VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABAC

VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABAC

SEMINARKI RAD

Predmet: Ekonomija

Tema: Privredni rast i ekonomska politika

Mentor: Studenti:

dr Miroslava Petrevska Dragica Mii 5-4

Milica Jovi 5-34

Sadraj:Uvod.......................Pojam privrednog rasta.............................

Privredni rast i akumulacija kapitala.................................

Tehnoloke promene i privrednii rast...................................

Trendovi i izvori privrednog rasta..............................

Izvori privrednog rasta..................................

Predmet teorije privrednog rasta.........................

Mogunost postizanja brzog privrednog rasta...........Privredni rast Srbije u 2012. godini...........................

Pojam ekonomske politike................................

Osnovni koncept ekonomske politike.............................

Nosioci, instrumenti i mere ekonomske politike........................

Najznaajniji segmenti ekonomske politike.............................

Ostali segmenti ekonomske politike.......................

Ciljevi ekonomske politike..................................

Subjekti ekonomske politike.......................

Zakljuak.............................

Literatura..................................

UVODDa bi se zadovoljile stalne rastue potrebe stanovnitva, ljudsko drutvo je prisiljeno na proces stalnog obnavljanja proizvodnje razliitih materijalnih dobara i usluga. To stalno obnavljanje procesa proizvodnje, koja je povezana sa raspodelom, razmenom i potronjom, predstavlja jednu optu zakonitost i nunost u svakom nanu proizvodnje. Napomenuli smo da postoji prosta, umanjena i proirena drutvena reprodukcija, odnosno da obim proizvodnje moe iz godine u godinu ostajati isti, smanjivati se ili poveavati. Imajui u vidu da obim drutvenih potreba iz godine u godinu neprekidno raste, onda se kao opta zakonitost namee proces proirene drutvene reprodukcije. Zbog toga kaemo da teorija proirene drutvene reprodukcije, istovremeno predstavlja i teoriju privrednog razvoja.Poto se broj stanovnika poveava, rast proizvodnje po stanovniku predstavlja pravu meru ekonomskog napredovanja jedne zemlje. Ako se npr.proizvodnja u tekuoj u odnosu na predhodnu god.poveala za 4%, a broj stanovnika za 1%, poveanje proizvodnje po stanovniku iznosi 3%.

Tokom privrednog rasta promene u sastavu privrede su raznovrsne. One su najizraenije u promenama u proizvodnom sastavu, odnosno ueu pojedinih delatnosti (kao to je poljoprivreda i industrija) u ukupnoj proizvodnji. Privredni rast i promena sastava u privrdi objanjavaju ekonomsku sadrinu privrednog razvoja. U novije vreme sve vei znaaj dobijaju njegovi drutveni i ekoloki inioci.

POJAM PRIVREDNOG RASTA

Privredni rast se kvantitativno izraava na razliite naine, najee pomou pokazatelja stope rasta drutvenog bruto proizvoda, nacionalnog dohodka, drutvenog bruto proizvoda po glavi stanovnika, nacionalnog dohodka po glavi stanovnika...Sajmon Smit Kujznets (1901-1985) rusko-ameriki ekonomista sa Vortona na Univerzitetu u Pensilvanliji. Dodeljena mu je 1971. Nobelova nagrada za ekonomske nauke, za svoje radove zasnovane na empirijskoj interpretaciji privrednog rasta koja je dovela do novog i dubljeg uvida u ekonomsku i socijalnu strukturu i procese razvoja.

Privredni rast po Kuznetscu predstavlja trajno poveanje dobara neophodnih za zadovoljenje individualnih i zajednikih ljudskih potreba, mereno veliinom proizvodnje po stanovniku.

Stabilan privredni rast vana je predpostavka lakeg reavanja centralnog ekonomskog zadatka u svakoj zajednici, odnosno u veem stepenu zadovoljenje rastuih potreba ljudi upotrebom uvek ogranienih resursa.

Privredni rast se moe ostvariti na dva naina:

Uveanje autputa u dugom roku ima smisla jedino pod predpostavkom funkcionisanja nacionalne ekonomije sa punim proizvodnim kapacitetima. Nakon II setskog rata transformisani su vaei obrasci generisaja privrednog rasta. Najrazvijenije privrede sveta privredni rast temelje na akumulaciji sofisticirane kapitalne opreme i neprekidnom pomeranju granica tehnolokih mogunosti proizvodnje.

Privredni rast je dugotrajan i spor proces. O dinamici privrednog rasta govori pravilo 70. Uz prosean rast od 1% godinje treba da protekne 70 god.kako bi se duplirao iznos dohodka po stanovniku. Kretanja stope privrednog rasta u duem vremenskom intervalu prua indikacije o kvalitetu ostvarenog poveanja proizvodnje. Kvalitetni privredni rast treba da bude dostoja i samoodriv, kao i postojanje mehanizama za eliminisanje proizvodnje koja nije ekonomski efikasna.

PRIVREDNI RAST I AKUMULACIJA KAPITALADa bi bolje razumeli akumulaciju kapitala i tehnoloke promene koje utiu na ekonomiju, neophodno je razraditi neoklasini model ekonomskog rasta. Taj model je razvio Robert Solow, koji je 1987.god.dobio Nobelovu nagradu za taj model i druge doprinose u teoriji ekonomskog rasta. Neoklasini model privrednog rasta opisuje ekonomiju u kojem je jedinstveni homogeni output proizvode dva inputa: capital i rad. Ovde je rast rada van domaaja ekonomije i na njega ne utiu ekonomske determinante. Uz to predpostavka je da u privredi vlada potpuna konkurencija i puna zaposlenost, tako da se moe analizirati rast potencijalnog outputa. Kod neoklasinog modela najznaajnije mesto imaju kapital i tehnoloke promene. Pod kapitalom podrazumevamo trajna proizvodna dobra, koja kao sredstva za rad slue u proizvodnji dr.dobara. Kapitalna dobra ukljuuju:zgrade, fabrike, kue, alate, opremu, zalihe, gotov robe i robe u procesu proizvodnje. Sve to nazivamo kapitalnim dobrima. Kapitalna dobra izraavamo u valuti (dinar, dolar, evro....).U analizi privrednog rasta ekonomisti naglaavaju potrebu za poveanjem kapitalne opremljenosti, to znai da se koliina kapitala po radniku stalno poveava.

Primeri poveanja kapitalne opremljenosti ukljuuju multiplikovanje poljoprivrednih maina i irigacionih sistema u poljoprivrednoj proizvodnji, brzih eleznikih pruga, autoputeva u transportu, kompjutera, komunikacionih sistema u bankarstvu...

TEHNOLOKE PROMENE I PRIVREDNI RAST

Na osnovu istoriske geneze razvoja lako je uociti da su tehnoloske promene uslovile ekonomsko poboljsanje proizvodnih mogucnosti Evrope,Severne Amerike i Japana.

Tehnoloske promene podrazumevaju promene u procesima proizvodnje ili uvodjenje novih proizvoda u cilju povecanja outputa ili povecanja outputa od jednake kolicine inputa. Naj znacajniji tehnoloski razvoj u savremenom svetu odigrao se u elektronici, racinarima, telekomunikacijama, avio-industriji itd. Tehnoloska promena je trajan proces malih i velikih poboljsanja cemu svedoce cinjenice da najrazvijenije zemlje sveta ostvare milione patenata, a uz to i milioni sitnih usavrsavanja i poboljsanja koji su rutonski deo napretka jedne ekonomije.

Svakako da su najznaajnije promene ostvarene u vojno-industrijskom kompleksu, koje se u post periodu primenjuju i u civilnom sektoru proizvodnje. Civilna tehnoloka dostignua manje su dramatina, ali ne i manje impresivna svojim doprinosom poveanjem ivotnog standarda trinih ekonomija.Sa aspekta neoklasinog modela tehnoloke promene znae, da se vie moze proizvfesti outputa uz jednake inpute kapitala i rada, to ce rei: da tehnoloke promene pomeraju granicu proizvoljnih mogunosti.

Izumi i dostignua ne samo da obezbedjuju stabilan razvoj, vec uz konstantan odnos inputa, plata i kamata poveavaju koliinu outputa koja svaka jedinica outputa moe proizvesti. Tako neprekidno rastu: kapital po radniku, output po radniku i plate (nadnice) po radniku, a pri tome nedoe do opadanja realne kamate. Dakle prava investicija poveava produktivnost kapitala i neuralie zakon opadajue stope profita. U tom medju odnosu opadajuih resursa i napredujue tehnologije, tehnologija je pobedila ubedljivo u dosadanjoj genezi razvoja.

Treba istai da su neke investicije naklonjene kapitalu, a druge radu. Poljoprivredne maine smanjuju potrebu za radom a poveavaju potrebe za kapitalom pa ih zato nazivamo investicijama koje tede rad, i one poveavaju profite u odnosu na nadnice (plate). Novi izumi koji smanjuju potrebe za kapitalom vie od potrebe za radom (na primer uvoenje rada u vie smena) su investicije koje tede kapital, i one poveavaju plate (nadnice) u odnosu na profit.

TRENDOVI I IZVORI PRIVREDNOG RASTA

Zakljuili smo, da se ekonomski rast obezbeuje rastom inputa (naroito rada i kapitala) i tehnolokim promenama. No u svakom sluaju je potrebno saznati koliki su relativni doprinosi rada, kapitala i tehnologije. U osnovi, mozemo razlikovati nekoliko obrazaca privrednog razvoja u razvijenim zemljama sveta.

Na osnovu istorijske geneze ekonomskog rasta, razvijenih zemalja sveta mogue je saeto prikazati sledece trendove:

Trend 1. Stanovnitvo i radna snaga rastu, ali mnogo sporije nego koliina kapitala, to je rezultat poveanja kapitalne opremljenosti.

Trend 2. Realne nadnice pokazije stalan uzlazni trend, sem u nerazvijenom zemljama.

Trend 3. Udeo nadnica i plata u nacionalnom dohodku neznatno se uveao u dugoronom razdoblju, a u nerazvijenim zemljama opao.

Trend 4. Prisutnost velikih oscilacija u realnoj kamati i profitnoj stopi, naroito u doba konjukturnih ciklusa, mada u poslednjim dekadama razvoja nema snanog uzlaznog i silaznog trenda.

Trend 5. Kapitalni koeficijent umesto da raste po osnovu zakona opadajuih prinosa, on se zapravo smanjuje od 1940. godine. Do nekih promena dolazi posle 1970. godine u nerazvijenim zemljama ima trend rasta.

Trend 6. U toku 20. veka odnosi nacionalne tednje i investicija prema GNP-u su stabilni. No cim se pojavi deficit u budzetu, udeo tednje znacajno opada. Trend 7. Kada se analiziraju konjukturni ciklusi, nacionalni proizvod raste po prosenoj stopi izmedju 2-3% na godinu dana. Rast outputa je mnogo vei od ponuenog proseka rasta kapitala, rada i inputa resursa, to e rei da je tehnologija inovacija odigrala kljunu ulogu u ekonomskom rastu.

Na osnovu ovih trendova ne treba zakljuiti da e i budue trzine privrede imati ubrzani rast outputa po radniku i kapitalu. Jednog dana opadajui prinosi mogli bi nadvladati tehnoloke inovacije, sto najbolje potvruje razdoblje posle 1973. god. kada je dolo do usporavanja rasta outputa, realnih nadnica i proizvodnosti rada.

IZVORI PRIVREDNOG RASTA

Ekonomisti se nezadovoljavaju samo trendovima i teorijama, ve predoavaju izvore ekonomskog rasta. Oni najvei znacaj pridaju izraunavanje rasta, na taj nacin da se detaljno izraunavaju sastojci koji su uslovili trendove rasta.

Japan i ranije Sovjetski Savez u razdoblju od 1930-1960. godine imali enorman ekonomski rast. Uz pomo izracunavanja ekonomskog rasta eksperti ekonomije su otkrili da je GNP Japana rastao po stopi 10% na godinu (zapanjujue ali istinito) zahvaljujui rastu inputa uz brze tehnoloke promene (mnogo brze nego u drugim zemljama). Kod analize rasta Sovjetskog Saveza u pomenitom razdoblju proistekla je prvenstveno iz forsiranog povecanja inputa kapitala i rada. (U kasnijem periodu posle perestrojke u Sovjetskom Savezu i posle njegovog raspada dolo je do pada ekonomske stope rasta i faktorske produktivnosti).

Produktivnost rada je najznaajniji faktor ekonomskog rasta ona predstavlja odnos ukupnog outputa podeljenog s brojem radnika-sati u odreenom sektoru, odnosno na nivou privrede. Ako se ona usporila traeni su razlozi, a kao opravdanje navode se sledei razlozi:

1. ulaganje preduzea u ocuvanje prirode, poboljanja, zdravlja i sigurnosti radnika na radnom mestu. Ovo se posebno odnosilo na rudarstvo, gradjevinarstvo i usluga.

2. povecanja cene energije posebno posle 1970 i 1990. godine, kada su preduzea zapoela zamenu energiju drugim inputima, kapitalom i radom. Rezultat toga je smanjenje produktivnosti rada i kapitala u odnosu na predhodne stope rasta.

3. posle 70-ih godina doslo je do smene generacija radnika koji su neiskusni i nedovaljno osposobljeni za rad s niskim platama, to se posebno odnosi na neindustrijske sektore, kao to su oblasti u pripremanju brze hrane i sl.

Pored ovih osnovnih inilaca koji su uslovili niu produktivnost treba istai i manju veliinu izdvajanja za civilna istaivanja i razvoj, smanjenje investicija u fabrike i oprema, poveana stopa inflacije i sl. To su samo neki inioci koji su usporili produktivnost. U tom smislu se i namee potreba da se istrai mogunost poveanja produktivnosti rada. Da bi se to ostvarilo potrebno je poveati nacionalnu tednju i ulaganja, to je i najtee ostvariti.

PREDMET TEORIJE PRIVREDNOG RASTA

Teorija privrednog rasta permanentno izuava kvantitativne relacije izmeu utroka i autputa, dok teorija privrednog razvoja istrauje ciljeve, faktore, kriterijume, pokazatelje, kao i strategije razvoja. Teorija privrednog rasta kvantificira doprinos inilaca koji determiniu dugoroni proizvodni potencijal pojedinih nacionalnih ekonomija, korostei pri tome najee kriterijume poput rasta realnog bruto nacionalnog proizvoda ili nacionalnog dohotka po stanovnikku.Teorija privrednog rasta razmatra probleme dinamike ravnotee i stim u vezi pokuava da definie adekvatan odgovor na osnovno pitanje na koji nain obezbediti uveanje realnog bruto nacionalnog proizvoda koji odgovara uslovima pune zaposlenosti. Ravnoteni rast je takav rast kod koga se sve promenljive u sistemu menjaju po istoj stopi. U optem sluaju postoji beskonano mnogo ravnotenih putanja privrednog rasta, pri emu predmet teoriskih prouavanja nisu samo karakteristike i atributi tih putanja, ve i precizno definisanje one putanje po kojoj e se sistem kretati pod datim pretpostavkama. Teorija privrednog rasta ima kristalno jasnu eleganciju, divljenja vrednu jednostavnost, savrenu preciznost. U trinim uslovima privreivanja bitna pretpostavka privrednog rasta je puno korienje proizvodnih faktora. Analogno tome, maksimalni proizvodni kapacitet neke privrede u datom vremenskom intervalu definie veliina i kvalitet proizvodnih faktora kojima ona raspolae. Zakljuak je pri tome krajnje jednostavan i veoma logian. Maksimalna stopa privrednog rasta se ostvaruje pod pretpostavkom realizacije najveeg mogueg poveanja upotrebljenih koliina proizvodnih faktora i/ili njihovog maksimalnog produktivnog korienja.MOGUNOST POSTIZANJA BRZOG PRIVREDNOG RASTA

Stopa rasta najveeg broja zemalja u razvoju u dosadanjem ekonomskom razvoju nije prelazila stopu demografskog rasta. U takvim uslovima to znai stagnaciju per capita dohotka. Tek posle drugog svetskog rata dolazi do znaajnijih napora da se ubrza privredni rast, razbije tendencija i relativne i apsolutne stagnacije, te smanji ekonomski i tehnoloki jaz izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja. Porast per capita dohotka dosta je ogranien zbog visoke stope demografskog rasta. Ova stopa se procenjuje na oko 2% proseno godinje, mada ima zemalja u kojima je ova stopa nekoliko puta via. Ova stopa per capita dohotka je i dalje niska, jer ne osigurava:

1. Veu potronju i irenje domaih trita,

2. Veu ponudu i formiranje domae akumulacije,

3. Veu stopu investicija i

4. Pokretanje veih (internih) snaga razvoja koje ve zapoeti rast mogu da odre i dalje razvijaju.

U tehnolokom procesu s jedne strane, uz sve veu relativnu zaostalost i ograniene mogunosti razvoja, uz oite ograniavajue faktore razvoja, postavlja se pitanje ostvarivanja potrebne i kogue stope rasta tih zemalja. PRIVREDNI RAST SRBIJE U 2012 GODINI

Odravanje budetskog deficita u dogovorenim okvirima sa MMF-om predstavljalo bi dodatnu garanciju makroekonomske stabilnosti.

Prema proceni Narodne banke Srbije, usporavanje svetske privrede, uz verovatnu recesiju u evrozoni, uticae na usporavanje privrednog rasta Srbije u 2012. godini, u kojoj se oekuje rast bruto domaeg proizvoda (BDP) od oko 0,5 odsto. Centralna banka je ranije ve revidirala nanie procenu rasta BDP-a Srbije u ovoj godini na 1,5 odsto, imajui u vidu loije makroekonomske performanse velikih trgovinskih partnera Srbije. Prema poslednjim procenama vlade, za ovu godinu, takoe, se oekuje privredni rast od 1,5 odsto. Kako je saoptila NBS, odravanje budetskog deficita u ranije dogovorenim okvirima sa Meunarodnim monetarnim fondom predstavljalo bi dodatnu garanciju makroekonomske stabilnosti i ostavilo vei prostor za buduu relaksaciju monetarne politike.

POJAM EKONOMSKE POLITIKE

Od velike svetske ekonomske krize tridesetih godina XX veka postaje jasno da postoje odreene imperfektnosti na tritu zbog ega se privredni sistem ne moe prepustiti iskljuivo delovanju trinog mehanizma. Kako bi se ouvala stabilnost ekonomskog sistema i stvorile predpostavke za njegov dalji razvoj neophodna je intervencija drave i njeno aktivnije angaovanje u privrednom ivotu.

Od tada do danas pitanje mere u kojoj drava treba da reglie privredna kretanja je neprekidno u centru panje ekonomske javnosti. Iako je jasno da su preduzea u privatnoj svojini znatno efikasnija od javnih i drutvenih, jasno je i da se sva preduzea u privredi ne mogu prepustiti privatnom sektoru (naroito kada se radi o preduzeima koja se bave deltnostima od optedrutvenog interesa) i da samo drava moe svojim autoritetom da sprei negativne posledice koje po sistem mogu imati odreena ekonomska ponaanja trinih subjekata. Ipak meu ekonomskim teoretiarima se neprekidno vodi otra debata o tome da li angaovanje drave u privrednom ivotu ima vie pozitivnih ili negativnih posledica.Kakav god da je odgovor na to pitanje injenica je da su savremene privrede takozvane meovite privrede i da pored trinog mehanizma i konkurencije svoj upliv u privredna kretanja ima i drava. Taj upliv drave se manifestuje kroz ekonomsku politiku koju ona vodi i koja je meusobno uslovljena i povezana a konkretnim privrednim sistemom.OSNOVNI KONCEPT EKONOMSKE POLITIKEEkonomsku politiku moemo da definiemo kao aktivnost drave kojom ona u skladu sa zadatim ciljevima utie na ekonomsku aktivnost, odnosno na (promenu) ponaanja ekonomskih uesnika u eljenom pravcu.Odgovarajuim instrumentima i merama ekonomske politike, drava nastoji da aktivnosti privrednih uesnika usmeri u eljenom smeru ime se realizuju kratkoroni i dugoroni drutveno ekonomski ciljevi.

U domenu ekonomske teorije pojam ekonomska politika se koristi za oznaavanje dveju pojava:

1. kao raznovrsna aktivnost drave i drugih nosilaca ekonomsko politikog odluuvanja (tzv.makro ekonomski subjekti), ija svrha je stvaranje adekvatnog drutvenog ambijenta za optimalan privredni i ekonomski razvoj;

2. kao nauna disciplina u okviru sistema ekonomskih nauka koja se bavi iznalaenjem i analiziranjem odnosa i zakonitosti u vezi sa delovanjem drave i drugih makroekonomskih aubjekat u regulisanju ekonomskih odnosa.

Zavisno od aspekta posmatranja strukture konkretnog privrednog sistema ekonomska politika moe biti: opta ekonomska politika i parcijalna ekonomska politika.Brojni teoretiari ekonomsku politiku dele na sistemsku i procesnu (tekuu) ekonomsku politiku.NOSIOCI, INSTRUMENTI I MERE EKONOMSKE POLITIKE

Nosioci ekonomske politike, tj. Subjekti koji na bilo koji nain uestvuju u kreiranju, definisanju i sprovoenju mera i instrumenata ekonomske politie. Oni su brojni i dele se u dve grupe:

Prva grupa nosilaca ekonomske politike pripada grupi njenih kreatora;

Druga grupa nosilaca ekonomske politike je institucionalizovana kroz predstavnike organe, organe parlamenta vlasti i vladu jedne zemlje.Instrumenti su sredstva pomou kojih nosioci ekonomske politike ostvaruju postavljene ciljeve. Klasifikuju se prema politikama u okviru ekonomske politike, pa tako postoje instrumenti: fiskalne, monetarno kreditne politike, politike cena, spoljnotrgovinske i devizne, instrumenti politike dohodaka i instrumenti direktne kontrole. Bitna odlika Ekonomske politike je multi-instrumentalnost.Sve instrumente ekonomske plitike je mogue razvrstati u sledeih pet grupa:

Instrumente javnih finansija;

Instrumente novca i kredita;

Instrumente deviznog kursa;

Instrumente direktne kontrole;

Instrumente promene institucionalnih aranmana.Mere ekonomske politike su postupci usmereni u pravcu promene ili ukidanja postojeih instrumenata, ili pak uvoenja novih instrumenata makroekonomske politike.

NAJZNAAJNIJI SEGMENTI EKONOMSKE POLITIKE - MONETARNA POLITIKA

Vei je broj kanala uticaja monetarne komponente na realna ekonomska kretanja. Najznaajnija su sledea dva:

Promena kamatnih stopa i

Promena koliine novca u opticaju.

Sloene procese multiplikacije realizuje centralna banka uz pomo tri vrste instrumenata:

operacijama na otvorenom tritu, politikom obaveznih rezervi i politikom diskontne stopeMonetarnom politikom i njenim instrumentima (eskontna stopa, obavezne rezerve, kupovina i prodaja vrednosnih papira, dragocenih metala i sl.) moe se znaajno uticati na tokove novanog i robnog prometa drutvene reprodukcije, na nivo novane mase, na nivo kredita, na brzinu obrta novca u opticaju, na obim i strukturu novane tranje i drugo.

Ekspanizivna monetama politika poveava koliinu novca u opticaju, poveava novanu tranju, podstie rast zaposlenosti i drutvenog proizvoda.

Restriktivna monetama politika smanjuje koliinu novca u opticaju i destimulie privrednu aktivnost ekonomskih aktera.

FISKALNA POLITIKARazvojna funkcija fiskalne politike se ogleda pre svega u njenom uticaju na formiranje sredstava za investicije.

U principu, dva su osnovna naina pomou kojih je mogue merama fiskalne politike stimulativno uticati na privredni razvoj:

Prvi nain podrazumeva direktno formiranje sredstava za investicije pomou mera fiskalne politike. On je karakteristian uglavnom za nie faze razvijenosti;

Drugi se odnosi na primenu najraznovrsnijih fiskalnih mera kojima se stimuliu sklonost tednji i investiciona aktivnost pojedinih privrednih subjekata. U te mere ubrajamo poreske olakice za nove investicione zahvate, sniavanje poreskih stopa u cilju ubrzane amortizacije, poreske olakice kod osvajanja proizvoda i usluga na temelju savremenih tehnolokih promena.

OSTALI SEGMENTI EKONOMSKE POLITIKEBudetskom politikom, sticanjem budetskih prihoda i njihovim rasporeivanjem, mogue je uticati na odnose ukupne ponude i tranje na tritu.

Spoljnotrgovinska politika-Merama spoljnotrgovinske politike mogue je direktno ili indirektno uticati na uvozno-izvozne aktivnosti ekonomskih subjekata, podsticati ih ili destimulisati.

Privredni razvoj neke drave se ne moe analizirati nezavisno od meunarodnog okruenja i svetske podele rada.

Temelj svake politike privrednog razvoja koja rauna sa otvorenou nacionalne ekonomije nalazi se u optimalnom pozicioniranju domae privredne strukture u meunarodnom okruenju.

Politika cena. Zadatak drave je da sva pomeranja i kretanja cena odrava u eljenim okvirima. "Tri su osnovna naina putem kojih drava moe ostvariti svoje namere u pogledu kontrole cena: posredne mere, kojima se ne ograniava trini mehanizam formiranja cena, ve se na cene utie regulisanjem uslova privreivanja, koji sa svoje strane deluju na promene u ponudi i tranji

neposredne mere, koje podrzumevaju primenu administrativnih metoda, ime se obustavlja slobodno trino formiranje cena

kombinacija mera obe navedene vrste.Politika robnih rezervi. Tom politikom drava moe direktno da utie na proizvodnju, na odnos ponude i tranje, i na nivo trine cene konkretnih proizvoda.

Planiranje, srednjorono i dugorono, je isto tako izuzetno znaajno podruje makroekonomskih politika, gde ekonomske funkcije drave mogu i treba da dolaze do punog izraaja, pruanjem privrednim subjektima pouzdanih informacija o razvojnim trendovima, usmeravajui time, u odreenoj meri, njihovu buduu poslovnu aktivnost.

Politika regionalnog razvoja. Uloga drave je nezamenjiva u preduzimanju potrebnih ekonomskih i drugih mera kojima se podstie skladan regionalni razvoj, kao i bri razvoj onih podruja koja su zaostala ili zaostaju u razvoju u odnosu na neki privredni prosek.

Politika socijalne sigurnosti. Ekonomsko-socijalne mere kojima se osigurava minimum socijalne sigumosti graana moraju, na odgovarajui nain, da budu u rukama drave i njenih funkcija.

CILJEVI EKONOMSKE POLITIKE

Ciljevima se izraava namera i elja nosioca ekonomske politike,a moe se definisati kao eljeno budue stanje koje se moe ostvariti jedino planiranom ljudskom akcijom. Cilj,kao odluka, izraava odreeni interes njenog donosioca. Kroz cilj se uspostavlja odnos izmeu nosioca odluke i nekog budueg stanja i mora ispunjavati uslov da je ostvariv. Iz toga proizilazi: prvo,da ciljevi moraju biti specifirani i merljivi, i drugo, da je cilj mogue ostvariti u raspoloivim okolnostima i sredstvima. Subjekti odluivanja u ekonomskoj politici se nalaze uvek pred odreenim brojem alternativa u pogledu izbora ciljeva. Najee alternative su:vea stopa rasta uz nii nivo sadanje potronje i obrnuto.Prema vremenskom faktoru ciljevi Ekonomske politike mogu biti: kratkoroni znaajni za postizanje kratkorone privredne ravnotee, instrumenti stabilizacione EP. Najbitniji: stabilnost cena, pozitivna stopa rasta, puna zaposlenost, pozitivan platni bilans. Dugoroni najee 10 i vie godina. Neki primeri: poboljanje alokacije faktora proizvodnje, regionalni razvoj...Prema znaaju, ciljevi ekonomske politike mogu biti: osnovni tj. glavni Postoje osnovni dugoroni i osnovni kratkoroni ciljevi. Glavni kratkoroni ciljevi odnose se na DP, zaposlenost, cene, spoljnotrgovinske odnose;

sporedni izvedeni iz glavnih i uslovljeni njihovim ostvarenjem.Prema meusobnom odnosu, ciljevi ekonomske politike mogu biti: nezavisni ostvarenje jednog ne utie na ostvarenje drugog cilja, ovo je retkost. komplementarni paralelan efekat (npr. poveanje stope privrednog rasta smanjenje stope nezaposlenosti) konfliktni realizacija jednog negativno utie na drugi cilj (npr. via stopa inflacije, nia stopa nezaposlenosti).Prema sadrini, ciljevi ekonomske politike mogu biti: Ekonomski u uem smislu

Ekonomski u irem smislu promene u institucionalnoj strukturi privrednog sistema od znaaja za ekonomske ciljeve u uem smislu.Bitne odlike ciljeva ekonomske politike su: Sfera njihovog delovanja, pravac promena u prirodi i subjekti koji ih realizuju moraju biti jasno odreeni; Bitna odlika je i mogunost kvantifikacije, npr. iskazivanje u procentu, da bi se stepen ostvarenosti cilja lake izmerio. Kratkoroni ciljevi su vie merljivi nego dugoroni; Vremenska odreenost ciljeva i postojanje skale prioriteta ciljeva; Meusobna uskladivost (podela na nezavisne, komplementarne i konfliktne ciljeve);

- Ciljevi moraju biti realni, objektivni. Pre nego to se odrede neophodno je da se postojea privredna situacija analizira. Realniji su oni ciljevi ija realizacija ne vodi ka drastinoj razlici izmeu postojee privredne situacije i one koja se eli postii.Ispunjenje ciljeva ekonomske politike zavi od sledeeg: Kvantitativan izraz stepena ostvarenja postavljenih ciljeva mora biti vei od trokova nastalih pri realizaciji tih ciljeva. Smatra se da se manjim primenama instrumenata postiu bolji efekti. Izabrane instrumente ne treba menjati u toku primene, a ako je to ba neophodno, promene ne treba da budu velike (instrumentalna stabilnost). Instrumenti moraju biti pravovremeno primenjeni moraju biti usklaeni sa trenutnim stanjem privrede tj. usklaeni sa postojeom fazom privrednog ciklusa. Izmeu vremena preduzimanja mere i njenog dejstva moe da proe dui period efikasnost EP je vea ukoliko je time-lag krai.

SUBJEKTI EKONOMSKE POLITIKE

Subjektima ekonomske politike se mogu smatrati svi subjekti koji imaju pravo da donose obavezujue makroekonomske odluke, kao i svi drugi subjekti ije odluke po svom znaaju imaju makroekonomski karakter.U veini savremenih privreda, deluju etiri vrste subjekata ekonomske politike:1. makroekonomski subjekti koji imaju pravo da donose obavezujue ekonomske odluke. Zajedniko ime za sve ove subjekte je drava (sve drutveno-politike zajednice kao i svi organi tih zajednica- skuptine,izvrna vea,saveti,sekreterijati i sl.).2. udruenje osnovnih privrednih subjekata koja donose makroekonomske odluke(privredne komore,sindikati i sl.).3. politike partije, udruenja graana i N.V.O.4. velike privredne organizacije,ija se delatnost (zahvaljujui monopolskom poloaju) neposredno odraava na itavu delatnost zajednice, a po objektivnom znaaju imaju makroekonomski karakter. - odlike subjekata ekonomske politike su sledee: moraju imati definisan interes, sposobnost odluivanja od opteg znaaja za normalno odvijanje procesa reprodukcije, posedovati akcionu sposobnost i posedovati sposobnost samostalnog delovanja.ZAKLJUAKNajjdnostavnije, privredni rast predstavlja poveanje vrednosti proizvodnje na nivou nacionalne ekonomije. Drugim reima, privredni rasst je uveanje realnog bruto nacionalnog proizvoda posmatrane privrede u duem vremenskom intervalu. Ubrzanje privrednog rasta izvanredno je sloeno i u osnovni je spor proces u svakoj nacionalnoj privredi. Podaci o stopama rasta bruto nacionalnog proizvoda u pojedinim zemljama u duem vremenskom periodu takav stav ubedljivo potvruje. Daleko najvei broj danas razvijenih zemalja u toku poslednjih dve stotine godina imao je prosenu stopu rasta bruto nacionalnog proizvoda u iznosu od 2 do 3%. Kad se ima u vidu rast bruto nacionalnog proizvoda per capita, cifra se kree izmeu 1 i 2%. Zbog toga je u dugom roku veoma znaajno, na prvi pogled, mala razlika ustopama privrednog rasta pojedinih zemalja. Teorija privrednog rasta izuava kvantitativne relacije izmeu upotrebljenih faktora i dobijenog autputa i ima za cilj to preciznije izraavanje prirode i inteziteta delovanja pojedinih faktora na rast drutvenog proizvoda. Teoriija privrednog rasta ima kristalno jasnu elegaanciju, divljenja vrednu jednostavnost, savrenu urednost. Ona se takoe bavi istraivaanjem kljunih problema dinamike ravnotee i s tim u vezi pokuava da precizno odgovori na pitanje kako ostvariti nivo bruto nacionalnog proizvoda koji odgovara uslovima pune zaposlenosti. Ekonomska teorija mora jasno da sagleda tendencije na strain ponude i traznje i faktore kojima su te dve velicine uslovljene,a sve to kako bi se obezbedilo dovoljno informacija za vodjene ekonomske politike.

LITERATURA

Dr arko Risti Ekonomija kapitala i finansiranje razvoja aak 2006

Dr Ilija M. Risti Tehniki progres i privredni razvoj Kragujevac 1999

Dr Slobodan Cvetanovi Teorija i politika privrednog razvoja Ni 2000

Dr Jovo Jednak Ekonomija Beograd 2006Ekonomija osnovi Prof.Dr.Radojica SokovicOsnovi ekonomije Prof.Dr.Jovan JednakMakroekonomija Prof.Dr.Bogdan Ilic