INVESTICIONI PROGRAM · investicioni program fabrika za eksploataciju i flaŠiranje prirodne slabomineralne vode “marinada” beograd, mart 2005. godine

INVESTICIONI PROGRAM

FABRIKA ZA EKSPLOATACIJU I FLAŠIRANJE PRIRODNE

SLABOMINERALNE VODE “MARINADA”

BEOGRAD, MART 2005. GODINE

SADRŽAJ REZIME INVESTICIONOG PROGRAMA ......................................................... 1

1. OPIS PROJEKTA I SVRHA INVESTIRANJA .............................................. 3 1.1 OPIS PROJEKTA ............................................................................................ 4

1.2 CILJEVI INVESTIRANJA ................................................................................ 4 2. OCENA RAZVOJNIH MOGUĆNOSTI INVESTITORA ............................... 6 2.1 OPŠTA INFORMACIJA O INVESTITORU ........................................................ 7 2.2 ANALIZA I OCENA DOSADAŠNJEG RAZVOJA ................................................ 7 3. ANALIZA TRŽIŠTA ......................................................................................... 8 3.1 ANALIZA TRŽIŠTA PRODAJE......................................................................... 9 3.1.1 UVODNE NAPOMENE ............................................................................... 9 3.1.2 TRŽIŠNE KARAKTERISTIKE PROIZVODNOG PROGRAMA ............................ 9 3.1.2.1 Osnovne karakteristike proizvoda ....................................................... 9

3.1.2.2 Prodajni asortiman Investitora ........................................................ 11 3.1.3 ANALIZA PRODAJE I TRAŽNJE ............................................................... 11

3.1.4 ANALIZA POTROŠNJE NA DOMAĆEM TRŽIŠTU ......................................... 13

3.1.5 ANALIZA OSNOVNIH KRETANJA NA STRANOM TRŽIŠTU I MOGUĆNOSTI

IZVOZA ................................................................................................ 15

3.1.6 CENE, NAČIN PRODAJE I KANALI DISTRIBUCIJE ..................................... 16 3.1.6.1 Cene .......................................................................................... 16 3.1.6.2 Promocija ................................................................................... 18

3.1.6.3 Kanali distribucije ......................................................................... 19 3.2. ANALIZA PONUDE....................................................................................... 21 3.2.1 NIVO I DINAMIKA PROIZVODNJE .......................................................... 21 3.2.2 DOMAĆA KONKURENCIJA ...................................................................... 21 3.2.3 KRETANJE UVOZA ................................................................................. 22 3.3. MOGUĆNOSTI RAZVOJA PROIZVODNJE I PLASMANA ................................ 23 3.3.1 KARAKTERISTIKE MAKROEKONOMSKOG OKRUŽENJA ....................................... 23

3.3.2 PROJEKCIJA DOMAĆE TRAŽNJE ............................................................. 24

3.3.3 PROGNOZA MOGUĆE PRODAJE I TRŽIŠNOG UČEŠĆA

INVESTITORA ....................................................................................... 25 3.4 ANALIZA TRŽIŠTA NABAVKE ...................................................................... 26 3.4.1 OPIS I KARAKTERISTIKE POTREBNIH INPUTA ........................................ 26

3.4.1.1 Klasifikacija potrebnih inputa .......................................................... 26

3.4.1.2 Osnovne karakteristike potrebnih inputa ........................................... 27 3.4.2 PODACI O PROIZVODNJI I POTROŠNJI POTREBNIH INPUTA .................... 28

3.4.2.1 Pretforme .................................................................................... 28

3.4.2.2 Staklene boce ............................................................................... 28

3.4.2.3 Plastični zatvarači ......................................................................... 29

3.4.2.4 Aluminijumski zatvarači .................................................................. 29

3.4.2.5 Etikete ........................................................................................ 30

3.4.2.6 Lepak za etikete ............................................................................ 30

3.4.2.7 Polietilenske folije ......................................................................... 30

3.4.2.8 Palete ......................................................................................... 31

3.4.2.9 Kartonske podloške za palete ........................................................... 31 3.4.3 PROCENA MOGUĆNOSTI NABAVKE POTREBNIH INPUTA

I USLOVI NABAVKE .............................................................................. 31

3.4.4 PROGNOZA NABAVNIH CENA ................................................................. 32

PRILOZI UZ SEKCIJU 3 ............................................................................... 33

4. TEHNIČKO-TEHNOLOŠKE OSNOVE ......................................................... 34 4.1 ASORTIMAN I OBIM PROIZVODNJE ........................................................... 35 4.2 OSNOVE TEHNOLOŠKOG PROCESA ............................................................ 35 4.2.1 EKSPLOATACIJA VODE I TRANSPORT DO LINIJE ZA PUNJENJE ................. 35

4.2.2 PRIPREMA VODE PRE PUNJENJA U BOCE ................................................ 36

4.2.3 PRIPREMA AMBALAŽE .......................................................................... 37

4.2.4 PUNJENJE VODE U PET I STAKLENE BOCE ............................................... 37

4.2.5 PAKOVANJE BOCA I PALETIZACIJA ........................................................ 38

4.2.6 KONTROLA KVALITETA ......................................................................... 38

4.2.7 SKLADIŠTENJE ..................................................................................... 39 4.3 PRORAČUN KAPACITETA I LISTA OPREME ................................................. 40 4.4 MATERIJALNI BILANS I NORMATIV ........................................................... 40 4.5 REŠENJE GRAĐEVINSKIH OBJEKATA I INSTALACIJA ................................ 41 4.5.1 PREGLED PROSTORIJA I POVRŠINA ....................................................... 41

4.5.2 KONSTRUKTIVNA REŠENJA ................................................................... 42 4.5.3 INSTALACIJE ....................................................................................... 43 4.5.3.1 Mašinski deo ............................................................................... 43

4.5.3.2 Elektrotehnički deo ...................................................................... 44

4.5.3.3 Hidrotehnički deo ........................................................................ 48 4.6 TRANSPORT – SPOLJNI I UNUTRAŠNJI .................................................... 49 4.7 PLAN RADNE SNAGE ................................................................................... 49 5. ANALIZA I IZBOR LOKACIJE .................................................................... 50 5.1 ANALIZA LOKACIJE .................................................................................... 51 5.2 IZBOR LOKACIJE ........................................................................................ 53 6. MOGUĆI UTICAJI NA ŽIVOTNU SREDINU I MERE ZAŠTITE ............. 54 6.1 ANALIZA EVENTUALNIH UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU ......................... 55 6.2 MERE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE ............................................................. 56 6.3 MERE PROTIVPOŽARNE ZAŠTITE ............................................................... 56 7. NIVO ORGANIZOVANOSTI ................................................................................ 57 7.1 ORGANIZACIJA PROSTORA ........................................................................ 58 7.2 ORGANIZACIJA RADNE SNAGE .................................................................. 58 7.3 ORGANIZACIONA SHEMA ........................................................................... 60

8. DINAMIČKI PLAN IZVODLJIVOSTI PROJEKTA .................................... 61 PRILOZI UZ SEKCIJU 8 .............................................................................. 63

9. EKONOMSKO-FINANSIJSKA ANALIZA ................................................... 64 9.1 OBIM I STRUKTURA INVESTICIONIH ULAGANJA U OSNOVNA SREDSTVA .................................................................................... 65 9.2 OBRAČUN POTREBNIH OBRTNIH SREDSTAVA ........................................... 67 9.3 OBRAČUN TROŠKOVA PROIZVODNJE I FORMIRANJE UKUPNOG

PRIHODA ................................................................................................................ 68

9.3.1 FIKSNI TROŠKOVI ..................................................................................... 68

9.3.2 DIREKTNI TROŠKOVI ................................................................................. 70

9.3.3 BRUTO ZARADE ........................................................................................ 70

9.3.4 POREZI I DOPRINOSI................................................................................. 71

9.3.5 FORMIRANJE UKUPNOG PRIHODA ................................................................ 71 9.4 IZVORI FINANSIRANJA I OBAVEZE PREMA IZVORIMA.............................. 72 9.5 NOVČANI TOKOVI PROJEKTA ..................................................................... 73 9.5.1 DINAMIČKI PLAN BILANSA USPEHA ...................................................... 73

9.5.2 FINANSIJSKI TOK ................................................................................ 73

9.5.3 EKONOMSKI TOK ................................................................................. 73

9.5.4 BILANS STANJA ................................................................................... 73

PRILOZI UZ SEKCIJU 9 .............................................................................. 74 10. FINANSIJSKO-TRŽIŠNA EFIKASNOST PROJEKTA ............................ 75 10.1 STATIČKA OCENA TRŽIŠNE EFIKASNOSTI PROJEKTA .............................. 76 10.1.1 EFIKASNOST I OPREMLJENOST FABRIKE ............................................. 76

10.1.2 ANALIZA LEVERIDŽA .......................................................................... 77

10.1.3 ANALIZA PRELOMNE TAČKE ................................................................ 77

10.1.4 PERIOD POVRAĆAJA .......................................................................... 78

10.1.5 RACIO ANALIZA ................................................................................. 79

10.1.6 SWOT ANALIZA ................................................................................. 81 10.2 DINAMIČKA OCENA EFIKASNOSTI INVESTICIONIH ULAGANJA ............... 82 10.2.1 NETO SADAŠNJA VREDNOST ............................................................... 82

10.2.2 INTERNA STOPA PRINOSA .................................................................. 82

10.2.3 INDEKS PROFITABILNOSTI ................................................................ 83

10.2.4 DISKONTOVANI PERIOD POVRAĆAJA .................................................. 83

PRILOZI UZ SEKCIJU 10 ............................................................................ 84 11. DRUŠTVENE IMPLIKACIJE PROJEKTA ................................................. 85

12. ANALIZA OSETLJIVOSTI ......................................................................... 87 ZAKLJUČNA RAZMATRANJA STUDIJE ......................................................... 90

Rezime investicionog programa

1

REZIME INVESTICIONOG PROGRAMA 1. Osobe koje su odgovorne za podatke korišćene za izradu investicionog programa

Rb Ime i prezime Kvalifikacija Organizacija u kojoj je zaposlen

autor

1 Dragan Lončar magistar ekonomskih

nauka Ekonomski fakultet, Beograd

2 Milutin Dobrilović diplomirani ekonomista

Ekonomski fakultet, Beograd

3 Sergej Kostić diplomirani inženjer

geofizike GEOFIZIKA-ING, preduzeće za

geofizička istraživanja

4 Daniel Babić diplomirani inženjer

elektrotehnike /

5 Gordana Divnić diplomirani tehnolog Boro Skorić, Loznica

2. Osnovni podaci o kompaniji koja donosi investicioni program

1 Pun naziv kompanije

PREDUZEĆE ZA PROIZVODNJU I PROMET “MARINADA” D.O.O.

2 Adresa ???

3 Matični broj ???

4 Šifra delatnosti ???

5 Osnovna banka ???

3.Osnovni podaci o investicionom programu

1 Naziv investicionog programa

INVESTICIONI PROGRAM FABRIKE ZA EKSPLOATACIJU I

FLAŠIRANJE PRIRODNE SLABOMINERALNE VODE “MARINADA”

2 Lokacija planina Golija, selo Dramiće, opština Novi Pazar

3 Cilj investicionog programa

Cilj: Analiza finansijske opravdanosti ulaganja u izgradnju fabrike za eksploataciju i flaširanje prirodne slabomineralne vode »Marinada« na bazi većeg broja podanaliza (tržišta, izvora finansiranja, građevinskih i tehnoloških analiza, analize finansijskih indikatora, itd)

Rezime investicionog programa

2

4. Predviđena ulaganja

rb predviđena ulaganja iznos (EUR)

1. osnovna sredstva 4.482.782

2. obrtna sredstva 497.118

ukupno 4.979.900

5.Izvori finansiranja

rb izvori iznos (EUR)

1. sopstvena sredstva 2.479.900

2. krediti 2.500.000

ukupno 4.979.900

6. Osnovni pokazatelji poslovanja

1. Obim proizvodnje (maksimalni kapacitet) 68.428.800 litara

2. Površina fabričkog kompleksa 5.960 m2

3. Rad fabrike 270 dana godišnje u dve smene

4. Zaposlenost (novi radnici) 38 radnika

5. Ukupni prihodi (2010. godina1) EUR 13.931.500

6. Ukupni troškovi (2010. godina) EUR 11.458.051

7. Period povraćaja investicije 3 godine i 300 dana

8. Kombinovani leveridž 1.65

9. Interna stopa rentabilnosti 29%

10. Neto sadašnja vrednost EUR 5.267.058

1 2010. godina je uzeta kao referentna godina zato što u njoj dolazi do stabilizacije obima aktivnosti

1. OPIS PROJEKTA I SVRHA INVESTIRANJA

Poglavlje 1: Opis projekta i svrha investiranja

4

1.1 OPIS PROJEKTA

Na izvorištu Močarski potok na lokaciji sela Dramiće, na jugozapadnoj padini Golije, na području opštine Novi Pazar, nalazi se vrelo prirodne slabomineralne vode “Marinada“. Namenska hidrogeološka istraživanja na ovom lokalitetu vršena su od 12. juna 2003. godine od strane preduzeća za geofizička istraživanja GEOFIZIKA-ING d.o.o. iz Beograda. Na osnovu hidrogeoloških istražnih radova (geološke prospekcije terena, hidrogeološkog kartiranja terena i selekcije izvora, geofizičkih istraživanja u okolini izvora, uređenja izvora za režimska osmatranja i samih režimskih osmatranja) urađen je Elaborat o rezervama malomineralizovanih izdanskih voda vrela “Marinada” (GEOFIZIKA-ING d.o.o., Beograd, 2005. godina) Prema Elaboratu o rezervama malomineralizovanih izdanskih voda vrela “Marinada”, vrelo se odlikuje stabilnim režimom isticanja, kako u pogledu količina tako i u pogledu fizičko-hemijskih, mikrobioloških i radioloških karakteristika vode. Eksploatacione rezerve vrela su B kategorije. Vrelo “Marinada” se sastoji iz dva vodozahvatna objekta (1. crpni bunar “B1” dubine 60 metara i nominalnog kapaciteta 3,6 l/s i 2. izvor “Marinada 1” nominalnog kapaciteta 1,3 l/s) ukupne nominalne izdašnosti 4,9 l/s. Temperatura prirodne slabomineralne vode je stabilna i iznosi 6-7 oC tokom čitave godine. Na osnovu rešenja o izdavanju vodoprivrednih uslova (Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS – datum ???) predviđeno je korišćenje 4,4 l/s za pogon flaširanja što odgovara proizvodnom kapacitetu od 15.840 l/h, odnosno 10.560 referentnih boca od 1,5 litara na čas. Na osnovu hidrogeoloških pokazatelja na području izvorišnog dela Močarski potok postoji više hidrogeoloških tačaka (izvora) čija se ukupna izdašnost procenjuje na 10-12 l/s. Prema tome, može se zaključiti da je vodni potencijal lokaliteta veoma izdašan što u perspektivi može otvoriti mogućnosti daljeg internog rasta fabričkih kapaciteta. Predmet ove investicione studije jeste ispitavanje opravdanosti ulaganja u izgradnju fabrike za flaširanje vode uzimajući u obzir karakteristike investitora, analizu tržišta i tehnološkog procesa, opis lokacije i eventualnih uticaja na prirodnu sredinu, potencijalna organizaciona rešenja, kao i kompletnu dijagnozu i projekciju finansijske izvodljivosti projekta.

1.2 CILJEVI INVESTIRANJA

Uz razvoj industrije, novih tehnologija i viši standard stanovništva u svetu naglo je povećana potrošnja vode, pa se u prvoj polovini ovoga veka u mnogim regionima sveta predviđa ozbiljna kriza u snabdevanju vodom. O ozbiljnosti problema snabdevanja vodom u svetu govore sledeće činjenice:

od ukupno raspoloživog vodnog potencijala na Zemljinoj kugli, 97.5 odsto čini slana voda, a samo 2.5 odsto sveža voda, od koje je 90 odsto sadržano u polarnom ledu Antarktika i Grenlanda, a samo 10 odsto sveže vode dostupno je za korišćenje;

20 odsto svetske populacije (1.2 milijarde ljudi) nema pristup zdravoj vodi za piće;

zbog zagađene vode dnevno u proseku umire 6.000 ljudi što je na godišnjem nivou 2 miliona ljudi;

veliki broj ljudi indirektno umire zbog nedostatka čiste vode za navodnjavanje poljoprivrednih površina (čak 70 odsto čiste vode se troši na navodnjavanje);

Poglavlje 1: Opis projekta i svrha investiranja

5

potrošnja vode u razvijenom svetu naglo raste (na primer, poslednjih 10 godina, proizvodnja mineralne vode u Evropi je porasla za 65 odsto - sa 18,63 milijardi litara 1994. godine na 28,55 milijardi litara 2004. godine);

najkritičnije područje u pogledu oskudnosti vode jeste Srednji Istok i Severna Afrika (7% svetskog stanovništva raspolaže sa samo 1.4% obnovljive sveže vode u svetu, videti sliku 1);

voda u proseku čini 65% težine čovekovog tela. Ljudski organizam je veoma zavistan od kolebanja procenta vode u telu i usled gubitka 15% od ukupne količine vode, nastupa smrt;

prema normama Svetske zdravstvene organizacije na našem podnevlju, uz normalnu aktivnost, potrebno je dnevno uneti u organizam 2-2.5 litara vode.

Slika 1: Stanovnik Jordana na jednom od retkih prirodnih izvora slatke vode Iznete činjenice ukazuju na rastući značaj izvorskih voda sa nezagađenih planinskih terena i na neophodnost njihovog racionalnog korišćenja. Misija fabrike za proizvodnju vode je da bude jedan od pet najjačih kompanija za proizvodnju, punjenje i distribuciju vode na prostorima Srbije. Glavni oslonac uspeha će biti konzistentno visok kvalitet proizvoda, prepoznatljiv brend i zadovoljstvo svih relevantnih interesnih grupa a posebno krajnjih korisnika. Ovakvi rezultati mogu se postići maksimalnim iskorišćenjem svih (postojećih i kreiranih) tržišnih potencijala i šansi. Uspeh u ostvarenju ovih stremljenja biće ocenjivan na bazi stepena realizacije projektovanih poslovnih ciljeva (prodaja, profit, tržišno učešće, bruto marža) i na bazi kontinuiranog merenja ukupnog zadovoljstva potrošača. Kritični faktori uspeha fabrike su sledeći: 1. stabilan kvalitet vode, 2. ekonomija obima i vođstvo u troškovima, 3. marketinške aktivnosti i prepoznatljivost brenda i 4. pristup targetiranim (domaćim i stranim) tržištima. Realizacijom investicionog programa (izgradnjom fabrike vode na Goliji) ostvarilo bi se više ciljeva istovremeno:

podizanje ekonomske razvijenosti područja kroz zapošljavanje mesnog stanovništva, pokretanje proizvodne aktivnosti kod malih porodičnih firmi i sprečavanje dalje migracije mladih

bolje iskorišćenje bogatog hidropotencijala ovog područja čime se povećava dostupnost visokokvalitetne i zdrave mineralne vode širim slojevima stanovništva

značajan podsticaj za jačanje zaštite životne sredine područja Golije

ostvarivanje dobiti iz proizvodnje.

2. OCENA RAZVOJNIH MOGUĆNOSTI INVESTITORA

Poglavlje 2: Ocena razvojnih mogućnosti Investitora

7

2.1 OPŠTA INFORMACIJA O INVESTITORU

Naziv investitora: Preduzeće za proizvodnju i promet 'Marinada' d.o.o., Beograd Sedište: Beograd Registracija: Trgovinski sud, Beograd Broj fajla ??? Broj registarskog uloška: ??? Naziv i šifra delatnosti: Proizvodnja mineralne vode - 15981 Godina osnivanja: 2005. Direktor: Rajko Dobrosavljević Oblik organizovanja: Društvo sa ograničenom odgovornošću Preduzeće za proizvodnju i promet

2.2 ANALIZA I OCENA DOSADAŠNJEG RAZVOJA

Imajući u vidu da je preduzeće osnovano 2005. godine, odnosno da tek počinje sa radom, nije bilo osnove da se ova investiciona studija bavi analizom dosadašnjeg razvoja.

3. ANALIZA TRŽIŠTA

Poglavlje 3: Analiza tržišta

9

3.1 ANALIZA TRŽIŠTA PRODAJE

3.1.1. UVODNE NAPOMENE

Proizvodi iz proizvodnog asortimana Investitora kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu suočiće se sa izuzetno snažnom konkurencijom i sa velikim brojem direktnih supstituta. Pri tom, mora se imati u vidu da je Investitor novi, neafirmisani prizvodjač sa novim proizvodom. Stoga je nužno da u svom poslovanju poštuje ključne faktore poslovnog uspeha (detaljno izvrši analizu i procenu ciljnog tržišta i na toj osnovi definiše svoj marketing koncept), te da na taj način obezbedi postizanje konkurentskih prednosti. Da bi se to ostvarilo neophodno je:

definisati proizvod i njegove supstitute,

identifikovati i analizirati relevantne faktore tražnje,

analizirati i projektovati potrošnju na domaćem tržištu,

analizirati osnovna kretanja na stranom tržištu i projektovati izvoz,

definisati kanale distribucije, promociju i cenu.

3.1.2. TRŽIŠNE KARAKTERISTIKE PROIZVODNOG PROGRAMA

3.1.2.1 Osnovne karakteristike proizvoda

Prema Pravilniku o kvalitetu prirodne mineralne vode (Službeni list SRJ 45/1993), ona može biti:

a) prirodno vrlo slabo mineralizovana voda, kod koje sadržaj mineralnih soli (računat kao

suvi ostatak na 180) nije veći od 50 mg/l. b) prirodno slabo mineralna voda, kod koje se sadržaj mineralnih soli (računat kao suvi

ostatak na 180) kreće od 50 mg/l - 500 mg/l. c) prirodna mineralna voda, kod koje se sadržaj mineralnih soli (računat kao suvi ostatak

na 180) kreće od 500 mg/l - 1500 mg/l. d) prirodna mineralna voda bogata mineralnim solima, kod koje je sadržaj mineralnih soli

(računat kao suvi ostatak na 180) veći od 1500 mg/l. Predmet ovog investicionog projekta je flaširanje prirodno slabomineralne vode u PET i staklenoj ambalaži iz bušenog bunara na Goliji.

Tabela 3.1: Fizičko-hemijske karakteristike vode »Marinada«

Hemijski sastav mg/l

Ca2+ 14,8

Mg2+ 5,4

K+ <1,0

Na+ 1,8

HCO3- 61

SO42- 5,4

NO3- 2,71

Cl- 5,3

pH 6,15

Suvi ostatak (na 180) 58

Temperatura vode 7,3


10

Nizak suvi ostatak vode, visok sadržaj kalcijuma i magnezijuma, te odsustvo teških metala svrstava ovu vodu po svom hemijskom sastavu u red prirodne slabomineralne hidrokarbonatne kalcijumsko magnezijumske hipoterme. Ova vrsta vode može da se konzumira u neograničenim količinama. U prilogu ove sekcije dat je prikaz rezultata fizičko-hemijske, mikrobiološke radiološke analize date vode. Na domaćem i medjunarodnom tržištu prisutan je veliki broj različitih vrsta flaširane vode. Svaka od njih poseduje odredjene specifičnosti u pogledu hemijskog sastava, pa samim tim i kvaliteta koji nosi sa sobom.

Tabela 3.2: Komparativni prikaz hemijskog sastava pojedinih vrsta flaširane vode

Država Naziv vode Ca2+ MG2+ K+ Na+ HCO3- SO42- NO3- Cl- pH

Suvi ostatak

Srbija i Crna Gora

Golija 14,8 5,4 <1,0 1,8 61 5,4 2,71 5,3 6,15 58

Knjaz Miloš 76,8 21,5 30,0 493,6 1756 27,8 - 15,0 - 1677

Heba 45,1 8,8 53,6 1130 2854,0 175,2 - 61,0 - 3010

Karadjordje 154,8 100 71,2 394 1830,0 42,9 - 53,1 - 1897

Vrnjci 64,1 83,5 66,3 542,8 2440 53,1 - 36,0 - 1874

Milan Toplica 82,5 13,6 34,5 998,0 - - - 137,0 - -

Mivela 24 350 64 120 2000 1,8 - 17 - 1990

Rosa 6,0 1,22 0,5 2,5 25,6 2,68 1,78 1,44 7,0 56

Voda Voda 76 14 3,3 43,8 39 12,5 1,5 13,4 6,9 390

Prolom voda 2,2 0,03 0,3 49,7 92,7 1,6 - 7,5 - 175

Belgija Bru 23 22,6 1,8 10,0 209 - 1,0 4,0 - -

Francuska Spa Reine 3 1,3 0,5 2,5 11 5,0 1,9 2,7 - -

Evian 78 24,0 1,0 5,0 357 10,0 3,8 4,5 7,2 309

Perrer 140 3,5 1,0 14,0 348 51,0 - 30,9 - 500

Vichy 100 9,0 60,0 1200 3000 130,0 - 220 - -

Vittel 505 110 4,0 14,0 403 1479,0 0,7 11,0 7,0 2580

Irska Volvic 10 6,0 5,4 8,0 64 7,0 4,0 7,5 7,0 110

Ballygowan 117 18,0 3,0 17,0 400 15,0 2,0 28,0 6,9 450

Italija Carlow Castle 117 15,4 5,3 13,1 335 61,0 8,6 10,2 7,4 560

Aqua Fabia 129 4,0 0,9 11,2 384 - - 19,5 - - Švedska San Pellegrino 208 56,4 3,0 41,1 226 539 1,0 71,0 7,1 1120 Engleska Remiosa 2 0,5 1,8 220 535 14 1,9 24,0 8,7 515

Ashbourne 102 24 3,0 10 - 60 6,0 30,0 - 420

Buxton Sprin 56 20 1,0 24 123 - 0,01 38,0 7,4 -

Posmatrano sa tržišnog aspekta flaširana prirodna slabomineralna voda je homogeni proizvod koji se može svrstati u grupu konvencionalnih potrošnih dobara namenjenih širokoj potrošnji i gotovo svakodnevnoj upotrebi. Flaširana prirodna slabomineralna voda ima veći broj supstituta. Prisutna je supstitucija izmedju svih vrsta voda, a kao supstitut javlja se i obična (pijaća) voda, pa i soda voda. U širem kontekstu, moguće je brojna gazirana i negazirana bezalkoholna pića tretirati kao delimičnu zamenu, ali ne kao primarnu i od suštinskog značaja za analizu tražnje. Osnova diferenciranja jesu hemijska svojstva vode, organoleptičke osobine, dizajn ambalaže i promotivna aktivnost proizvođača. Zbog relativne ujednačenosti cena većine proizvođača može se zaključiti da cena nije toliko značajan faktor diferenciranja.


11

3.1.2.2 Prodajni asortiman Investitora

Prodajni asortiman Investitora čini prirodna slaba mineralna voda.

Tabela 3.3: Prodajni asortiman Investitora

Ambalaža Količina u litrima

PET 0,50

PET 1,50

PET 5,00

Staklo 0,33

Staklo 0,75

Prednosti proizvoda ovog Investitora su pre svega, sledeće:

proizvodnja se obavlja na najsavremenijoj opremi, koja stvara proizvod odličnih fizičkih i hemijskih performansi

izuzetno dobar kvalitet, odnosno odlična hemijska svojstva i organoleptičke karakteristike

preporuke zdravstvenih stručnjaka da se ova voda može piti u neograničenim količinama

savremeno dizajnirana ambalaža i etikete. Imajući u vidu sve ozbiljnija predvidjanja o nestašici vode za piće i rastuću tražnju za visokokvalitetnim pitkim vodama, predvidja se da će životni ciklus ovog proizvoda biti veoma dug.

Mada je reč o nesporno atraktivnom proizvodu, namenjenom masovnoj potrošnji na rastućem tržištu, treba napomenuti da će se plasman flaširane slabomineralne vode »Marinada« odvijati u uslovima stalnog pritiska brojnih supstituta i oštre konkurentske borbe sa drugim proizvodjačima.

3.1.3 ANALIZA PRODAJE I TRAŽNJE

Tražnju za prirodnom slabo mineralnom vodom na domaćem tržištu opredeljuje veći broj faktora, medju kojim se, po intezitetu uticaja, izdvajaju sledeći:

kupovna moć stanovništva (broj i dohodovna struktura stanovništva);

struktura upotrebe porodičnih budžeta (udeo izdataka za piće ukupno i bezalkoholne napitke u izdacima za ličnu potrošnju);

preferencije potrošača. Broj stanovnika i njihova kategorizacija po raznim osnovama su prva relevantna odrednica tržišnog potencijala istraživanog proizvoda.


12

Tabela 3.4: Broj stanovnika u Srbiji po popisima 2002. i 1991.

Stanovništvo u zemlji

2002 1991 apsolutni porast – pad

2002-1991 indeks

1991 = 100

Republika Srbija 7.479.437 7.548.978 -69.541 99,1

Gradska 4.218.096 4.126.728 91.368 102,2

Ostala 3.261.341 3.422.250 -160.909 95,3

Centralna Srbija 5.454.950 5.582.611 -127.661 97,7

Gradska 3.070.804 3.025.802 45.002 101,5

Ostala 2.384.146 2.556.809 -172.663 93,2

Vojvodina 2.024.487 1.966.367 58.120 103,0

Gradska 1.147.292 1.100.926 46.366 104,2

Ostala 877.195 865.441 11.754 101,4

Kosovo i Metohija ... ... ... ...

1) Popis 2002. godine nije sproveden na teritorijiji Kosova i Metohije. 2) Podaci za opštine Bujanovac i Preševo u popisu 1991. su procenjeni. Izvor: Savezni zavod za statistiku

U strukturi stanovništva dominira gradsko, sa učešćem od oko 56,4%. Dominantan uticaj na formiranje tražnje ima čisto gradska populacija (oko 4,2 miliona stanovnika). Ovo tržište treba uvećati za 615.267 stanovnika Crne Gore (popis iz 1991.), tako da je tržište Srbije i Crne Gore (bez Kosova i Metohije) negde oko 8,1 miliona stanovnika. Ne treba potpuno zanemariti ni tržište Kosova i Metohije (oko 1,7 miliona stanovnika) na kojima se i trenutno u manjim količinama plasira voda od proizvodjača iz Srbije i Crne Gore. Procena strukture domaćinstva u SRJ prema ekonomskoj snazi izvršena je na bazi ankete Saveznog zavoda za statistiku o raspoloživim i upotrebljenim sredstvima domaćinstava. Prema rezultatu procene, domaćinstva sa niskim nivoom dohotka učestvuju sa 23% u ukupnom broju domaćinstava. Kategorija nižeg srednjeg dohotka apsobruje 30%, srednjeg dohotka 23%, i višeg srednjeg dohotka 13% ukupnog broja domaćinstava. Na kategoriju najjačeg ekonomskog statusa otpada oko 11% svih domaćinstava. I pored pozitivnih tendencija u poslednjim godinama kupovna moć stanovništa kao jedan od relevantnih faktora tražnje artikala lične potrošnje je i dalje na niskom nivou. Iako društveni proizvod po glavi stanovnika (osnovni indikator dugoročnog kretanja potrošnje) u poslednje 3 godine raste, ipak je on u 2002. za više od 30,00% manji nego u 1998 godini. U 2003. taj rast se nastavlja, ali i dalje nije dostigao zadovoljavajući nivo.

Tabela 3.5: Lančani indeksi realnih neto zarada i troškova života

prethodna godina = 100

Godina Lančani indeksi

prosečne realne neto zarade Lančani indeksi troškova života

1996 99 199

1997 121 122

1998 89 130

1999 85 145

2000 106 176

2001 113 189

2002 120 119

2003 114 109

Izvor: Savezni zavod za statistiku


13

Struktura upotrebe porodičnih budžeta je direktno opredeljena ekonomskom snagom domaćinstava ili pojedinaca. U proseku, srpska i crnogorska domaćinstva izdvajaju 44 - 45% ukupnih raspoloživih sredstava za hranu (u razvijenim zemljama ovaj udeo se kreće do 25%). Izdaci za piće učestvuju sa 6,7 - 7,2% u ukupnim izdacima za ličnu potrošnju. Za bezalkoholna pića izdvaja se 1,6 - 1,8% od pomenutih sredstava. Što se tiče preferencija potrošača, stavovi i navike potrošača su od ključnog uticaja na njihovo ponašanje. Obzirom da ponašanje potrošača obuhvata brojne aktivnosti vezane za izbor, kupovinu i korišćenje proizvoda, izvesno je da se tokom ovog procesa ispoljavaju brojni uticaji: psihološki, sociokulturni i situacioni. Analiza odnosa potrošača prema prirodnim slabomineralnim vodama ukazuje na:

postojanje tradicionalno afirmativnog stava prema lekovitosti banjskih voda i ostalih voda koje je preneto i na flaširane (stone) vode;

generalno, pozitivan stav potrošača prema ovim proizvodima i njihovom uticaju na kvalitet života.

U okviru segmenata posebnih potrošača koji u značajnoj meri opredeljuju ukupan nivo i strukturu tražnje Investitora ugostiteljstvo i trgovina na malo ima relativno veliki značaj. U narednoj tabeli predstavljeni su lančani indeksi razvoja osnovnih indikatora poslovne aktivnosti u trgovini na malo i ugostiteljstvu.

Tabela 3.6: Lančani indeksi razvoja trgovine na malo i ugostiteljstva

Godina Trgovina na malo - promet

(stalne cene) Ugostiteljstvo - promet

(stalne cene)

1999 67 85

2000 74 94

2001 86 100

2002 100 100

2003 113 104


Na bazi ovih pokazatelja može se zapaziti izuzetno dinamičan razvoj ovih delatnosti. U ukupnom broju dominiraju ugostiteljska preduzeća i radnje privatnog sektora čiji je ekspanzivan rast započeo početkom 90-tih godina. Sa aspekta vrste i karaktera delatnosti najveći broj ugostiteljskih poslovnih jedinica su klasični restorani, kafane, bifei i barovi. Sve to ide u prilog rastuće tražnje za proizvodima Investitora.

3.1.4 ANALIZA POTROŠNJE NA DOMAĆEM TRŽIŠTU

Na osnovu podataka o proizvodnji i realizaciji i spoljnotrgovinskoj razmeni, utvrdjena je potrošnja svih vrsta flaširanih voda na domaćem tržištu u periodu od 1996. do 2003. godine. Prezentirani podaci ukazuju da je u prethodnom razdoblju potrošnja voda na domaćem tržištu povećana sa oko 165 miliona litara u 1996. godini na oko 439 miliona litara u 2003. godini.


14

Tabela 3.7: Potrošnja voda na domaćem tržištu u periodu 1996. – 2003. godine

Godina Potrošnja u milionima litara

1996 165

1997 210

1998 250

1999 245

2000 308

2001 310

2002 367

2003 439

Izvor: Bilten udruženja industrije mineralnih voda

Potrošnja flaširane vode može se posmatrati sa dva aspekta: sa aspekta sadržaja, na šta upućuje Pravilnik o kvalitetu prirodne mineralne vode, i sa aspekta potrošača. Ukoliko se voda posmatra sa aspekta potrošača, onda se potrošnja vode svodi na dva osnovna asortimana koji se inače i upotrebljavaju u svakodnevnom životu (te termine ćemo u daljem delu analize koristiti). To su:

mineralne (prirodna mineralna voda i prirodna mineralna voda bogata mineralnim solima)

prirodne (obične) vode (prirodno slabo mineralne vode i prirodne vrlo slabe mineralne vode).

Obzirom da je voda iz bušenog bunara na Goliji prirodno slabo mineralna voda, njeni direktni konkurenti u potrošnji su sve vrste prirodnih voda.

Tabela 3.8: Marke prirodnih voda domaćih proizvodjača na tržištu Srbije i Crne Gore

Proizvodjač Marka

Planinka Prolom

Vlasinka Rosa

Knjaz Miloš Akva viva

Heba Eko voda

Vujić Vujuć

Bambi Duboka

Si & Si Voda Voda

Popex Kopaonik

Sport's men Gorska

Jumko Bi voda

Bjelasica Rada Rada

U poslednjim godinama dolazi do znatnog rasta potrošnje prirodnih voda koji je uslovljen mnogim faktorima medju kojima se ističu:

jačanje svesti o značaju ove vode za zdravlje stanovništva

pogoršanje imidža vodi iz česmi i prirodnih izvorišta

pojava »jakih« proizvodjača sa agresivnom marketinškom aktivnošću

jačanje kupovne moći stanovništva.

Tabela 3.9: Komparativni prikaz potrošnje ambalažirane vode u Srbiji i Crnoj gori u periodu 1996. – 2003.

Godina Prirodne vode (u 000 litara)

Mineralne vode (u 000 litara)

Ukupno (u 000 litara)

1998 15 900 233 100 250 000

1999 17 800 225 200 245 000

2000 26 000 282 000 308 000

2001 34 000 276 000 310 000

2002 68 000 299 000 367 000

2003 115 000 324 000 439 000



15

3.1.5 ANALIZA OSNOVNIH KRETANJA NA STRANOM TRŽIŠTU I MOGUĆNOSTI IZVOZA

Pri sagledavanju realnih mogućnosti izvoza flaširanih voda iz Srbije i Crne Gore treba imati u vidu da je svetska proizvodnja voda u stalnom porastu. Do početka 2000. godine evropski region premašio je proizvodnju od 30 milijardi litara i pri tome su vodeće zemlje ostvarile rekordne proizvodnje mineralnih voda (Italija - 8 milijardi litara, Nemačka - 7,7 milijardi, Francuska - 6.6 milijardi, Španija - 3.1 milijarda litara).

Pojedine zemlje su pored mineralnih voda, veliki proizvodjači običnih prirodnih voda. Tako je u Francuskoj proizvodnja običnih voda pet puta veća od proizvodnje mineralnih voda. Najveći deo proizvodnje ambalažira se u PET boce (pakovanja od 0,2 do 5 litara). Pri tome se situacija značajno razlikuje od zemlje do zemlje. U Nemačkoj je udeo PET ambalaže svega 30%, u Italiji 75%, Francuskoj 70%, Španiji 88%, Madjarskoj 92%, Sloveniji 63%, Portugalu 80% itd. U poslednjih pet godina ostvaren je značajan rast potrošnje vode u jednom posebnom segmentu - frižiderima za vodu. Dok je na našem tržištu tek u začetku, instaliranje i korišćenje frižidera je već odomaćeno u većini zemalja Istočne Evrope. Ovu ekspanziju prati i pojava jakih distributera (posebno u Rusiji i Poljskoj koji učestvuju sa oko 40% u potrošnji u pripadajućem regionu). Očekuje se da će se broj frižidera u zemljama Istočne Evrope povećati na 450 hiljada, početkom 2006. godine. U 1998. godini, taj broj je iznosio 125 hiljada, dok je u Zapadnoj Evropi bilo instalirano preko 500.000 frižidera (od toga u Britaniji 200.000). Procenjuje se da je upravo segment frižidera zaslužan za deo rasta potrošnje flaširanih voda u poslednjim godinama. Obzirom da je Bliski Istok takodje potencijalno relevantno tržište, treba imati u vidu da je ukupna potrošnja flaširanih voda u ovom regionu 1998. godine procenjena na 3.6 milijardi litara, od čega se jedna četvrtina odnosi na potrošnju u frižiderima. Tržište Kine sa per capita potrošnjom od samo 3.6 litara predstavlja značajan potencijal za buduću ekspanziju.

Tabela 3.10: Potrošnja prirodne i mineralne vode po stanovniku u pojedinim zemljama

Zemlja Potrošnja - litara godišnje

Italija Meksiko Belgija Francuska Nemačka Španija Švajcarska Austrija Portugal Irska Holandija Kina

155 136 123 112 101 98 95 75 42 20

17,3 3,6


16

Mnoge zemlje u neposrednom okruženju (Austrija, Madjarska i Rumunija) imaju razvijenu domaću, a pojedine i uvoznu ponudu raznih vrsta voda. Ne treba zaboraviti na sklonost potrošača ka vezivanju za lokalne tradicionalne marke, a takodje i na mogućnosti vodećih svetskih firmi da promotivnim kampanjama obezbede uticaj na odredjene potrošačke segmente.

Značajniji napori koje su ulagali domaći proizvodjači na jačanju svojih pozicija na pojedinim stranim tržištima rezultirali su rastom izvoza za 400% u 2000. godinu u odnosu na 1998. godinu. U 2001. i 2002. godini dolazi do pada izvoza, koji je prevashodno prouzrokovan nerealnim kursom što implicira povoljniju cenu »franko fabrika« koja se ostvaruje na domaćem u odnosu na inostrano tržište.

Tabela 3.11: Izvoz prirodne i mineralne vode u Srbiji i Crnoj Gori u periodu 1998–2003.g.

Godina Izvoz u litrima

1998 8 207 000

1999 29 248 000

2000 32 168 000

2001 23 330 000

2002 24 317 000

2003 25 343 000


U proteklim godinama "Knjaz Miloš" je ostvarivao više od dve trećine ukupnog izvoza, a 80-90% izvoza je realizovano na tržištima Makedonije i BiH, mada je u regionalnoj strukturi distribucije prisutno 15-ak zemalja. Višegodišnje delovanje sankcija i izuzetno jaka konkurencija poznatih evropskih marki nesumnjivo su destimulativno uticali na izvozne poslove, ali su tome doprinosili i izraženi faktori domaće nekonkurentnosti (visok nivo mineralizacije, kao i cene naših voda). Značajniji izvoz i veća geografska disperzija trebalo bi da se baziraju prevashodno na očekivanim promenama u strukturi asortimana ponude, u pravcu većeg udela prirodnih voda, za kojima u svetu postoji izraženija tražnja. U uslovima predimenzioniranih kapaciteta u odnosu na potencijal domaćeg tržišta i otvaranja šansi za plasman na medjunarodnom tržištu, u narednom periodu se očekuje intenziviranje izvozne aktivnosti srpsko-crnogorskih proizvodjača flaširanih voda. Ovo tim pre što će stepen korišćenja kapaciteta i tržišna pozicija proizvodjača biti u visokoj korelaciji sa nivoom izvozne orijentacije. Zemlje Jugoistočne Azije, Istočne Evrope, Severne Afrike i Kina su najdeficitarnije u pogledu zdrave vode za piće. Imajući u vidu datu činjenicu, kao i to da voda Investitora ispunjava sve svetske standarde kvaliteta, navedena tržišta mogu predstavljati ključne izvozne destinacije Investitora.

3.1.6 CENE, NAČIN PRODAJE I KANALI DISTRIBUCIJE

3.1.6.1 Cene

Za analizu cena vode od značaja su sledeće činjenice:

ponuda flairane i vode u PET ambalaži formira se uglavnom iz poznatih domaćih izvora i distribuira se standardnim kanalima distribucije;

stepen uvozne penetracije je nizak, te uvozna ponuda ne utiče na nivo cena na srpsko crnogorskom tržištu;

potrošnja nije visoko cenovno elastična;

konkurencija putem cena pruža ograničen manevarski prostor, ali je neminovna pri niskom nivou kupovne moći.


17

Obzirom da se na tržištu prirodnih slabomineralnih voda nijedan proizvodjač nije pozicionirao kao lider, prisutno je adaptivno formiranje cena. Naime, proizvodjači uglavnom slede politiku cena vodećih proizvodjača prirodnih voda. U martu 2004. godine, prema rezultatima istraživanja, nivo veleprodajnih cena prirodne slabo i vrlo slabo mineralne vode na tržištu Srbije je bio sledeći:

Tabela 3.12: Nivo veleprodajnih cena prirodnih slabo i vrlo slabo mineralnih voda:

Proizvodjač i marka vode Količina u litrima Cena u dinarima

Planinka - Prolom 0,5 16.10

Planinka - Prolom 1,5 24.66

Vlasinka - Rosa 0,5 19.86

Vlasinka - Rosa 1,5 29.78

Knjza Miloš - Akva viva 0,5 17.42

Knjaz Miloš - Akva viva 1,5 25.13

Knjaz Miloš - Akva viva (sport) 0,5 18.90

Heba - Eko 1,5 21.32

Heba - Eko 5,0 54.20

Sport's men - Gorska 1,5 22.30

Vujić - Vujić 0,5 15.20

Vujić - Vujić 1,5 22.60

Duboka - Bambi 0,5 14.32

Duboka - Bambi 1,5 23.45

Si & Si – Voda Voda 0,5 17,9

Si & Si – Voda Voda 1.0 24,86

Izvor: Veleprodavac u Beogradu »Zvezdara« (na dan 09.03.2005.)

Istovremeno, izvršeno je i snimanje maloprodajnih cena uvozne ponude koje su znatno više od cena vode iz domaće proizvodnje.

Tabela 3.13: Cene uvoznih voda na domaćem tržištu

Marka Zemlja porekla Pakovanje Cena (EUR/kom)

"Athos" Grčka 1,5 l PET 0,92 "Evian" Francuska 1,5 l PET 1,65 "Evian" Francuska 0,33 l PET 0,68 "San Pellegrino" Italija 1,5 l PET 1,08 "San Pellegrino" Italija 0,25 l stakl. boca 0,33 Perrier Francuska 0,7 stakl. boca 1,17 Perrier Francuska 0,5 l PET 0,83

U cilju komparativne analize stanje na našem i relevantnim stranim tržištima (Madjarska i Austrija), mogu se iskoristiti podaci »Instituta za analizu tržišta« Beograd, koji se odnose na 2004. godinu.

Tabela 3.14: Pregled maloprodajnih cena mineralnih voda u Austriji i Madjarskoj

Zemlja Marka vode Cena po pakovanju

Austrija - Alpquelle 0,5 EUR / 1,5 l PET - Waldquelle 0,7 EUR / 1 l (staklo) - Prelbauer 1,1 EUR / 1 l (staklo) - Vöslauer 0,7 EUR /1 l (staklo)

- Juvina 0,6 EUR/1,5 l PET - Radenska (Slovenija) 0,65 EUR / 1,5 l PET

Madjarska - Theodora" (mineralna negazirana voda bogata kalcijumom)

0,5 EUR / 1,5 l PET

- Ostale domaće marke 0,5 EUR - 0,6EUR / 1,5 l PET


18

Na domaćem tržištu neophodno je vodjenje aktivne politike cena, bazirane na praćenju faktora tražnje i prilagodjavanju cena konkurenciji, te specifičnim tržišnim situacijama. Proizvodi iz proizvodnog asortimana Investitora kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu suočiće se sa izuzetno snažnom konkurencijom i sa velikim brojem direktnih supstituta. Pri tom, mora se imati u vidu da je Investitor novi, neafirmisani prizvodjač sa novim proizvodom. Imajući to u vidu, planirane cene investitora su na domaćem tržištu slične ili nešto niže od konkurencije. U plasmanu na strano tržište Investitor mora da se prilagodjava vladajućim cenama. Uzimajući u obzir date činjenice, kao i trenutne uslove (u pogledu cena) koji vladaju na tržištu, Investitor je formirao cene svojih proizvoda na sledećem nivou:

Tabela 3.15: Projektovane cene flaširane vode Investitora »Marinada«

Asortiman Cena po jedinici (EUR)*

PET 1.50 l 0,25

PET 0.50 l 0,15

PET 5.00 l 0,585

staklo 0.33 l 0,12

staklo 0.75 l 0,21

*Cene su date franko magacin veleprodavca sa uračunatim porezom na dodatu vrednost

3.1.6.2 Promocija

Promocija obuhvata različite oblike i načine komuniciranja preduzeća sa tržištem, čiji je cilj uspostavljanje odredjenog nivoa i kvaliteta tražnje za proizvodima i uslugama preduzeća. Efikasnost promocije u velikoj meri je opredeljena efikasnošću ostalih instrumenata marketing mix-a, u prvom redu proizvoda i cene. Promotivne aktivnosti imaju značajnu ulogu u plasmanu robe široke potrošnje. Ovom instrumentu marketinga Investitor mora posvetiti posebnu pažnju, obzirom da je na segmentu voda u PET i staklenoj ambalaži prisutna intenzivna promociona aktivnost konkurenata. Osnovna funkcija promotivnih aktivnosti u fazi ulaska novog proizvodjača će biti jasna diferencijacija u odnosu na srodne konkurentske proizvode i programirana edukacija svih kategorija potrošača i kupaca. Osnovni ciljevi promotivnih aktivnosti Investitora treba da budu:

upoznavanje kanala prodaje na domaćem tržištu i krajnjih potrošača sa proizvodnim asortimanom Investitora,

ukazivanje na kvalitet i svojstva proizvoda i

stvaranje pozitivnog imidža o proizvodu i proizvodjaču. Ključna odluka, koja dominantno opredeljuje efikasnost promocije kao instrumenta marketinga, je izbor oblika promotivnih aktivnosti. U tom smislu, preduzeću su na raspolaganju sledeće standardne vrste promotivnih aktivnosti:

privredna propaganda

lična prodaja

unapredjenje prodaje i

odnosi sa javnošću. Osnovni vid komuniciranja proizvodjača sa kanalima distribucije je lična prodaja, odnosno direktan kontakt izmedju proizvodjača i posrednika. S obzirom da Investitor nema sopstvenu maloprodajnu mrežu, upućen je na saradnju sa trgovinama na veliko i malo. Predstavnici


19

proizvodjača treba da ostvare direktan kontakt sa trgovinskim preduzećima čiji prodajni asortimani uključuju flaširane vode. Komuniciranje putem lične prodaje obuhvata veliki broj relativno disperziranih posrednika u prometu, uz posebnu koncentraciju promotivnih napora na velika trgovinska preduzeća sa razgranatom maloprodajnom mrežom. Pored trgovinskih preduzeća, lična prodaja kao vid promotivnih aktivnosti zastupljena je i na segmentu komuniciranja proizvodjača sa velikim potrošačima (ugostiteljskim objektima, restoranima društvene ishrane, državnim i javnim institucijama). Glavni vid komuniciranja proizvodjača sa krajnim potrošačima je privredna propaganda. Kao oblik posrednog (masovnog) komuniciranja, privredna propaganda je najzastupljeniji oblik promocije za robu široke potrošnje. Uspeh ovog oblika promocije, meren njegovim doprinosom prodaji konkretnog proizvoda, u najvećoj meri zavisi od izbora medija privredne propagande i od sadržaja propagandne poruke. Neophodno je (samostalno ili u saradnji sa strukovnom asocijacijom proizvodjača voda, odnosno drugim zainteresovanim institucijama ili predstavnicima medija) krenuti sa raznovrsnim aktivnostima informisanja i edukacije. Najčešći medij za plasman propagandnih poruka je TV - na nacionalnom i lokalnom nivou (prvenstveno putem spotova, a zatim kroz tematske emisije o ekologiji, prirodi, zdravlju, sa gostovanjima renomiranih stručnjaka itd). Osim TV-a, korisno može biti i oglašavanje u tematskim, ali i ostalim časopisima, kao i korišćenje reklamnih plakata (panoa, bilborda). Priroda proizvoda (prirodna voda za svakodnevnu upotrebu posebno u domaćinstvima) upućuje na odredjene potrošačke segmente kojima treba posvetiti posebnu pažnju (mladi, deca, sportisti, potrošači sa odredjenim zdravstvenim tegobama). Osim toga, u koncipiranju propagandne kampanje treba celishodno razmotriti posebne propagandne poruke upućene ženama, jer su često upravo one odlučujući faktor formiranja i menjanja navika ostalih članova porodice. Na tržištu voda zastupljene su i različite aktivnosti unapredjenja prodaje, koje uključuju:

učeše na specijalizovanim sajmovima,

izradu prospektnih materijala,

promociju na mestu prodaje i potrošnje,

nagradjivanje prodavaca,

nagradne igre za potrošače,

sponzorstva i sl. Treba maksimizirati efekat promotivnih funkcija ambalaže i dizajna što znači obezbedjenje funkcionalne ambalaže, sa atraktivnim etiketama u cilju diferenciranja proizvoda na mestu prodaje. Takodje, neophodno je upoznavanje ciljnih tržišta sa osvojenim priznanjima, nagradama i sertifikatima, posebno onih medjunarodnog karaktera.

3.1.6.3 Kanali distribucije

Ključni zadatak organizacije prometa jeste da obezbedi most izmedju centralizovane proizvodnje i decentralizovane potrošnje. U okviru kanala distribucije postoje tri osnovne alternative:

Proizvodjač potrošač ("kratki" kanal)

Proizvodjač trgovina na malo potrošač ("srednji" kanal)

Proizvodjač trgovina na veliko trgovina na malo potrošač ("dugi" kanal)


20

Sistem distribucije svakog proizvoda dominantno je opredeljen njegovim karakterom i namenom u potrošnji. Kad je u pitanju voda, u strukturi kanala distrubicije najzastupljeniji su "srednji" i "dugi" kanali distribucije, dok se "kratki" kanal koristi uglavnom za plasman proizvoda velikim institucionalnim potrošačima. Investitor može birati izmedju tri glavne politike distribucije:

a) Intenzivne, b) Selektivne i c) Ekskluzivne.

Intenzivna, neselektivna distribucija je takav oblik distribucije kojom proizvodjač otvara mogućnost ulaska u kanal svakom distributeru koji želi da distribuira njegove proizvode (naravno, ukoliko se postigne saglasnost oko uslova prodaje). Ovakav oblik distribucije prikladan je za onu vrstu proizvoda čiji izbor i kupovina zavise od najpovoljnije lokacije prodajnog mesta, a to znači svuda gde nosioci potreba očekuju da ih mogu naći. Selektivna distribucija je takvo stanje u distribuciji proizvoda u kojoj proizvodjač vrši selekciju distributivnih mogućnosti na osnovu nekih kriterijuma. Kriterijumi mogu biti prikladnost lokacije, potrebe i želje nosilaca potreba, prodajni asortiman distributera, politika koju vodi distributer i dr. Distribucija proizvoda na selektivnoj osnovi znači pokrivanje odredjenih tržišnih segmenata pomoću odgovarajućih kanala distribucije koji imaju najviše izgleda da stignu do tih segmenata. U ekskluzivnoj distribuciji dolazi do ugovornog sporazuma izmedju proizvodjača i odredjenog broja kanala distribucije, odredjenih proizvoda za odredjene tržišne segmente i u odredjenom vremenu, pod odredjenim uslovima, i stoga je prikladna za neke proizvode posebnog i naročitog značaja, proizvode koji spadaju u kategoriju luksuznih roba i sl. Tržišne karakteristike istraživanog asortimana proizvoda i disperzija potrošača, presudno su uticali na opredeljenje proizvodjača voda za pretežnim korišćenjem "srednjeg" i "dugog" kanala, te "intenzivne" neselektivne politike distribucije za domaće tržište. Shodno tome i plasman Investitora bi trebalo da se zasniva na korišćenju sličnih kanala distribucije. U praksi se to realizuje putem saradnje sa veletrgovinama i trgovinskim preduzećima koja imaju razvijenu maloprodajnu mrežu, kao što su: "Maxi diskont", "Merkator", "Metro", "Rodić", "Si-market", "Banovo Brdo", "Terazije" u Beogradu, "Diva" - Valjevo, "Vir" - Loznica, "Nama" - Šabac, "Angropromet" - NiŠ, "Crnagorakoop" - Podgorica i dr. Poslednjih godina ovaj kanal prodaje je sve više zastupljen i kroz saradnju sa brojnim malim trgovinskim radnjama za promet prehrambene robe na malo, uglavnom u privatnom vlasništvu. Odredjeni deo prometa obavlja se direktno bez posrednika velikim potrošačima (veliki ugostiteljski objekti, državne institucije i dr.). Ipak, primena "kratkog kanala" je redja, jer je udeo prodaje ovim potrošačima skroman u ukupnom plasmanu. Posebna pažnja i veliki napori moraju se uložiti u izgradnju izvoznih kanala distribicije. Reč je o uspostavljanju čvrstog kontakta sa stranim distributerima u inostranstvu, koji će preuzeti plasman ovih proizvoda na stranim tržištima. Shodno tome, od ključne važnosti za uspeh celokupnog projekta je da Investitor koncipira i realizuje adekvatnu strategiju izvoznog marketinga.


21

3.2. ANALIZA PONUDE

3.2.1 NIVO I DINAMIKA PROIZVODNJE

Imajući u vidu delovanje relevantnih faktora poslovnog ambijenta, očekivana kretanja na strani ponude i tražnje i snagu Investitora, u narednom periodu procenjuje se da će u:

u prvoj godini poslovanja (2007. godina) Investitor plasirati 30.000.000 litara prirodne vode,

u drugoj godini poslovanja 35.000.000 litara,

u trećoj godini 45.000.000 litara i

od četvrte godine po 55.000.000 litara godišnje.

Tabela 3.16: Projekcija mogućnosti plasmana Investitora

Godina

Plasmanske mogućnosti u milionima litrara

projekcije Ukupno

Domaće tržište

Izvozno tržište

2007 30.000.000 24.000.000 6.000.000

2008 35.000.000 24.500.000 10.500.000

2009 45.000.000 27.000.000 18.000.000

2010 - 2016 55.000.000 27.500.000 27.500.000

Posmatrano po vrsti ambalaže, planiran je plasman u sledećoj proporciji (u litrima):

PET boce od 0,5 litara 15%



staklene boce od 0,33 litara 8%

staklene boce od 0,75 litara 12%

3.2.2 DOMAĆA KONKURENCIJA

Tržišna pozicija pojedinih marki je različita. Dugi niz godina u ovoj vrsti voda dominantnu poziciju je držala "Prolom voda" koja u svesti mnogih potrošača ima predznak - zdravstveno korisna. Od 2000., a posebno od 2002. godine u proizvodnju prirodnih voda uključuju se brojni konkurenti koji su svojim promotivnim aktivnostima značajno uticali na povećanje potrošnje ovih voda na srpsko-crnogorskom tržištu. Od 2002. godine sa redovnom proizvodnjom otpočinju »Rodić« i »Vujić«, a od marta 2003. godine »Bambi«. Od 2003. godine »Rodić« prestaje da pravi prirodnu vodu i proizvodi samo mineralnu vodu »Akva bela«. Od 2002. godine nema prepoznatljivog lidera na tržištu, mada se može konstatovati da je dominantnu poziciju preuzela »Rosa« od »Proloma«. U 2003. godini Si & Si počinje proizvodnju i prodaju vode pod nazivom »Voda Voda«.


22

Tabela 3.17: Proizvodnja prirodne vode proizvodnjača iz Srbije i Crne Gore

Proizvodjač i marka Proizvodnja 2002 u milionima

litara Proizvodnja 2003 u milionima

litara

Vlasinska - Rosa 22 30

Planinka - Prolom 20 26

Akva viva 10 10

Bambi – Duboka 12

Vujić – Vujić 5 5

Popeks – Kopaonik 3 5

Heba – Eko 3 3

Ostali 5 5

Ukupno 68 95

Dalji razvoj ponude ambalažiranih voda u Srbiji i Crnoj Gori domininatno će biti determinisan mogućnostima plasmana na domaćem i inostranom tržištu. Veličina postojećih instaliranih postrojenja za flaširanje prirodne vode, uz izvestan novi kapacitet pruža mogućnosti za višestruko veću proizvodnju od postojeće.

3.2.3 KRETANJE UVOZA

Što se tiče ponude iz inostranstva, ona je gotovo zanemarljiva. Do 1999. godine uvoz kako prirodne tako i mineralne vode zajedno nije prelazio 200.000 litara. Od 2000. godine uvoz se kreće oko 1.000.000 litara i ovaj porast je uzrokovan relativno visokim uvozom iz Slovenije (835.000 litara). Naime, »Radenska« koja je do raspada SFRJ imala dominantnu poziciju na tržištu Srbije i Crne Gore pokušala je da se vrati na izgubljeno tržište. Već stvorene pozicije domaćih proizvodjača uslovile su da taj povratak bude ispod očekivanja. Što se prirodne vode tiče ona se standardno uvozila iz Italije, Francuske, Grčke, tako da su na tržištu u ograničenom stepenu, prisutne i najpoznatije svetske marke prirodnih i mineralnih voda. Udeo uvoza prirodne vode u ukupnom uvozu flaširane vode se u proteklih 5 godina kretao oko 8%. U domenu uvoza očekuje se odredjeni rast, ali se ne predvidja povećanje stepena uvozne penetracije iznad 1%.


23

3.3. MOGUĆNOSTI RAZVOJA PROIZVODNJE I PLASMANA

3.3.1 KARAKTERISTIKE MAKROEKONOMSKOG OKRUŽENJA

Projektovanje moguće tražnje flaširanih prirodnih voda u značajnoj meri zavisi od budućih makroekonomskih tokova. Stoga je za datu procenu neophodno sagledati budući razvoj makroekonomskih varijabli i neposrednih faktora tražnje prirodnih voda. Kvantifikacija budućih makroekonomskih tendencija skopčana je sa brojnim nepoznanicama i neizvesnostima. Zbog nemogućnosti pouzdanog projektovanja ključnih ekonomskih indikatora u narednom periodu kreirana su tri moguća scenarija budućeg razvoja:

optimistički scenario - visok rast,

umereni scenario - srednji rast i

pesimistički scenario - nizak rast/stagnacija/opadanje. Optimistički scenario polazi od pretpostavke veoma visokog priliva inostranog kapitala po raznim osnovama (a pre svega u vidu donacija i drugih oblika inostrane pomoći) u narednom trogodišnjem periodu, koji bi uz druge promene u sistemu privredjivanja i u medjunarodnom okruženju, omogućio veoma visok rast društvenog proizvoda od oko 10% u 2005., oko 10% u 2006. i preko 5% u 2007. godine. Jačanje kupovne moći i porast životnog standarda mogli bi se očekivati po više osnova, a prvenstveno po osnovu priliva stranog kapitala, povećanja tekućih primanja, smanjenja poreza i doprinosa na zarade, vraćanja stare devizne štednje i stabilizacije cena proizvoda i usluga lične potrošnje. Umereni scenario pretpostavlja započinjanje intenzivnih strukturnih reformi zasnovanih na principima »tržišnog fundamentalizma«, koncipiranih uz asistenciju medjunarodnih finansijskih institucija, a po ugledu na (stabilizacione) programe primenjene u drugim zemljama u tranziciji. Po ovom scenariju, od 2004 godine može se očekivati da će rast društvenog proizvoda biti nešto veći nego u prethodne tri godine. Iako se u svim zemljama u tranziciji po otpočinjanju strukturnih reformi ispoljava već poznata tranziciona kriza, realno je očektivati da će ona u Srbiji i Crnoj Gori biti znatno manja. Pod uticajem priliva stranih finansijskih sredstava (ali ne i većeg priliva direktnih stranih investicija), kao i otvaranja tržišta zemalja Evropske Unije i saradnje sa preduzećima iz ovog područja, može se očekivati rast društvenog proizvoda od oko 7% (prevashodno porastom industrijske proizvodnje koja je u poslednje dve godine u stagnaciji, a 2003. u padu). Implementacija programa stabilizacije dovela je do toga da se u 2005. godini očekuje jednocifrena inflacija. Slične tendencije se mogu očekivati i u narednim godinama, pogotovo ako se ima u vidu da su brojni dispariteti ispravljeni, te da će svakako doći do liberalizacije i smanjene monopolizacije tržišta. U 2004. godine prosečna neto plata u SCG je iznosila 192,00 EUR i može se očekivati da bi u narednom periodu ona mogla i dalje da raste i da 2005. godine dostigne projektovanih 250 evra (projekcija izvršena od strane Savezne Vlade). Pesimistički scenario podrazumeva nizak priliv inostranog kapitala koji bi dominantno bio usmeren na servisiranje spoljnjeg duga. U tom slučaju društveni proizvod bi imao opadajuće ili stagnantne tendencije, a u najboljem slučaju minimalan rast (do 1% godišnje). Kupovna moć stanovništva i životni standard bi se zadržali oko sadašnjeg niskog nivoa, uz mogućnost daljeg slabljenja.


24

Uvažavajući izvršene političke promene u Srbiji i Crnoj Gori, ispoljene pozitivne tendencije na planu poboljšanja medjunarodnog političkog i ekonomskog položaja zemlje, teškoće sa kojima su se suočavale i još uvek se suočavaju zemlje u tranziciji u domenu privrednog oporavka i razvoja, iskustva drugih zemalja u tranziciji sa prilivom inostranog kapitala i trenutno stanje srpsko crnogorske ekonomije, nameće se zaključak da je u tranzicionom periodu koji je pred nama, najrealnije očekivati razvoj po umerenom scenariju. Realizacija ove opcije obezbedila bi:

postepeni oporavak privredne aktivnosti,

realativno skromno, ali ipak primetno poboljšanje kupovne moći stanovništva i životnog standarda,

odredjena prestrukturiranja na segmentu lične potrošnje, u pravcu kvalitetnijeg i potpunijeg podmirenja odredjenih potreba koje su u dosadašnjem periodu bile zapostavljene ili su se zadovoljavale na neadekvatan način.

Ovakva kretanja makroekonomskog okruženja bi trebalo da imaju pozitivni odraz na domaću tražnju. Istovremeno ponovno integrisanje Srbije i Crne Gore u medjunarodnu zajednicu će posmatrano sa makroekonomskog stanovništa, imati pozitivan odraz na izvoznu aktivnost i stvaranje pretpostavki za veći plasman na inostrana tržišta.

3.3.2 PROJEKCIJA DOMAĆE TRAŽNJE

Imajući u vidu date karakteristike makroekonomskog okruženja, može se izvršiti projekcija domaće tražnje voda. Projekcija domaće tražnje voda u PET i staklenoj ambalaži za period do 2016. godine bazira se na sledećim relevantnim parametrima:

ostvareni obim i strukura potrošnje u prethodnom periodu,

očekivani razvoj domaće ponude,

nastavak trenda promena u stavovima i navikama postojećih i potencijalih konzumenata (u pravcu jačanja sklonosti ka prirodnim vodama),

intenziviranje tražnje na pojedinim teritorijalnim segmentima tržišta (posebno u većim gradskim centrima),

dinamika očekivanog privrednog oporavka i rast kupovne moći kao i povoljniji privredni ambijent koji bi delovao podsticajno na razvoj turizma i ugostiteljstva i posredno na forsiranje raznovrsnije i što kvalitetnije ponude.

Na osnovu navedenih parametara utvrdjena je projekcija nivoa i dinamike razvoja domaće tražnje u periodu do 2016. godine.

Tabela 3.18: Projekcija tražnje u Srbiji i Crnoj Gori do 2016. godini

Tražnja u milionima l

Godina Ambalažirane vode – ukupno Prirodne vode Mineralne vode

2005 2010 2016

460 615 775

120 210 330

340 405 445

Izvršena procena nivoa i dinamike razvoja domaće tražnje u narednom periodu za prirodnim i mineralnim vodama prodrazumeva:

dalji rast tražnje za ovom vrstom proizvoda,

jačanje pozicije prirodnih voda,

delimičnu supstituciju mineralnih voda prirodnom.


25

Rast ukupne tražnje za vodama je odredjen na nivou od 6% godišnje, što je ispod proseka u poslednjim godinama. Rast prirodne vode je odredjen na nivou od 10% godišnje, iako je u poslednjim godinama ovaj rast bio daleko veći. Na osnovu utvrdjene pretpostavke, udeo običnih voda u ukupnoj potrošnji ambalažiranih voda bi skočio sa 23,23% koliko će iznositi u ovoj godini, na 42,56% 2016. godine. Ključna pretpostavka realizacije ovog scenarija je oživljavanje privrednih kretanja i normalizacija tržišnih tokova, što bi minimiziralo pojavu neočekivanih erozija ovog segmenta tržišta pod uticajem nepovoljnih makroekonomskih kretanja. Ukoliko bi oporavak privrede u celini i rast kupovne moći bili osetno intenzivniji apsorpcioni potencijal domaćeg tržišta bi nadmašio prethodna očekivanja. U tom slučaju bi potrošnja prirodnih voda premašila predvidjeni nivo, a odnos izmedju prirodnih i mineralnih voda bi se još više pomerio u korist prirodnih voda. Ovakvo prestrukturiranje tražnje nužno bi podrazumevalo opsežne marketinške aktivnosti proizvodjača. Kod projekcija razvoja relevantnih tržišnih parametara na dugi rok (do 2016. godine) ne sme se zaboraviti da je ovaj postupak skopčan sa mnogo nepoznanica i rizika i u stabilnim ekonomijama, a u tranzicionim privredama posebno. Shodno tome bitno je limitirana i mogućnost pouzdane procene razvoja tražnje flaširanih voda za navedeni period.

3.3.3 PROGNOZA MOGUĆE PRODAJE I TRŽIŠNOG UČEŠĆA INVESTITORA

Imajući u vidu delovanje relevantnih faktora poslovnog ambijenta, očekivana kretanja na strani ponude i tražnje i snagu Investitora, može se proceniti proizvodnja i ponuda Investitora za period do 2016. godine. (videti tačku 3.2.1 Nivo i dinamika proizvodnje).


26

3.4 ANALIZA TRŽIŠTA NABAVKE

3.4.1 OPIS I KARAKTERISTIKE POTREBNIH INPUTA

Analiza nabavnog tržišta u kojoj se daje ocena o podobnosti projekta sa stanovišta mogućnosti i uslova snabdevanja planirane proizvodnje potrebnim sirovinama i materijalima, mora da podje od:

klasifikacije potrebnih inputa i

osnovnih karakteristika potrebnih inputa.

3.4.1.1 Klasifikacija potrebnih inputa

Rezultati izvršenih istraživanja nabavnog tržišta potrebnih inputa za fabriku za flaširanje izvorske vode sa izvorišta na Goliji ukazuju na sledeće:

broj pozicija osnovnih inputa je relativno mali,

asortimanska struktura je u osnovi homogena,

inputi su standardni, poznatih karakteristika i izvora snabdevanja. Svi potrebni inputi, dele se po više osnova i to:

da li ulaze kao supstanca u gotov proizvod i

da li se koriste kod PET ili kod staklene ambalaže. U zavisnosti da li ulaze kao supstanca u gotov proizvod, inpute delimo u dve grupe:

sirovine i repromaterijal (ulaze u supstancu gotovog proizvoda) i

ambalažu (ne ulaze u supstancu gotovog proizvoda). Osnovna i jedina sirovina je voda. Osim odredjenih fiskalnih izdataka za flaširanu vodu, kao i takse za korišćenje vode, dodatni izdaci ne postoje. Zbog toga ćemo analizu nabavnog tržišta fokusirati na ambalažu.

Tabela 3.19: Potrebni inputi kod PET i flaširane ambalaže

Potrebni inputi kod PET ambalaže Potrebni inputi kod staklene ambalaže

Pretforma od 92 grama Staklena boca od 0,75 l

Pretforma od 42 grama Staklena boca od 0,33 l

Pretforma od 28 grama

Plastični zatvarači Aluminijumski zatvarači

Etikete za PET ambalažu od 5,0 litara

Etikete za PET ambalažu od 1,5 litara Etikete za staklenu ambalažu od 0,75 l

Etikete za PET ambalažu od 0,5 litara Etikete za staklenu ambalažu od 0,33 l

Lepak za etikete Lepak za etikete

Polietilenska folija Polietilenska folija

Palete Palete

Kartonske podloške za palete Kartonske podloške za palete

Kako su karakteristike lepka za etikete, paleta i kartonskih podloški za paletu iste za PET i za staklenu ambalažu, u daljem radu ćemo ove inpute zbirno posmatrati.


27

3.4.1.2 Osnovne karakteristike potrebnih inputa

Osnovne karakteristike potrebne ambalaže su sledeće: 1. Pretforma služi za pravljenje PET boca, duvanjem u kombi - bloku. Za proizvodnju PET ambalaže od 1,5 litara koristi se pretforma težine 42 grama, za proizvodnju PET ambalaže od 0,5 litara pretforma čija je težina 28 grama, a za proizvodnju PET ambalaže od 5,0 litara pretforma čija je težina 92 grama. 2. Staklena boca je predvidjena kao nepovratna ambalaža i predvidjenog je kapaciteta od 0,33 i 0,75 litara. 3. Plastični zatvarači za PET boce su jednodelni, prečnika od 28mm. Predvidjeni su isti zatvarači kako za proizvodnju PET boce od 1,5 litara, tako i za proizvodnju PET boca od 0,5 litara. Za proizvodnju PET boce od 5,0 litara, predvidjen je jednodelni zatvarač prečnika od 48 mm. 4. Aluminijumski zatvarači za staklene boce su navojnog tipa MCA, prečnika od 28mm. 5. Etikete sadrže osnovne podatke o kvalitetu vode koja se nalazi u PET, odnosno staklenoj boci. Osnovne dimenzije etikete za PET bocu od 1,5 litara su 287 X 71,5mm. Osnovne dimenzije etikete za PET bocu od 0,5 litara su 205 X 60mm. Osnovne dimenzije etikete za PET bocu od 5,0 litara su 373 X 103mm. Staklene boce imaju dve etikete sa sledećim dimenzijama:

na vrhu boce 42 X 40mm

na zadnjoj strani boce 42 X 40mm 6. Lepak za etikete služi za lepljenje etiketa na PET, odnosno na staklenu bocu. 7. Polietilenske folije služe za obmotavanje oko formiranih paketa PET boca (2 X 3 boce od 1,5 litara, odnosno i 3 X 4 boce od 0,5 litara) i staklenih boca (3 X 4 boce od 0,33 litara, odnosno 2 X 3 boce od 0,75 litara), kao i za obmotavanje oko paleta. Osim lakše manipulacije gotovim proizvodima, polietilenska folija ima i zaštitnu ulogu prilikom transporta. 8. Palete su dimenzija 1000mm X 1200mm i služe da bi se na njima odložili i transportovali gotovi proizvodi. Ova vrsta ambalaže ubrzava proces utovara i istovara iz razloga što se viljuškarima upakovani gotovi proizvodi utovaraju, transportuju i istovaraju zajedno sa paletama. 9. Kartonske podloške za palete su dimenzija 1000mm X 1200mm i služe kao podloga za pakete koji se slažu na paletama. Predvidjeno je 5 kartonskih podloški po jednoj paleti.


28

3.4.2 PODACI O PROIZVODNJI I POTROŠNJI POTREBNIH INPUTA

Analiza mogućih izvora snabdevanja potencijalnog proizvodjača sa proizvodnim inputima upućuje na zaključak da će se buduća proizvodnja snabdevati uglavnom od strane domaćih dobavljača, ali da će se deo potrebnih inputa nabavljati i iz inostranstva.

3.4.2.1 Pretforme

U poslednjih nekoliko godina u Srbiji su razvijeni značajni kapaciteti za proizvodnju pretformi.

Tabela 3.20: Prodaja pretformi u Srbiji u 2003. godini

Proizvodjač Prodaja pretformi u milionima

Energopet 182

Borverk 170

Intrapet i Ekstrapet 137

Duga 48

Bioplast 37

Heba 20

Kosmaj Promet 10

UKUPNO 604

Proizvodni kapaciteti prezentiranih proizvodjača su mnogo veći od potrebnih, tako da nikakvih problema sa nabavkom 28 gramske pretforme (za boce od 0,5 litara), 42 gramske pretforme (za bocu od 1,5 litara) i 92 gramske pretforme (za bocu od 5,0 litara) ne treba očekivati. Shodno predvidjenoj godišnjoj proizvodnji i predvidjenom škartu od 0,5% uradjena je godišnja projekcija kako za pretforme od 28 grama, tako i za pretforme od 42 i 92 grama.

Tabela 3.21: Potrebna količina pretformi po godinama

Godina Potrebna količina

pretformi od 28 grama Potrebna količina

pretformi od 42 grama Potrebna količina

pretformi od 92 grama

2007 9.000.000 11.000.000 600.000

2008 10.500.000 12.840.000 700.000

2009 13.500.000 16.500.000 900.000

2010 - 2016 16.500.000 20.170.000 1.100.000

3.4.2.2 Staklene boce

Najveća fabrika stakla na prostoru Srbije i Crne Gore je »Fabrika stakla iz Paraćina«. Medjutim, loša finansijska situacija u kojoj se konkretno preduzeće nalazi ne garantuje stabilnost kako po pitanju kvaliteta tako i po pitanju kvantiteta. Zbog toga je neophodno da Investitor uspostavi dugoročnu saradnju sa dobavljačima iz inostranstva. U tom kontekstu planira se saradnja sa hrvatskim proizvođačem Vetropak Straža i slovenačkim Plutalom. Škart je takodje planiran na novu od 0,5%.

Tabela 3.22: Potrebna količina staklenih boca po godinama:

Godina Potrebna količina staklenih

boca od 0,33 litara Potrebna količina staklenih

boca od 0,75 litara

2007 7.275.000 4.800.000

2008 8.485.000 5.600.000

2009 10.910.000 7.200.000

2010 – 2016 13.335.000 8.800.000


29

3.4.2.3 Plastični zatvarači

Do skora su se kompletne srpsko crnogorske potrebe podmirivale iz uvoza. Od skora su i domaći proizvodjači počeli da proizvode plastične zatvarače. Ponudu zatvarača na tržištu Srbije i Crne Gore kreiraju 7 preduzeća za proizvodnju zatvarača, od čega su 4 inostrana i 3 domaća. Lokacije odakle se vrše isporuke njihovih zatvarača su sledeće:

»Energoplast« Zemun

»Alfaplast« Kragujevac

»Varbo« Surčin

»Alcoa« pogon u Madjarskoj

»Berikap« pogon u Madjarskoj

»Crowncork« pogon u Rumuniji

»Alplast« Italija

Tabela 3.23: Isporuka plastičnih zatvarača u 2003. godini na tržištu Srbije i Crne Gore

Proizvodjač Prodaja zatvarača u milionima

Energoplast 165

Alcoa 156

Alphaplast 70

Crowncork 49

Varbo 48

Berikap 24

Alplast 13

UKUPNO 525

Predvidjen je škart od 0,5% na godišnjem nivou.

Tabela 3.24: Potrebna količina jednodelnih zatvarača po godinama

Godina Jednodelni zatvarači prečnika od 28mm

Jednodelni zatvarači prečnika od 48mm

2007 20.000.000 600.000

2008 23.350.000 700.000

2009 30.000.000 900.000

2010 – 2016 36.670.000 1.100.000

3.4.2.4 Aluminijumski zatvarači

Proizvodnja navojnih aluminijumskih zatvarača praktično u našoj zemlji ne postoji. Zbog toga je planirano da Investitor ovu vrstu inputa nabavlja od hrvatskog proizvodjača Vetropak Straža. Škart je planiran na nivou od 0,5% godišnje.

Tabela 3.25: Potrebna količina aluminijumskih zatvarača po godinama

Godina Potrebna količina aluminijumskih

zatvarača

2007 12.075.000

2008 14.085.000

2009 18.110.000

2010 - 2016 22.135.000


30

3.4.2.5 Etikete

Etikete se proizvode u zemlji tako da Investitor neće imati većih teškoća oko nabavke ovog inputa. U zemlji se proizvodnjom etiketa bavi veliki broj proizvodjača, te ovde navodimo samo neke od njih: "Grafika" Novi Sad, "Dimitrije Davidović" Smederevo, "Expo" Novi Sad, "Sirius" Niš itd. Predvidjen je škart od 0,5%.

Tabela 3.26: Potrebna količina etiketa za PET boce

Godina Etikete za PET bocu od

0,5 litara Etikete za PET bocu od

1,5 litara Etikete za PET bocu od

5,0 litara

2007 9.000.000 11.000.000 600.000

2008 10.500.000 12.840.000 700.000

2009 13.500.000 16.500.000 900.000

2010 - 2016 16.500.000 20.170.000 1.100.000

Kako se za staklenu bocu koriste dve etikete istih dimenzija, potreban broj etiketa će se posmatrati zbirno.

Tabela 3.27: Potrebna količina etiketa za staklene boce

Godina Etikete za flaširanu bocu od

0,33 litara Etiketa za flaširanu bocu od

0,75 litara

2007 14.550.000 9.600.000

2008 16.970.000 11.200.000

2009 21.820.000 14.400.000

2010 - 2016 26.670.000 17.600.000

3.4.2.6 Lepak za etikete

Proizvodi se u zemlji. Proizvodjači ovog lepka su: "Hemoprodukt" Kruševac, "Hemofarm" Novi Sad, "Prvi maj" Čačak, itd. Obzirom da postoji proizvodnja u zemlji, Investitor će se sa ovim proizvodnim inputom snabdevati u zemlji i ne bi trebalo da ima poteškoća u nabavci, obzirom na postojanje alternativnih izvora snabdevanja. Potrošnja je uzeta iz tehnološkog projekta, s tim što je shodno principu restriktivnosti uzet maksimalni iznos od 1 grama po etiketi.

Tabela 3.28: Potrebna količina lepka za etikete po godinama

Godina Potrebna količina lepka za etikete u kg

2007 44.745

2008 52.203

2009 67.120

2010 - 2016 82.033

3.4.2.7 Polietilenske folije

U nabavci ne treba očekivati veće poteškoće. Ovu foliju u dovoljnim količinama za industrijske potrebe u zemlji proizvode dva značajna proizvodjača plastike "Mlava plastika" i "Etplas«. Potrebna količina polietilenske folije odredjena je iz tehnoloških podataka iz kojih je potrebna folija podeljena u dva dela:

za obmotavanje paketa gotovih proizvoda i

za obmotavanje paleta.


31

Tabela 3.29: Potrebna količina polietilenske folije po godinama

Godina Potrebna količina polietilenske folije u kg

2007 97.300

2008 114.675

2009 146.000

2010 – 2016 178.500

3.4.2.8 Palete

Proizvode se u zemlji. Broj proizvodjača je izuzetno veliki, jer svaka stolarska radionica može da ih proizvodi. U nabavci paleta ne treba očekivati nikakav problem. Iz tehnološkog projekta je planirano da jedna paleta u proseku može da prodje 5 ciklusa.

Tabela 3.30: Potreban broj paleta po godinama

Godina Potreban broj paleta u komadima

2007 8.150

2008 9.500

2009 12.250

2010 - 2016 15.000

3.4.2.9 Kartonske podloške za palete

Proizvode se u zemlji. Broj proizvodjača je izuzetno veliki, jer svi koji proizvode karton mogu da ih proizvode. Iz tehnološkog projekta je planirano da pet kartonskih podloški ide na jednu paletu. Kako se ovde radi o nepovratnoj ambalaži, a paleta prodje pet ciklusa, potreban broj kartonske podloške za palete se izračunava tako što se potreban broj paleta pomnoži sa 25.

Tabela 3.31: Potreban broj kartonskih podloški za palete po godinama

Godina Potreban broj kartonskih podloški za palete

2007 203.700

2008 237.650

2009 305.550

2010 - 2016 373.450

3.4.3 PROCENA MOGUĆNOSTI NABAVKE POTREBNIH INPUTA I USLOVI NABAVKE

Iz prethodnog dela se može videti da se osim staklene boce i alumijumskog zatvarača, celokupne potrebe za inputima zadovoljavaju od strane domaćih dobavljača. Obzirom da su izvori i uslovi nabavke poznati, u narednom periodu ovi inputi će se nabavljati pod uobičajenim i prihvatljivim uslovima. Time se stvaraju pretpostavke za kontinuiranu proizvodnju. Dobro razradjen tehnološki postupak proizvodnje i poznati normativi utrošaka materijala omogućuju pouzdanost u planiranju nabavki i održavanje kontinuiteta snabdevanja. Relativno uzan asortiman osnovnih materijalnih inputa olakšava ostvarivanje nabavne funkcije. Planirano je da se celokupni inputi nabavljaju uz 30 dana odloženog plaćanja. Predvidjena tehnologija opredeljuje osnovne proizvodne inpute. Proizvodni inputi su tehnološki uslovljeni, te otuda ne postoji mogućnost supstitucije drugom vrstom inputa.


32

3.4.4 PROGNOZA NABAVNIH CENA

Za potrebe ovog elaborata projektovanje nivoa nabavnih cena se zasniva na pretpostavkama:

slobodnog delovanja tržišta i konkurencije,

dalje liberalizacije spoljnotrgovinske aktivnosti,

široke palete kanala nabavke i

relativne stabilnosti deviznih kurseva. Sve cene su date na paritetu »franko fabrika vode«. Na osnovu iznetih pretpostavki, a uvažavajući postojeće odnose na strani ponude i tražnje, kao i očekivane promene, najrealnije je, kao cene inputa za projekciju troškova, prihvatiti postojeći nivo cena.

Tabela 3.32 Prognoza nabavnih cena

Vrsta inputa Cena u EUR

Pretforma od 28 grama 0,0470/pretformi



Staklena boca od 0,33 l 0,0840/boci

Staklena boca od 0,75 l 0,1080/boci

Plastični zatvarači za PET boce od 0,5 litara 0,0110/zatvaraču



Aluminijumski zatvarači za staklene boce od 0,33 l 0,0090/zatvaraču

Aluminijumski zatvarači za staklene boce od 0,75 l 0,0110/zatvaraču

Etikete za PET bocu od 0,5 litara 0,0760/boci

Etikete za PET bocu od 1,5 litara 0,0100/boci

Etikete za PET bocu od 5,0 litara 0,0135/ boci

Etikete za staklenu bocu od 0,33 l 0,0032/boci

Etikete za staklenu bocu od 0,75 l 0,0034/boci

Lepak za etikete 2,6000/kg

Polietilenska folija 1,6000/kg

Palete 4,6000/kom

Kartonske podloške za palete 0,2500/kom


33

PRILOZI UZ SEKCIJU 3

3. Prikaz pezultata fizičko-hemijske, mikrobiološke i radiološke analize vode

4. TEHNIČKO-TEHNOLOŠKE OSNOVE

Poglavlje 4: Tehničko-tehnološke osnove

35

4.1 ASORTIMAN I OBIM PROIZVODNJE

Predmet ovog investicionog projekta je flaširanje prirodne slabomineralne vode. Punjenje vode vršiće se u staklene boce od 0.33 i 0.75 litara, u plastične PET boce od 0.5 i 1.5 litara, kao i u plastične PET balone od 5 litara. Nominalni kapacitet vrela je 4,9 l/s (17.640 l/h), a eksploatacioni kapacitet je 4,4 l/s (15.840 l/h). Od ukupne proizvodnje 20% vode bi se flaširalo u male boce od 0.33 i 0.5 l, a ostatak u boce od 0.75, 1.5 i 5 litara. Temperatura prirodne slabomineralne vode je stabilna i iznosi 6-7oC tokom čitave godine. Ne postoje troškovi hlađenja vode jer je temperatura idealna. Tehničko-tehnološko rešenje fabrike omogućiće odvojeno punjenje u PET i staklenu ambalažu, a građevinski je predviđen prostor za smeštaj opreme za eventualnu proizvodnju bezalkoholnih osvežavajućih napitaka. Projekciju budućeg obima proizvodnje po kategorijama ambalaže za narednih deset godina videti u tački 3.2.1 Nivo i dinamika proizvodnje. Fizičko-hemijske, mikrobiološke i radiološke karakteristike vode prikazane su u prilogu sekcije 3 Analiza tržišta.

4.2 OSNOVE TEHNOLOŠKOG PROCESA

Tehnologiju pripreme, punjenja i pakovanja mineralne vode čine sledeće proizvodne operacije:

eksploatacija prirodne slabomineralne vode i njen transport do linije za punjenje

priprema ambalaže (PET i staklenih boca)

punjenje vode u boce

pakovanje boca u pakete i paletizacija paketa

kontrola gotovih proizvoda

skladištenje. U drugoj fazi razvoja, pored flaširanja prirodne slabomineralne vode, predviđa se i proizvodnja osvežavajućih bezalkoholnih pića.

4.2.1 EKSPLOATACIJA VODE I TRANSPORT DO LINIJE ZA PUNJENJE

Eksploatacija vode će se vršiti istovremeno iz dva vodozahvatna objekta: bunara «B1» eksploatacionog kapaciteta 3,2 l/s (nominalne izdašnosti 3,6 l/s) i izvora «Marinada 1» eksloatacionog kapaciteta 1,2 l/s (nominalne izdašnosti 1,3 l/s). U skladu sa Rešenjem o izdavanju vodoprivrednih uslova (Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS) predviđena je eksploatacija vode od 4,4 l/s za pogon flaširanja, što odgovara nominalnom proizvodnom kapacitetu od 15.800 l/h.


36

Slika 4.1: Prikaz transporta vode prohromskim cevima u jednoj od domaćih punionica

Transportovanje prirodne slabomineralne vode od mesta eksploatacije do postrojenja za pripremu vršiće se cevima od nerđajućeg prohrom čelika (dužina cevi 20-30m, videti sliku 4.1). Voda iz dva vodozahvatna objekta (bunar i izvor) će se ulivati u jednu cev zbog približno istog kvaliteta i usmeravati ka linijama za punjenje u PET i staklenu ambalažu. Postrojenje za pripremu slabomineralne vode biće smešteno u projektovanoj fabrici.

4.2.2 PRIPREMA VODE PRE PUNJENJA U BOCE

Prema svim parametrima kvaliteta, prirodna slabomineralna voda iz izvorišta Marinada je visokokvalitetna voda. Međutim, da bi se sprečilo eventualno kompromitovanje postojećeg kvaliteta vode, u okviru same fabrike predviđeno je postrojenje za pripremu vode za punjenje u staklene i PET boce. Postrojenje za pripremu činiće sledeći elementi:

rezervoar prirodne slabomineralne vode (zapremine 15 m3),

pumpe za prirodnu slabomineralnu vodu,

predfilter sa izmenjivim ulošcima,

filter sa keramičkim svećama ili svećama od nerđajućeg čelika,

uređaj za dezinfekciju vode UV zracima. Postrojenje za pripremu vode imaće kapacitet od 15 m3/h. Sve površine elemenata postrojenja, koje su u kontaktu sa vodom, biće izrađene od nerđajućeg čelika. Predviđeno je da postrojenje bude opremljeno uređajima za automatski rad.


37

4.2.3 PRIPREMA AMBALAŽE

Fabrika neće imati postrojenje za proizvodnju ambalaže već će kupovati staklene boce i predforme od eksternih specijalizovanih proizvođača. Međutim, fabrika će posedovati automatizovanu tehnološku liniju za oblikovanje predformi u plastične boce. Tehnološka linija će sadržati sledeće elemente:

mašinu za proizvodnju PET boca

kompresor visokog pritiska (p=40 bar)

kompresor niskog pritiska (p=10 bar) i

hladnjak mašine za proizvodnju PET boca. Tehnološki postupak oblikovanja PET boca je sledeći. Predforme se ubacuju u prijemni koš mašine za proizvodnju PET boca, a odatle se pomoću transportera uvode u mašinu, gde se pod dejstvom visokog pritiska vazduha (p=40 bar) i toplote alata duvaju i oblikuju u formu boce. Nakon hlađenja, boca izlazi iz mašine i, pomoću pneumatskog transportnog sistema, odvodi automatski do linije za punjenje mineralne vode u PET boce.

4.2.4 PUNJENJE VODE U PET I STAKLENE BOCE

Fabrika će imati dve odvojene linije za punjenje u PET ambalažu i staklenu ambalažu.

Slika 4.2: Prikaz linije za punjenje u PET ambalažu u jednoj od domaćih punionica

Linija za punjenje slabomineralne vode u PET boce imaće nominalni kapacitet od 12.500 l/h (videti sliku 4.2). Liniju će činiti sledeći elementi:

pneumatski transporter (od linije za proizvodnju PET boca do monobloka za ispiranje, punjenje i zatvaranje boca),

monoblok za ispiranje, punjenje i zatvaranje PET boca,

pneumatski dodavač zatvarača,

trakasti trasporter za pune boce,

etiketir mašina,

uređaj za kontrolu punih boca.


38

Projektom predviđeni monoblok za ispiranje, punjenje i zatvaranje PET boca biće opremljen sa 24 glave za ispiranje, 36 ventila za punjenje i 6 glava za zatvaranje boca. Zatvarači za boce se ubacuju u koš monobloka pomoću pneumatskog dodavača zatvarača. Nakon ispiranja, punjenja i zatvaranja, PET boce se pomoću trakastog transportera odvode do etiketir mašine. Posle lepljenja etiketa, boce prolaze kroz uređaj za kontrolu, gde se vrši provera kvaliteta punjenja i zatvaranja boca. Neispravne boce se izdvajaju, a ispravne upućuju dalje prema liniji za pakovanje PET boca. Linija za punjenje u staklenu ambalažu imaće nominalni kapacitet od 4.500 l/h. Linija za ispiranje, punjenje, zatvaranje, etiketiranje i kontrolu staklenih boca je u velikoj meri slična već opisanoj liniji za punjenje u PET ambalažu. Jedine razlike su u tome što se drugačije vrši ispiranje staklenih boca i što se flaše zatvaraju pritiskom odozgo (uz pomoć 'zatvaračice'). Pored linija za punjenje u PET i staklenu ambalažu, predviđeno je postavljanje CIP uređaja, koji služi za pranje i ispiranje tehnološke opreme i cevovoda. U drugoj fazi rada punionice predviđeno je proširenje proizvodnog asortimana. Obzirom da će, pored slabomineralne vode, u fabrici vršiti i priprema i flaširanje negaziranih osvežavajućih pića, u proizvodnom delu objekta rezervisan je prostor za smeštaj premiks uređaja. Proizvodnja sokova zahteva takođe i prostor za sirupanu i skladište šećera.

4.2.5 PAKOVANJE BOCA I PALETIZACIJA

Što se PET boca tiče, pakovanje se vrši na mašini sa sledećim elementima:

mašina za obrazovanje paketa

transporteri za pakete

uređaj za postavljanje ručki na pakete

automatski paletizer i

uređaj za omotavanje paleta folijom. Obrazovanje paketa vrši se u formi 2x3 boce od 1.5 l, odnosno 3x4 boce od 0.5 l. Paketi se obmotavaju termoskupljajućom folijom, koja se prolaskom kroz tunel peć, pod dejstvom toplog vazduha, čvrsto stegne uz paket i prilagodi njegovoj formi. Nakon formiranja paketa, pomoću posebnog uređaja, vrši se postavljanje ručki na pakete, a zatim se paketi upućuju na paletizaciju. Automatski paletizer pakuje pakete u 4 sloja na standardnu paletu (1000mm x 1200mm). Nakon paletizacije, u posebnom uređaju, vrši se obmotavanje paleta folijom a zatim se palete skladište. Transport paketa u okviru linije za pakovanje obavlja se pomoću transportera za pakete ('roller' transportni sistem), koji imaju sopstveni pogon. Pakovanje staklenih boca se vrši u formi 6x4 (0.33l) ili 3x4 (0.75l) u kartonske podloške uvijene plastičnom folijom.

4.2.6 KONTROLA KVALITETA

U okviru kontrole kvaliteta organizovana je ulazna kontrola, procesna kontrola, kontrola glavnog proizvoda i kontrola uzoraka vode. Pod ulaznom kontrolom podrazumeva se kontrola repromaterijala (predforme, zatvarači, etikete, karton, streč folija, PVC ručke i lepak). Kontrola se vrši kada stigne materijal u magacin repromaterijala. Kontrolu vrši obučena osoba-kontrolor. Procesna kontrola je kontrola u toku procesa proizvodnje. Nju obavlja kontrolor –laborant koji radi na odgovarajućem uređaju. Procesna kontrola se vrši na:


39

bunaru ”B-1” i izvoru ”Marinada 1”, svakodnevna kontrola fizičko-hemijskog sastava i mikrobiološka ispravnost vode;

priprema ambalaže i prenos transporterima, prati se da nema mehaničkih oštećenja na boci, da boca nije šuplja, da nisu krivi grlići;

inspektor boca, uređaj za etiketiranje i uređaj za nanošenje datuma, vrši kontrolor-laborant stalno u toku proizvodnje;

mašini za obrazovanje paketa, kontroliše se kako su nanete folije, kako stoje boce, kako je zavarena folija, kontrola se obavlja kontinuirano;

transport gotovog proizvoda, kontroliše radnik koji radi na tom uređaju. Kontroliše se kako je napakovana paleta, kako je presvučena folija i označava se paleta.

Kontrola gotovog proizvoda vrši se svakodnevno. Vrši se obilazak skladišta i vizuelno kontroliše da nije došlo do pucanja boca. Kontrola uzoraka vode sa obavlja u laboratoriji koja se nalazi u kompleksu fabrike. Svakodnevno se vrši uzimanje uzoraka vode za fizičko-hemijske i mikrobiološke analize. Izradu hemijskih analiza vrši stručno lice.

4.2.7 SKLADIŠTENJE

U okviru projektovane punionice slabomineralne vode predviđena je izgradnja skladišta sirovina i gotovih proizvoda, čija je površina približno 940 m2. Skladište je predviđeno za petodnevnu rezervu gotovih proizvoda i repromaterijala.


40

4.3 PRORAČUN KAPACITETA I LISTA OPREME

O proračunu nominalnog i stvarnog kapaciteta punjenja videti tačku 4.1 Asortiman i obim proizvodnje. Što se izbora opreme i alata tiče, već je o tome bilo reči u tački 4.2 koja se odnosi na objašnjenje samog tehnološkog procesa. Zbog preglednosti, lista bitne opreme je na jednom mestu prikazana u donjoj tabeli.

Tabela 4.3: Lista opreme sa pratećim cenama

Redni broj

Naziv opreme Cena (EUR)

1. Linija za punjenje u PET ambalažu (pneumatski transporteri, duvaljka, ispirač, punjač, etiketirka, inspekciona mašina, paletizer, upakivač, CIP sistem, depaletizer, elektro distributer)

1.401.539

2.

Linija za punjenje u staklenu ambalažu (transporteri, ispirač flaša, punjačica i zatvaračica, inspekciona mašina, kontrola punjenja, paramix postrojenje, etiketirka, pakerica, uređaj za datiranje, depaletizator, elektronsko postojenje)

764.937

3. Sredstva za interni transport (3 viljuškara) 16.645

4. Sredstva za eksterni transport (2 mala kamiona+2 šlepera) 280.000

5. Sistem instalacija - mašinski deo (grejanje, ventilacija, kotlarnica) 112.555

6. Sistem instalacija - elektrotehnički deo (električni vodovi, trafo stanica, osveljenje, gromobrani, telefonski sistem, računari, sistemi dojave, itd.)

199.421

7. Sistem instalacija - hidrotehnički deo (vodovodne instalacije, kanalizacione instalacije)

219.999

8. Hidro oprema 37.000

4.4 MATERIJALNI BILANS I NORMATIV

U tački 3.4.2 Podaci o proizvodnji i potrošnji potrebnih inputa date su ukupne količine pojedinih vrsta inputa neophodne za kontinuirani proces proizvodnje na godišnjem nivou. U tački 9.3.2 Direktni troškovi data je kalkulacija troškova inputa po jedinici proizvoda.


41

4.5 REŠENJE GRAĐEVINSKIH OBJEKATA I INSTALACIJA

Lista projektovanih objekata je data u tački 5.1 Analiza lokacije. Ova tačka daje detaljniji pregled prostorija, površina prostorija, opis konstruktivnih rešenja, kao i detalje vezane za instalacije.

4.5.1 PREGLED PROSTORIJA I POVRŠINA

Proizvodni objekat ima sledeće sadržaje:

1. skladište sirovina i gotovih proizvoda 2. paletizacija 3. punionica za PET i staklene boce 4. tehnički prostor 5. skladište rezervnih delova 6. radionica 7. kancelarija 8. laboratorija 9. priprema vode 10. skladište šećera 11. sirupana 12. sanitarni čvor.

Funkcionalnim rešenjem je obezbeđen odvojen prolaz osoblja, sirovina i gotovih proizvoda što je važno zbog efikasnosti i kontinuiranosti proizvodnog procesa. Doprema sirovina i otprema gotovih proizvoda je predviđena preko natkrivenih istovarno-utovarnih rampi, iznad kojih su predviđene nastrešnice. Administrativni objekat ima sledeće sadržaje:

1. ulazni deo za administrativno osoblje i izlazni deo za radnike 2. hodnici 3. topla veza između administrativnog i proizvodnog osoblja 4. kancelarija sekretarice 5. kancelarija direktora 6. kancelarija tehničkog direktora 7. dve kancelarije za računovodstvenu službu i finansijsku službu 8. sanitarni čvor administrativnog osoblja 9. muška garderoba 10. ženska garderoba 11. sanitarni čvor za radnike 12. priručna kuhinja sa ostavom i garderobom za osoblje 13. ulazni deo za prijem hrane

Portirnica se sastoji od sledećih sadržaja:

1. prostorija za portira 2. sanitarni čvor 3. kafe kuhinja 4. čekaonica.

Svi ostali pomoćni objekti su funkcionalno rešeni prema propisanim tehnološkim zahtevima. Kotlarnica je predviđena za smeštaj dva kotla od 1.6 tona pare 3 bara. Za potrebe kotlarnice predviđena su dva rezervoara lakog lož-ulja od po 60 m3.


42

Trafo stanica je predviđena za smeštaj dva trafoa, po 1000 kVA snage svaki, i razvodnog postrojenja. Postrojenje za obradu otpadnih voda površine 40 m2 će biti izolovana celina.Sve tehnološke i sanitarne vode će biti podvrgnute posebnom bakteriološkom tretmanu pa tek onda ispuštene u recipijent. Površina svih objekata i prostora unutar fabričkog kompleksa je data u donjoj tabeli. Tabela 4.4: Površina unutrašnjih objekata i spoljnog terena

Redni broj Namena Površina (m2)

1. Proizvodni objekat 1860,00

2. Administrativni objekat 410,00

3. Portirnica 36,00

4. Kotlarnica 160,00

5. Trafo stanica 80,00

6. Stanica CO2 24,00

7. Postrojenje za obradu otpadnih voda 40,00

Ukupna površina objekata (1-7) 2620,00

8. Interne saobraćajnice 2670,00

9. Trotoari, pešačke staze 420,00

10. Parking za putničke automobile 250,00

11. Ograda kompleksa (dužina u metrima) 440,00

Ukupna eksterna površina (8-10) 3340,00

Ukupna površina (1-10) 5960,00

4.5.2 KONSTRUKTIVNA REŠENJA

Konstrukcija administativnog objekta je zidana, sa nosećim stubovima od gliter blokova d=19 cm sa horizontalnim i vertikalnim serklažama. Međuspratna i krovna tavanica administrativnog objekta je projektovana kao laka montažna (LMT). Na krovnu LMT se postavlja drvena konstrukcija sa svim potrebnim elementima za kos krov nagiba 25o. Konstrukcija proizvodnog objekta je mešovita. Rasteri stubova su 7,20m x 14,40 m. Krovna konstrukcija hale je čelična, a ostali elementi su armirano betonski. Krovnu konstrukciju čine čelične rožnjače, krovni spregovi i rešetke. Rožnjače su kontinualni nosači na četiri polja po 7,20 m preseka HOP 180x80x5. Rešetke su raspona 14,40m statičke visine 1,20m. Noseći stubovi su armirano-betonski preseka 40cm x 40cm. Temeljne grede su od armiranog betona visine 60cm. Fundiranje proizvodnog objekta se predviđa temeljima samcima dimenzija 1,70m x 1,70m visine 40cm. Fundiranje administrativnog objekta predviđa se na trakastim temeljima širine 60cm i dubine 80cm. Geomehanički elaborat ne postoji pa su nosivost i dubina fundiranja usvojeni. U fazi izrade projekta, rešenje fundiranja će se prilagoditi stvarnim karakteristikama tla I uslovima iz Geomehaničkog elaborata koji treba da se uradi za izabranu lokaciju.


43

4.5.3 INSTALACIJE

Zbog jasnosti izlaganja razjašnjenje instalacija je podeljeno na tri dela:

mašinski

elektrotehnički i

hidrotehnički deo.

4.5.3.1 Mašinski deo

Rešenje grejanja i ventilacije proizvodnog objekta fabrike za flaširanje mineralne vode rađeno je na osnovu tehnološkog i arhitektonskog građevinskog rešenja objekta.

Grejanje

Grejanje proizvodnih i magacinskih prostorija ostvaruje se preko visećih grejača-kalorifera. Grejni fluid je topla voda 90/70 °C. Kaloriferi su za rad sa mešavinom svežeg i opticajnog vazduha ill samo za rad sa opticajnim vazduhom. U cilju iskorišćenja otpadne toplote od tehnološke opreme smeštene u proizvodnim prostorijama, predviđeno je odsisavanje vazduha iz ovih prostorija. Odsisani vazduh se ventilacionom komorom i sistemom kanala ubacuje u skladište sirovina i gotovih proizvoda. U tehničkom prostoru predviđeno je dežurno grejanje elektro-kaloriferima. U administrativnom delu predviđeno je radijatorsko grejanje livenim člankastim radijatorima. Grejni fluid je topla voda 90/70 °C. Grejanje portirnice vrsiće se elektrouljnim radijatorima.

Ventilacija

Ventilacija proizvodnih i magacinskih prostorija ostvaruje se preko krovnih dvobrzinskih ventilatora koji će u letnjem periodu raditi sa većim brojem obrtaja. Ventilacija kancelarije, magacina rezervnih delova i laboratorije, koji su smešteni u proizvodnom delu vršiće se preko zajedničkog krovnog ventilatora, a nadoknada vazduha preko prestrujnih rešetki. Za ventilaciju tehničkog prostora, skladišta šećera i radionice predviđeni su aksijalni ventilatori. U garderobama i WC-ima administrativnog dela za odsisavanje vazduha postavljeni su kanalski ventilatori.

Kotlarnica

U skladu sa toplotnim konzumom objekta (cca 415 kW) i tehnološkom potrebom za parom (700 kg/h), predviđena je parna kotlarnica sa dva parna kotla kapaciteta po 1 t/h pare 3 bar nadpritiska. U okviru kotlarnice predviđeni su svi potrebni uređaji i oprema (napojni rezervoar, rezervoar kondenzata, uređaj za hemijsku pripremu vode, pumpe, gorionici, dimnjaci i sva potrebna merna, regulaciona i sigurnosna armatura). Kotlovi su loženi lakim lož uljem koji se skladišti u dva ukopana rezervoara kapaciteta 60 m3 smestena pored kotlarnice. U prvoj fazi izgradnje ugradiće se samo jedan kotao i jedan rezervoar. U drugoj fazi predviđa se proširenje proizvodnog programa sa sirupima i nabavka opreme za sirupanu. Prilikom ovog proširenja ugradiće se još jedan kotao i još jedan rezervoar. Ostala oprema u kotlarnici će biti dimenzionirana prema maksimalnom kapacitetu kotlarnice. U okviru prostora kotlarnice nalazi se i izmenjivač toplote para/voda, razdelnik pare, razdelnik i sabirnik tople vode, cirkulacione pumpe tople vode i sva potrebna merna, regulaciona i sigurnosna armatura.


44

4.5.3.2 Elektrotehnički deo

Elektroenergetika

Predmet generalnog projekta su elektroenergetske instalacije novoprojektovane fabrike za eksploataciju i flaširanje izvorske vode. Predmetnim rešenjem obrađene su sledeće vrste elektroenergetskih instalacija:

napajanje kompleksa električnom energijom

instalacija napajanja tehnoloških potrošača

instalacija napajanja termotehničkih potrošača

instalacija osvetljenja i priključnica

instalacija gromobrana i uzemljenja

instalacija spoljnog osvetljenja i uzemljenja.

Napajanje kompleksa električnom energijom

Pošto u ovom trenutku Investitor nema uslove za priključenje na elektroenergetsku mrežu, projektno rešenje je urađeno pod pretpostavkom da na granici kompleksa postoje raspoloživi kapaciteti u električnoj energiji na 10 kV naponskom nivou. Za potrebe fabrike, u krugu kompleksa predviđena je izgradnja nove TS 10/0.4 kV 2x1000 kVA. Za TS je predviđeno da ima 100 % rezervu u snazi transformatora i 100% rezervu u uređaju (transformatoru), tj.1 radni i 1 rezervni transformator. U okviru TS predviđena je ugradnja:

10 kV postrojenja - dovodna, odvodna, merna i dve trafo ćelije

0.4 kV postrojenja - dva dovodna, jedno spojno i potreban broj izvodnih polja

dva energetska transformatora (1 radni i 1 rezervni)

postrojenje za automatsku kompenzaciju reaktivne energije. Svi elektropotrošači u objektima kompleksa predviđeno je da se shodno svojoj snazi napajaju bilo direktno iz 0.4 kV postrojenja TS ili preko razvodnih tabli predviđenih za napajanje pojedinih grupa potrošača. Razvod električne energije unutar kompleksa predvidjen je da se ostvari NN kablovima položenim u odgovarajućim kablovskim rovovima.

Instalacija tehnoloških potrošača

Celokupna tehnologija proizvodne hale grupisana je u tri tehnološke celine:

punionica sa pripremom PET i staklenih boca

sirupana (II etapa)

paletizacija. Za napajanje tehnoloških potrošača punionice i paletizacije predviđena je razvodna tabla =HTH1 sa odgovarajućom rasklopnom opremom. Mašina za boce zbog svoje velike potrošnje predviđeno je da se napaja direktno iz 0.4 kV razvoda TS. Za napajanje tehnoloških potrošača sirupane predviđena je posebna razvodna tabla =HTH2. Predviđeno je da razvodne table budu locirane unutar objekta vodeći računa o dispoziciji opterećenja i radnim usiovima koji se javljaju u tehnološkom procesu (npr. pojava Ex sredine u procesu mlevenja šećera). U sklopu tehnološkog ciklusa predvidjeni su i drugi objekti koji će se takođe napajati iz TS:

skladište CO2 i postrojenje za otpadne vode.


45

Instalacija termotehničkih potrošača

Termotehnički potrošači grupisani su shodno svojoj f-ji na:

potrošače kotlarnice potrošače za pripremu pritiska (niskog i visokog), hlađenje (čileri) unutar tehničkog prostora proizvodnog objekta sisteme za ventilaciju i grejanje (ventilatori i kaloriferi).

Shodno blok šemi za napajanje termotehničkih potrošača predviđene su sledeće razvodne table:

=HGVK1 - sistemi za grejanje, hlađenje i ventilaciju dela proizvodnje (tehnički prostor, laboratorija, priprema vode, sirupana)

=HGVK2 - sistemi za grejanje i ventilaciju dela proizvodnje (punionica vode, skladište)

=HGVK3 - termotehnički sistemi kotlarnice. Kompresori visokog i niskog pritiska predviđeno je da se napajaju direktno iz 0.4 kV razvoda TS. Sve razvodne table predviđeno je da budu opremljene odgovarajućom rasklopno-zaštitnom opremom. Razvodne table će biti locirane unutar pojedinih objekata vodeći računa o dispoziciji opterećenja i radnim usiovima koji se javljaju u tehnološkom procesu.

Instalacija osvetljenja

Za osvetljenje prostorija u objektu predviđene su svetiljke sa fluo cevima, kompakt fluo cevima, svetiljke sa živinim sijalicama, kao i reflektori sa metalhalogenim sijalicama i optičkim priborom koji odgovara nameni prostorije i ambijetalnim uslovima. Nivo osvetljenja u prostorijama usaglašeni su sa preporukama JKO. U hodnicima i iznad izlaza predviđene su panične svetiljke sa aku baterijama. U svim prostorijama gde je to potrebno, predviđen je i dovoljan broj priključnica opšte namene. Navedene instalacije izvešće se u stepenu zaštite koji odgovara ambijentalnim uslovima u prostoriji. Saglasno ovom, u prostoru pogona sirupane predviđena je instalacija u odgovarajućoj Ex zaštiti. Distribucija el. energije potrebne za instalacije osvetljenja i priključnica vršiće se preko određenog broja razvodnih tabli.

Instalacija gromobrana i uzemljenja

Instalacija gromobrana i uzemljenja svih objekata kompleksa biće formiran funkcionalnim povezivanjem:

spoljašnje gromobranske instalacije (SGI) unutrašnje gromobranske instalacije (UGI)

SGI-u svakog objekta biće formirana od sledećih komponenti:

prihvatnog sistema

spusnih provodnika

temeljnog uzemljivača.

Način izvođenja navedenih instalacija biće u skladu sa arhitektonskim rešenjima objekata uz primenu važećih propisa za predmetnu instalaciju.


46

U sklopu unutrašnje gromobranske instalacije predviđen je sistem izjednačenja potencijala u objektima (TS, kotlarnica, proizvodni pogoni, kupatila) upotrebom potrebnog broja sabirnica za izjednačenje potencijala (ŠIP).

Instalacija spoljnog osvetljenja i uzemljenja

Za osvetljenje saobraćajnica u sklopu kompleksa predviđena je instalacija spoljnog osvetljenja sa svetiljkama na metalnim stubovima visine 8 m. Za osvetljenje parking prostora kompleksa predviđene su svetiljke na metalnim stubovima visine 6 m. Osvetljenje ulaska u administrativni deo predviđeno je svetiljkama na metalnim stubovima visine 3 m. Celokupna instalacija predviđeno je da se napaja iz razvodne table spoljnog osvetljenja =HSO locirane u prostoru TS. Uključenje osvetljenja predviđeno je korišćenjem foto releja. U okviru instalacijeinfrastrukture predviđena je i instalacija spoljnog uzemljenja na koju se povezuju svi stubovi spoljnog osvetljenja i uzemljivači svih objekata.

Telekomunikacije

Za potrebe Fabrike za flaširanje izvorske vode predviđeni su sledeći sistemi telekomunikacija:

1. Telefonski sistem 2. Računarska mreža 3. Instalacija časovnika 4. Sistem dojave požara 5. Sistem signalizacije provale 6. Kontrola pristupa

Rešenja predloženih telekomunikacionih sistema data su sa uređajima nove generacije koji pružaju, pored osnovnih funkcionalnih mogućnosti, mogućnost proširenja (modulamosti), međusobnog povezivanja (integracija), jednoobraznost rešenja (procesori i PC racunari) i fleksibilnost u potrebama za povezivanjem sa postojećim sistemima gradske telefonske mreže. Spoljni priključni kabl gradske telefonske mreže obezbeđen je na granici kompleksa. Predloženi sistemi telekomunikacija zadovoljavaju važeće svetske normativne zahteve, uslove koji vladaju u prostorijama u koje će se uređaji ugraditi (mikroklimatski uslovi, povećani stepeni zaštite) i naše važeće zakone, propise, standarde i preporuke.

Telefonski sistem

Ostvarivanje telefonskih veza u fabrici biće u okviru gradske mreze i lokalno. Lokalne telefonske veze biće realizovane korišćenjem kućne automatske telefonske centrale potrebnog kapaciteta, koja će biti povezana sa gradskom ATC prema uslovima Telekoma.

Centrala će biti postavljena u portirnici. Priključni kabl za vezu sa Telekomom (gradska telefonska veza) treba da ima 10 parica, od cega će se 5 parica koristiti za direktne telefonske linije (direktni telefoni, faks veza i internet veza).

Lokalne i gradske veze biće ostvarene uz korišćenje automatskih telefonskih aparata. Predviđeni su automatski telefonski aparati standardnih funkcionalnih mogućnosti. Telefonski aparat kod sekretarice treba da ima mogućnost prebacivanja veze. Za rukovodioce su predviđeni dvolinijski aparati.

Telefonske priključnice biće povezane sa razvodnim ormanom pomoću instalacionih telefonskih kablova koji će se polagati u instalacione PVC cevi ugrađene u zid.

Spoljna kablovska mreža realizovaće se direktnim polaganjem kablova u zemlju. Kablovi se uvode u objekte kroz PVC cevi f=50mm.


47

Računarska mreža

Za potrebe fabrike je predviđena računarska mreža, koja treba da omogući povezivanje PC računara u određene grupe, razmenu informacija između njih i mogućnost pristupa eksternoj mreži (Internet). Pasivni deo mreže (horizontalni razvod) obuhvata kompjuterske priključnice, kablovski razvod i koncentratore. Svi kablovi pasivne računarske mreže završiće se na terminalnim priključcima ormana - patch panelima. Fiksni UTP kablovi, 5e kategorije, bice zavrseni na RJ-45 priključnicama iste kategorije. Posle priključenja kablova na patch panele i priključnice izvršiće se potrebna merenja i testiranja.

Instalacija jedinstvenog vremena

Jedinstveno vreme u okviru fabrike obezbediće sistem jedinstvenog vremena. Predviđeno je da sistem ima pored matičnog časovnika sporedne minutne časovnike, jednostrane i dvostrane, koji bi se postavili u hodnicima i drugim zajedničkim prostorima.

Sistem dojave požara

Sistem signalizacije požara treba da obezbedi blagovremeno jednoznačno detektovanje nastanka požara u prostorijama fabrike i upozorenje i alarmiranje osoblja da je do požara došlo. Predviđena je primena automatskih detektora u prostorijama i to: optičko-dimnih i termodiferencijalnih. Na komunikacijama je predviđeno postavljanje ručnih detektora. Centrala za požarnu signalizaciju biće postavljena u portirnici i imaće alarmnu organizaciju dan/noć. Imaće mogućnost automatske dojave požarnoj jedinici i vezu sa automatikom za delovanje na sisteme ventilacije i klimatizacije. Centrala ce biti smeštena u prostoriji gde je obezbeđeno stalno prisustvo dežumih osoba. Predviđen je tip adresibilne centrale sa detektorskim petljama. Centrala će imati izvor besprekidnog napajanja koji će obezbeđivati rad sistema u trajanju od 72 časa u mirnom režimu rada i 0,5 časa u alarmnom režimu rada. Alarmiranje osoblja je predviđeno pomoću alarmnih sirena. Detektorske petlje biće realizovane pomoću telekomunikacionog instalacionog kabla JY(St)Y-1x2x0,8. Istim kablom bice povezane i alarmne sirene. Instalacije unutar objekata završiće se na razvodnom ormanu. Veza između fabrike i portirnice ostvariće se spoljnim kablovskim razvodom.

Sistem signalizacije provale

Sistemom provalne signalizacije treba da se obezbedi signalizacija neautorizovanog ulaska u određene prostorije. Sistem će se sastojati od centrale za signalizaciju provale, detektora za zaštitu unutrašnjeg prostora i terminala - šifratora za kontrolisan ulaz u zaštićene prostorije. Centrala će biti smeštena u portirnici, pored požarne centrale. Detektori se povezuju na centralu preko adresibilnih elemenata. U osnovnu liniju - detektorski bas, povezuju se adresibilni elementi i šifratori. Za detektorske linije i detektorski bas koristiće se telekomunikacioni instalacioni kabl JY(St)Y- 3x2x0,8. Veza između fabrike i portirnice ostvariće se spoljnim kablovskim razvodom.


48

Sistem kontrole pristupa

Sistem kontrole pristupa treba da obezbedi kontrolu i otvaranje određenih prostorija i zajedno sa provalnom signalizacijom predstavlja sistem tehničke zaštite objekta. Centralna stanica će biti opremljena sa PC računarom i odgovarajućim programom. Predviđeni su čitači kartica beskontaktni - proksimiti. Na vratima su predviđeni detektor otvorenosti i reset taster. Veza između fabrike i portirnice ostvariće se spoljnim kablovskim razvodom.

Automatika

Automatikom su obuhvaćene sledeće termotehničke celine:

1) Potrošači u kotlarnici osim kotlova koji se isporučuju sa sopstvenom automatikom 2) Ventilatori i kaloriferi 3) Termoventilaciona komora za ubacivanje vazduha u prostor skladišta. Tehnološki potrošači se isporučuju sa sopstvenom automatikorn tako da nisu tretirani ovim idejnim rešenjem. Merno-regulacione i upravljačke funkcije nad termotehničkim celinama biće ostvarene korišćenjem odgovarajućih elektronskih regulatora.

4.5.3.3 Hidrotehnički deo

Ovim idejnim rešenjem obrađene su sledeće hidrotehničke instalacije:

cevovod od vrela do postrojenja za punjenje

vodovod

fekalna kanalizacija

Cevovod

Dovod slabomineralne vode od bunara B-1 do fabrike će se obezbediti uz pomoć pumpe instalirane snage 2 megavata smeštene 50 metara u dubini bunara. Sam cevovod izradiće se od nerdajuceg hromiranog čelika visokog kvaliteta.

Vodovod

Zbog udaljenosti vodovodne mreže ne planira se priključenje na postojeći vodovod već se ide na korišćenje postojećeg prirodnog vodnog potencijala izgradnjom pumpne stanice i rezervoara. Ovakav sistem će podmiriti sanitame i protivpozarne potrebe novoprojektovanog pogona. Unutar objekata vodovod će biti izveden od čelično- pocinkovanih vodovodnih cevi. Unutrašnji vodovod biće opremljen zidnim protiv-požarnim hidrantima. Priprema tople sanitame vode u objektima vršiće se pomoću lokalnih električnih bojlera.

Kanalizacija

Otpadne vode iz fabrike odvešće se novoprojektovanom spoljnom kanalizacijom do postrojenja za obradu otpadnih voda. Nakon obrade, otpadne vode će se preko ispusne građevine uputiti ka ricipijentu (Močarski potok).


49

Kvalitet obrađene otpadne vode biće takav da njeno ispuštanje neće izazvati ozbiljnije posledice po prirodni recipijent, odnosno po prirodnu sredinu. Fekalna kanalizacija (unutrašnja i spoljna) biće izvedena od PVC kanalizacionih cevi. Projektom je previđeno da se ulice i platoi tako nivelišu da se atmosferske vode površinski odvode do slivnika. Atmosferske vode koje padnu u zoni utovarno-istovarne rampe biće sakupljene otvorenim betonskim kanalom i preko taložnika i separatora ulja puštene u fekalnu kanalizaciju.

4.6 TRANSPORT – SPOLJNI I UNUTRAŠNJI

U krugu fabrike za eksploataciju i flaširanje vode projektovane su saobraćajnice. Predloženim rešenjem je omogućen prilaz teretnih, transportnih vozila prijemno-otpremnom delu proizvodnog objekta, manevrisanje viljuškara koji vrše utovar i istovar proizvoda i sirovina, kao i prilaz i prakiranje službenih putničkih vozila. Saobraćaj iz kompleksa je regionalnim Golijskim putem usmeren ka magistrali ka Novom Pazaru. Magistrala je udaljena 9km makadamskog puta. Investitor planira da ovaj deo puta asfaltira. Kretanje transportnih vozila u kompleksu od ulaza je usmereno na jednosmerno kružno kretanje saobraćajnicom širine 6,0m i 5,0m prema utovarno-istovarnoj rampi na proizvodnom objektu. Saobraćajnicom širine 3,5m se prilazi postrojenju za obradu otpadnih voda. Uz administrativni objekat je predviđen parking za putnička vozila sa 10 parking mesta. Ivičnjakom 18/24 oivičene su kolovozne površine parking prostora za putnička vozila i ivica saobraćajnica na delu administrativnog objekta. Pešačke staze prema zelenim površinama su oivičene betonskim ivičnjakom 10 x 10 x 40cm. Odvodnjavanje površinskih atmosferskih voda je projektovano podužnim i poprečnim padovima saobraćajnih površina usmereno delom prema slobodnim zelenim površinama, a delom prema projektovanoj kišnoj kanalizaciji. Granica kompleksa je ograđena industrijskom ogradom visine do 2,0 m. Čelični stubovi su dimenzija Ø76,1mm i S=2,90mm. Između stubova je razapeta pocinkovana žičana mreža Ø2,2mm sa otvorom okca 60 x 60 mm. Na ulazu u kompleks predviđena su električna klizna kolska kapija i mehanička pešačka kapija.

4.7 PLAN RADNE SNAGE

Plan radne snage sa opisom pojedinačnih pozicija je dat u sekciji 7.2 Organizacija radne snage.

5. ANALIZA I IZBOR LOKACIJE

Poglavlje 5: Analiza i izbor lokacije

51

5.1 ANALIZA LOKACIJE

Šire područje istraživanja (istražni prostor B-67 površine 16km2) obuhvata izvorišne delove Močarskog potoka i Crne reke i nalazi se na jugozapadnim padinama planine Golije. Ovo područje geografski pripada jugozapadnoj Srbiji. Od Novog Pazara, vazdušnom linijom udaljeno je oko 20 km u pravcu severozapada (videti sliku 5.1). Na istraživanom području izviru potoci koji dalje prema severu formiraju reku Studenicu, a prema jugoistoku Deževsku reku. Više takvih izvora čine izvorišni deo Močarskog potoka, koji se uliva u Dramički potok, ovaj u Đuričku reku, a ona u Deževsku reku.

Slika 5.1: Geografski položaj područja istraživanja

Uže područje istraživanja (lokalitet vrela ”Marinada”) administrativno pripada katastarskoj opštini Dramiće u sastavu opštine Novi Pazar. Vrelo je udaljeno od Novog Pazara drumskom saobraćajnicom u dužini od 33 km. Veza sa Novim Pazarom je ostvarena relativno dobrim putem, koji je većim delom asfaltiran (24km). Neasfaltirani deo puta u dužini od 9 km će biti asfaltiran od strane Investitora. Fabrika za flaširanje vode izvorišta Močarski potok će biti locirana u selu Dramiće na placu u vlasništvu investitora veličine 1,853 hektara. Fabrika će biti smeštena na 1560 metara nadmorske visine na planinskom terenu blagog nagiba (do 10%) pokrivenom livadom. U relativno bliskom okruženju fabrike nalazi se četinarska i borova šuma (videti sliku 5.2).


52

Slika 5.2: Pogled na okruženje izvorišta

U okviru fabričkog kompleksa projektovane su sledeće arhitektonske celine:

Proizvodna hala sa skladištem sirovina i gotovih proizvoda

Portirnica

Administrativni objekat

Kotlarnica i rezervoari lakog lož ulja

Energetski blok (trafo stanica)

Postrojenje za obradu otpadnih voda

Parking prostor za teretna i putnička vozila

Ostale površine (interne saobraćajnice, pešačke staze, zelene površine, ograde, rasveta, itd.).

Fabrički kompleks je relativno udaljen od gusto naseljenih područja tako da u blizini ne postoji kanalizaciona mreža.


53

5.2 IZBOR LOKACIJE

Izbor lokacije za izgradnju fabrike vode je izvršen od strane Investitora na osnovu nekoliko važnih kriterijuma:

blizina izvora vode što smanjuje troškove internog transporta i olakšava stalnu i efikasnu kontrolu izvorišta

ekološki zaštićeno i nedirnuto područje s obzirom da je Golija proglašena za Park prirode i biosferu od strane UNESCO

blizina opštinskog centra Novog Pazara čime je osigurana blizina radne snage

čist teren što isključuje potrebu dodatnih investicija u rušenje postojećih objekata ili izmeštanje postojećih podzemnih instalacija

relativna blizina magistralnih saobraćajnica što omogućuje efikasan transport sirovina i gotovih proizvoda.

Jedini nedostatak lokacije je potreba dodatnih ulaganja u izgradnju sistema za tretman otpadnih kanalizacionih voda. Može se zaključiti da je odabrana lokacija povoljna sa stanovišta izgradnje fabrike za eksploataciju i punjenje vode.

6. MOGUĆI UTICAJI NA ŽIVOTNU SREDINU I MERE ZAŠTITE

Poglavlje 6: Mogući uticaji na životnu sredinu i mere zaštite

55

6.1 ANALIZA EVENTUALNIH UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

Fabrika za flaširanje vode nije zagađivač životne niti čovekove radne sredine. S obzirom na osnovne karakteristike objekta i tehnološkog procesa flaširanja vode može se desiti da se u toku rada u prostoru za flaširanje vode formiraju sledeće otpadne materije i polutanti:

otpadne vode

čvrsti otpad

buka Otpadne vode se mogu klasifikovati u tri kategorije: 1. sanitarne, 2. tehnološke i 3. atmosferske. Sanitarne otpadne vode se sakupljaju fabričkom kanalizacijom, prečišćavaju i ispuštaju u recipijent (Močarski potok) Tehnološke otpadne vode nastaju u procesu: pranja boca, pranja opreme ili održavanju objekata i opreme. Voda od pranja boca je čista voda bez primesa. Voda od pranja opreme i sudova u kojoj se nalazi bazno sredstvo (zanemarljivo mala koncentracija od 0.1%) regeneriše se u zatvorenom sistemu i ne baca se u kanalizaciju. Voda od ispiranja opreme je praktično čista voda i izbacuje se u kanalizaciju. Voda od pranja podova prihvata se slivnicima koji su predviđeni u proizvodnoj hali. Slivnici imaju rešetke i sav čvrsti i grubi otpad se zadržava na rešetkama, sakuplja i odnosi u kontejner a potom na deponiju. Sve zahvaćene tehnološke vode će se sakupljati i tretirati na uređajima za prečišćavanje voda pre puštanja u recipijent. Atmosferske vode se mogu javiti sa krovova objekta ili internih površina u krugu fabrike. Voda sa utovarno-istovarne rampe pre ispuštanja u fekalnu kanalizaciju obrađuje se pomoću taložnika i separatora ulja i benzina. Deo vode sa krovova objekata izliva se slivnicima na površinu terena a zatim u odvodne slivnike. Čvrst otpad se može javiti od eventualno deformisanih (nedovoljno duvanih i oblikovanih) boca. Do ovoga može doći usled vanrednih okolnosti ili neprilagođenih uslova rada mašine. Procenjuje se da takav otpad ne sme biti veći od 0.5%. Ukoliko se škart poveća iznad ovog nivoa potrebno je zaustaviti proces i mašinu podvrgnuti detaljnoj kontroli. Čvrst otpad se u toku smene sakuplja, seče ili presuje (zbog manje zapremine) i odlaže u kontejner. Otpad se ne uništava već se nudi fabrici plastičnih masa za korišćenje i dalju preradu. Buka se može javiti kao posledica rada mašina u pogonu i vozila koja obavljaju interni transport između skladišta i pogona. S obzirom da se koristi najsavremnija tehnologija koja proizvodi vrlo malo buke, buka u kompleksu neće predstavljati problem sa ekološkog stanovišta i sa stanovišta obezbeđenja normalnih i bezbednih radnih uslova.

Poglavlje 6: Mogući uticaji na životnu sredinu i mere zaštite

56

6.2 MERE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

Da bi se uticaj prethodno navedenih faktora sveo u granice prihvatljivosti pri izgradnji i eksploataciji objekta, pored nekih već navedenih mera, potrebno je preduzeti i sledeće mere:

predviđene objekte dimenzionirati na osnovu merodavnog statičkog opterećenja i seizmičke prirode prostora na kojoj se planira izgradnja

potrebna tehnička dokumentacija objekata treba da bude izrađena u skladu sa važećim normama i propisima nadležnih institucija

projektovati merno-regulacione uređaje za registrovanje količine zahvaćene i ispuštene vode (član 49 Zakona o vodama)

atmosferske vode iz kruga koje nisu zamućene i zauljene se mogu ispuštati ili po slobodnim zelenim površinama unutar kompleksa ili direktno u recipijent; zauljene i zamućene vode iz kruga se moraju tretirati na taložniku-separatoru pa tek onda ispustiti u recipijent

taložnik-separator redovno čistiti angažovanjem nadležnog javnog komunalnog preduzeća

sanitarne otpadne vode se mogu ispuštati u recipijent tek nakon biološkog tretmana; čišćenje uređaja za tretman sanitarnih voda obavljati angažovanjem nadležnog javnog komunalnog preduzeća

čvrsti otpad sakupljati u posebne kontejnere i tretirati u skladu sa odredbama Zakona o postupanju sa otpadnim materijama

sve elektroinstalacije moraju biti obložene kablovima

zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja obezbediti uz pomoć klasične gromobranske konstrukcije, tj. metalne gvožđe-cink (Fe-Zn) trake

nakon izgradnje kompleksa mora se uraditi fizičko ograđivanje prostora; na delu duž pristupnog puta ogradu ozeleniti ili podići živu ogradu

sve slobodne površine unutar kompleksa moraju se hortikulturno urediti; pri izboru zelenila prednost dati autohtonim listopadnim i četinarskim vrstama.

6.3 MERE PROTIVPOŽARNE ZAŠTITE

Proizvodni objekat je podeljen u tri požarna sektora i to: skladište, punionica i priprema sirovina sa tehničkim prostorom. Sektori su odvojeni protivpožarnim pregradama i vratima. Skladište šećera i sirupana su predviđeni kao Ex prostori. Svi požarni sektori će imati odvojene izlaze u slučaju požara. Takođe, biće opremljeni aparatima za gašenje požara, koji će biti atestirani u redovnim vremenskim razmacima. Celokupno tehničko osoblje će morati da prođe kurs iz protivpožarne zaštite. O automatizovanim sistemima za detekciju i dojavu požara videti deo 4.5.4 Instalacije.

7. NIVO ORGANIZOVANOSTI

Poglavlje 7: Nivo organizovanosti

58

7.1 ORGANIZACIJA PROSTORA

Ukupna površina parcele na kojoj se pravi proizvodni kompleks je 1,853 hektara. Sam proizvodni kompleks zajedno sa svim objektima i dvorišnim prostorom će zauzimati 5960 m2. Na lokaciji su projektovani sledeći objekti:

1. Portirnica 2. Proizvodni objekat 3. Skladišni prostor za sirovine i gotove proizvode 4. Administrativni objekat 5. Kotlarnica 6. Rezervoari lakog lož ulja 7. Trafo stanica 8. Postrojenje za obradu otpadnih voda 9. Parking za putnička vozila 10. Ograda

Ukupna površina svih projektovanih unutrašnjih objekata je 2620 m2. Proizvodni objekat, bazični skladišni prostor i prateći tehnički objekti su prizemni, dok je administrativni deo sa garderobom i restoranom projektovan kao objekat P+1. Kota prizemlja proizvodnog objekta je za 1.10m izdignuta u odnosu na projektovane saobraćajnice unutar kompleksa. Administrativni objekat se nalazi na nasutom terenu i njegova kota prizemlja je 0.3m iznad kote terena. Objektima je moguće prići kamionima kroz kolsku kliznu kapiju uz ogradu kompleksa. Pešački pristup je omogućen kroz pešačku kapiju uz ogradu kompleksa.

7.2 ORGANIZACIJA RADNE SNAGE

Planira se zapošljavanje 38 radnika. Predviđen je rad pogona u dve smene od po osam časova. U prvoj smeni radi 22 radnika a u drugoj 16 radnika. Plan radne snage sa listom pozicija, brojem potrebnih radnika po pozicijama i opisom konkretnih radnih zaduženja je dat u tabeli.


59

Tabela 7.1: Radne pozicije – broj i deskripcija

Pozicija Broj

radnika Komentar

Direktor fabrike

1 Nadgleda rad skladišta, proizvodnog pogona i transporta. Uspostavlja kontakte sa eksternim interesnim grupama (kupcima, dobavljačima, državnim organima, itd.)

Sekretarica direktora

1 Pomaže direktoru fabrike u obavljanju administrativnih poslova

Nadzornik Proizvodnje (tehnički direktor)

1 Lice koje je odgovorno za kontinuitet proizvodnog procesa. Može doneti odluku o privremenom obustavljanju proizvodnog procesa usled tehničkih ili higijenskih problema. Direktno podređen direktoru fabrike.

Zamenik nadzornika proizvodnje

1 Obavlja sve poslove nadzornika proizvodnje u drugoj smeni s tim što pre donošenja odluke o obustavljanju proizvodnog procesa mora prvo da kontaktira nadzornika proizvodnje.

Proizvodni radnik

6

Prati proces pripreme ambalaže, punjenja boca i njihovog pakovanja. Ako uoči bilo kakvo odstupanje proizvodnog procesa od propisanih standarda momentalno obaveštava nadzornika proizvodnje. Pomaže u donošenju sirovina neophodnih za proizvodni proces i otpremi gotovih proizvoda do viljuškara. Po tri radnika rade u svakoj smeni.

Tehnolog 1 Vrši redovne analize kvaliteta vode ili vanredne analize po potrebi

Laboratorijski tehničar

1 Pomaže tenologu u obavljanju tehničkih poslova kontrole kvaliteta vode. Vodi računa o higijeni laboratorije i održavanju fizičko-hemijskih mernih instrumenata.

Higijeničar 4 Vodi računa o čistoći objekata i poštovanju mera zaštite prirodne i radne sredine.

Vozač kamiona

5

Radno vreme vozača kamiona nije striktno vezano za rad u dve smene već se prilagođava ugovorenim poslovima. Jedan od vozača, pored obavljanja redovnih aktivnosti, obavezan je da nadgleda i odgovara za rad ostalih vozača.

Domar 2

Dva domara su neophodna zbog zahtevnosti i obimnosti posla (po jedan domar u svakoj smeni). Domar obavlja: aktivnosti održavanja objekta i proizvodne opreme, sitne opravke opreme i inventara i bazično održavanje kamiona i viljuškara.

Vozač viljuškara

4

Ima zadatak da internim transportom sirovina do proizvodnog pogona i gotovih proizvoda do skladišta obezbedi nesmetan tok proizvodnje, odnosno nesmetan eksterni transport gotovih proizvoda. U jednoj smeni rade dva vozača. Podređeni su odgovornom magacioneru.

Magacioner 2 Ima zadatak da vodi preciznu evidenciju ulaza i izlaza sirovina i gotovih proizvoda u i iz skladišta. Nadzire vozače viljuškara i u stalnom je kontaktu sa vozačima kamiona, nadzornikom proizvodnje i računovođom.

Kafe-kuvarica 1 Usluživanje diektora i poslovnih saradnika, održavanje priručne kuhinje

Čuvar-portir 3 Sedi u portirnici i legitimiše sve osobe koje ulaze u fabrički kompleks. Po potrebi, vrši kontrolu radnika pri izlasku iz kompleksa. Sprečava ulazak svim osobama tokom noći.

Računovođa 2 Bavi se prikupljanjem i čuvanjem bitne poslovne dokumentacije, vođenjem poslovnih knjiga i prezentovanjem traženih izveštaja nadležnim državnim organima ili direktoru fabrike.

Finansijski analitičar

1 Prati i projektuje finansije fabrike. U stalnoj je vezi sa sektorom računovodstva.

Pravnik 1 Bavi se sastavljanjem ugovora sa poslovnim partnerima (kupcima, dobavljačima, serviserima, saradnicima) i praćenjem poštovanja pravnih i zakonskih propisa.

Šef službe opštih poslova

1 Nadzire rad računovođa, pravnika, portira, domara i higijenskog osoblja.


60

Kontrola kvaliteta

7.3 ORGANIZACIONA SHEMA

Direktor fabrike

Opšti poslovi Proizvodnja Skladištenje Transport

Ostali vozači kamiona

Vozač nadzornik

Odgovorni magacioner

Vozači viljuškara

Šef službe

Nadzornik proizvodnje

Računovođe

Zamenik nadzornika proizvodnje

Finansijski analitičar

Pravnik

Tehnolog

Proizvodni radnici

Domar

Ostalo tehničko osoblje

Laboratorijski tehničar

8. DINAMIČKI PLAN IZVODLJIVOSTI PROJEKTA

Poglavlje 8: Dinamički plan izvodljivosti projekta

62

Planirano je da izgradnja fabričkog kompleksa i nabavka kompletne opreme traje deset meseci (mart - decembar 2006. godine) i da fabrika počne sa radom od 1. januara 2007.godine. Dinamika investiranja razložena po vrstama investicija je data u tabeli 8.1 u prilogu ove sekcije U vezi bitnih detalja vezanih za visinu i strukturu investicija videti tačku 9.1 Obim i struktura investicionih ulaganja u osnovna sredstva.

Poglavlje 8: Dinamički plan izvodljivosti projekta

63

PRILOG UZ SEKCIJU 8

Tabela 8.1: Dinamika ulaganja po mesecima

9. EKONOMSKO-FINANSIJSKA ANALIZA

Poglavlje 9: Ekonomsko-finansijska analiza

65

Ekonomsko finansijska analiza radjena je za novu fabriku prirodno slabo mineralne vode, čija je izgradnja predvidjena u selu Dramiće, na Goliji, opština Novi Pazar. Svi proračuni vršeni su u EUR na osnovu cena koje su važile u periodu izrade investicionog programa, odnosno marta 2005. godine. Projekcije su vršene za period od 10 godina, jer se očekuje da će u ovom periodu:

doći do stabilizacije nivoa tražnje za proizvodima Investitora,

osnovna sredstva biti korišćena bez značajnih dodatnih ulaganja za njihovu rekonstrukciju,

postojati stabilan izvor sirovina,

ostvariti zadovoljavajući stepen prinosa na iznos ulaganja. Bilansi su računati na godišnjem nivou, a za početak prve obračunske godine odredjen je 1. januar 2007. godine.

9.1 OBIM I STRUKTURA INVESTICIONIH ULAGANJA U OSNOVNA SREDSTVA

Obim i struktura investicija u osnovna sredstva su prikazani sledećom tabelom:

Tabela 9.1 Struktura investicija u osnovna sredstva

Red.br. Osnovna sredstva Iznos u EUR %

1 Arhitektonsko-građevinski deo 1.071.678,00 23,91%

2 Mašinski deo 112.555,34 2,51%

3 Elektrotehnički deo 199.421,64 4,45%

4 Hidro oprema 37.000,00 0,83%

5 Hidrotehnički deo 219.999,99 4,91%

6 Inženjering 175.156,20 3,91%

7 Tehnološka oprema 2.166.476,32 48,33%

8 Informatička oprema 4.200,00 0,09%

9 Transportna sredstva 280.000,00 6,25%

10 Troškovi otvaranja preduzeća 107.000,00 2,39%

11 Sredstva za interni transport 16.645,00 0,37%

12 Zemljište 92.650,00 2,07%

Ukupno: 4.482.782,49 100,00%

Tabela pokazuje iznos ukupnih investicionih ulaganja u osnovna sredstva, kao i iznos pojedinačnih ulaganja po pojedinim vrstama osnovnih sredstava.

Najveći deo ulaganja u osnovna sredstva predstavljaju ulaganja u tehnološku opremu i arhitektonsko-gradjevinski deo. Tehnološko oprema podrazumeva nabavku dve potpuno automatizovane linije za punjenje, jednu za PET ambalažu kapaciteta 12.500 l/h, a drugu za staklenu ambalažu čiji je kapacitet 4.500 l/h. Arhitektonsko-gradjevinski deo odnosi se na izgradnju fabričkog kompleksa ukupne površine od 5960 m2. Mašinski deo podrazumeva rešenje grejanja, ventilacije i kotlarnice.


66

Za potrebe fabrike predvidjeni su sledeći informacioni sistemi:

računarska mreža,

telefonski sistem,

instalacija časovnika,

sistem dojave požara,

sistem signalizacije požara,

kontrola pristupa. Generalnim projektom predvidjeno je da elektrotehnički deo obuhvati sledeće vrste elektroenergetskih instalacija:

instalacija napajanja tehnoloških potrošača,

instalacija napajanja termotehničkih potrošača,

instalacija osvetljenja i priključnica,

instalacija gromobrana i uzemljenja,

instalacija spoljnjeg osvetljenja i uzemljenja. Ulaganja u transportna sredstva podrazumevaju kupovinu dva kamiona nosivosti od po 10 tona i dva šlepera, čija je nosivost 20 tona. Sredstva za interni transport obuhvataju tri viljuškara. Zemljište je površine 1,835 hektara. Cena po aru je EUR 500. Troškovi otvaranja preduzeća obuhvataju:

troškove hidrogeoloških istraživanja

troškove dobijanja sertifikata o ispravnosti vode

troškove odbrane Elaborata o rezervama

troškove finansijskih analiza

administrativne troškove

ostale troškove otvaranja preduzeća. Struktura ulaganja u osnovna sredstva može se predstvaviti i grafički:

Slika 1. Struktura investicija u osnovna sredstva

23,91%

2,51%

4,45%

0,83%

4,91%

3,91%

48,33%

2,39% 0,37%

6,25% 0,09%

2,07%

Arhitektonsko-građevinski deo Mašinski deo Elektrotehnički deo Hidro oprema Hidrotehnički deo Inženjering Tehnološka oprema Informatička oprema Transportna sredstva Troškovi otvaranja preduzeća Sredstva za interni transport Zemljište

Dati šematski prikaz bavi se analitikom svakog pojedinačnog ulaganja u osnovna sredstva. Iz grafikona može se videti da je ulaganje u tehnološku opremu najveće i da obuhvata oko


67

polovine ukupnih ulaganja u osnovna sredstva. Osim ovog ulaganja, ulaganja u arhitektonsko-gradjevinski deo predstvavljaju značajan iznos (23,91%).

9.2 OBRAČUN POTREBNIH OBRTNIH SREDSTAVA

Trajna obrtna sredstva su nužna aktiva za nesmetano i kontinuirano odvijanje proizvodnog procesa. Uobičajeno je da se ova ulaganja vrše neposredno pre početka redovne proizvodnje. Prilikom planiranja investicije u obrtna sredstva, pošlo se od analize reprodukcionog ciklusa. Analizom je utvrdjen broj dana vezivanja pojedinih faktora proizvodnje, a time i koeficijenti obrta pojedinih vrsta obrtnih sredstava. Na bazi toga, polazeći od planiranog obima proizvodnje izvršena je projekcija potrebnih trajnih obrtnih sredstava.

Tabela 9.3 Obračun potrebnih trajnih obrtnih sredstava

Opis Godišnji

promet u EUR Broj dana vezivanja

Koeficijent obrta

Iznos u EUR

Poslovanjem uslovljena upotreba sredstava 832.789

Zalihe sirovina i repromaterijala 2.980.684,00 4 90 33.119

Zalihe gotovih proizvoda 5.135.345,00 4 90 57.059

Godisnja vrednost potrazivanja od kupaca 5.135.345,00 45 8 641.918

Godisnji iznos prometa na ziro racunu 5.135.345,00 7 51 100.693

Poslovanjem uslovljeni izvori sredstava 335.671

Godisnje obaveze prema dobavljacima 3.423.970,00 30 12 285.331

Godisnji iznos amortizacije 405.533,00 30 12 33.794

Godisnji iznos obaveza po osnovu plata 198.560,00 30 12 16.546

Iznos trajnih obrtnih sredstava 497.118

Analiza potrebnih obrtnih sredstava pokazuje da se radi o projektu za koji nije potrebno angažovati veliki iznos trajnih obrtnih sredstava (10% od vrednosti ukupne investicije). Razlog relativno niske angažovanosti trajnih obrtnih sredstava leži u dobroj sinhronizovanosti pojedinih faza procesa reprodukcije.


68

9.3 OBRAČUN TROŠKOVA PROIZVODNJE I FORMIRANJE UKUPNOG PRIHODA

Da bi se dobili rezultati poslovanja koji su osnova za analizu ulaganja, neophodno je izvršiti kalkulaciju učinaka i troškova. Učinci su iskazani kroz ukupan prihod, dok su troškovi iskazani kroz različite vrste izdataka koji su vezani za poslovanje preduzeća.

9.3.1 FIKSNI TROŠKOVI

Fiksni troškovi obuhvataju:

troškove amortizacije,

troškove investicionog i tekućeg održavanja,

troškovi energenata koji nisu vezani za obim proizvodnje,

bruto plate,

troškovi marketinga,

troškovi kamata,

porez na imovinu i

ostali troškovi poslovanja. Najveći deo fiksnih troškova čine troškovi amortizacije. Inicijalna investiciona ulaganja se amortizuju po amortizacionoj stopi koja je data prema važećim propisima o amortizaciji.

Tabela 9.4 Troškovi amortizacije

Red.br. Opis radova Iznos (EUR) % amortizacije Iznos

amortizacije

1 Arhitektonsko-građevinski deo 1071678 5% 53.584

2 Mašinski deo 112555,34 7% 7.879

3 Elektrotehnički deo 199421,64 5% 9.971

4 Hidro oprema 37000 10% 3.700

5 Hidrotehnički deo 219999,99 5% 11.000

6 Inženjering 175156,2 20% 35.031

7 Tehnološka oprema 2166476,32 10% 216.648

8 Informatička oprema 4200 20% 840

9 Transportna sredstva 280000 15,50% 43.400

10 Troškovi otvaranja preduzeća 107000 20% 21.400

11 Sredstva za interni transport 16645 12,50% 2.081

12 Zemljište 92650 0% 0

Ukupno: 4.482.782,49 405.533

Najveći iznos amortizacije proizilazi iz amortizacije tehnološke opreme, što je i očekivano iz razloga što je pomenuto ulaganje najveće. Pored troškova amortizacije u fiksne troškove spadaju i troškovi investicionog održavanja i troškovi osiguranja. Zbog uopštenosti analize predvidjeno je da se troškovi održavanja tokom godine ne menjaju i da se odredjuju kao procenat od vrednosti opreme, odnosno gradjevinskih objekata. Troškovi osiguranja se odnose na osiguranje od požara i loma objekata i opreme, kao i sitnog inventara u proizvodnji (alat, rezervni delovi, kancelarijski materijal).


69

Tabela 9.5 Troškovi tekućeg investicionog održavanja i osiguranja

OPIS Ukupno (EUR)

Odrzavanje Osiguranje

% Iznos % Iznos

1. Gradjevinski objekat 1.978.461,17 0,50% 9.892,31 0,70% 13.849,23

2. Oprema 2.504.321,32 1,00% 25.043,21 0,30% 7.512,96

3. Ukupno 4.482.782,49 34.935,52 21.362,19

4. Troskovi odrzavanja i osiguranja (total)

56.297,71

U fiksne troškove ulaze još i troškovi energenata koji nisu vezani za obim proizvodnje. To su energenti koji se troše na osvetljenje poslovnih prostorija, ventilaciju, grejanje i sl.

Tabela 9.5 Troškovi energenata koji nisu vezani za obim proizvodnje

Vrsta troška Jedinica Godisnji

trošak (KWh) Cena po

jedinici u EUR Godisnji trošak

u EUR

1. Električna energija KW/h godina 103952 0,04 4.158

2. Mazut litar 56500 0,23 12.995

Godisnji troskovi energenata koji nisu vezani za obim proizvodnje 17.153

Ulaganje u marketing je veoma važno u fazi ulaska novog proizvodjača na tržište. Osnovna funkcija promotivnih aktivnosti u fazi ulaska novog proizvodjača će biti jasno diferenciranje u odnosu na supstitute i programirana edukacija svih kategorija potrošača i kupaca. Osnovni ciljevi promotivnih aktivnosti Investitora treba da budu:

upoznavanje kanala prodaje na domaćem tržištu i krajnjih potrošača sa proizvodnim asortimanom Investitora,

ukazivanje na kvalitet i svojstva proizvoda i

stvaranje pozitivnog imidža o proizvodu i proizvodjaču. Polazeći od važnosti marketinga za afirmaciju proizvoda Investitora, predvidjeno je da se na ime troškova marketinga godišnje izdvaja EUR 1.100.000. U ostale troškove spadaju troškovi rezervnih delova, transporta, PTT troškovi, stimulacije, bonusi, usluge agencija i sl. U fiksne troškove ubrajamo još i troškove bruto zarada, troškove kamata, kao i troškove poreza i doprinosa (tačka 9.3.3 Bruto zarade, 9.3.4 Porezi i doprinosi i 9.4 Izvori finansiranja i obaveze prema izvorima)


70

9.3.2 DIREKTNI TROŠKOVI

Da bi se na korektan način obračunali troškovi, za svaki utrošak inputa izračunava se cena po jedinici utroška da bi se množenjem ove dve finansijske veličine dobila vrednost svakog pojedinog troška. Tom prilikom potrebno je zaračunati i škart od 0,5 %. Specifikacija troškova data je u sledećoj tabeli.

Tabela 9.5 Materijalni troškovi sirovina i repromaterijala

Vrsta troska

Trošak po jedinici u EUR

PET boca od 1,5 l

PET boca od 0,5 l

PET boca od 5 l

staklena boca od

0.33 l

staklena boca od

0.75 l

1. Predforma od 42 grama 0,062



4. Staklena boca od 0,33l 0,084

5. Staklena boca od 0,75l 0,108

6. Plastični zatvarač 0,011 0,011 0,013

7. Aluminijumski zatvarač 0,009 0,011

8. Lepak 0,0026 0,0019 0,0032 0,0019 0,0019

9. Etiketa 0,01 0,007 0,0135 0,0032 0,0034

10.Polietilenska folija 0,0075 0,0067 0,0076 0,0076

11.Palete 0,0015 0,0011 0,0022 0,0015 0,0043

12.Kartonske podloške za palete 0,0004 0,0003 0,0011 0,0008 0,0028

UKUPNO 0,095 0,075 0,183 0,108 0,139

Polazeći od karakteristika opreme troškovi energenata vezani za obim proizvodnje koji se odnose na električnu energiju potrebnu za pokretanje proizvodnih mašina projektovani su na sledećem nivou:

Tabela 9.6 Troškovi energenata

Vrsta troska Jedinica Trosak KWh po 1

litri Cena KWh u EUR Ukupno po 1l

1. Elektricna energija KWh/1 litar 0,06 0,04 0,0024

Troškovi platnog prometa takodje su uslovljeni obimom proizvodnje, odnosno ostvarenim prometom. Predvidjeno je da se na ime ovih troškova izdvaja 0,6% ukupno ostvarenog prihoda. Taksa za korišćenje vode predstavlja porez za eksploataciju vode i iznosi 0.60 dinara (EUR 0.0074) za svaki litar eksploatisane vode. U direktne troškove pored navedenih troškova ubrajamo još i porez na dodatu vrednost i porez na dobit (tačka 9.3.4 porezi i doprinosi).


71

9.3.3 BRUTO ZARADE

Predvidjena investicija podrazumeva zapošljavanje 38 radnika. Troškovi zarada definisani su brojem angažovanih radnika, kao i njihovom kvalifikacionom strukturom. Opis radnih pozicija svih radnika je dat u tački 7.2 Organizacija radne snage.

Tabela 9.7 Troškovi radne snage

Broj radnika Prosecna neto

plata Prosecna bruto

plata Broj

meseci Ukupni godisnji

trosak radne snage

38 252,43 435,44 12 198.560,00

Bruto zarada pored isplaćene neto zarade obuhvata još i poreze i doprinose po osnovu zarada koji iznose 72,5% na neto zaradu.

9.3.4 POREZI I DOPRINOSI

Porezi i doprinosi obuhvataju:

porez na imovinu u iznosu od 0,4% na sadašnju vrednost osnovnih sredstava,

taksa za korišćenje vode koja predstavlja porez za eksploataciju vode i iznosi 0,0074 evra na svaki litar eksploatisane vode.

porez na gradjevinsko zemljište,

komunalnu taksu za firmu,

porez na dobit u iznosu od 10% na ostvareni bruto rezultat preduzeća

porez na dodatu vrednost koji predstavlja 18% od novostvorene vrednosti proizvoda.

9.3.5 FORMIRANJE UKUPNOG PRIHODA

Na osnovu utvrdjenog plasmana i planiranih prodajnih cena projektovan je ukupan prihod koji se ostvaruje ulaganjima koja su predmet investicionog programa preduzeća za eksploataciju i prodaju prirodne slabo mineralne vode. Prilikom projekcije proizvodnje i plasmana pošlo se od pretpostavke da će Investitor u prvoj godini koristiti izvor sa samo 1.93 litara po sekundi što podrazumeva godišnju proizvodnju od 30.000.000 litara. Razlog tome je nedovoljno afirmisana marka proizvoda. U narednim godinama sa razvojem tržišta raste i obim proizvodnje i plasmana tako da u četvrtoj godini poslovanja obim proizvodnje dostiže 55.000.000 litara (3.53 l/s) nakon čega se proizvodnja stabilizuje na datom nivou. Polazeći od projektovanog obima proizvodnje i planiranih cena (franko magacin veleprodavca) po kojima će dati proizvodi biti plasirani može se projektovati ukupan prihod. Projekcija ukupnog prihoda data je u prilogu ove sekcije u tabeli 9.3.5 Ukupan prihod


72

9.4 IZVORI FINANSIRANJA I OBAVEZE PREMA IZVORIMA

Konstrukcija finansiranja pokazuje izvore iz koje će svako konkretno ulaganje biti pokriveno.

Tabela 9.8 Izvori finansiranja

Red.br. Opis radova Iznos Kredit Sopstvena sredstva

1 Arhitektonsko-građevinski deo 1.071.678 548.201 523.477

2 Mašinski deo 112.555 57.576 54.979

3 Elektrotehnički deo 199.422 102.011 97.410

4 Hidro oprema 37.000 18.927 18.073

5 Hidrotehnički deo 220.000 112.538 107.462

6 Inženjering 175.156 89.599 85.558

7 Tehnološka oprema 2.166.476 1.108.229 1.058.248

8 Informatička oprema 4.200 2.148 2.052

9 Transportna sredstva 280.000 143.230 136.770

10 Troškovi otvaranja preduzeća 107.000 54.734 52.266

11 Sredstva za interni transport 16.645 8.515 8.130

12 Zemljište 92.650 0 92.650

13 Obrtna sredstva 497.118 254.293 242.824

Ukupno: 4.979.900 2.500.000 2.479.900

Ulaganja se pokrivaju iz dva izvora:

kredit fonda za razvoj

sopstvena sredstva. Kredit pokriva 51,15 % ukupne investicije i iznosi 2.500.000 evra. Kredit se uzima pod sledećim uslovima:

rok vraćanja kredita 5 godina,

kamatna stopa je 3 % godišnje,

grejs period 1 godina,

otplata u jednakim anuitetima,

tranše i kamate se plaćaju tromesečno. U prvoj godini nakon dobijanja kredita (grejs period) ne plaća se ni kamata ni otplata. U tom periodu obračunava se interkalarna kamata koja se na kraju date godine dodaje na ukupan iznos odobrenog kredita. Na taj način dobija se ukupan iznos kreditnog zaduženja za koji se pravi plan otplate kredita. Interkalarna kamata se obračunava u prvoj godini korišćenja kredita na bazi dinamike investicionog ulaganja. Dinamika ulaganja, obračun interkalarne kamate, kao i plan otplate kredita dati su u prilogu ove sekcije. Sopstvenim sredstvima pokriva se značajan deo investicije. Ona iznose 2.479.899,84 evra, odnosno 48,85 % investicije.


73

9.5 NOVČANI TOKOVI PROJEKTA

9.5.1 DINAMIČKI PLAN BILANSA USPEHA

Sintezom svih prethodnih proračuna dolazi se do podataka na bazi kojih se može izvršiti projekcija bilansa uspeha. Projektovani bilans uspeha dat je u prilogu ove sekcije u tabeli 9.5.1 Bilans uspeha. Iz priložene tabele je očigledno da se u svim godinama ostvaruje dobitak, koji posle plaćanja poreza na dobit, u proseku iznosi oko 2.000.000 evra.

9.5.2 FINANSIJSKI TOK

Finansijski tok projekta (dat u prilogu ove sekcije u tabeli 9.5.2 Finansijski tok projekta) prikazuje stvarne prilive i odlive sredstava. Pretpostavka je da se finansijski tok od bilansa uspeha razlikuje po osnovu dodavanja otplata kredita i oduzimanja troškova amortizacije (predstavlja fiktivan trošak). Finansijski tok projekta je posebno koristan u analizi likvidnosti projekta (videti deo 10.1.5 Racio analiza).

9.5.3 EKONOMSKI TOK

U zavisnosti od načina posmatranja ulaganja i troškova možemo razlikovati tri vrste ekonomskih tokova (dati u prilogu ove sekcije):

ekonomski tok sa aspekta preduzeća

ekonomski tok sa aspekta projekta

ekonomski tok sa aspekta vlasnika Ekonomski tok sa aspekta projekta, za razliku od ekonomskog toka sa aspekta preduzeća, posmatra projekat bez troškova kredita (nema troškova kamata). Ekonomski tok sa aspekta vlasnika uključuje troškove kredita, ali kao inicijalnu investiciju posmatra samo deo koji se odnosi na ulaganja vlasnika isključujući kreditne izvore finansiranja.

9.5.4 BILANS STANJA Polazeći od sredstava koja su neophodna za kontinuirano i nesmetano obavljanje procesa proizvodnje, kao i predvidjenih izvora iz kojih će data sredstva biti finansirana možemo projektovati bilans stanja preduzeća (dat u prilogu ove sekcije). U strukturi sredstava dominiraju osnovna sredstva (oko 80% ukupne aktive). Dato stanje je posledica velike vrednosti tehnološke opreme, kao i dobre uskladjenosti svih faza procesa reprodukcije, usled čega su obrtna sredstva na relativno niskom nivou. Učešće sopstvenih sredstava u ukupnoj pasivi je na visokom nivou. Ono raste od 52.5% u 2007. do 89% u 2016.godini. Ovakav relativni skok sopstvenih sredstava u finansiranju poslovanja leži u činjenici da se dugoročni kredit otplaćuje nakon pet godina i da mesto duga u finansiranju poslovanja pokriva neraspodeljena dobit. To je veoma značajno sa aspekta finansijske sigurnosti preduzeća.


74

PRILOZI UZ SEKCIJU 9

9.1 Proračun potrebnih ulaganja u osnovna sredstva

9.2 Proračun potrebnih obrtnih sredstava

9.3.1 Obračun fiksnih troškova

9.3.2 Obračun direktnih troškova

9.3.3 Obračun troškova radne snage

9.3.5 Formiranje ukupnog prihoda

9.4 Izvori finansiranja i obaveze prema izvorima

9.5.1 Bilans uspeha

9.5.2 Finansijski tok projekta

9.5.3.1 Ekonomski tok projekta sa aspekta preduzeća

9.5.3.2 Ekonomski tok projekta sa aspekta projekta

9.5.3.3 Ekonomski tok projekta sa aspekta vlasnika

9.5.4 Bilans stanja

10. FINANSIJSKO-TRŽIŠNA EFIKASNOST PROJEKTA

Poglavlje 10: Finansijsko-tržišna efikasnost projekta

76

10.1 STATIČKA OCENA TRŽIŠNE EFIKASNOSTI PROJEKTA

Statička analiza investicije podrazumeva šest bitnih podanaliza na područjima: 1. efikasnosti i opremljenosti fabrike 2. dejstva i promene leveridža 3. prelomne tačke rentabiliteta 4. perioda povraćaja 5. bitnih racio brojeva 6. SWOT analize.

10.1.1 EFIKASNOST I OPREMLJENOST FABRIKE

Tabela 10.1.1Pokazatelji efikasnosti i opremljenosti fabrike za eksploataciju i flaširanje vode «Marinada», u prilogu prikazuje sve ključne pokazatelje efikasnosti i opremljenosti fabrike za eksploataciju i punjenje vode u prvih deset godina njenog postojanja (2007-2016). Analiza obuhvata sledeće pokazatelje:

Mesečna plata prema broju radnika

Akumulativnost, zbirna akumulativnost i reproduktivna sposobnost

Utrošak energije po jedinici proizvoda i energetska intenzivnost

Učešće izvoza u ukupnom prihodu

Ekonomičnost proizvodnje

Kapitalna opremljenost radnog mesta

Kvalifikaciona struktura radnika. Mesečna plata prema broju radnika je već od početka rada fabrike četiri puta veća od prosečne zarade na području opštine Novi Pazar. Od četvrte godine ekonomskog veka projekta planiran je rast zarada u skladu sa rastom produktivnosti rada. Projektovane zarade su iskazane u realnim novčanim jedinicama uključenjem valutne klauzule. Akumulativnost, zbirna akumulativnost i reproduktivna sposobnost fabrike prikazuju dinamiku obnovljivosti kapitalne supstance. Ovi pokazatelji rastu dosta ubrzano u prvih nekoliko godina projekta da bi se onda stabilizovali na optimalnom nivou neophodnom za nesmetano odvijanje poslovnog procesa. Utrošak energije po proizvedenoj litri vode opada sa rastom obima proizvodnje. Očito je da ovaj trend predstavlja rezultat degresije dela troškova energije fiksnog karaktera kao posledica delovanja ekonomije obima. Sličan trend blagog pada pokazuju i ukupni troškovi energije prema materijalnim troškovima što opet govori o povećanju energetske efikasnosti fabrike sa rastom obima aktivnosti. Učešće izvoza u ukupnom prihodu raste od 20% u 2007. godini do 50% u 2010. godini. Drugim rečima, očekuje se izvozna ekspanzija u prve četiri godine rada fabrike sve dok se prihodi iz izvoza ne izjednače sa prihodima po osnovu prodaje na domaćem tržištu. Glavne izvozne mete su države Severne Afrike, jugoistočne Azije, Kina, kao i države Istočne Evrope. Ekonomičnost proizvodnje merena odnosom prihoda i investiranih sredstava je veoma povoljna i u stalnom porastu. Kapitalna opremljenost radnog mesta, merena odnosom iznosa investicije i broja radnika u prvoj smeni, je ista za svaku godinu posmatranog desetogodišnjeg perioda. Naime, pošlo se od pretpostavke da se broj radnika u ovom periodu neće povećavati zbog značajnog prostora za rast njihove produktivnosti. Apsolutna vrednost kapitala po radniku govori o tome da se radi o kapitalno intenzivnoj grani.


77

Kvalifikaciona struktura radnika je logična s obzirom da je proizvodni proces samoregulisan izabranim tehnološkim rešenjima. Osam radnika od 38 poseduje višu ili visoku školsku spremu.

10.1.2 ANALIZA LEVERIDŽA

Ova analiza se bavi dvema vrstama rizika: poslovnim i finansijskim. Poslovni rizik odražava neizvesnost u pogledu očekivanog poslovnog dobitka, kao prinosa na ukupna poslovna sredstva. Suštinu tog rizika čine fiksni troškovi poslovanja koji ostaju tromi odnosno neelastični na kratkoročne oscilacije u obimu aktivnosti. Finansijski rizik je vezan za neizvesnost budućeg neto dobitka, kao prinosa na sopstvena sredstva. Suština ovog rizika leži u fiksnim finansijskim rashodima koji se neelastično prilagođavaju kratkoročnim varijacijama poslovnog dobitka. Konačno, preduzeće koje anagažuje i poslovne i finansijske fiksne rashode biva izloženo dvostrukom ili tzv. kombinovanom riziku. Suštinu tog rizika čini neizvesnost očekivanog neto dobitka zbog mogućih fluktuacija nivoa aktivnosti. Leveridž predstavlja metod za merenje i kvantifikovanje gore navedenih rizika. Analogno tome, može se govoriti o tri vrste leveridža: poslovnom, finansijskom i kombinovanom. Tabela 10.1.2 Dejstvo i promene leveridža u prilogu prikazuje sve vrednosti poslovnog, finansijskog i kombinovanog leveridža za fabriku vode «Marinada» u periodu 2007-2016. Poslovni leveridž procenjuje procentualnu promenu poslovnog dobitka sa jediničnom procentualnom promenom obima prodaje. Prosečna vrednost poslovnog leveridža iznosi 1.60 što znači da kada se obim aktivnost poveća (ili smanji) za 1% poslovni dobitak raste (ili opada) za 1.6%. Praktično, manje promene obima prodaje ne mogu da izazovu značajnije varijacije u visini poslovnog dobitka. To takođe znači da u slučaju značajnijeg pada tražnje racionalnije rešenje za fabriku predstavlja snižavanje obima proizvodnje nego snižavanje cena. Tome u prilog ide i činjenica da se prelomna tačka rentabiliteta nalazi veoma nisko (36.4% tehničkog kapaciteta). Finansijski leveridž pokazuje za koliko procenata se menja neto dobit pre oporezivanja pri procentualnoj promeni poslovnog dobitka. Prosečna vrednost finansijskog leveridža za fabriku u posmatranom desetogodišnjem periodu iznosi 1.03, što znači da pri jednoprocentnoj promeni poslovnog dobitka dolazi do promene neto dobitka pre oporezivanja za 1.03%. Ovako niska vrednost finansijskog leveridža govori da finansijski rashodi na ime kamate ne opterećuju signifikantno poslovni dobitak. Kombinovani leveridž pokazuje procentualnu promenu neto dobiti pre oporezivanja pri procentualnoj promeni obima prodaje. Prosečna vrednost kombinovanog leveridža za fabriku vode «Marinada» iznosi 1.65 što znači da se sa jednoprocentnom promenom obima prodaje neto dobitak pre oporezivanja menja za 1.65%. Može se zaključiti da poslovni rezultat nije značajno opterećen fiksnim, poslovnim i finansijskim, rashodima, odnosno da se sa ovog aspekta, projekat može smatrati niskorizičnim.

10.1.3 ANALIZA PRELOMNE TAČKE

Prelomna tačka predstavlja obim aktivnosti na kome se do tada nastali prihodi izjednačavaju sa fiksnim i do tada nastalim varijabilnim troškovima. Strukturu troškova karakteriše dominacija varijabilnih troškova koji u strukturi prihoda učestvuju sa 66.34%, što će reći da je kontribucioni rezultat na nivou od 33.66% od ukupnog prihoda.


78

Prelomna tačka se može posmatrati iz tri ugla:

količinski

vrednosno

kao procenat tehničkog kapaciteta. Grafički prikaz prelomne tačke je dat na donjem prikazu, a računski postupak u tabeli 10.1.3 Analiza prelomne tačke u prilogu.

Prikaz 10.1: Grafikon rentabilnosti

0.00

2,000,000.00

4,000,000.00

6,000,000.00

8,000,000.00

10,000,000.00

12,000,000.00

14,000,000.00

16,000,000.00

0

5,0

00

,00

0

20

,00

0,0

00

30

,00

0,0

00

35

,00

0,0

00

45

,00

0,0

00

55

,00

0,0

00

Obim proizvodnje

Pri

ho

di (E

UR

)

Ukupan prihod

Fiksni trošak

Varijabilni trošak

Ukupni trošak

prelomna tačka rentabiliteta

Podelom fiksnih troškova sa kontribucionim rezultatom po jedinici dobija se količinska prelomna tačka. Ona se nalazi na nivou od skoro 25 miliona litara. Naime, toliko je litara potrebno prodati da bi se ukupni prihodi izjednačili sa ukupnim troškovima. Vrednosno prelomna tačka zahteva ostvarenje prihoda od 6.3 miliona evra. Na tom nivou prihoda dolazi do izjednačavanja sa do tada nastalim troškovima. Konačno, prelomna tačka se ostvaruje na 36% tehničkih kapaciteta fabrike što predstavlja veoma ohrabrujući podatak budući da značajno umanjuje osetljivost projekta na nagle padove u prodaji.

10.1.4 PERIOD POVRAĆAJA

Period povraćaja predstavlja jedan od najrasprostranjenijih statičkih pokazatelja profitabilnosti projekta pre svega zbog svoje jednostavnosti i logičnosti. Predstavlja vreme koje je potrebno da se novostvorenim novčanim prilivima nadoknadi inicijalna investicija. U slučaju fabrike vode «Marinada» period povraćaja iz ugla preduzeća iznosi 3 godine i 300 dana što jeste izuzetno ohrabrujući indikator. Iz ugla vlasnika period povraćaja iznosi 2 godine i 255 dana što takođe predstavlja izuzetno kratak period ako se uzme u obzir visina investicije.


79

Period povraćaja kao kriterijum za donošenje investicionih odluka treba posmatrati samo kao osnovu za brzu i grubu selekciju projekata jer pati od najmanje dve slabosti: prvo, zanemarivanje koncepta vremenske vrednosti novca i, drugo, zanemarivanje novčanih tokova nakon dostignutog perioda povraćaja. Zbog navedenih razloga, mnogo veću pažnju ćemo posvetiti dinamičkim kriterijumima za ocenu investicionih projekata u tački 10.2 Dinamička ocena efikasnosti investicionih ulaganja.

10.1.5 RACIO ANALIZA

Racio brojevi predstavljaju smislene odnose između pojedinih pozicija finansijskih izveštaja. Glavna prednost ovih pokazatelja leži u mogućnosti sagledavanja relativnih odnosa dveju pozicija za razliku od izolovanih apsolutnih vrednosti pokazatelja koje često mogu da zavaraju. Analiza je bazirana na tri grupe racio brojeva:

1. Racio brojevi izvora finansiranja 2. Racio brojevi rentabilnosti 3. Racio brojevi likvidnosti

Lista svih racio brojeva po navedenim grupama je prikazana u tabeli 10.1.5.1Racio analiza u prilogu. Od racio brojeva izvora finansiranja dva se posebno ističu. To su učešće sopstvenih sredstava u ukupnoj pasivi i učešće kratkoročnog duga u ukupnim obavezama. Učešće sopstvenih sredstava u ukupnoj pasivi raste od 52.5% u 2007. do 89% u 2016.godini. Ovakav relativni skok sopstvenih sredstava u finansiranju poslovanja leži u činjenici da se dugoročni kredit otplaćuje nakon pet godina i da mesto duga u finansiranju poslovanja pokriva neraspodeljena dobit.

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Prikaz 10.2: Udeo kratkoročnog duga u ukupnim obavezama

Iz sličnih razloga može se primetiti trend rasta kratkoročnih obaveza u ukupnim obavezama u posmatranom desetogodišnjem periodu sa 12.2% na 100%. Drugim rečima, nakon isplate dugoročnog duga čitava obaveza preduzeća jeste obaveza prema dobavljačima.


80

Od racio brojeva rentabilnosti najvažniji pokazatelj je neto dobitak po jedinici angažovane aktive. Ovaj pokazatelj raste sa 8.8% u 2007. godini na 42% u 2012. godini da bi se na tom nivou stablizovao. Ovako visoka vrednost ovog racio broja pokazuje visok zarađivački potencijal posmatranog projekta naročito nakon treće godine ekonomskog veka projekta.

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

45%

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Prikaz 10.4: Neto dobitak/ukupna aktiva

Likvidnost predstavlja sposobnost preduzeća da isplaćuje svoje dospele obaveze na vreme. Dva su relevantna pokazatelja: tekući i rigorozni racio. Tekući racio pokazuje koliko dinara obrtne aktive pokriva jedan dinar kratkoročnih obaveza. U slučaju posmatrane fabrike vode, ovaj racio se kreće između 3 i 4. Budući da je svaki tekući racio iznad 2 povoljan, možemo smatrati da je opasnost od ulaska u krizu likvidnosti zanemarljivo mali. Osim toga, imamo visoku vrednost neto obrtnih sredstava koja se mogu koristiti za pokriće dugoročnog kredita. Rigorozni racio pokazuje koliko dinara obrtne aktive, bez zaliha, pokriva jedan dinar kratkoročnih obaveza. Ovaj racio je na nešto nižem nivou od tekućeg racia ali sa identičnom tendencijom i zaključkom. Finansijski tok projekta (Tabela 10.1.5.2 Finansijski tok projekta u prilogu) prikazuje stvarne prilive i odlive sredstava. Za razliku od bilansa uspeha ovde se dodaje otplata kredita a oduzimaju troškovi amortizacije budući da amortizacija nije stvarni trošak. Likvidnost projekta se može sagledati iz finansijskog toka projekta. Naime, odnos priliva i odliva nije nikada manji od 1, već se kreće u rasponu od 1 u 2007. godini do 1.20 u 2016. godini. Može se i po ovom kriterijumu zaključiti da je projekat likvidan u svim godinama poslovanja. Na osnovu analize bitnih racio brojeva može se zaključiti da projekat ima logičnu strukturu izvora finansiranja, visok zarađivački potencijal i veoma mali rizik ulaska u krizu likvidnosti.

0.0%

20.0%

40.0%

60.0%

80.0%

100.0%

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Prikaz 10.3: Udeo sopstvenih sredstava u pasivi


81

10.1.6. SWOT ANALIZA

Tabela 10.5: SWOT matrica Investitora

Jake strane Investitora Slabe strane Investitora

Visok i stabilan kvalitet vode Tehnologija poslednje generacije Cenovna konkurentnost Diferenciranost ambalaže

Nedostatak iskustva u proizvodnji ove vrste proizvoda

Šanse okruženja Opasnosti okruženja

Sve veća tražnja za ovom vrstom proizvoda kod nas i u svetu Očekivano jačanje kupovne moći stanovništva na domaćem tržištu Proširenje proizvodnog asortimana (npr. sokovi)

Nestabilnost političkog i ekonomskog okruženja Velika konkurencija na domaćem i stranom tržištu Opasnost preuzimanja


82

10.2 DINAMIČKA OCENA EFIKASNOSTI INVESTICIONIH ULAGANJA

Dinamička analiza efikasnosti investicionih ulaganja se vrši na bazi ekonomskog toka (videti tačku 9.5.3 Ekonomski tok). U analizi dinamičkih kriterijuma za ocenu efikasnosti projekta koristićemo ekonomski tok sa aspekta preduzeća. Ekonomski tok sa aspekta preduzeća nam daje mogućnost da izačunamo četiri bitna dinamička pokazatelja:

neto sadašnju vrednost (NSV)

internu stopu prinosa (ISP)

indeks profitabinosti (IP)

diskontovani period povraćaja (DPP).

10.2.1 NETO SADAŠNJA VREDNOST

Suština ovog metoda jeste svođenje svih priliva i odliva na zajedničku sadašnju bazu metodom diskontovanja. Pokazuje koliko se može zaraditi ulaganjem u dati projekat umesto ulaganja u neki drugi projekat sličnog ili istog nivoa rizika. Procenjeno je da diskontna stopa od 12% adekvatno odražava rizik konkretnog projekta. Primenom ove stope dobija se neto sadašnja vrednost od EUR 5.432.425,24. To je vrednost koju projekat stvara u prvih deset godina ekonomskog veka. Ovaj apsolutni pokazatelj je izuzetno povoljan. Stavljanjem u odnos NSV-a sa vrednošću inicijalne investicije dobija se interesantan rezultat od 112%. On govori da projekat nakon deset godina može od stvorene vrednosti isfinansirati još jedan projekat iste veličine i još zadržati 12% vrednosti investicije. Može se zaključiti da je, po kriterijumu neto sadašnje vrednosti, projekat prihvatljiv.

10.2.2 INTERNA STOPA PRINOSA

Interna stopa prinosa predstavlja onu diskontnu stopu koja neto sadašnju vrednost projekta izjednačava sa nulom. Projekat se generalno prihvata ukoliko je interna stopa prinosa veća od cene kapitala, odnosno od stvarne diskontne stope. Interna stopa prinosa projekta iznosi 29% što je znatno veće od stvarne diskontne stope od 12%. To znači da bismo prilive i odlive našeg projekta morali da diskontujemo stopom od 29% da bismo spustili vrednost NSV-a na nulu. Može se zaljučiti da je, po kriterijumu interne stope prinosa, projekat prihvatljiv. To se i moglo očekivati s obzirom na ekvivalentnost kriterijuma NSV-a i ISP-a.


83

10.2.3 INDEKS PROFITABILNOSTI

Indeks profitabilnosti pokazuje koliko sadašnje vrednosti priliva dolazi na dinar sadašnje vrednosti odliva. Generalno, prihvataju se projekti kod kojih je indeks profitabilnosti veći od jedan. Indeks profitabilnosti projekta je 2.13 što govori da na dinar inicijalne investicije projekat odbacuje 2.13 dinara sadašnje vrednosti priliva. Može se zaključiti da je, po kriterijumu indeksa profitabilnosti, projekat prihvatljiv.

10.2.4 DISKONTOVANI PERIOD POVRAĆAJA

Diskontovani period povraćaja daje informaciju o tome koliko je vremena potrebno diskontovanim prilivima da pokriju inicijalnu investiciju. Ovaj kriterijum prevazilazi osnovnu slabost statičkog perioda povraćaja budući da uzima u obzir koncept vremenske vrednosti novca. Diskontovani period povraćaja iznosi 4 godine i 273 dana. Toliko je diskontovanim prilivima potrebno da nadoknade inicijalnu investiciju. Ovaj pokazatelj je mnogo realniji od statičkog period povraćaja. Bez obzira što je diskontovani period povraćaja za skoro godinu dana veći od statičkog perioda povraćaja zaključak ostaje isti. Projekat je u stanju da u veoma kratkom roku nadoknadi investiciju i sa tog stanovišta jeste prihvatljiv.


84

PRILOG UZ SEKCIJU 10

Tabela 10.1.1 Efikasnost i opremljenost fabrike Tabela 10.1.2 Analiza leveridža Tabela 10.1.3 Analiza prelomne tačke Tabela 10.1.5.1 Racio analiza

Tabela 10.1.5.2 Finansijski tok projekta

11. DRUŠTVENE IMPLIKACIJE

PROJEKTA

Poglavlje 11: Društvene implikacije projekta

86

Društveni značaj projekta se može sagledati iz nekoliko uglova:

smanjivanje platnobilansnog deficita

popuna budžeta

zapošljavanje novih radnika

podsticaj za razvoj Raške oblasti

sirovinska baza za industriju

poboljšano zdravlje stanovništva

stimulisanje konkurencije. Platnobilanski deficit je u 2004. godini bio veći od EUR 5 milijardi. Pokriće deficita izvozom je bilo manje od 50%. Generalno, problem naše privrede nije preveliki uvoz, već suviše nizak izvoz koji je posledica nekonkurentnosti naših preduzeća na inostranim tržištima. Fabrika vode «Marinada» planira da zahvaljujući kvalitetu svog proizvoda, koji zadovoljava najviše svetske standarde, plasira polovinu svoje proizvodnje u vodom-siromašne krajeve sveta. Ovako značajan devizni priliv bi umanjio platnobilansni deficit države. U interesu države je da ima što veći broj preduzeća koja uspešno posluju i koja su redovne poreske platiše. Na taj način, smanjuje se budžetski deficit i povećava prostor državi da isplaćuje budžetske korisnike. Fabrika planira da zaposli 38 radnika. S obzirom na visoku nezaposlenost u Raškoj oblasti ovo može biti veoma značajan podsticaj za pokretanje poslovne aktivnosti u regionu. Raška oblast, zajedno sa južnim delom Srbije, predstavljaju dve kritične oblasti Srbije kada je reč o stepenu razvijenosti. Budući da je cilj države da smanji jaz u razvijenosti među regionima, izgradnja ove fabrike na tom lokalitetu može dati značajan doprinos razvoju ove oblasti. Voda fabrike «Marinada», kao što je već rečeno, ima veoma nizak nivo suvog ostatka, što otvara mogućnost korišćenja ove vode u industrijske svrhe, pre svega u procesu proizvodnje lekova. Šire korišćenje kvalitetnog hidropotencijala naše zemlje od strane stanovništva značajno može poboljšati zdravlje ljudi. Veoma je značajno da stanovništvo umesto «česmovače» konzumira prirodne izvorske vode visokog kvaliteta. Konačno, tržište flaširanih voda dobija značajnog konkurenta, pre svega zahvaljujući visokom kvalitetu vode. Potrošači će imati mogućnost da biraju vodu koja najviše odgovara njihovom ukusu i platežnoj sposobnosti. Ako se uzme u obzir očekivani rast primarne tražnje za flaširanim vodama i povećanje izvoza, onda je jasno da novi proizvođači, poput «Marinade» mogu naći svoje mesto, kako na domaćem tako i na ino tržištu.

12. ANALIZA OSETLJIVOSTI

Analiza osetljivosti

88

Analiza osetljivosti (ili senzitivnosti) pokazuje kako se menja poslovni rezultat sa promenama bitnih varijabli projekta. U ovoj analizi posmatra se uticaj simultane promene prihoda od prodaje (izmešana promena tražnje i prodajne cene) i nabavne cene sirovina i repromaterijala. Korišćenjem Monte Karlo simulacije posmatra se kako 20%-oscilacije ove dve varijable utiču na neto sadašnju vrednost projekta. Izradom 1000 simulacija uz pomoć Data Table komande u Excel-u daje se šansa računaru da izabere 1000 potencijalnih vrednosti NSV-a koje onda formiraju distribuciju mogućih vrednosti sa pripadajućim verovatnoćama ostvarivanja. Distribucija verovatnoća se prikazuje preko histograma (verovatnoće ostvarivanja pojedinačnih vrednosti, prikaz 12.2) i preko kumulativne distribucije verovatnoće (prikaz 12.1). Dobijeni rezultat pokazuje još jednom da je reč o veoma isplativom projektu (videti kumulativnu distribuciju verovatnoća). Naime, verovatnoća da će projekat imati negativnu neto sadašnju vrednost je između 2 i 3 procenta. To će se desiti samo za najpesimističniju varijantu da prihod padne za 20% a cene sirovina i repromaterijala skoče za 20%. S druge strane, verovatnoća da će projekat imati NSV veći od 3 miliona evra je 80%. Verovatnoća da će projekat odbacivati NSV veći od 9 miliona evra je 8%.

Prikaz 12.1: Kumulativna distribucija verovatnoća

0,0%

10,0%

20,0%

30,0%

40,0%

50,0%

60,0%

70,0%

80,0%

90,0%

100,0%

-1.6

23.8

57

-455.6

35

712.5

87

1.8

80.8

08

3.0

49.0

30

4.2

17.2

52

5.3

85.4

74

6.5

53.6

95

7.7

21.9

17

8.8

90.1

39

10.0

58.3

61

11.2

26.5

83

12.3

94.8

04

NSV (EUR)

Ku

mu

lati

vn

a v

ero

vatn

oća

Histogram vrednosti NSV-a pokazuje frekvenciju pojavljivanja pojedinih vrednosti NSV-a u simulaciji od 1000 iteracija. Može se zapaziti da najveću verovatnoću pojavljivanja od 9.5% ima vrednost NSV-a između 5,7 i 6,3 miliona evra. Aritmetička sredina NSV-a je EUR 5.444.665,25.

Analiza osetljivosti

89

0,0%

2,0%

4,0%

6,0%

8,0%

10,0%

12,0%

Fre

kv

en

cija

-3.1

96.3

66

-1.7

57.8

85

-319.4

04

1.1

19.0

78

2.5

57.5

59

3.9

96.0

40

5.4

34.5

22

6.8

73.0

03

8.3

11.4

84

9.7

49.9

65

11.1

88.4

47

12.6

26.9

28

14.0

65.4

09

NPV (sredina intervala)

Prikaz 12.2: Histogram vrednosti NPV-a

Projekcija jedne vrednosti NSV-a nije dovoljna. Mnogo informativnije je doći do distribucije verovatnoće svih potencijalnih vrednosti NSV-a. Takva distribucija verovatnoće za 20%-oscilacije dve bitne varijable još jednom potvrđuje da je reč o isplativom projektu zanemarljive ranjivosti na nepredviđene okolnosti. Analiza osetljivosti bi se mogla raditi i za pojedinačne varijable ali se smatra da je analiza simultanog uticaja svih varijabli na NSV projekta znatno svrsishodnija.

Prikaz 12.3: Kumulativna distribucija ISP-a

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

0% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35% 40% 45% 50% 55% 60%

IRR

Mean of IRR

Konačno, može se posmatrati i kretanje interne stope prinosa sa oscilacijama dve navedene varijable (prikaz 12.3). Primećuje se da je verovatnoća da interna stopa prinosa padne ispod 12% zanemarljivo mala. Verovatnoća da interna stopa prinosa bude veća od 20% je 83%. Aritmetička sredina interne stope prinosa je oko 29%. Ovaj rezultat govori da je interna stopa prinosa u većini scenarija znatno iznad cene kapitala, tj. stvarne diskontne stope.

Zaključna razmatranja studije

90

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA STUDIJE

Investiciona studija je došla do nekoliko važnih zaključaka. Prvo, analiza tržišnih kretanja je pokazala da tržište prirodnih slabomineralnih voda beleži konstantan rast i u zemlji i u inostranstvu. Na osnovu toga se može zaključiti da proizvođači visokokvalitetnih flaširanih voda mogu, uz izvestan marketinški napor, obezbediti značajan deo tržišnog kolača. Na osnovu analize tržišnih prilika i visokog kvaliteta vode smatra se da će fabrika vode «Marinada» imati rastući udeo na domaćem tržištu i rastući izvoz. Drugo, u pitanju je investicija reda veličine EUR 5 miliona. Najveći deo investicije je usmeren na nabavku savremene tehnološke opreme za eksploataciju i flaširanje vode. Druga po veličini investicija je investicija u izgradnju fabričkog kompleksa. Investicija u obrtna sredstva nije velika (10% od vrednosti ukupne investicije) zbog visokog koeficijenta obrta pojedinačnih elemenata obrtne aktive. Treće, projekat se odlikuje atraktivnim finansijskim indikatorima. Projektovani bilans uspeha za narednih deset godina reflektuje kontinuirani rast profita. Osim zavidne zarađivačke snage, projekat karakteriše i visok nivo likvidnosti. Struktura izvora finansiranja se tokom vremena poboljšava povećanjem udela sopstvenih sredstava u ukupnoj pasivi. Četvrto, dinamički pokazatelji za ocenu profitabilnosti projekata su veoma povoljni. Neto sadašnja vrednost u posmatranih deset godina čak nadmašuje iznos inicijalne investicije. Diskontovani period povraćaja je nešto veći od četiri godine što je veoma brz povraćaj kada je u pitanju ovakav volumen investicija. Peto, analiza senzitivnosti i analiza leveridža pokazuju nizak stepen osetljivosti rezultata projekta na nepredviđene okolnosti. Konačno, društvene koristi od projekta su očigledne. Tu se pre svega misli na podsticanje razvoja Raške oblasti, značajan devizni priliv od izvoza i poboljšanje zdravlja stanovništva. SWOT analiza je dosta optimistična kada je reč o budućem razvoju fabrike. Na osnovu svih prethodnih zaključnih razmatranja može se oceniti da je investiranje u Fabriku za eksploataciju i flaširanje prirodne slabomineralne vode «Marinada» isplativo.

Documents

INVESTICIONI PROGRAM · investicioni program fabrika za eksploataciju i flaŠiranje prirodne slabomineralne vode “marinada” beograd, mart 2005. godine