22
Привредни рсат и развој САДРЖАЈ САДРЖАЈ.......................................................1 УВОД......................................................... 2 2. ФАКТОРИ ПРИВРЕДНОГ РАСТА И РАЗВОЈА........................7 2.1. Становништво као фактор привредног развоја.............9 2.2. Природни ресурси.......................................9 2.3. Производна средства и инфраструктура..................10 2.4. Технолошке промјене...................................10 2.5. Организација и предузетништво.........................11 3. ОСНОВНЕ ТЕОРИЈЕ ПРИВРЕДНОГ РАСТА И РАЗВОЈА...............11 ЗАКЉУЧАК.................................................... 14 ЛИТЕРАТУРА...................................................15 Одбрана матурског рада......................................16 Пословна економија 1

Privredni Rast i Razvoj

  • Upload
    joks

  • View
    17

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Привредни раст представља повећање националне производње током времена.То повећање може се изражавати за целу земљу или по глави становника. Поштосе број становника такође повећава, раст производње по становнику представља праву меру економског напредовања једне земље. Ако се, на пример, производња у текућој у односу на претходну годину повећала за 4%, а бројстановника за 1%, повећање производње по становнику износи 3%).Током привредног раста промене у саставу привреде су разноврсне. Оне сунајизраженије у променама у производном саставу, односно учешћу појединихделатности (као што је пољопривреда и индустрија) у укупној производњи.Привредни раст и промене састава у привреди објашњавају економску садржину привредног развоја. У новије време све већи значај добијају његови друштвении еколошки ћиниоци.Привредни развој има смисла само ако омогућава бољи живот већинистановништва.Производња у једној земљи може да расте уз разноврсне промене у саставу привреде. На привредни развој једне земље делују бројни и разноврсни чиниоци. Они потичуиз саме привреде, али и из других делова друштва с којима је привреда повезана.Чиниоци развоја привреде потичу из њеног природног окружења, које представљасвеопшти услов живота и рада људи и ризницу природних извора. Природном окружењу припада и становништво, као извор радне снаге за потребе привредногразвоја.Списак чиниоца привредног развоја, очигледно је дугачак. У први ред сестављају основни производни чиниоци, чије је присуство неопходно у производњи. Њима се прикључује и технолошки ток. 

Citation preview

Page 1: Privredni  Rast i Razvoj

Привредни рсат и развој

САДРЖАЈ

САДРЖАЈ...................................................................................................................................1

УВОД..........................................................................................................................................2

2. ФАКТОРИ ПРИВРЕДНОГ РАСТА И РАЗВОЈА...........................................................7

2.1. Становништво као фактор привредног развоја.......................................................9

2.2. Природни ресурси......................................................................................................9

2.3. Производна средства и инфраструктура................................................................10

2.4. Технолошке промјене..............................................................................................10

2.5. Организација и предузетништво.............................................................................11

3. ОСНОВНЕ ТЕОРИЈЕ ПРИВРЕДНОГ РАСТА И РАЗВОЈА.......................................11

ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................14

ЛИТЕРАТУРА..........................................................................................................................15

Одбрана матурског рада.........................................................................................................16

Пословна економија 1

Page 2: Privredni  Rast i Razvoj

Привредни рсат и развој

УВОД

Привредни раст представља повећање националне производње током времена.То повећање може се изражавати за целу земљу или по глави становника. Поштосе број становника такође повећава, раст производње по становнику представља праву меру економског напредовања једне земље. Ако се, на пример, производња у текућој у односу на претходну годину повећала за 4%, а бројстановника за 1%, повећање производње по становнику износи 3%).Током привредног раста промене у саставу привреде су разноврсне. Оне сунајизраженије у променама у производном саставу, односно учешћу појединихделатности (као што је пољопривреда и индустрија) у укупној производњи.Привредни раст и промене састава у привреди објашњавају економску садржину привредног развоја. У новије време све већи значај добијају његови друштвении еколошки ћиниоци.Привредни развој има смисла само ако омогућава бољи живот већинистановништва.

Производња у једној земљи може да расте уз разноврсне промене у саставу привреде. На привредни развој једне земље делују бројни и разноврсни чиниоци. Они потичуиз саме привреде, али и из других делова друштва с којима је привреда повезана.Чиниоци развоја привреде потичу из њеног природног окружења, које представљасвеопшти услов живота и рада људи и ризницу природних извора. Природном окружењу припада и становништво, као извор радне снаге за потребе привредногразвоја.Списак чиниоца привредног развоја, очигледно је дугачак. У први ред сестављају основни производни чиниоци, чије је присуство неопходно у производњи. Њима се прикључује и технолошки ток.

Пословна економија 2

Page 3: Privredni  Rast i Razvoj

Привредни рсат и развој

1. ПОЈАМ ПРИВРЕДНОГ РАСТА И РАЗВОЈА

У економској литератури се веома често употребљавају изрази привредни раст (economic growth) и привредни развој (economic development) како у смислу да се ова два појма врло често идентификују, тако и у смислу њиховог значајног категоријалног разликовања.

Имајући у виду да се у сваком случају ради о различитим садржајима, нужним се намеће њихово прецизно појмовно одређење. Ако бисмо желели да будемо прецизнији у истраживању појмова привредног раста и привредног развоја, дошли бисмо до сазнања да постоје веома бројна тумачења раста и развоја.

Приликом давања оцене о успешности привредних система, односно, економских и развојних политика, многи ће поћи од остварене динамике, тј. висине стопе привредног раста. Способност динамичког раста производње претпоставка је толико других важних процеса - од промена привредне структуре до пораста животног стандарда - да се стагнација, односно опадање привредног раста сматра једним од најтежих стања у које привреда једне земље може да западне.1

Ако би смо желели да дамо дефиницију привредног раста онда бисмо могли рећи да привредни раст подразумева повећање производње на ниову националне економије изражено кроз укупан бруто домаћи производ (скуп добара и услуга остварених у току једног периода) у односу на број становника. Док се експанзија дефинише на кратак период, привредни раст се односи на дуг период. Привредни раст значи повећање обима производње и услуга у одређеном времену као резултат нових улагања у производне капацитете и њиховог ефикаснијег коришћења, као и новог запошљавања и пораста продуктивности рада. Основни фактори привредног раста су:2

акумулација (капитала) што укључује сва инвестирања у земљу, опрему и људски фактор;

пораст становништва и, у вези с тим, пораст расположиве радне снаге; технички прогрес („знање” и способност његове активне примене).

Привредни раст је агрегатни процес који говори о просечном кретању многобројних секторских промjена. Стабилан привредни раст важна је претпоставка лакшег рjешавања централног економског питања у свакој заједници, које се може дефинисати као настојање да се у што је могуће већем степену задовоље растуће потребе људи са ограниченим ресурсима. Говорећи језиком макроекономске анализе произилази да привредни раст представља повећање агрегатне понуде.

Из дефиниције привредног раста произилази да он у основи представља повећање агрегатне понуде. Он дакле није апстрактна категорија, већ величина која схваћена у смислу реалног раста националног дохотка по глави становника значи увећање реалних

1 Бајец, Ј.; Јоксимовић, Љ.: „Савремени привредни системи“, Чигоја штампа, Београд, 2001., стр. 439.2 Цветановић, С.; Ђуровић, Г.: „Привредни развој“, Економски факултет Подгорица, 1996., стр. 17.

Пословна економија 3

Page 4: Privredni  Rast i Razvoj

Привредни рсат и развој

плата, раст животног стандарда, пораст акумулације, и преко ње могућност јачања материјалне основе производње у будућем периоду. Ако процес производње изразимо као функцију y = ф(x), произилази да се привредни раст може остварити на два начина. Наиме, до увећаног агрегатног оутпута може се доћи повећаном употребом инпута, али и истом количином инпута са растућом ефикасношћу њихове употребе. „Ваља увек имати на уму да схватање појма привредног раста у смислу увећања вриједности оутпута у дугом року има смисла једино под претпоставком функционисања привреде са пуним производним капацитетом. У том случају, привредни раст је резултат растуће ефикасности употребе производних инпута.

Привредни раст представља увећање реалног бруто домаћи производа одређене економије у односу на његову величину у претходном временском интервалу. Претпоставка за задовољење стално растућих потреба људи је постојање привредног раста у економији.

Привредни раст се квантитативно изражава на различите начине, најчешће помоћу показатеља стопе раста бруто домаћег производа, националног дохотка, бруто домаћег производа по глави становника, националног дохотка по глави становника, итд. Економски раст представља експанзију потенцијалног ГДП неке земље. Другим реијчима, економски раст представља ширење границе производних могућности нације. Чим нација има економски раст, граница производних могућности нације помијера се према ван. Економски раст није само апстрактна категорија, већ је то веома битна категорија и са аспекта грађана, зато што у смислу раста оутпута per capita, значи раст реалних плата и могућност повећања животног стандарда нације. Према томе, економски раст претпоставља реалан раст материјалне производње, односно раст реалног националног дохотка.

Бројне економетријске анализе и међународне компарације извора привредног раста, које је започео Е. Денисон, указују на растући значај ”резидуалног фактора” коме се, по правилу, може приписати више од половине утицаја на стопу привредног раста. Очигледно да овај резидуални фактор обухвата не само технички прогрес у ужем смислу, већ и ефекте квалитативних промјена у производном процесу, а то значи сва организациона побољшања, затим унапрјеђење методе управљања и доношења одлука, ефикасно функционисање информационог система, проналажење нових начина и метода рада, активирање мотивационог фактора, бржу примену широко заснованог научно-истраживачког рада и све бољу образовну и квалификациону структуру становништва. С друге стране, овакве промјене су израз способности привредног система и економске политике да обезбеди чиниоце, максимално их активира и искористи.

Појам привредног раста је ужи од појма привредног развоја јер је раст у основи компонента развоја. С обзиром на напред дату дефиницију да је привредни раст процес повећања реалног бруто домаћег производа, произилази да се он базира на крајње симплифицираном проучавању економске динамике и да подразумева врло ригорозна ограничења. Из саме дефиниције привредног раста се види да његово сагледавање не

Пословна економија 4

Page 5: Privredni  Rast i Razvoj

Привредни рсат и развој

води рачуна о основама функционисања привреде (дакле, о привредно системским атрибутима) нити о променама унутар саме структуре привреде. Отуда привредни раст посматрамо као компоненту привредног развоја а због своје прецизности показатељи привредног раста представљају врло апликативне и готово незамјенљиве аналитичке категорије у већини макроекономских истраживања.

Придајући велики значај разликама између појмова привредног раста и привредног развоја Киндлебергер нпр. упоређује раст и развој са растом и развојем човјека. Тако он привредни раст компарира са физичким растом човјека тј. упоређује га са повећањем његове тежине и висине док привредни развој поистовећује са физичким напредовањем које је истовремено праћено квалитативним развојем многих његових психофизичких перформанси, интелектуалних потенцијала, а пре свега, способности његовог адаптирања променљивим условима живота и рада.

Привредни развој, као шири појам обухвата не само раст обима националне производње већ и све неопходне привредно-системске и структуме промене. Другим речима појам привредног развоја обухвата повећање производње на нивоу националне економије и објашњава сложене трансформације у композицији и структури привреде, као и промене значаја појединих инпута и њихових удјела у расту укупног аутпута.

Објашњавајући основна обележја привредног развоја Јуриј Бајец сматра да акценат треба ставити на сљедеће:3

развој је нормативан процес - усмерен на реализацију одређених циљева, пораст друштвеног благостања кроз отварање нових радних места,

повећање нивоа образовања и култумог уздизања као и сталног развоја свих хуманих вредности и сталан процес демократизације кроз ослобађање појединаца и нација од зависности не само од других људи и државе, већ и од снага незнања и непоштовања сопствене личности.

Промена укупне друштвене структуре је једна од основних компоненти привредног развоја и заједно са привредним растом обезбеђује раст друштвеног производа и националног дохотка. Исто тако, као нормативан и кохерентан процес привредни развој је нужно усмерен ка реализацији одређених циљева које је претходно потребно међусобно ускладити, а који се могу свести на два најважнија: развој производних потенцијала земље и подизање животног стандарда становништва. Треба напоменути да је проблематика развојних циљева изузетно комплексна. Бројност и разноликост циљева и њихова динамичност отежавају адекватан избор развојних приоритета. Циљеви привредног развоја зависе, прије свега, од достигнутог степена економске развијености земље као и њене величине. При том, иако су многи развојни циљеви међусобно комплементами, у савременим привредама се често намеће потреба савлађивања проблема конфликтности циљева (нпр. динамизирање привредног раста и поштовање еколошких стандарда). Правилан избор развојних приоритета за одређени

3 Росић, И.: „Раст структуралне промјене, функционисање привреде“, Краљево, 2000. год.,стр. 46.

Пословна економија 5

Page 6: Privredni  Rast i Razvoj

Привредни рсат и развој

временски период као и обезбеђење материјалних услова за њихово остварење од изузетне су важности за сваку земљу.

Привредни развој можемо дефинисати као динамични процес повећања степена задовољења људских потреба. То је процес сталне промене и људских потреба и могућности њихова задовољења. Зато се привредни развој може схватити као стална трка између људских потреба и могућности њиховог задовољења, у којој могућности настоје достићи потребе. Већи степен развоја производних могућности, што значи повећање количине и квалитета производних фактора као и степен ефикасности њихове употребе, омогућује и већи степен задовољења материјалних потреба друштва и квалитета живљења. Дефиниција привредног развоја коју смо дали довољно је прихватљива свим економистима. Међутим, модеми економисти желе све мјерити. Зато се одмах поставља питање како мјерити степен привредног развоја. У томе се економисти не слажу. И међународна поређења степена развијености обављају се обично на темељу производа, док се брзине развоја мере стопама раста реалног домаћег производа. Но, ту се одмах јавља проблем рока у којем ће се мерити пораст домаћег производа. Наиме, може се догодити да и у једној неразвијеној земљи због различитих разлога дође до краткорочног наглог пораста бруто домаћег производа, што не мора уопште битније утицати на дугорочни тренд привредног развоја те земље. Зато се прихвата дефиниција привредног развоја као динамични процес дугорочног пораста бруто домаћег производа. Пораст бруто домаћег производа треба бити мерен у реалним терминима, то значи, очишћен од утицаја пораста цијена, дакле дефлациониран.

На основу свега наведеног може се закључити да се под привредним развојем подразумијева:4

пораст материјалне производње и националног дохотка уз истовремене структуме промјене и промјене у функционисању дате привреде на општој узлазној развојној линији;

то је јединство кретања и развоја односно, најопштији облик кретања и развоја привреде;

свако кретање привреде подразумева бројне промене које су у истој мери и квалитативне и квантитативне;

изазване промене се врше под дејством научног и техничког прогреса и изменама друштвеног и привредног окружења.

Имајући у виду садржај дефиниције привредног развоја можемо рећи да је развој привреде одувијек био основа сваког друштвеног и политичког уређења појединих држава. Полазећи од чињенице да привредни развој можемо посматрати као кључну повратну спрегу са многобројним друштвеним трансформацијама произилази и логичан закључак да је он у најопштијем смислу основна претпоставка сваког друштвеног прогреса.

4 Цветановић, С.; Ђуровић, Г.: „Привредни развој“, Економски факултет Подгорица, 1996., стр. 25.

Пословна економија 6

Page 7: Privredni  Rast i Razvoj

Привредни рсат и развој

2. ФАКТОРИ ПРИВРЕДНОГ РАСТА И РАЗВОЈА

У економској литератури се срећу најразличитије класификације фактора привредног развоја, почев од најелементарнијих па до врло детаљних. Разумљиво да су оне, као уосталом и највећи број других подјела које се срећу у економској теорији релативног значаја. Као такве, све поделе фактора развоја су подложне критичком преиспитивању и најразличитијим оцјенама исправности значаја који поједини чиниоци развоја имају за различите теоретичаре у зависности од времена и простора сагледавања феномена привредног развоја. Међутим, већина савремених схватања по питању одређивања важности појединих фактора тендира закључку да промјене у науци и техници као и људско знање које омогућава коришћење нових знања у продуктивне сврхе представљају факторе са најснажнијим деловањем, како на укупну динамику и квалитет привредног развоја, тако и на промену структуре и значаја осталих фактора развоја.

У свом дјелу Теорија привредног развоја Сумпетер формулише тезу да привредни развој почива на три елемента, тј. на три основе које узете заједно формирају темеље економског развитка. Та три елемента су:

„нове комбинације”, предузетници који спроводе нове комбинације и кредити које предузетници добијају за спровођење „нових комбинација.”

Основни фактор привредног развоја су нове комбинације. Њих примењују предузетници у циљу долажења до профита. „Производити, значи комбиновати ствари и снаге у оквиру наших могућности. Производити друге производе или исте производе на другачији начин, значи комбиновати ове ствари и снаге на другачији начин.”151 Све док нове комбинације израстају из старих континуираним прилагођавањима, ради се о променама, могуће и о расту, али овде нема развоја. Ако се нове комбинације јављају на дисконтинуелан начин, онда се ради о развоју.

Шумпетер под новим комбинацијама подразумијева следећих пет случајева:

увођење новог добра, - таквог са којим потрошачи још нису упознати или новог квалитета постојећег добра;

увођење нових метода производње, који још нису потврдени искуством у одреденој грани производње, који морају да се заснивају на новим научним открићима, а могу постојати и у новом начину продаје робе у трговини;

отварање нових тржишта, таквих на којима одређена грана производње у одређеној земљи још није продрла, било да је ово тржиште раније постојало или не;

освајање нових извора сировина и полупроизвода, без обзира да ли овај извор већ постоји или прво треба да буде створен и спровођење нове организације или разбијање постојеће, што се у оба случаја односи

Пословна економија 7

Page 8: Privredni  Rast i Razvoj

Привредни рсат и развој

првенствено на разне организације монопола (картеле, трустове, синдикате и слично).

Из овога се види да Шумпетерове иновације не морају бити чисто технолошке природе, већ се односе на разне промене у производњи, организацији, трговини и слично. Још двије ствари су суштинске за спровођење нових комбинација. Прво, није есенцијално да нове комбинације спроводе исти људи који контролишу постојеће методе производње које ће бити замијењене новим методама. Напротив, нове комбинације се, по правилу, отеловљују у новим фирмама које не настају из старих, већ почињу да производе поред њих. Друго, спровођење нових комбинација не подразумијева упошљавање нових фактора производње (радника, капацитета, земљишта), већ упошљавање постојећих фактора производње на другачији начин.

Други основни фактор привредног развоја су предузетници који спроводе нове комбинације. Предузетници су, по Шумпетеру, сви организатори примене нових комбинација, људи чијом се заслугом оне спроводе у живот. Предузетници су особе које усмеравају алокацију расположивих ресурса са основним циљем да се оствари профит на основу економске валоризације иновација. Не спадају у предузетнике у производњи. Они ће постати предузетници само ако допринесу унапређењу привреде неком од нових комбинација.

Шумпетеров предузетник је иноватор, али не иноватор у смислу проналазача, већ иноватор у смислу практичара, који савладује отпоре против примене иновација, који долазе од радника, државног апарата, капиталистичких монопола, банака. Шумпетер даље каже за предузетника да је мотивисан тако ”да формира приватну краљевину... Затим, ту је жеља да побиједи, импулс да се бори, да се докаже надмоћност над другим, да се успе успјеха ради, а не ради плодова које успјех доноси.

Трећи фундамент привредног развоја је кредит. Да би предузетници могли да остваре своје замисли, њима су потребна извјесна средства. Та средства им обезбеђују капиталисти стварајући кредите. Ако предузетници остваре профит, они капиталистима плаћају камату за употребу њиховог новца. На тај начин камата има за свој једини извор предузетнички профит, пошто Шумпетер у трошкове убраја само ренту и најамнину, а не и камату за позајмљени капитал.

Ваља у сваком случају имати у виду да у данашњим условима привређивања многи нови фактори постају значајни у обликовању резултата производње. У том контексту сматрамо да следећа листа развојних чинилаца може у задовољавајућем степену објаснити логику и суштину развојних токова у данашњим условима привређивања:5

становништво, природни и енергетски ресурси, технолошке промене, инсталирана основна средства и инфраструктура,

5 Росић, И.: „Раст структуралне промјене, функционисање привреде“, Краљево, 2000. год.,стр. 46.

Пословна економија 8

Page 9: Privredni  Rast i Razvoj

Привредни рсат и развој

организација и предузетништво, информација и знање као кључни развојни ресурси.

2.1. Становништво као фактор привредног развоја

Становништво као фактор привредног развоја могуће је анализирати на најразличитије начине:

као људски потенцијал, етнички састав и исторјско наслеђе.

Људски потенцијал могуће је деконпоновати на следеће три компоненте: а) укупан број, број способних за рад и број ствамо запослених, б) здравствено стање становништва и ц) образовни ниво становништва.

Етнички састав становништва је питање које побуђује растућу пажњу економских аналитичара. Три су аспекта посебно важна за анализу етничког састава становништва и могућег његовог значаја за привредни развој: националност, језик и религија. У принципу већа хомогеност ових критерија представља погодније тло за привредни развој.

Историјско насљеђе такође може бити од утицаја за компетентно сагледавање становништва као фактора привредног развоја. Схватање радних обавеза, постојећа традиција у погледу бављења становништва појединим привредним активностима, доминантни облици привредне и државне сарадње, склоност ка већој сарадњи са појединим земљама или групама држава су аспекти који нису за занемаривање приликом анализе места и значаја становништва као фактора привредног развоја.

2.2. Природни ресурси

Свака научно коректна анализа природних ресурса као фактора привредног развоја има за полазну претпоставку објашњење основних разлика између оног што природа даје (ресурса) и оног што технологија омогућава да се довољно економично користи (залихе, тј. резерве). Залихе, другим ријечима, представљају ужи појам од ресурса. Најкраће речено, залихе су дио природних ресурса који се економски може исплативо употребљавати. Категорија залиха је далеко динамичнија у поређењу са категоријом ресурса. На њено обликовање пресудан утицај има достигнути ниво развоја науке и технологије и ниво цена на свјетском тржишту. Под непрекидном пресијом ова два, али и многих других фактора, одвија се процес континуиране трансформације категорије ресурса у залихе, то јест долази до помијерања тзв. „прага рентабилности”.

Пословна економија 9

Page 10: Privredni  Rast i Razvoj

Привредни рсат и развој

2.3. Производна средства и инфраструктура

Историјски гледано, процес континуираног усавршавања производних средстава био је усмјерен у правцу замене и постепеног истискивања физичких и интелектуалних функција човека из процеса производње, што се у крајњој линији позитивно одражавало на процес непрекидног динамизирања привредног раста. Динамика технолошких усавршавања средстава за рад умногоме представља и саму историју привредног и технолошког развоја. У најопштијим цртама она се може поделити на период употребе алата, етапу афирмације машине радилице и период доминације опреме са електронском регулацијом и контролом. Темпо стварања квалитетно нових средстава значајно се поклапа са интензитетом привредног раста у целини. Најквалитетнији скок у развоју производних средстава догодио се у другој половини XX века и повезан је са реализацијом машина са електронском регулацијом, чиме је утемељен почетак замене људског интелектуалног ресурса у процес производње и шире.

Под инфраструктуром треба разумјети комплекс привредних грана које имају изузетан значај за привредни развој, а чија основна обележја представљају велики екстерни ефекти. Двије основне карактеристике инфраструктуре су:6 1) немогућност или врло мала могућност увоза и 2) изузетно дуг период градње појединих инфраструктумих система.

Далеко, најважније гране инфраструктурног карактера су: информатика, телекомуникације, енергетика и саобраћај. У времену карактеристичном по изузетном научном и технолошком развоју, као и израженој интернационализацији производње и пословања, на значају добијају гране инфраструктуре које се односе на информатику и телекомуникације.

2.4. Технолошке промјене

Под технолошким промјенама треба разумети процес усавршавања постојећих и проналажења квалитетно нових производних средстава, процес континуираног побољшања постојећих и проналажење квалитетно нових предмета рада, проналажење нових извора и усавршавање постојећих метода коришћења енергије, као и континуирани процес побољшања форми и метода организације и управљања производњом. Нешто редукованија, али у основи прихватљива дефиниција је она која ову категорију своди на процес увођења нових оруђа за рад, проналажење нових метода производње и организације као и преношење постојећих метода из напредних у мање напредне производне јединице.

6 Росић, И.: „Раст структуралне промјене, функционисање привреде“, Краљево, 2000. год.,стр. 97.

Пословна економија 10

Page 11: Privredni  Rast i Razvoj

Привредни рсат и развој

Технолошке промене су крајње сложена економска и друштвена категорија. Свака технолошка промена састоји се из висе етапа испољавња. Најраспрострањенија подела рачуна са сљедеће три фазе технолошке промене: 1) проналазак (инвенција), 2) прва практична примјена проналаска (иновација) и 3) широка примена проналаска (дифузија).

2.5. Организација и предузетништво

Организацију као фактор привредног развоја у економску теорију је први увео Алфред Маршал. Под организацијом Маршал је подразумевао крајње широк спектар активности, почев од поделе рада у процесу производње, па све до начина на који функционишу различити технички системи.

Карактер организације као развојног фактора се суштински разликује, како по начину деловања, тако и по основним квалитативним атрибутима у поређењу са утицајем и обележјима три остала конвенционална фактора развоја (рад, земља, капитал) са којима је углавном оперисала економска теорија до појаве Маршала. Организацију као фактор привредног развоја треба наглашено везати за способност креирања и иновирања. Најважније полуге организације као фактора развоја су предузетништво и менаџмент. У научној литераути предузетништво се проучава на најразличитије начине. Прихватљивом се може сматрати анализа овог феномена а) као економске категорије, б) као метода и начина привређивања и ц) као облика економског мишљења.

3. ОСНОВНЕ ТЕОРИЈЕ ПРИВРЕДНОГ РАСТА И РАЗВОЈА

Свака теорија привредног раста по П. Самуелсону и W. Нордхаусу објашњава како поједине државе прекидају зачарани круг беде и сиромаштва ангажујући најважније факторе производње: људски потенцијал, природни производни потенцијал, капитал, технологију и предузетништво.

Пословна економија 11

Page 12: Privredni  Rast i Razvoj

Привредни рсат и развој

Слика бр. 1. Зачарани круг неразвијености

Економисти су заинтересовани како прекинути овај зачарани круг, те су на тој основи настале и економске теорије, као што су:

теорија узлета; теорије стагнације; теорије уравнотеженог раста, односно краткорочне и дугорочне теорије.

Теорија узлета - везује се за име W. Ростоwа и његово учење о периодима привреднограста. Полазиште је традиционално друштво, прелаз из традиционалног у модемо друштво и старт или узлет. Старт или узлет је у аналогији са авионом који је способан далети тек кад достигне одређену висину. У том смислу различите земље имају различитепериоде узлета.

Теорија стагнације - наглашава међународни контекст развоја. Земље у развоју могу напредовати брже него данашње развијене земље, јер имају на располагању капитал, знање, технологију и сл., из развијених земаља. Према томе, неразвијене земље тансфером акумулације и технологије из развијених земаља могу остварити брже стопе економског раста.

Теорија уравнотеженог раста - наглашава да је привредни раст у својој основи уравнотежен процес у коме се привреде појединих земаља стално крећу унапред. Дигресија је, да је раст сличан кретању комјаче која споро али сигумо иде напред, а не кретању зеца који на махове прави снажан искорак, али чим осети умор, следи одмор. Главни представник ове теорије је С. Кузнец, који је проучавао привредну историју високо развијених земаља почев од 1.800 године. Резултат истраживања је, привредни раст ових земаља најприближнији је уравнотеженом расту.

Пословна економија 12

Page 13: Privredni  Rast i Razvoj

Привредни рсат и развој

Teorije kratkoročnog privrednog rasta analiziraju odnose između stope privrednog rasta i prizvodnih inputa, posebno kapitala i rada. Osnov izučavanja ovih teorija je relacija između stope privrednog rasta i veličine upotrebljenih resursa uključujući tu pored kapitala, radne snage i tehnološka dostignuća.

Teorije dugoročnog privrednog rasta akcenat stavljaju na dinamiku dugoročnog rasta kako u visokorazvijenim tako i nerazvijenim zemljama.

Теорије привредног раста баве се истраживањем утицаја привредног раста на привредну динамику различитих земаља. Имајући то у виду, употреба података и чињеница има смисла само ако се познају конзистентне теоријске претпоставке на којима се изводи логичан склад о понашању економских субјеката који репрезентују економију у цјелини.

Пословна економија 13

Page 14: Privredni  Rast i Razvoj

Привредни рсат и развој

ЗАКЉУЧАК

Привредни раст представља увећање реалног бруто домаћи производа одређене економије у односу на његову величину у претходном временском интервалу. Претпоставка за задовољење стално растућих потреба људи је постојање привредног раста у економији.

Привредни раст се квантитативно изражава на различите начине, најчешће помоћу показатеља стопе раста бруто домаћег производа, националног дохотка, бруто домаћег производа по глави становника, националног дохотка по глави становника, итд. Економски раст представља експанзију потенцијалног ГДП неке земље. Другим реијчима, економски раст представља ширење границе производних могућности нације.

Привредни развој, као шири појам обухвата не само раст обима националне производње већ и све неопходне привредно-системске и структуме промене. Другим речима појам привредног развоја обухвата повећање производње на нивоу националне економије и објашњава сложене трансформације у композицији и структури привреде, као и промене значаја појединих инпута и њихових удјела у расту укупног аутпута.

Пословна економија 14

Page 15: Privredni  Rast i Razvoj

Привредни рсат и развој

ЛИТЕРАТУРА

Бајец, Ј.; Јоксимовић, Љ.: „Савремени привредни системи“, Чигоја штампа, Београд, 2001.

Цветановић, С.; Ђуровић, Г.: „Привредни развој“, Економски факултет Подгорица, 1996.

Росић, И.: „Раст структуралне промјене, функционисање привреде“, Краљево, 2000.

Ђорђевић, М.: „Привредни развој“, Крагујевац, Економски факултет Универзитета у Крагујевцу, 2009.

http://sr.wikipedia.org/

Пословна економија 15

Page 16: Privredni  Rast i Razvoj

Привредни рсат и развој

Одбрана матурског рада

Датум предаје рада ментору: ____________ 2015. година

Оцјена: ____________________

Образложење оцјене:

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Чланови комисије:

1. ________________________2. ________________________3. ________________________

Пословна економија 16

Page 17: Privredni  Rast i Razvoj

Привредни рсат и развој

Пословна економија 17