REPUBLIKA SRPSKAUGOSTITELJSKO EKONOMSKA ŠKOLA

PRIJEDOR

MATURSKI PRAKTIČNI RAD

TEMA: KRIVIČNO DJELO

MENTOR: UČENIK:

______________________ ___________________

1

SADR ŽAJ:

-Pojam krivičnog djela

-Elementi krivičnog djela

-Određivanje opšteg pojma krivičnog djela

-Posljedica krivičnog djela

-Uzročna veza(uzročnost)

-Predviđenost djela u zakonu

-Biće krivičnog djela

-Uslovi kažnjivosti

-Subjekat krivičnog djela

-Objekat krivičnog djela

-Opasnost

-Protivpravnost

-Nužna odbrana

-Krajnja nužda

-Opšti osnovi isključenja protivpravnosti koji nisu propisani KZ RS

2

POJAM KRIVI ČNOG DJELA

Određivanje opšteg pojma krivičnog dela je najvažnije ali i najsloženije pitanje u nauci krivičnog prava.Od rešavanja tog pitanja zavisi ceo sistem opšteg dela krivičnog prava.Opšti deo krivičnog prava bavi se samo opštim određivanjem pojma krivičnog dela,a ne i pojma sadržine obeležja,odnosno bića pojedinih konkretnih krivičnih dela.Reč je o određivanju opštih obeležja koje mora posedovati svako krivično delo,odnosno bilo koje ponašanje da bi se moglo okarakterisati krivičnim delom.Zajednički elementi svih krivičnih dela čine opšte biće krivičnog dela.Skup svih posebnih obeležja krivičnog dela naziva se posebno biće određenog krivičnog dela. U našoj teoriji uobičajeno je da se opšti pojam krivičnog dela određuje kao delo učinjeno sa vinošću,koje je društveno opasno,protivpravno i u zakonu određeno kao krivično delo.KZRS u članu 7. stav 1.daje (nepotpunu)materijalno-formalnu definiciju opšteg pojma krivičnog dela: "Krivično delo je protivpravno delo kojim se povređuju ili ugrožavaju zaštićene vrednosti i koje je,zbog svoje opasnosti,u zakonu određeno kao krivično delo i za njega propisana krivična sankcija". Ova koncepcija opšteg pojma krivičnog dela izvršila je redefiniciju pojma krivičnog dela u odnosu na dosadašnju praksu.Zadržana je materijalno-formalna koncepcija opšteg pojma krivičnog dela,ali je njegova definicija upotpunjena sa eksplicitnim pominjanjem elementa protivpravnosti. Ali ističe se i njegov materijalni elemenat gde se naglašava njegova opasnost,odnosno zahtev da se radi o delu kojim se povre đ uju ili ugro ž avaju zašti ć ene vrednosti. Iako se to nigde ne naglašava,jasno je da je prihva ć ena objektivno-subjektivna koncepcija opšteg pojma krivi č nog dela,što isklju č uje mogu ć nost uvo đ enja objektivne odgovornosti u krivi č nom pravu .

ELEMENTI KRIVI ČNOG DJELA

Polazeći od zakonske definicije koja sadrži samo neke elemente opšteg pojma krivičnog dela,kao i vladajućeg shvatanja u našoj teoriji i nauci krivičnog prava,OBAVEZNI elementi opšteg pojma krivičnog dela bili bi sledeći:1. DELO ČOVEKA – važi opšti princip da samo fizičko lice može učiniti krivično delo,uz izuzetak u vezi krivične odgovornosti pravnog lica2. OPASNOST1. PROTIVPRAVNOST2. ODREĐENOST U ZAKONU3. VINOST

Postoje i elementi koji su u tesnoj vezi sa nekim od obaveznih elemenata,ali ne ulaze u opšti pojam krivičnog dela.To su objekt i subjekt(učinilac)krivičnog dela. Pojedini obavezni elementi opšteg pojma krivičnog dela se dalje rasčlanjuju na sastavne elemente.1) DELO Č OVEKA , ima tri sastavna elementa:

1. radnja2. posledica3. uzročno-posledična veza između radnje i posledice(kauzalna veza)

2) OPASNOST – kao elemenat opšteg pojma krivičnog dela pretpostavlja postojanje više uslova koji bi svako ponašanje trebalo da ispunjava da bi se okarakterisalo kao krivično

3

delo.Opasnost predstavlja jedini materijalni elemenat u opštem pojmu krivičnog dela.Uobičajeno je da se ukazuje na relativan karakter društvene opasnosti u tom smislu da svako ponašanje nije opasno za sva društva i u svim vremenskim periodima.

3) PROTIVPRAVNOST se obično određuje kao protivnost nekoj pravnoj normi,odnosno kršenje nekog pravnog propisa ljudskom radnjom ili drugim ponašanjem.Dakle da bi neko delo bilo krivično delo ono mora biti protivpravno.

U članu 7.stav 2.KZRS regulisan je pojam zanemarljivo opasnog dela koje pokriva tzv. “bagatelni kriminalitet”,a što zamenjuje dosadašnju ustanovu neznatne društvene opasnosti.Ovo je svojevrsni derivat formalno-materijalne koncepcije opšteg pojma krivičnog dela koja implicira njeno zadržavanje u krivičnom zakonodavstvu.Izmena u opisu definicije tog dela se satoji pre svega u tome što je ovaj pojam sada definisan objektivno-subjektivno,jer su među okolnostima za procenjivanje postojanja ovog dela i okolnosti subjektivnog karaktera. Bagatelno krivično delo,u smislu čl.7.st.2.KZRS pretpostavlja kumulativno dvije vrste okolnosti,tj. dva elementa,i to:

1. N e z n a t n o s t i l i o d s u t n o s t š t e t n i h p o s l e d i c a2. m a l i z n a č a j d e l a.

Delo je malog značaja ako na to ukazuje njegova priroda,težina,okolnosti pod kojima je učinjeno,nizak stepen krivične odgovornosti učinioca ili njegove lične sklonosti.4) ODRE Đ ENOST U ZAKONU – ograničava širok krug ponašanja na ona protivpravna

ponašanja koja su proglašena krivičnim delom.Ovaj elemenat je povezan sa načelom zakonitosti u krivičnom pravu.

5) VINOST se u našoj teoriji shvata kao određeni psihički odnos učinioca prema svom delu(psihološka teorija vinosti).Vinost(krivica)čini subjektivnu stranu krivičnog dela koja se osim kroz njene oblike(umišljaj i nehat)ispoljava i kroz niz instituta opšteg dela krivičnog prava,za koja je uobičajeno da se zbog svog značaja posebno razmatraju.

ODRE Đ IVANjE OPŠTEG POJMA KRIVI Č NOG DELA (opšte bi ć e krivi č nog dela)

Krivičnopravni pojam krivičnog dela ili pojam krivičnog dela u formalnom smislu mora sadržavati samo formalne elemente putem kojih se taj pojam određuje.Pre svega zbog načela pravne sigurnosti i zakonitosti.Unošenje materijalnog elementa u opšti pojam krivičnog dela omogućava prodor arbitrernosti u primeni krivičnog prava,tj. u načelu daje se prednost materijalnim nad formalnim elementima. Opšti pojam krivičnog dela pretežno se određuje kao ljudska radnja koja je u zakonu predviđena kao krivično delo,koja je protivpravna i koja je skrivljena.Ovako određen opšti pojam krivičnog dela ima sledeća četiri elementa:

1. r a d nj a2. p r e d v i đ e n o s t k r i v i č n o g d e l a u z a k o n u3. p r o t i v p r a v n o s t4. k r i v i c a

1) R A D Nj A Radnja krivičnog dela je noseći element opšteg pojma krivičnog dela bez obzira što što su svi elementi istog značaja i ranga,jer ukoliko nedostaje neki od njih nema ni krivičnog dela.Odnos radnje i ostala tri elementa ogleda se pre svega u tome što je samo r a d nj a s u p s t a n t i v(osnov,suština)dok su svi ostali elementi a t r i b u t i,tj.određuju kakva radnja treba biti da bi bila krivično delo.Redosled pojedinih elemenata nije dat proizvoljno i on se ne

4

može menjati.Naime postepenost u utvr đ ivanju ostvarenosti svih elemenata je veoma va ž na i neophodna.Naime prilikom rešavanja svakog pojedinog,konkretnog slučaja utvrđivanja ostvarenosti krivičnog dela,uvek se počinje sa utvrđivanjem i razjašnjavanjem radnje,a završava se utvrđivanjem krivične odgovornosti.Dakle,četiri obavezna elementa u opštem pojmu krivičnog dela su istovremeno i četiri stepena(nivoa)kroz koje se mora proći da bi se moglo zaključiti da je učinjeno krivično delo. Krivično delo mora imati svoj supstrat,tj.mora postojati nešto što pod određenim okolnostima postaje krivično delo.To nešto je lj u d s k a r a d nj a.Ljudska radnja mora biti predmet vrednovanja i ocene u smislu da li zbog određenih njenih svojstava i pod određenim uslovima zaslužuje da bude proglašena krivičnim delom.U pogledu određivanja pojma i sadržaja radnje krivičnog dela postoji više teorija.U našoj teoriji preovladava,odnosno usvojena je objektivno-subjektivna(kauzalna) teorija.- tzv. n a t u r a l i s t i č k i pojam radnje(nemačka starija doktrina-List i drugi).Prema toj teoriji radnja je voljni telesni pokret ili voljno propuštanje da se u č ini telesni pokret .Po pravilu radnju čini više telesnih pokreta.Sadržina volje po ovoj teoriji je irelevantna za postojanje radnje.- kod tzv. f i n a l n e teorije kod određivanja radnje zahteva se i usmerenost radnje na

ostvarenje cilja- kod nas postoji i (napuštena)objektivna teorija koja za postojanje radnje traži minimalne

uslove-a ne traži postojanje volje- od novijih teorija može se pomenuti s o c i j a l n a teorija koja za određivanje radnje

zahteva dva elementa:· normativnu ocenu· vrednovanje odnosa ljudske radnje prema spoljnem svetu.

Postoji veći broj varijanti socijalnog shvatanja pojma radnje,a zajedničko im je to što za određivanje nekog ponašanja kao krivičnog dela zahtevaju uslov da ono ima društveni značaj. U novije načine određivanja pojma radnje može se navesti tzv. negativni pojam radnje,gde radnju krivičnog dela čini neizbegavanje onoga što se moglo izbe ć i ,kao i personalna teorija koja radnju određuje kao ispoljavanje ličnosti.

Radnja u pojmu krivičnog dela ima trostruku funkciju:- ulogu o s n o v n o g elementa- ulogu p o v e z u j u ć e g elementa- ulogu r a z g r a n i č a v a j u ć e g elementa. Kao osnovni element radnja je viši pojam(genus proximum)koji obuhvata sve oblike ispoljavanja kažnjivog ponašanja(činjenje,nečinjenje-propuštanje,umišljajnu i nehatnu radnju,dovršenu i nedovršenu radnju itd.). - Prema opšteusvojenom shvatanju nema radnje krivičnog dela kada je preuzeta pod uticajem a p s o l u t n e s i l e(vis absoluta),tj.nesavladive sile koja potpuno isključuje donošenje i realizovanje odluke od strane onoga prema kome je primenjena,jer joj se ni na koji način nije mogao suprotstaviti.Na taj način se isključuje voljna radnja a time i postojanje krivičnog dela.- Kompulzivna sila(vis compulsiva) i pretnja utiču na donošenje odluke koja se javlja kao

iznuđena.One utiču na volju učinioca,ali je ne isključuju,čime ne isključuju ni postojanje radnje.

- Nema radnje krivičnog dela ni u stanju g u b i t k a s v e s t i,jer se poremećaji svesti rešavaju na planu krivične odgovornosti.

- Radnje krivičnog dela nema ni u slučaju r e f l e k s n i h p o k r e t a koji su organska posledica spoljnih nadražaja.

5

- Sporno je pitanje tzv. a u t o m a t i z o v a n i h r a d nj i.Preovlađuje shvatanje da kod ovih radnji,pošto nije sasvim isključena volja,postoji radnja krivičnog dela.Ali kod nekih a u t o m a t i z o v a n i h radnji teško je u praksi postaviti granicu u odnosu na r e f l e k s n e radnje.

Samo ispoljavanje volje kod radnje nije dovoljno za određivanje pojma radnje.Ne može se,pak,tražiti ni to da je volja u potpunosti ostvarena.Dovoljno je da se,na ma koji na č in po č elo sa ostvarivanjem svoje volje .Zato se radnja krivičnog dela treba odrediti kao d r u š t v e n o r e l e v a n t n o o s t v a r i v a nj e v o lj e.Kod tog pojma,koji se može označiti kao socijalno-personalini pojam radnje,od podjednakog su značaja postojanje društvenog značaja radnje i kod ostvarivanja volje koju neko preduzima kod ostvarivanja radnje.

VRSTE RADNjI

Osim radnje izvršenja koju preduzima izvršilac,postoji i radnja sau č esništva(saizvršilac,podstreka č i pomaga č ) .

U teoriji je prihvaćena podela radnji na:1. RADNjE ČINjENjA2. RADNjE NE Č INjENjA(PROPUŠTANjA) .

Od radnji izvršenja treba razlikovati pripremne radnje koje ne ulaze u biće krivičnog dela.Stadijumi izvršenja krivičnog dela određeni su odredbama čl.20.-22. KZRS.Najznačajnija izmena u odnosu na dosadašnji Krivični zakoni je izostavljanje p r i p r e m a nj a (nekadašnji čl.18.KZRS).Tako je naše krivično zakonodavstvo ponovo prihvatilo koncepciju stadijuma pripremanja krivičnog dela iz KZSFRJ iz 1951.godine koja je vladajuća koncepcija u modernom krivičnom zakonodavstvu.S obzirom da se radi o stadijumu čija je kažnjivost izuzetna i postoji samo ako je neka od pripremnih radnji izričito inkriminisana u odredbama Posebnog dela KZ(delicta preparata i delicta sui generis) nije bilo neophodno njegovo uređivanje u odredbama opšteg dela KZRS. Krivična dela se dele na:

1. krivična dela č i nj e nj a(komisivna) i2. krivična dela n e č i nj e nj a-propuštanja(omisivna).

Kod komisivnih krivičnih dela voljno se preduzima telesni pokret,a kod omisivnih voljno se propušta telesni pokret. Krivična dela nečinjenja uobičajeno se dele na:- p r a v a omisivna krivična dela i- n e p r a v a omisivna krivična dela. P r a v a o m i s i v n a krivična dela se mogu izvršiti samo nečinjenjem i tako im je radnja izvršenja i postavljena(npr. kr.delo iz čl.361.KZRS-neprijavljivanje pripremanja krivičnog dela i 362.-neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca).

N e p r a v a o m i s i v n a krivična dela su ona čija je radnja u zakonu postavljena kao radnja činjenja,ali se izuzetno pod određenim uslovima mogu izvršiti i nečinjenjem(npr ubistvo-čl.148.KZRS). Za neprava(omisivna)krivična dela centralno je pitanje postojanja d u ž n o s t i da se preduzme činjenje i njih može izvršiti samo lice kod kojeg ta dužnost i postoji-to lice u teoriji zove se g a r a n t o m.

6

Ta dužnost postoji ako je ustanovljena na osnovu:- zakona- nekog pravnog posla- prethodnog činjenja garanta kojim je prouzrokovao opasnu radnju.

Ukoliko određeno lice kod kojeg postoji dužnost da preduzima određenu radnju,a ono to propusti pa zbog toga nastupi posledica sa obeležjima krivičnog dela,uz postojanje i drugih potrebnih uslova,to lice smatraće se izvršiocem krivičnog dela. Tendencija je u savremenom krivičnom zakonodavstvu da se proširi krug o s n o v a koji stvaraju obavezu činjenja u cilju sprečavanja ostvarivanja obeležja krivičnog dela.U teoriji krivičnog prava ta tendencija se ocenjuje kao neprihvatljiva jer se time neopravdano širi krivičnopravna zona.Ta pravno dogmatska konstrukcija nema osnova u zakonu.

S obzirom na način propisivanja radnje izvršenja u zakonskom opisu pojedinih krivičnih dela,razlikuju se:- a l t e r n a t i v n o propisivanje radnje izvršenja i- k u m u l a t i v n o propisivanje radnje izvršenja.

Alternativno propisivanje radnje izvršenja podrazumeva da je za postojanje radnje izvršenja kao bitnog elementa krivičnog dela,dovoljno da je izvršena bilo koja od alternativno propisanih radnji(npr.za kr.delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva-čl.173.KZBiH). Kod kumulativno propisane radnje izvršenja(inače se ređe koristi u krivičnom zakonodavstvu),potrebno je da se ostvare sve propisane radnje izvršenja-najčešće su to dve radnje.Naprimer kod krivičnog dela nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nesreći-čl.414.KZRS potrebno je da se ostvare dve radnje: da izvršilac prouzrokuje povredu nekog lica i da ga ostavi bez pomoći).

POSLEDICA KRIVI Č NOG DELA Radnja krivičnog dela uvek prouzrokuje neku posledicu,ali ta posledica nije u svim slučajevima uvek neophodna za postojanje,odnosno ostvarenje krivičnog dela.Samo kod krivičnih dela kod kojih zakon izričito zahteva nastupanje određene posledice,ona je neophodna za ostvarenje krivičnog dela.

PODELA KRIVI Č NIH DELA

1. S obzirom na vrstu posledice uobi č ajena je podela krivi č nih dela na :

- krivična dela p o v r e d e i- krivična dela u g r o ž a v a nj a .

Posledica krivičnog dela povrede jeste uništenje ili oštećenje objekta radnje(npr.kod ubistva ili teške telesne povrede). Kod krivi č nog dela ugro ž avanja posledica se sastoji u apstraktnoj(mogu ć oj)ili konkretnoj opasnosti(koja je nastupila).Apstraktna opasnost jeste mogućnost za nastupanje konkretne opasnosti.Na primer kr.delo ugrožavanje javnog saobraćaja opasnom radnjom ili opasnim sredstvom-čl.412.KZRS je krivično delo sa apstraktnom opasnošću.Zakonodavac ovde opravdano polazi od toga da se preduzimanjem ovih radnji u v e k stvara apstraktna

7

opasnost,a ukoliko je do opasnosti za život i telo ljudi ili imovinu većeg obima i došlo,dakle ako je nastupila konkretna opasnost postojaće neko drugo krivično delo.

2. Razlikovanje krivičnih dela na krivična dela sa posledicom-tzv. posledi č na ili materijalna krivi č na dela i na ona bez posledice-tzv.delatnosna ima značaj na razgraničenje između dovršenih ili nedovršenih krivičnih dela(pokušaj),zatim na utvrđivanje mesta i vremena izvršenja i rešavanje nekih drugih pitanja.

Lice koje pogađa posledica zove se PASIVNIM SUBJEKTOM.To može biti i pravno lice a u nekim slučajevima i država.Kod mnogih krivičnih dela pasivni subjekt je i objekt radnje(na kome se preduzima radnja izvršenja),a kod nekih krivičnih dela to nije slučaj.Bitno je da je reč o licu koje je o š t e ć e n o krivi č nim delom ,odnosno na čiju se štetu krivično delo izvrši. Obratiti pažnju na značenje izraza u KZRS-čl.147.

UZRO Č NA VEZA(UZRO Č NOST)

U nauci krivičnog prava više teorija pokušava da reši pitanje uzročnosti.Najvažnije teorije su:1. teorija a d e k v a t n e uzročnosti i2. teorija j e d n a k o s t i uslova(teorija ekvivalencije). U savremenoj pravnoj literaturi pitanje uzročnosti se razmatra u okviru problematike tzv. o b j e k t i v n o g u r a č u n a v a nj a .Prema ovoj teoriji uzročnost je samo neophodna pretpostavka da bi se nekom licu određeno krivično delo moglo objektivno pripisati.U prvoj fazi potrebno je ustanoviti postojanje faktičke veze između r a d nj e i p o s l e d i c e. U drugoj fazi,u cilju smanjivanja kruga brojnih uslova bez kojih nema uzroka koji bi se smatrao posledicom,pristupa se utvrđivanju n o r m a t i v n e v e z e radnje i posledice. Rešavanje problema uzročnosti zadaje teškoće kod krivičnih dela n e č i nj e nj a,i to naročito s obzirom da ona uvek u svom biću sadrže posledicu.U našoj teoriji vladajuće shvatanje je da je uzročnost kod krivičnih dela nečinjenja moguća i da se sastoji u propuštanju da se jedan uzročni lanac skrene sa svog redovnog toka čime dolazi do zabranjene posledice.

P R E D V I Đ E N O S T D E L A U Z A K O N U

Da bi neka radnja bila krivično delo ona mora biti u zakonu prediđena kao krivično delo. Predviđenost u zakonu se pre svega vezuje za pojam bića krivičnog dela. Osim ostvarenosti bitnih elemenata krivičnog dela,predviđenost krivičnog dela u zakonu obuhvata i uslove kažnjivosti. Biće krivičnog dela i uslovi kažnjivosti čine zakonski opis krivičnog dela. To formalni uslov. Utvrđivanje postojanja tog uslova omogućava da se pređe na utvrđivanje protivpravnosti i,na kraju,postojanja krivice.

B I Ć E K R I V I Č N O G D E L A Biće krivičnog dela obuhvata skup obaveznih obeležja koja čine posebne pojmove krivičnih dela.Ono predstavlja tipiziranje krivičnih dela. Biće krivičnih dela proizilazi iz zakonskog opisa pojedinih krivičnih dela.Propisivanje nekog krivičnog dela vrši se tako što se u zakonu odre đ uju njegova obavezna(konstitutivna) obele ž ja . Time se ostvaruje predvi đ enost radnje u zakonu,kao jednog od osnovnih elemenata opšteg pojma krivi č nog dela .

8

Obeležja bića krivičnog dela mogu biti objektivna(spoljna) i subjektivna(unutrašnja). U objektivna obele ž ja bi ć a krivi č nog dela spadaju : radnja izvršenja,posledica,predmet radnje,sredstvo izvršenja,na č in izvršenja,li č no svojstvo,li č ni odnosi,status izvršioca,mesto i vreme izvršenja krivi č nog dela,namera i pobuda. Na primer kod kr.dela davanje lažnog iskaza-čl.365.KZRS. Konkretna opasnost za život i telo ljudi ili imovinu većeg obima je posledica krivičnog dela ugrožavanja javnog saobraćaja-čl.410.KZ RS.

U subjektivna obele ž ja bi ć a kri v i č nog dela spadaju: UMIŠLjAJ I NEHAT . Uobičajena je podela obeležja elemenata bića krivičnog dela u osnovna i dopunska. Skup osnovnih obeležja čini osnovna zakonska obeležja bića krivičnog dela. Dopunska obeležja čine k v a l i f i k a t o r n e i p r i v i l e g u j u ć e okolnosti. Propisijući kvalifikatorne okoklnosti zakonodavac propisuje teže oblike nekog krivičnog dela i za njega predviđa težu kaznu-npr. ubistvo na svirep i podmukao način. Kod privilegovanih okolnosti zakon propisuje lakše oblike i previđa kaznu u odnosu na osnovni oblik.-npr.kod prevare-čl.239.st.4.KZRS gde kod učinioca postoji samo namera da drugog ošteti.

USLOVI KA Ž NjIVOSTI

Kod pojedinih krivičnih dela zakonom se mogu predvideti posebni uslovi kažnjivosti,a koji ne spadaju u biće krivičnog dela u užem smislu.To su određeni dopunski uslovi kažnjivosti koji su osim ostvarenosti bića krivičnog dela neophodni da bi krivično delo postojalo i da bi izvršilac mogao biti kažnjen.

Postoje dve grupe uslova kažnjivosti:1. OBJEKTIVNI USLOV(INKRIMINACIJA)2. LIČNI OSNOVI ISKLjUČENjA KAZNE1.OBJEKTIVNI USLOV(INKRIMINACIJA)

Objektivni uslov inkriminacijene predstavlja obeležje bića krivičnog dela iako se nalazi u zakonskom opisu krivičnog dela i bez njega krivično delo ne postoji.To za najvažniju posledicu ima da taj uslov mora biti obuhvaćen krivicom(vinoš ć u) učinioca.Npr. ukoliko nije prijavljeno pripremanje krivičnog dela,njegovo predviđanje kao krivičnog dela u zakonu ima kriminalno-politički smisao samo ako pripremanje nije prijavljeno u vreme kada nije moguće sprečiti izvršenje krivičnog dela.

1) LIČNI OSNOV ISKLjUČENjA KAŽNjIVOSTI Lični osnovi isključenja kažnjivosti nisu obeležja bića krivičnog dela već dodatne okolnosti koje utiču na kažnjavanje ili nekažnjavanje određenih lica. Tako npr. kod neprijavljivanja krivičnog dela-čl.361.KZRS,ne ć e se kazniti za ovo delo bračni drug,lice sa kojim učinilac živi u trajnoj vanbračnoj zajednici,srodnik po krvi u pravoj liniji,brat ili sestra,usvojilac ili usvojenik,kao i bračni drug nekog od navedenih lica,odnosno lice koje sa nekim od njih živi u trajnoj vanbračnoj zajednici.Dakle kažnjivost određenog kruga lica kod ovog krivičnog dela je izri č ito isklju č ena .

9

SUBJEKAT KRIVIČNOG DELA

Subjekat(učinilac) krivičnog dela je fizičko lice koje preduzima radnju izvršenja(izvršilac),ili radnju saučesništva(saučesnik). Izvršilac krivičnog dela može biti i pravno lice. Subjektom krivičnog dela se smatra i ono lice koje se prilikom izvršenja krivičnog dela poslužilo životinjom,prirodnom ili mehaničkom silom.Sporno je međutim da li je subjekat krivičnog dela lice koje se za izvršenje krivičnog dela poslužilo drugim licem.To je tačno samo u nekim situacijama,i to ako su ispunjeni uslovi za postojanje p o s r e d n o g i z v r š i l a š t v a. Pitanje da li pravno lice može biti subjekat krivičnog dela odavno se raspravlja u pravnoj literaturi.Tendencija u krivičnim zakonodavstvima je da može i pravno lice biti subjekat krivičnog dela.Osim anglosaksonskog prava,i u zakonodavstvu pojedinih kontinentalnih Evropskim država uvodi se mogućnost da i pravno lice može biti subjekat krivičnog dela.I u BiH je krivičnim zakonodavstvom određeno da i pravno lice može imati krivičnopravnu odgovornost.

OBJEKAT KRIVIČNOG DELA

Postoje dve vrste objekta krivičnog dela:- ZAŠTITNI- OBJEKT RADNjE KRIVIČNOG DELA Oni se razlikuju u pogledu više okolnosti: Zaštitni objekt predstavlja određena dobra kojima se krivičnim pravom pruža zaštita.Zaštitni objekt može biti OPŠTI I GRUPNI.U vezi sa opštim zaštitnim objektom postavlja se pitanje ko je nosilac(titular)zaštitnog objekta:pojedinac ili država(društvo).Preovlađuje dualističko shvatanje,tj.da su i pojedinac i država nosioci zaštitnog objekta.Ali postoje razlike u pogledu toga koja dobra su značajnija.Iako ova dobra stoje u tesnoj međusobnoj vezi,ipak bi trebalo dati prednost dobrima čoveka.Samo opšti zaštitni objekt koji u prvi plan stavlja osnovna prava čoveka,opšta dobra obuhvata samo ukoliko su u funkciji njegovog ostvarivanja i tada može biti legalni osnov kazne kao sredstva ostvarivanja krivičnopravne zaštite. KZRS u članu 1.određuje opšti zaštitni objekt,tako što prvo navodi osnovna prava i slobode čoveka i građanina i druge osnovne individualne i opšte vrednosti koje ustanovljuje i jemči pravni poredak.Reč je o odredbi kojom je definisana s v r h a krivičnog zakonodavstva RS i koja određuje zaštitnu(protektivnu)funkciju krivičnog zakonodavstva.Time je zakonodavac ušao u ratio legis,tj. područje koje se redovno ostavlja teoriji.

OPASNOST Opasnost je materijalna strana predviđenosti krivičnog dela u zakonu.Ona je osnov i opravdanje za propisivanje nekog ponašanja kao krivičnog dela.Opasnost je,najčešće rečeno,zakonodavni motiv inkriminisanja,razlog zbog kojeg zakonodavac neko ponašanje proglašava krivičnim delom.U našoj pravnoj literaturi dominira stav da je opasnost obavezan i samostalan elemenat opšteg pojma krivičnog dela.Za takvo shvatanje,osim odredbe čl.7.stav 1. KZRS,koja je pretežno deklarativna i nepotpuna,nema dovoljno argumenata. Međutim,da opasnost nekog ponašanja treba za zakonodavca da bude kriterijum da se ono proglasi krivičnim delom,to nije sporno. Konačan sud o opasnosti nekog ponašanja treba da se donese posle svestranog razmatranja njegovih karakteristika i njegovog

10

značaja efekta za pojedinca i društvo.Ponekad je to u praksi teško-npr.kod eutanazije,odosno kod tzv."ubistva iz milosrđa",kocke,silovanja supružnika,prekida trudnoće,incesta između punoletnih lica i drugo. P R O T I V P R A V N O S T

Ukoliko neko ponašanje sadrži sve elemente sadržane u opisu bića nekog krivičnog dela,samim tim je to ponašanje i protivpravno.Protivpravnosti u krivičnom pravu nema ako nema određenosti krivičnog dela u zakonu.Izuzetno protivpravnost može biti isključena zbog čega bi delo,iako u zakonu određeno kao krivično delo,izgubilo karakter krivičnog dela. Protivpravnost i predviđenost u zakonu predstavljaju dva odvojena elementa u opštem pojmu krivičnog dela.Time se izbegavaju problemi sa kojima se suočavaju nastojanja njihovog spajanja u jedan elemenat,kako sa aspekta sistema opšteg krivičnog prava i pojma krivičnog dela,tako i za potrebe analize i rešavanja konkretnih slučajeva prihvatljivije ih je izdvojiti u dva odvojena elementa.

Opšti osnovi isključenja krivičnog dela(odnosno protivpravnosti)dele se u dve kategorije,i to:

1) OPŠTI OSNOVI ISKLjUČENjA PROTIVPRAVNOSTI PROPISANI ZAKONOM2) OPŠTI OSNOVI ISKLjUČENjA PROTIVPRAVNOSTI KOJI NISU PROPISANI ZAKONOM

1) OPŠTI OSNOVI ISKLjUČENjA PROTIVPRAVNOSTI PROPISANI KZ RS SU:

- z a n e m a r lj i v o o p a s n o d e l o - n u ž n a o d b r a n a - k r a j nj a n u ž d a Ovi osnovi isključenja protivpravnosti propisani su explicite zakonom i nema sumnje,dakle,da oni isključuju protivpravnost.

1.1. ZANEMARLjIVO OPASNO DELO

U članu 7.stav 2.KZRS regulisan je pojam zanemarljivo opasnog dela koje pokriva tzv. “bagatelni kriminalitet”,a što zamenjuje dosadašnju ustanovu neznatne društvene opasnosti: “Nije krivično delo ono delo koje je,iako sadrži obeležja krivičnog dela određena zakonom,u zanemarljivoj meri opasno zbog svog malog značaja i zbog neznatnosti ili odsutnosti štetnih posledica.” Ovo je svojevrsni derivat formalno-materijalne koncepcije opšteg pojma krivičnog dela koja implicira njeno zadržavanje u krivičnom zakonodavstvu.Izmena u opisu definicije tog dela se satoji pre svega u tome što je ovaj pojam sada definisan objektivno-subjektivno,jer su među okolnostima za procenjivanje postojanja ovog dela i okolnosti subjektivnog karaktera. Bagatelno krivično delo,u smislu čl.7.st.2.KZRS pretpostavlja kumulativno dvije vrste okolnosti,tj. dva elementa,i to:

3. N e z n a t n o s t i l i o d s u t n o s t š t e t n i h p o s l e d i c a4. m a l i z n a č a j d e l a.

Delo je malogv značaja ako na to ukazuje njegova priroda,težina,okolnosti pod kojima je učinjeno,nizak stepen krivične odgovornosti učinioca ili njegove lične sklonosti. Prilikom procene da li je ispunjen uslov da je delo zanemarljivo opasno naročito je sporno kakav značaj ima propisana kazna i koja to dela s obzirom na opšti stepen društvene

11

opasnosti i njihovu težinu,nikada ne mogu biti zanemarljivo opasna dela.Tu granicu nije odredila ni praksa ni teorija.Ipak jasno je da što je kazna viša moraju biti i više izražene objektivne i subjektivne okolnosti koje ukazuju da je delo zanemarljivo opasno.Uzdržavanje zakonodavca da odredi granicu u primeni ovog instituta s obzirom na propisanu kaznu omogućava a r b i t r e r n o s t u njegovoj primeni. Drugi uslov za primenu ovog instituta postavljen je alternativno i odnosi se na činjenicu da je posledica nastupila(kod krivičnih dela povrede)ali je neznatna,odnosno o odsutnosti štetnih posledica(tzv.delatnosna krivična dela-npr. pokušaj),kao i na krivična dela ugrožavanja-u tim slučajevima nema štetne posledice.

1.2. NU Ž NA ODBRANA Nužna odbrana je osnov koji isključuje protivpravnost,odnosno postojanje krivičnog dela. Nužna odbrana definisana je u članu 11.KZRS: “(1) Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u nužnoj odbrani. (2) Nužna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da se od svog dobra ili od dobra drugog odbije istovremeni ili neposredno predstojeći protivpravni napad. (3) Učinilac koji je prekoračio granice nužne odbrane može se blaže kazniti,a ako je prekoračenje učinio usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom,može se i osloboditi od kazne.”

Važno je razjasniti kada se neko može pozvati na stanje n u ž d e,radi opravdanja reagovanja u konkretnom slučaju u cilju odbijanja istovremenog ili neposredno predstojećeg napada.Naime,ako država u određenom trenutku nije u mogućnosti putem svog aparata prinude da zaštiti nečije pravno dobro od povređivanja ili ugrožavanja,a ta obaveza je zasnovana na osnovu pravnog reda,na njeno mesto automatski stupa odbrana-samozaštita.To je dakle dozvoljena odbrana pravnih dobara zaštićenih pravnim redom-lice je ovlašćeno,po zakonu,da se u ime države suprotstavi protivpravnom napadu.Stanje nuže postojaće dakle ako država preko svog aparata u trenutku napada nije mogla pružiti ili nije pružila zaštitu napadnutom dobru.Pri tome je važno da se napad na drugi način nije mogao odbiti ili osujetiti,osim nužnom odbranom.Nesumnjivo je isto tako da je odbrana bila potrebna. Kod instituta nužne odbrane dolazi do sukoba prava sa nepravom.Ne samo kada neko odbije napad od sebe,nego i od nekog drugog lica (n u ž n a p o m o ć) postojaće,uz ispunjenje ostalih neophodnih uslova,nužna odbrana. Nužna odbrana ima dva elementa:- NAPAD- ODBRANA

NAPAD

Uslovi napada su:2. da je ponašanje čoveka3. da je ponašanje upereno protiv nekog pravom zaštićenog dobra4. da je protivpravan5. da je istovremen6. da je stvaran U nekim slučajevima,zavisno od okolnosti,ima opravdanje da se uzme da odbrana nije bila neophodno potrebna,tj.može se uzeti da se radi o prekoračenju nužne odbrane čime se otvara mogućnost za ublažavanje ili oslobađanje od kazne,a što nije slučaj ako nedostaje istovremenost(e k s t e n z i v n i e k s c e s).

12

ODBRANA

Uslovi odbrane su:1. da je kroz radnju odbrane ostvareno biće nekog krivičnog dela2. da je radnja odbrane upravljena prema nekom napadačevom pravno zaštićenom dobru3. da je odbrana neophodno potrebna za odbijanje napada.

Prekoračenje(e k s c e s)granica nužne odbrane postoji kada su ispunjeni svi uslovi odbrane osim onoga koji zahteva da je odbrana bila neophodno potrebna (čl.11.st.3.).To je tzv.i n t e n z i v n o p r e k o r a č e nj e(intenzivni eksces)koji naša sudska praksa opravdano ne prihvata,a koji postoji onda kada napad prestane.U slučaju prekoračenja nužne odbrane postoji krivično delo i postoji krivična odgovornost.Prekoračenje granica nužne odbrane predstavlja fakultativni osnov za ublažavanje kazne pod dodatnim uslovom da je prekoračenje izvršeno usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom..Prekoračenje nužne odbrane može biti osnov za oslobađanje od kazne,tj.predstavljati fakultativni osnov za oslobađanje od kazne.

1.3. KRAJNjA NU Ž DA Krajnja nužda isključuje postojanje protivpravnosti.To je opšti osnov za isključenje postojanja krivičnog dela.Nastala je znatno kasnije od nužne odbrane.Sa nužnom odbranom ima određene sličnosti,ali se u pogledu sastavnih elemenata razlikuje. Zakonska definicija krajnje nužde regulisana je članom 12.st.2.KZRS: "Krajnja nužda postoji kad je delo učinjeno radi toga da učinilac otkloni od svog dobra ili od dobra drugog istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti,a pri tom učinjeno zlo nije veće od zla koje je pretilo. Učinilac koji je sam izazvao opasnost ali iz nehata,ili je prekoračio granice krajnje nužde,može se blaže kazniti,a ako je prekoračenje učinjeno pod osobito olakšavajućim okolnostima-može se i osloboditi od kazne. Nema krajnje nužde ako je učinilac bio dužan da se izloži opasnosti."

Za razliku od nužne odbrane ovde se radi o sukobu prava sa pravom što pored problema na teorijskom planu u vezi njene pravne prirode,vodi i strožijim zakonskim uslovima za postojanje krajnje nužde(npr.zahteva se stroga ekvivalencija između dobra koje se spasava i dobra koje se žrtvuje).

Elementi krajnje nužde su:1. OPASNOST2. OTKLANjANjE OPASNOSTI

Uslovi za postojanje krajnje nužde vezuju se i za jedan i za drugi elemenat-moraju biti k u m u l a t i v n o ispunjeni.

OPASNOST Opasnost je stanje u kome je neko dobro ugroženo i,prema okolnostima konkretnog slučaja,postoji neposredna mogućnost da ono bude povređeno.Za razliku od napada kod nužne odbrane,opasnost kod krajnje nužde može biti izazvana ne samo ljudskom radnjom nego i na bilo koji drugi način(prirodne nepogode,napad životinje i dr.).

13

Uslovi za postojanje opasnosti su:- da se ugrožava bilo koje pravno zaštićeno dobro- da je neskrivljena- da je istovremena- da je stvarna.

Uslovi za otklanjanje opasnosti su :

- da se na drugi način nije mogla otkloniti osim vršenja radnje kojom su ostvareni svi elementi nekog krivičnog dela

- da učinjeno zlo nije veće od onog koje je pretilo.

PREKORA Č ENjE(EKSCES)KRAJNjE NU Ž DE - je rešeno u osnovi kao i kod nužne odbrane.Prekoračenje koje je zakonski relevantno(intenzivni a ne ekstenzivni eksces krajnje nužde)postoji onda kada je opasnost otklonjena povredom dobra veće vrednosti od vrednosti dobra od koga se otklanja opasnost. Prekoračenje će postojati i onda kada je,s ciljem otklanjanja opasnosti,moglo se povrediti dobro manje vrednosti ili je povreda tog dobra mogla biti manjeg intenziteta. U tom slučaju krivično delo postoji ali KZRS predviđa fakultativni osnov za ublažavanje kazne,a ukoliko je prekoračenje učinjeno pod osobito olakšavajućim okolnostima,učinilac se mo ž e osloboditi od kazne. Institut krajnje nužde ne može se primenjivati u situacijama kada je učinilac bio du ž an da se izlo ž i opasnosti (npr.vršenje određenih profesija koje su povezane sa određenim r i z i c i m a-policija,vatrogasci,rudari i dr.).Nosioci određenih profesija su dužni da žrtvuju svoja dobra ako se nađu u opasnosti dok obavljaju svoju profesiju.Ali ova dužnost nije apsolutne prirode i ne postoji kada je sasvim izvesno prema okolnostima slu č aja da će doći do smrti nosioca dužnosti.

2) OPŠTI OSNOVI ISKLjUČENjA PROTIVPRAVNOSTI KOJI NISU PROPISANI KZ RS

Opšti osnovi isključenja protivpravnosti koji nisu propisani KZ RS proizilaze iz stava doktrine i sudske prakse.Mogu se svrstati u nekoliko grupa:

2.1. VRŠENjE DU Ž NOSTI

Postoje,pre svega,osnovi isključenja protivpravnosti,koji proizilaze iz vršenja službene dužnosti zasnovane na zakonu(npr.lišavanje slobode lica radi izvršenja kazne zatvora,narušavanje nepovredivosti stana u cilju hvatanja učinioca krivičnog dela ili obezbeđenja dokaza itd.). U svim ovim slučajevima izvršava se službena radnja.U tim slučajevima(izuzev kada dolazi do prekoračenja tog ovlašćenja)nema protivpravnosti,pa samim tim ni krivičnog dela.

2.2. NARE Đ ENjE PRETPOSTAVLjENOG

Od strane dela teorije,kao i u nekim zakonodavstvima,naređenje pretpostavljenog smatra se opštim osnovom isključenja protivpravnosti. U našem krivičnom pravu naređenje pretpostavljenog se javlja kao osnov isključenja protivpravnosti samo u vršenju slu ž be u Vojsci Republike Srpske,i to pod odre đ enim uslovima:

14

· da se naređenje tiče službene dužnosti· da se ne odnosi na izvršenje ratnog zločina ili nekog drugog teškog krivičnog

dela(pojam teškog krivičnog dela treba odrediti tako da se dovede u vezu sa krivičnim delom koje je eksplicitno navedeno,a to je ratni zločin).

2.3. PRISTANAK POVRE Đ ENOG

Kao opšti institut pristanak povređenog treba razlikovati od slučajeva kada,jednostavno,nisu ispunjeni neki od elemenata krivičnog dela zato što pristanak lica prema kome se neke radnje preduzimaju isključuju prinudu kao bitan elemenat tih dela(npr.silovanje,razbojništvo),ili se zbog pristanka delo vrši neovlašćeno,a što je kod nekih dela obavezan elemenat(npr.povreda tajnosti pisma,neovlašćeno odavanje tajni datih braniocu i dr.). Pristanak povređenog imaznačaj i kad povreda nanetih u okviru nekog sportskog takmičenja.Krivično delo će u tim slučajevima biti isključeno,jer nema protivpravnosti,ako je povreda naneta u okviru pravila nekog sportskog takmičenja.Moguće su u tom slučaju dve situacije:- povreda sama po sebi dozvoljena(npr. boks)- uobičajena povreda koja se kažnjava u okviru pravila takmičenja(npr. faul u fudbalu). Naprotiv,ako je do povred došlo umišljajno ali ne u okviru pravila sporta ili iz drugih razloga onda će postojati krivično delo.

2.4. DOZVOLjEN RIZIK

- disciplinsko kažnjavanje maloletne dece od strane roditelja(npr.zabrana izlaska id kuće dok se ne popravi loša ocena u školi)

- obavljanje lekarske dužnosti.Dozvoljen rizik zasniva se na principu tzv.p r e t e ž n o g i n t e r e s a. Ponašanja u određenim oblastima zbog tehničkih dostignuća(saobraćaj,industrija ...)danas sa sobom nose određene rizike koji se mogu pretvoriti u povredu tela,ugrožavanja života,imovine,do toga u odnosu na ukupan obim tih aktivnosti,dolazi u veoma malom procentu,dovodi do zaključka zašto se to može tolerisati.- Dozvoljen rizik se mo ž e prihvatiti kao osnov isklju č enja protivpravnosti samo onda kada

je u č inilac preduzeo,odnosno u č inio sve što je potrebno i uobi č ajeno da opasnost minimalizuje i svede na najmanju mogu ć u meru .

U vršenju roditeljskog prava moguće je da dođe do ostvarenja bića nekog krivičnog dela(npr.ako roditelj ne dozvoljava maloletnom detetu da izađe dok ne nauči lekciju iz nekog predmeta u školi ili dok ne popravi lošu ocenu-ostvaruju se bića krivičnog dela prinude,a u nekim slučajevima i krivičnog dela neovlašćenog lišavanja slobode).Protivpravnost ne bi bila,u navedenom slučaju na primer,isključena ako bi detetu bila naneta povreda.

- Sporno je i pitanje povreda ili prouzrokovanja smrti u okviru preduzimanja medicinskih zahvata. U novijoj literaturi spominje se i "čuvanje pretežnog interesa".Kako u ovim slučajevima razdvojiti eventualno postojanje krajnje nužde. Ovaj institut dozvoljen je samo:- da se medicinski zahvat vrši lege artis,odnosno po pravilima lekarske profesije,što znači da je bio i n d i k o v a n

- da postoji pristanak lečenog lica i - da je zahvat izvršen u nameri lečenja.

15

16

LITERATURA:

- Bačić, F., Bavcon, L., Kraus, B., Lazarević, L.V., Lutovac, M., Srzentić, N., Stajić, A., ur. (1978) Komentar Krivičnog zakona SFRJ. Beograd: Savremena administracija

-Krivični zakon Republike srpske,Sl.Gl. RS broj 49 od 2003.godine

17