиле би се саобраћајнице које повезују јужни и северни део града са задовољавајућим капацитетима.

Ово би све са одређеним полупрстеновима омогућило граду да прихвати много већу количину саобраћаја. Због недостатка средстава за почетак би требало да се поради на бољој сигнализацији и на култури возача. Железница у граду не функционише већ дуже времена што је такође велики губитак за град јер се повећава загађење у граду због повећаног коришћења аутобуса.

Слика 2. Мапа

Крушевца

6

Закључак

Проблеми саобраћаја у градовима Србије су слични. Највише су концентрисани око развитка самих градова јер Србија има пуно градова који су имали формиране уличне мреже које су се формирале тако као радијална мрежа. Проблеме радијалних мрежа као што су лоша повезаност што сте удаљенији од центра, пролазак свог саобраћаја кроз центар града решавамо прстеновима или полупрстеновима због веће исплативости. Како су овакве инвестиције велике и не могу да се реализују у кратком року оне су се слабо радиле. Можда и битнији фактор код овога је то што се не граде у кратком року јер они који су на власти избегавају то да раде да не би ризиковали губитак политичких функција.

Лоша сигнализација и неправилно постављање знакова је већ проблем градских управа које имају недостатак стручног кадра. Ово такође прати лоша законска регулатива јер управа ретко повлачи кривицу за лоше урађен посао. Бахатос возача је такође један од великих проблема у домаћем саобраћају. Лоша саобраћајна култура утиче на већа загушења и до бржег колапса саобраћаја у ионако лошим условима. Последних година се доста радило на томе преко кампања за повећање безбедности саобраћаја.

Недостатак технологије и лоша техника израде путева је проблем свих економских сиромашних земаља, па је то и проблем Србије. Недовољно модерни системи би могли да повећају проточност и безбедност саобраћаја међутим за сада се мало пажње томе придаје до пре пар година чак и није била придавана пажња томе.

7

Литература:

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Саобраћај_у_Београду

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Саобраћај_у_Србији

http://www.srbija.travel/o-srbiji/cinjenice/geografski-polozaj

http://www.psemr.vojvodina.gov.rs/pdf08/M%2012.pdf

http://www.koridor10.rs/index.php?mod=static&id=6

http://www.beoland.com/ump/sada.asp

Studija opravdanosti iz projekta UMPeSO

http://www.mi.gov.rs/obilaznica.htm

http://www.b92.net/automobili/aktuelno.php?nav_id=461236

http://www.juznevesti.com/Drushtvo/Znak-uklonjen-podneta-prijava.sr.html

http://www.juznevesti.com/Drushtvo/Paznja-bandere-na-sred-ulice.sr.html

http://krusevac.rs/sr_cir/privreda/infrastruktura/saobracajna-infrastruktura/drumski-saobracaj.html

8

Садржај

2. Увод

Београд

4. Ниш

5. Крушевац

7. Закључак

8. Литература

9. Садржај

9