Medjunarodne Finansije Prezentacije 10-11 - Final

MEUNARODNE FINANSIJEPrezentacije sa predavanja kolska 2010/2011 godinaPredmetni nastavnik Dr Duan Dobromirov, [email protected]

Predmetni asistent Mladen Radii, [email protected]

1

SADRAJ1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.

Program radaUvod u prouavanje meunarodnog finansijskog trita Upravljanje kursom Istorijat meunarodnog finansijskog trita Meunarodni uslovi pariteta (parity conditions) Modeli za odreivanje kurseva Meunarodna finansijska trita i njihova efikasnost Fjuers ugovori Upravljanje rizikom korienjem fjuersa Opcije SWAP ugovori Bihejvioristike finansije2

Program rada1. Uvod u prouavanje meunarodnog finansijskog trita - 2 asa1.1 Definicija kursa i naini za odreivanja kursa 1.2 Devizne rezerve 1.3 Spoljno trgoviniski bilans 1.4 Jednaina bilansa plaanja

2. Upravljanje kursom - 2 asa2.1 Grafiko predstavljanje kursa 2.2 Plivajui kurs 2.3 Fiksni kurs 2.4 Upravljani kurs

3. Istorijat meunarodnog finansijskog trita - 2 asa3.1 Zlatni prozor 3.2 Breton Woods sporazum 3.3 Evropska Monetarna Unija 3.4 Meunarodne finansijske krize3

Program rada4. Meunarodni uslovi pariteta (parity conditions) - 2 asa4.1 Apsolutni paritet kupovne moi 4.2 Relativni paritet kupovne moi 4.3 Paritet kamatnih stopa (covered IRP) 4.4 Fisher pariteti 4.5 Jednaina budueg kursa (uncovered IRP)

5. Modeli za odreivanje kurseva - 2 asa5.1 Monetarni model 5.2 Mundell-Fleming model 5.3 Dornbusch model 5.4 Ostali modeli (Portfolio balans, Zamena valuta, Generalni ekvilibrijum...)

4

Program rada6. Meunarodna finansijska trita i derivati kurseva - 2 asa6.1 Efikasnost trita i racionalna oekivanja 6.2 Deterministiki i stohastiki modeli 6.3 Tehnika analiza 6.4 Berze finansijskih derivata 6.5 Uesnici na tritu 6.6 Nalozi za trgovinu na berzi

7. Fjuers ugovori - 2 asa7.1 Karakteristike fjuers ugovora 7.2 Kliring fjuersa 7.3 Sredstva na klirinkom raunu 7.4 Upravljanje rizikom klirinke kue

5

Program rada8. Upravljanje rizikom korienjem fjuersa - 2 asa8.1 Vrste rizika 8.2 Hedovanje 8.3 Upravljanje rizikom korienjem fjuersa

9. Opcije - 2 asa9.1 Definicija i podela opcija 9.2 Kliring opcija 9.3 Upravljanje rizikom korienjem opcija

6

Program rada10. SWAP ugovori - 2 asa10.1 Definicija SWAP ugovora 10.2 Upravljanje rizikom korienjem SWAP ugovora 10.3 CDS Credit Default Swop 10.4 SWAP ugovori NBS

11. Bihejvioristike finansije - 2 asa11.1 Ograniavajui efekti (framing effects) 11.2 Heuristiki efekti (heuristics) 11.3 Predrasude (biases) 11.4 Teorija krda

7

Program radaPolaganje ispita

Pismeni deo ispita multiple choice (10 pitanja) Usmeni deo ispita 2 ispitna pitanja

Formiranje ocenePrisustvo i aktivnost na nastavi Pismeni ispit Usmeni ispit - 10 poena - 40 poena - 50 poena

Da bi student dobio prolaznu ocenu, mora ostvariti rezultat od preko 50% iz svih oblasti, osim iz prisustva i aktivnosti na nastavi. Nastava i vebe nisu obavezni

8

Program radaOcena se formira kao zbir poena i to:0 do 54 poena....................................... 5 55 do 64 poena....................................... 6 65 do 74 poena....................................... 7 75 do 84 poena....................................... 8 85 do 94 poena....................................... 9 95 do 100 poena.................................... 10

POTPIS ZA OVERU SEMESTRA E DOBITI SVI STUDENTILiteratura Laurence Copeland, Exchange Rates and International Finance, Prentice Hall, 2005. Prezentacije sa predavanja

9

1. Uvod u prouavanje meunarodnog finansijskog trita

10


1.1 Definicija kursa (exchange rate) i naini za odreivanje kursaKurs (oznaka S) definiemo kao cenu neke strane valute koja je izraena u domaoj valuti

Porast vrednosti S pad vrednosti domae valute u odnosu na stranu valutu naziva se depresijacija (depreciation) Pad vrednosti S porast vrednosti domae valute u odnosu na stranu valutu naziva se apresijacija (appreciation)

11


Bilateralni kurspredstavlja kurs koji izraava vrednost jedne valute kao cenu iskazanu u drugoj valuti primer: 1 EURO = 82,2368 dinara 1 EURO = 1,25 US$ 1 Dinar = 0,0152 US$ A B

Ukrteni kurs(cross-exchange rate) je kurs izmeu dve valute (A i B) od kojih nijedna nije US$. Rauna se kao koeficijent kursa A u odnosu na US$ i kursa B u odnosu na US$ primer: EURO/dinar = A/B = 1,25/0,0152 = 82,2368

Efektivni kurs(trade-weighted exchange rate) valute A je ponderisana vrednost u odnosu na valute B,C,D i E. Ponderisanje se vri tako to se primenjuje razmera trgovine drave A sa svakom od drava B,C,D i E respektivno. primer: pri emu je: A = w1 x B + w2 x C + w3 x D + w4 x E w1 + w2 + w3 + w4 = 1

Koristi se u teoriji kada se analizira vrednost neke valute u odnosu na ostale glavne svetske valute12


SPOT kurs(cash) je kurs koji se primenjuje kod transakcija koje se u potpunosti realizuju odmah po zakljuenju Vremenska granica je 3 dana

Terminski kurs(forward) je kurs koji se primenjuje kod transakcija gde do razmene valuta (meusobnog plaanja) dolazi za vie od 3 dana od trenutka zakljuenja transakcije

Terminski ugovori nestandardizovani standardizovani- bilateralni

- forvardi - fjuersi - opcije

13

1. Uvod u prouavanje meunarodnog finansijskog trita Dileri svakog trenutka i otkupljuju i prodaju valutu

Kupovni kurs (bid rate) je kurs po kojem diler otkupljuje valutu

Prodajni kurs (offer rate) je kurs po kojem diler prodaje valutu

Spred (spread) je razlika izmeu kupovnog i prodajnog kursa

Srednji kurs se formira kao prosek kupovnog i prodajnog kursa

14


1.2

Devizne rezerve

Deviznim rezervama upravlja centralna banka Struktura treba da odgovara obavezama Pokrivenost uvoza Sopstvene devizne rezerve Devizne rezerve poslovnih banaka

15


1.3 Spoljno trgovinski bilans

Spoljnotrgovinski tekui raun sva plaanja za uvoz robe i usluga u drave i sva plaanja za izvoz robe i usluga iz drave

Deficit Suficit

Kapitalni raun (Capital account)

Deficit + Kapitalni raun = Suficit

16


1.4 Jednaina bilansa plaanja(X M) + (CI CO) + (FI FO) + FXB = BOPGde su:

X = izvoz robe i usluga M = uvoz robe i usluga CI = priliv kapitala CO = odliv kapitala FI = finansijski priliv FO = finansijski odliv FXB = zvanine devizne rezerve17

2. Upravljanje kursom

18


2.1 Grafiko predstavljanje kursaKurs se odreuje na osnovu ponude i tranje!cena tranja ponuda

0

koliina19

2. Upravljanje kursomKod kursa ponuda i tranje su reciprone!

Ponuda dinara je ekvivalentna potranji Eura i obratno, ponuda Eura je ekvivalentna potranji dinaraPonuda (din)

Eura/din

Eura/din

Tranja (din)

98 98 88 88

Dodatna ponuda

0

Dodatna tranja

0

Koliina dinara

20

2. Upravljanje kursomPonudu i tranju stvaraju isti uesnici na tritu!duguje (debit) uvoz

potrauje (credit) izvoz

- roba - usluge - kamate, profit i dividende - transferi - investicije

21


2.2 Plivajui kurs

Plivajui kurs je u potpunosti odreen odnosom ponude i tranje valuta na koje se odnosi, bez ikakvih spoljnih intervencija

Floating exchange rate

Ukoliko nije posebno naglaeno drugaije, analiza se odnosi na plivajui (srednji) kurs

22


Promena kursaEuro/dinar

- Javi se dodatna tranja (tranja za Euro)98

- Kriva tranje se pomera na gore Sa X1 na X2 - Po ceni od 88 javlja se vea koliina dinara A - Uspostavlja se nova ravnotea na nivou od 98

88 X2 X1

Dodatna ponuda

A

Dodatna tranja

Praktino: Usled poveane tranje , uesnici na tritu e poeti da kupuju Euro i cena e veoma brzo doi na novi ravnoteni nivo23


2.3 Fiksni kurs

Odreuje se administrativnim merama i kontrolie putem restrikcija Zamenu vri samo centralna banka Privatni depoziti zabranjeni Nekonvertibilnost ili nepotpuna konvertibilnost

Konvertibilnost fiksnog kursa

U odreenim sluajevima Potrebne stalne dravne intervencije na deviznom tritu Opasnost za devizne rezerve Emisija novca nije dobra za monetarnu politiku

24


2.4 Upravljani kurs

Managed float ili Dirty float Manipulacija kursom da bi se postigli odreeni ciljevi Nekada se intervenie, a nekada kurs slobodno pliva Fluktuacije deviznih rezervi

Po stanju deviznih rezervi se vidi koja vrsta kursa je u pitanju:1. Plivajui kurs Stabilnost (nepotrebne) 2. Upravljani kurs Dnevne fluktuacije 3. Fiksni kurs Velika pomeranja

25

3. Istorijat meunarodnog finansijskog trita

26


3.1 Zlatni standard

Zlatni standard (Gold standard) - je pravilo da novac koji se emituje ima podlogu u zlatu i da se moe zameniti za zlato po odreenom paritetu

Zlatni prozor (Golden window) - je proces zamene valute za zlato kod centralne banke

Zamenu mogu vriti iskljuivo poslovne banke

27


3.2 Breton Woods

1944. godine US i UK osnivaju Meunarodni Monetarni Fond - MMF Ciljevi: rekostrukcija Evrope, spreavanje protekcionizma Uloga MMF-a je da sprovodi i kontrolie sistem fiksnih kurseva u odnosu na US$ Gold standard - 1 unca zlata = 35 US$ US$ kao sidro - fiksni kurs svih valuta u odnosu na US$ U sluaju fundamentalnih poremeaja neke valute, odreuje se novi paritet Znaajni trendovi: pad vrednosti funte (devalvacije 1948. i 1967.) i porast vrednosti nemake marke28

3. Istorijat meunarodnog finansijskog trita Raspad Bretton Woods sistema

Slabljenje US ekonomije - jaanje evropske i japanske ekonomije pariteti postaju neodgovarajui

1950 ih i 1960 ih dolazi do inflacije i cene roba rastu cena zlata postaje nerealno niska

US krajem 60-ih poinje da tampa novac za finansiranje socijalnih programa i za rat u Vijetnamu zlato postaje jo jeftinije Francuska poinje da organizovano menja dolare za zlato Masovno pozamljivanje dolara i kupovina zlata Fort Knox bi se ispraznio

29

3. Istorijat meunarodnog finansijskog trita 15.08.1971. godine Nixon zatvorio Gold Window Od 1973. godine do danas - era plivajueg kursa Meunarodna mobilnost kapitala Velike fluktuacije finansijskog trita Ekspanzija trgovine finansijskim derivatima

30


3.3 Evropska Monetarna Unija - EMU

Evropski monetarni sistem 1979. - 1993. godine Glavni kurs FF/DM - ostale valute u zonama fluktuacije Maastricht, Holandija, Decembar 1991. godine Odreivanje kriterijuma za ulazak u EMU Maksimalno 3% budetski deficit Formirana Evropska Centralna Banka ECB 01.06.1998.

31


3.4 Meunarodne finansijske krize

1997. godine - kriza u Aziji

Rezultat devalvacije Tajlandske valute (baht) kriza bankarskog sistema Indonezija, Koreja, Malezija

1998. godine - kriza u Rusiji

Ruska vlada ne prihvata dug Long-Term Capital Management hedge fund US administracija pokriva deo duga

1999. - 2000. godine - kriza u Argentini

Kolaps currency board sistema Deficit vlade i domainstava i dugovi denominovani u US$

32


Svetska ekonomska kriza 2007. godine

Problemi u carry trade trgovini Kriza hipotekarnih obveznica sekjuritizacija Visok stepen leverida rizika Lehman Brothers Intervencije Centralnih banaka

- spaavanje poslovnih banaka - quantitavive easing

33

4. Meunarodni uslovi pariteta (parity conditions)

34

4. Meunarodni uslovi pariteta (parity conditions) Otvorena ekonomija

Pretpostavka - nema barijera

trgovinska ogranienjaa. Zabrane b. Dozvole c. Kvote

Tradeables vs. Non-Tradeables (Roba) (Usluge)

35


4.1 Zakon jedne cene

Ista roba e imati istu cenu na razliitim tritima Trokovi transakcije Arbitraa je proces ispravljanja dispariteta cene jedne robe na razliitim tritima pekulacija je aktivnost kupovine (prodaje) robe ili HoV zbog oekivanog profita od promene cene Indeksi cena

36


4.2 Apsolutni paritet kupovne moiNivo cena u domaoj ekonomiji bie jednak nivou cena u stranoj ekonomiji uz primenu odgovarajueg kursa valuta

Bez barijera

37


4.3 Relativni paritet kupovne moi

Uzima u obzir inflaciju Inflacija u prvoj dravi moe biti vea od inflacije u drugoj dravi u onoj meri u kojoj depresira valuta u prvoj. Vai i obrnuto PKM

t

Samo dugorono kratkorono ne PKM potpuno odgovara modelu kada jedna od drava ima visok nivo inflacije pa se cene konstantno prilagoavaju38


4.4 Jednaina budueg kursa (uncovered IRP)

Nepokrivena razlika kamate Razlika izmeu kamatnih stopa razliitih valuta (EUR i CHF) u situaciji promene kursa ( EUR/CHF)

Razlika izmeu kamatnih stopa razliitih valuta (EUR i CHF) jednaka je konsenzusu ekonomskih agenata o promeni kursa (EUR/CHF) u odreenom periodu - neutralan rizik

Dolo bi do odlivanja sredstava iz jedne u drugu ekonomiju

39


4.5 Paritet kamatnih stopa (covered IRP)

Eliminacija rizika primenom forvard ugovora

Razlika izmeu kamatnih stopa razliitih valuta (EUR i CHF) jednaka je razlici izmeu spot i forvard cene na dan kada je doneta odluka

Ekonomski agenti koji se bave arbitraom bi reagovali na tritu kada ovaj paritet ne bi postojao

40


4.6 Fisher paritetir = R + dpGde su:

r

- nominalna kamatna stopa (jedino nju vidimo direktno)

R - realna kamatna stopa (broj jedinica nekog proizvoda pri kojem e doi do uzdravanja od potronje 1 + R)

dp - trini konsenzus o oekivanoj stopi inflacije Razlika izmeu nominalnih kamatnih stopa dve ekonomije mora reflektovati sumu njihovih razlika izmeu realnih kamatnih stopa i oekivane stope inflacije Ista R razlika je samo u dp kao kod relativnog PKM

41

5. Modeli za odreivanje kurseva

42


Polaze od pretpostavki da su odreeni parametri fiksni ( na primerperfektna fleksibilnost cena ) i onda ispituju promene kursa menjajui samo jednu nepoznatu

Ne mogu se koristiti za konkretno odreivanje kursa korisni su u sagledavanju trendova

Najstariji model Monetarni model

43


5.1 Monetarni model

Pretpostavke: 1. Kriva agregatne ponude je vertikalna (cene su potpuno fleksibilne output nije konstantan ve varira zbog promene produktivnosti tehnoloki progres, akumulacija kapitala, porast radne snage i nivoa edukacije) 2. Kriva agregatne tranje je stabilna funkcija nekoliko domaih makro ekonomskih veliina M=kY k>0

- potranja za novcem je stabilna

3. Paritet kupovne moi se odrava sve vreme

44

5. Modeli za odreivanje kurseva Monetarni model kod plivajueg kursa

Monetarna ekspanzija Porast monetarne mase uzrokuje proporcionalan gubitak vrednosti domae valute, uz pretpostavku da se ostali faktori ne menjaju Porast prihoda Porast domaih realnih prihoda uzrokuje porast vrednosti domae valute, uz pretpostavku da se ostali faktori ne menjaju Porast inostranih cena Kod porasta inostranih cena, dolazi do poveanja vrednosti domae valute, uz pretpostavku da se ostali faktori ne menjaju

45

5. Modeli za odreivanje kurseva Monetarni model kod fiksnog kursa

Monetarna ekspanzija Porast monetarne mase e biti neutralizovan padom rezervi usled deficita bilansa plaanja, uz pretpostavku da se ostali faktori ne menjaju sterilizacija

Porast prihoda Porast domaih realnih prihoda e uticati na poveanje rezervi usled pozitivnog bilansa plaanja, uz pretpostavku da se ostali faktori ne menjaju Porast inostranih cena Porast inostranih cena e uticati na poveanje rezervi usled pozitivnog bilansa plaanja, uz pretpostavku da se ostali faktori ne menjaju

46

5. Modeli za odreivanje kurseva Devalvacija

Fiksni kurs se vremenom prilagoava Rezultat devalvacije je privremeno poboljanje konkurentnosti domae privrede, poboljanje bilansa plaanja i uveanje rezervi. Inflacija koja prati devalvaciju relativno brzo ponitava ove efekte

Kamatne stope u monetarnom modelu

Porast domaih kamatnih stopa u odnosu na strane kamatne stope e pratiti pad vrednosti domae valute, uz pretpostavku da se ne menja monetarna masa i nivo domaih realnih prihoda

47


5.2 Mundell-Flemig model

Kejnzijanska tradicija (1960-te) - agregatna ponuda ima pasivnu ulogu promene agregatne tranje odreuju nivo ekonomske aktivnosti

Pretpostavke: 1. Kriva agregatne ponude je ravna (cene su nefleksibilne) 2. Paritet kupovne moi ne postoji, ak ni dugorono. 3. Statina oekivanja kursa 4. Kapital nije perfektno mobilan

48

5. Modeli za odreivanje kurseva Plivajui kurs kod Mundell-Fleming modela

Monetarna ekspanzija kod plivajueg kursa- pad kursa - porast prihoda - pad kamata - poboljanje bilansa plaanja

Fiskalna ekspanzija kod plivajueg kursa- porast kursa - porast prihoda - porast kamata - pogoranje bilansa plaanja

49

5. Modeli za odreivanje kurseva Fiksni kurs kod Mundell-Fleming modela

Monetarna ekspanzija kod fiksnog kursa - kratkorono - pad kamata - porast prihoda - pogoranje bilansa plaanja - dugorono - pad rezervi bez promene kamate, prihoda,...

Fiskalna ekspanzija kod fiksnog kursa - kratkorono - porast kamata i prihoda - poboljanje bilansa plaanja - dugorono - dalji porast prihoda uz blag pad kamata, znatno pogoranje bilansa plaanja veliki deficit50


5.3 Dornbusch model

Hibridni model koji kombinuje Monetarni i Mundell-Fleming model Kratkorono - Mundell-Fleming model Sticky prices Dugorono - Monetarni model

Trita robe i radne snage su inertna i sporo se menjaju dok su promene na finansijskim tritima skoro trenutne. Posledica je da su finansijska trita preosetljiva na promene, delom da bi se kompenzovala inertnost robnih

51


5.4 Ostali modeli

Portfolio balans modeli koji nisu usmereni ka potranji za novcem ve ka potranji za investicijama u irem smislu

Zamena valuta currency substitution

Generalni ekvilibrijum - Redux model - ispituje posebno sve znaajnije sektore u jednoj ekonomiji a ne jedinstveno trite

52

6. Meunarodna finansijska trita i njihova efikasnost

53


6.1 Efikasnost trita i racionalna oekivanja

6.1.1 Model vesti i nestabilnost kursa valuta 6.1.2 Premija rizika

6.2 Deterministiki modeli Stohastiki modeli Haos

54


6.3 Tehnika analizaSupport - Resistance- support- zbog pada cene, poveava se broj kupaca a smanjuje broj prodavaca i kada broj kupaca postane jednak i vei od broja prodavaca, cena poinje da raste

- resistance zbog porasta cene, smanjuje se broj kupaca a poveava broj prodavaca i kada broj prodavaca postane jednak ili vei od broja prodavaca, cena poinje da padaresistance

support

55


Vrste finansijskih derivata1. Forvord ugovori - nestandardizovani 2. Fjuersi - standardizovani 3. Opcije - standardizovani 4. SWAP - nestandardizovani ali se uvodi standardizacija 5. Ostali - nestandardizovani

56


6.4 Berze finansijskih derivataCME - Chicago Merchantile Exchange - ikaka robna berzaCME commodities - fjuersi na poljoprivredne proizvode CME equity - fjuersi na razne pokazatelje vezane za berze akcija CME Foreign Exchange CME Interest Rate CME Weather TRAKRS - fjuersi na valute i meuvalutne odnose - fjuersi na kamatne stope - fjuersi na vremenske uslove - fjuersi na indekse koji prate profitabilnost

57


Berze finansijskih derivata

Berza na kojoj se trguje fjuersima ima ulogu da: - obezbedi i odrava mesto na kojem e se sresti kupci i prodavci, bilo da se radi o berzanskoj sali ili elektronskoj platformi - istrauje, razvija i unapreuje fjuers ugovore kojima se trguje na konkretnom berzanskom tritu - nadgleda trgovinu i kontrolie potovanje pravila trgovine kontrolie potovanje finansijskih i etikih standarda - prikuplja i daje na uvid izvetaje o trgovini

58


Berze finansijskih derivatauee vrsta fjuersa u ukupnom prometu 2005. godine

kamatne stope berzanski indeksi meuvalutni kursevi roba

59


6.5 Uesnici na tritu

Berze finansijskih derivata 99% + elektronski Klirinke kue LCH Clearnet Investitori hederi vs. pekulanti Brokerske kue clearing members vs. trading members full service vs. discount

60


Brokerske kue

Full service ili discount Prisutnost na planiranim berzama Cene usluga Ponuda vrsta naloga Druge pogodnosti

61


6.6 Vrste brokerskih naloga1. Market order 2. Limit order ( to buy or to sell ) 3. Stop order ( to buy or to sell ) 4. Stop Limit order 5. Trailing stop order ( points or % )

Kod fjuersa i opcijabuy to open - sell to close sell to open - buy to close

62

7. Fjuers ugovori

63

7. Fjuers ugovori

7.1 Karakteristike fjuers ugovora

Visoko standardizovani terminski ugovori Unapred definisani sledei elementi: - kvalitet robe koja je predmet ugovora - koliinu robe koja je predmet jednog ugovora - nain utvrivanja cene pri isporuci - nain i rok plaanja za robu - nain i rok isporuke robe - uticaj promene cene robe na cenu fjuersa - tick

Roba osnovni finansijski instrument

64

7. Fjuers ugovori

65

7. Fjuers ugovori

Otvaranje pozicije kupovinom long Otvaranjem pozicije prodajom short Kod oekivanja rasta cene zauzima se long pozicija Kod oekivanja pada cene zauzima se short pozicija Obim trgovine i open interest Setlment (Settlement) price usklaivanje vrednosti margine

66

7. Fjuers ugovori

7.2 Kliring fjuersa

Garantuje izvrenje kupoprodajnih transakcija, omoguava multilateralnost trgovine i likvidnost Sistem funkcionie tako to kliring uvek zauzima suprotnu poziciju u odnosu na trgovca zvezda Sistem margina inicijalna i minimalna margina Omoguava upravljanje rizikom

67

7. Fjuers ugovori

7.3 Sredstva na klirinkom raunuInicijalna margina

Ima ulogu garancije (bond) Na osnovu istorijskih kretanja cene (5 15 %) Uvek u fiksnom iznosu Uplauju je i kupac i prodavac !!! Marked to market68

7. Fjuers ugovori Sredstva na klirinkom raunu - marked to market Inicijalna marginaSeptember CME E-mini(TM) S&P 500 Tick = 1 poen = 50$ 1. Cena ugovora je 1050 na dan 13. Jun 2. Trgovac u tom trenutku kupuje fjuers i polae 4.000$ 3. Cena pada na 1040 i ostvaruje se gubitak 10 x 50$ = 500$ 4. Inicijalna margina se umanjuje za gubitak 4.000$ 500$ = 3.500$ 5. Sledeeg dana cena raste 6 poena i dobitak je 6 x 50$ = 300$ 6. Margina se uveava i sada je 3.500$ + 300$ = 3.800$ 7. Treeg dana cena raste 9 poena i dobitak je 9 x 50$ = 450$ 8. Margina je sada 3.800$ + 450$ = 4.250$ 9. Trgovac prodaje fjuers i zavava transakciju sa dobitkom 250$

69

7. Fjuers ugovori

7.4 Upravljanje rizikom od strane klirinke kueMinimalna margina - margin call

Minimalna vrednost koju moe dostii margina Kada se postigne margin call Ukoliko nema reakcije prisilno zatvaranje pozicije

70

7. Fjuers ugovori Minimalna margina - margin callSeptember CME E-mini(TM) S&P 500 Minimalna margina 3.200$ 1. Cena je 1050 poena na dan 13. Jun 2. Trgovac kupuje fjuers i polae na raun 4.000$ 3. Sledeeg dana cena pada za 20 poena i sada je 1030 4. Gubitak je 20 x 50$ = 1.000$ 5. Margina je sada 4.000$ - 1.000$ = 3.000$ 6. Iznos je manji od 3.200$ i berza upuuje Margin call 7.a Trgovac doplauje minimalno 200$ 7.b Trgovac ne reaguje i berza likvidira poziciju tako to prodaje fjuers po trenutnoj ceni i isplauje ga trgovcu koji zavrava transakciju sa gubitkom od 1.000$

71

8. Upravljanje rizikom korienjem fjuersa

72


8.1 Vrste rizika

Poseban rizik - svojstven samo za organizaciju koju posmatramo- likvidnosti - kreditni - operativni - izloenosti

Zajedniki rizik - svi uesnici na tritu imaju podjednak stepen izloenosti ovom riziku- kursni rizik - kamatni rizik - politiki rizik

Trini rizik razliiti faktori koji utiu na poslovanje73


74


8.2 HedovanjeHedovanje je operacija zatite od rizika finansijskog instrumenta korienjem terminskiih ugovora. Finansijski gubitak koji se, kao posledica rizika, ostvari na osnovnom finansijskom instrumentu se kompenzuje finansijskim dobitkom od terminskog ugovora. Prilikom hedovanja, deo planiranog profita se rtvuje u cilju smanjenja rizika Casco od krae na automobil

75


8.3 Upravljanje rizikom korienjem fjuersa

Ukoliko postoji namera da se osnovni finansijski instrument koji je predmet fjuers ugovor kupi ili proda, transakcija se sprovodi na redovnom tritu Kupoprodaja se izvrava po trenutno vaeoj trinoj ceni a razlika izmeu ove i planirane cene (cene po kojoj je zakljuen fjuers) se nadoknadi iz vrednosti margine fjuersa pekulanti preuzimaju rizik i donose likvidnost na trite

76

9. Opcije

77

9. Opcije

9.1 Definicija i podela opcijaCALL opcija pravo da se kupi osnovni finansijski instrument (underlaying financial instrument) po definisanoj ceni u okviru odreenog perioda PUT opcija pravo da se proda osnovni finansijski instrument (underlaying financial instrument) po definisanoj ceni u okviru odreenog perioda STRIKE cena definisana cena po kojoj se izvrava transakcija Amerike opcije vs. Evropske opcije

MSFT Jan 22 '11 $25 CallOsnovni instrument Vai do Strike cena

- format oznaavanja

Tip opcije

78

9. OpcijeDugaka pozicija kupac opcije ima pravo da je realizuje po strike ceni do kraja perioda vaenja ali nema obavezu Kratka pozicija prodavac opcije ima obavezu da izvri transakciju na koju glasi opcijski ugovor Cena opcije premija (Premium = Intrinsic value + Time value) Unutranja vrednost opcije - Intrinsic value pekulativna vrednost Time value in the money - u novcu at the money - na novcu out of money - van novca

79

9. Opcije

80

9. Opcije

9.2 Kliring opcijaKliring proverava samo prodavca prilikom emisije (prve prodaje) opcije.Nema ulogu usklaivanja otvorenih pozicija sa trinom cenom, kao kod kliringa fjuersa.

pokrivena opcija (covered) - postoji pokrie u osnovnom finansijskom instrumentu ili u novcu nepokrivena opcija (uncovered) postoji finansijska garancija

81

9. Opcije

9.3 Upravljanje rizikom korienjem opcijaOpcije nose manji rizik plaena premija je maksimalni gubitak koji kupac opcije moe ostvariti U zavisnosti od vrste rizika od kojeg investitor eli da se zatiti, izabrae CALL ili PUT opciju Primer korienja CALL opcije (na fjuers) Primer korienja PUT opcije (na fjuers)

82

9. Opcije

83

10. SWAP ugovori

84

10. SWAP ugovori

10.1 Definicija SWAP ugovoraSWAP zamena OTC trite bilatelarni ugovori , skuplji od fjuersa Po razliitim osnovama

Interest rate swaps Currency swaps Commodity swaps Equity Swap Credit default swaps

85

10. SWAP ugovori

Razmena novanih tokova, gde jedan novani tok ima unapred odreenu vrednost, dok je drugi novani tok vezan za ugovoreni trini pokazatelj. Ovi novani tokovi nazivaju se LEGS. Trini pokazatelj mora biti odreen neutralno (EURIBOR, LIBOR i sl.) Primer: SWAP: fiksna kamatna stopa - LIBOR SWAP ugovor definie termine isplate i nain obrauna novanih tokova. Osnova za obraun je glavnica (notional principal amount) koja se obino ne razmenjuje izmeu ugovornih strana. Poetak trgovine SWAP ugovorima u ranim 1980-im86

10. SWAP ugovori 10.2 Upravljanje rizikom korienjem SWAP ugovora Kod Currency SWAP ugovora postoji 3 naina:FX SWAP razmena unapred odreenih iznosa valuta u budunosti. Skuplje je od fjuersa ali prua vie mogunosti (10 godina). Back-to-back loan kombinacija kamatnog SWAP-a i FX SWAP-a gde su novani tokovi denominovani u razliitim valutama, uz korienje principala. Cross-currency SWAP ne koristi se principal ve se samo vri zamena novanih tokova od kamate u razliitim valutama. Primer: zamena isplate fiksne kamate u US$ za isplatu promenljive kamatne stope u EUR-ima.

87

10. SWAP ugovori

10.3 CDS Credit Default Swopesto se poredi sa osiguranjem. (Reverse trading) Protection buyer plaa ugovorene iznose (fee ili spread) da bi se zatitio od kreditnog rizika nekog finansijskog instrumenta (obveznica ili kredit). Ukoliko doe do nelikvidnosti finansijskog instrumenta za koji se plaa zatita (credit event), Protection seller isplauje ugovorenu odtetu. Credit event moe biti default ili smanjenje kreditnog rejtinga finansijskog instrumenta

88

10. SWAP ugovori

89

10. SWAP ugovori

10.4 SWAP ugovori NBS FX SWAP razmena unapred odreenih iznosa valuta u budunosti.Standardizovani su i postoje redovne aukcije. NBS zauzima suprotnu poziciju u odnosu na banke. Uvedeni su kako bi poslovne banke lake mogle da upravljaju kursnim rizikom. Mala likvidnost trita.

90

11. Bihejvioristike finansije

91

11. Bihejvioristike finansijeInvestitori odluke ne donose racionalno, nego pod uticajem emocija i razlikujemo 4 vrste psiholokih efekata

Ograniavajui efekti (framing effects) Predrasude (biases) Heuristiki efekti (heuristics) Teorija krda Daniel Kahneman i Amos Tversky 1979. godine objavljuju rad Prospect Theory: An Analysis of Decision Under Risk umesto Risk aversion vai Loss aversion Daniel Kahneman dobio je Nobelova nagrada iz ekonomije 2002.92


Dijagram ilustruje kako se gubicima pridaje mnogo vea vanost nego dobicima, pa je psiholoki doivljaj gubitaka mnogo intenzivniji u odnosu na doivljaj dobitaka. To rezultira u izbegavanju priznanja da su ostvareni gubici.93


11.1 Ograniavajui efekti (framing effects)

Izbegavanje gubitka (Loss aversion) je efekat koji se javlja u situaciji kada postoji ista verovatnoa pozitivnog i negativnog ishoda. Kao posledica, dolazi do izbegavanja donoenja odluke koja donosi gubitak, zato to ideja ostvarenog gubitka ima velik negativan psiholoki uticaj. Izbegavanje sigurnog gubitka (Aversion to a Sure Loss) je efekat koji se hronoloki nadovezuje na izbegavanje gubitka. Ovaj efekat opisuje karakteristiku investitora da e prihvatiti neopravdano visok rizik, kako bi izbegli gubitak.

94


11.2 Predrasude (biases)Preterani optimizam (excessive optimism) - poveava se verovatnoa pozitivnog i umanjuje verovatnoa negativnog ishoda. Wishfull thinking Preterano samopouzdanje (overconfidence) sa javlja kao posledica neadekvatnog sagledavanja svojih mogunosti i znanja. Predrasuda samopotvrivanja (confirmation bias) - prihvata se samo ona informacija koja potvruje usvojeni prethodni stav. Iluzija kontrole (illusion of control) je predrasuda kod investitora gde je preuvelian uticaj onog ko donosi odluku na krajnji ishod procesa.95


11.3 Heuristiki efekti (heuristics)Heuristiki efekti su definisani kao preterano oslanjanje na rule of thumb kriterijume prilikom donoenja odluka.Reprezentativnost (representativeness) je efekat donoenja odluka koji je zasnovan na korienju analogija i stereotipa. Dostupnost (availability) predstavlja efekat kada se odluka donosi na osnovu informacija koje su lake dostupne, mada one nisu u potpunosti adekvatne. Sidrenje (anchoring and adjustment) je pojava vezivanja za neku vrednost koja, usled zaokruivanja, slui kao sidro. Emotivnost (affect heuristic) je pojava donoenja odluka na osnovu emotivnih kriterijuma kao to su: predoseaj i intuicija.

96


11.4 Teorija krdaTeorija krda kao vaan psiholoki efekat opisuje nain na koji pojedinci reaguju kada su u veoj grupi i nain na koji psihologija mase utie na ponaanje pojedinca. U strahu od neprihvatanja grupe kojoj pripada, pojedinac e sopstvenim stavovima dati manju vanost i postupae po stavovima socijalne grupe kojoj pripada.

reptilski kompleks, limbiki kompleks, neokorteks Otkrie neuralnih puteva zaduenih za emotivne reakcije koji ne prolaze kroz neocortex pokazuje da je limbalni deo mozga bri za 40 mili sekundi od neocortexa. Iz toga sledi da je prva reakcija emotivne prirode i da ona ne dolazi kao rezultat razmatranja ideje, ve kao odgovor na ulni doivljaj.

97

MEUNARODNE FINANSIJEKraj prezentacije kolska 2010/2011 godinaPredmetni nastavnik Dr Duan Dobromirov, [email protected]

Predmetni asistent Mladen Radii, [email protected]

Konsultacije: ITC 30898

Documents

Medjunarodne Finansije Prezentacije 10-11 - Final