Prirucnik iz krivicno procesnog prava

8/20/2019 Prirucnik iz krivicno procesnog prava

1/226


2/226

Prof. dr Momčilo Grubač

v

KRIVICNO PROCESNO

PRAVO

ČETVRTOIZMENJENO I DOPUNJENO IZDANJE

Beograd 2011


3/226

KRIVIČNO PROCESNO PRAVOčetvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje

Autor

Prof. dr Momčilo Grubač

Izdavač

“PROJURIS”Organizacija za pravnu edukaciju i kulturu prava

Projuris d.o.o.Beograd, Trg Nikole Pašića 2

(e-mail: [email protected] )(web site: www.projuris.org)

Urednikadv. Vladimir Todorović

Prelom i štampa

“BIG štampa”, Beograd

Tiraž

1.000

ISBN 978-86-86105-30-1

Napom ena: Fotokopiranje ili na drugi način umnožavanje ove knjige bez pismenedozvo le izdavača sankcionisano je odredbama Zakon a o autorskim i srodnim

mailto:[email protected]://www.projuris.org/http://www.projuris.org/mailto:[email protected]


4/226

SADRŽAJ

PREDGOVOR ČETVRTOM IZ D AN JU ........................................................9PREDGOVOR PRVOM IZD A N JU .............................................................. 10

I. UVOD

1. Pojam krivičnog procesnog prava i krivičnog postupka .............112. Izvori krivičnog procesnog prava......................................................12

II. OSNOVNA NAČELA KRIVIČNOG POSTUPKA

3. O načelima krivičnog postupka uopšte............................................144. Načelo legaliteta...................................................................................145. Optužno, istražno i mešovito načelo ................................................176. Načelo kon trad iktom osti.................................................................. 187. Načelo javnosti..................................................................................... 198. Načelo zb o m o sti.................................................................................219. Načelo neposre dnosti.......................................................................23

10. Načelo istraživanja materijalne istine............................................24

11. Načelo od bran e................................................................................. 2512. Načelo u sm en osti.............................................................................2613. Načelo slobodne ocene dokaza........................................................ 2714. Načelo in dubio pro reo.....................................................................2815 Načelo ne bis in id e m 29


5/226

4PRIRUČ NIK ZA POLAGANJE PRAVOSU DNOGISPITA

III. PROCESNI SUBJEKTI

18. Vrste procesnih subjekata.................................................................32

A) S U D .............................................................................................................. 3219. Pojam i vrste krivičnih sudova ........................................................32

20. Stvam a nadležnost...........................................................................3321. Mesna nadležnost.............................................................................35

22. Funkcionalna nadležnost.................................................................3623. Prenošenje mesne nadležnosti (delegirana nadležnost)............ 37

24. Sukob nadležn osti............................................................................. 3825. Posledice nenadležnosti (tačnije: Ocena nadle žn ost i)...............39

26. Spajanje i razdvajanje p ostu p k a ....................................................4027. Objektivnost sud ija.............................................................................4128. Izuzeće sudija: pojam, vrste i razlozi..............................................4229. Postupak izuzeća...............................................................................43

B) TUŽILAC......................................................................................................4430. Pojam i vrste tužilaca u krivičnom po stup ku ............................... 44

31. Javni tužilac....................................................................................... 4532. Oštećeni kao tužilac (ili supsidijam i tu žila c) ............................... 4633. Postupak ostvarivanja supsidijame tu ž b e ....................................4834. Privatni tužilac................................................................................... 49

C) OKRTVLJENII NJEGOVA OD BRA NA ....................................................5135. O kriv ljeni............................................................................................. 5136. Pravo okrivljenog na odbra nu ........................................................ 5337. Materijalna i formalna odbrana......................................................5338. Obavezna i fakultativna odbrana

(i odbrana siromašnih).....................................................................5439. Pravo okrivljenog na pravično suđen je..........................................5540. Garancija prezumpcije nevinosti......................................................5741. Branilac okriv ljenog......................................................................... 5942. Prava i dužnosti branioca.................................................................60

IV. PROCESNE RADNJE

A) MERE (RADNJE) ZA OBEZBEĐENJE PRISUSTVA LICAI PRIBAVLJANJE STVARI...........................................................................62

43. Pojam i vrste procesnih mera ob ezbeđenja ..................................6244. Pozivan je............................................................................................. 6345 Dovođenje 64


6/226

MOMČ ILO GRUBAČ KRIVIČNO PROCESNO PRAVO5

46. Zabrana napuštanja stana ili mesta bo ra višta .............................. 6547. Jemstvo.................................................................................................66

48. Pritvor: pojam, vrste i osnovi............................................................69

49. Određivanje, trajanje, kontrola i ukidanje pritvora......................7050. Pretresanje stana i l ic a ...................................................................... 7351. Privremeno oduzimanje p redm eta ................................................... 7552. Postupanje sa sumnjivim stvar im a ................................................. 76

B) RADNJE DOKAZIVANJA............................................................................ 7753. Saslušanje okrivljenog.......................................................................... 7754. Ispitivanje svedoka............................................................................ 8055. Ispitivanje osetljivih i zaštićenih s v e d o k a .....................................84

56. U viđ aj...................................................................................................8557. Veštačenje.............................................................................................8758. Isprave i in d ic ije ................................................................................90

C) VREME PROCESNIH RADNJI..................................................................9159. Rokovi: pojam, vrste i računanje....................................................... 9160. Povraćaj u pređašnje stan je ..............................................................93

V. SPOREDNI PREDMETI KRIVIČNOG POSTUPKA

61. Troškovi krivičnog postupka: pojam i v rste ...................................9462. Oslobođenje od troškova postupka i druge odluke

o troškovima postu pka......................................................................9563. Imovinskopravni zahtev: pojam, vrste i odlučivanje

ozahtevu...............................................................................................97

64. Prejudicijalna p it an ja ........................................................................98

VI. TOK KRIVIČNOG POSTUPKA

A) PRETKRJVIČNI POSTUPAK....................................................................9965. Otkrivanje i prijavljivanje krivičnih d e la .......................................99

66. Ovlašćenja organa unutrašnjih poslovau pretkrivičnom postupku................................................................101

67. Krivična prijava i postupak javnog tužiocasa krivičnom p rijavom ....................................................................105

B) ISTRAGA.....................................................................................................10768. Pojam i glavna obeležja istrag e ..................................................... 107

69. Pokretanje, svrha, obim, tok i sadržina is tr a g e .......................... 109


7/226

6PRIRUČ NIK ZA POLAGANJE PRAVOSUD NOGISPITA

C) OPTUŽNICAI PRIGOVOR PROTIV OPTUŽNICE............................. 113

70. Pojam i sadržina op tužnice...............................................................11371. Prigovor protiv optu žn ice.................................................................11472. Postupak po prigovoru protiv optužriice........................................11573. Sporazum o priznavanju k r iv ic e ....................................................116

D) GLAVNI POSTUPAK ................................................................................. 11774. Pripreme za glavni pretres...............................................................117

75. Glavni pretres i pretpostavke za održavanje glavnog pretresa. . 11976. Tok glavnog pre tresa.........................................................................12177. Rukovođenje glavnim pretresom.................................................... 12578. Prekidanje i odlaganje glavnog pretresa......................................126

79. Izmena i proširenje optužbe na glavnom pr et re su ...................12880. Izricanje p resu de............................................................................. 129

81. Objavljivanje, pismena izrada i dostavljanje presu de .................13182. Vrste p resu d a......................................................................................132

E) REDOVNI PRAVNI LEKOVI.................................................................13483. Žalba na presudu prvostepenog s u d a ..........................................134

84. Osnovi pobijanja presude (tj. osnovi ža lb e) ............................... 13485. Devolutivno i suspenzivno (i ekstenzivno)dejstvo žalb e......................................................................................138

86. Postupak po žalb i............................................................................. 13887. Granice ispitivanja prvostepene p resu d e......................................14188. Odluke drugostepen og suda o žalb i..............................................142

89. Žalba na presudu drugostepenog suda:pojam i osnovi pobijanja.................................................................144

90. Žalba protiv rešenja .........................................................................145

F) VANRED NI PRAVNI LEKOVI.................................................................14591. Pojam i vrste vanrednih pravnih le kova........................................145

92. Ponavljanje krivičnog postupka.................................................... 14693. Nepravo ponavljanje krivičnog po stupk a....................................14894. Zahtev za zaštitu zakonitosti ........................................................ 150

VII. POSEBNI KRIVIČNI POSTUPCI

95. Skraćeni postupak: pojam i osnovna ob ele žja ............................. 15196. Postupci za izricanje krivičnih sankcija

bez glavnog p retresa .........................................................................15497. Postupak za izricanje sudske opomene: pojam,


8/226

MOMČ ILO GRUBAČ KRIVIČNO P ROCESNO PRAVO7

98. Postupak prema maloletnicima: pojam i lica

na koja se primenjuju odredbe o postupkuprema m alo le tnic im a.......................................................................159

99. Pokretanje, tok i osobenosti postupkaprema m alo le tnic im a.....................................................................160

100.jpostupak za dela organizovanog kriminala, korupcijei druga izuzetno teška krivična d e la ..............................................163

101..Postupak za ratne zloč ine .............................................................. 164

VIII. POSEBNI NEKRIVIČNI POSTUPCI

102. Postupak za primenu mera bezbednosti, za oduzimanjeimovinske koristi, za opozivanje uslovne osude

i za puštanje osuđenog na uslovni otpust................................... 166103. Postupak za donošenje odluke o rehabilitaciji, za prestanak

pravnih posledica osude i mera bezb ed no sti............................. 169104. Postupci za pružanje međunarodne pravne pomoći u

krivičnopravnim stvarima .............................................................. 170105. Postupak za izdavanje okrivljenih i osuđenih lica (ekstradic ija)..................................................................................... 172

106. Postupak za naknadu štete, rehabilitaciju i ostvarivanjedrugih prava lica neosnovano osuđenih i neosnovanolišenih slo bode................................................................................... 174

107. Postupak za izdavanje potemice i objave......................................176

SPISAK PROPISAI OBJAŠNJENJE SKRAĆENICA

A) PROPISI REPUBLIKE SR B IJE .............................................................. 177B) MEĐUNARODN I P R O P IS I.....................................................................................179

DODATAK

NOVE USTANOVE IN OVA REŠENJA ZAKONIKA O KRIVIČNOMPOSTUPKU SRBIJE OD 28. SEPTEMBRA 2011. GODINE

UVOD.................................................................................................................181PRIKAZ ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU SRBIJEOD 28. SEPTEMBRA 2011...........................................................................190

i Š


9/226

8 PRIRUĆ NIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

2. Sud: nadležnost i izuzeće(Glava II i III, čl. 21. do 4 2 ) ............................................................ 193

3. Javni tužilac (Glava IV, čl. 43. do 4 9 ) ............................................195

4. Oštećeni, oštećeni kao tužilac i privatni tužilac(Glava V, čl. 50. do 6 7 ) .....................................................................195

5. Okrivljeni i branilac (Glava VI, čl. 68. do 8 1) ............................. 1966. Dokazi (Glava VII, čl. 82. do 1 8 7 ) .................................................. 1977. Mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog

i za nesmetano vođenje krivičnog postupka(Glava VIII, čl. 188. do 223).......................................................... 200

8. Rokovi (Glava IX, čl. 224. do 228)................................................2039. Podnesci i zapisnici (Glava X, čl. 229. do 241)........................... 20410. Dostavljanje pismena i razmatranje spisa

(Glava XI, čl. 242. do 2 5 1 ) ............................................................ 20411. Imovinskopravni zahtev i troškovi postupka

(Gl. XII i XIII, čl. 252. do 268)...................................................... 20512. Donošenje, saopštavanje i izvršenje odluka

(Glava XIV, čl. 269. do 2 79).......................................................... 205

Deo drugi: TOK POSTUPKA.......................................................................20613. Predistražni postupak (Glava XV, čl. 280. do 29 4)...................206

14. Istraga (Glava XVI, čl. 295. do 3 3 0 ) ............................................20715. Optuženje (Glava XVII, čl. 331. do 3 4 3 )........................................21116. Glavni pretres i presuda (Glava XVIII, čl. 344. do 4 3 1 ) .............21317. Postupak po pravnim lekovima

(Glava XIX, čl. 432. do 494)...........................................................216

Deo treći: POSEBNI POSTUPCI...................................................................221


10/226

NAPOMENA

Na sednici od 26. septembra 2011. godine Narodna skupština Repu- blike Srbije donela je novi Zakonik o krivičnom postupku. Zakonik je ob- javljen 28. septembra 2011. godine (,,S1. glasnik RS“, 72/2011), a stupio jena snagu 6. oktobra iste godine. Prema odredbi člana 608. novi Zakonik ćese primenjivati od 15. januara 2013. godine, ali u postupcima za krivičnadela organizovanog kriminala i za ratne zločine njegova prim ena će početigodinu dana ranije, tj. 15. januara 2012. godine. U vreme određeno za po-četak primene novog Zakonika prestaće da važi ZKP iz 2001. godine koji

je danas na snazi: u predmetima organizovanog kriminala i ratnih zločina15. januara 2012. godine, a u ostalim predmetima 15. janua ra 2013. godine.

Iz ovog izlazi: a) da je ostalo više od godinu dana do početka opšte pri-mene novog Zakonika i b) da će se u Srbiji godinu dana primenjivati dvazakonika o krivičnom postupku. Zbog toga su izdavač i autor odlučili dapitanja koja se odnose na krivični postupak i u ovom izdanju priručnika

budu obrađena prema važećem Zakoniku o krivičnom postupku iz 2001.godine, a da informacije o osnovnim i najvažnijim rešenjima novog Zako-nika iz 2011. godine budu date u jednom malo opšimijem dodatku ovogpriručnika, na kraju knjige.

Izdavač se nada da će kandidatima za polaganje pravosudnog ispitana taj način biti omogućeno da steknu tačan uvid u stanje ove grane pozi-tivnog prava i da će ovako dopunjen priračnik moći korisno da posluži upredstojećem prelaznom periodu, tj. do štampanja sledećeg izdanja koje ćedo početka 2013. godine biti pripremljeno prema novom Zakoniku.

U Beogradu, 1. novembra 2011. godine Au tor i izdavač

PREDGOVO R ČETVRTOM IZDAN JU

Ovo izdanje Priručnika pripremili smo odmah posle donošenja Zako-na 0 izmenama i dopunama Zakonika 0 krivičnom postupku od 3. septem-

bra 2009. god. (“Sl. glasnik RS”, 72/2009). Tim je zakonom , koji im a 150članova, unet veliki broj izmena i dopuna u Zakonik iz 2001. godine i sta-

vljen van snage na brzinu doneti Zakonik 0 krivičnom postupku iz 2006.(član 149), kojim je, pored ostalog, bilo predviđeno uvođenje tužilačkeistrage, umesto današnje sudske i koji će u istoriji domaćeg zakonodavstvaostati zabeležen po tome što posle pune tri godine iščekivanja, ni jednog

dana nije bio u primeni, iako je formalno stupio na snagu.

U Novom Sadu,30. septembra 2009. god. Prof. dr Momčilo Grubač


11/226

PREDGOVOR PRVOM IZDAN JU

Ovaj priručnik treba da posluži kao podsetnik za Krivično procesnopravo diplomiranim pravnicima koji pripremaju pravosudni ispit. Okol-

nost da su čitaoci ove knjige na fakultetskim studijama već uspešno položiliispit iz toga predmeta i da su posle toga obavili još i pripravnički staž upravosudnoj praksi, omogućuje da se građa ovog predmeta izloži bez pona-

vljanja onih elem en tarnih pitanja i podataka za koje se pretpostavlja da suu toj fazi specijalističkog obrazovanja savladani, dakle, mnogo kraće negošto se to čini u standardnim udžbenicima ove pravne discipline, koji sunamenjeni onima koji u predmet tek ulaze.

U ovom priručniku su obrađena sva pitanja koja su navedena uprilično zastarelom Pravilniku o programu pravosudnog ispita ("Sl. glasnik

RS", 51/97), a osim njih, još i desetak drugih pitanja (posebno obeleženazvezdicama), koja se u tom spisku ne nalaze, ne zbog toga što nisu važna,

već što u vrem e sastavljanja Programa ili nisu bila aktuelna (postupak zadela organizovanog kriminala, načelo ne bis in idem, postupci bez glavnogpretresa, pravo okrivljenog na pravično suđenje, prezumpcija nevinosti,postupak za ratne zločine i još neka druga) ili su ispuštena greškom (načelooficijelnosti, prejudicijalna pitanja, indicije, žalba protiv rešenja, nepravoponavljanje postupka i dr.).

Na kraju, treba imati u vidu da se Krivično procesno pravo, kao i

svako drugo pozitivno pravo, mora studirati i pripremati za ispit, ne samočitajući priručnik, već i pravne propise iz koga to pravo izvire, uporedo sapriručnikom, posebno Zakonik o krivičnom postupku koji je glavni izvorove grane prava.

U Beogradu,25. avgusta 2003. god. Prof. dr Momčilo Grubač


12/226

KRTVTČNO PROCESNO PRAVO

I. UVOD

l . P o j a m k r iv i č n o g p r o c e s n o g p r a v a i k r iv ič n o gp o s t u p k a * 1

Krivično procesno pravo je skup pravnih propisa o krivičnom po-stupku. Dakle, predmet krivičnog procesnog prava je krivični postupak izbog toga treba odrediti i njegov pojam.

Dve su definicije krivičnog postupka posebno značajne: realistička ipravna.

a) Krivični postupak je skup krivičnih procesnopravnih radnji kojeu određenom cilju preduzimaju krivični procesnopravni subjekti. Dak-le, procesne radnje + procesni subjekti = krivični postupak. Definicija senaziva realističkom jer objašnjava krivični postupak kao fizički fenomenposmatran u njegovoj spoljašnjoj manifestaciji. Krivični postupak se zaistasastoji od mnogobrojnih i raznovrsnih procesnopravnih radnji (podnošenjeoptužbe, određivanje pritvora, saslušavanje okrivljenog, ispitivanje svedo-ka, izricanje presude i td.) koje preduzimaju određeni procesni subjekti(sud, tužilac, okrivljeni i dr.) da bi se utvrdilo da li je u određenom slučajuizvršeno krivično delo, da li ga je izvršio okrivljeni, da li je on kriv i da lipostoje uslovi za primenu krivičnih sankcija, tj. da bi se primenilo mate-rijalno krivično pravo.

b) Pravno definisan, krivični postupak je krivični procesnopravni odnos koji se zasniva, teče i okončava između krivičnih procesnopravnih subjekata (suda i stranaka). Taj pravni odnos predstavlja skup koordini-

ranih prava i dužnosti procesnih subjekata i ima cilj da se utvrdi da li po-stoji materijalnopravni odnos između pretpostavljenog učinioca krivičnogdela i države kojoj u tom slučaju pripada pravo i dužnost kažnjavanja (ius

puniendi). U tom pravnom odnosu svaki procesni subjekt ima određenifond prava i dužnosti kojima odgovaraju dužnosti i prava drugih procesnih


13/226

subjekata (v. prava okrivljenog navedena u članu 4 -stav 1. i odgovarajućedužnosti suda predviđene u stavu 2. istoga člana). Definicija se naziva pravnom jer objašnjava unutrašnju pravnu (juridičku) suštinu krivičnog po-

stupka.

2. I z vo r i kr iv ič no g pr o c e sn o g pr a va *

Osnovno pravo o krivičnom postupku je sadržano u Zakoniku okrivičnom postupku (koji je, kao propis bivše SRJ, bio donet 26. decembra2001. godine - "Sl. list SRJ", 70/2001) i Zakonu 0 izmenama i dopunamatoga Zakonika od 16. decembra 2002. godine (kojim su unete odredbe o po-

sebnom postupku za dela organizovanog kriminala, čl. 504a~504h i nekemanje ispravke u pojedinim odredbama - "Sl. list SRJ", 68/2002). Posledonošenja Ustavne povelje državne zajednice Srbije i Crne Gore (2003),Zakonik o krivičnom postupku, do tada u isključivoj nadležnosti saveznedržave, postao je republički propis. Srbija je taj Zakonik preuzela kao svoj,uz izvesne izmene i dopune izvršene zakonima od 28. maja 2004. godine("Sl. glasnik, RS", 58/2004), 6. oktobra 2005. ("Sl. glasnik" RS, 85/2005),28. decembra 2005. ("Sl. glasnik, RS", 115/2005), 29. maja 2007. ("Sl. gla-snik, RS", 49/2007), 18. marta 2009. ("Sl. glasnik, RS", 20/2009. - član

102. ZMPP) i 3. septembra 2009. ("Sl. glasnik, RS", 72/2009). Izmene idopune Zakonika iz 2009. godine bile su najobimnije. Iako je bilo planira-no da se ograniče na usaglašavanje Zakonika sa novim Ustavom (2006) inovim Krivičnim zakonikom (2005), one su donele i mnoge druge novine:unete su odredbe o procesnoj zaštiti svedoka; uveden je i jedan nov slučajpreinačenja pravnosnažne presude bez ponavljanja krivičnog postupka(da bi se ublažila kazna izrečena pravnosnažnom presudom članu krimi-nalne organizacije koji je naknadno pristao da bude svedok saradnik) i iz-menjeno više odredaba 0 postupku za dela organizovanog kriminala, među

kojima su najznačajnije izmene koje se tiču samog pojma tih krivičnihdela; ukinut je jedan vanredni pravni lek (zahtev za ispitivanje zakonitostipravnosnažne presude), a vanredno ublažavanje kazne je iz grupe vanred-nih pravnih lekova prevedeno u slučaj preinačenja pravnosnažne presude

bez ponavljanja krivičnog postupka; uvedeni novi izuzeci od principa ne-posrednosti i zatvorska kazna za kršenje procesne discipline i td. Neke odtih izmena ne mogu se oceniti pozitivno.

Početkom oktobra 2005. godine donet je poseban Zakon o maloletnimučiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (dalje ZM- "Sl. glasnik” RS, 85/2005), kojim je stavljena van snage glava XXIX ZKP(čl. 464 do 504) sa posebnim odredbama za krivični postupak prema ma-loletnicima (član 168. toga Zakona). Odredbe o krivičnom postupku premamaloletnicima, zajedno sa materijalno-pravnim, izvršno-pravnim i organi-

i i d db l d d b k

PRIRUĆ NIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA


14/226

martu 2009. god. donet je i poseban Zakon o međunarodnoj p ravnoj pomoćiu krivičnim stvarima ("Sl. glasnik, RS", 20/2009), Pa su od tada prestaleda važe odredbe glave X X X II0 postupku za pružanje međunaro dne pravne

pomoći i izvršenju međunarodnih ugovora u krivičnim stvarima (član 530-538) i glave XXXIII o postupku za izdavanje okrivljenih i osuđenih lica (čl.539-555) Zakonika.

U maju 2006. godine bio je donet novi Zakonik o krivičnom po-stupku koji je, između ostalog, predvideo da se vođenje krivične istragepoveri javnom tužilaštvu i policiji, umesto istražnom sudiji koji je sada

vodi. U članu 555. toga Zakonika bilo je predviđeno da se on počne pri-menjivati od 1. juna 2007, ali je naknadno posebnim zakonom (,,S1. gla-snik RS“, 49/2007) taj rok produžen do 31. decembra 2008. god. Odla-

ganje primene Zakonika obrazloženo je nepripremljenošću kadrovskih,tehničkih, finansijskih i drugih uslova za njegovo sprovođenje u život.Desetak članova toga Zakonika prema pomenutom članu 555. primenji-

vani su od „dana stupanja na snagu zakonika“. Taj Zakonik je u celini sta- vljen van snage Zakonom o izmenam a i dopunama ZKP od 3. septembra2009. god. ("Sl. glasnik, RS", 72/200) - član 149. toga Za kon a. U Mini-starstvu pravde je u toku rad na pripremi nacrta novog Zakonika kojim bi umesto današnje sudske istrage bio uveden novi m odel preth odnogkrivičnog postupka.

Zakonik ne sadrži sve norme o krivičnom postupku, već je u njemudato samo osnovno krivično procesno pravo. Pojedini krivični postupciuređeni su posebnim zakonima (postupak prema maloletnicima Zakonomo maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnihlica; postupak za utvrđivanje odgovornosti pravnih lica Zakonom o odgo-

vomosti pravnih lica za krivična dela), koji čin e posebno krivičnoprocesno pravo, a pojedina pitanja krivičnog postupka posebnim propisima dopun- skog krivičnog procesnog prava (npr. pravilnici o kaznenoj evidenciji, ouslovima za obavljanje veštačenja, o naknadi troškova krivičnog postupka itd.) i propisima sporednog krivičnog procesnog prav a koji uređuju drugeoblasti pravnih odnosa, ali sadrže i pojedine odredbe o krivičn om postupku(kao što su npr. pojedine odredbe ustava, zakona o uređenju sudova, jav-nom tužilaštvu, advokaturi, unutrašnjim poslovima i dr.). Izvor krivičnogprocesnog prava su i ratifikovani međunarodni ugovori i opšteprihvaćenapravila međunarodnog prava, jer su i oni sastavni deo unutrašn jeg pravnogporetka i neposredno se primenjuju (član 16. stav 2. Ustava).

Evropska konvencija o zaštiti Ijudskih prava i osnovnih slobo-

da od 4. septembra 1950. godine ratifikovana je 26. decembra 2003.godine zajedno sa protokolima br. 4, 6, 7, 11, 12. i 13. ("Sl. list SCG -Međun arodni ugovori", 9/2003). Za krivični postupak su p osebn o važneodredbe člana 6. te Konvencije, kojima je ustanovljeno p ravo građan a napravično suđenje, i odredbe člana 5. koje se odnose na zaštitu prava na

MOMČ ILO GRUBAČ KRIVIČNO PROCESNO PRAVO j g


15/226

slobodu i bezbednost. Protokolom br. 7. iz 1984* godine garantovana je

i zaštita prava na žalbu, na naknadu štete zbog pogrešne osude i pravilone bis in idem.

II. OSN OV NA NAĆEIJV KRIVIČNOG POSTU PKA

PRIRUČ NIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

14

3 . O n a č e l im a k r i v ič n o g p o s t u p k a u o p š t e

Načela (maksime ili principi) krivičnog postupka su ona procesnapravila koja se odnose na najviše procesne pojmove ili bića (subjekte iliradnje) i određuju karakter ili tip krivičnog postupka. Načela služe ostva-rivanju ciljeva postupka i proizvod su političkih, kultumih, ekonomskih,istorijskih i dr. prilika određene dmštvene zajednice ili pravno-tehničkog istručnog iskustva o tome kako treba voditi krivični postupak. Njih ne tre-

ba shvatiti kao dogm e od kojih nema odstupanja, već kao žive ustanovekoje se menjaju i prilagođavaju uslovima života, u skladu sa promenamau draštvu i novim potrebama postupka. Procesna načela nemaju apsolut-nu snagu i značaj, jer se svako pojedino sukobljava sa drugim, isto tako

važnim ili još važnijim načelim a, zbog čega se javlja potreba za njihovomkoordinacijom i ograničavanjem, da bi svako dobilo onoliko mesta kolikostvarno zaslužuje. Zbog toga od svakog procesnog principa uvek postojiodređeni broj izuzetaka.

Procesna načela su nekad izričito formulisana u Ustavu ili zakonu(npr. načelo javnosti u članu 142. stav 3. i članu 32. stav 1. i 3. Ustava Sr-

bije, načelo legaliteta u članu 20. ZKP), a nekad se izvode iz duha i smi-sla Ustava ili zakona, sintetički kao rezultat naučne obrade pravnih nor-mi (na pr. načelo neposrednosti). Kada su data kao pravne norme, načelamogu biti ustavna ili zakonska, prema rangu pravnih propisa u kojimasu predviđena. Kad je procesno načelo ustanovljeno ustavnom normom,zakonodavac od njega može da predvidi odstupanja samo ako ih ustavdopušta i samo u cilju i u obimu koji je ustav p.:edvideo (član 20. stav 1.Ustava). Procesna načela se odnose ili na procesne radnje ili na procesnesubjekte. U nauci Rrivičnog procesnog prava jos nije određen pojam pro-cesnih načela, niti ima saglasnosti u pogledu njihovog broja, klasifikacije inačina izlaganja.

4 . N a č e l o l e g a li te t a

Načelo legaliteta ustanovljava obavezu javnog tužioca da u slučajevimakrivičnih dela za koja se učinioci gone po s’užbenoj dužnosti preduzmekrivično gonjenje uvek kad se za to ispune u zakonu predviđeni stvarni i


16/226


pravni uslovi. Krivično gonjenje nastupa ex lege, nezavisno od volje javnog

tužioca i njegove ocene celishodnosti gonjenja.Ovo je načelo definisano u članu 20. ZKP: "Ako ovim zakonikom nije

drugačije određeno, javni tužilac je dužan da preduzme krivično gonjenjekad postoji osnovana sumnja da je ođređeno lice učinilo krivično deloza koje se goni po službenoj dužnosti". Dakle, dužnost javnog tužioca dapreduzme krivično gonjenje nastupa ako postoje dokazi iz kojih proizlaziosnovana sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo (jer se krivičnipostupak ne može otvoriti i voditi pre nego što je osumnjičeni individualno

određen). Odredba o načelu legaliteta mora da bude u skladu sa odredba-ma Zakonika o uslovima pod kojima sud otvara krivični postupak (vidi član241. stav i. i član 242. stav 3).

Principu legaliteta suprotan je princip oportuniteta. Prema tom načelu, javni tužilac je ovlašćen da procenjuje celishodnost (oportunitet) krivičnoggonjenja, pa može da gonjenje ne preduzme i kad su svi zakonski uslovi zapokretanje krivičnog postupka ispunjeni, ako nađe da je to iz nekog razum-nog razloga celishodno (obziri prema učiniocu, mali značaj krivičnog dela,odsustvo štetnih posledica, izmirenje štete i sl.). Princip oportuniteta je

posebno nužan u procesnim pravima onih krivično-pravnih sistema kojiu KZ pojam krivičnog dela određuju samo formalno (kao protivpravno i uzakonu predviđeno delo krivca), a ne i materijalno (kao društveno opasnodelo). U tim sistemima nema ustanove neznatne društvene opasnosti, pase u procesnom pravu mora dati ovlašćenje javnom tužiocu da ne predu-zima krivično gonjenje za krivična dela koja su malog značaja ili nemajuštetnu posledicu, ili im je posledica neznatna.

Najkrupnija odstupanja od principa legaliteta u domaćem krivičnom

procesnom pravu su predviđena u postupku prema maloletnicima, za-tim u mogućnosti javnog tužioca da izostavi krivično gonjenje premaosumnjičenom koji je ispunio određenu obavezu ili je sprečio nastupanještete ili je već nastalu štetu u potpunosti nadoknadio (čl. 236. i 237) i, nakraju, u ustanovi odobrenja za krivično gonjenje.

a) Javni tužilac može odlučiti da prema maloletniku ne preduzkrivično gonjenje, i pored toga što postoje svi zakonski uslovi za pokre-tanje krivičnog postupka, ako nađe da s obzirom na prirodu krivičnog delai okolnosti pod kojima je učinjeno, raniji život maloletnika i njegova ličnasvojstva, sprovođenje krivičnog postupka ne bi bilo celishodno, a radi se0 krivičnom delu za koje je predviđena kazna zatvora do pet godina ilinovčana kazna (član 58. stav 1. ZM). Isto tako, javni tužilac može odlučitida ne zahteva pokretanje krivičnog postupka prema maloletniku za novo


17/226

i6 PRIRUČ NIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

mera odnosno kazna od one koja je već izrečena ne može izreći (član 58.stav 3. ZM ). Kontrolu ispravnosti postupka javnog tužioca koji se poziva naoportunitet vrše oštećeni i organ starateljstva. Ako se ne slažu sa odlukom

javnogtu žioca, oni se u određenom roku mogu obratiti veću za maloletnikeneposredno višeg suda (član 58. stav 4. ZM), koje može odlučiti da se predsudijom za maloletnike postupak pokrene, s tim što javni tužilac za malo-letnike u tom postupku mora učestvovati (član 59. ZM).

b) Prema članu 236. Zakonika, javni tužilac može odbaciti osnova-nu krivičnu prijavu za krivično delo za koje je predviđena novčana kaznaili kazna zatvora do tri godine, a po odobrenju vanraspravnog veća i zakrivična dela za koja je predviđena kazna do pet godina, pod uslovom daosumnjičeni u roku do šest meseci izvrši jednu ili više obaveza koje mu on(javni tužilac) odredi: (1) da otkloni štetnu posledicu nastalu izvršenjemkrivičnog dela ili da nadoknadi štetu, (2) da uplati određeni iznos huma-nitarnoj organizaciji, fondu ili javnoj ustanovi, (3) da obavi neki društvenokorisni ili humanitarni rad, (4) da ispuni dospele obaveze izdržavanja, (5)da se podvrgne odvikavanju od alkohola ili opojnih droga, (6) da se po-dvrgne psihosocijalnoj terapiji, (7) da izvrši obavezu, odnosno da poštujeograničenja utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom, (8) da položi

vozački ispit, obavi dodatnu vozačku obuku ili završi neki drugi kurs. Ako

osumnjičeni prihvati određenu obavezu, javni tužilac će do isteka rokaza njeno ispunienje odložiti krivično gonjenje, a potom odbaciti krivičnuprijavu ili preduzeti gonjenje, zavisno od toga da li je osumnjičeni obavezuispunio. Oštećeni nema pravo na supsidijamu tužbu, ali se zato traži nje-gova saglasnost za određivanje obaveza pod 2. i 3. - U slučaju pomenutihkrivičnih dela javni tužilac je ovlašćen i da u toku glavnog pretresa odusta-ne od krivičnog gonjenja ako okrivljeni u međuvremenu ispuni određenuobavezu, ali uz saglasnost suda pred kojim se vodi glavni pretres, odnosno

vanraspravnog veća (za teža krivična dela). Za mu saglasnost u skladu sa

načelom mutabiliteta inače ne bi bila potrebna, ali je ovde predviđena jeroštećeni tada gubi pravo na preuzimanje postupka u svojstvu tužioca.lsto tako, javni tužilac je prema članu 237. ovlašćen da odbaci krivičnu

prijavu ako je osumnjičeni usled stvamog kajanja sprečio nastupanje šteteili je štetu u potpunosti nadoknadio, a iz okolnosti slučaja proizlazi da izri-canje sankcije ne bi bilo pravično. Oštećeni ne može preuzeti gonjenje kaosupsidij am i tužilac.

v) U slučaju nekih kriuičnih dela (npr. za krivično delo povrede ugledastrane države ili međunarodne organizacije iz člana 175. KZ gonjenje se

prema članu 177. stav 3. KZ preduzima po odobrenju Republičkog javnogtužioca) ili nekih učmilaca (šef države, poslanici, predsednik vlade, mini-str, sudije i dr.) ovlašćeni tužilac ne može zahtevati pokretanje krivičnogpostupka bez prethodnog odobrenja određenog državnog organa. Odo- breaje se najčešće veže za ličnost učinioca krivičnog dela koji po nekom


18/226

MOMČ ILO GRUBAĆ KRIVIĆNO PROCESNO PRAVO17

ustavnopravnom osnovu uživa krivično-procesni imunitet. Ak o se učinilacpozove na imunitet, a tužilac ne dobije odobrenje za krivično gonjenje,krivični postupak se ne može pokrenuti i voditi sve dok im un itet traje. Bez

odobrenja se može narediti samo pritvor, ako je učinilac sa pro cesnim imu-nitetom zatečen u vršenju krivičnog dela za koje je predviđen a kazna zatvo-ra u trajanju preko pet godina (član 103. stav 4. Ustava). Krivični postu pakmože biti pokrenut i sproveden i bez odobrenja ako se okrivljeni ne pozo-

ve na imunitet, ali određeni državni organ može odlučiti da im unitetskopravo takvom licu očuva i da tako spreči gonjenje, ako je to po trebno radi

vršenja državne funkcije. Okrivljeni se može pozvati na svoje im unitetskopravo do početka glavnog pretresa. Kad se gonjenje preduzima po privat-noj tužbi ili po zahtevu oštećenog kao tužioca odobrenje pribavlja su d (član214. stav 2).

5 . O p t u ž n o , i st ra ž n o i m eš o v i t o n a č e lo

Ova načela uređuju položaj glavnih procesnih subjekata u krivičnompostupku.

O p tu žn o (akuzatorsko) načelo se sastoji u razdeobi osnovnih proce-snih funkcija (suđenje, optuženje i odbrana) na tri između sebe odvojena i

nezavisna procesna subjekta (sud, tužilac i okrivljeni), tako da tužilac iznosispor pred sud i snosi teret dokazivanja, okrivljeni se brani, a sud presuđujena osnovu materijala koji proizađe iz kontradiktome rasprave stranaka ukoju se on ne meša. Postupak zasnovan na tom principu predstavlja sporkoji pred sudom vode dve potpuno ravnopravne stranke. Funkcija suđenjase sastoji u arbitriranju i bitno se razlikuje od savremenog značenja tereči, koja danas podrazumeva i inicijativu u oblasti utvrđivanja činjenicai prikupljanja dokaza. Ovaj postupak je javan, usmen, neposredan i kon-tradiktoran. Optužni postupak je dominantna procesna form a sve do kraja

XIII veka kad je počeo da se zamenjuje inkvizitorskim postupkom. U En-gleskoj se očuvao trajno. Postupak zasnovan na ovom načelu naziva se iadversarnipostupak (od engleske reči adversary - protivnik).

Istražno (inkvizitorsko) načelo se sastoji u spajanju osnovnih proce-snih funkcija (suđenje, gonjenje i odbrana) i njihovom poveravanju sudu,koji je u postupku jedini procesni subjekt. Optužbu više ne vrši oštećeni,

već sud u javnom interesu. Okrivljeni je objekat istraživanja, a ne subjektpostupka kome pripadaju prava odbrane. 0 njegovoj odbrani stara se sud.Postupak je imao cilj da postigne potpunu i efikasnu zaštitu dm štvene zaje-

dnice od kriminala i malo je vodio računa 0 individualnim pravima okrivljenog. Kum ulacija inkompatibilnih procesnih funkcija u rukama jednogprocesnog subjekta i briga o javnom interesu potiskivale su odbranu okri-

vljenog u drugi plan. Saznanje da bi okrivljeni mogao da bu de najpotpunijiizvor dokaza opredeljivalo je zakonodavca i sudiju da svim sredstvima na-


19/226

l8PRIRUČ NIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

stoje postići njegovo priznanje. Kako okrivljeni, po pravilu, nije spreman

da dobrovoljno sarađuje sa sudom i da prizna izvršenje krivičnog dela,posebno kad je nevin, zakonom je bila ustanovljena tortura kao posebanprocesnopravni mehanizam za postizanje priznanja. Postupak je bio tajan,pismen i posredan. Kontradiktornosti nijebilo, jer ni stranke nisu postoja-le. Tekovina postupka zasnovanog na inkvizitorskom načelu je u tome što

je doprineo definitivnom sazrevanju svesti o opštoj društvenoj opasnostikrivičnog dela i shvatanju da su zbog toga država i njeni organi, a ne samoštećeni, dužni da vode brigu o suzbijanju kriminala.

M e š o v it o (savremeno ili optužno-istražno) načelo je u osnovi savre-

menih krivičnih postupaka evropskih kontinentalnih država. Prvi procesnizakon zasnovan na tome načelu je francuski Zakonik o krivičnom postupkuiz 1808. godine, a na tom principu se zasniva i naš današnji krivični po-stupak. Krivični postupci uređeni prema mešovitom načelu predstavljajukombinaciju ustanova akuzatorskog postupka (pretežno) i dobrih stranaistražnog postupka. Tim se postupkom istovremeno obezbeđuju pravastranaka, posebno okrivljenog i efikasno suzbijanje kriminala, kao javnoginteresa.

Savremeni krivični postupak zasnovan na mešovitom načelu preu-

zeo je glavnu karakteristiku akuzatorskog postupka: odvojenost proce-snih funkcija i procesnih subjekata. Postupak se pokreće samo po zahtevu ovlašćenog tužioca koji određuje predm et i obim suđenja Okrivljeniima određeni fond prava koja mu omogućuju da se bram od optužbe, asud vrši funkciju suđenja. Najvažniji elementi istražnog načela u savre-menom postupku su u istrazi (odsustvo kontradiktomosti i javnosti), alii u dokazn om postupku na glavnom pretresu u kome sud ima ovlašćenjeda prikuplja dokaze i utvrđuje činjenično stanje po službenoj dužnosti,nezavisno od inicijative stranaka, jer mora da istražuje materijalnu istinu

i da svoje odluke zasnuje na pravom stanju stvari. Princip sudske odgovornosti za utvrđeno činjenično stanje zahteva aktivnog sudiju, za razlikuod sudije u akuzatorskom postupku u kojem ga je princip odgovornostistranaka za dokaze pretvarao u arbitra, potpuno pasivnog u toku dokaz-nog postupka.

6 . N a č e l o k o n t r a d ik t o r n o s t i

Kontradiktomost podrazumeva mogućnost stranaka da u postupkuizlože svoje stavove o pitanjima koja se raspravljaju i da pobijaju stanovištasuprotne stranke. Cilj je načela da olakša ustanovljavanje istine 0 predme-tu suđenja i da obezbedi ravnopravnost stranaka. Iz čistog optužnog po-stupka, u kome je kontradiktomost osnovno svojstvo, načelo je preuzetou mešoviti postupak, ali ne do kraja, jer ne isključuje aktivnost suda i ne

l b đ d d ž ti d t đ j či j i i i di d k k j t k


20/226

MOMĆ ILO GRUBAČ KRIVIĆNO PROCESNO PRAVO19

predlažu i da nastavi utvrđivanje činjenica za presudu i pored saglasnosti

stranaka o njihovom značenju, niti saglasnost stranaka obavezuje sud.Kontradiktornost se postiže davanjem strankama prava da stavljaju

predloge, da o tim predlozim a raspravljaju, daju kritičku ocenu radnji pre-duzetih u dokaznom postupku, postavljaju pitanja, iznose svoja mišljenja izaključke, naročito u završnoj reči na glavnom pretresu i u svojim pravnimlekovima. Da bi omogućio kontradiktomost, zakonik garantuje fizičko pri-sustvo stranaka suđenju, njihovo blagovremeno upoznavanje sa materija-lom postupka i vremenom preduzimanja procesnih radnji, kao i mogućnostda daju izjave i podnose predloge u svakom stadijumu postupka.

Načelo se najlakše i najpotpunije ostvamje na usmenom glavnompretresu, ali je kontradiktomost moguća i u istrazi (član 251. stav 7),kao i u fazama krivičnog postupka koje su u potpunosti u pismenoj for-mi (odlučivanje o prigovom protiv optužnice, postupak po žalbi u sedni-ci veća). Kontradiktornost postoji uvek kad se jednoj strani omogući dapobija navode dmge strane (prigovorom protiv optužnice, odgovorom nažalbu i sl.), bez obzira na formu postupka.

7 . N ač e lo j av n ost i

Javnost krivičnog postupka podrazumeva pravo građana (ne samostranaka, već i za ishod postupka nezainteresovanih lica) da buduobavešteni o toku krivičnog postupka i radnjama koje se u njemu predu-zimaju putem sredstava javnog informisanja, neposrednim prisustvom,razgledanjem sudskih spisa ili na drugi način. Javnost može biti neposredna (fizička), koja se sastoji u prisustvovanju procesnim radnjama, ili po-

sredna (tehnička), koja se ostvamje sredstvima publiciteta. Neposredna javnost može biti stranačka (ograničena na procesne stranke) ili opšta koja obuhvata i publiku. Javnost služi opštem interesu, jer doprinosi do- brom vršenju pravosuđa, podiže kvalitet sudskih odluka, sprečava greškei zloupotrebe državnih organa, učvršćuje poverenje građana u sud, razvijaosećaj pravne sigumosti i td. Javnost koristi i procesnim strankama, po-sebno okrivljenom, kao moćno sredstvo odbrane. Zbog svega toga je jav-nost predviđena kao jedn o od osnovnih prava građana u svakom sudskompostupku (vidi član 6. stav 1. EKLJP). Treba, međutim, imati u vidu da

javnost ima i svoje rđave strane, naročito kad se manifestuje u agresiv-nom i senzacionalističkom publicitetu. Potpuna i nekontrolisana javnost,naročito u početnim fazama krivičnog postupka ometa efikasan rad pravo-sudnih službi, ugrožava sudsku nezavisnost i pogađa interese stranaka, po-sebno okrivljenog koji se često i pre presude prikazuje kao krivac uprkos


21/226

sledno, do kraja i bez izuzetaka, niti jedn ako u svim vrstama postupaka i usvim stadijumima postupka jedne vrste. U našem Zakoniku postoje potpu-no različite odredbe o javnosti opšteg postupka i javnosti postupka prema

maloletnicima, kao i različite odredbe o javnosti u prethodnom postupku i javnosti u glavnom postupku.

U p r e t h o d n o m p o s t u p k u postoji samo stranačka javnost, ali ni onanije potpuna. U članu 251. Zakonik sadrži spisak istražnih radnji kojimastranke mogu da prisustvuju i uslova pod kojima one tim radnjama moguda prisustvuju. Tako: a) Saslušanju okrivljenog mogu da prisustvuju samoovlašćeni tužilac, branilac okrivljenog, saokrivljeni koji je saslušan i njegov

branilac, s tim što javni tužilac toj istražnoj radnji mora da prisustvuje akose postupak vodi po njegovom zahtevu; b) Uviđaju i saslušanju veštaka mogu da prisustvuju tužilac, oštećeni, okrivljeni i branilac okrivljenog; c)

Saslušanju svedoka mogu da prisustvuju obe stranke, branilac okrivljenogi oštećeni; d) Pretresanju stana mogu da prisustvuju samo tužilac i brani-lac, a okrivljeni samo ako je držalac stana (član 251. stav 3. i član 79. stav1); e) Pretresanju lica stranke ne mogu da prisustvuju. Stranačku javnostu istrazi ograničava i odredba prema kojoj istražne radnje kojima strankeimaju pravo da prisustvuju mogu biti preduzete i bez stranaka i njihovogprethodnog obaveštavanja kad postoji opasnost od odlaganja (član 251. stav

5), ali okrivljenom i njegovom braniocu ne može biti uskraćeno pravo daprisustvuju izvođenju pojedinih istražnih radnji iz razloga odbrane ili bezbednosti zemlje ili sličnih razloga. O vremenu i mestu izvođenja istražnihradnji kojima stranke pod datim uslovima imaju pravo da prisustvuju,istražni sudija je dužan da ih blagovremeno i na prikladan način obave-sti, osim kad postoji opasnost od odlaganja. Nedolazak obaveštenih lica nesprečava obavljanje istražne radnje, osim kad na ročište za saslušanje okri-

vljenog ne dođe javni tužilac, kada se saslušanje odlaže (osim ako bi istekaorok iz člana 228. stav 2). Prisutna lica mogu predlagati istražnom sudiji

da postavi određena pitanja okrivljenom, svedoku i veštaku, a po dozvoliistražnog sudije mogu ta pitanja da postavljaju i neposredno. Opšta javnostu prethodnom postupku ne postoji. Obaveštenja javnosti o toku prethod-nog postupka može davati samo istražni sudija u meri koja postupku nenanosi štetu.

N a g la v n o m p r e tr e s u princip javnosti dolazi do punog izražaja.Pravilo je da je glavni pretres javan. Kad je u pitanju stranačka javnost,od tog pravila nema izuzetaka. Opšta javnost glavnog pretresa može bitiisključena izuzetno, u slučajevima predviđenim zakonom. Prema ZM jav-

nost je uvek isključena u postupku prema maloletnicima (član 75. stav 1.ZM). U opštem postupku ona može biti isključena samo ako je to potrebnoradi: a) zaštite morala, b) zaštite javnog poretka, c) zaštite nacionalne bez-

bednosti, d) zaštite maloletnika, e) zaštite privatnog života učesnika po-stupka ili f) ako je to, po proceni suda, neophodno zbog posebnih okolnosti

2 Q PRIRUČ NIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA


22/226

MOMČ ILO GRUBAČ KRIVJĆNO PROCESNO PRAVO 21

u kojima bi javn ost mogla da povredi interese pravde (član 292). Ove odre-dbe Zakonika odgovaraju članu 6. stav 1. EKLj£. U Zakoniku je posebnopropisano da se javnost može isključiti i kad se kao svedok na glavnom

pretresu saslušava dete mlađe od četmaest godina (član 328. stav 5). Doisključenja javnosti može doći po službenoj dužnosti veća ili na predlogstranaka. Pre donošenja odluke stranke moraju biti saslušane. Javnostmože biti isključena za ceo glavni pretres ili za njegov deo. Odluka je uformi obrazloženog rešenja koje se objavljuje javno. To se rešenje možepobijati, ali ne samostalnom žalbom, već samo u žalbi na presudu (član294). Po objavljivanju rešenja, publika se udaljuje iz zasedanja, a većemože dozvoliti da u sudnici, pored stranaka, oštećenog, njihovih zastup-nika, branioca i članova sudskog veća, u čiji sastav ulazi i zapisničar, osta-

nu pojedina službena lica i naučni radnici, a na zahtev optuženog i njegov bračni dmg i bliski srodnici.

U p o s t u p k u d o n ošen j a su d sk i h o d l u k a nema nikakve javno-sti, ni stranačke, ni opšte, ali objavljivanje presude je uvek jav no, pa i ondakad je sa glavnog pretresa javnost bila isključena (član 357. stav 2). Ako

je javnost sa pretresa bila isključena, izreka presude se čita javno, ali serazlozi presude ne moraju javno objaviti (član 357. stav 4). P r e t r e s p r e d d r u g o st ep en i m su d o m je javan kao i prvostepeni glavni pretres (član379). I sed n i c a v e a d r u g o st ep en o g su d a je javna za stranke i pu-

bliku. Stranačka javnost se ne može isključiti, a opšta samo pod uslovim akoji važe za prvostepeni glavni pretres (član 375. stav 5).

8 . N a č e l o z b o r n o s t i

Sud sudi u veću, a zakonom se može predvideti da u određ enim stvari-ma sudi sudija pojedinac (član 142. stav 6. Ustava Srbije). Ovom ustavnomodredbom ustanovljeno je načelo zbomog suđenja, iako je u savremenomzakonodavstvu (ne samo našem) prisutna tendencija širenja nadležnostisudije pojedinca i potiskivanja zbomog suđenja. Za zborno suđenje se navo-de mnogobrojni i raznovrsni razlozi: kolegijum sudija smanjuje mogućnostgrešaka, pa su mu odluke sigurnije i pravilnije, jer je u njemu ud m ženo višeznanja i životnog iskustva pojedinaca, koji se dopunjuju, uzajamno ispra-

vljaju i jedan dmgog kontrolišu. Tako sastavljen sud je manje podložanpojedinačnim predrasudama, manje kommpiran, slobodniji i nezavisniji.Sudija pojedinac se hvali uglavnom zbog ekonomičnosti, racionalnosti iefikasnosti, što se teško postiže u zbom om sudu. U prilikama savremenogdmštva, koje su bitno drugačije od vremena kad je iz krivičnog postupkaistiskivan, sve je manje mesta nepoverenju i podozrenju prema sudijipojedincu. Povećana stručnost sudija, porast pravne svesti i opšte kulturegrađana i usavršavanje procesnopravnih sredstava za borbu protiv nepra-

vilnih i nezakonitih sudskih odluka (odbrana i pravni lekovi), eliminisali su


23/226

22PRIRUČ NIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

neraspoloženje prema sudiji pojedincu i doveli u pitanje princip zbomog

suđenja.Prema članu 24. stav 1. ZKP sudija pojedinac sudi u prvostepenomsudu uvek kad se primenjuju posebne odredbe 0 skraćenom postupku.Te se odredbe primenjuju u postupku za krivična dela za koja je propisa-na novčana kazna kao glavna kazna ili kazna zatvora do pet godine (član433. stav 1). Sudija pojedinac postoji kod svakog prvostepenog suda opštenadležnosti, kako opštinskog (osnovnog), tako i okružnog (višeg), ako usvojoj stvamoj nadležnosti taj sud ima krivična dela za koja su propisanepomenute kazne. Osim toga, sudija pojedinac postoji kao istražni sudija u

svim prvostepenim suđovima, kao i sudija za pripremni postupak premamaloletnicima, a njemu pripadaju i posebne ftmkcije koje obavlja samo-stalno ili kao član kolektivnog organa (delegirani sudija, sudija izvestilac,sastavljač presude i td.).

Zakonik određuje broj sudija koji ulaze u sastav veća, a za mešovita veća jo š i brojni odnos izm eđu sudija po pozivu i sudija porotnika. Brojsudija u veću ne može biti ni manji ni veći od propisanog. Greška u tompogledu predstavlja apsolutnu povredu postupka. U sudovima postojerazličite vrste veća i različit broj veća iste vrste, zavisno od funkcionalne

nadležnosti suda, obima posla i broja sudija u sudu, tako da svi sudovi ne-maju jednake vrste i isti broj veća. Vrste i brojni sastav veća određeni su učlanu 24. ZKP na sledeći način: a) Veće za prvostepeno suđenje na glavnompretresu sastavljeno je od tri (malo veće) ili pet sudija (veliko veće). Ta su

veća m ešovita. Kad su u pitanju krivična dela za koja se prem a zakonu možeizreći kazna zatvora u trajanju od petnaest godina ili teža kazna, veće je sa-stavljeno od dvoje sudija i tri porotnika, a u slučaju krivičnih dela za koja

je propisana blaža kazna, od jednog sudije i dva porotnika. b) Sastav većaza dragostepeni postupak uvek je isti, tako da ne zavisi od težine krivičnogdela i forme žalbenog postupka: U dragom stepenu sudi veće sastavljenood troje sudija po pozivu, kako kad sudi u sednici, tako i kad sudi na pretresu (član 24. stav 2). U tome veću nema porotnika. c) Veće za suđenje utrećem stepenu je sastavljeno od pet sudija po pozivu (član 24. stav 3). d)

Veće za pojedina odlučivanja u toku prvostepenog postupka izvan glavnogpretresa (tzv. vanraspravno veće) je sastavljeno od troje sudija po pozivu(član 24. stav 6). e) Veće za maloletnike prvostepenog (okmžnog) suda jesastavljeno od jednog sudije za maloletnike i dva porotnika, a u drugomstepenu od trojice sudija po pozivu (član 42. i 43. ZM). f) U Vrhovnom ka-sacionom sudu postoji još i veće za suđenje 0 zahtevu za zaštitu zakonitostii ono je sastavljeno od pet, odnosno sedam suđija (kad odlučuje 0 zahtevuprotiv odluke veća toga suda) - član 24. st. 7. - g) Kad je to zakonom (ovimili nekim dmgim) posebno predviđeno, veće za glavni pretres prvostepe-nog suda je sastavljeno od trojice sudija po pozivu (član 24. stav 1). U prvo-stepenom postupku za dela organizovanog kriminala uvek sudi veće sasta


24/226

MOMČ ILO GRUBAČ KRIVIČN O PROCESNO PRAVO23

vljeno od troje sudija po pozivu (član 504g). Tako su sastavljena i posebna veća okružnog suda za ratne zločine i za visokotehnološki kriminal.

9 . N a č e lo n e p o s r e d n o s t i

Načelo neposrednosti postoji kad se radnje potrebne za formiranje su-dske odluke moraju izvesti pred sudijom koji će doneti odluku. Ovo načelouspostavlja vezu između radnji dokazivanja i radnji odlučivanja preko istogsudije. Princip neposrednosti obavezuje sudeći sud da sam stiče utiske o

materijalu za odluku, sopstvenim zapažanjem, a ne na osnovu spisa koji suformirani pri izvođenju dokaza pred drugim sudijom u istom ili drugom po-stupku. Sam sudeći sud treba da čuje iskaze okrivljenog, svedoka i veštaka,završne govore stranaka i njihovu ocenu dokaznog materijala, da opazi

važne činjenice, vidi optuženog i td. Obrnuto, postu pakje posredan ako jesudećem sudu dopušteno da svoju odluku zasnuje na tuđim opažanjima,tj. da sudi na osnovu spisa. Načelo se opravdava u prvom redu razlozimadobrog suđenja. Sud bolje sudi kad vidi i čuje stranke, svedoke, veštake idruge učesnike postupka, jer tada može da oceni i njihovo držanje, pokrete,

odlučnost, nesigumost, intonaciju i dmgo, što se ne vidi iz spisa, a može da bude važno isto koliko i izgovorena reč. Načelo dolazi do punog izraza tekna glavnom pretresu, a u prethodnom postupku ga nema, ili ima izuzetno.

Neposrednost glavnog pretresa se obezbeđuje sa više različitih pravilai procesnih ustanova: 1) Dokazi za presudu se po pravilu izvode neposrednona glavnom pretresu, pa i ako su pre toga izvođeni, jer se presuda ne možezasnovati na dokazu koji nije izveden na glavnom pretresu (član 352. stav 1). Od ovog pravila moguća su odstupanja: Zapisnici 0 iskazima svedoka,

saokrivljenih ili već osuđenih lica, kao i nalaz i mišljenje veštaka mogu sena pretresu pročitati ako su ispitana lica u međuvremenu umrla, duševnoobolela ili se ne mogu pronaći, ili je njihov dolazak pred sud nemoguć iliznatno otežan zbog starosti, bolesti ili drugog važnog uzroka, ili ako svedo-ci odnosno veštaci bez zakonskog razloga neće da daju iskaz na glavnompretresu (član 337. stav 1). Pod određenim uslovima Čitanje zapisnika oranijem saslušanju svedoka i veštaka moguće je na glavnom pretresu i unekim drugim slučajevima: uz saglasnost stranaka veće može odlučiti dase ti zapisnici pročitaju čak i ako svedok ili veštak nije bio pozvan na glavni

pretres (v. član 337. stav 2). - 2) Suđenje na glavnom pretresu po pravilunije moguće u odsustvu stranaka, posebno bez okrivljenog. Prisustvo stra-naka zahtevaju i dmga procesna načela, posebno načelo kontradiktomosti,ali ono služi i ostvarivanju principa neposrednosti. Da bi sudio na osnovusopst enog č lnog tiska s dija mora da po na stranke i da idi ako ne i


25/226

da je moguće suđenje u odsustvu odbeglog okrivljenog (član 304. stav 3) isuđenje u odsustvu nedošavšeg okrivljenog (član 445. stav 3). O tome vidiizlaganja o glavnom pretresu. - 3) Sudije su u toku glavnog pretresa i u

postupku donošenja presude nezamenljive. Neposrednost nalaže da se ceoglavni pretres održi pred sudijom koji će na kraju odlučiti o predmetu po-stupka. Zbog toga se sudije u toku pretresa i u postupku donošenja odlukene mogu menjati (član 295. stav 1). Ako nužda natera da sudija mora bitizamenjen (usled bolesti, smrti, penzionisanja i tsl.), glavni pretres se mora

vratiti na početak. U slučaju nastavljanja postupka, sudija koji je došao uzamenu odlučivao bi i na osnovu dokaznog materijala koji pred njim nijeizveden, oslanjajući se na spise i saznanja stečena na drugi način, dakle,posredno. Zamena je izuzetno moguća ako su unapred određene dopunskesudije, koje sve vreme prisustvuju glavnom pretresu, da bi došli na mestonekog od članova veća u slučaju njegove sprečenosti (član 287). - 4). Pro-cesne radnje se moraju izvoditi u kontinuitetu i koncentrisano, tj. tako da

jedna drugoj sleduje bez većih i nepotrebnih razmaka i povezano, i da sepresuda izriče neposredno posle pretresa ili u što kraćim rokovima (konti-nuitet), te da se određena radnja mora obaviti baš u zakonom predviđenomstadijumu postupka, a ne u nekom drugom (koncentracija). Ova pravilaimaju veze sa načelom neposrednosti, jer diskontinuitet i dekoncentra-

cija procesnih radnji potiru neposredan utisak sudije o izvedenim doka-zima, tako da se prilikom odlučivanja on mora oslanjati na pamćenje ipodsećanje iz spisa. Protek vremena čini kao da je te radnje umesto njegapreduzeo neko drugi. Ova pravila traže da se pretres ne odlaže i ne prekida,odnosno da u slučaju prekidanja i odlaganja uvek započinje iznova. Razloziekonomičnosti i sve složenija struktura sudskih predmeta, to danas ipak nedozvoljavaju, tako da su morala biti predviđena određena odstupanja. Onase prema ZKP sastoje u mogućnosti prekidanja (član 310) i odlaganja (član309) glavnog pretresa, pod strogo propisanim uslovima koji, ako se ispune,

ustanovljavaju pretpostavku da je neposrednost očuvana. Nova redakcijačlana 309. (posle izmena Zakonika iz 2009. god.) o tim zahtevima uopštenije vodila računa. Vidi o tome izlaganja o glavnom pretresu.

1 0 . N a č e lo i s tra ž i v a n j a m a t er i ja ln e i s ti n e

Načelo je ustanovljeno u odredbi člana 17. ZKP u kojoj je propisanadužnost suda i svih drugih državnih organa koji učestvuju u krivičnom po-stupku da istinito i potpuno utvrđuju činjenice koje su važne za donošenje

zakonite odlukei da sajednakom pažnjom ispituju i utvrđuju, kako činjenicekoje terete okrivljenog, tako i činjenice koje mu idu u korist. Smatra se da

je ovo najvažniji princip krivičnog postupka i da sva ostala procesna načelai mnoge procesne ustanove služe njegovom oživotvorenju. Istina koja se ukrivičnom postupku utvrđuje mora biti materijalna Taj atribut odgova

2 4 PRIRUČ NIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA


26/226


ra zakonskoj naredbi da se krivična presuda mora zasnovati na potp uno utvrđenim činjenicama, što se u istoriji nije uvek tražilo u krivičnom po-stupku (npr. u čistom optužnom), niti se danas traži u svakom sudskom

postupku (npr. u parničnom, koji se zadovoljava formalnom istinom).Istraživanje materijalne istine pretpostavlja eliminaciju dokaznih zabranaili njihovo svođenje na najmanju moguću meru, mogućnosti dokazivanjapomoću prezumpcija i fikcija i zasnivanja presude na priznanju okrivljenogkoje nije provereno drugim dokazima. Istina koja se utvrđuje u krivičnompostupku je, osim toga, relatiuna (ne apsolutna, jer se može pobijati pra-

vnim lekovima) i subjektiuna (ne objektivna, jer je utvrđuje sudija, a i do-kazna sredstva su mahom personalna, pa u izvesnoj meri zavisi od ličnostidavaoca iskaza).

Najvažnije posledice principa istraživanja materijalne istine su: a)U dokaznom postupku sud nije vezan predlozima stranaka, niti se samona te predloge može osloniti, već mora da sakuplja i izvodi dokaze i poslužbenoj dužnosti. Za utvrđeno činjenično stanje odgovomost snosi sud,a ne stranke. b) Sud nije vezan priznanjem okrivljenog, već ga mora pro-

veriti izvođenjem dmgih dokaza, i prihvatiti samo ako ga ub eđuje i slažese sa dmgim dokazima. Okrivljeni koji je priznao može biti oslobođen, istokao što i onaj koji poriče optužbu može biti osuđen. c) Dokazi se mogu po-dnositi u svakom stadijumu postupka, čak i u pravnim lekovima, pa i poslepravnosnažnosti presude. d) Okrivljenom se posebno mora omogućiti dastavljanjem dokaznih predloga i iznošenjem odbrane pobija tužbu. d) Do-kazi se cene po slobodnom uverenju sudije, a ne po formalnim zakonskimpravilima.

Ni ovo načelo, međutim, nije apsolutno i bez granica. Procesne ustanove koje ograničavaju njegovo dejstvo su: pravnosnažnost sudskih odluka,zabrana preinačenja na gore, prava okrivljenog da ćuti i da ne iskazuje isti-nu itd.

11. N a č e l o o d b r a n e

Ovo načelo krivičnog postupka, koje predstavlja jedno od osnovnihljudskih prava, definisano je i u Ustavu. Prema članu 33. Ustava: "Svakoko je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladusa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi irazlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv nje-ga" (stav 1). "Svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu

i pravo da uzme branioca po svom izbom, da s njim nesmetano opšti i dadobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu obrane" (stav 2). "Okrivljeni koji ne može da snosi troškove branioca ima pravo na be-splatnog branioca, ako to zahteva interes pravičnosti, u skladu sa zako-nom" (stav 3). "Svako ko je okrivljen za krivično delo, a dostupan je sudu,


27/226

2 .6 PRIRUČ NIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne može biti kažnjen ako

mu nije omogućeno da bude saslušan i da se brani" (stav 4). "Svako komese sudi za kriv ično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze usvoju korist" (stav 5). A prema članu 32. stav 2. Ustava: "Svakome se jemčipra vo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je uslužbenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumača, ako je slep, gluvili nem".

Iz ovih odredaba izvode se sledeći zaključci: 1) Ustav priznaje dve vrsteodbrane: ličnu (svako ima pravo da se brani) i form aln u (da uzme bra-nioca). Lična odbrana je deo tzv. materijalne odbrane, koja osim prava

građ anina da se sam brani, podrazumeva još i zakonom ustanovljeno pravotrećih lica i dužnost suda i dm gih državnih organa da u krivičnom postupkupreduzimaju radnje u korist okrivljenog. Formalna je ona odbrana kojupm ža advokat. 2) Pravo na odbranu nema samo okrivljeni u krivičnom po-stupku, već ono prema članu 33. stav 8. Ustava pripada i svakom dragomlicu protiv koga se vodi postupak za neko dmgo kažnjivo delo, tim pre iosum njičen om za krivično delo u policijskom (kriminalističkom) postupkukoji prethodi sudskom krivičnom postupku. 3) Svakom saslušanju okrivljenog im a pravo da prisustvuje branilac koga izabere okrivljeni koji sesaslušava. To podjednako važi za okrivljenog koji se saslušava u krivičnompostupku, kao i za osumnjičenog koji se saslušava pre krivičnog postupkaod strane istražnog sudije ili organa unutrašnjih poslova izuzetno. 4) Od više posebnih prava koja proizlaze iz opšteg prava na odbranu, Ustav po-sebno spominje pravo na neometano opštenje sa braniocem i pravo nadovoljno vremena i uslova za pripremanje odbrane. Budući da su garan-tovana konstitucionim aktom, ta se prava ne mogu naknadno zakonomograničiti, jer takva mogućnost u Ustavu nije predviđena. Posebna pravaodbrane koja Ustav ne pominje su npr. da se uzme više branilaca, razma-tranje spisa, razgledanje dokaznih predmeta i td. 5). Ustav predviđa tzv.odbranu sirom ašn ih (član 33. stav 3), koja do sada nije bila predviđena kaoustavno, već sam o kao zakonsko pravo okrivljenog, a ne pominje obaveznuodbranu, koja je isto tako važna vrsta formalne odbrane i koju su ranijiustavi pom injali. - Načelo odbrane i pojedina prava koja po tom osnovupripadaju okrivljenom i osumnjičenom predviđena su u članu 4. ZKP. Licelišeno slobode ima dodatna prava predviđena u članu 5. ZKP. O zakon-skom uređenju prava na materijalnu i formalnu odbranu, vidi izlaganja ookrivljenom i njegovoj odbrani.

1 2. N a č e l o u s m e n o s t i

Načelo usmenosti postoji kad stranke i dmgi učesnici postupka svojeizjave i dokaznu građu daju sudu usmeno i kad se presuda može zasnova-ti samo na onom materijalu koji je pred sudom iznet usmeno Suprotno


28/226

MOMČ ILO GRUBAĆ KRIVIČNO PROCESNO PRA VO2 7

načelo pismenosti postoji kad sud građu za svoju presudu crpi iz spisa.Ono što nije u spisima nema nikakav značaj (quod non est in actis, non est in mundo).

Glavni pretres se u našem postupku zasniva na načelu usmenosti: do-kazna građa za presudu, izjave i predlozi stranaka moraju biti izneti usme-no, a sud u presudi van toga u načelu ništa drugo ne sme da uzme u obzir.Dokazi za presudu se mogu izvoditi i iz spisa, ali samo ako su prethod-no, pod zakonikom određenim uslovima, na glavnom pretresu pročitani(v. član 337), tj. ako je njihov sadržaj sudu i strankama usmeno saopšten.

Čitanje spisa na glavnom pretresu i uzimanje toga materijala za presudunije odstupanje od načela usmenosti, već od naČela neposrednosti. Načelousmenosti omogućuje lakše i bolje sprovođenje nekih drugih procesnihprincipa, naročito neposrednosti, kontradiktomosti, javnosti i istraživanjamaterijalne istine. U drugim fazama krivičnog postupka važi suprotnonačelo pismenosti. U postupku stavljanja pod optužbu i žalbenom po-stupku u sednici veća sud donosi odluku na osnovu spisa, po pravilu bezprisustva stranaka.

1 3. N a č e lo s lo b o d n e o c e n e d o k a z a

Načelo ocene dokaza po slobodnom uverenju sudije postoji ako seizvedeni dokazi ne cene po pravilima utvrđenim u zakonu, već od stranesudije, na osnovu njegove sopstvene analize njihove vrednosti, uz obavezuda o tome kako je cenio dokaze položi račun u obrazloženju svoje odluke.Načelo je definisano u članu 18. stav 1. ZKP, prema kome: "Izvedene doka-ze koji su od značaja za donošenje odluke sud ocenjuje po slobodnom su-

dijskom uverenju." Zakonik ne sadrži ni jednu normu koja predviđa uslovekoje bi jedno dokazno sredstvo trebalo da ispuni da bi se njime utvrđivanačinjenica mogla smatrati dokazanom. Zaključak o dokazanosti činjenicaizvedenim dokazima zavisi od uverenja sudije koje je stekao u toku njiho-

vog izvođenja. U zakoniku postoje samo odredbe o zabrani upotrebeodređenih dokaza (član 18. stav 2) i odredbe o prikupljanju i izvođenjudokaza, ali ne i odredbe o oceni dokaza. Svoje uverenje o vrednosti doka-za, sudija ne formira oslanjajući se na pravne norme, već na svoje znanje,inteligenciju, životno iskustvo, logiku i poznavanje psihologije ljudi. Ocena

dokaza je slobodna, ne zato što može biti proizvoljna, već zbog toga što nijediktirana zakonskim propisima. Ona mora da bude u skladu sa zakonimaljudskog mišljenja, razložna i razumna. Da je sudija ne bi mogao koristitikao sredstvo za prikrivanje svoje samovolje, neophodno je da bude podvr-gnuta kontroli višeg suda i stranaka Ta se kontrola omogućuje ustanovlja


29/226

28 PRIRUČ NIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

vnim lekovima mogu da pobijaju valjanost sudijine ocene dokaza i da od višeg suda traže da odluku ispita.

Odredba člana 18. stav 1. sadrži još jednu rečenicu, koja glasi: „Presuduili rešenje koje odgovara presudi sud može zasnovati samo na činjenicamau čiju je izvesnost potpuno uveren". Potpuna uverenost ili izvesnost po-stoji kad svi razlozi govore da određeno činjenično stanje postoji ili nepostoji i kad nema nijednog razloga iz koga proizlazi suprotan zaključak.Takav oblik uverenja sudije je neophodan pri donošenju presude, ali nei za donošenje drugih procesnih odluka, kod kojih je dovoljna osnovanasumnja (npr. za donošenje rešenja 0 određivanju pritvora), ili verovatnoća(npr. za izdavanje naredbe 0 pretresanju).

Načelo suprotno oceni dokaza po slobodnom uverenju sudije je načelozakonske ocene dokaza. Ono danas pripada istoriji. Prema tom načelu,zakon je određivao vrstu, količinu i kvalitet dokaznih sredstava koja su po-trebna da bi se određena relevantna činjenica mogla smatrati dokazanom.

Ako ne skupi propisanu vrstu i količinu dokaza određenog kvaliteta, sudijanije mogao uzeti da je činjenica dokazana, bez obzira na njegovo suprotnouverenje stečeno na drugi način, i obmuto, kad se stekne ono što zakonpredviđa, činjenica se morala smatrati dokazanom, uprkos uverenju sudijeda to ne odgovara stvarnom stanju stvari.

14 . N ačelo in dub io pro reo*

U savremenom krivičnom postupku teži se izjednačavanju položajaprocesnih stranaka. S obzirom na to da tužilac ima niz faktičkih predno-sti u odnosu na okrivljenog, zakonik okrivljenom daje mnoga preimućstvakoja mu inače ne bi pripadala, da bi popravio njegovu poziciju u postupku.Skup tih pogodnosti se naziva favor defensionis (prednost odbrane). Jed-na od tih pogodnosti sadrži se u načelu in dubio pro reo (u slučaju sumnjepresuditi u korist okrivljenog). Pravilo nalaže da sudija, kad se u pogledupitanja, da li postoji činjenica koja ide na štetu okrivljenog nađe u sumnji,mora uzeti da ona nije utvrđena, i obrnuto, za slučaj sumnje u pogledučinjenice koja ide u korist okrivljenog, mora da užme da je utvrđena. Usvakom slučaju, kad se ne mogu utvrditi sa obeležjem izvesnosti, činjenice

važne za donošenje odluke tumače se u korist okrivljenog (ali ne i u slučajuodluke koja se po zakoniku donosi sa nekim nižim stupnjem uverenja, npr.rešenje 0 pritvoru). Pravilo je suprotno logici, jer se uzima da je dokazano

ono što nije dokazano.U članu 18. stav 3. ovo načelo je definisano na sledeći način: “Kada po-stoji sumnja u pogledu odlučnih činjenica koje čine obeležje krivičnog delaili od kojih zavisi primena neke druge odredbe Krivičnog zakonika, sud će upresudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti u korist okrivljenog” .


30/226

MOMČ ILO GRUBAČ KRIVIČNO PROCESNO PRAVO 29

Pravilo in dubio pro reo prvo je nastalo u sudskoj praksi, pa ga jepotom prihvatila procesna teorija. U našim procesnim zakonima ono doskoro nije bilo izričito definisano. Ipak, neke odredbe ZKP počivale su i

ranije na principu in dubio pro reo. Tako, prema članu 355. tačka 2. sudizriče oslobađajuću presudu i ako „nije dokazano da je optuženi učiniodelo za koje se optužuje”. Dakle, oslobađajuća presuda se ne donosi samoonda kad je izvesno utvrđeno da optuženi nije učinio krivično delo, već ionda kad sud ostane u sumnji da li je optuženi delo učinio. Tu se jednaneutvrđena činjenica prema samom zakoniku tumači kao utvrđena u koristokrivljenog (optuženi je možda i učinio krivično delo, ali za to nema doka-za). Na ovom pravilu počiva i odredba člana 155. stav 3. tačka 2. u kojoj jepredviđeno da se u slučaju kad se kod glasanja u veću glasovi sudija podeletako da se nikako ne može postići apsolutna većina, odluka donosi na tajnačin što se glas koji je za ckrivljenog najnepovoljniji pribira glasu koji jeod njega manje nepovoljan, sve c.ok se ne postigne potrebna većina. Uzimase da ono što je za okrivljenog najnepovoljnije ne stoji, već da stoji ono što

je za njega manje nepovoljno, jer ie veće kao kolektivni sudija u sum nji i upogledu jednoga i u pogledu drugoga.

15 . N a č e l o n e b i s i n ide m *

Odredbom člana 34. stav 4. Ustava Srbije utvrđeno je načelo kazne-nih postupaka koje zabranjuje da se paralelno ili sukcesivno, jednom istomlicu za isto delo sudi dva ili više puta. Odredba Ustava glasi: "Niko ne može

biti gonjen i kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudomoslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postu-pak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena naštetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku". U stavu 2. togačlana Ustava stoji da je ponavljanje postupka izuzetno ipak dopušteno ako

se naknadno otkriju dokazi o novim činjenicama koje su mogle bitno dautiču na ishod suđenja ili ako je u ranijem postupku došlo do bitne povredekoja je mogla uticati na njegov ishod. Radi se o pravu čoveka na sigu m ostkoje priznaju i Pakt i Evropska Konvencija (često pod nazivom "zabranadvostruke ugroženosti"). U članu 4. Protokola 7. Evropske konvencije to jepravo definisano na sledeći način: "(1) Nikome neće biti ponovo suđeno, nitiće biti ponovo kažnjen u krivičnom postupku pod jurisdikcijom iste državeza delo zbog koga je bio već pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladusa zakonom i krivičnim postupkom te države; (2) Odredbe iz prethodnog

paragrafa ne sprečavaju ponovno pokretanje postupka u skladu sa zako-nom i krivičnim postupkom dotične države, ako postoje dokazi o novim ilinovootkrivenim činjenicama, ili ako je u prethodnom postupku došlo do

bitne povrede koja je mogla da utiče na njegov ishod." Međunarodni paktima sličnu, ali manje razvijenu odredbu.


31/226

3 0 PRIRUČ NIK ZA P0LAGAN.JE PRAV0S UD N0G ISPITA

Napred navedena odredba Ustava Srbije (kao i odredbe ranijih usta-

va), bez ikakvog razloga, ide preko ovih međunarodnih pravnih standarda,obuhvatajući zabranom ponovnog suđenja i postupke koji su pravnosnažnoobustavljeni ili okončani formalnom odlukom o odbijanju optužbe. Pre-ma Konvenciji, smisao zabrane ne bis in idem je da spreči vođenje no-

vog postu pka posle suđenja koje je završeno pravnosnažnom osudom ilipravnosnažnim oslobođenjem optuženog u istoj stvari. Proširenje zabra-ne izazvalo je broje teškoće u postupku usaglašavanja zakonodavstva okrivičnom postupku sa normama Ustava. Vezan odredbom Ustava, ZKP

je morao da uved e nove odluke o obustavi postupka i odbijanju optužbe

iz procesnih razloga (rešenje o prekidanju istrage i rešenje o odbacivanjuoptužbe pre glavnog pretresa i na glavnom pretresu), da u slučaju formal-nih i pro laznih smetnji ne bi nastupila zabrana pokretanja novog postupka,a tako isto, moralo se, odlaganjem nastupanja pravnosnažnosti u slučajuodluka o obustavi postupka i odbijanju optužbe, pronaći rešenje koje ćeočuvati pravo oštećenog na supsidijamu tužbu i pravo privatnog tužiocai oštećenog na podnošenje molbe za povraćaj u pređašnje stanje. Pona-

vljanje postu pka na štetu optuženog, koje je svojevremeno moralo biti uki-nuto, jer Ustav SRJ iz 1992. god. nije dozvoljavao nikakav izuzetak, premanovom Ustavu Srbije postalo je moguće, u skladu sa napred navedenomodredbom Protokola 7. Evropske konvencije, koja takve izuzetke dozvolja-

va. Zakonik je i pored toga u tom pitanju ostao neizmenjen, tako da je po-navljanje pravn osnažno okončanog postupka i dalje moguće samo u koristokrivljenog.

1 6 . N ač e lo o f ic i je lnost i*

Načelo oficijelnosti ustanovljava pravo nadležnog javnog tužioca dapreduzme krivično gonjenje bez obzira na stav oštećenog o tome, pa i kadse oštećeni krivičnom gonjenju izvršioca krivičnog dela izričito protivi. Obr-nuto, krivični postupak je neoficijelan (ili dispozitivan) ako njegovo pokre-tanje zavisi od volje oštećenog. Prema načelu oficijelnosti javni tužilac jedominus litis i jedini subjekt od kojeg može poteći inicijativa za krivičnogonjenje, potpuno slobodna, osim kad je ograničena zakonom. No, imashvatanja da se princip oficijelnosti ne tiče samo inicijative za krivično go-njenje, već se rasprostire na čitav krivični postupak, koji se pokreće po zah-tevu ovlašćenog tužioca, a dalje do kraja sprovodi ex officio od strane suda.Suprotno načelu oficijelnosti je načelo dispozitivnosti, prema kojem se pra-

vo krivičnog gonjenja prepušta nahođenju oštećenog. Na ovom principu je bio zasnovan čisti optužni krivični postupak.

Najkrupniji izuzeci od načela oficijelnosti krivičnog gonjenja postojekad krivični zakon iz određenih kriminalnopolitičkih razloga odredi da jeza gonjenje pojedinih krivičnih dela koja su inače u nadležnosti javnog


32/226

MOMČ ILO GRUBAČ KRIVIČN O PROCESNO PRAVO31

tužioca, potrebna prethodna saglasnost oštećenog. Tada u krivičnom pro-

cesnom pravu postoji ustanova koja se zove predlog oštećenog za krivič- no gonjenje. Predlog oštećenog za krivično gonjenje ponovo je uveden unaše krivično procesno pravo Zakonikom iz 2001. god. (član 53. stav 1. idr.). U čl. 153. i 186. KZ određena su krivična dela koja se gone po pre-dlogu oštećenog: neovlašćeno otkrivanje pozivne tajne iz člana 141. KZ,sprečavanje štampanja i rasturanja štampanih stvari i emitovanja radio itelevizijskog programa iz člana 149. st. 1. i 2. KZ, silovanje iz člana 178.KZ i obljuba nad nemoćnim licem iz člana 179. KZ ako su ta krivična dela

izvršena prema bračnom drugu i dr. Predlog, dakle, sadrži saglasnostoštećenog da javni tužilac preduzme i vrši krivično gonjenje za krivična delaodređena u krivičnom zakonu i bez tog akta javni tužilac ne može zahtevatiod suda otvaranje krivičnog postupka. Do krivičnog gonjenja za ta krivičnadela ne može doći ako oštećeni to ne želi, ali javni tužilac odlučuje da liće pokrenuti postupak, tj. želja oštećenog da gonjenja bude podvrgava seoceni javnog tužioca. Krivična dela za koja se gonjenje preduzima po pre-dlogu oštećenog i pored toga ostaju u grupi krivičnih dela za koja se goni poslužbenoj dužnosti. Pitanja lica ovlašćenih na podnošenje predloga, rokau kome se predlog mora podneti, organa kome se podnosi, forme i načinapodnošenja, jedinstva i deljivosti predloga, odricanja i odustanka od pre-dloga i procesnopravnih posledica kad se utvrdi da je postupak vođen bezpredloga oštećenog, - rešena su u Zakoniku na isti način kao kod privatnetužbe (vidi izlaganja o privatnoj tužbi).

1 7. N a č e lo p r o c e s n e e k o n o m ij e

Prema članu 16. stav 1. ZKP, sud je dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja. Toj dužnosti suda odgovara pravo okrivljenog da unajkraćem mogućem roku bude izveden pred sud i da mu bude suđeno urazumnom roku (član 4. stav 1. tač. 4). Iz ovih odredaba se izvodi načeloprocesne ekonomije. Ono nalaže da se krivični postupak u celini i poje-dine procesne radnje posebno, preduzmu bez nepotrebnog rasipanja

vrem ena, ali i sa što manje troškova i napora procesnih subjekata. Pro-cesna ekonomičnost se, dakle, ne svodi samo na uštedu u vremenu, već

podrazumeva i racionalno korišćenje pravosudnih kadrova i finansijskihsredstava namenjenih vršenju pravosuđa. Ekonomičnost postupka nijesamo u interesu budžeta, već i u interesu stranaka. Suđenje bez nepo-trebnog odugovlačenja, odnosno u razumnom roku, predviđeno je i kaoosnovno ljudsko pravo okrivljenog (član 14. stav 2c. Međunarodnog pakta


33/226

32PRIRUČ NIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNO GISPITA

Načelo procesne ekonomije ne podrazumeva rad na štetu kvaliteta su-dskih odluka i ne sme da ide na uštrb istraživanja materijalne istine.

I II. PRO C E S N I S U B JE KTI

1 8. V r s t e pr o c e sn ih su b je ka t a

U krivičnom postupku postoje dve vrste subjekata: glavni i spored-ni. Glavn iprocesni subjekti su: sud, ovlašćeni tužilac (javni, supsidijarni i

privatni) i okrivljeni. Najvažniji sporedniprocesni subjektje oštećeni, a toprocesno svojstvo imaju još organ starateljstva (u postupku prema malolet-nicima) i lice (pravno ili fizičko) kome treba izreći meru oduzimanja imo-

vinske koristi potekle iz krivičnog dela okrivljenog. Razlika između glavnihi sporednih procesnih subjekata je u tome što se bez prvih (glavnih) uopštene može zasnovati procesno-pravni odnos, a drugi (sporedni) su samomogući, ne i obavezni u tome pravnom odnosu. Sva ostala lica uključenau krivični postupak (zakonski zastupnici i punomoćnici stranaka, svedoci,

veštaci, branilac okrivljenog, organi unutrašnjih poslova, tumači, publika i

dr.) nisu procesni subjekti, već prosto učesnici krivičnog postupka.

A) SUD

1 9. Po ja m i vr s te kr iv ič n ih su do va

Sud je samostalan i nezavisan državni organ koji vrši sudsku vlast. Vršenje sudske vlasti u krivičnim stvarima podrazumeva pravo istraživanja,

raspravljanja i presuđivanja, uključujući i pravo izricanja krivičnih sankcijakrivično odgovom im učiniocima krivičnih dela. Kod nas ne postoje poseb-ni krivični sudovi, koji bi vršili samo sudsku funkciju u krivičnim stvarima,

već je sud jedinstven i sudi za sve stvari koje po zakonu spadaju u sudskunađležnost (krivične, parnične i druge). Sudije se ne biraju za određenu vr-stu suđenja, već za sud, a koje će stvari suditi zavisi od intemog rasporedarada u sudu. Zbog toga je izraz "krivični sud" samo oznaka za deo jedin-stvenog suda koji se bavi vršenjem krivičnog pravosuđa. Sud se sastoji odsudija pojedinaca i veća, kojima pripada različita funkcionalna nadležnostu konkretnom postupku. Sudije i veća za istu vrstu sporova čine sudsko odeljenje, koje ne sudi u pojedinim krivičnim predmetima, već vrši drugeposlove predviđene zakonom i sudskim poslovnikom (zauzima zajedničkestavove o određenim pitanjima primene prava). Sudska odeljenja postoje

d i k ji iš ć ili dij j di i j j


34/226

MOMČ ILO GRUBAČ KRIVIČNO PROCESNO PRAVO 33

oblasti (član 35. ZUS). U takvim sudovima obrazuje se krivično i građanskoodeljenje, a mogu se obrazovati i druga (vanparnično, izvršno, za radnesporove i td.). U svim višim i apelacionim sudovima postoje odeljenja za

krivična dela protiv privrede; u apelacionim sudovima odeljenja za hitnopostupanje u žalbenim postupcima; u beogradskom Okružnom (višem)sudu posebno odeljenje za dela organizovanog kriminala, veće za ratnezločine i veće za visokotehnološki kriminal, a u okružnim (višim) sudovimau Beogradu, Novom Sadu i Nišu i posebna odeljenja za vojne predm ete. Usudovima se održavaju sednice odeljenja i sednice svih sudija, a u Vrhov-nom kasacionom sudu opšte sednice. Na tim sednicama se ne sudi, već raz-matraju pitanja značajna za rad odeljenja, odnosno celog suda, zauzimajunačelni stavovi i mišljenja o pojedinim pravnim pitanjima i obavljaju drugi

poslovi predviđeni Zakonom o uređenju sudova.Uopšte posmatrano, sudovi se dele na redovne i vanredne, a redovni

na sudove opšte nadležnosti i specijalizovane. Svi "krivični" sudovi u Srbijisu redovni i opšte nadležnosti. Prema rangu i instanci, sudovi se dele nasudove nižeg i višeg ranga i sudove nižeg i višeg stepena (instance). Pode-la sudova prema rangu je vezana za prvostepenu nadležnost i postoji kad

je prvostepeno suđenje podeljeno između dva ili više sudova. Odredbam ao stvarnoj nadležnosti je tada predviđeno da u prvom stepenu sudovi nižegranga sude lakša, a sudovi višeg ranga teža krivična dela. U našem sistemu

sudova osnovni sud je prvostepeni sud nižeg ranga, a viši sud pr

Documents

Prirucnik iz krivicno procesnog prava