PREZENTACIJA-MEDJUNARODNE FINANSIJE-VEZBE

MEĐUNARODNE FINANSIJE

Profesor: prof. dr Veroljub DugalićAsistent: mr Nenad Janković

CILJ FINANSIJSKOG POSLOVANJA

Finansiranje:

� pribavljanje novčanih sredstava,

� održavanje poslovne aktivnosti,

� proširenje poslovne aktivnosti i

� plasman slobodnih iznosa sredstava.


Cilj finansijskog poslovanja:

� što manje angažovanje finansijskih sredstava,sredstava,

� minimiziranje troškova pribavljanja tuđih sredstava i

� maksimiranje prihoda od slobodnih sopstvenih sredstava.


Finansijsko tržište:

� Prikuplja sva, za kraće ili duže vreme slobodna sredstva,sredstva,

� Omogućava njihovo korišćenje od strane onih kojima su ta sredstva potrebna.

Ovaj mehanizam PODSTIČE, A NE OBEZBEĐUJE najbolju alokaciju slobodnih finansijskih sredstava.


Dva segmenta:

� tržište novca i

� tržište kapitala.

Ciljevi koje je nemoguće istovremeno ostvariti:

� što veći prihodi,

� što veća sigurnost i

� što veća likvidnost.

DEFINICIJA MEĐUNARODNOG FINANSIRANJA

Međunarodno finansiranje u užem smislu:

� uvoz i izvoz novca i kapitala,

� prodaja robe i usluga na kredit.

Međunarodno finansiranje u širem smislu:

� uvoz i izvoz novca i kapitala,

� prodaja robe i usluga na kredit i

� jednostrani transferi.

DEFINICIJA MEĐUNARODNOG FINANSIRANJA

Kriterijumi za razvrstavanje poslova koji spadaju u domen međunarodnog finansiranja

Specifičnosti međunarodnog finansiranja:

� poređenje vrednosti izraženih u različitim nacionalnim valutama i

� aktivnost nacionalnih monetarnih vlasti.

RAZVOJ MEĐUNARODNOG FINANSIRANJA

Faktori koji su doprineli razvoju m. finansiranja:� raspad kolonijalnog sistema,� stvaranje velikog broja međunarodnih i regionalnih institucija,

konvertibilnost,� konvertibilnost,� pojava većeg broja multinacionalnih kompanija,� razvoj evrotržišta,� povećanje cene nafte,� novine u bankarskom poslovanju,� kreditiranje izvoza kapitalnih dobara i� bolji međunarodni politički odnosi.

DEVIZNI SISTEM

� Devizni sistem predstavlja skup načela i na njima zasnovanih zakonskih propisa, mera i instrumenata kojima se reguliše način poslovanja devizama. (devizni kurs, mogućnosti i uslovi sticanja, držanja i korišćenja deviza, način njihove međusobne sticanja, držanja i korišćenja deviza, način njihove međusobne zamene i zamene za domaći novac...)

� Devizni sistem se mora stalno prilagođavati novonastaloj situaciji.

� Adekvatan devizni sistem predstavlja neophodan, ali ne i dovoljan uslov za uspešan razvoj neke privrede.

POJAM DEVIZNOG KURSA

� Devizni kurs je CENA!!!

� Devizni kurs predstavlja odnos između dve valute!!!valute!!!

� Postavlja se pitanje koja valuta predstavlja proizvod, a koja cenu tog proizvoda!!!


Devizni kurs predstavlja:

� cenu po kojoj se jedna nacionalna valuta razmenjuje za drugu valutu,razmenjuje za drugu valutu,

� cenu jedne valute izraženu u jedinicama druge valute ili

� cenu jedne valute iskazanu u drugoj valuti.


Direktno notiranje (evropska konvencija):� cena jedinice strane valute iskazana u jedinicama domaće valute ili � koliko je potrebno jedinica domaće valute za jednu jedinicu strane

valute.valute.

Primer za direktno notiranje DINARA:1USD=76RSD; 1EUR=106RSD; 1GBP=120RSD; 1CHF=79RSD.

Primer za direktno notiranje DOLARA:1EUR=1,4USD; 1CHF=1,04USD; 1GBP=1,58USD;

1RSD=0,013USD.


Indirektno notiranje (britanska konvencija):� cena jedinice domaće valute iskazana u jedinicama strane valute

ili � koliko je potrebno jedinica strane valute za jednu jedinicu domaće � koliko je potrebno jedinica strane valute za jednu jedinicu domaće

valute.

Primer za indirektno notiranje DINARA:1RSD=0,013USD; 1RSD=0,008GBP; 1RSD=0,009EUR; 1RSD=

0,012CHF.

Primer za indirektno notiranje DOLARA:1USD=76RSD; 1USD=0,71EUR; 1USD=0,96CHF; 1USD=0,63GBP.


Osnovna funkcija deviznog kursa je da uspostavi vezu između nivoa cena u zemlji i inostranstvu čime se inostrane cene preračunavaju u domaću valutu i obrnuto.obrnuto.

Na taj način dolazi do identifikacije proizvoda čija je cena u zemlji niža (mogu se izvoziti) i viša (mogu se uvoziti).

Na duži rok dolazi do usmeravanja faktora proizvodnje, međunarodne specijalizacije, odnosno međunarodne podele rada.

TEORIJE O DEVIZNOM KURSU

Platnobilansna teorija:� Devizni kurs se formira pod uticajem ponude i

tražnje,tražnje,� Ponuda i tražnja deviza se prikazuju u vidu priliva i

odliva deviza,� Deficit u platnom bilansu dovodi do veće tražnje za

devizama i do porasta deviznog kursa,� Rast deviznog kursa dovodi do smanjenja tražnje,

povećanja ponude, otklanjanja deficita i uravnoteženja platnog bilansa.


Teorija o paritetu kamatnih stopa:

� Ponuda i tražnja deviza potiču i od pretvaranja finansijskih fondova iz jedne valute u drugu,finansijskih fondova iz jedne valute u drugu,

� Plasirati sredstva uz što veću kamatu,

� Veća kamata u inostranstvu � veća tražnja za devizama � rast deviznog kursa � odliv sredstava u inostranstvo � dolazi do povećanja kamata u zemlji sve dok se ne uspostavi paritet kamatnih stopa.


Teorija pariteta kupovne snage:

� zakon jedne cene – cena proizvoda u dve zemlje, kada se iskažu u istoj valuti, koristeći zemlje, kada se iskažu u istoj valuti, koristeći promptni devizni kurs, će biti jednake.

� teorija apsolutnog pariteta kupovnih snaga,

� teorija relativnog pariteta kupovnih snaga.

Country Big Mac Price Implied PPP

rate +

Today'sExchange Rate1 USD =

Over(+) / Under(-) Valuation

against the USD, % ++

in Local Currency

in US dollars

United States $ 3.73 3.7300 --- 1.0000 ---

Argentina Peso 14 3.5346 3.75 3.9609 -5.3245

Brazil Real 8.71 5.1710 2.33 1.6844 38.3282

Britain £ 2.29 3.6126 0.61 0.6339 -3.7703

China Yuan 13.2 1.9817 3.54 6.6610 -46.8548

Euro area € 3.38 4.6886 0.91 0.7209 26.2311

Hong Kong HK$ 14.8 1.9066 3.96 7.7627 -48.9868

Japan ¥ 320 3.9401 85.7 81.2155 5.5217

Norway Kroner 45 7.6535 12.1 5.8797 105.7928

Poland Zloty 8.3 2.9046 2.22 2.8575 -22.3097

Russia Rouble 71 2.3078 19.0 30.7646 -38.2407

Sweden SKr 48.4 7.2046 13.0 6.7179 93.5129

Switzerland SFr 6.5 6.7420 1.74 0.9641 80.4792

Ukraine Hryvnia 14.5 1.8012 3.88 8.0503 -51.8030


Teorija pariteta kupovne snage:� Devizni kurs se uspostavlja na onom nivou koji izjednačava

kupovnu moć u zemlji i inostranstvu.� Devizni kurs bi trebalo, bez obzira na različite cene proizvoda � Devizni kurs bi trebalo, bez obzira na različite cene proizvoda

među zemljama, da obezbedi istu kupovnu moć određene količine novca u bilo kojoj zemlji.

� Ukoliko se nabavljanjem strane valute može kupiti više robe nego na domaćem tržištu (za domaću valutu) doći će do rasta tražnje za stranom valutom i do rasta deviznog kursa.

� Devizni kurs raste sve dok se ne uspostavi paritet kupovne moći u zemlji i inostranstvu.


Srbija Italija Devizni kurs

Ulje 140 rsd 1,1 eur

Brašno 50 rsd 0,6 eurBrašno 50 rsd 0,6 eur

Šećer 50 rsd 0,7 eur

Mleko 60 rsd 0,6 eur

300 rsd 3 eur 1eur = 100 rsd

Auto 500 000 rsd 5000 eur

500 300 rsd 5003 eur 1eur = 100 rsd


Šta se dešava ako dođe do promena cena u našoj zemlji:

Srbija Italija Devizni kursSrbija Italija Devizni kurs


Brašno 50 rsd 0,6 eur





Po ovoj teoriji, ukoliko je u baznom periodu devizni kurs na takvom nivou da osigurava paritet kupovne moći, u narednom periodu će paritet kupovne moći, u narednom periodu će se menjati u skladu sa stopama inflacije u zemlji i inostranstvu.

Drugačije se naziva – teorija inflacije.Ki:Ko = Pai:Pbi

Ki = Ko�Pai/Pbi


� domaća dobra

� međunarodna dobra

III faza ICP (United Nations International Comparison III faza ICP (United Nations International Comparison Project) – pouzdano međunarodno poređenje

Problemi:

� razlike zbog različite metodologije obračuna društvenog proizvoda i sl.

� utvrditi adekvatne devizne kurseve.


“međunarodni dolari” omogućavaju međunarodna poređenja

Vrednosti BDP izražene u SAD dolarima (po Vrednosti BDP izražene u SAD dolarima (po zvaničnom kursu) su potcenjene u manje razvijenim zemljama – što je zemlja nerazvijenija, potcenjenost je veća.


Srbija Italija Devizni kurs


Brašno 50 rsd 0,6 eurBrašno 50 rsd 0,6 eur




Šišanje 250 rsd. 5 eur

Pranje tepiha

100 rsd. 2 eur

650 rsd 10 eur 1 eur = 65 rsd


Ako imamo da nam je BDP po stanovniku na pr. 100 000rsd,u prvoj varijanti to će biti:u prvoj varijanti to će biti:100 000rsd:100 (zvaničan devizni kurs) = 1 000 eur po stanovniku

u drugoj varijanti to će biti:100 000rsd:65 (paritet kupovne moći) = 1 538,46 eur po stanovniku


� Zadatak br 1: Ukoliko je na početku posmatranog perioda kurs bio 1eur = 100rsd i u posmatranom vremenskom periodu stopa inflacije je kod nas vremenskom periodu stopa inflacije je kod nas iznosila 6%, a u Nemačkoj 20%, izračunati novi devizni kurs evra u dinarima.

� 1eur = 88,33rsd


� Zadatak br. 2: Na početku posmatranog perioda kurs funte u dinarima je bio 120. U našoj zemlji stopa inflacije je bila 10%. Izračunati novi devizni kurs funte u dinarimafunte u dinarima

a) ukoliko je stopa inflacije u V. Britaniji bila 0%, b) ukoliko je stopa inflacije u V. Britaniji bila 10%,c) ukoliko je stopa inflacije u V. Britaniji bila 20%.

� a) 1 gbp = 132 rsd,� b) 1 gbp = 120 rsd,� c) 1 gbp = 110 rsd.


� Zadatak br. 3: Ukoliko je na kraju posmatranog perioda kurs dolara u dinarima iznosio 80, i u toku posmatranog perioda iznosio 80, i u toku posmatranog perioda stopa inflacije u SAD-u iznosila 5%, a u Srbiji 15%, izračunati devizni kurs dolara u dinarima na početku posmatranog perioda.

� 1 usd = 73,04 rsd.


� Zadatak br. 4: Izračunati stopu inflacije u Švajcarskoj ukoliko je na početku posmatranog perioda kurs čvajcarskog franka u dinarima iznosio perioda kurs čvajcarskog franka u dinarima iznosio 80, na kraju posmatranog perioda 75, a stopa inflacije u Srbiji je bila

a) 0%,

b) 15%.

� a) Ibi = 6,67%

� b) Ibi = 22,67%

REALAN DEVIZNI KURS

� realan devizni kurs izjednačava opšti nivo cena u zemlji i inostranstvu,

realan devizni kurs je bitan i za tržišnu i za � realan devizni kurs je bitan i za tržišnu i za plansku privredu,

� opšti nivo cena predstavlja ponderisani prosek svih cena.

REALAN DEVIZNI KURS

Primer: realan devizni kurs je 1 eur = 100 rsd.(u sistemu direktnog notiranja)

Ukoliko je devizni kurs 1 eur = 90 rsd:� domaća valuta je precenjena,� strana valuta je potcenjena, � veća je kupovna moć u inostranstvu, � povećava se uvoz,� smanjuje se izvoz� povećava se korišćenje stranih kredita, � dobijaju se pogrešne informacije o alokaciji proizvodnih faktora,� dolazi do pogoršanja stanja u platnom bilansu.

REALAN DEVIZNI KURS

Primer: realan devizni kurs je 1 eur = 100 rsd.(u sistemu direktnog notiranja)

Ukoliko je devizni kurs 1 eur = 110 rsd:� domaća valuta je potcenjena,� strana valuta je precenjena, � veća je kupovna moć u zemlji, � povećava se izvoz,� smanjuje se uvoz,� smanjuje se korišćenje stranih kredita,� dobijaju se pogrešne informacije o alokaciji proizvodnih faktora,� dolazi do poboljšanja stanja u platnom bilansu.

RAVNOTEŽAN DEVIZNI KURS

Ravnotežan devizni kurs obezbeđuje uravnoteženost platnog bilansa, odnosno ujednačavanje ponude i tražnje deviza.tražnje deviza.

U nekom širem ekonomsko političkom smislu, devizni kurs se smatra ravnotežnim samo ako obezbeđuje ravnotežu platnog bilansa:

� u dužem vremenskom periodu,

� uz očuvanje unutrašnje ravnoteže i

� bez velikih trgovinskih i deviznih ograničenja.

VRSTE DEVIZNIH KURSEVA

Prema načinu utvrđivanja:� čvrsti (fiksni) i � promenljivi (fluktuirajući, plivajući).� promenljivi (fluktuirajući, plivajući).

Prema broju istovremeno primenjivanih deviznih kurseva:

� jedinstveni i � višestruki (diferencijalni).


Prema klasifikaciji MMF-a (klasifikacija preuzeta 6.11.2009. godine), danas postoje sledeći sistemi (režimi) deviznih kurseva:

� dolarizacija� dolarizacija� valutni odbor� fiksni devizni kurs� sistem prilagodljivih pariteta� puzajući devizni kurs� pokretni koridor� monitoring koridor� rukovođeno (kontrolisano) fluktuirajući devizni kurs i � promenljivi (fluktuirajući) devizni kurs.


Intervencija centralne banke na deviznom tržištu u sistemu fiksnih deviznih kurseva:

� ukoliko je devizni kurs fiksiran na nivou na kome je veća � ukoliko je devizni kurs fiksiran na nivou na kome je veća ponuda od tražnje za devizama, dolazi do pritiska na revalvaciju valute i do moguće revalvacije ako Centralna banka ne interveniše,

� da bi sprečila pritisak na revalvaciju valute, Centralna banka se pojavljuje na deviznom tržištu i otkupljuje višak deviza u određenom iznosu,

� otkup deviza dovodi do povećanja deviznih rezervi Centralne banke


Obrnuta situacija se dešava ukoliko je kurs fiksiran na nivou na kome je tražnja za devizama veća od ponude:

� javlja se pritisak na rast, tj, devalvaciju nacionalne valute, � javlja se pritisak na rast, tj, devalvaciju nacionalne valute, ukoliko nema intervencije Centralne banke,

� da bi to sprečila, Centralna banka se pojavljuje na deviznom tržištu i prodaje dodatnu količinu deviza po unapred određenom deviznom kursu kako bi zadovoljila povećanu tražnju

� prodaja deviza dovodi do smanjenja deviznih rezervi Centralne banke.

ČVRST DEVIZNI KURS

U vreme zlatnog standarda visina deviznog kursa je bila određena sadržajem zlata u jedinici nacionalne valute. Uravnoteženje platnog bilansa je vršeno izvozom i zvozom zlata.izvozom i zvozom zlata.

Deficit platnog bilansa�odliv zlata �restriktivna monetarna i kreditna politika �povećavanje kamata, snižavanje cena, dohotka i zaposlenosti �povećavanje izvoza, smanjenje uvoza, priliv kapitala i popravljanje stanja u platnom bilansu

ČVRST DEVIZNI KURS

Suficit u platnom bilansu �priliv zlata �ekspanzivna monetarna i kreditna politika �snižavanje kamatnih stopa �porast cena, �snižavanje kamatnih stopa �porast cena, dohotka i zaposlenosti �povećanje uvoza, smanjenje izvoza i pogoršanje stanja u platnom bilansu

ČVRST DEVIZNI KURS

Prednosti čvrstog deviznog kursa:� pruža pouzdanu osnovu za kalkulacije u uvoznim i

izvoznim poslovima,olakšava utvrđivanje rentabilnosti investicionih ulaganja, � olakšava utvrđivanje rentabilnosti investicionih ulaganja,

� smanjuje rizik u ekonomskim transakcijama sa inostranstvom,

� pozitivno deluje na sklapanje dugoročnih poslovnih aranžmana,

� štiti nacionalnu privredu od kratkoročnih i stihijskih poremećaja na svetskom tržištu,

� povećava interes stranaca da drže nacionalnu valutu i � sužava prostor za špekulativne transakcije.

ČVRST DEVIZNI KURS

Nedostaci čvrstog deviznog kursa:� nacionalnu ekonomsku politiku podređuje potrebi održanja datog

deviznog kursa,� neophodne su mere za usklađivanje nivoa cena u zemlji i � neophodne su mere za usklađivanje nivoa cena u zemlji i

inostranstvu,� odgađa neophodna prilagođavanja nacionalne privrede izmenjemim

okolnostima� ne obezbeđuje uravnoteženje platnog bilansa,� neophodna je stroga spoljnotrgovinska kontrola,� slabi efekte monetarne politike,� nameće potrebu držanja većih monetarnih rezervi,� dovodi, najčešće do precenjenosti nacionalne valute i � velikom promenom deviznog kursa preko noći, potiru se mnoge

pozitivne strane čvrstog deviznog kursa.

PROMENLJIVI DEVIZNI KURS

Formira se UGLAVNOM pod uticajem ponude i tražnje deviza.

Nakon pada bretonvudskog monetarnog Nakon pada bretonvudskog monetarnog sistema (1973. godine), promenljivi devizni kursevi dobijaju više na značaju.


Prednosti promenljivog deviznog kursa:� obezbeđuje veću autonomnost u vođenju ekonomske

politike,olakšava uravnoteženje platnog bilansa,� olakšava uravnoteženje platnog bilansa,

� blagovremeno upućuje domaću privredu na naophodna prilagođavanja u skladu sa nastalim promenama,

� čini nepotrebnim preuzimanje mera za usklađivanje nivoa cena u zemlji i inostranstvu,

� smanjuje potrebu držanja velikih monetarnih rezervi,� nije neophodna stroga spoljnotrgovinska i devizna

kontrola,� bolje je dejstvo mera nacionalne monetarne politike,� sprečava precenjenost i potcenjenost nacionalne valute.


Nedostaci promenljivog deviznog kursa:� nema čvrste osnove za kalkulacije o rentabilnosti

izvoznih i uvoznih poslova,ne obezbeđuje postojane kriterijume za ocenu � ne obezbeđuje postojane kriterijume za ocenu rentabilnosti investicionih ulaganja,

� povećava rizik u ekonomskim transakcijama sa inostranstvom,

� izlaže domaću privredu nekontrolisanom uticaju svih kratkoročnih i stihijskih promena na svetskom tržištu,

� obeshrabruje zaključivanje dugoročnih poslovnih aranžmana sa inostranim partnerima i

� povećava mogućnosti za obavljanje špekulativnih poslova.


� Traženje boljeg rešenja,

� Čvrst devizni kurs ne znači da je on stabilan, dok promenljivi devizni kurs ne znači da se dok promenljivi devizni kurs ne znači da se on mora često menjati,

� Ova podela se vrši samo prema načinu formiranja deviznih kurseva.

JEDINSTVENI I VIŠESTRUKI DEVIZNI KURSEVI

� jedinstveni devizni kurs – jedan kurs za sve vrste ekonomskih transakcija sa svetom.

� višestruki devizni kursevi – istovremeno � višestruki devizni kursevi – istovremeno primenjivanje više deviznih kurseva.

� višestruki devizni kursevi mogu postojati samo u zemljama gde postoji devizna kontrola

� cilj primene ovih kurseva je podsticanje ostvarivanja određenih ekonomskih ciljeva (povećanje izvoza, ograničavanje uvoza, razvoj pojedinih grana...)

JEDINSTVENI I VIŠESTRUKI DEVIZNI KURSEVI

� umesto više kurseva mogu se primenjivati određeni instrumenti devizne i spoljnotrgovinske kontrole (egalizacioni fondovi, fond za podsticaj izvoza, uvozni i izvozni koeficijenti...),uvozni i izvozni koeficijenti...),

� primena višestrukih deviznih kurseva može imati pozitivne efekte na nacionalnu privredu,

� potrebno je postepeno sužavati raspone između deviznih kurseva i ići ka tome da se primenjuje jedan devizni kurs,

� duga primena višestrukih deviznih kurseva može imati negativne posledice na nacionalnu privredu.

PROMENE DEVIZNOG KURSA

Faktori koji utiču na promene deviznih kurseva:� stopa inflacije,� stanje platnog bilansa,� stanje platnog bilansa,� obim spoljne zaduženosti,� visina kamatnih stopa,� brži tempo naučno-tehnološkog progresa,� otkriće i korišćenje novih prirodnih resursa,� mere ekonomske (monetarne) politike i � politička situacija.


Konverzioni – neizvesnost u pogledu kursa po kojem će se aktiva i pasiva, izražene u stranoj valuti, prevesti u vrednosti u nacionalnom novcu valuti, prevesti u vrednosti u nacionalnom novcu pri sastavljanju finansijskog bilansa.

Transakcioni – neizvesnost po kojem će deviznom kursu biti naplaćena potraživanja i isplaćena dugovanja iskazana u stranoj valuti.


Zlatna klauzula – potraživanje iskazano u jednoj valuti se revalorizuje u skladu sa promenom pariteta te valute u zlatu.promenom pariteta te valute u zlatu.

Devizna klauzula – iznos potraživanja se koriguje ukoliko dođe do promene deviznih kurseva.


Postoje četiri vrste promene deviznog kursa:

� devalvacija,

� depresijacija,

� revalvacija i

� apresijacija.


Devalvacija - povećanje deviznog kursa (smanjenje vrednosti nacionalne valute) u sistemu direktnog notiranja nastalo odlukom sistemu direktnog notiranja nastalo odlukom nacionalne monetarne vlasti.

Depresijacija – povećanje deviznog kursa (smanjenje vrednosti nacionalne valute) u sistemu direktnog notiranja nastalo zbog kretanja na deviznom tržištu.


Sličnosti:

i jedna i druga mera dovode do povećanja deviznog kursa u sistemu direktnog notiranja.kursa u sistemu direktnog notiranja.

Razlike:

� devalvacija nastaje pod uticajem nacionalne monetarne vlasti a depresijacija pod uticajem tržišta,

� devalvacija predstavlja veliku promenu, a depresijacija malu, postepenu promenu.


Revalvacija - smanjenje deviznog kursa (povećanje vrednosti nacionalne valute) u sistemu direktnog notiranja nastalo odlukom sistemu direktnog notiranja nastalo odlukom nacionalne monetarne vlasti.

Apresijacija – smanjenje deviznog kursa (povećanje vrednosti nacionalne valute) u sistemu direktnog notiranja nastalo zbog kretanja na deviznom tržištu.


Sličnosti:

i jedna i druga mera dovode do smanjenja deviznog kursa u sistemu direktnog notiranja.kursa u sistemu direktnog notiranja.

Razlike:

� revalvacija nastaje pod uticajem nacionalne monetarne vlasti a apresijacija pod uticajem tržišta,

� revalvacija predstavlja veliku promenu, a apresijacija malu, postepenu promenu.


� povećanje i smanjenje deviznog kursa su PROMENE DEVIZNOG KURSA.

� precenjenost i potcenjenost predstavljaju STANJE DEVIZNOG KURSA.


notiranjepromena deviznog

kursa

apresijacija /

revalvacija

depresijacija /

devalvacija

direktno

notiranje

↑ K strana valuta domaća valuta

↓ K domaća valuta strana valuta

indirektno

notiranje

↑ K domaća valuta strana valuta

↓ K strana valuta domaća valuta


Procenat promene vrednosti nacionalne valute:

indirektno notiranje:

P‘ = (K2/K1-1)�100,

pozitivan predznak – revalvacija/apresijacija,

negativan predznak – devalvacija/depresijacija.


Procenat promene vrednosti nacionalne valute:

direktno notiranje:

P‘ = (K1/K2-1)�100,

pozitivan predznak – revalvacija/apresijacija,

negativan predznak – devalvacija/depresijacija.


� Zadatak br 1:

Ukoliko je kurs evra bio: 1 eur = 1,5 usd, pa je izvršena devalvacija evra od 20%, izračunati izvršena devalvacija evra od 20%, izračunati novi devizni kurs.

� 1 eur = 1,2 usd.


� Zadatak br. 2:

Posle izvršene revalvacije dinara od 30% kurs evra u dinarima iznosi 80. Izračunati devizni evra u dinarima iznosi 80. Izračunati devizni kurs evra u dinarima pre izvršene promene.

� 1 eur = 104 rsd.


� Zadatak br. 3:

Utvrdite kakva i kolika promena funte je izvršena ukoliko je kurs bio 1usd = 0,6355 izvršena ukoliko je kurs bio 1usd = 0,6355 gbp a sada je 1 usd = 0,6375 gbp.

� P‘ = -0,31% (depresijacija funte).


� Zadatak br. 4:

Utvrdite kakva i kolika promena dolara je izvršena ukoliko je kurs bio 1usd = 0,6355 izvršena ukoliko je kurs bio 1usd = 0,6355 gbp a sada je 1 usd = 0,6375 gbp.

� P‘ = 0,31% (apresijacija dolara).


� Zadatak br. 5:

Posle devalvacije švajcarskog franka od 15% kurs švajcarskog franka u dinarima je 60, kurs švajcarskog franka u dinarima je 60, izračunati kurs pre izvršene promene.

� 1 chf = 70,59 rsd.

DEVALVACIJA

� Defanzivna devalvacija – najčešći razlog sprovođenja je trajniji i znatniji deficit u platnom bilansu. Deficit se može otkloniti i deflacijom i bilansu. Deficit se može otkloniti i deflacijom i merama sopljnotrgovinske i devizne kontrole.

� Ofanzivna devalvacija – politika osiromašenja suseda ili valutni damping. Devalvacija se sprovodi da bi se povećala konkurentnost domaćih proizvođača na inostranom tržištu iako to ne zahteva stanje u platnom bilansu.

EFEKTI DEVALVACIJE PREKO CENA

Efekti devalvacije na uvoz i izvoz zavise od 4 vrste cenovnih elastičnosti:

� elastičnosti domaće tražnje uvoznih proizvoda,� elastičnosti domaće tražnje uvoznih proizvoda,� elastičnosti strane tražnje izvoznih proizvoda,� elastičnosti domaće ponude izvoznih proizvoda i� elastičnosti strane ponude uvoznih proizvoda.

Maršal-Lernerova teorema: devalvacija popravlja trgovinski bilans ukoliko je suma elastičnosti domaće tražnje uvoznih proizvoda i elastičnosti strane tražnje izvoznih proizvoda veća od 1.


Odnosi razmene (terms of trade) – važne su cene uvoza i izvoza iskazane u stranoj valuti.

Devalvacijom cene uvoznih i izvoznih proizvoda se Devalvacijom cene uvoznih i izvoznih proizvoda se automatski menjaju samo u domaćoj valuti. Cene izražene u stranoj valuti ostaju nepromenjene.

Devalvacija ne dovodi automatski ni do pogoršanja ni do poboljšanja odnosa razmene.


Devalvacija dovodi do pogoršanja odnosa razmene date privrede kada izvoznici nakon izvršene devalvacije snize cene svojih izvršene devalvacije snize cene svojih proizvoda u stranoj valuti (pored snižavanja cene zbog izvršene devalvacije dobijaju više domaće valute nego pre).


Devalvacija dovodi do poboljšanja odnosa razmene date privrede kada strani proizvođači koji su zainteresovani da održe proizvođači koji su zainteresovani da održe obim izvoza u zemlji koja je sprovela devalvaciju snize cene svojih proizvoda u stranoj valuti.


Inflacija podstiče devalvaciju tako što vremenom zbog porasta cena domaćih proizvoda uvozni proizvodi ponovo postaju proizvoda uvozni proizvodi ponovo postaju jeftiniji, ponovo dolazi do porasta uvoza, smanjenja izvoza, deficita trgovinskog bilansa i potrebe za novom devalvacijom.

Zbog toga je vrlo važno obuzdati domaću inflaciju kako bi sprovedena devalvacija imala efekta.


Devalvacija podstiče inflaciju tako što:

� uvozni proizvodi poskupljuju za procenat promene deviznog kursa i promene deviznog kursa i

� dolazi do nesklada između robnih i kupovnih fondova u zemlji koja je sprovela devalvaciju.

EFEKTI DEVALVACIJE PREKO DOHOTKA

Y = C + I + G + (X – M)

(X – M) je negativa vrednost pre sprovođenja devalvacijedevalvacije

Konačan efekat na porast nacionalnog dohotka će zavisiti od graničnih sklonosti uvozu (i) i štednji (s).

Multiplikator pokazuje koliko puta će se uvećati dodajni dohodak do kojeg je došlo zahvaljujući poboljšanju trgovinskog bilansa.

m = 1/i+s


Posebna pažnja se poklanja efektu devalvacije na obim potrošnje – apsorpcioni pristup (vezuje se za ime Sidni Aleksandera).(vezuje se za ime Sidni Aleksandera).

Neto spoljni bilans je jednak onome što zemlja proizvede minus ono što troši za svoje potrebe (Isak Džerveiz).

B = Y – A, bilans = nacionalni dohodak –potrošnja (Aleksander)


Ako je nacionalni dohodak data veličina, bilans se može popraviti samo smanjenjem potrošnje.potrošnje.

Sama devalvacija delimično direktno utiče na smanjenje potrošnje.

Pored politike preorijentacije trošenja (potrošnja domaće robe) važno je primenjivati i politiku smanjenja trošenja.

KONVERTIBILNOST

Konvertibilna valuta je ona valuta koja se relativno lako može zameniti za neku drugu valutu ili za zlato.

Čist, zlatni standard – puna, neograničena konvertibilnost.Čist, zlatni standard – puna, neograničena konvertibilnost.

Zlatno-polužni standard – novac za zlato je mogao zameniti samo onaj ko je imao dovoljno novca da otkupi celu zlatnu polugu (12,5 kg).

Zlatno-devizni standard – postojala je obaveza da se novčanice zamene za neku drugu valutu, a ne uvek i za zlato.

KONVERTIBILNOST

Uslovi savremene konvertibilnosti:� ne podrazumeva obaveznu zamenjivost valute za zlato, već za neku drugu konvertibilnu valutu.za zlato, već za neku drugu konvertibilnu valutu.

� konvertibilnost ne važi bezuslovno za domaće rezidente nego samo za strance.

� obaveza konvertovanja domaće valute za stranu postoji samo ako se radi o potraživanjima stranih rezidenata koja su rezultat tekućih transakcija (promet robe i usluga) ali ne i ako je reč o kapitalnim transakcijama (uvoz i izvoz kapitala).

KONVERTIBILNOST

Konvertibilnost omogućava:� povoljnije uslove za uspostavljanje ekonomskih veza

sa inostranstvom,sa inostranstvom,� pouzdanu osnovu za kalkulacije uvoznih i ivoznih

poslova,� multilateralizam čime se olakšava uravnoteženje

platnog bilansa,� držanjem nacionalne valute u svojim portfeljima

stranci kreditiraju nacionalnu privredu netraženim kreditima.

KONVERTIBILNOST

Konvertibilnu valutu mora da prati stabilna privreda.

Konvertibilnost nosi i određene obaveze.

Prerano proglašavanje konvertibilnosti može imati negativne posledice.

MONETARNE REZERVE

Monetarne rezerve – sredstva međunarodnih plaćanja kojima zemlja raspolaže i koje može brzo, efikasno i bez ikakvih ograničenja brzo, efikasno i bez ikakvih ograničenja upotrebiti za izmirenje svojih obaveza prema inostranstvu.

Monetarne rezerve mogu činiti zlato, konvertibilne valute, specijalna prava vučenja (SDR), potraživanja od MMF...

MONETARNE REZERVE

U pojedinim periodima može doći do znatno manjeg priliva od odliva deviza (sezonske i konjukturne oscilacije, prirodne nepogode, društveni potresi, oscilacije, prirodne nepogode, društveni potresi, politički i ratni konflikti...)

Svrha držanja monetarnih rezervi je da se obezbedi:

� kontinuirano poslovanje sa inostranstvom,

� bolju zaštitu od negativnih promena u okruženju

� veću autonomnost u vođenju ekonomske politike.

MONETARNE REZERVE

Ne zna se koliki tačno treba da bude nivo monetarnih rezervi (30,40 do 70% tekućih plaćanja prema inostranstvu u toku jedne godine).

Nivo monetarnih rezervi zavisi od velikog broja faktora:stanja u nacionalnoj i svetskoj ekonomiji, platnobilansne pozicije, obima spoljnog duga, stepena razvijenosti međunarodne monetarne saradnje, tipa deviznog kursa koji se primenjuje, realnosti njegovog nivoa, spoljnotrgovinskog i deviznog režima...

Držanje monetarnih rezervi podrazumeva određene troškove.

DEVIZNA KONTROLA

Devizna kontrola predstavlja skup propisa, mera i instrumenata kojima se:

ograničava sloboda u poslovanju devizama,� ograničava sloboda u poslovanju devizama,

� utvrđuje postupak pri obavljanju pojedinih deviznih operacija i

� proverava da li se devizni poslovi obavljaju u skladu sa propisima.

DEVIZNA KONTROLA

Osnovni cilj devizne kontrole je da se:

� obezbedi uravnoteženje platnog bilansa,

� spreči preterana potrošnja deviza i

� da se devizni kurs održi na željenom nivou.

Devalvacija menja cenu deviza za sve subjekte dok devizna kontrola to vrši selektivno.

DEVIZNA KONTROLA

Najčešći instrumenti devizne kontrole:� zabrane pojedinih vrsta plaćanja,� dozvole,� dozvole,� devizne kvote,� licencioni sistem,� cesija deviza,� primena višestrukih deviznih kurseva,� izvozne premije,� povraćaj carina, poreske olakšice...

DEVIZNA KONTROLA

� Strožija trgovinska kontrola smanjuje potrebu da i devizna kontrola bude stroga.

� Što je deficit platnog bilansa veći, devizna kontrola će biti strožija.strožija.

� Veća precenjenost deviznog kursa traži širu i strožiju deviznu kontrolu.

� Devizni monopol predstavlja najstrožiji vid devizne kontrole.� Zemlje sa nekonvertibilnom valutom i sa jačom deviznom

kontrolom često međunarodna plaćanja obavljaju putem kliringa.

� Manipulativni kredit je granica do koje dugovanja jedne strane mogu da nadmaše njena potraživanja u klirinškim sporazumima.

DEVIZNO TRŽIŠTE

Devize – sva potraživanja izražena u stranoj valuti (depoziti, menice, čekovi...) i efektivni strani novac (novčanice i kovani novac), strani novac (novčanice i kovani novac), osim zlatnika i srebrnjaka.

Devizno tržište predstavlja svako susretanje ponude i tražnje deviza, odnosno na deviznom tržištu se obavlja kupoprodaja domaćeg novca za devize i kupoprodaja jedne vrste deviza za drugu.

DEVIZNO TRŽIŠTE

Devizna berza – organizovano devizno tržište –kupoprodaja deviza se obavlja na određenom mestu, u određeno vreme i po određenom mestu, u određeno vreme i po utvrđenim pravilima.

Crno tržište (crna berza) – transakcije se obavljaju van organizovanog deviznog tržišta.

DEVIZNO TRŽIŠTE

Učesnici na deviznom tržištu:� komercijalne banke,� transnacionalne kompanije,� transnacionalne kompanije,� nebankarske finansijske institucije (investicioni fondovi, penzioni fondovi, osiguravajuća društva...)

� brokeri� Centralne banke.

DEVIZNO TRŽIŠTE

Učesnici na deviznom tržištu se mogu posmatrati i sa funkcionalne osnove:

� nešpekulanti (hedžeri) – žele da se zaštite od rizika � nešpekulanti (hedžeri) – žele da se zaštite od rizika promene deviznog kursa,

� špekulanti – (kupuju (prodaju) valute za koje očekuju da će im se vrednost u budućnosti promeniti tako da će ponovnom prodajom (kupovinom) ostvariti profit i

� monetarne vlasti (Centralna banka) – ima mogućnost intervenisanja na deviznim tržištima i mogućnost uvođenja raznih oblika devizne kontrole.

DEVIZNO TRŽIŠTE

Karakteristike deviznog tržišta:

� transakcije se odvijaju 24 časa bez prekida,

� obim devizne trgovine se znatno povećao (u aprilu 1992. � obim devizne trgovine se znatno povećao (u aprilu 1992. godine ukupan obim dnevnog deviznog prometa za svet je iznosio 820 milijardi dolara, u aprilu 2007. godine 3 210 milijardi dolara).

� najveće devizno tržište je London (34% od ukupnih transakcija), zatim slede SAD (16,6%), Švajcarska (6,1%), Japan (6%) i Singapur (5,8%),

� najznačajnija valuta je i dalje dolar, sledi evro...

PRAVILNO UKRŠTENI DEVIZNI KURSEVI

� U normalnim okolnostima odnos između dve valute bi trebalo da bude isti na svim deviznim tržištima, i da se odnos između dve deviznim tržištima, i da se odnos između dve valute može dobiti i iz njihovog odnosa prema trećoj valuti.

� Tada su kursevi pravilno ukršteni i svejedno je na kom tržištu kupujemo neku valutu i kojom je valutom plaćamo.


Zemlja - tržište

Devizni kurs za:

EUR USD RSD

Evrozona (EMU) 1 0,5 0,01

SAD 2 1 0,02

Srbija 100 50 1


K(usd/eur)��K(rsd/usd)��K(eur/rsd) = 1

K(i/j)��K(k/i)��K(j/k) = 1

K(2/1)��K(3/2)��K(1/3) = 1


� K(i/j) = 1/K(j/i)

� K = K ��K� K(i/j) = K(i/k)��K(k/j)

� K(i/j) = K(k/j)/K(k/i)

� K(i/j) = K(i/k)/K(j/k)

Verižni niz

NEPRAVILNO UKRŠTENI DEVIZNI KURSEVI

Zemlja - tržište

Devizni kurs za:

EUR USD RSDEUR USD RSD

Evrozona (EMU) 1 0,5 0,01

SAD (2), 2,5 1 0,02

Srbija 100 50 1


� više ne važi relacija K(i/j) = 1/K(j/i)� korišćenje ovih razlika na dva tržišta zove se

diferencijalna arbitraža.diferencijalna arbitraža.� korišćenje ovih razlika na tri tržišta zove se

konverziona arbitraža:K(usd/eur)��K(rsd/usd)��K(eur/rsd) > 1

K(i/j)��K(k/i)��K(j/k) > 1

K(2/1)��K(3/2)��K(1/3) > 1


� Zadatak br. 1:Ako je utvrđeno da postoje pravilno ukršteni devizni kursevi i da su uspostavljeni sledeći devizni kursevi i da su uspostavljeni sledeći međuvalutni odnosi: kurs dolara u dinarima je 76,25 i kurs funte u dinarima je 122, izračunati kurs dolara u funtama.

� 1 usd = 0,625 gbp.


� Zadatak br. 2:Ako je utvrđeno da postoje pravilno ukršteni devizni kursevi i da su uspostavljeni sledeći devizni kursevi i da su uspostavljeni sledeći međuvalutni odnosi: kurs dolara u evrima je 0,7 i kurs dolara u dinarima je 77, izračunati kurs evra u dinarima.

� 1 eur = 110 rsd


� Zadatak br. 3:

Ako je utvrđeno da postoje pravilno ukršteni devizni kursevi i da su uspostavljeni sledeći devizni kursevi i da su uspostavljeni sledeći međuvalutni odnosi: kurs dolara u dinarima je 75, kurs funte u dinarima je 125 i kurs funte u evrima je 1,25, izračunati kurs dolara u evrima.

� 1 usd = 0,75 eur


� Zadatak br. 4:Ako je utvrđeno da postoje pravilno ukršteni devizni kursevi i da su uspostavljeni sledeći devizni kursevi i da su uspostavljeni sledeći međuvalutni odnosi: kurs dinara u evrima je 0,0143, kurs evra u dolarima je 1,2; izračunati kurs dolara u dinarima.

� 1 usd = 58,275 rsd


� Zadatak br. 5:

Utvrdite dobitak na osnovu konverzione arbitraže:arbitraže:

S = 500 eur; 1 usd = 0,5 gbp; 1 eur = 1,25 usd; 1 gbp = 1,7 eur.

� Dobitak je 31,25 eur

PROMPTNI I TERMINSKI POSLOVI DEVIZAMA

� Promptni (spot) devizni poslovi – zaključuje se posao o kupoprodaji deviza na deviznom tržištu i ugovoreni posao se izvršava odmah ili najkasnije ugovoreni posao se izvršava odmah ili najkasnije u roku od dva radna dana.

� Terminski poslovi - zaključuje se posao o kupoprodaji deviza na deviznom tržištu i ugovoreni posao se izvršava kasnije, prema ugovorenom roku (od jednog meseca do jedne godine).


Najznačajniji razlozi za obavljane terminskih poslova:

� otklanjanje kursnog rizika (kupac je zaštićen od porasta, a prodavac od pada kursa) i

� špekulativni poslovi (ostvarivanje zarade).


Terminska premija – razlika između višeg terminskog i nižeg promptnog kursa.

Terminski diskont – razlika između nižeg terminskog i višeg promptnog kursa.

Terminska premija ili diskont se izražavaju u obliku godišnje procentne stope:

Tp/d = Ktn-Kp/Kp��360/n��100


Pozitivan predznak – terminska premija,

Negativan predznak – terminski diskont.

Svop poslovi – istovremena promptna kupovina i terminska prodaja (ili obrnuto: promptna prodaja i terminska kupovina)


� Zadatak br. 1:

Izračunajte terminsku premiju ili diskont ako su vam poznati sledeći podaci: promptni kurs je vam poznati sledeći podaci: promptni kurs je 100, a tromesečni terminski kurs je 95.

� Td = -20%


� Zadatak br. 2:

Izračunati šestomesečni terminski kurs ako se ostvaruje terminski diskont 10%, a promptni ostvaruje terminski diskont 10%, a promptni kurs iznosi 50.

� Ktn = 47,5


� Zadatak br. 3:

Izračunati jednomesečni terminski kurs ako se ostvaruje terminska premija 12%, a promptni ostvaruje terminska premija 12%, a promptni kurs iznosi 100.

� Ktn = 101

INTERESNA ARBITRAŽA

Odluka na kom tržištu ćemo uložiti sredstva zavisi od:

� visine kamatnih stopa i � visine kamatnih stopa i � promene deviznih kurseva.� Ulaganje na domaćem finansijskom tržištu:S2 =S1(1+r��n/360)Ulaganje na stranom finansijskom tržištu:S3 = S1[Ktn/Kp(1+rf��n/360)]


� Kt : Kp = (1+r) : (1+rf)

� Kt = Kp(1+r)/(1+rf)

� r = Kt(1+rf)/Kp -1

� rf = Kp(1+r)/Kt -1


� Zadatak br. 1:Utvrditi na kom finansijskom tržištu se najviše isplati ulagati ako su

poznati sledeći podaci:ulaže se 5 000 rsd na 90 dana. Kamatna stopa na našem tržištu je 12%. Kamatna stopa na tržištu stopa na našem tržištu je 12%. Kamatna stopa na tržištu Švajcarske je 15%, promptni kurs š.franka u dinarima je 55, tromesečni terminski kurs š.franka u dinarima je 54. Kamatna stopa na tržištu SAD je 10%, promptni kurs dolara u dinarima je 75, tromesečni terminski kurs dolara u dinarima je 75,7. Kamatna stopa na tržištu EMU je 13%, promptni kurs evra u dinarima je 89, tromesečni terminski kurs evra u dinarima je 86.

� Srbija: dobitak 150 rsd; Švajcarska: dobitak 93,182 rsd; SAD: dobitak 172,833 rsd i EMU: gubitak 11,5 rsd.


� Zadatak br. 2:

Izračunajte kamatnu stopu na inostranom tržištu po kojoj je isti prihod kao na domaćem tržištu po kojoj je isti prihod kao na domaćem tržištu uz sledeće pretpostavke:

n = 90 dana; r = 20%; Kp = 53,44 i Ktn = 51,32.

� rf = 37,34%


� Zadatak br. 3:

Izračunajte kamatnu stopu na domaćem tržištu po kojoj je isti prihod kao na inostranom po kojoj je isti prihod kao na inostranom tržištu uz sledeće pretpostavke:

n = 180 dana; rf = 15%; Kp = 99 i Ktn = 100

� r = 17,17%


� Zadatak br. 4:

Izračunati terminski kurs pri kom se ostvaruje isti prihod kao i na domaćem tržištu uz isti prihod kao i na domaćem tržištu uz sledeće pretpostavke:

n = 90 dana; Kp = 100; r = 15% i rf = 20%.

� Ktn = 98,81

Documents

PREZENTACIJA-MEDJUNARODNE FINANSIJE-VEZBE