Prezentacija QM56

Sadržaj

• Noviji makroekonomski trendovi

• Ekonomska politika i reforme

• Osvrt: “Analiza profitabilnosti privrede Srbije”, Milutin

Živanović

2

Osnovni makroekonomski trendovi• U prvom kvartalu 2019 godine privredni rast je snažno usporio, dok su

rezultati u oblasti makroekonomske stabilnosti solidni

• Srbija je u prvom kvartalu imala nasporiji rast u CIE,industrijska proizvodnja opada– neki nepovoljni faktori su privremeni, pa se u narednim kvartalima očekuje

brži rast– za rast je potreban dobar ambijent za sva preduzeća, ne samo za neka

• Stanje na tržištu rada se poboljšava, ali neka poboljšanja nisu održiva

• Spoljnotrgovinski deficit raste već treću godinu– cenovna konkurentnost privrede je oslabila

• Inflacija je niska i stabilna, kamatne stope su niske, a krediti privredi blago rastu

• Fiskalna pozicija je dobra, potebno je da se iskoristi za podsticanje rasta

3

Privredna aktivnost – kratkoročni

trendovi• U prvom kvartalu rast

BDP je značajno usporen– međugodišnji rast BDP

iznosi samo 2,5% – desezonirani rast u odnosu

na prethodni kvartal 0,3%

• Rast BDP je najsporiji u centralnoj i istočnoj Evropi– u prvom kvartalu je

izostalo očekivano uspravanje rasta u CIE

4

80,0

85,0

90,0

95,0

100,0

105,0

110,0

115,0

120,0

Recesija Desezonirani indeks BDP

Desezonirani rast BDP-a, (2008=100)

0.0

1.0

2.0

3.0

4.0

5.0

6.0

Medjugodišnja stopa rasta BDP u prvom kvartalu

2019., u %

Privredna aktivnost po delatnostima i

komponetama tražnje

• U prvom kvartalu podbacila je industrijska proizvodnja koja je opala za 1,6%

– u zemljama CIE industrija je porasla za 3%

– pad je ostvarila i poljoprivreda

• Gradjevinarstvo i uslužne delatnosti su snažno rasle

• Na strani tražnje snažno rastu investicije, potom privatna potrošnja, dok državna raste kao i BDP

– strukturna neravnoteža: privatna potrošanja je 70 % BDP, trebalo bi da bude oko 60%

– investicije u osnovne sredstva su oko 19%, a trebale bi biti oko 25%

• Neto izvoz negativno utiče na rast, jer spoljnotrgovinski deficit raste

5

3.22.5

8.49.3 9.4

0.0

2.0

4.0

6.0

8.0

10.0

Privatnapotrošnja

Državnapotrošnja

Investicije Izvoz Uvoz

Stopa rasta komponenata tražnje u Q1,

medjugodišnje u %

-3.1-1.6

12.3

5.84.9

3.42.3

-4.0-2.00.02.04.06.08.0

10.012.014.0

Stopa rasta dodate vrednosti u Q1 po

delatnostima, medjug., u %

Uzroci niskog rasta privrede Srbije

• Niska stopa rasta u Q1 rezultat je sporog trenda rasta i niza nepovoljnih vanrednih faktora

• Trend rasta privrede Srbije već nekoliko godina sporiji od proseka zemalja CIE– od 2012-2018 Srbija je rasla po stopi od 2,1%, a zemlje CIE po stopi od

3,1% – za sada se zaostajanje ne smanjuje

• Osnovni razlog sporijeg rasta je loš privredni ambijent– za snažan rast nisu dovoljni dobri uslovi za strana preduzeća i

privilegovana domaća, potrebni su ravnopravni i dobri uslovi za sva preduzeća i preduzetnike

– do 2014. na sporiji rast je uticala i makroekonomska nestabilnost –rizik o dužničke krize

6

Uzroci usporavanja privrede Srgbije u prvom

kvartalu• Spor trend rasta u prvom kvartalu dodatno je oborilo niz nepovoljnih faktora kao

što su:– pad proizvodnje u EPS-u– redovan remont u NIS-u– nastavak trenda smanjenja proizvodnje u FIAT-u– uvodjenje taksi na izvoz na KiM – uvodjenje kvota za izvoz čelika u EU

• Poslednja dva faktora odražavaju nepovoljan medjunarodni položaj Srbije• Pad proizvodnje u EPS i NIS-u je privremen i ne bi trebalo da utiče na BDP u

narednom periodu – (za EPS to nije sigurno)• Ukoliko proizvodnja u FIAT-u bude samo 30 hiljada automobila to će uticati na pad

BDP za 0,25% • Postoji velika neizvesnost: kretanje evropskih privreda je turbulentno, šta će biti sa

carinama za KiM i sa kvotama za čelik? • Stoga ocenjujemo da će uz prosečnu poljoprivrednu sezonu rast BDP u 2019.

godini iznositi oko 3% – iznad 3% ako se poboljšaju uslovi za izvoz čelika i ukinu carine za KiM– ispod 3% ako se pogoršaju uslovi za izvoz čelika i pooštre carine za KiM

7

Najavljeni investicioni paket i privredni

rast• Predstavnici Vlade su najavili veliki investicioni paket od 10 milijardi evra u

narednih pet godina za izgradnju nacionalne i komunalne infrastrukture i ulaganja u zdravstvo, obrazovanje i dr. – to bi značilo da će javne investicije u narednom periodu iznositi oko 2 milijarde

evra ili 5% BDP godišnje– U odnosu na postojeće stanje investicije bi se povećale za oko 500 miliona evra

godišnje

• Tolike javne investicije su primerene Srbiji – infrastruktura je neizgradjena i zapuštena, potrebna su velika ulaganja u

zdravstvo, obrazovanje i dr.– slične ili veće investicije su realizovane u brojnim zemljama u CIE

• Da bi se realizovao ovako ambiciozan program investicija potrebno je da se značajno unapredi efikasnost države u odnosu na sadašnje stanje– ..., i do sada su usvajani ambiciozni planovi, ali oni nisu realizovani u

predvidjenim rokovima, projekti su koštali više nego što je planirano i opravdano, kvalitet radova nije bio zadovoljavajući, ...

8

Najavljeni investicioni paket i privredni

rast• Da bi se unapredila efikasnost investicija neophodno je da se:

– unapredi procedura selekcija investicija – uvede praksa javnih rasprava kako o programu kao celini tako i o

pojedničnim projektima– poboljša kvalitet projektne dokumentacije– uvede konkurentna procedura za izbor izvodjača umesto raširene

prakse direktnih pogodbi i nameštenih tendera– obezbede najpovoljniji izvori finasiranja umesto direktnih pogodbi – uvede nezavisan i kompetentan nadzor nad realizacijom projekta

• Unapredjenje efikasnosti treba da spreči neproduktivno rasipanje sredstva poreskih obveznika u obliku: realizacije neprioritetnih ili nepotrebnih objekata, preteranih troškova, niskog kvaliteta radova, skupih izvora finansiranja,...

9

Najavljeni investicioni paket i privredni

rast• Da se ne bi ugrozila makroekonomska stabilnost potrebno je da fiskalni deficit

ostane ispod 1% BDP – najveći deo investicija bi se finansirao iz poreza– održiv godišnji prirast javnog duga bi mogao da iznosi oko pola milijarde evra– da bi fiskalni deficit ostao u planiranim okvirima potrebno je da plate i penzije rastu malo

sporije od BDP, da se smanje subvencije, napreduje u suzbijanju sive ekonomije, ...

• Ako se unapredi efikasnost investicija i očuva makroekonomska stabilnost investicioni paket bi doprineo ubrzanju privrednog rasta

– ali on nije dovoljan za visoke i dugoročno održive stope rasta od oko 5%– javne investicije od 2 milijarde evra predstavljaju petinu ukupnih investicija koje su potebne za

rast do 5% godišnje

• Najveći deo dodatnih investicija treba da realizuju domaća privatna preduzeća, preduzetnici i domaćinstva, koji sada investiraju oko 4 milijarde evra godišnje, a trebali bi oko 6 milijardi

– da bi se povećale domaće privatne investicije potrebno je unapredjenje privrednog ambijenta, povoljni uslovi za sva preduzeća, a ne samo za neka

10

Zaposlenost i zarade

• Stanje na tržištu rada se poboljšava

• U odnosu na isti kvartal prethodne godine

– registrovana zaposlenost je povećana za 2,7%, formalna za 6,4%, ukupna za 4,5%

– broj nezaposenih lica prema ARS je opao u Q1 za 17,4%, dok je prema NSZ u aprilu manji za 9,4% nego pre godinu dana

• Poboljašanja na tržištu rada su znatno veća od rasta BDP usled masovne emigracije radne snage

• Struktura zaposlenosti je poboljšana – broj formalno zaposlenih je veći za 6,4%, a broj neformalno zaposlenih je manji za 3,6%

• Stanje na tržištu rada u 2018. godini u Srbiji je i dalje znatno lošije nego u CIE

– stopa zaposlenosti u Srbiji iznosi 47,6%, a u CIE 55,1%

– stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosi 12,8 %, a u CIE 5,1%.

11

12.1

47.4

0

10

20

30

40

50

60

Stara metodologija Nova metodologija

Stopa nezaposlenosti

43.7

46.9 47.5 47.6

52.4 52.754.1 54.2 54.6

55.8 55.9 56.9 57.3 57.8 58.4 59.260.4

40

45

50

55

60

Stopa zaposlenosti

2018 2019 Q1

Kretanje stope zaposlenosti i nezaposlenosti

Zaposlenost i zarade

• U Q1 zarade su nominalno povećane za 9,6%, a realno za 6,9%

• Realne zarade rastu znatno brže od proizvodnje i produktivnosti, jedinični troškovi rada veći za 7,3% (prema ARS čak 9,2%) - pada cenovna konkuretnost privrede Srbije

• Zarade u javnom sekotru su nominalno porasle za 9,2%, a u privatnom za 10,1%

– snažan rast zarada u privatnom sekotru održava stanje na tržištu rada, ali i rast plata u javnom sektoru, rast minimalne zarade

– prema zvaničnim podacima zarade u javnom sekotru su veće za blizu 20% nego u privatnom, stvarna razlika je manja

• Realne zarade rastu snažno i u ostalim zemljama CIE zbog niske nezaposlenosti i masovne emigracije radne snage

– opada cenovna konkurentnost zemalja CIE što dovodi do rasta spoljnog deficita (Rumunija)

• Zarade ne mogu u dužem periodu da rastu brže od produktivnosti

– u Srbiji je visoko učešće privatne potoršnje u BDP, a nezaposlenost još uvek visoka, spoljni deficit visok

– privatna potrošanja u Srbiji po stanovniku je na 48% od proseka EU, dok je BDP na 40% od proseka EU

• Srbija ima relativno visok odnos minimalne i prosečne zarade, dalji rast ovog odnosa bi negativno uticao na tržište radne snage

12

37 3739

41 41 4243 44 44 44 44 45 45

46 46 47 47 48 49 4952

48.1

30

35

40

45

50

55

Špan

ija

Češ

ka

Slo

vačk

a

Hrv

atsk

a

Ne

mač

ka

Esto

nija

Ho

lan

dija

Bu

gars

ka

Mal

ta

Leto

nija

Irsk

a

Ru

mu

nija

Vel

ika

Bri

tan

ija

Mađ

arsk

a

Srb

ija

Luks

em

bu

rg

Po

ljska

Litv

anija

Po

rtu

galij

a

Alb

anija

Slo

ven

ija

2016 2017 Q1 2019

Odnos minimalne i prosečne zarade, u %

100.0 100.2100.9 101.1

102.2100.7

99.2

97.1

99.5100.4

104.8

111.9

96

98

100

102

104

106

108

110

112

114

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 Q12019

Realne zarade 2018g=100

Spoljnoekonomski odnosi –tekuće

transakcije• U prvom kvartalu se nastavlja

pogoršanje spoljnotrgovinskog i tekućeg platnog bilansa započeto pre više od dve godine

– deficit tekućeg bilansa iznosi 9,2% BDP, a spoljnotrgovinskog 10,8% BDP

• Izvoz roba u Q1 solidno raste (7,9%), ali uvoz raste još brže (9,9%)=> deficit je veći za 186 miliona

• Izvoz usluga snažno raste (17,5%), ali uvoz raste još brže (20,9%) => suficit je približno nepromenjen

• Deficit po osnovu primarnog dohotka (kamate, dividende) je malo porasto, dok je suficit po osnovu sekundardnog dohotka (doznake i dr.) ostao nepromenjen

13

-17,3

-20,0

-6,3 -6,5

-10,3 -10,9

-5,8 -5,6

-3,4 -2,9

-5,2 -5,2

-9,2

-23,3-24,3

-15,6 -15,0 -15,0-16,4

-10,6 -10,3

-8,1

-6,0-7,7

-9,7-10,8

-30,0

-25,0

-20,0

-15,0

-10,0

-5,0

0,0

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019Q1

u %

Tekući deficit/BDP Spoljnotrgovinski deficit/BDP

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

3.000

3.500

4.000

4.500

5.000

5.500

6.000

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019

milio

ni e

vra

Desezonirani izvoz Desezonirani uvoz Robni deficit (desezonirano)

Tekući i spoljnotrgovinski deficit, % GDP

Bilans robne razmene, desezonirano

Spoljnoekonomski odnosi –tekuća

transakcije• U prošloj godini Srbija je imala veći deficit

tekućeg bilansa od zemalja CIE članica EU• Visok i rastući deficit uz skroman rast BDP

ukazuje da on nije posledica rasta BDP i uvoza investicione opreme

• Fudamentalni uzroci visokog deficita su– niska domaća štednja, – niska cenovna konkurentnost privrede (jak

dinar, rast jediničnih troškova rada) – posledica - visoka domaća tražnja u odnosu

na BDP

• U Q1 na rast deficita su uticali – nepovoljni odnosi razmene– uvodjenje taksi na KiM– kvote za čelik za sada nisu uticale ne izvoz

• Uz nepromenjenu politiku i makroekonomske trendove u Srbiji i svetu očekuje se rast tekućeg deficita na 5,5-6% BDP u ovoj godini

• Eventualna ekpanzivna politika u predizbornoj godini bi dodatno povećala spoljne deficite

14

-10.0

-5.0

0.0

5.0

10.0

Deficit tekućeg bilansa u 2018. godini, %

BDP

70,0

75,0

80,0

85,0

90,0

95,0

100,0

105,0

110,0

115,0

120,0

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1

2014 2015 2016 2017 2018 2019

Indeks odnosa razmene

Jedinična vrednost izvoza

Jedinična vrednost uvoza

Medjugodišnji odnosi razmene

Spoljnoeknomski odnosi – kapitalne

transakcije

• U Q1 2019. nastavlja se snažan priliv stranog kapitala

– neto priliv iznosi 852 miliona evra– od toga su SDI 797 miliona evra (7,8%

BDP)– neto prirast duga iznosi 111 milion evra

• Spoljni dug Srbije u prošloj godini povećan za 1,3 milijarde evra

– dug države je smanjen za blizu 500 miliona evra, dok je dug privatnog sektora povećan za 1,8 milijardi evra

• Neto investiciona pozicije Srbije u prošloj godini pogoršana za 1,7 milijardi evra

– neto strana imovina i potraživanja u Srbiji iznose 37, 5 milijardi evra (87,7% BDP)

– u budućnosti se može očekivati veliki odliv dohodaka po osnovu kamata i dividendi

15

17,8 18,3 19,5 20,8 21,124,5

-48,6-51,0

-53,6-55,7 -56,8

-61,9

-30,8 -32,7-34,1 -34,9 -35,7 -37,5

-70

-60

-50

-40

-30

-20

-10

0

10

20

30

2013 2014 2015 2016 2017 2018

mlrd

EUR

Finansijska aktiva Finansijska pasiva MIP - neto

Neto međunarodna investiciona pozicija Srbije, u mlrd

EUR

Inflacija i kurs

• U prva četiri meseca inflacija je iznosila 2,3%, u aprilu je dostigla 3% medjugodišnje, u maju je ostvarena deflacija od -0,3%, a medjugodišnja inflacija je oborena na 2,2%

• Ubrzanje inflacije u prva četiri meseca je bilo pod dominantnim utricajem privremenih faktora

• Bazna inflacija u prva četiri meseca iznosi 0,6 %, u aprilu je dostigla 1,5 godišnje

– rast bazne inflacije podstiče brži rast domaće tražnje od BDP i rast jediničnih troškova rada, a smanjuje jačanje dinara

• Medjugodišnja inflacija u Srbiji je i dalje niža nego u zemljama CIE usled jačanja dinara i kašnjenja privrednog ciklusa

• Procenjuje se da će u 2019. godini bazna inflacija iznositi 1,5-2%, dok će ukupna biti u intervalu 2,5-3%

16

Međugodišnja inflacija i ciljni koridor, u %

Međugodišnja inflacija po mesecima u %

Inflacija i kurs• U prvih pet meseci dinar je

nominalno ojačao u odnosu na evro za 0,2%,

– valute zemalja CIE su proseku oslabile za 0,6%

– nominalni kurs dinara je minimalno varirao

• Dinar je u prva četiri meseca realno ojačao u odnosu na evro za 1,5%

– i druge valute u CIE su ojačale, ali te zemlje imaju bolju spoljnu poziciju i snažniji rast privrede

– njihove valute nisu jačale prethodnih godina

• Od kraja 2016. dinar je ojačao je za 7,5%

– realna vrednost dinara treba da bude u skladu sa nivoom produktivnosti i spoljnoekononomskom pozicijom Srbije

17

Nominalni i realni kurs dinar/evro, prosek meseca

Nominalna promena deviznog kursa (u %)

Fiskalni tokovi i politika• Rezultati fiskalne politike u prva četiri

meseca 2019. su relativno dobri – u prva četiri meseca ostvaren je suficit od

0,5 % BDP (u Q1 suficit 0,9% BDP)– suficit je malo veći nego u istom periodu

prošle godine

• Poreski prihodi su realno povećani za 6,6%

– poreski prihodi su rasli znatno brže od BDP zbog rasta zarada i potrošnje

• Javni rashodi su realno povećani za 7,7%

• Rast javnih prihoda i rashoda je ubrzan u odnosu na prethodnu godinu

• Na osnovu aktuelnih trendova i politika moguć je fiskalni suficit od oko 0,5% BDP u 2019. godini

• Postoji fiskalni prostor za smanjenje poreza i povećanje rashoda od oko 1% BDP

– za dugoročni rast BDP i standarda bilo bi dobro da se smanje porezi na zarade i povećaju kapitalni rashodi

18

Konsolidovani javni prihodi i javni rashodi (% BDP)

Konsolidovani fiskalni bilans (% BDP-a)

Fiskalni tokovi i politika

• Svi javni prihodi, osim akciza, su ostvarili realni rast

– pad akciza je privremen, na nivou godine se očekuje rast

– visok rast prihoda od PDV je verovatno zbog prebacivanja dela prihoda iz prošle u ovu godinu

• Sve vrste javnih rashoda osim rashoda na kamate realno rastu

– visok rast kapitalnih rashoda je dobar – za potpuniju ocenu potrebna je njihova struktura

• važna je efikasnost javnih investicija

– rashodi za zarade rastu malo sporije od rasta prosečnih zarada, zbog manjih doprinosa i manjeg broja zaposlenih

– visok rast subvencija delimično se finansira sredstvima EU (poljoprivreda)

– rashodi za kamate opadaju zbog nižih kamatnih stopa

19

7.74.1 7.2

-1.4

14.8

6.0 6.8

40.0

-10.0

0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0

Medjugodišnji rast realnih javnih rashoda

(maj-april), u %

6.612.8

34.5

8.6

-8.4

6.5 5.6

15.1

-20.0

-10.0

0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

Medjugodišnji rast realnih javnih

prihoda (jan-april), u %

Fiskalni tokovi i politika

20

-4,0

-2,0

-

2,0

4,0

6,0

8,0

10,0

12,0

2013 2014 2015 2016 2017 2018 Q1 2019

Poreski prihodi BDP i Poreske stope BDP Poreske stope

Stope rasta poreskih prihoda, BDP i prosečnih poreskih stopa (u %)• Siva ekonomija je značajno rasla u periodu od kraja 2012. do sredine 2014. godine

• Od sredine 2014. do kraja 2017. siva ekonomije je opadala

• U 2018. godini siva ekonomija je malo porasla, ali je na početku ove godine značajnije smanjena – moguće je da se radi o legalnom

prebacivanju dela poreza iz prošle u ovu godinu

• Postoji značajan prostor za smanjenje sive ekonomije– političko opredeljenje da se suzbije

siva ekonomija– efikasnija poreska administracija– kvalitetnije javne usluge

• Smanjenje nezapolenosti olakšava suzbijanje sive ekonomije

C-efikasnost naplate PDV-a

Fiskalni tokovi i politika

• Javni dug na kraju Q1 iznosio je 23,4 mlrd. evra (54% BDP-a)

• Javni dug je porastao tokom Q1, mada je država ostvarila suficit, za 380 miliona evra

– jačanje dinara je uticalo na mali pad javnog duga

– mogući razlozi za rast duga su pripremanje novca za otplatu duga ili privremeni otkup akcija Komercijalne banke

• Zamenom skupljeg duga iz 2011. i 2013. sa jefinim dugom u iznosu od milijardu evra, države će uštedeti na kamatama oko 35 miliona evra

• Do kraj godine očekujemo pad javnog duga u odnosu na BDP, na oko 50% BDP

Kretanje javnog duga Srbije (% BDP)

21

Monetarna politika

• U proteklom delu godine NBS nije menjala referentu stopu, ali je snažno intervenisala na deviznom tržištu

• S obzirom da je rast ukupne inflacije bio privremen, a da je bazna na donjoj granici ciljnog intervala, ne očekuje se promena referentne stope u narednim mesecima

• Zbog rasta spoljnih deficita ocenjujemo da bi intervencije NBS trebalo da budu asimetrične– da se dozvoli blago slabljenje

dinara, a spreči njegovo jačanje

22

Inflacija i referentna stopa NBS

NBS intervencije na međubankarskom deviznom tržištu

Kreditna aktivnost banaka

• U prvom kavrtalu nastavlja se rast kredita stanovništvu (175 mil. evra) i privredi (22 mil evra domaći +192 evra strani)

• Rast kredita u Q1 je solidan, s obzirom na sezonsko usporavanje kredita u Q1

• Rast kreditiranja privrede ukazuje da preduzeća i banke očekuju rast privredne aktivnosti

• Krediti privredi i stanovništvu iz domaćih iinostranih izvora su trenutno na nivou odoko 68% BDP što je za 15 pp manje nego u sličnim zemljama

• Nivo loših kredita stagnira, dok njihovo učešće u ukupnim kreditima opada zbog rasta kreditne aktivnosti

23

Promena stanja kredita privatnom sektoru, milioni evra

Učešće loših kredita u ukupno plasiranim, u %

Kamatne stope na kredite banaka

• Realne kamatne stope na dinarske kredite su opale, zbog neočekivanog povećanja inflacije– ovaj pad je privremen

• Kamatne stope na devizne kredite su stabilne na niskom nivou

• Najavljena monetarna politika ECB i FED će uticati na zadžavanje kamatnih stopa na niskom nivou

24

Realne kamatne stope na dinarske kredite u %

Kamatne stope na indeskirane kredite u %

Hvala na pažnji!

25