114. NEVAŽNOST PRAVNOG POSLA ZBOG NEPOŠTOVANJA PROPISANE FORME I NAČELO SAVESBOSTI I POŠTENJAZakon o obligacionim odnosima sadrži jedno opšte pravilo o sankcijama koje nastaju zbog nedostatka potrebne forme.Ugovor koji nije zaključen u propisanoj formi nema pravno dejstvo ukoliko iz cilja propisa kojim je određena forma ne proizilazi šta drugo.Načelno je priznato pravilo o nevažnosti pravnih poslova kod kojih nije poštovan zakonom propisana forma. Samo u izuzetnim slučajevima može se od njega odstupiti na osnovu načela savesnosti i poštenja.Ograničenje dejstva normi o nevažnosti zbog nepoštovanja propisane forme ugovora dolazi u obzir samo za obligacione ugovore.Onaj ko izručito ili u konkludentnim ponašanjem drugog podstakne da veruje u postojanje određenog činjeničnog stanja i u tom verovanju na bilo koji način usled promenjenog držanja promeni svoj pravni položaj, sprečen je da ga ostvaruje prema licu koje je imalo poverenja, jer bi se u tom slučaju radilo o drugom činjeničnom stanju.U slučajevima gde nijedna strana nije skrivila nedostatak forme ugovora primenjuje se Venire contra factum proprium.Dva su takva slučaja:1) Jedna strana je duže uživala korist iz ništavog ugovora, pa je svoju protivčinidbu odbila, ukazujući na nedostatak forme ugovora.2) Kada jedna strana ugovornica svesno navede drugu stranu svojim ponašanjem na odgovarajuće troškove ili je odvrati od drugih povoljnih šansi, pa se kasnije pozove na nedostatak forme ugovora.U ovakvim slučajevima stvar je slobodne sudijske procene da odluči, po principu savesnosti i poštenja u prometu.

115. USLOVUslov u pravno-tehničkom smislu postoji,onda ako su stranke u jednom pravnom poslu nastanak ili dalje postojanje pravnih dejstava učinile zavisninim od budućeg,objektivno neizvjesnog događaja.Taj budući neizvjesni događaj, koji može predstavljati radnju, propuštanje ili drugu činjenicu je uslov. Često se u životu pod uslovom podrazumjeva nešto drugo, a ne buduća neizvesna okolnost. Takvi nepravi (prividni) uslovi su:

Običan uslov u pravnom poslu koji određuje njegov sadržaj od koga ne zavisi pravno dejstvo posla (roba će biti isporučena po uplati kupovne cijene)

Nije uslov u pravnom poslu tzv. pravni uslov.Kod pravnog uslova se radi o predpostavci od kojih zavisi punovažnost posla koju nisu odredile stranke svojom voljom, već koju zahteva zakon.Suvišno je u pravnom poslu određivati kao uslov nešto što predviđa zakon za njegovu punovažnost,jer će pravni uslov važiti i kada ga stranke nisu predvidele.

Već nastali uslov je samo subjektivno,a ne objektivno neizvjestan.Od početka je ovdje objektivno izvjesno da li je pravna posledica nastala: npr. neko kupi automobil pod uslovom da na današnjem izvlačenju lutrije koje je već održano,a čiji je rezultat strankama nepoznat, dobije premiju.

Nužni uslov, koji čini nastupanje pravnog dejstva zavisnim od jednog događaja koji mora nastupiti.

Nedozvoljeni ili nemoralni uslov,čine pravni posao ništavnim,pošto uslov nije deo pravnog posla, već sa njim čini nerazdvojeno jedinstvo.Nemogući uslov postoji onda kada se od početka može konstatovati da on nemože nastupiti.Nerazumljiv uslov, čini pravni posao ništavnim zbog neodređenosti njegovih pravnih posledica.

ZNAČAJ USLOVA:Uslov omogućava pravnom subjektu da vodi računa o budućnosti i da dejstvo svoje volje prilagodi budućim događajima.Npr. otac obeća sinu da će mu kupiti motor ako bude na vreme diplomirao. Najčešće se uslov u pravnom poslu prepoznaje kroz upotrebu reči „AKO“ ili drugih reči čiji je smisao isti.

116. VRSTE USLOVAU praksi se pri zaključenju pravnih poslova najčešće pojavljuju odložni (suspenzivni) i raskidni (rezolutivni uslovi). Odložni uslov čini punovažnost pravnog posla,nastanak njegovih dejstava

1

zavisnih od nastanka buduće neizvjesne okolnosti.Dejstvo pravnog posla počinje tek sa ispunjenjem uslova.Takav pravni posao postoji u slučaju kupovine na otplatu, kada prodavac zadržava pravo svojine i pored predaje stvari kupcu, dok je ovaj konačno na isplati.Kod pravnog posla sa raskidnim uslovom dejstvo pravnog posla nastaje odmah,ali ono prestaje sa ispunjenjem uslova.Npr. otac se obaveže da će izdržavati sina do njegove ženidbe.Prema sadržaju uslovi se dijele na:-pozitivne (afirmativne) i negativne uslove u zavisnosti od toga da li nastanak prava zavisi od nastupanja ili nenastupanja okolnosti. Npr. ako lice A ostane neoženjeno dobiće kuću.Uslov je kauzalan, ako se sastoju u nastupanju jednog slučajnog događaja. Za slučaj nastupanja štete na automobilu osiguravajući zavod će osiguraniku platiti naknadu. 117. DOPUŠTENOST USLOVANačelno uslovi su dopušteni kod svih pravnih poslova, ukoliko ih zakon ne zabranjuje, ili ukoliko se ne radi o pravnim poslovima koji ne trpe uslove. Razlog zbog čega jedna vrsta pravnih poslova ne podnosi uslov mogu biti različiti. Preduzimanje pravnog posla sa uslovom može da protivreči moralnom shvatanju, npr. zaključivanje braka pod uslovom u porodičnom pravu.Pravni posao sa uslovom moće vređati javne interese. Iz svrhe pravnog posla miože proizaći nemogućnost postavljanja uslova – odricanje od nasleđa ne može biti uslovljeno.

119. NALOG (MODUS)Nalog postoji kod dobročinog pravnog posla(poklon) i testamenta, gde se primalac obavezuje na određenu činidbu, pri čemu ne nastaje kao kod uslova stanje lebdenja, tj.očekivanja da pravo nestane.Kod poklona sa nalogom nalog može biti u interesu samog poklonoprimca, ili u interesu trećeg lica, pa poklonoprimac smanjuje ovu vrednost koju je dobio na osnovu dobročinog posla, npr. neko je poklonio licu A 5000 dolara da ih iskoristi za nabavku knjiga ili štampanje jednog svog rada.Ako primalac ne ispuni nalog, poklonodavac može tužbom zahtevati ispunjenje naloga, ili tražiti raskid ugovora o poklonu.Tužba za ispunjenje naloga može podići lice u čiju korist je stipulisan nalog.

120. R O KRok se razlikuje od uslova po tome što je kod roka nastanak okolnosti, od koje zavisi dejstvo ili kraj dejstva pravnog posla izvjestan.Kod roka je bitno da će vremenski momenat sigurno nastupiti.Rok može biti odložan i raskidan. Kod pravnog posla zaključenog sa odložnim rokom potpuno dejstvo pravnog posla nastupa sad početnim terminom.Ugovor traje od zaključenja do ispunjuenja.Kod pravnih poslova sa raskidnim rokom, dejstvo pravnog posla završava se sa dolaskom završnog termina.Npr. neko lice se obaveže da će izdržavati svog rođaka do njegovog punoletstva.

Rokovi se računaju vremenski po kalendarskim jedinicama,danima, mjesecima i godinama.To je tzv.civilno računanje vremena.Ako se vreme računa na časove i minute imamo astronomsko računanje vremena.Prvi dan se računa samo onda ako je početak dana merodavan momenat za početak roka,a poslednji dan ako padne u nedelju ili praznik,činidba ili izjava volje može se izvršiti sledećeg radnog dana.Kada dejstvo ugovora počinje od određenog vremena, shodno se primenjuju pravila o odložnom uslovu, a kada ugovor prestaje da važi po isteku određenog roka, shodno se primenjuju pravila o raskidnom uslovu.

121. POJAM ZASTUPNIŠTVAZastupnik je lice koje preduzima pravnu radnju u tuđe ime i na tuđi račun. Za zastupništvo je karakteristično:a) da je jedno lice ovlašćeno preduzelo pravnu radnju u tuđe ime, tj. da sve pravne posledice iz takve radnje pogađaju neposredno lice u čije ime radnja preduzeta (zastupanog).b) ekonomski efekti te radnje ostvaruju se ne u imovinskoj masi onoga koji je pravnu radnju obavio, već zastupanog.

2

Prema tome, zastupnik svojim pravnim radnjama zasniva građanskopravni odnos između zastupanog i trećeg lica.Struktura zastupništva se karakteriše dejstvom ili učešćem tri lica: ono lice za koga se od strane drugog lica zaključuje pravni posao ili za koga se pravni posao preduzima naziva se zastupani; onaj koji radi za zastupanog, zove se zastupnik; i onaj sa kome se pravni posao zaključuje, prema kome se pravni posao preduzima.Pravni posao između zastupnika i zastupanog označava se unutrašnjim odnosom,i on se može zasnivati na obligacionopravnom ugovoru o nalogu, ugovoru o radu, ugovora o društvu.Ako ove radnje treba da proizvedu neposredno dejstvo za ličnost zastupanog (direktno zastupništvo), zastupniku je potrebno dodatno ovlašćenje – punomoć.

122. RAZGRANIČENJE ZASTUPNIKA OD DRUGIH LICAOd zastupnika treba razlikovati neke druge institucije. Nije zastupnik:

a) Glasonoša koji prenosi samo tuđu volju, b) Posrednik, on dovodi u vezu zainteresovane strane da zaključe ugovor, c) Zastupnik nije organ pravnog lica. Fizičko lice koje nastupa u prometu za pravno lice i

daje izjavu volje naziva se organ pravnog lica.Pravno lice ne može drugačije nastupati nego preko svog organa,a zastupani koji je preneo radnje na zastupnika može i sam preduzimati.

d) veliki zanačaj ima zakonsko zastupništvo. Zastupani je ovde isključen od preduzimanja sopstvenih radnji. Zakonski zastupnici su roditelji u odnosu na decu,staraoci u odnosu na poslovno nesposobna lica.Zastupništvo je dopušteno kod svih pravnih poslova.Isključeno je kod nekih poslova porodičnog i naslednog prava.Ne može se praviti testament preko zastupnika.Za punovažnost zastupništva pretpostavka je da postoji ovlašćenje na zastupanje.Osnov na kome može počivati ovlašćenje na zastupanje može biti različit i može se zasnivati: na zakonu, na statutu.Aktu nadležnog organa, na izjavi volje zastupanog, dodelom punomoći.

Pod zakonskim zastupništvom podrazumeva se svako zastupništvo koje se ne zasniva na izjavi volje zastupanog (punomoći), već na zakonu, statutu, aktu nadležnog organa, ili volji nekog drugog lica – ne zastupanog.

123. DEJSTVO ZASTUPANJAZastupnik zastupa u ime zastupanog u granicama datog mu ovlaštenja,pa sve pravne posledice iz zaključenog ugovora pogađaju neposredno zastupano lice.Zastupnik je dužan da obavesti drugu stranu da nastupa u ime zastupanog.To je tzv. princip otvorenosti zastupništva.U takvom slučaju radi se o direktnom zastupniku. Direktno zastupništvo postoji kada sam zastupnik u ime zastupanog sa trećim licem zaključi ugovor, navodeći ime zastupanog.Nije potrebno da zastupnik da izričitu izjavu da nastupa u tuđe ime.Bitno je da direktni zastupnik ima volju da u ugovoru nastupi kao zastupnik,a ne u svoje ime.Zastupani je subjekt zaključenja ugovora, pa se prema njegovoj ličnosti utvrđuje sposobnost da li je u određene obaveze mogao da uđe ili ne.Zastupani odgovara i za krivicu zastupnika pri vođenju pregovora oko zaključenja ugovora do koga nije došlo kao i za svoju sopstvenu krivicu.

124. PRENOŠENJE OVLAŠĆENJA ZA ZASTUPANJEZastupnik svoje ovlašćenje za zastupanje ne može preneti na drugo lice, izuzev kada je na to ovlašćen nekim posebnim propisom, ili ugovorom.To je slučaj kada je zastupnik sprečen okolnostima da posao lično obavi, a interesi zastupanog zahtjevaju da se neodložno preduzmu pravni poslovi.Npr. punomć advokatu kada treba da dođe na sud određenog dana i poduzme procesnu radnju, a zbog nekih okolnosti bude spriječen,tada se punomoć prenosi na drugog advokata.Ta radnja se naziva supstitucija i ona nije prenošenje dodeljenog ovlaštenja na zastupanje supstituentu,već dodela jednog novog ovlaštenja

3

125.PREKORAČENJE GRANICA OVLAŠTENJAAko zastupnik pri zaključenju pravnog posla prekorači ovlaštenja koja mu je dao zastupnik, pravni posao ne obavezuje zastupanog.Takav posao može biti naknadno odobren od zastupanog(tzv.ratihabicija ili ratifikacija).Do momenta dok se zastupani ne izjasni odobrava li ugovor koji je zaključen preko zastupnika, ugovor „visi“, slično kao i pravni posao koji je zaključilo ograničeno poslovno sposobno lice bez odobrenja staraoca ili roditelja.Treće lice može,ako nije znalo niti je moralo znati za prkoračenje ovlaštenja,odmah po saznanju za prekoračenje, ne čekajući da se zastupani o ugovoru izjasni,izjaviti da se ne smatra vezanim ugovorom. Ako zastupani odbije odobrenje, zastupnik i zastupani su solidarno odgovorni za štetu koje treće lice pretrpi, ako ono nije znalo niti je moralo znati za prkoračenje ovlaštenja.

125. ZAKLJUČENJE UGOVORA OD STRANE NEOVALŠTENOG LICAZastupnik bez punomoći, postoji u slučaju kada lice B kao zastupnik lica A zaključi ugovor sa trećim licem X ili drugi posao, bez ovlaštenja lica A.Zastupništvo bez ovlaštenja postoji kad zastupnik zaključi ugovor, iako nikad nije imao ovlaštenje za to,ili ako je pri zaključenju punomć prestala da postoji,ili ako postoji ovlaštenje a zastupnik je prekoračio granice ovlaštenja.Zastupništvo bez ovlaštenja postoji i ako zastupnik svoje ovlaštenje zloupotrebljava,a njegov poslovni partner to zna ili prema okolnostima to može znati.Zastupani ima mogućnost ovakav ugovor naknadno odobri mada ga po pravilu to ne obavezuje.Odobrenje se daje zastupniku ili njegovom partneru sa kojim je zastupnik zaključio ugovor.Odobrenje se može dati izričito ili konkludentnom radnjom.Sa dodelom odobrenja ugovor deluje retroaktivno i smatra se kao da je punomć data od samog početka.Ako se ugovor ne odobri smatra se da nije bio ni zaključen.Neophodno je razmotriti odnos između zastupništva bez ovlaštenja i poslodavca bez naloga.Poslovodstvo bez naloga je ustanova obligacionog prava,a neovlašteno zastupanje ustanova zastupništva koja spada u opšti deo građanskog prava. Nije svako poslovodstvo bez naloga zastupništvo bez ovlaštenja,ali je svako zastupništvo bez ovlaštenja poslovodstvo bez naloga.Kod pravnog poslovodstva bez naloga,poslovođa bez naloga vrši posao u ime firme,a vlasnik može da bira da li će dati odobrenje za posao koji je poslovođa zaključio ili ne.Ako on posao odobri stupa ugovor na mesto poslovođe bez naloga,pa se smatra da je ugovor od početka zaključen između njega i trećeg lica.

126. PUNOMOĆJE – davanje punomoći i obim ovlaštenjaPunomoćje je pravnim poslom dodeljeno ovlaštenje za zastupanje od strane vlastodavca punomoćniku. Punomoćjem punomoćnik stiče pravnu moć da pravnim poslovima koje zaključi u ime vlastodavca ovoga neposredno ovlašćuje i obavezuje.Punomoćje ili ovlaštenje za zastupanje može nastati kako jednostranom izjavom volje,tako i na osnovu ugovora.Prema zakonu sledeći ugovori mogu sadržati klauzulu o ovlaštenju jedne stranke za preduzimanje pravnih poslova u ime i za račun druge stranke: ustupanje radi naplaćivanja, prodajni nalog,ugovor o delu,ugovor o trgovinskom zastupanju,posredovanje,otpremanje, i asignacija.Punomoć može nastati jednostvanom izjavom volje ili prema punomoćniku ili prema trećem licu.U prvom slučaju radi se o internom a u drugom o eksternom punomoćstvu.Punomoćnik može biti kako fizičko lice koje ima poslovnu sposobnost,tako i pravno lice. Zakon određuje da punomoćnik može preduzeti samo one pravne poslove za čije je preduzimanje ovlašten.Prema svom većem ili manjem obimu punomoćje može biti opšte(generalno) i posebno (specijalno), mora dakle biti određeno prema sadržaju i prema obimu. Obim se određuje prema volji vlastodavca.Čak i kada je dato opšte-generalno punomoćje, mogu se preduzeti radnje iz redovnih poslova. Npr., generalna punomoć je kada se da da se upravlja jednom ili više radnji u vezi sa kućom, ali ono u sebi ne sadrži i ovlaštenje da se kuća proda.Posebno ili specijalno punomoćje ovlašćuje se na preduzimanje tačno određenog jednog posla,odnosno vrste poslova, npr.,ovlastio sam zastupnika da mi proda kuću i naplati kupovnu cijenu.

4

127. OPOZIVANJE I SUŽAVANJE PUNOMOĆJA I NJEGOVO DEJSTVO PREMA TREĆIM LICIMAVlastodavac može i u svako vreme jednostrano opozvati ili suziti punomoćje, kada više nema poverenja u punomoćnika,čak i kada se odrekao ugovorom prava na opoziv.Opoziv je negativno pravo vlastodavca,koje mu omogućava da od sebe u svako doba može otkloniti rizik opasnosti zloupotrebe punomoćja od strane punomoćnika.Zakonodavac predviđa da se opoziv i sužavanje punomoćja,iako je ono bilo povezano sa ugovorom o radu ,delu, nalogu ili nekim drugim ugovorom,može učiniti jednostavnom izjavom volje bez posebne forme. Ali zakon o parničnom postupku predviđa da se opoziv,odnosno otkaz punomoćja, mora saopštiti sudu pred kojim se postupak vodi u pismenoj formi ili usmeno na zapisnik.Punomoćje se može opzvati i kod daljeg opstanka osnovnog ugovornog odnosa na kome počiva, naravno uz naknadu štete koja je time prouzrokovana punomoćniku.Odnos vlastodavca i trećeg lica je interesantan u onim slučajevima kada je punomoćje zastupnika bilo opozvano ili suženo prije zaključenja ugovora sa trećim, ili je prestalo da postoji iz drugih razloga.U oba slučaja odlučujuća okolnost je da li je punomć bila objavljena ili ne, kao i da li su obe ugovorne strane u momentu zaključenja ugovora bile svijesne. Mogu nastati sledeće situacije:

a) opozivanje punomoći kao i njegovo sužavanje nema dejstvo prema trećem licu koje je zaključilo ugovor sa punomoćnikom, ili obavilo drugi pravni posao, a nije znalo niti moralo znati da je punomoćje opozvano, odnosno suženo.U tom slučaju vlastodavac ima pravo zahtevati od punomoćnika naknadu štete, izuzev kada punomoćnik nije znao za opozivanje.

b) vlastodavac nije saopštio ovlaštenje za zastupanje trećem licu, ali je ispravu o punomoći predao zastupniku. Ako punomoć prestane smrću vlastodavca, punomoćnik može da vršeći svoju ulogu zastupnika zaključi ugovor.

c) Ugovor koji neko lice zaključi kao punomoćnik u ime drugoga bez njegovog ovlaštenja obavezuje neovlašćeno zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri.Ako neovlašteno zastupani ni u ostavljenom roku ugovor ne odobri, smatra se da ugovor nije ni zaključen.

128. PRESTANAK PUNOMOĆJAZakon o obligacionim odnosima prestanka punomoći je posvetio tri odredbe (čl. 92-94). U članu 94. radi se o prestanku punomoći usled prestanka pravnog lica kao punomočnika, lica kao vlastodavca – davaoca punomoći, ili smrću fizičkog lica kao vlastodavca.Kod fizičkog lica kao punomoćnika punomoćje prestaje smrću fizičkog lica, kao i gubljenjem poslovne sposobnosti.Punomoćnik koji je poslovno nesposoban ne može zaključivati poslove za drugoga koje u pravnom prometu ne može zaključiti za sebe.

Punomoćje prestaje protekom roka za koje je bilo dato, nastupanjem raskidnog uslova, kao i izvršenjem posla ili poslova za koje je bilo dodeljeno.

Punomoćje prestaje sa prestankom osnovnog odnosa,odnosa na kome je bilo zasnovano.Prodavačica u radnji koja je dobila otkaz ne može više prodavati robu za preduzeće u kojoj je do otkaza radila.Punomoć može prestati naknadnim gubljenjem poslovne sposobnosti na strani vlastodavca. Punomoćnik može preduzeti samo one poslove koji su već započeli i koji se ne mogu prekinuti bez štete za vlastodavca koji je postao poslovno ili ograničeno sposoban.

129. TRGOVAČKO ZASTUPNIŠTVO(poslovni punomoćnici)TRGOVAČKI PUTNICI, PUNOMOĆNICI PO ZAPOŠLJENJUPreduzeća i druga pravna lica u cilju zaključenja ugovora sa trećim licima služe se određenim licima koja im pomažu u zaključenju ugovora. Da bi se obezbjedila sigurnost trgovačkog prometa, treća lica koja stupaju u ugovorne odnose sa ovakvim licima moraju tačno da znaju kakav je obim njihovih ovlaštenja.Jedno od takvih lica je poslovni punomoćnik (trgovački punomoćnik).

Poslovno punomoćje može dati preduzeće i drugo pravno lice u granicama zakona.Punomoćnik može na osnovu njega zaključivati sve ugovore i obavljati druge

5

poslove koji su uobičajeni u vršenju poslovne djelatnosti.Kako se poslovna punomoć daje u pismenom obliku, treća lica koja to znaju ukoliko žele da budu savesna, treba da traže da im se stavi na uvid pismena punomć iz koje mogu videti kakva su ograničenja za poslovnog punomoćnika.U protivnom,treća lica postupaju na sopstveni rizik.

Trgovinski putnik u preduzeću je lice koje je od svoje organizacije dobilo pismenu punomoć,na osnovu koga je ovlašteno da van središta svog vlastodavca preduzme samo one poslove koji se odnose na prodaju robe i koji su navedeni u punomoći.Zakonom o obligacionom odnosu reguliše se tzv. punomoćnik po zapošljenju. Ta lica rade na takvim poslovima čije je obavljanje vezano za zaključenje i ispunjenje određenih ugovora i samim tim su i ovlaštena.Zakon određuje da navedena pravila za punomoćnike po zapošljenju važe i za radnike zaposlene kod poslodavca koji samostalno obavljaju delatnost ličnim radom.

130. ZAKONSKO ZASTUPNIŠTVOPod zakonskim zastupništvom podrazumeva se svako zastupništvo koje se ne zasniva na punomoćju (dakle ugovoru), već na zakonu, ili volji drugog lica, izuzev zastupanog.Osim punomoćja postoje i drugi oblici zastupništva:

a) Ovlaštenje za zastupanje može da nastane za zastupanog na osnovu pravnog posla drugo lica,npr., za naslednike u odnosu na zaovstavštinu ostavilac u testamentu može da odredi testamentalnog izvršioca,

b) Ovlaštenje za zastupanje može nastati po naredbi određenog organa, kao ovlaštenje staraoca odsutnog lica koje je sprečeno da samo preduzima pravne radnje, ili ovlaštenje prinudnog upravnika u postupku prinudne likvidacije,

c) Ovlaštenje se može neposredno zasnivati na zakonu – roditelji zastupaju decu, d) Statutarnio zastupništvo – koje ima organ pravnog lica.

Zakonsko zastupništvo prestaje smrću takvog zastupnika,otpadanjem uslova zbog čega je nastalo, ispunjenjem zadataka zbog kojih je nastalo.

Zakonski zastupnik ne može ni kao punomoćnik, u ime zastupanog da zaključi pravni posao sa samim sobom u sopstveno ime ili kao zastupnik nekog trećeg lica. Ova zabrana samokontrahiranja koja postoji za zastupnika ima za cilj da spreči povredu interesa zastupanog lica od strane zastupnika.

Od pravila da zastupnik ne može istovremeno da bude zastupnik i ugovarajuća stranka u nekim pravima postoje tačno utvrđeni izuzeci: ako to zakon ili punomoć dopušta i ako se radi isključivo o ispunjenju obaveze.

NEVAŽNOST PRAVNIH POSLOVA131. OSNOVNA PODELA NEVAŽEĆIH PRAVNIH POSLOVANevažeći pravni posao je takav pravni posao kod koga se ne može postići ono dejstvo koje su stranke htele da on proizvede. Sve nevažeće pravne poslove delimo na:

Pravne poslove čije dejstvo nije nastupilo,ali može još da nastupi ako se nedostajuća činjenica iz činjeničnog skupa ostvari, ili ako odpadne smetnja koja sprečava punovažnost pravnog posla.Poseban slučaj nepotpunih pravnih poslova postoji kod pravnih poslova za slučaj smrti (testament), kod kojih pravno dejstvo nastupa tek smrću ostavioca.Za vreme dok je on živ posao je nepotpun.Kod nepotpunog pravnog posla postoje samo neki elementi pravnog posla, pa je posao u nastajanju tj. nije još završen.To ne znači da nepotpun pravni posao ne proizvodi nikakva dejstva.Npr. kod pravnog posla koga je zaključilo ograničeno poslovno sposobno lice bez odobrenja roditelja ili staratelja, ne može druga strana odustati od pravnog posla pre nego što se o njemu ne izjasne roditelji ili staraoci.

Pravni poslovi koji su nepunovažni i ne mogu da postanu punovažni su ništavni. Sastoje se u nepostojanju jednog od potrebnih uslova za punovažnost pravnog posla ili u postojanju

6

jedne smetnje koja se ne može ukloniti. Ništavni pravni poslovi ne proizvode ni prema kome pravno dejstvo i smatraju se da nisu zaključeni.

Rušljivi pravni poslovi su takvi poslovi koji su najpre punovažni,ali se kasnije mogu poništiti sa povratnim dejstvom. Zakon o obligacionim odnosima smatra da su rušljivi oni poslovi koje je zaključila ograničeno poslovno sposobna stranka,kada je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje stranaka, kao i kada je to ovim zakonom ili posebnim propisom određeno.Kako u poslove kod kojih postoje mane volje Zakon nabraja pravne poslove zaključene pod pretnjom, zabludom, prevarom i prividne poslove, gde obuhvata fiktivne i simulovane poslove, lista rušljivih poslova je po ovim zaključena.Rušljiv pravni posao i pored nedostatka volje koje sadrži u sebi, proizvodi dejstva sve dok zainteresovana stranka ne istakne razlog za njegovu nevažnost. Dokle god on ne istakne razlog za rušljivost on mora da ispuni svoju obavezu iz pravnog posla. Razlog za rušljivost može istaći samo stranka koja je učestvovala u pravnom poslu i čija izjavljena volja ima nedostatak koji je doveo da se ona ne podudara sa unutrašnjom voljom usled zablude, prevare pretnje, prinude.

Relativno nevažeći pravni posao je takav posao koji je nepunovažan samo prema određenom krugu lica, dok je prema ostalim licima punovažan. Relativna nevažnost postoji u slučaju raspolaganja dužnika predmetima svoje imovinske mase pravnim poslom sa jedinom namerom da se takvim raspolaganjem ošteti poverilac.Uslovi za uspijeh tužbe za pobijanje pravnih poslova su sledeći:

-da je poveriocu onemogućeno da se preduzetim pravnim poslom naplati za svoju tražbinu iz preostale dužnikove imovine;-da je dužnik preduzeo pravni posao sa jedinom namerom da ošteti svog poverioca;-da je treće lice znalo za takvu nameru dužnika.

132. NIŠTAVNI PRAVNI POSLOVINištavni pravni poslovi su: protivzakoniti, nemoralni, poslovi kod kojih postoji prekomerno oštećenje zbog očigledne nesrazmere uzajamnoh davanja,zelenaški, pravni poslovi potpuno nesposobnih lica, pravni poslovi zaključeni protivno statutu pravnog lica i drugim opštim aktima.

133. PROTIVZAKONITI PRAVNI POSLOVIPosao koji se svojim sadržajem protivi ustavom utvrđenim načelima društvenog uređenja i zakonskim zabranama je protivzakonit i ne proizvodi pravna dejstva.Ima imperativnih normi kojima se štiti vrednosti i kojima mora biti potčinjena ideja slobode ugovoranja.Ima imperativnih normi u pravnom poretku koje reprezentuju neke vrednosti čija povreda putem ugovora ne mora da dovede do oduzimanja obaveznosti onoga što je ugovoreno,već može proizvesti neke druge sankcije. Npr., prosjak stiče svojinu prošenjem, iako je prošenje zabranjeno.Postoji i treća grupa imperativnih normi kojima su zaštićene takve društvene vrednosti da njihova povreda izaziva i ništavost pravnog posla koji vređa ovu normu i kažnjivost stranaka koje su učestvovale u njemu.Npr.,ako neko prodaje opojne droge,pravni posao je ništav sa gledišta građanskog prava, a kažnjiv u krivičnom pravu, jer se kosi sa krivično pravnom odredbom.Najvažnije grupe imperativnih normi koje ograničavaju slobodu ugovaranja, možemo da podelimo u tri velike gupe:-Jednu grupu sadrži sam Zakon o obligacionim odnosima, pa su ugovori zaključeni protivno ovakvim zabranama ništavi.-Druga, mnogobrojnija grupa, čija povreda izaziva nevažnost pravnih poslova, leži van obligacionog prava u velikom broju zabrana sadržanih u građansko pravnim, krivičnopravnim i upravno pravnim propisima.

Pod protivzakonitim poslom podrazumjevamo takav posao čije zaključenje je po svom opštem karakteru moguće, ali koje je s obzirom na svoj,sadržaj,na efekat koji se njim postiže i druge okolnosti pod kojima je u konkretnom slučaju zaključen,zabranjen.

7

Ako stranke pokušaju da izigraju zakonsku zabranu, tako što svom pravnom poslu daju neko drugo ime, ili zabranjeni rezultat ostvare pravnim sredstvima koja nisu obuhvaćena zakonom, radi se o izigravanju zakona.

134. NEMORALNI PRAVNI POSLOVIKlasifikacija nemoralnih pravnih poslova prema Lotmaru, je:Pravni poslovi koji su usmereni na nemoralno ponašanje, ili na nemoralna rezultat, ili koji ih podstiču.Npr., ako neko izda sobu u zakup u cilju vršenja prostitucije.Obećanje nagrade da bi se dobila saglasnost za razvod braka takođe je nemoraln pravni posao.Nemoralan je pravni posao u kome jedno lice preuzima jednu obavezu koja mora biti slobodna od svake pravne prinude, i prema moralnom shvatanju može biti jedino doneta na osnovu slobodne odluke lica koje se obavezuje.Npr.,neko lice se obaveže da se neće ženiti.Nemoralan je pravni posao ako se njime preterano ograničava lična i privredna sloboda određenog lica,tako da se dužnik potčinjava poveriocu,gubeći mogućnost da slobodno odlučuje i radi.Ništavna je klauzula u ugovoru jednog fudbalera i kluba,po kojoj on za vreme trajanja ugovora ne može ugovor otkazati ni iz kakvih razloga itd.Nemoralan pravni posao u kome jedna stranka za sebe na račun druge stiče nesrazmernu imovinsku korist,koristeći se stanjem nužde, ili teškim materijalnim stanjem drugogo, njegovim nedovoljnim iskustvom,lakomislenošću,ili zavisnošću.

135. ZELENAŠKI PRAVNI POSLOVINaziv „zelenaški poslovi“ potiče kod nas iz perioda prvobitne akumulacije kapitala,kada su trgovci kupovali od seljaka žito na zeleno, prije žetve, iskorištavajući njihovu nuždu, izvlačeći nesrazmernu imovinsku korist. Zelenaške ugovore kod nas reguliše Zakon o obligacionim odnosima.Ništav je ugovor kojim neko koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog,njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću i zavisnošću,ugovori za sebe ili nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio, ili se obavezao dati ili učiniti.Da bi sud konstatovao postojanje nesrazmerne imovinske koristi, treba da uporedi činidbu i protiv činidbu i vidi koliko jedna od druge ostupaju uzimajući njihove prometne vrednosti.Potrebno je da odnos između činidbe i protivčinidbe bude nesrazmeran.Da bi pravni posao bio zelenaški neophodno je da budu isounjene neke subjektivne pretpostavke:Lakomislenost,Neiskustvo, i Stanje nužde.Ove okolnosti zelenaš na strani ugovornog partnera mora da koristi svijesno,i da ih iz takvog njegovog stanja izvuče nesrazmernu imovinsku korist.Pravna posledica zelenaškog pravnog posla je njegova ništavost. Prema zakonu o obligacijama,na zelenaški ugovor se primenjuju odredbe ovog zakona o posledicama ništavosti i o delimičnoj ništavosti ugovora.Oštećenik može da podnese zahtjev za smanjenje obaveza na pravičan iznos u roku od 5 godina od zaključenog ugovora.

137. POSLOVI SA PREKOMERNIM OŠTEĆENJEM (lezioni poslovi)Kod uzajamnih ugovora gde se razmenjuje činidba i protivčinidba,posebno značajno pitanje je da li one moraju biti u određenom odnosu ekvivalencije.Justinijan je omogućio da prodavac od kupca zahteva povraćaj prodate robe uz povraćaj kupovne cene,ukoliko prodata stvar vredi više od dvostrukog iznosa kupovne cene.Kupac je mogao da se usprotivi ovom zahtjevu,ukoliko ponudi doplatu do pune vrednosti stvari. Zakon o obligacijama smatra da obe ustanove zabrana lezioni i zelenaških ugovora mogu i treba paraleleno da postoje,sve u funkciji zaštite jednake vrednosti davanja kod dvostranih ugovora.Zakon usvaja subjektivan pojam prekomjernog oštećenja,pa se oštećena strana može pozivatina leziju samo ukoliko joj prava vrednost ugovora nije bila poznata.Na zahtev oštećenog da se ugovor poništi usled prekomernog oštećenja,druga strana može u svako doba, pa i u postupku prinudnog izvršenja,ponuditi dopunu do prave vrednosti i tim aktom održati ugovor na snazi.

138. PRAVNI POSLOVI POTPUNO POSLOVNO NESPOSOBNIH LICA

8

Poslovi koje zaključuju potpuno nesposobna lica su ništavni.Izjave volje se moraju dati njegovom zakonskom zastupniku.Ništavni su i pravni poslovi zaključeni u nesvesnom stanju,ili u stanju privremene neuračunljivosti,ali navedena lica su inače sposobna da zaključuju pravne poslove,pošto je njihovo stanje samo privremeno.

138.PRAVNI POSLOVI ZAKLJUČENI PROTIVNO STATUTU PRAVNOG LICA I DRUGIM OPŠTIM AKTIMAZakon o obligacioniim odnosima pradviđa u članu 54, da pravno lice može zaključiti ugovore u pravnom prometu u okviru svoje pravne sposobnosti.Ugovor zaključen van tih okvira,a oni su određeni u statutu pravnog lica,nemaju pravno dejstvo.Ugovor koji je zaključen ili druga pravna radnja koja je preduzeta suprotno statutu ili drugim opštim aktima ostaje na snazi,osim ako je za to druga strana znala,ili morala znati, ili ako je ovim Zakonom drukčije određeno.Kod zaključenja ugovora van okvira delatnosti društvenopravnog lica,prekoračena je poslovna sposobnost toga lica,međutim takav ugovor proizvodi pravno dejstvo.Naravno sa ograničenjem da je druga ugovorna strana bila savesna,tj. nije znala da je ugovr zaključen van okvira delatnmosti, a preduzeće koje je to uradilo može da odgovara samo za privredni prestup.Ovako rešenje se pravda načelom pravne sigurnosti u prometu.Navode se sledeći razlozi:Ugovori koje zaključi jedna strana van okvira svoje delatnosti, po svojoj sadržini nisu zabrajeni u pravnom prometu.Njih ne može zaključiti samo jedna strana.Poništenje takvog ugovora neopravdano bi pogodilo drugu savesnu ugovornu stranu.Poništenjem ovakvih ugovra bilo bi ugroženo načelo sigurnosti u pravnom prometu.Stranke bi bile prožete osećanjem nesigurnosti da njihovi zaključeni ugovori mogu biti naknadno poništeni, jer ih jedna strana zaključila van okvira svoje delatnosti.

139. RUŠLJIVI PRAVNI POSLOVIUgovor je rušljiv kada ga je zaključila ograničenno poslovno sposobna strana,kada je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana,kao i kada je to Zakonom o obligacijama i posebnim propisima određeno. Najvažniju grupu rzušljivih pravnih poslova čine svakako oni poslovi kod kojih postoje mane u izjavljenoj volji, a to su poslovi koji su zaključeni u Zabludi, pod prevarom, pretnjom i prividni ugovori.

140. ZABLUDAKod pravnog posla, Zabluda je kriva predstava o nekom elementu pravnog posla koji u stvarnosti ne postoji. Iz kruga pogrešnih predstava mogu se oceniti kao zabluda samo takve predstave koje je lice u zabludi smatralo istinitim, tj. za koje je smatralo da se sa stvarnošću poklapaju.Ako jedno lice nešto pretpostavlja, ali u ispravnost svoje predstave sumnja, ne nalazi se u zabludi.Pored subjektivnih elemenata zabluda sadrži i objektivne.Zabluda je nesvesno udaljavanje predstave od stvarnosti.Zabluda je moguća samo o okolnostima iz prošlosti i sadašnjosti,a ona se sastoji u nesaglasnosti predstave sa sadašnjicom.U modernim pravnim porescima klasifikacija zabluda se vrši po tipovima: Zabluda o predmetu, Zabluda o svojstvima predmeta, bitna zabluda, nebitna zabluda, zabluda o činjeničnom stanju, pravna zabluda, itd.U zakonu o obligacijama prisutna je ideja da se volja i izjava izjavioca jedna od druge ne razklikuju.Zakon ne daje opštu definiciju zablude,već polazi od razlikovanja bitne od nebitne zablude,a zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta.

141. ZABLUDA O IDENTITETU I SVOJSTVIMA STVARI ILI LICAPrema zakonu o obligacijama bitna zabluda o svojstvima pradmeta i lica sa kojima se zaključuje pravni posao postoji ako se stranka koja izjavljuje volju nalazi u zabludi o bitnim svojstvima predmeta i lica sa kojima stupa u posao.Ako je kupac bio u zabludi om poreklu i originalnosti jedne slike,misleći da kupuje original, a radilo se o kopiji.Ako stranka koja je bila u zabludi nije postupala sa pažnjom koja se u prometu zahtjeva, nemože tražiti poništaj ugovora zbog zablude.Zabluda o ličnosti je nebitna i ne utiče na punovažnost pravnog posla, ako njegovo ispunjenje uopšte ne zavisi

9

od svojstva ličnosti.Svojstva su oznake jedne ličnosti ili stvari koja ona po prirodi poseduje.Npr.,poverljivost, pouzdanost određene ličnosti. U svojstva spadaju i karakteristike koje stvar ne poseduje sama po sebi, ali koje utiču na njenu vrednost zbog njenih faktičnih ili pravnih odnosa sa okolinom u kojoj se stvar nalazi.U svojstvo jednog zemljišta ne spada samo njegova plodnost,već i mesto gde se zemljište nalazi.

142. ZABLUDA O MOTIVU KAO BITNA ZABLUDAU bitne zablude spada i zabluda o pobudi(motivu),ali samokod dobročinih,a i ne kod teretnih ugovora. Motivi su one pobude koje su učestvovale u stvaranju volje kod pravnog posla,ali nisu došle do izražaja u njemu.Zabluda o motivu postoji u slučaju kada se kod zaključenog ugovora podudaraju izjava volje sa odlukama volje,ali dejstvo ugovora ili pravnog posla ne odgovaraju očekivanjima,ili predstavama koje je jedna ili druga strana imala pri zaključenju ugovora.Zabluda o motivu je nebitna zabluda kod dvostrano teretnih pravnih poslova. Ako neko u zabludi o motivu zaključi pravni posao, ta zabluda ostaje van sadržaja pravnog posla, i ona je nepoznata drugoj strani ugovornici.Zabluda o motivu ima uticaja na obrazovanje volje,ali ne na njen sadržaj.Neko je kupio jednu robu, očekujući da će joj cena skočiti, a ona je pala, ili jedno lice računajući sa premeštanjem u drugi grad,zaključi ugovor o zakupu stana,a premeštaj izostane.Zabluda o motivu je bitna kod dobročinih pravnih poslova,jer je tu uvek ušla u sadržaj pravnog posla i poznata je drugoj stranci.Kada sin daje poklon majci,motiv poklona je poznat poklonodavcu i poklonopimcu.Značajan slučaj nebitne zablude o motivu je tzv. zabluda u kalkulaciji – računu.Ona postoji ako se kod obračunavanja cene napravi greška.Ugovor je punovažan sa pogrešno obračunatom cenom,jer je obračunavanje cene načelno stvar prodavca.Izuzetak postoji samo ako je kalkulacija drugoj strani bila poznata kao predmet pregovora koji su vođeni prije zaključivanja ugovora.Takav ugovor se može osporiti.

143. NESPORAZUMLice u zabludi veruje da je zaključilo jedan drugi ugovor od onog za koji je svoju saglasnost dalo.Jedna stranka želi da proda određenu stvar,a druga misli da želi da je izda u zakup ili da na poklon.Kod ove vrste zablude i nema pravnog posla,jer postoji odsustvo saglasnosti,volja.Kada strane veruju da su saglasne,a u stvari među njima postoji nesporazum o prirodi ugovora,ili osnovu,ili o predmetu obaveze,ugovor ne nastaje.Kod otvorenog nesporazuma stranke su svesne da se još nisu saglasile.Ne postoji zabluda o prirodi pravnog posla kod falsa demonstratio.U ovom slučaju stranke su svoju volju izrazile netačnim rečima, izabrale su pogrešnu oznaku za ugovor,ali su u stvarnosti saglasne.

144. ZABLUDA ZBOG KRIVOG PRENOŠENJAPrema pravilima koja važe za uzabludu raspravlja se slučaj krivog prenošenja izjave preko glasonoše ili preko pošte.Ovde razlika između stvarne volje i faktički izjavljene volje nastaje zbog krivog prenošenja. Npr., na telegramu glasi kupujem umesto prodajem.Volja je tačno izjavljena prilikom predavanja telegrama na pošti,ali je poštanski službenik pogrešno preneo tekst.Pošiljalac je ovde u zabludi i on može pobijati pravni posao zbog zablude,prema pravilima koja važe za zabludu.I ovde se traži da zabluda koja je nastala zbog krivog prenošenja bude bitna da bi pravni posao mogao da se poništi zbog zablude.Ako je neko rezervisao u hotelu telefonom sobu broj 23, a preneto je broj 13, a one su potpuno iste,ne može odbiti tu sobu zbog sujevernosti i slično.

145. ZABLUDA KAO RAZLOG RUŠLJIVOSTI PRAVNOG POSLA U UPOREDNOM PRAVUNegativne pretpostavke kada se posao zaključen u zabludi ne može osporavati,onda bi to bilo sledeće:

10

a) Ako bi osporavanje punovažnosti pravnog posla zaključenog u zabludi bilo u protivrečnosti sa načelom savesnosti i poštenja i dobrim običajima.b) Ako bi ponioštenje pravnog posla zbog zablude bilo protivno utvrđenim načelima društvenog uređenja i prinudnim propisimac) Ako je zabluda beznačajna – nebitnad) Ako druga strana ugovornica bude spremna da izvrši pravni posao kao da zablude nije biloe) Ako se zabluda odnosi na okolnosti koje spadaju u sferu rizika one strane ugovornice koja se nalazi u zabludi.

146. PREVARAKada govorimo o manama volje kao razloga za ruščljivost pravnog posla, sve te mane volje možemo podeliti u dve grupe:Prva grupa koju obuhvataju mane volje koje su rezultat uticaja nekorektnog ponašanja protivne stranke,ili trećeg lica.Ovu grupu sačunjavaju prevara, pretnja i prinuda.Drugu grupu čine mane koje nisu prouzrokovane etičkim povredama druge strane ugovrnice.Tu spada samo zabluda.Namerna zabluda, ili kako se u građanskom pravu naziva prevara, je navođenje druge strane ugovornice na zaključenje jednog ugovora, ili na preduzimanje drugog pravnog posla izazivanjem zablude kod druge strane,ili protivpravnim korištenjem već stvorene zablude.Kod prevare se radi o specijalnom slučaju zablude i njene karakteristike su što se svijesno izaziva ili koristi.Ako jedna strana izazove zabludu kod druge ili je održava u zabludi u nameri da je time navede na zaključenje ugovora,druga strana može zahtevati poništenje ugovora i onda kada zabluda nije bitna.Pošto prevara predstavlja povredu dobrih običaja,dovoljno je da je njom izazvana ma koja vrsta zablude,bitna ili nebitna,dakle i zabluda o motivu,pa da posao pod prevarom bude poništen.Zakon o obligacijama razlikuje dva slučaja prevare: kada je druga strana ugovornica dolaznu prevaru prouzrokovala, i kada je treće lice prouzrokovalo prevaru,a jedna je strana ugovornica svesno prevaru iskoristila.

147. KADA PREVARU VRŠI DRUGA STRANA UGOVORNICAZakon i sudska praksa razlikuju dve vrste prevarnih radnji:a) ćutanje o određenim činjenicama i nepružanje odgovarajuće informacije; b) namerno navođenje pogrešnih podataka kako bi se druga strana navela na zaključenje ugovora.Ko otkrije zabludu druge stranke,dužan je da joj pruži opštu informaciju(npr. da kuću koju prodaje da je vlažana).Da bi postojala prevara potrebno je da budu ispunjeni sledeći uslovi:Prevara mora da bude namerno izvršenaIzmeđu prevare i zaključenog ugovora mora da postoji kauzalna veza, Prevara mora biti uzrok za zaključenje ugovora ili za sadržinu ugovora.

148. KORIŠĆENJE PREVARE KOJU JE PROUZROKOVALO TREĆE LICEAko je prevaru učinilo treće lice,prevara utiče na sam ugovor,ako je druga ugovorna strana u vreme zaključenja ugovora znala ili morala znati za prevaru.Ako je prevara izvršena od trećeg lica,a protivna strana ugovornica nije znala za nju,niti je morala znati,to ne predstavlja razlog za nevažnost pravnog posla. Naravno u takvom slučaju prevarena strana može tražiti naknadu štete od izvršioca prevare.Po našem pravu postoji izuzetak.Ugovor bez naknade može se poništiti i kada je prevaru učinilo treće lice,bez obzira da li je druga ugovorna strana u vreme zaključenja ugovora znala,morala znati za prevaru.

149. DEJSTVA UGOVORA ZAKLJUČENOG POD PREVAROMDejstvo ugovora zaključenog pod prevarom načelno je isto kao i kod ugovora zaključenog sa bitnom zabludom.Prevarena strana može zahtevati poništaj tako zaključenog ugovora.Prevarena strana može zahtevati poništenje tako zaključenog ugovora u prekluzivnom roku od jedne godine.Rok teče od momenta saznanja za prevaru,odnosno postoji i objektivni rok od tri godine koji se računa od dana zaključenja ugovora.Ako se u tom roku ugovor ne napadne, on se konvaldira i smatra se od početka punovažno zaključen.Posledice prevare razlikuju se od posledica kod ugovora

11

zaključenih u zabludi po tome što prevarena strana uvek ima pravo prema onome ko je izazvao prevaru na naknadu prouzrokovane štete iz deliktne radnje,za razliku od lica koje se nalazi u zabludi.

150. PRETNJAPretnja predstavlja nedostatak volje i sastoji se u tome što je jedna strana ugovornica daje određenu izjavu volje pod uticajem pretnji i straha koji je kod nje prouzrokovan.Za pretnju moraju biti ispunjeni određeni uslovi:Mora se raditi o opravdanom strahu.To znači da lice kome je zaprećeno uopšte nije u stanju da spreči zlo stavljeno u izgled. Pretnja mora da bude sadašnja,tj. da lice od nje nemože da se odbrani i da ona može izazvati strah i kod nepokolebljivog lica.Ako jedan slab čovek zapreti bokserskom šampionu da će mu opaliti šamar ako mu ovaj ne da na poklon određenu stvar, ta pretnja ne može izazvati opravdani strah,pa je prema tome irelevantna.Između straha i odluke volje kod lica kome se preti mora postojati uzročna veza.Samo ako je pod uticajem pretnje zaključen ugovor može se druga strana pozivati na ovaj nedostatak volje.Pretnja mora biti protivpravna.Protivpravnost se odnosi na cilj koji se postiže pretnjom, ili na sredstva kojima se vrši pretnja.PRETNJA IZAZVANA OD STRANE TREĆEG LICAPoništenjem ugovora koji je zaključen pod pretnjom koju je prouzrokovalo treće lice može se protivnoj strani koja je bila savesna, tj. nije znala niti je morala znati za pretnju, prouzrokovati šteta.U takvom slučaju tu štetu će morati da nadoknadi stranka koja traži poništaj ugovora zbog pretnje.PRAVNE POSLEDICE PRETNJEUgovor koji je zaključen pod pretnjom može se poništiti od strane ugovornice kojoj je bilo zaprećeno i kod koje je na taj način bio prouzrokovan opravdan strah,pa je svoju odluku donela pod takvim uticajem.Pravo zahtjevanja poništenja ugovora zbog pretnje prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za pretnju, odnosno od prestanka prinude.To pravo u svakom slučajuprestaje istekom roka od tri godine od dana zaključenja ugovora. Ako se traži poništaj ugovora zbog pretnje u ovim prekluzivnim rokovima,ili ako se stranka odrekne prava da ugovor pobija zbog pretnje,ugovor se konvaldira-osnažuje i smatra se da je od početka bio punovažno zaključen.Stranka kojoj je prećeno ima pravo da od druge strane zahteva naknadu štete,kao i vraćanje onoga što je u ugovoru dala,ako je to moguće,a ako nije može zahtevati novčanu nadoknadu.

150. PRINUDAIako prinuda predstavlja jedan nedostatak volje (manu volje),Zakon o obligacionim odnosima pod manama volje izričito ne nabraja prinudan ugovor.Pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od dana saznanja za razlog rušljivosti,odnosno od prestanka prinude.Pravni posao je zaključen pod prinudom kada se u momentu zaključenja pravnog posla primenjuje sila.Neko lice je pod uticajem batina koje je dobio,dalo izjavu da pristaje na zaključenje jednog ugovora.Kod pretnje se ugovornom partneru stavlja u izgled neko zlo ako neda zahtevanu izjavu.Dakle vrši se psihički uticaj,dok je kod prinude u pitanju fizički uticaj.Pravni posaio zaključen pod prinudom je rušljiv.Zainteresovana stranka može tražiti njegov poništaj u roku koji važi za prevaru i pretnju.

151. PRIVIDNI I PRIKRIVENI UGOVORIU rušljive pravne poslove zbog nedostatka volje spadaju i prividni i prikriveni pravni poslovi.Dužnik da bi osijetio da se njegovi poverioci naplate iz vrednosti slike poznatog majstora koju poseduje i koje ne želi da se liši,zaključi sa svojim prijateljem pismeni ugovor o prodaji te slike.Uprkos pismenoj formi ugovora,oni su dogovorili da faktički ne dođe ni do kakvog prelaska svojine na slici,već da ona i dalje ostaje u svojini dosadašnjeg vlasnika.U drugom slučaju stranke su navele manju cenu od stvarne ugovorne kako bi obmanule poreske vlasti i platile manji porez na

12

promet nepokretnosti.Zajedničko je da su dve stranke izjavile da zaključuju ugovor,ali su pri tome saglasne da u stvarnosti ne žele takvo zaključenje ugovora. Prividni ugovor nema dejstva među ugovornim stranama.Ali ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost.

152. FIKTIVNI PRAVNI POSLOVIPrividni ili fiktivni pravni poslovi postoje onda kada je izjava volje u saglasnosti sa drugom stranom ugovornicom data samo prividno.Fiktivni posao je zaključen samo da se stvori privid da je zaključen,bez namere stranaka da izazove pravna dejstva.U pravnoj prirodi fiktivnog pravnog posla održava se protivrečnost koja postoji između teorije volje i teorije izjave.Prema tzv.teoriji volje za punovažnost izjavljene volje potrebno je da je volja izjavioca usmerena neposredno na nastanak ili prestanak pravnog odnosa. Zatim je neophodno da postoji saglasnost volje i izjave. Ako je izjava volje data da pravno dejstvo nastane samo prividno, onda to prema teoriji volje znači da nastanak pravnog dejstva u stvarnosti nije željen. Prema tzv. teoriji izjave, punovažnost izjavljene volje ne presuđuje se prema unutrašnjoj volji izjavioca,već prema spolja izraženoj volji, tj. prema izjavi onako kako ju je razumeo primalac izjave,odnosno kako bi je prema okolnostima mogao da razume.Kod dejstva fiktivnog ugovora moramo razlikovati pravni odnos između strana ugovornica i pravni odnos dužnika iz prividnog posla prema trećim licima:1)između strana fiktivnog ugovora ugovor nema nikakvog dejstva,2) prividnost ugovora ne može se isticati prema trećem savesnom licu.Zaključenjem prividnog posla ne mogu se vređati interesi trećeg lica koje je verovalo u punovažnost ovog posla.Ako je treće lice steklo neka prava verujući u punovažnost prividnog ugovora,prividnost se prema njemu ne može isticati.

153. SIMULOVANI PRAVNI POSLOVISimulovani pravni poslovi postoje ako se kod kupoprodaje nepokretnosti iz poreskih razloga u ugovoru navede manja kupoprodajna cena od stvarno ugovorene.Netačni podaci o kupovnoj ceni predstavljaju primer fiktivnog posla,a stvarno ugovorena kupovna cena predstavlja disimulovani posao kaga su stranke zaključile. U konkretnom slučaju imamo dva posla,simulovanu kupoprodaju,kojim se pokriva drugi pravni posao – poklon.Pošto se simulovanim pravnim poslom pokriva jedan drugi pravni posao,takav posao je ništav,jer nedostaje volja kao bitan elemenat svakog pravnog posla.Za disimulovan pravni posao važi pravilo da se njegova punovažnost presuđuje prema pravilima koja važe za taj posao.U navedenom slučaju kupoprodaja ne važi jer je simulovana,dok je ugovor o poklonu punovažan.Kod disimulovanog posla se utvrđuje sadržina planiranog ugovora, kroz skrivenu izjavu u prividnom-simulovanom poslu.Važenje disimulovanog pravnog posla treba da nastane tek sa zaključenjem prividnog posla.Stranke ovde uglavnom slede dvostruki cilj: one hoće da zaključe određeni pravni posao, a da istovremeno obmanu okolinu o stvarnoj sadržini ovog posla. Sa prividnom izjavom volja izvršava se tajno postignuta saglasnost između strana ugovornica.

154. RAZGRANIČENJE FIKTIVNOG I SIMULOVANOG OD SRODNIH PRAVNIH POSLOVA

Prividni posao treba najpre razgraničiti od fiducijarnog pravnog posla.U fiducijarnom pravnom poslu dolazi do punovažnog prenosa stvarnog prava sa istovremenim obligacionopravnim ograničenjem u vršenju tog prava.Preneti predmeti pravno pripadaju fiducijaru,a ekonomski posmatrano njihov vlasnik ostaje fiducijant.Fiducijerni prenos prava stvarno je željan od stranaka.Treba razgraničiti prividan posao od posla zaključenog sa tzv. podmetnutim licem.Kao podmetnuto-skriveno lice smatra se ono lice koje radi za nekog drugog ko stoji iza njega, a koji iz bilo kojih razloga ne želi da se pojavi kao stranka pri zaključenju posla. Ako druga strana ugovornica ne zna da je posaio zaključen za račun drugog lica koje stoji iza podmetnutog lica, podmetnuto lice je samo posredni zastupnik gospodara posla.U takvom slučaju podmetnuto lice

13

postaje vlasnik stečene stvari, pa je tek onda prenosi na gospodara posla.Po takvom mišljenju ugovor koji zaključi podmetnuto lice je fiktivan.Drugačija je situacija kada je ugovor zaključen sa podmetnutim licem.Ovde je podmetnuto lice i posredni i neposredni zastupnik. I tada je zaključeni ugovor prividan,dok onaj posao koji je stvarno željen sa licem koje stoji iza podmetnutog – disimilovani posao.Treba napraviti razliku između prividnog posla i posla kojim se izigrava zakon.Pravni posao sa kojim se izigrava zakon je onaj kojim stranke žele da izbegnu primenu odgovarajuće zakonske odredbe i da ostvare zabranjeni rezultat.Ovakav posao kojim se izbegava zakon nije prividan,već onaj koji su stranke željele stvarno da zaključe.Od prividnog posla treba razlikovati mentalnu rezervu.I mentalna rezerva se odlikuje momentom tajnosti (skrivanja).Ona je skrivanje u odnosu na drugu stranu ugovornicu,naime skriveno zadržavanje volje. Mentalna rezerva u sebi sadrži laž, nemoralnost u odnosu na drugog ugovornog partnera. Pravni posao zaključen sa mentalnom rezervom je punovažan.

155. POSAO ZAKLJUČEN U ŠALIRušljivi su i pravni poslovi zaključeni u šali kod kojih ne postoji ozbiljna izjava volje gde izjavilac očekuje da njegova izjava neće biti zaključena ozbiljno.Tu spadaju i poslovi zaključeni u pedagoške svrhe,poslovi zaključeni na času kao i one izjave volje koje su date na pozornici.Kod ovakvih pravnih poslova jedno lice daje izjavu volje koja nije ozbiljna, jer vjeruje da će druga strana shavatiti šalu.Ako druga strana ne primeti šalu i preuzme odgovarajuće dispozicije, lice koje se šalilo dužno je da mu nadoknadi prouzrokovanu štetu, koja je proistekla iz poverenja poklonjenog neozbiljnoj izjavi(šteta zbog poverenja).Kod poslova koji su zaključeni u šali, koje je druga strana ozbiljno shvatila, poverovala u datu izjavu, postoji zabluda i pravo stranke koja se nalazi u zabludi da zahteva da se takav posao poništi zbog zablude.

155.PRAVNI POSLOVI OGRANIČENO SPOSOBNOG POSLOVNOG LICAPoslovi koje zaključuje ograničeno poslovno sposobno lice spadaju u rušljive pravne poslove. Za zaklječenje svih poslova ograničeno sposobno lice mora imati odobrenje svog zakonskog zastupnika.Bez svog zastupnika može zaključiti samo one ugovore čije mu je zaključenje zakonom dozvoljeno.Ako je ograničeno poslovno sposobno lice bez saglasnosti zakonskog zastupnika zaključilo pravni posao,takav posao nije ništav,već je nepunovažan.On se može naknadno osnažiti,saglasnošću ili odobrenjem zakonskog zastupnika. Druga strana od takvog ugovora ne može odustati,već je potrebno da se obrati zakonskom zastupniku da se izjasni da li odobrava taj ugovor.Ako se zastupnik ne izjasni u roku od 30 dana,smatraće se da je odbio da ga odobri.Sugovoarač poslovno nesposobnog lica koji nije znao za njegovu poslovnu nesposobnost,može odustati od ugovora koji je zaključio sanjim bez odobrenja njegovog zakonskog zastupnika.Ovo pravo da se odustane od ugovora zaključenog sa poslovno nesposobnim licem,gasi se po isteku 30 dana od dana saznanja za poslovnu nesposobnost.Odobrenje zakonskog zastupnika na zaključeni ugovor deluje retroaktivno tako da pravni posao važi od momenta kada je zaključen,a ne od momenta kada je dato odobrenje.

POSLEDICE NEVAŽNOSTI PRAVNIH POSLOVA156. POJAM NEVAŽNOSTI PRAVNOG POSLANištav pravni posao znači potpuno negiranje pravnog posla,kako u odnosu između stranaka,tako i prema trećim licima.On ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo i smatra se da nije ni zaključen.Kod rušljivog pravnog posla je izazvano željeno pravno dejstvo,ali zbog manljivog činjeničnog stanja pravni posao u određenom roku može napadati od strane zainteresovanog lica.Tužba za rušljivost pravnog posla zastareva.Pravo zshtevati poništenje rušljivog ugovora prestahje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti,odnosno od prestanka prinude.To pravo prestaje u svakom slučaju istekom roka od tri godine od dana zaključenja ugovora.

156.DELIMIČNA NEVAŽNOST PRAVNOG POSLA

14

Nevažnost može da pogađa samo jedan deo pravnog posla,tj. pojedine odredbe ili klauzule ugovora. Nevažnost pravnog posla ne može biti delimična,ako je nevažeća bitna sadržina pravnog posla.Ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost i samog ugovora, ako on može opstati bez ništave odredbe, i ako nije bila ni uslov ugovora,ni odlučujuća pobuda zbog koje je ugovor zaključen.

157. KONVERZIJA NIŠTAVIH PRAVNIH POSLOVAKada ništav ugovor ispunjava uslove za punovažnost nekog drugog ugovora,onda će među ugovaračima važiti taj drugi ugovor,ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su ugovarači imali u vidu kada su ugovor zaključili i ako se može uzeti da bi oni zaključili taj ugovor da su znali za ništavost svog ugovora.Konverzijom se ostvaruju ciljevi koje su stranke želele da ostvare zaključenjem ništavog ugovora, sada samo u drugoj formi i preko drugog ugovora.Konverzija ne dolazi u obzir ako su ciljevi koje su sledile stranke protivne javnom poretku i dobrim običajima.Ako pravni posao koga su stranke zaključile vređe neku zakonsku zabranu,onda je njegova konverzija u drugi pravni posao dopuštena,ako u cilju zabrane ne protuvreči i ovaj drugi pravni posao.Za primenu konverzije dovoljno je da ekonomski efekti koji su trebali da se ostvare ništavim pravnim poslom mogu postići drugim poslom,uz pretpostavku da su stranke u nemogućnosti ostvarenja punog efekta želele i delimično ostvarenje tih efekata.Mogućnost konverzije pretpostavlja da su ispunjeni svi uslovi za punovažnost drugog posla kojim se ništavi ugovor spašava. Jednostrani pravni posao koji je nepunovažan zbog neispunjenja zakonskih i uslova, pretvara se konverzijom u ponudu za zaključenje ugovora odgovarajućeg sadržaja.Npr., kasno dati otkaz može se smatrati kao ponuda za raskid ugovra,zakasnili prihvat ponude smatra se kao nova ponuda.Cilj konverzije je da se ništavi pravni posao spase pomoću posla kojim se postižu slični rezultati,polazeći od činjenice da šira namjera stranaka sadrži u sebi i užu namjeru.

157. KONVALIDACIJA RUŠLJIVIH PRAVNIH POSLOVAAko stranka koja je zainteresovana da istakne razlog rušljivosti to ne uradi u propisanom vremenu, ili se odrekne prava da istče razlog rušljivosti, pravni posao se kolvadira-osnažuje.Pravni posao koji je u početku bio manljiv, može da se konvaldira naknadno, u slučajevima kada se odobrenje koje je potrebno za punovažnost pravnog posla naknadno da. Npr., ako maloletnik zaključi pravni posao bez odobrenja, a prizna ga po priznanju punoletstva. Pravni posao o prenosu važi samo u pismenoj formi. Ako stranke sklope usmenui ugovor o prenosu nepokretnosti, pa ga izvrše, konvaldira se usmeno zaključeni ugovor.

158. POSLEDICE NIŠTAVOSTI I RUŠLJIVOSTI PRAVNIH POSLOVAAko je pravni posao proglašen nevažećim,svejedno iz kog razloga, treba razlikovati dve situacije:a) situaciju zaključenog ili neizvršenog pravnog posla;b) situaciju zaključenog i izvršenog.U prvom slučaju nijedna strana neće biti dužna da ispuni svoju obavezu, jer je pravni posao nevažeći od samog početka.U drugom slučaju,svaka ugovorna strana je dužna da vrati drugoj sve ono što je primila na osnovu takvog ugovora.Vrši se restitucija i to po pravilu dvostrana.Restitucija može biti i jednostrana, tako da samo savesna strana može tražiti povraćaj onoga što je dala,dok nesavesna strana za poništenje ugovora ne može dobiti ono što je po ugovoru dala,veće se to može oduzeti u korist opštine.U svim pravima kao i u našem,važi pravilo da ako je neko nešto dao radi postizanja nekog nezakonitog ili nemoralnog cilja, ne može tražiti natrag ono što je dao. Lice koje je izazvalo prevaru,pretnju ili prinudu,dužno je da drugoj stranci nadoknadi štetu.

OBJEKTI GRAĐANKSOG PRAVA159. POJAM OBJEKTAObjekat (predmet) subjektivnih prava predstvalja ono na šta je uporedno subjektivno pravo. Predmet svih građanskih odnosa je ljudsko ponašanje.Većina zapadni autora smatra da objekte građanskog prava čine:

15

čovek i njegova sopstvena ličnost (kod ličnih prava),stvari – materijalni delovi prirode,određene beztelesne stvari – ime,firma,proizvodi ljudskog duha,prava,imovina kao celina,industrijsko preduzeće kao skup praoizvodnih faktora.Objekt građanskog prava može da bude samo ono što se posredno ili neposredno može svesti na ekonomska dobra, odnosno na novac. Ti objekti su stvari, ljudske radnje, lična dobra i proizvodi ljudskog duha.

160. PRAVNI POJAM STVARIPod stvarima u pravnom smislu podrazumevamo materijalne delove prirode koji su potčinjeni ljudskoj moći. Da bi materijalni deo prirode bio stvar u pravnom smislu reči, potrebno je da on predstavlja celinu za sebe i da bude nešto samostalno.Materijalni predmeti moraju biti potčinjeni ljudskoj moći da bi bili stvari u pravnom smislu reči.Stoga se kao stvari ne mogu tretirati mesec i zvezde.Čovek se ne može tretirati kao stvar,niti su delovi čovečijeg tela stvari.Stvari treba razlikovati od zbira stvari.Zbir stvari predstavlja mnoštvo stvari, koje ne sačinjavaju jednu novu stvar.Npr., biblioteka jednog naučnika nije stvar već zbir stvari.Zbir stvari je: stado ovaca, robni lager, zbirka maraka.Stvar se ne može opisati kao materijalni deo priirode potčinjen ljudskoj vlasti, koji ima ograničeno mesto u prostoru i koji je samostalan.Stvar ima i neka društvena svojstva.Materijalni delovi prirode koji se nalaze van prometa, tzv. javna dobra, namenjeni su za korist u javnom interesu i ne mogu biti predmet građanskog prava.To su putevi,parkovi,mostovi, spomenici.Na njima postoji javnopravni,administrativni režim. Jedna određena grupa stvari koji spadaju u javna dobra po svojim svojstvima i prirodnim osobinama ne može biti predmet svojine i drugih građanskih prava.Neke od tih stvari su isključene iz prometa zbog svoje tačno određene namjene.One su stvari van prometa samo dotle dok je sticanje građanskih prava na njima u protivrečnosti sa njihovom namjenom.Čim im prestane tačno određena namjena,te stvari postaju predmet građanskopravnog prometa.

161. PODELA STVARIPodela stvari u svim sistemima se vršila u zavisnosti od društvenih svojstava stvari i njihovog privrednog značaja.U zavisnosti od značaja koje su pojedine stvari imale u jednom određenom poretku,postojale su i određene podijele stvari.U rimskom pravu su najvažnija sredstva za proizvodnju bili rob i zemlja.Stoga je i najznačajnija podela stvari bila na res mancipi i res nec mancipi.

SREDSTVA ZA PROIZVODNJU I PREDMETI ZA POTROŠNJUSredstva za proizvodnju i druga sredstva rada su stvari pomožu kojih se obavlja proces proizvodnje,odnosno vrši druga delatnost.To je zajedno sa sredstvima za potrošnju kategorija političke ekonomije,vrlo značajna za pravo jer je osnov dalje podele stvari na osnovna i obrtna sredstva.Predmet potrošnje sačinjavaju obrtna sredstva – materijali za reprodukciju,gotovi proizvodi,novac i tako dalje.

162. STVARI U PROMETU I VAN PROMETAStvari koje mogu biti predmet imovinsko pravnih poslova su stvari u prometu (res commercium).Određeni krug predmeta je zbog svoje namene da se koriste u javnom interesu isključen iz prometa, tj. ne može ili ograničeno može biti predmet imovinskopravnih poslova.U mnogim državama stvari koje služe religijskom kultu takođe se nalaze van prometa.Kod nas su one u svojini verskih organizacija.Groblja su kod nas van prometa.Za korištenje zemljišta nad njima važi specijalni administrativno-pravni režim.Danas u zemljama zapada najveću kategoriju stvari van prometa predstavljaju stvari u opštoj upotrebi, tj. javna dobra.Na njima postoji svojina javnopravnih korporacija,države i opštine.U stvari van prometa spadaju sudske i razne upravne zgrade,kasarne,vojna utvrđenja,naoružanje.U našem pravu takođe se može usvojiti kategorija stvari koje se nalaze van prometa i čine javna dobra.Naši pozitivni propisi ne usvajaju termin javna dobra

16

za stvari u opštoj upotrebi.Najčešće se umesto termina javno dobro upotrebljava termin stvari u opštoj upotrebi.Stvari se mogu nalaziti i u ograničenom prometu. Npr., promet vatrennog oružja i municije je ograničen na lica koja su prethodno dobila dozvolu za nošenje oružja.

163. NEPOKRETNE I POKRETNE STVARIPodela stvari na pokretne i nepokretne je nužnost u zemljama u kojima postoji privatna svojina na zemlji.U nepokretne stvari spadaju zemlljišta, zgrade i druge stvari koje su sa zemljištem čvrsto vezane.Imovinska prava na zemljištu se utvrđuju upisom u zemljišne knjige.Imovina pojedinca se može sastojati od više parcela,od kojih je svaka samostalna stvar u prometu.Vrlo važna nepokretnost je i zgrada čvrsto vezana za zemlju.Svi sastavni delovi zgrade,vodovodne cevi i instalacije ugrađene u zgradu,takođe su nepokretnosti.Pošto je u konkretnom slučaju glavna stvar zemljište – nepokretnost,to će i pokretne stvari koje služe za prirodno iskorištavanje te nepokretnosti biti tretirane u pravu kao nepokretne stvari po nameni.Nepokretne stvari po nameni su pripadak.Ima određenih stvari koje su po svojoj prirodi nepokretne(drveće, plodovi na drvetu,cigle, grede i crep na kući koja je namenjena za rušenje,ali su namenjene da u budućnosti postanu postanu pokretne stvari.Ove stvari u pravu tretiraju se kao pokretne stvari po nameni.Pokretne stvari su svi ostali telesni predmeti koji se mogu premeštati sa mesta na mesto,bez povrede svoje suštine,koje se ne smatraju nepokretnostima.Nepokretnosti se graniče sa drugim nepokretnostima i za njih važi odnos susedstva.Pokretnosti su samostalne,postoje same i ne nalaze se ni u kakvom odnosu susedstva. Nepokretnosti su neuništive i nezamenljive.Kod pokretnih stvari je upravo sve obrnuto:potrošne su, zamenljive i mogu se umnožavati i proizvoditi.Svojina se stiče na nepokretnostiman upisom u zemljišne knjige.Prenos svojine na pokretnim stvarima lišen je formalnosti.Na pokretnim stvarima se zasniva pravo ručne zaloge, na nepokretnim hipoteka.

164. INDIVIDUALNO ODREĐENE STVARI I STVARI ODREĐENE PO RODUStvari određene po rodu su one pokretne stvari koje se u pravnom prometu se određuju povrsti, meri i broju. U te stvari spada novac, kao opšte prometno sredstvo, žito krompir,brašno, serijski proizveden nameštaj i mašine.Stvari određene po rodu su lako promenljive i lako zamenljive stvari.Individualno određene stvari su one koje se u pravnom prometu određuju kao jedinstveni primerak u svom rodu,ili su pravnim poslom između stranaka određene kao takve.To su zemljišta,odelo sastavljeno po meri, nameštaj izređen po nacrtu, umetničke slike. Ako se stvar određena po rodu izdvoji iz grupe i na taj način individualizira,ona se tretira kao individualno određena stvar.Ova podela stvari ima posebno značaja u obligacionom pravu.Za individualno određenje stvari uvek se daje naknada u novcu. Rok nikada ne propada.Ako je predmet obaveze generična stvar pa ona propadne,dužnik se ne oslobađa obaveze, već je dužan da isporuči druge stvari istog roda.Individualno određena stvar može da propadne. Ako je ona bila predmet ugovora i slučajno je propala, prodavac se oslobađa obaveze.

165. ZAMENLJIVE I NEZAMENLJIVE STVARIZamenljiva stvar je ona umesto koje se može u ispunjenju obaveze dati druga stvar iste vrste,približno istih svojstava i iste vrednosti.Ostale stvari su nezamenljive.Nezamenljiva stvar je slika čuvenog umetnika. Zamenljive stvari su papir, džak krompira, hleb, životne namirnice. Zamenljive stvari su određene po rodu. Nezamenljive su individualno određene stvari.Podela stvari na zamenljive i nezamenljive ima naročitu važnost za obligaciono pravo. Ako je građanskopravnim deliktom uništena ili oštećena zamenljiva stvar, naknada će se prvenstveno izvršiti u naturi,davanjem druge stvari, iste vrste,kvaliteta i vrednosti.U protivnom,naknada je novčana.

165.POTROŠNE I NEPOTROŠNE STVARIPotrošne su pokretne stvari ako ispunjavaju dva uslova: ako su namenjene da se utroše jednom upotrebom i ako su namenjene da budu otuđene.Nepokretne stvari nemogu biti nikada potrošne

17

stvari.Sve ostale stvari su potrošne.Nepotrošne stvari su stvari čija se upotrebna vrednost realizuje u jednom dužem procesu potrošnje, a ne jednom upotrebom.Nepotrošne su stvari za jedno preduzeće mašine za rad.Međutim ove stvari mogu biti potrošne, ako sačinjavaju skladište robe i obrazuju neki drugi zbir stvari namenjen da se otuđi.Knjiga u knjižari je potrošna stvar za prodavca, a nepotrošna za kupca.Podela stvari na potrošne i nepotrošne služe kao osnova za klasifikaciju sredstava preduzeća na osnovu obrta.Osnovna sredstva sačinjavaju nepotrošne stvari, a obrtna potrošne. Pravni značaj ove podele se ogleda u tome što potrošne stvari ne mogu biti predmet ugovora o posluzi ili ostavi.Skoro sve potrošne stvari su određene po rodu.Međutim, ne važi obrnuto pravilo da su nepotrošne stvari individualno određene.

166. DELJIVE I NEDELJIVE STVARIDeljive su one stvari koje se mogu podeliti na istovrsne bez smanjenja njihove upotrebne ili prometne vrednosti.Nedeljive su mašine, konj, umetnička slika. Kriterijum za deljivost nije fizički već ekonomski. Pravni značaj ove podele dolazi do izražaja kod su svojine ili zajedničke svojine u slučaju deobe.

166.PROSTE I SLOŽENE STVARIProsta stvar je ona koja predstavlja prirodnu,nepodeljenu celinu. Npr., list papira, novčanica, itd.Ako je stvar sastavljena iz više delova takva stvar je složena (kuća, automobil).Sve sastavne delove delimo na samostalne sastavne delove(guma na biciklu, kamen u prstenu) i u nesamostalne sastavne delove. Nesamostalni sastavni delovi stvari su oni koji se ne mogu odvojiti bez oštećenja cele stvari (papir od cigarete).Samostalni delovi složene stvari mogu biti predmet samostalnih prava.

167. PRIPADAKPripadak je pokretna stvar koja nije sastavni deo druge stvari,ali po svojoj nameni služi ispunjenju njene svrhe i u stalnom je prostornom odnosu prema glavnoj stvari.Pripadak može biti samo pokretna stvar. Pripadak mora biti fizički samostalna stvar.Guma na automobilu je njegov sastavni deo,a rezervna guma je njegov pripadak.Pripadak se mora nalaziti u prostornom odnosu prema glavnoj stvari,čijem ekonomskom iskorištavanju služi.Sporedna stvar mora da bude u blizini glavne stvari,da se nađe pri ruci.Privremeni prekid veze između sporedne i glavne stvari ne utiče da sporedna stvar izgubi svojstvo pripadka.Pravni značaj svojstva pripatka sastoji se u tome da pripadak deli sudbinu glavne stvari,ukoliko u zakonu ili ugovoru nije ništa drugo određeno.Pripadak koji služi za iskorištavanje nepokretnosti i sam dobija svojstvo nepokretnosti.

168. PLODOVIPlod je sporedna stvar. Plodovi mogu biti organski proizvod jedne stvari.Oni obuhvataju proizvode životinja i zemljišta.Plodovi su i druge koristi koju stvar periodično daje prema svojoj nameni.Meso zaklane stoke nije plod stoke.Pored prirodnih plodova, moderna prava razlikuju i tzv.civilne plodove.To su novčani prihodi koje jedna stvar ili jedno pravo daju periodično na osnovu pravnog odnosa.Vlasnik stvari ili prava prenosi svoju stvar ili pravo drugome na korištenje,i za to periodično dobija jednu novčanu svotu.Na osnovu ugovora o zakupu stvari – zakupnina je plod.Za civilne plodove merodavna su pravila obligacionog prava.Viseći neobrani plodovi su bitni delovi drveta koje ih daje.Nesavestan držalac je dužan da vrati sve plodove vlasniku stvari,i to ne samo sakupljene plodove koju je stvar dala,već i plodove koje je on propustio da sakupi,a koje bi stvar dala da je bila pravilno korišćena.

169. ZBIRNE STVARI I ZBIR STVARIVrlo često se dešava da se skup više samostalnih stvari zbog njihove zajedničke ekonomske namene u pravu tretira kao jedna celina.Npr.,biblioteka, stado ovaca, skladište robe.Ovde se radi o zbiru

18

stvari.Kod kojih svaka ponaosob može biti u prometu samostalna stvar (slike iz galerije, knjige iz biblioteke)Ali sa gledišta stvarnog prava nema prava svojine na zbiru stvari,već samo prava svojine na pojedinim predmetima zbira, na svakoj knjizi biblioteke ponaosob.Od zbira stvari kao jedinstvenog objekta treba razlikovati zbirnu stvar, kod koje se takođe radi o više stvari,ali sve stvari su tu nesamostalne.Samo tek količina ovih stvari,samo njihov zbir ima ekonomskog znalčaja.Npr.,džak žita, gomila peska, par cipela...

169. LJUDSKE RADNJELjudske radnje su poseban objekat tražbenih prava. Predmet tražbenih prava, prema svom sadržaju, može biti pozitivan ili negativna ljudska radnja.Samo ona ljudska radnja koja se može novčano izraziti je predmet građanskog prava.Ali ako se jedan pevač obaveže da će pevati na koncertu uz naknadu, onda je ovo pevanje objekat građankog prava.Predmet građanskog prava može biti i propuštanje ukoliko to propuštanje za drugu stranku predstavlja ekonomski interes.Npr.,da ne sme zgradu podići iznad određene visine, kako ne bi susedu oduzeo vidik.Bitno je da za ovako propuštanje druga strana ima ekonomski interes.

173.LIČNA DOBRAČast, zdravlje, telesni, moralni i duhovni integritet, čovekova intimna sfera, slika i ime predstavljaju posebne objekte građanskog prava – lična dobra, koja uživaju krivičnopravnu i administrativnopravnu zaštitu.Lična dobra mogu biti vezana ne samo za fizičko lice, već i za pravno.Pravno lice ima svoju firmu,svoj poslovni ugled koji postiže kvalitetom proizvoda i poslovanja.

170. PROIZVODI LJUDSKOG DUHAAutorsko i pronalazačko pravo su predmetna prava i odnose se na literarna i umetnička dela,kao i na pronalaske.Predmet autorskog i pronalazačkog prava nije stvar, niti nad ovim objektima koji predstavljaju proizvode ljudskog duha postoji pravo svojine.Proizvodi ljudskog duha se objektiviziraju u spoljnom svijetu, kao naučna,umetnička, muzička i druga dela.Kohler je autorska i pronalazačka dela smatrao i materijalnim dobrima.

171. IMOVINA(pojam)Imovina je skup imovinsko-građanskih prava koja pripadaju jednom licu.Samo imovinska prava,njihov skup, ulazi u pojam imovine jednog lica.Tu ne spadaju druga prava kao što su porodična i poltička.Pod imovinsko građanskim pravima obuhvatamo prava čiji su objekti stvari ili ljudske radnje koje se mogu izraziti u novcu.Građanskopravni pojam imovine obuhvata načelno samo celokupnost imovinskih prava jednog lica, ali ne i obaveze. Pogrešno je shvatanje po kome u imovinu ulazi i nasledno pravo,pa čak i pravna moć i pravno stanje.Nasledno pravo nije nikakvo posebno subjektivno pravo sa samostalnim objektom.Naslednik ostvaruje to pravo tek za slučaj smrti fizičkog lica za koga je bila vezana određena imovina.On na tom mestu umesto nestalog subjekta automattski stupa u njegovu imovinu.Starija teorija deli imovinu kao skup prava na aktivu i kao skup obaveza na pasivu.Novija teorija obuhvata samo celokupnost subjektivnih imovinskih prava jednog lica, ali ne i obaveze.Obaveze nisu sastavni, negativni delovi imovine, već samo njeni tereti. One se isplaćuju iz imovine.

172. IMOVINSKA MASA

19

Subjekat neprekidno stiče nova i otuđuje neka prava,što sve ima reprekusija na krug objekata u imovini – na imovinsku masu(skup predmeta na koja se odnose imovinska prava).Imovinska masa kao takva se povećava ili smanjuje.Svaki ekonomski akt razmene,izražene u formi obligacionog ugovora, predstavlja kretanje u imovinama učesnika razmenjivača,tako što objekti u jednoj imovini menjaju mesto i prelaze u drugu.

176.VEZA IZMEĐU SUBJEKATA I IMOVINEJedinstvo i veza između subjekata i imovine oghleda se u tome što smrću lica imovina koja je ostala bez subjekata prelazi kao celina na neko drugo lice, ili više lica kao naslednike.Jedno lice po pravilu ima samo jednu imovinu.Imovina je skup prava koja pripadaju jednom određenom subjektu.Imovina je jedinstvena, a imovinska masa može biti podeljena na pojedine fondove.U oblasti privrednog prava, imovina preduzeća se deli na razne fondove: fond osnovnih sredstava, fond obrtnih sredtava, rezervni fond. Za sve ove fondove u okviru imovine jednog preduzeća važi tačno određen režim koji uslovljava njihovu namenu i korištenje.Postavlja se pitanje da li je moguće za života jednog lica izvšiti odvajanje imovine? Takve situacije postoje kada imamo konfiskaciju, nacionalizaciju i stečaj.Lice tada na osnovu odluke suda zadržava samo najnužniju imovinu dok se konfiskovana imovina prelazi u državnu.Kod nacionalizacije se pogađa jedna grana privredne delatnosti. Vlasnicima iz dotične privredne grane se oduzimaju uz naknadu i prenose na državu objekti koji predstavljaju sredstva za vršenje određene delatnosti. Kod stečaja licu koje je prezaduženo oduzima se njgova imovina i deli poveriocima-stečaj se primenjuje samo na preduzeća.

20