SEMINARSKI RADPredmet:EkonomijaTema:Privredni rast i ekonomska politika

Mentor: Studenti:Dr.Miroslava Petrevska Dragica Mii 5-4 Milica Jovi 5-34

SADRAJ:Uvod.......................Pojam privrednog rasta.............................Privredni rast i akumulacija kapitala.................................Tehnoloke promene i privrednii rast...................................Trendovi i izvori privrednog rasta..............................Izvori privrednog rasta..................................Predmet teorije privrednog rasta.........................Mogunost postizanja brzog privrednog rasta...........Privredni rast Srbije u 2012. godini...........................Pojam ekonomske politike................................Osnovni koncept ekonomske politike.............................Nosioci, instrumenti i mere ekonomske politike........................Najznaajniji segmenti ekonomske politike.............................Ostali segmenti ekonomske politike.......................Ciljevi ekonomske politike..................................Subjekti ekonomske politike.......................Zakljuak.............................Literatura..................................

UVODDa bi se zadovoljile stalne rastue potrebe stanovnitva, ljudsko drutvo je prisiljeno na proces stalnog obnavljanja proizvodnje razliitih materijalnih dobara i usluga.Privredni rast podrazumeva poveanje proizvodnje na nivou nacionalne ekonomije izraeno kroz ukupan bruto domai proizvod (skup dobara i usluga ostvarenih u toku jednog perioda) u odnosu na broj stanovnika.Tokom privrednog rasta promene u sastavu privrede su raznovrsne. One su najizraenije u promenama u proizvodnom sastavu, odnosno ueu pojedinih delatnosti (kao to je poljoprivreda i industrija) u ukupnoj proizvodnji. Privredni rast i promena sastava u privrdi objanjavaju ekonomsku sadrinu privrednog razvoja. U novije vreme sve vei znaaj dobijaju njegovi drutveni i ekoloki inioci.

POJAM PRIVREDNOG RASTAPrivredni rast se kvantitativno izraava na razliite naine, najee pomou pokazatelja stope rasta drutvenog bruto proizvoda, nacionalnog dohodka, drutvenog bruto proizvoda po glavi stanovnika, nacionalnog dohodka po glavi stanovnika...Stabilan privredni rast vana je predpostavka lakeg reavanja centralnog ekonomskog zadatka u svakoj zajednici, odnosno u veem stepenu zadovoljenje rastuih potreba ljudi upotrebom uvek ogranienih resursa.Privredni rast je dugotrajan i spor proces. Uz prosean rast od 1% godinje treba da protekne 70 god.kako bi se duplirao iznos dohodka po stanovniku. Kretanja stope privrednog rasta u duem vremenskom intervalu prua indikacije o kvalitetu ostvarenog poveanja proizvodnje. Kvalitetni privredni rast treba da bude dostoja i samoodriv, kao i postojanje mehanizama za eliminisanje proizvodnje koja nije ekonomski efikasna.

PRIVREDNI RAST I AKUMULACIJA KAPITALADa bi bolje razumeli akumulaciju kapitala i tehnoloke promene koje utiu na ekonomiju, neophodno je razraditi neoklasini model ekonomskog rasta. Neoklasini model privrednog rasta opisuje ekonomiju u kojem je jedinstveni homogeni output proizvode dva inputa: capital i rad. Ovde je rast rada van domaaja ekonomije i na njega ne utiu ekonomske determinante. Kod neoklasinog modela najznaajnije mesto imaju kapital i tehnoloke promene U analizi privrednog rasta ekonomisti naglaavaju potrebu za poveanjem kapitalne opremljenosti, to znai da se koliina kapitala po radniku stalno poveava.Primeri poveanja kapitalne opremljenosti ukljuuju multiplikovanje poljoprivrednih maina i irigacionih sistema u poljoprivrednoj proizvodnji, brzih eleznikih pruga, autoputeva u transportu, kompjutera, komunikacionih sistema u bankarstvu...

TEHNOLOKE PROMENE I PRIVREDNI RASTNa osnovu istoriske geneze razvoja lako je uociti da su tehnoloske promene uslovile ekonomsko poboljsanje proizvodnih mogucnosti Evrope,Severne Amerike i Japana.Tehnoloske promene podrazumevaju promene u procesima proizvodnje ili uvodjenje novih proizvoda u cilju povecanja outputa ili povecanja outputa od jednake kolicine inputa. Naj znacajniji tehnoloski razvoj u savremenom svetu odigrao se u elektronici, racinarima, telekomunikacijama, avio-industriji itd. Izumi i dostignua ne samo da obezbedjuju stabilan razvoj, vec uz konstantan odnos inputa, plata i kamata poveavaju koliinu outputa koja svaka jedinica outputa moe proizvesti. Tako neprekidno rastu: kapital po radniku, output po radniku i plate po radniku, a pri tome nedoe do opadanja realne kamate. Dakle prava investicija poveava produktivnost kapitala i neuralie zakon opadajue stope profita.

TEHNOLOKE PROMENE I PRIVREDNI RASTTreba istai da su neke investicije naklonjene kapitalu, a druge radu. Poljoprivredne maine smanjuju potrebu za radom a poveavaju potrebe za kapitalom pa ih zato nazivamo investicijama koje tede rad, i one poveavaju profite u odnosu na nadnice (plate). Novi izumi koji smanjuju potrebe za kapitalom vie od potrebe za radom (na primer uvoenje rada u vie smena) su investicije koje tede kapital, i one poveavaju plate (nadnice) u odnosu na profit.

TRENDOVI PRIVREDNOG RASTATrend 1. Stanovnitvo i radna snaga rastu, ali mnogo sporije nego koliina kapitala, to je rezultat poveanja kapitalne opremljenosti. Trend 2. Realne nadnice pokazije stalan uzlazni trend, sem u nerazvijenom zemljama.Trend 3. Udeo nadnica i plata u nacionalnom dohodku neznatno se uveao u dugoronom razdoblju, a u nerazvijenim zemljama opao. Trend 4. Prisutnost velikih oscilacija u realnoj kamati i profitnoj stopi, naroito u doba konjukturnih ciklusa, mada u poslednjim dekadama razvoja nema snanog uzlaznog i silaznog trenda. Trend 5. Kapitalni koeficijent umesto da raste po osnovu zakona opadajuih prinosa, on se zapravo smanjuje od 1940. godine. Do nekih promena dolazi posle 1970. godine u nerazvijenim zemljama ima trend rasta.Trend 6. U toku 20. veka odnosi nacionalne tednje i investicija prema GNP-u su stabilni. No cim se pojavi deficit u budzetu, udeo tednje znacajno opada. Trend 7. Kada se analiziraju konjukturni ciklusi, nacionalni proizvod raste po prosenoj stopi izmedju 2-3% na godinu dana.

PREDMET TEORIJE PRIVREDNOG RASTATeorija privrednog rasta permanentno izuava kvantitativne relacije izmeu utroka i autputa. Teorija privrednog rasta kvantificira doprinos inilaca koji determiniu dugoroni proizvodni potencijal pojedinih nacionalnih ekonomija, korostei pri tome najee kriterijume poput rasta realnog bruto nacionalnog proizvoda ili nacionalnog dohotka po stanovnikku.Teorija privrednog rasta razmatra probleme dinamike ravnotee i stim u vezi pokuava da definie adekvatan odgovor na osnovno pitanje na koji nain obezbediti uveanje realnog bruto nacionalnog proizvoda koji odgovara uslovima pune zaposlenosti. U trinim uslovima privreivanja bitna pretpostavka privrednog rasta je puno korienje proizvodnih faktora. Analogno tome, maksimalni proizvodni kapacitet neke privrede u datom vremenskom intervalu definie veliina i kvalitet proizvodnih faktora kojima ona raspolae. Zakljuak je pri tome krajnje jednostavan i veoma logian. Maksimalna stopa privrednog rasta se ostvaruje pod pretpostavkom realizacije najveeg mogueg poveanja upotrebljenih koliina proizvodnih faktora i/ili njihovog maksimalnog produktivnog korienja.

MOGUNOST POSTIZANJA BRZOG PRIVREDNOG RASTAStopa rasta najveeg broja zemalja u razvoju u dosadanjem ekonomskom razvoju nije prelazila stopu demografskog rasta. U takvim uslovima to znai stagnaciju per capita dohotka. Porast per capita dohotka dosta je ogranien zbog visoke stope demografskog rasta. Ova stopa se procenjuje na oko 2% proseno godinje, mada ima zemalja u kojima je ova stopa nekoliko puta via. Ova stopa per capita dohotka je i dalje niska, jer ne osigurava: veu potronju i irenje domaih trita; veu ponudu i formiranje domae akumulacije, veu stopu investicija i pokretanje veih (internih) snaga razvoja koje ve zapoeti rast mogu da odre i dalje razvijaju. U tehnolokom procesu s jedne strane, uz sve veu relativnu zaostalost i ograniene mogunosti razvoja, uz oite ograniavajue faktore razvoja, postavlja se pitanje ostvarivanja potrebne i kogue stope rasta tih zemalja.

PRIVREDNI RAST SRBIJE U 2012 GODINIOdravanje budetskog deficita u dogovorenim okvirima sa MMF-om predstavljalo bi dodatnu garanciju makroekonomske stabilnosti.Prema proceni Narodne banke Srbije, usporavanje svetske privrede,uz verovatnu recesiju u evrozoni, uticae na usporavanje privrednog rasta Srbije u 2012. godini, u kojoj se oekuje rast bruto domaeg proizvoda (BDP) od oko 0,5 odsto. Centralna banka je ranije ve revidirala nanie procenu rasta BDP-a Srbije u ovoj godini na 1,5 odsto, imajui u vidu loije makroekonomske performanse velikih trgovinskih partnera Srbije. Prema poslednjim procenama vlade, za ovu godinu, takoe, se oekuje privredni rast od 1,5 odsto. Kako je saoptila NBS, odravanje budetskog deficita u ranije dogovorenim okvirima sa Meunarodnim monetarnim fondom predstavljalo bi dodatnu garanciju makroekonomske stabilnosti i ostavilo vei prostor za buduu relaksaciju monetarne politike.

POJAM EKONOMSKE POLITIKEOd velike svetske ekonomske krize tridesetih godina XX veka postaje jasno da postoje odreene imperfektnosti na tritu zbog ega se privredni sistem ne moe prepustiti iskljuivo delovanju trinog mehanizma. Kako bi se ouvala stabilnost ekonomskog sistema i stvorile predpostavke za njegov dalji razvoj neophodna je intervencija drave i njeno aktivnije angaovanje u privrednom ivotu.Od tada do danas pitanje mere u kojoj drava treba da reglie privredna kretanja je neprekidno u centru panje ekonomske javnosti. Iako je jasno da su preduzea u privatnoj svojini znatno efikasnija od javnih i drutvenih, jasno je i da se sva preduzea u privredi ne mogu prepustiti privatnom sektoru. Ipak meu ekonomskim teoretiarima se neprekidno vodi otra debata o tome da li angaovanje drave u privrednom ivotu ima vie pozitivnih ili negativnih posledica.Kakav god da je odgovor na to pitanje injenica je da su savremene privrede takozvane meovite privrede i da pored trinog mehanizma i konkurencije svoj upliv u privredna kretanja ima i drava. Taj upliv drave se manifestuje kroz ekonomsku politiku koju ona vodi i koja je meusobno uslovljena i povezana a konkretnim privrednim sistemom.

OSNOVNI KONCEPT EKONOMSKE POLITIKEEkonomsku politiku moemo da definiemo kao aktivnost drave kojom ona u skladu sa zadatim ciljevima utie na ekonomsku aktivnost, odnosno na (promenu) ponaanja ekonomskih uesnika u eljenom pravcu.U domenu ekonomske teorije pojam ekonomska politika se koristi za oznaavanje dveju pojava: 1. kao raznovrsna aktivnost drave i drugih nosilaca ekonomsko politikog odluuvanja (tzv.makro ekonomski subjekti), ija svrha je stvaranje adekvatnog drutvenog ambijenta za optimalan privredni i ekonomski razvoj; 2. kao nauna disciplina u okviru sistema ekonomskih nauka koja se bavi iznalaenjem i analiziranjem odnosa i zakonitosti u vezi sa delovanjem drave i drugih makroekonomskih aubjekat u regulisanju ekonomskih odnosa.Zavisno od aspekta posmatranja strukture konkretnog privrednog sistema ekonomska politika moe biti: - opta ekonomska polititka; - parcijalna ekonomska politika.Brojni teoretiari ekonomsku politiku dele na sistemsku i procesnu (tekuu) ekonomsku politiku.

NOSIOCI, INSTRUMENTI I MERE EKONOMSKE POLITIKE Nosioci ekonomske politike su brojni i dele se u dve grupe: - Prva grupa nosilaca ekonomske politike pripada grupi njenih kreatora; - Druga grupa nosilaca ekonomske politike je institucionalizovana kroz predstavnike organe, organe parlamenta vlasti i vladu jedne zemlje.Instrumenti su sredstva pomou kojih nosioci ekonomske politike ostvaruju postavljene ciljeve. Sve instrumente ekonomske politike je mogue razvrstati:Instrumente javnih finansija;Instrumente novca i kredita; Instrumente deviznog kursa;Instrumente direktne kontrole;Instrumente promene institucionalnih aranmana.Mere ekonomske politike su postupci usmereni u pravcu promene ili ukidanja postojeih instrumenata, ili pak uvoenja novih instrumenata makroekonomske politike.

NAJZNAAJNIJI SEGMENTI EKONOMSKE POLITIKE - MONETARNA POLITIKA - Vei je broj kanala uticaja monetarne komponente na realna ekonomska kretanja. Najznaajnija su sledea dva:Promena kamatnih stopa i Promena koliine novca u opticaju.Sloene procese multiplikacije realizuje centralna banka uz pomo tri vrste instrumenata: - operacijama na otvorenom tritu, - politikom obaveznih rezervi i - politikom diskontne stope. Monetarnom politikom i njenim instrumentima moe se znaajno uticati na tokove novanog i robnog prometa drutvene reprodukcije, na nivo novane mase, na nivo kredita, na brzinu obrta novca u opticaju, na obim i strukturu novane tranje i drugo.

NAJZNAAJNIJI SEGMENTI EKONOMSKE POLITIKEFISKALNA POLITIKA - Razvojna funkcija fiskalne politike se ogleda pre svega u njenom uticaju na formiranje sredstava za investicije. U principu, dva su osnovna naina pomou kojih je mogue merama fiskalne politike stimulativno uticati na privredni razvoj:Prvi nain podrazumeva direktno formiranje sredstava za investicije pomou mera fiskalne politike. On je karakteristian uglavnom za nie faze razvijenosti;Drugi se odnosi na primenu najraznovrsnijih fiskalnih mera kojima se stimuliu sklonost tednji i investiciona aktivnost pojedinih privrednih subjekata. U te mere ubrajamo poreske olakice za nove investicione zahvate, sniavanje poreskih stopa u cilju ubrzane amortizacije, poreske olakice kod osvajanja proizvoda i usluga na temelju savremenih tehnolokih promena

OSTALI SEGMENTI EKONOMSKE POLITIKEBudetskom politikom, sticanjem budetskih prihoda i njihovim rasporeivanjem, mogue je uticati na odnose ukupne ponude i tranje na tritu.Spoljnotrgovinska politika-Merama spoljnotrgovinske politike mogue je direktno ili indirektno uticati na uvozno-izvozne aktivnosti ekonomskih subjekata, podsticati ih ili destimulisati.Politika cena - Zadatak drave je da sva pomeranja i kretanja cena odrava u eljenim okvirima. "Tri su osnovna naina putem kojih drava moe ostvariti svoje namere u pogledu kontrole cena: - posredne mere, kojima se ne ograniava trini mehanizam formiranja cena, ve se na cene utie regulisanjem uslova privreivanja, koji sa svoje strane deluju na promene u ponudi i tranji - neposredne mere, koje podrzumevaju primenu administrativnih metoda, ime se obustavlja slobodno trino formiranje cena - kombinacija mera obe navedene vrste.

OSTALI SEGMENTI EKONOMSKE POLITIKEPolitika robnih rezervi - Tom politikom drava moe direktno da utie na proizvodnju, na odnos ponude i tranje, i na nivo trine cene konkretnih proizvoda.Planiranje, srednjorono i dugorono, je isto tako izuzetno znaajno podruje makroekonomskih politika, gde ekonomske funkcije drave mogu i treba da dolaze do punog izraaja, pruanjem privrednim subjektima pouzdanih informacija o razvojnim trendovima, usmeravajui time, u odreenoj meri, njihovu buduu poslovnu aktivnost.Politika regionalnog razvoja - Uloga drave je nezamenjiva u preduzimanju potrebnih ekonomskih i drugih mera kojima se podstie skladan regionalni razvoj, kao i bri razvoj onih podruja koja su zaostala ili zaostaju u razvoju u odnosu na neki privredni prosek.Politika socijalne sigurnosti - Ekonomsko-socijalne mere kojima se osigurava minimum socijalne sigumosti graana moraju, na odgovarajui nain, da budu u rukama drave i njenih funkcija.

CILJEVI EKONOMSKE POLITIKECiljevima se izraava namera i elja nosioca ekonomske politike,a moe se definisati kao eljeno budue stanje koje se moe ostvariti jedino planiranom ljudskom akcijom. Kroz cilj se uspostavlja odnos izmeu nosioca odluke i nekog budueg stanja i mora ispunjavati uslov da je ostvariv. Iz toga proizilazi: prvo,da ciljevi moraju biti specifirani i merljivi, i drugo, da je cilj mogue ostvariti u raspoloivim okolnostima i sredstvima. Prema vremenskom faktoru ciljevi Ekonomske politike mogu biti:kratkoroni znaajni za postizanje kratkorone privredne ravnotee, instrumenti stabilizacione EP. Najbitniji: stabilnost cena, pozitivna stopa rasta, puna zaposlenost, pozitivan platni bilans.Dugoroni najee 10 i vie godina. Neki primeri: poboljanje alokacije faktora proizvodnje, regionalni razvoj..Prema znaaju, ciljevi ekonomske politike mogu biti: - osnovni (glavni); i sporedni.

CILJEVI EKONOMSKE POLITIKEPrema meusobnom odnosu, ciljevi ekonomske politike mogu biti: - nezavisni; komplementarni; konfliktni.Ciljevi moraju biti: realni, objektivni. Pre nego to se odrede neophodno je da se postojea privredna situacija analizira. Realniji su oni ciljevi ija realizacija ne vodi ka drastinoj razlici izmeu postojee privredne situacije i one koja se eli postii.Ispunjenje ciljeva ekonomske politike zavi od sledeeg: Kvantitativan izraz stepena ostvarenja postavljenih ciljeva mora biti vei od trokova nastalih pri realizaciji tih ciljeva.Smatra se da se manjim primenama instrumenata postiu bolji efekti. Instrumenti moraju biti pravovremeno primenjeni moraju biti usklaeni sa trenutnim stanjem privrede tj. usklaeni sa postojeom fazom privrednog ciklusa. Izmeu vremena preduzimanja mere i njenog dejstva moe da proe dui period efikasnost EP je vea ukoliko je time-lag krai.

SUBJEKTI EKONOMSKE POLITIKESubjektima ekonomske politike se mogu smatrati svi subjekti koji imaju pravo da donose obavezujue makroekonomske odluke, kao i svi drugi subjekti ije odluke po svom znaaju imaju makroekonomski karakter.U veini savremenih privreda, deluju etiri vrste subjekata ekonomske politike: makroekonomski subjekti koji imaju pravo da donose obavezujue ekonomske odluke;udruenje osnovnih privrednih subjekata koja donose makroekonomske odluke(privredne komore,sindikati i sl.). politike partije, udruenja graana i N.V.O.velike privredne organizacije,ija se delatnost neposredno odraava na itavu delatnost zajednice, a po objektivnom znaaju imaju makroekonomski karakter.

ZAKLJUAKNajjdnostavnije, privredni rast predstavlja poveanje vrednosti proizvodnje na nivou nacionalne ekonomije. Podaci o stopama rasta bruto nacionalnog proizvoda u pojedinim zemljama u duem vremenskom periodu takav stav ubedljivo potvruje. Daleko najvei broj danas razvijenih zemalja u toku poslednjih dve stotine godina imao je prosenu stopu rasta bruto nacionalnog proizvoda u iznosu od 2 do 3%. Kad se ima u vidu rast bruto nacionalnog proizvoda per capita, cifra se kree izmeu 1 i 2%. Zbog toga je u dugom roku veoma znaajno, na prvi pogled, mala razlika ustopama privrednog rasta pojedinih zemalja. Teorija privrednog rasta izuava kvantitativne relacije izmeu upotrebljenih faktora i dobijenog autputa i ima za cilj to preciznije izraavanje prirode i inteziteta delovanja pojedinih faktora na rast drutvenog proizvoda.Ekonomska teorija mora jasno da sagleda tendencije na strain ponude i traznje i faktore kojima su te dve velicine uslovljene,a sve to kako bi se obezbedilo dovoljno informacija za vodjene ekonomske politike.

LITERATURADr arko Risti Ekonomija kapitala i finansiranje razvoja aak 2006Dr Ilija M. Risti Tehniki progres i privredni razvoj Kragujevac 1999Dr Slobodan Cvetanovi Teorija i politika privrednog razvoja Ni 2000Dr Jovo Jednak Ekonomija Beograd 2006Ekonomija osnovi Prof.Dr.Radojica SokovicOsnovi ekonomije Prof.Dr.Jovan JednakMakroekonomija Prof.Dr.Bogdan Ilic