KAKO RAZUMEVATI MEĐUNARODNE SUKOBE

- UVOD U TEORIJU I ISTORIJU

PETO IZDANjE

DŢOZEF S. NAJ, JR.

HARVARD UNIVERZITET

SA PREDGOVOROM STENLIJA HOFMANA

HARVARD UNIVERZITET

POSVETA - ZA MHN, KAO UVEK, I NAŠE UNUĈIĆE

SADRŢAJ:

PREDGOVOR –

REĈ UNAPRED-

POGLAVLjE 1 POSTOJI LI TRAJNA LOGIKA SUKOBA U

SVETSKOJ POLITICI

ŠTA JE MEĐUNARODNA POLITIKA?

Dva viĊenja anarhiĉne politike

Gradivni blokovi

PELOPONESKI RAT

KRATKA VERZIJA DUGE PRIĈE

UZROCI I TEORIJE

NEIZBEŢNOST I SENKA BUDUĆNOSTI

ETIĈKA PITANjA I MEĐUNARODNA POLITIKA

OGRANIĈENjA ETIKE U MEĐUNARODNOJ POLITICI

TRI VIĐENJA ULOGE MORALA

HRONOLOGIJA: PELOPONESKI RATOVI

PITANJA ZA RAZMIŠLJANJE

PREPORUĈENA LITERATURA

DODATNA LITERATURA

POGLAVLjE 2 POREKLO VELIKIH SUKOBA U DVADESETOM

VEKU

MEĐUNARODNI SISTEMI I NIVOI UZROĈNOSTI

NIVOI ANALIZE

SISTEMI: STRUKTURE I PROCESI

REVOLUCIONARNI I UMERENI CILjEVI I SREDSTVA

STRUKTURA I PROCES MEĐUNARODNOG SISTEMA DEVETNAESTOG VEKA

MODERNI NASTAVAK

UNUTRAŠNjA POLITIKA I SPOLjNA POLITIKA

OŢIVLJENI LIBERALIZAM

LIBERALNA DEMOKRATIJA I RAT

DEFINICIJA NACIONALNOG INTERESA

VARIJACIJE U SPOLjNOJ POLITICI

METOD IZVRTANJA ĈINJENICA

UVERLJIVOST

BLIZINA U VREMENU

ODNOS PREMA TEORIJI

ĈINjENICE

HRONOLOGIJA: EVROPA

PITANJA ZA RAZMIŠLJANJE

PREPORUĈENA LITERATURA

DODATNA LITERATURA

POGLAVLjE 3 RAVNOTEŢA SNAGA I PRVI SVETSKI RAT

RAVNOTEŢA SNAGA

MOĆ

RAVNOTEŢE KAO RASPODELE MOĆI

RAVNOTEŢA SNAGA KAO POLITIKA

RAVNOTEŢA SNAGA KAO MULTIPOLARNI SISTEM

SAVEZI

POREKLO PRVOG SVETSKOG RATA

TRI NIVOA ANALIZE

DA LI JE RAT BIO NEIZBEŢAN?

KOJA VRSTA RATA?

„LEVAK IZBORA“

PONOVO LEKCIJE ISTORIJE

HRONOLOGIJA: PUT KA PRVOM SVETSKOM RATU

PITANJA ZA RAZMIŠLJANJE

PREPORUĈENA LITERATURA

DODATNA LITERATURA

POGLAVLjE 4 NEUSPEH KOLEKTIVNE BEZBEDNOSTI I DRUGI

SVETSKI RAT

USPON I PAD KOLEKTIVNE BEZBEDNOSTI

DRUŠTVO NARODA

SJEDINJENE AMERIĈKE DRŢAVE I DRUŠTVO NARODA

RANI DANI DRUŠTVA NARODA

MANDŢURIJSKI NEUSPEH

ETIOPSKI DEBAKL

POREKLO DRUGOG SVETSKOG RATA

HITLEROV RAT?

HITLEROVA STRATEGIJA

ULOGA POJEDINCA

SISTEMSKI I UNTRAŠNJI UZROCI

DA LI JE RAT BIO NEIZBEŢAN?

RAT NA PACIFIKU

POLITIKA POPUŠTANJA I DVA TIPA RATA

HRONOLOGIJA: IZMEĐU SVETSKIH RATOVA

PITANJA ZA RAZMIŠLJANJE

PREPORUĈENA LITERATURA

DODATNA LITERATURA

POGLAVLjE 5 HLADNI RAT

ODVRAĆANJE (DETERRENCE) I ZAPREĈAVANJE (CONTAINMENT)

TRI PRISTUPA HLADNOM RATU

RUZVELTOVA POLITIKA

STALjINOVA POLITIKA

FAZE SUKOBA

NEIZBEŢNOST?

NIVOI ANALIZE

CILjEVI SJEDINjENIH AMERIĈKIH DRŢAVA I SOVJETSKOG SAVEZA U

HLADNOM RATU

KONTEJNMENT - POLITIKA ZAPREĈAVANJA

OSTATAK HLADNOG RATA

KRAJ HLADNOG RATA

ULOGA NUKLERNOG ORUŢJA

FIZIKA I POLITIKA

RAVNOTEŢA STRAHA

PROBLEMI NUKLERNOG ODVRAĆANjA

KUBANSKA RAKETNA KRIZA

MORALNA PITANjA

HRONOLOGIJA: GODINE HLADNOG RATA

PITANJA ZA RAZMIŠLJANJE

PREPORUĈENA LITERATURA

DODATNA LITERATURA

POGLAVLjE 6 INTERVENCIJE, INSTITUCIJE I REGIONALNI I

ETNIĈKI SUKOBI

ETNIĈKI SUKOBI

INTERVENCIJA I SUVERENOST

DEFINISANjE INTERVENCIJE

SUVERENOST

OCENJIVANJE INTERVENCIJA

IZUZECI OD PRAVILA

PROBLEMI SAMOOPREDELJENJA

MOTIVI, SREDSTVA I POSLEDICE

MEĐUNARODNO PRAVO I MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE

UNUTRAŠNJE ANALOGIJE

PREDVIDLJIVOST I LEGITIMNOST

SUECKA KRIZA

OPERACIJE UJEDINJENIH NACIJA ZA ĈUVANJE MIRA I KOLEKTIVNA

BEZBEDNOST

SUKOBI NA SREDNjEM ISTOKU

PITANjA NACIONALIZMA

ARAPSKO-IZRAELSKI SUKOBI

RAT U ZALIVU 1991. GODINE I NJEGOVE POSLEDICE

HRONOLOGIJA: ARAPSKO-IZRAELSKI SUKOB

PITANJA ZA RAZMIŠLJANJE

PREPORUĈENA LITERATURA

DODATNA LITERATURA

POGLAVLjE 7 GLOBALIZACIJA I MEĐUZAVISNOST

DIMENZIJE GLOBALIZACIJE

ŠTA JE NOVO U GLOBALIZACIJI DVADESET PRVOG VEKA?

POLITIĈKE REAKCIJE NA GLOBALIZACIJU

EKONOMSKA MEĐUZAVISNOST I SUKOBI

KONCEPT MEĐUZAVISNOSTI

IZVORI MEĐUZAVISNOSTI

DOBICI MEĐUZAVISNOSTI

TROŠKOVI MEĐUZAVISNOSTI

SIMETRIJA MEĐUZAVISNOSTI

VOĐSTVO U SVETSKOJ EKONOMIJI

REALIZAM I SLOŢENA MEĐUZAVISNOST

NAFTNA POLITIKA

NAFTA KAO IZVOR MOĆI

PITANJA ZA RAZMIŠLJANJE

PREPORUĈENA LITERATURA

DODATNA LITERATURA

POGLAVLjE 8 INFORMATIĈKA REVOLCIJA,

TRANSNACIONALNI AKTERI I RASPRŠIVANJE MOĆI

MOĆ I INFORMATIĈKA REVOLUCIJA

LEKCIJE IZ PROŠLOSTI

NOVA SVETSKA POLITIKA?

SUVERENOST I KONTROLA

TRANSNACIONALNI AKTERI

NEVLADINE ORGANIZACIJE (NGO)

TRANSNACIONALNI TERORIZAM

INFORMACIJE I MOĆ MEĐU DRŢAVAMA

INFORMATIĈKA REVOLUCIJA I SLOŢENA MEĐUZAVISNOST

INFROMATIĈKA REVOLUCIJA I DEMOKRATIZACIJA

PITANJA ZA RAZMIŠLjANJE

PREPORUĈENA LITERATURA

DODATNA LITERATURA

POGLAVLjE 9 NOVI SVETSKI POREDAK?

RAZLIĈITA PROMIŠLJANJA BUDUĆNOSTI

KRAJ ISTORIJE ILI SUKOB CIVILIZACIJA

TEHNOLOGIJA I RASPRŠIVANJE MOĆI

ŠIRENjE ORUŢJA ZA MASOVNO UNIŠTAVANjE

TANSNACIONALNE PRETNjE I ZAMISAO BEZBEDNOSTI

NOVI SVETSKI POREDAK?

BUDUĆI RASPORED MOĆI

TAMNICA STARIH ZAMISLI

EVOLUCIJA HIBRIDNOG SVETSKOG PORETKA

RAZMIŠLjATI O BUDUĆNOSTI

PITANJA ZA RAZMIŠLJANJE

PREPORUĈENA LITERATURA

DODTNA LITERATURA

POJMOVNIK

IZRAZI ZAHVALNOSTI

PREDGOVOR

Profesor Naj je ĉovek sa mnogo darova. On je pisao sa jasnoćom, elegancijom i

erudicijom o mnogim temama koje su, takoĊe, predmeti i mog velikog interesovanja: o

meĊunarodnim i regionalnim organizacijama, o meĊuigri izmeĊu meĊuzavisnosti i

tradicionalnog meĊudrţavnog nadmetanja, politiĉkoj i moralnoj ulozi nuklearnog oruţja,

ameriĉkoj spoljnoj politici tokom i posle Hladnog rata, o ograniĉenjima i mogućnostima

meĊunarodnog upravljanja, itd. On sa zahvalnošću istiĉe da je bio moj student, i mi smo

zajedno vodili Harvardski kurs koji je posluţio kao osnova za ovu knjigu. Ja sam,

meĊutim, u najmanju ruku, nauĉio od njega onoliko koliko on misli da je nauĉio od mene

- ne samo zbog njegove izuzetne struĉnosti u oblasti meĊunarodne ekonomije, nego

takoĊe i zato što je u svoje razumevanje meĊunarodne politike uneo dragoceno praktiĉno

politiĉko iskustvo koje je stekao kao visoki zvaniĉnik u Karterovoj i Klintonovoj

administraciji. On je uneo svojim izuĉavanjem meĊunarodnih sukoba spokojstvo

mišljenja velikih ameriĉkih drţavnika sa kraja osamnaestog i poĉetka devetnaestog veka-

spokojstvo saĉinjeno od dara da se izdigne visoko iznad dnevnih dogaĊaja, i radoznalosti

za i znanja o politiĉkoj filozofiji koja mu pomaţu da postavlja pitanja od trajne vaţnosti i

da dogaĊaje posmatra u široj perspektivi, od dara da razume kako teorija moţe da neguje

prouĉavanje istorije, i kako to prouĉavanje moţe neizbeţno da dovede do filozofskih i

etiĉkih zakljuĉaka. To su veštine takvih autora poput Tokvila, Maksa Vebera i Rejmona

Arona. Osobito vredno u ovim danima „metodoloških bitaka“ je njegovo razumevanje

ograniĉenja metoda generalizacije i mnogih drugih naĉina tumaĉenja dogaĊaja. Njegov

osećaj za realnost nikada nije, ĉak ni u prouĉavanju drţava, tih hladnih monstruma, doveo

do ciniĉnog negiranja morala, pa nije iznenaĊujuće što je u prouĉavanju moći pripisao

veliku vaţnost neĉemu što je nazivao meka moć: moći koja nije zasnovana na prinudi,

nasilniĉkom ponašanju, zastrašivanju, podmićivanju, nego na moći da se privuĉe, ubedi,

utiĉe mudrošću, davanjem primera... Ovo su kvaliteti ĉiji je znaĉaj u svetskim poslovima

ĉesto potcenjen, a koji su potrebniji nego ikada u ameriĉkoj spoljnoj politici.

Sposobnost da odvoji vaţno od nevaţnog kao i produbljeno mišljenje, odvele su njegovu

paţnju ka znaĉajnim novinama, uvedenim u meĊunarodne odnose u XX stoleću -

pitanjima strategije i ekonomije, ali su ga i saĉuvale od prolaznih poleta i pomodnih

slogana. On je ĉovek dubokih vrednosti i plemenitih ubeĊenja, ali takoĊe i velike

oštroumnosti, nepristrasnosti, i posvećenosti. Sve ove vrline prisutne su u ovoj knjizi. Po

mom mišljenju, ovo je najbolji udţbenik koji daroviti studenti svetske politike mogu

pronaći. On na savršen naĉin spaja istoriju, politiĉku filosofiju, politiĉku teoriju i analizu.

Sklon je da objašnjava dogaĊaje tako što usmerava paţnju ĉitalaca na izraţene detalje.

Naj ĉini sve ono što bilo koji dobar nauĉnik u oblasti društvenih nauka treba da radi:

objašnjava (pokazuje uzroke), tumači (otkriva nam znaĉenje), procenjuje (sa politiĉkog i

moralnog gledišta). Odvaja svet meĊudrţavnih sukoba od sveta "sloţene

meĊuzavisnosti", pojma koji su skovali Naj i njegov i moj prijatelj, Robert Kiohejn. On

ukazuje na napetost izmeĊu potrebe za borbom protiv terorizma, spreĉavanja širenja

nuklearnog oruţja, podrške demokratijama u borbi protiv teorizma, kao i neophodnosti da

se oĉuvaju pravila meĊunarodnog prava i meĊunarodne legitimnosti. Pokazuje

originalnost i ograniĉenja globalizacije i informatiĉke revolucije. Iznad svega, ovo je

jedna pouĉna knjiga - pouĉna zbog Najeve sposobnosti da sagleda sve strane nekog

pitanja i sve rasprave koje neki dogaĊaj moţe da izazove; pouĉna zbog skoro samo njemu

svojstvenog nepoverenja u preterivanja (u sluĉaju ameriĉke spoljne politike, i škole

"deklinizma"1 koja je napredovala - i protiv koje je on

2 upozoravao pre nekoliko godina, i

1 Reĉ je pre svega o knjizi Pola Kenedija koja je pod naslovom „Uspon i pad velikih sila“ u Sjedinjenim

Ameriĉkim Drţavama objavljena 1987. godine. Videti srpsko izdanje ove knjige: Pol Kenedi, Uspon i pad

velikih sila, Sluţbeni List SRJ, Beograd, CID, Podgorica, 1999 U ovoj knjizi Kenedi upozorava SAD da

mogu doći u opasnost od „imperijalnog preprotezanja“ (Imperial Overstretch) u koju su dolazile sve velike

sile pre nje. Drugaĉije reĉeno, „...bogatstvo je obiĉno nuţno da bi se poduprla vojna moć, a vojna moć je

obiĉno nuţna da se bogatstvo stekne i zaštiti. Ako se meĊutim, suviše veliki deo drţavnih resursa odvrati

od stvaranja bogatstva i umesto toga preusmeri u vojne svrhe, onda to na duţi rok verovatno vodi slabljenju

snage drţave. Isto tako, ako drţava suviše strateški rastegne svoje snage, recimo osvajanjem prostranih

teritorija, ili voĊenjem skupih ratova – ona rizikuje da potencijalne koristi od spoljne ekspanzije budu

one (škole-prim.prev.) unilateralizma koji je hibris današnjice, a koji njegova poslednja

knjiga na reĉit naĉin pobija)3. Ona je takoĊe pouĉna i zbog savršenog spoja humanosti,

osećaja za opšte dobro, znanja i integriteta koji odlikuju liĉnosti tako svestrano uspešne u

pisanju, predavanjima i razmišljanju o razliĉitim ljudskim iskustvima, kao i zbog

delovanja na naĉin maštovitog, dalekovidog i dinamiĉnog akademskog delatnika.

Oboţavam njegovu uravnoteţenost i njegove talente, i volim ga kao uspešnog i dobrog

ĉoveka ĉije prijateljstvo duboko poštujem.

Stenli Hofman,

Batenvajzer profesor univerziteta

Harvard Univerzitet

REĈ UNAPRED

Ovaj rukopis je nastao iz kursa o meĊunarodnim sukobima u savremenom svetu koji sam

drţao kao deo obaveznog Harvardskog kurikuluma tokom više od jedne decenije. Na

njega je takoĊe uticalo i pet godina iskustva koje sam stekao kao pomoćnik sekretara u tri

velike birokratije u Vašingtonu. Njen cilj je da uvede studente u sloţenosti meĊunarodne

politike dajući im dobru osnovu iz tradiocionalne realistiĉke teorije, pre nego što se

okrenu liberalnom i konstruktivistiĉkom pristupu koji su postali mnogo poznatiji posle

Hladnog rata. Pokušaću da prikaţem razliĉite koncepte jasnim jezikom sa istorijskim

primerima, tako da će studenti steći praktiĉno razumevanje osnovnih pojmova

meĊunarodne politike.

nadmašene velikom cenom svega toga – što predstavlja dilemu koja postaje akutna ako je dotiĉna drţava

ušla u period relativnog ekonomskog opadanja“. (Videti: Pol Kenedi, Uspon i pad velikih sila, str. 11 – 12.)

Na drugom mestu, Kenedi je još eksplicitniji kad je u pitanju opasnost od „imperijalnog preprotezanja“ i

kaţe: „Iako ima tvrdnji da troškovi odbrane mogu imati izvesne komercijalne ekonomske nusproizvode,

ipak je veoma teško naći argumente protiv stava da preterani troškovi za oruţje štete ekonomskom

napretku. Teškoće koje proţivljavaju savremena društva koj su vojno najopremljenija, samo su ponavljanja

onih koje su, svojevremeno, pogaĊale Španiju Filipa II, Rusiju Nikole II I Hitlerovu Nemaĉku. Velike

vojne sile mogu, poput velikog spomenika, delovati impozantno oduševljenom posmatraĉu; ali ako se ne

zasnivaju na ĉvrstoj osnovi (u ovom sluĉaju, na produktivnoj nacionalnoj ekonomiji), rizikuju kolaps u

budućnosti... istorijski podaci sugerišu da ako jedna konkretna nacija odvaja tokom dužeg vremenskog

perioda više od 10 % (a u nekim sluĉajevima, kada je strukturalno slaba, više od 5 %) nacionalnog

dohotka na naoruţavanje, to najverovatnije ograniĉava njegovu stopu rasta“. Isto, op. cit. str. 495. (prim.

Prev.)

2 Profesor Naj je na ovu Kenedijevu tezu odgovorio lansirajući priĉu o tzv. „novim izvorima moći“, to jest

smišljajući pojam tzv. meke moći. Po njemu, SAD su moţda u procesu relativnog opadanja što se tiĉe

vojne ili ekonomske moći (tzv. tvrda moć), ali su u pogledu novih izvora moći (meka moć), kao što su

privlaĉnost kulturnih dobara, diplomatska veština, uticaj u meĊunarodnim organizacijama itd.

neprikosnovene. Po njemu, iz svega toga moţe se zakljuĉiti da će SAD ostati najmoćnija zemlja sveta i u

budućnosti. Videti: Joseph S. Nye, Jr, „Understanding U. S. Strenth“, Foreign Policy, Fall 1988; Joseph S.

Nye, Jr., „ Soft Power“, Foreign Policy, Fall, 1990; Joseph S. Nye, Jr., Bound to Lead – The Changing

Nature of American Power, Basic Books, New York, 1990 (prim. Prev.) 3 Reĉ je o knjizi Paradoks ameriĉke moći, koja je u SAD objavljena 2002. godine a kod nas prevedena

2004. Videti srpsko izdanje ove knjige: Dţozef Naj, Jr., Paradoks američke moći, BMG, Beograd, 2004

(prim. Prev.)

Dva puta u prvoj polovini dvadesetog veka velike sile su uĉestvovale u

razarajućim svetskim ratovima, koji su odneli pribliţno 50 miliona ljudskih ţivota.

Drugom polovinom dvadesetog veka protutnjali su Hladni rat, regionalni ratovi i pretnja

nuklearnog oruţja. Zašto su se ovi sukobi dogodili? Mogu li se dogoditi ponovo u

dvadeset prvom veku? Ili će rastuća ekonomska i ekološka meĊuzavisnost, porast broja

transnacionalnih i meĊunarodnih institucija i širenje demokratskih vrednosti, doneti jedan

novi svetski poredak? Kako će globalizacija i informatiĉka revolucija uticati na

meĊunarodnu politiku u ovom novom veku? Nema dobrog predavaĉa koji pošteno moţe

odgovoriti na sva ova pitanja sa sigurnošću, ali moţemo naše studente da opremimo

konceptualnim alatkama koje će im pomoći u oblikovanju njihovih vlastitih odgovora

kako se budućnost bude odvijala. To je svrha ove knjige.

Ovo nije kompletan udţbenik sa svim konceptima ili istorijom koja će studentu

trebati. Umesto toga, ovo je primer kako misliti o jednom sloţenom i zbunjujućem polju

kakva je meĊunarodna politika. Ona ne treba da bude ĉitana kao udţbenik koji sadrţi sve

ĉinjenice, nego zbog naĉina na koji pristupa meĊuigri teorije i istorije. Ni teorija niti

istorija same po sebi nisu dovoljne. Istoriĉari koji veruju da razumevanje proistiĉe iz

jednostavnog obradjivanja ĉinjenica, ne uspevaju da otkriju skrivena pravila na osnovu

kojih su pojedine ĉinjenice odabrali i dali im prednost u odnosu na neke druge.

Podjednako greše i politikolozi koji bivaju izolovani i upetljani u bunilo apstraktne

teorije, tako da zamenjuju vlastite mentalne konstrukcije za stvarnost. Takve pogreške

moguće je izbeći samo krećući se putem izmeĊu istorije i teorije. Ovaj tekst je primer

jednog takvog dijaloga izmedju teorije i istorije. Kada se kombinuje sa preporuĉenom

literaturom i pitanjima za razmišljanje, to moţe da bude put za jedan uvodni kurs ili za

ĉitaoca da sam, individualno, istraţuje kao da je bio na kursu. Sa druge strane, on se

moţe koristiti kao dodatni tekst na kursu, kao primer za pristup prouĉavanju predmeta.

Pitanja etike obraĊivana su kroz tekst, osobito u poglavljima 1, 5, 6. Peto izdanje ove

knjige, drugo kao deo u seriji Longmanovih klasika u politiĉkim naukama, dopunjeni su

novim materijalima o konstruktivistiĉkim teorijama i mekoj moći (poglavlja 1, 3 i

drugde); o sukobima na Bliskom Istoku (poglavlja 6 i 9); uticaju globalizacije (poglavlja

7 i 8); transnacionalnim pretnjama globalnoj bezbednosti, kao što je terorizam (poglavlja

8 i 9); moći i medjuzavisnosti u meĊunarodnoj politiĉkoj ekonomiji (poglavlja 7 i 8); i

intervencijama i Ameriĉkoj moći(poglavlja 6 i 9) . Tekst je dopunjavan i osavremenjivan

kako bi osvetlio skorašnja kretanja na meĊunarodnoj sceni kao što su ratovi u

Avganistanu i Iraku, uspon Kine kao svetske sile, rastuću ulogu nevladinih organizacija,

transnacionalnih korporacija, teroristiĉkih mreţa, i drugih nedrţavnih aktera u

medjunarodnim poslovima. Kao dodatak svemu ovome, svako poglavlje je doţivelo neke

promene, a preporuĉena literatura dopunjena je novim izdanjima i savremenim

tekstovima koji mogu posluţiti za dalje prouĉavanje. Najposle, dodat je i novi

pojmovnik.

Tokom godina ponekad sam vodio ovaj kurs sa mlaĊim kolegama Stivenom

Hagardom i Juen Kongom, Majklom Maldenbaumom i M. DŢ. Pitersonom. Od svih njih

sam nauĉio i siguran sam da sam nesvesno pozajmio njihove brojne ideje. Tako je i sa

Stenlijem Hofmanom koji me je poduĉavao još od vremena mojih postdiplomskih studija,

i bio trajni izvor nadahnuća. Zahvalan sam njemu i Robertu Kiohejnu što su mi dali tako

mnogo ideja i poklonili jedno divno prijateljstvo. Dejvid Dresler, Ĉarls Majer i Ernst Mej

pomogli su komentarišući rukopis. Drugi koji su pregledali rukopis i ponudili

konstruktivne komentare su: Dţjun Tojfel Drajer, Univerzitet Majami; Keti Stromajl

Golden, Univerzitet Kolorado - Kolorado Springs; Dţ. Daglas Nelson sa Anderson

Univerziteta; Dţordţ Šambog, Dţordţtaun Univerzitet; Edvard S. Majnalkanin, sa

Jugozapadnog teksaškog drţavnog unirveziteta; Majkl Barnet, sa Univerziteta Viskonsin-

Medison; Keleĉi Kalu, sa Unirveziteta Severnog Kolorada; Hauard Leman, sa

Univerziteta Juta; Den Rajter – Emori Unirvezitet; Piter D.Fiber, Djuk Univerzitet;

Riĉard. A.Melanson, Braun Univerzitet i Dţon Vilijams sa Univerziteta Istoĉne

Karoline. Takodje bih ţeleo da se zahvalim glavnim asistentima na kursu: Vin Ogeru,

Piteru Fiveru, Meril Kesler, Šon Lin Dţons, Pam Mec, Dţonu Ovenu, Gideonu Rozu i

Gordenu Silverstajnu. Veronika MekKlur bila je divan kolega u ispravljanju i

prepisivanju mog rukopisa. Riĉard Vud, Den Filpot Zakari Karabel, Karl Nejgin, Nil

Rozerdonf i Aleks Skakov pomagali su u ranijem izdanju. Mart Kohut pruţio je

neprocenjivu pomoć, kolosalnu energiju i izuzetno dobre savete u pripremi ovog izdanja.

Srećan sam što sam imao pomoć svih njih. Tokom godina veoma sam mnogo nauĉio od

mojih studenata. Svima njima sam duboko zahvalan.

Dţozef S. Naj, JR.

Poglavlje I

Postoji li trajna logika sukoba u svetskoj politici?

Svet se skuplja. Brodu Mejflauer je trebalo tri meseca da preĊe Atlantik. Let Ĉarlsa

Lindberga iz 1924. godine trajao je 24 ĉasa. Pedeset godina kasnije, Konkord je to mogao

da uradi za tri sata. Balistiĉke rakete mogu da to urade za 30 minuta. Na poĉetku novog

veka, let preko Atlantika košta jednu trećinu cene iz 1950-te godine, a telefonski poziv iz

Njujorka za London košta samo mali procenat onoga koliko je koštao sredinom veka.

Globalne komunikacije putem interneta su skoro trenutne, a troškovi prenosa su

zanemarljivi. Nekom ekologu u Aziji ili aktivisti za zaštitu ljudskih prava u Africi, danas

su na raspolaganju komunikacijska sredstva koja su nekada mogle da imaju samo velike

organizacije kao što su vlade ili transnacionalne korporacije. U jednom dramatiĉnijem

smislu, nuklearno oruţje je dodalo novu dimenziju ratu koju jedan pisac naziva „duplom

smrću“, što znaĉi da ne samo da ljudi kao pojedinci mogu umreti, nego pod odreĊenim

okolnostima ĉitava ljudska vrsta moţe biti ugroţena. I kao što su teroristiĉki napadi na

Njujork i Vašington iz septembra 2001. godine pokazali, tehnologija u ruke nedrţavnih

subjekata meĊunarodnih odnosa stavlja destruktivnu moć koja je nekada bila iskljuĉivo

rezervisana za vlade. Kako se uticaj udeljenosti smanjuje, prilike koje vladaju u dalekim,

siromašnim zemljama kao što je Avganistan iznenada postaju veoma znaĉajne za

Ameriku i Evropu.

Ipak, neke stvari u meĊunarodnoj politici ostale su iste u svim dobima. Tukididovi

opisi borbi izmeĊu Sparte i Atine u Peloponeskom ratu pre 2500 godina liĉe na arapsko –

izraelski sukob posle 1947. godine. Svet na poĉetku 21. veka je jedan ĉudan koktel

kontinuiteta i promene. Neki aspekti meĊunarodne politike se nisu promenili još od

vremena Tukidida. Postoji odreĊena logika neprijateljstva, dilema povodom bezbednosti

koja ide zajedno sa meĊudrţavnom politikom. Savezi, ravnoteţa snaga i izbori u politici

izmeĊu rata i kompromisa, ostali su sliĉni kroz milenijume.

Sa druge strane, Tukidid nikad nije morao da brine o nuklearnom oruţju, o

ozonskoj rupi ili o globalnom zagrevanju. Pred studentima MeĊunarodnih odnosa stoji

zadatak da istraţuju na osnovu prošlosti, ali da ne budu zarobljeni u njoj, da razumeju

stalnosti kao i promene. Mi moramo da nauĉimo tradicionalne teorije, a onda da ih

prilagodimo sadašnjim okolnostima. Poĉetna poglavlja ove knjige pruţiće vam istorijski i

teoretski kontekst u koji će biti smešteni fenomeni informatiĉke revolucije, globalizacije,

meĊuzavisnosti i transnacionalnih aktera koji se raspravljaju u kasnijim poglavljima.

MeĊunarodna politika bi se transformisala ukoliko bi suverene drţave bile

ukinute, ali svetska vlada nije na vidiku. I dok nedrţavni akteri kao što su

transnacionalne korporacije, nevladine organizacije, i teroristiĉke grupe predstavljaju

nove izazove za vlade drţava, one ne zamenjuju drţave. Ljudi koji ţive u pribliţno 200

drţava širom sveta hoće svoju nezavisnost, posebne kulture i sopstvene jezike. U stvari,

umesto da išĉeznu, nacionalizam i teţnje za stvaranjem novih, nezavisnih drţava su se

uvećali. Umesto da se smanji, broj drţava u ovom novom veku će se povećati. Svetska

vlada neće moći automatski da reši problem rata. Većina ratova danas su graĊanski ili

etniĉki. Od kraja hladnog rata 1989. godine pa do kraja dvadesetog veka, bilo je 111

oruţanih sukoba koji su izbili u 74 podruĉja sveta. Sedam od njih su bili meĊudrţavni

ratovi a devet su bili unutardrţavni ratovi sa spoljnom intervencijom.4 U stvari,

najkrvaviji ratovi devetnaestog veka nisu se bili sukobi izmeĊu zavaĊenih drţava Evrope,

nego ustanak Tajpinga u Kini i Ameriĉki graĊanski rat. Nastavićemo da ţivimo u svetu

nezavisnih drţava još dovoljno dugo vremena, i vaţno je da razumemo kakve nam to

izglede donosi.

ŠTA JE MEĐUNARODNA POLITIKA?

Svet nije uvek bio podeljen u sistem posebnih drţava. Tokom vekova postojala su

tri osnovna oblika svetske politike. U svetskom imperijalnom sistemu jedna vlada

kontroliše najveći deo sveta sa kojim ima dodira. Najznaĉajniji primer takvog sistema u

Zapadnom svetu bilo je Rimsko carstvo. Španija u šesnaestom veku, i Francuska u

poznom sedamnaestom veku su pokušale da dostignu sliĉnu prevlast, ali nisu uspele. U

devetnaestom veku, britanska imperija prekrivala je svet, ali su ĉak i Britanci bili

prinuĊeni da dele svet sa drugim jakim drţavama. Imperije starog sveta - Sumerska,

Persijska i Kineska - su zapravo bile regionalne imperije. One su mislile da vladaju

svetom, ali su izbegle meĊusobne sukobe zahvaljujući nepostojanju komunikacija.

Njihove borbe sa varvarima na periferiji carstava ne mogu se uporediti sa ratovima

izmeĊu drţava ĉija je moć pribliţno jednaka.

4 Peter Wallensteen and Margareta Sollenberg, "Armed Conflict, 1989-2000, in Sollenberg (ed) States in

Armed Conflict 2000, (Uppsala University, Department of Peace and Conflict Research, Report No. 60,

2001), p. 10.

Druga osnovni oblik meĊunarodne politike je feudalni sistem, u kome ljudska

lojalnost i politiĉke obaveze nisu prvenstveno vezane za teritorijalne granice. Feudalizam

je bio zajedniĉki oblik društvenog ureĊenja u Evropi posle pada Rimskog carstva.

Pojedinac je imao obaveze prema lokalnom gospodaru, ali je takoĊe imao da obavlja

duţnosti i prema nekom udaljenom plemiću, biskupu ili papi u Rimu. Politiĉke obaveze

bile su odreĊene u ogromnoj meri na osnovu toga šta se dogaĊalo onome kome su bili

podreĊeni. Ako bi se vladar venĉao, neko podruĉje i njegov narod mogli bi promeniti

gospodara kao deo miraza. Tako je stanovništvo nekih gradova koje je bilo francuskog

porekla, iznenada moglo da promeni naciju i da postane Flamancima ili Englezima.

Gradovi i savezi gradova ponekad su imali specijalan polunezavisan status. Ratovi koji su

pratili feudalne odnose nisu bili ono što mi podrazumevamo pod modernim teritorijalnim

ratovima. Oni su se mogli pojaviti kako unutar tako i preko granica teritorija, i bili su

povezani sa tim presecajućim, neteritorijalnim lojalnostima i sukobima.

Treći oblik koji svetska politika moţe imati jeste anarhični sistem država, koji je

sastavljen od drţava koje su relativno kohezivne jedinice u sistemu, ali nemaju vrhovnu

vlast nad njima. Primeri ukljuĉuju gradove - drţave gradove stare Grĉke ili

Makijavelijevu petnaestovekovnu Italiju. Drugi primer anarhiĉnog sistema drţava je

dinastiĉka teritorijalna drţava ĉija koherentnost proizilazi iz kontrole koju vrši vladajuća

porodica. Primeri se mogu pronaći u Indiji ili Kini u petom veku pre Hrista. Velike

teritorijalne dinastije ponovo su se javile u Evropi oko 1500. godine, dok su se drugi

oblici meĊunarodne politike kao što su gradovi - drţave ili decentralizovani savezi

izmeĊu razliĉitih teritorija, poĉeli da išĉezavaju. Vestfalski mir iz 1648. godine, okonĉao

je Tridesetogodišnji rat, koji se ponekad naziva i najduţim od velikih religijskih ratova i

prvim ratom modernih drţava. U retrospektivi, ovaj ugovor je uveo suverene teritorijalne

drţave kao dominantan oblik meĊunarodnog organizovanja.

Stoga, kada danas govorimo o meĊunarodnoj politici, uobiĉajeno podrazumevamo

sistem teritorijalnih drţava, i definišemo meĎunarodnu politiku kao politiku u odsustvu

zajedniĉkog suverena, politiku meĊu entitetima bez vladara nad njima. MeĊunarodna

politika se ĉesto naziva anarhiĉnom. Kao što monarhija znaĉi jedan vladar, anarhija-"an-

archy" - znaĉi odsustvo bilo kog vladara. MeĊunarodna politika je sistem koji poĉiva na

naĉelu samopomoći. Tomas Hobs, engleski filozof iz sedamnaestog veka, nazvao je takav

anarhiĉni sistem "prirodnim stanjem". Po nekima, reĉi prirodno stanje opisuju sliku stada

krava koje mirno pasu na farmi, ali to nije ono što je Hobs pod tim mislio. Zamislite

gradić u Teksasu bez šerifa u vreme Divljeg Zapada, ili Liban posle sloma vlade u 1970-

im, ili Somaliju u 1990-im. Hobsovo prirodno stanje nije dobroćudno; to je rat sviju

protiv svih zbog toga što nema višeg autoriteta da nametne red. Kao što o tome kaţe

poznata Hobsova izreka, ţivot u jednom takvom svetu je neprijatan, brutalan i kratak.

Rezultat svega ovoga jeste postojanje zakonskih, politiĉkih i društvenih razlika

izmeĊu unutrašnje i meĊunarodne politike. Unutrašnje pravo se uopšteno posmatrano

poštuje, a ako to nije sluĉaj, policija i sudovi nameću kazne protiv prekršioca.

MeĊunarodno pravo, sa druge strane, poĉiva na kompetitivnim pravnim sistemima, i

nema zajedniĉkog organa koji bi nametao njegovo sprovoĊenje. Ne postoje meĊunarodne

policijske snage da nametnu pravo.

Sila igra razliĉitu ulogu u unutrašnjoj i meĊunarodnoj politici. U dobro ureĊenom

unutrašnjem politiĉkom sistemu, vlada ima monopol na legitimnu upotrebu sile. U

meĊunarodnoj politici, niko nema monopol na upotrebu sile. Pošto je meĊunarodna

politika podruĉje samopomoći, a obzirom da su neke drţave jaĉe od drugih, uvek postoji

opasnost da drţave u poslednjoj instanci upotrebe silu. Kada sila ne moţe biti izbaĉena iz

igre, rezultat su nepoverenje i sumnja.

Unutrašnja i meĊunarodna politika se takoĊe razlikuju u njihovom temeljnom

osećanju zajednice. U dobro ureĊenom društvu, postoji široko rašireni osećaj zajedništva

koji podstiĉe razvoj lojalnosti, standarda pravde, i gledišta o tome šta je legitimna vlast.

U meĊunarodnoj politici, ljudi podeljeni na razliĉite nacije ili razliĉite drţave, ne dele iste

lojalnosti. Bilo kakvo osećanje pripadnosti globalnoj zajednici je slabo. Ljudi se ĉesto ne

slaţu šta za koga izgleda pravedno i legitimno. Kao ishod javlja se veliki jaz izmeĊu

dvaju osnovnih politiĉkih vrednosti: poretka i pravde. U takvom svetu, najveći broj ljudi

stavlja pravdu u unutrašnoj politici iznad meĊunarodne pravde. Pravo i moral igraju

ulogu u meĊunarodnoj politici, ali u odsustvu osećaja zajednice, oni nisu tako povezani

kao što je to sluĉaj u unutrašnjoj politici.

Od tri osnovna sistema - svetskog imperijalnog, feudalnog i anarhičnog sistema

država - poslednji je najrelevantniji za meĊunarodnu politiku u savremenom svetu, iako,

kao što ćemo videti u poslednjim poglavljima, neki ljudi spekulišu kako će dvadeset prvi

vek biti svedok postepene evolucije novog feudalizma, ili što je manje verovatno,

Ameriĉke svetske imperije.

DVA VIĐENJA ANARHIĈNE POLITIKE

MeĊunarodna politika je anarhiĉna u smislu da u njoj ne postoji vrhovna vlast, ali

ĉak i u politiĉkoj filozofiji su postojala dva gledišta o tome koliko okrutno treba da bude

prirodno stanje. Hobs, koji je pisao u sedamnaestovekovnoj Engleskoj pogoĊenoj

graĊanskim ratom, naglašavao je nebezbednost, silu i opstanak. On je to podveo pod

stanje rata. Pola stoleća kasnije, Dţon Lok, pišući u mnogo stabilnijoj Engleskoj,

smatrao je da premda u prirodnom stanju nema zajedniĉkog suverena, ljudi mogu da

razvijaju veze i prave ugovore, te je prema tome anarhija manje preteća. Ova dva viĊenja

prirodnog stanja su filozofske preteĉe dva sadašnja pogleda na svetsku politiku, jednog

više pesimistiĉnog, i jednog više optimistiĉkog: realističkog i liberalnog pristupa

meĊunarodnoj politici.

Realizam je bio dominantna tradicija u promišljanju meĊunarodne politike. Za

realiste, središnji problem meĊunarodne politike je rat i upotreba sile, a glavni akteri su

drţave. MeĊu novijim generacijama Amerikanaca, realizam ima svoj primer u onom što

su napisali i što su uradili u praktiĉnoj politici, Predsednik Riĉard Nikson i njegov

drţavni sekretar, Henri Kisindţer. Realisti polaze od pretpostavke o anarhiĉnom sistemu

drţava. Kisindţer i Nikson, na primer, su teţili da maksimiziraju moć Sjedinjenih Drţava

i da minimiziraju sposobnost drugih drţava da ugroze bezbednost Sjedinjenih Drţava. U

skladu sa shvatanjima realista, na poĉetku i kraju meĊunarodne politike nalazi se

pojedinaĉna drţava u meĊudejstvu sa drugim drţavama.

Druga tradicija se zove liberalizam, i moţe se pratiti unazad u zapadnoj politiĉkoj

folozofiji do Barona de Monteskjea i Imanuela Kanta u osamnaestovekovnoj Francuskoj i

Nemaĉkoj, i u istom redu do devetnaestovekovnih britanskih filozofa kao što su Dţeremi

Bentam i Dţon Stjuart Mil. Primer liberala meĊu Amerikancima novijeg doba moţe se

naći u pisanjima i praktiĉnom politiĉkom delovanju politikologa i predsednika, Vudro

Vilsona.

Liberali vide globalno društvo kako funkcioniše uporedo sa postojanjem

drţava i predstavlja deo konteksta u kome one deluju. Trgovina prelazi granice, ljudi

imaju meĊusobne kontakte (npr. kao što su studenti koji studiraju u stranim zemljama), i

meĊunarodne organizacije kao što su Ujedinjene Nacije stvaraju okvir u kome je

realistiĉko viĊenje ĉiste anarhije kao jedinog faktora nedovoljno. Liberali se ţale na

realistiĉko „slikanje“ drţava, kao tvrdih bilijarskih kugli koje udaraju jedna drugu u

pokušaju da se izgradi ravnoteţa snaga, kao nedostatno zbog toga što ljudi dolaze u

meĊusobne kontakte i zbog toga što postoji meĊunarodno društvo. Realisti, tvrde liberali,

prenaglašavaju razliku izmedju unutrašnje i meĊunarodne politike. Zbog toga što se

realistiĉka slika anarhije kao hobsovskog "stanja rata" usredsreĊuje samo na ekstremne

situacije, po liberalnom gledištu, ona gubi iz vida rast ekonomske meĊuzavisnosti i

evoluciju transnacionalnog globalnog društva.

Realisti odgovaraju navodeći Hobsa: "Kao što olujno vreme ne znaĉi stalnu kišu,

tako ni stanje rata ne znaĉi stalni rat".5 Poput stanovnika Londona koji nose kišobrane u

sunĉanim aprilskim danima, izgledi za rat u anarhiĉnom sistemu primoravaju drţave da

drţe armije ĉak i u vremenima mira. Realisti upozoravaju na prethodna predviĊanja

liberala koja su bila pogrešna. Na primer, 1910. godine predsednik Stenfordskog

Univerziteta rekao je kako je rat u budućnosti nemoguć zbog toga što drţave ne mogu da

ga priušte sebi. Knjige su proglasile rat zastarelim; civilizacijski napredak je prevazišao

rat. Po njima, ekonomska meĊuzavisnost, veze izmeĊu sindikata i intelektualaca i

kretanje kapitala uĉinili su rat nemogućim. Naravno, ova predviĊanja su katastrofalno

pala na ispitu 1914. godine, a realisti su dobili opravdanje za svoje stavove.

Ni istorija ni rasprave se nisu zaustavili 1914. godine. Hiljadu devetsto

sedamdesete su bile svedok oţivljavanja liberalnih tvrdnji da je rastuća ekonomska i

društvena meĊuzavisnost izmenila prirodu meĊunarodne politike. Hiljadu devetsto

osamdesetih, Riĉard Rouzkrens, profesor iz Kalifornije, pisao je da drţave mogu da

uvećaju vlastitu moć na dva naĉina, bilo na agresivan naĉin putem teritorijalnih osvajanja

ili miroljubivo pomoću trgovine. U tom smislu, koristio je iskustvo Japana kao primer: u

hiljadu devetsto tridesetim, Japan je pokušao osvajanjem teritorija i pretrpeo katastrofu u

Drugom svetskom ratu. Od tada, meĊutim, Japan je koristio trgovinu i investicije da

postane druga najveća ekonomija sveta i znaĉajna sila u istoĉnoj Aziji.

1910: „NEVIDLJIVI VAMPIR“ RATA

"AKO NIJE POSTOJAO DRUGI RAZLOG DA SE UĈINI KRAJ RATU,

FINANSIJSKO UNIŠTENJE KOJE ON PODRAZUMEVA MORAĆE PRE ILI

KASNIJE DA DOVEDE CIVILIZOVANE DRŢAVE SVETA U SITUACIJU DA

RAZMISLE O NJEGOVOM SMISLU. KAO ŠTO JE PREDSEDNIK LELAND

STENFORD UNIVERZITETA DEJVID STAR DŢORDAN REKAO NA TAFTS

KOLEDŢU, "RAT U BUDUĆNOSTI JE NEMOGUĆ JER GA DRŢAVE SEBI NE

MOGU PRIUŠTITI." U EVROPI, KAŢE ON, RATNI DUG IZNOSI 26 MILIJARDI

5 Thomas Hobbes, Leviathan, ed. C. B. Macpherson (London: Penguin, 1981), p. 186.

DOLARA, "SVI DUGUJU NEVIDLJIVOM VAMPIRU, KOJEM DRŢAVE NIKADA

NEĆE PLATITI A KOJI OPOREZUJE OSIROMAŠENE NARODE SA 95 MILIONA

DOLARA GODIŠNJE." TERET MILITARIZMA U VREME MIRA ISCRPLJUJE

SNAGU VODEĆIH DRŢAVA, IONAKO PREOPTEREĆENIH DUGOVIMA.

SIGURNI REZULTAT VELIKOG RATA BIO BI SVEOPŠTE BANKROTSTVO. "

THE NEW YORK WORLD6

Japan je uspeo bez velike vojne sile. Iz tih razloga Rouzkrens i savremeni liberali

tvrde da postoje promene koje su se desile u prirodi meĊunarodne politike.

Neki novi liberali gledaju ĉak i dalje u budućnost i veruju da će dramatiĉni porast

ekološke meĊuzavisnosti do te mere uĉiniti maglovitom razliku izmeĊu unutrašnje i

meĊunarodne politike da će ĉoveĉanstvo evoluirati prema svetu u kojem neće postojati

drţavne granice. Primera radi, svi će biti pogoĊeni bez obzira na granice ukoliko

smanjivanje ozonskog omotaĉa u gornjim slojevima atmosfere prouzrokuje rak koţe.

Ako akumulacija ugljen dioksida podiţe temperaturu vazduha i ubrzava otapanje lednika,

porast nivoa mora uticaće na sve priobalne drţave. Neki problemi kao što su AIDS i

droga prelaze granice sa takvom lakoćom da nas to moţe odvesti u jedan drukĉiji svet.

Profesor Riĉard Folk sa Prinston Univerziteta, smatra da će ovi transnacionalni problemi

i vrednosti proizvesti nove lojalnosti zasnovane na neteritorijalnom naĉelu, što će

izmeniti sistem drţava koji je bio dominantan u poslenjih 400 godina. Transnacionalne

sile poništavaju Vestfalski mir a ĉoveĉanstvo evoluira ka novoj formi meĊunarodne

politike.

Hiljadu devetsto devedesete, realisti su odgovarali, "recite to Sadamu Huseinu"!

Irak je kada je izvršio invaziju na svog malog suseda, Kuvajt, pokazao da su sila i rat

uvek prisutne opasnosti Liberali su im uzvratili kako je politika na Srednjem Istoku

izuzetak. Tokom vremena, kaţu, svet prevazilazi anarhiju sistema suverenih drţava. Ova

razliĉita gledišta na prirodu meĊunarodne politike, kao i na to kako se menja, neće skoro

biti pomirena. Realisti naglašavaju kontinuitet; liberali u prvi plan istiĉu promenu. Oba

pristupa smatraju sebe realnijim od onog drugog. Liberali vide realiste kao cinike ĉija

fascinacija prošlošću ih zaslepljuje da vide promenu. Realisti, zauzvrat, zovu liberale

utopistiĉkim sanjarima i nazivaju njihovo mišljene kao globaliziranje (globaloney).

Ko je u pravu? Oba su u pravu; i oba greše. Dati jasan i odseĉan odgovor na ovo

pitanje bi bilo lepo, ali bi takav odgovor bio manje taĉan i manje interesantan. Mešavina

kontinuiteta i promene koja odlikuje svet na ulasku u dvadeset prvi vek ĉini jedno lako,

sintetiĉko, objašnjenje nemogućim.

Zato što ukljuĉuje promenljivo ljudsko ponašanje, meĊunarodna politika nikada

neće biti kao fizika: ona nema snaţnu deterministiĉku teoriju. Štaviše, realizam i

liberalizam nisu jedini pristupi njenom prouĉavanju. Tokom većeg dela prošlog

veka marksizam je, sa njegovim predviĊanjem klasnih sukoba i ratova

prouzrokovanih problemima izmeĊu kapitalistiĉkih drţava, bio kredibilna

alternativa za veliki broj ljudi. Ĉak i pre kolapsa Sovjetskog Saveza 1991. godine,

meĊutim, neuspeh marksistiĉke teorije da objasni mir izmeĊu velikih

kapitalistiĉkih drţava, kao i ratne sukobe izmeĊu pojedinih komunistiĉkih

zemalja, bacio ih je u zaostajanje u ovom teorijskom nadmetanju. U hiljadu

devetsto šezdesetim i hiljadu devetsto sedamdesetim, teorija zavisnosti

(dependency theory) je bila popularna. Ona je predviĊala da će bogate zemlje koje

6 "From Our Dec. 13 pages, 75 Years Ago", International Herald Tribune, December 13, 1985

se nalaze "u centru" globalnog trţišta kontrolisati i zadrţavati u stanju siromaštva

nerazvijene zemlje "na periferiji" sistema. Premda je teorija zavisnosti pomogla

da se osvetle neki strukturalni uzroci ekonomske nejednakosti, izgubila je

uverljivost onda kada nije mogla da objasni zašto su 1980-ih i 1990-ih periferne

zemlje u Istoĉnoj Aziji kao što su Juţna Koreja, Singapur i Malezija, doţivele brţi

rast nego "središnje" zemlje kao što su Sjedinjene Drţave i Evropa. Ovaj gubitak

kredibiliteta dodatno je bio ojaĉan kada je Fernando Enrike Kardoso, akademski

lider meĊu teoretiĉarima zavisnosti 1970-ih, napravio zaokret ka liberalnoj politici

uvećanja zavisnosti na globalnom trţištu, pošto je bio postao izabrani predsednik

Brazila 1990-ih.

1980-ih, analitiĉari sa obe strane realistiĉko - liberalne linije podele pokušali su da

uvedu teorije sa razraĊenijom dedukcijom, sliĉne onima iz mikroekonomije. "Neorealisti"

kao što je Kenet Volc i "neoliberali" kao što je Robert Kiohejn, razvili su strukturalne

modele drţava kao racionalnih aktera koje su u svom delovanju ograniĉene

meĊunarodnim sistemom. Neorealisti i neoliberali uvećavaju jednostavnost i eleganciju

teorija, ali oni to rade na uštrb bogate sloţenosti klasiĉnih realistiĉkih i liberalnih teorija.

"Do kraja 1980-ih, teorijski okvir meĊunarodnih odnosa bio je suţen i sveden na

realtivno usko neslaganje unutar jednog drţavocentriĉnog racionalistiĉkog modela

meĊunarodnih odnosa."7

U skorije vreme, jedna posebna grupa teoretiĉara nazvana konstruktivistima,

ustvrdila je da realizam i liberalizam nisu uspeli da objasne na odgovarajući naĉin

dugoroĉne promene u svetskoj politici. Konstruktivisti naglašavaju vaţnost ideja i kulture

u oblikovanju kako stvarnosti tako i govora meĊunarodne politike. Oni istiĉu

subjektivnost interesa u krajnjoj instanci i njihovu povezanost sa promenjenim

identitetima. Postoji mnogo vrsta konstruktivista, ali su svi oni saglasni da su dve velike

teorije (realizam i liberalizam – prim. prev.) daleko od toga da daju istinitu sliku sveta,

kao i da nama nije potrebno samo objašnjenje kako stvari izgledaju, nego objašnjenja o

tome kako je svet postao takav kakav jeste. Konstruktivisti se usredsreĊuju na vaţna

pitanja poput identiteta, normi, kulture, nacionalnog interesa i meĊunarodnog upravljanja

(governance).8 Oni istiĉu da su drţavnici i drugi ljudi motivisani ne samo materijalnim

interesima, nego takoĊe i njihovim osećanjem identiteta, moralnosti i onoga što bi se

moglo oznaĉiti društvom ili kulturom. Ipak, i takve norme se menjaju vremenom.

Neorealisti i neoliberali uzimaju kao dato kako su se ciljevi kojima su drţave

teţile promenili tokom vremena. Konstruktivisti pozajmljujući iz razliĉitih polja i

nauĉnih disciplina, ispituju procese putem kojih lideri, narodi i kulture menjaju svoje

preferencije, oblikuju vlastite identitete i uĉe novo ponašanje. Na primer, i ropstvo u

devetnaestom veku i rasni aparthejd u Juţnoj Africi bili su nekad prihvaćeni od strane

većine drţava, ali su im se kasnije svet široko suprotstavljao. Konstruktivisti se pitaju

zašto se to promenilo? Kakvu ulogu su igrale ideje? Hoće li praksa rata krenuti istim

putem jednog dana? Šta sa konceptom suverenih nacionalnih drţava? Svet je pun

7 Miles Kahler, "Inventing International Relations: International Relations Theory after 1945," in Michael

W. Doyle and G. John Ikenberry, Eds., New Thinking in International Relations Theory, Westview Press

Boulder, CO, 1977, p- 38. 8 Emanuel Adler: "Constructivism in International Relations: Sources, Contributions, Debates and Future

Directions", in Walter Carlsnaes, Thomas Risse and Beth Simons, eds., Handbook of International

Relations, Sage Publications, Thousand Oaks, CA, 2003

politiĉkih entiteta kao što su plemena, nacije, i nevladine organizacije. Samo je u

poslednjih nekoliko vekova suverena dţava postala dominantan koncept. Konstruktivisti

istiĉu da su koncepti poput nacije i suvereniteta, koji daju znaĉenje našim ţivotima kao i

našim teorijama, socijalno konstruisani, i ne postoje „izvan“ nas, kao neka stalna realnost.

Feministkinje koje pripadaju grupi konstruktivista dodaju da su jezik i predstave rata, kao

središnji instrumenti svetske politike, pod velikim uticajem roda.

Konstruktivizam je pre pristup nego teorija, ali on obezbeĊuje istovremeno

korisnu kritiku i vaţan dodatak glavnim teoorijama realizma i liberalizma. Premda

ponekad labavo formulisani i sa nedostatkom moći predviĊanja, konstruktivistiĉki

pristupi nas podsećaju na ono što dve glavne teorije ĉesto propuštaju. Kao što ćemo videti

u narednom poglavlju, vaţno je uzeti u obzir i ono što se dešava izvan instrumentalne

racionalnosti ostvarivanja sadašnjih ciljeva i pitati kako menjanje identiteta i interesa

moţe ponekad da vodi suptilnim pomeranjima u drţavnim politikama, a ponekad prema

dubinskim promenama u meĊunarodnm poslovima. Konstruktivisti nam pomaţu da

razumemo kako se formiraju preferencije, kao i kako se stvara znanje koje prethodi

ispoljavanju instrumentalne racionalnosti. U tom smislu, njihov pristup je pre

komplementaran, nego što je u suprotnosti sa dvema glavnim teorijama. Ilustrovaćemo

pitanja razumevanja dugoroĉnih promena u sledećem poglavlju i vratićemo se tome u

poslednjem poglavlju knjige.

Dok sam radio u Vašingtonu i pomagao u formulisanju ameriĉke spoljne politike

kao pomoćnik sekretara u Stejt Dipartmentu i Pentagonu, nalazio sam sebe kako

pozajmljujem elemente iz sva tri tipa mišljenja: realizma, liberalizma i konstruktivizma.

Otkrivao sam da su svi oni od pomoći, iako na razliĉite naĉine i u razliĉitim okolnostima.

Ponekad se ljudi i ţene koji se bave praktiĉnim poslovima pitaju, zašto treba da se

dosaĊujemo sa teorijama. Odgovor je da su teorije mape koje nam pomaţu da se

snalazimo na nepoznatom terenu. Izgubljeni smo bez njih. Ĉak i kada mislimo da

koristimo zdrav razum, postoji obiĉno implicitna teorija koja vodi naše akcije.

Jednostavno ne znamo ili smo zaboravili šta je to. Što smo svesniji teorija koje nas vode,

sposobniji smo da razumemo njihove vrline i slabosti i kada da ih najbolje primenimo.

Britanski ekonomista Dţon Majnard Kejnz je jednom rekao da, ljudi iz prakse koji sebe

vide kao da su iznad teorija, obiĉno slušaju reĉi nekog mrtvog piskarala iz prošlosti ĉije

su ime davno zaboravili. 9

Gradivni blokovi

Subjekti, ciljevi i sredstva su tri osnovna koncepta za teorijsko promišljanje

meĊunarodne politike, ali svaki od njih je promenjljiv. U tradicionalnom realistiĉkom

viĊenju meĊunarodne politike, jedini znaĉajni subjekti su drţave, a samo velike drţave su

zaista vaţne. Ovo se, meĊutim, menja. Broj drţava je izuzetno porastao u poslednjih pola

veka: 1945. godine bilo je oko 50 drţava u svetu; do poĉetka dvadeset prvog veka bilo je

ĉetiri puta više sa mnogo onih koje još dolaze. Mnogo vaţnije od porasta broja drţava je

uspon nedržavnih aktera. Na primer, velike multinacionalne korporacije prekoraĉuju

drţavne granice i ponekad upravljaju sa više ekonomskih bogatstava nego nacionalne

drţave. Najmanje 12 multunacionalnih korporacija ima godišnju prodaju koja je veća

9 John Maynard Keynes, The General Theory of Employment, Interest and Money, Macmillan, London,

1936, p. 383.

nego bruto nacionalni proizvod (GDP) više od polovine zemalja sveta.10

Godišnji obrt

kompanija kao što su Šel, IBM, ili Dţeneral Motors su veći nego bruto nacionalni

proizvod (GDP) drţava kao što su MaĊarska, Ekvador ili Senegal. Iako ove

multinacionalne korporacije nemaju neke vrste moći kao što je vojna sila, one su veoma

relevantne za ekonomske ciljeve drţave. U ekonomskom smislu, IBM je mnogo vaţniji

za Belgiju nego što je to Burundi, njena bivša kolonija.

Slika Srednjeg Istoka bez zaraćenih drţava i spoljnih sila bila bi veoma

besmislena, ali bi takoĊe bila potpuno neadekvatna stvarnosti ako ne bi ukljuĉila

najraznovrsnije nedrţave aktere. Multinacionalne naftne kompanije kao što su Šel, Britiš

Pitrolium, Ekson-Mobil su jedna vrsta nedrţavnih aktera, ali ima i drugih. Postoje velike

meĊuvladine organizacije kao što su Ujedinjene Nacije, i manje poput Arapske lige i

Organizacije Zemalja izvoznica nafte (OPEC). Postoje i nevladine organizacije (NGO),

koje ukljuĉuju Crveni krst i „Amnesty International“. Tu je takoĊe grupa raznorodnih

transnacionalnih etniĉkih grupa, kao što su Kurdi koji ţive u Turskoj, Siriji, Iranu i Iraku,

ili Jermeni koji su rasuti duţ Srednjeg Istoka i Kavkaza. Teroristiĉke grupe, narko karteli

i mafijaške organizacije prelaze nacionalne granice i ĉesto dele svoje resurse izmeĊu

nekoliko drţava. MeĊunarodni verski pokreti, posebno politiĉki islam na Srednjem istoku

i u Severnoj Africi daju još jednu dimenziju rasponu mogućih nedrţavnih aktera.

Nije pitanje o tome da li su drţave ili nedrţavne grupe vaţnije - uobiĉajeno je da

su to drţave - nego kako ova nova sloţena koalicija utiĉe na politiku u regionu na naĉin

koji tradicionalno realistiĉko viĊenje ne uspeva da razotkrije. Drţave su najveći subjekti

u savremenoj meĊunarodnoj politici, ali scena ne pripada samo njima.

Drugo, šta u vezi sa ciljevima? Tradicionalno preovlaĊujući cilj drţava u jednom

anarhiĉnom sistemu je vojna bezbednost. Danas zemlje oĉigledno brinu o vlastitoj vojnoj

bezbednosti, ali one takoĊe isto toliko, ako ne i više, vode raĉuna o njihovom

ekonomskom bogatstvu, o društvenim problemima kao što su trgovina drogom ili širenje

SIDE ili o ekološkim kretanjima. Štaviše, kako se menjaju pretnje tako se menja i

odreĊenje bezbednosti; vojna bezbednost nije jedini cilj koji drţave nastoje da ostvare.

Gledajući odnos izmeĊu Sjedinjenih Drţava i Kanade, gde su izgledi za rat gotovo

nikakvi, jedan kanadski diplomata je rekao kako se ne plaši da će Sjedinjene Drţave sa

svojim trupama umarširati u Kanadu i zauzeti Toronto kao što su to uradile 1813. godine,

nego da Toronto ne bude stavljen van programa nekog kompjutera u Teksasu, kao

nerelevantan - što je sasvim drugaĉija dilema od onih tradicionalnih koje su stajale pred

drţavama u jednom anarhiĉnom sistemu. Ekonomska moć nije zamenila vojnu

bezbednost (što je Kuvajt otkrio kada je Irak izvršio invaziju na njega u avgustu 1990.

godine), ali je dnevni red meĊunarodne politike postao sloţeniji budući da drţave sada

nastoje da ostvare znatno širi raspon ciljeva.

Treće, sredstva meĊunarodne politike se menjaju. Tradicionalno gledište je da

vojna sila ima suštinski znaĉaj. Opisujući svet pre 1914. godine, britanski istoriĉar A.

DŢ. P. Tejlor, definisao je velike silu kao onu drţavu koja je u stanju da prevlada u ratu.

Drţave oĉigledno koriste vojnu silu i danas, ali je u proteklih pola veka bilo promena u

njenoj ulozi. Mnoge drţave, posebno one velike, smatraju da je mnogo skuplje da koriste

vojnu silu u ostvarenju vlastitih ciljeva, nego što je to bio sluĉaj ranije. Kao što je istakao

10

Sales and GNP su razliĉite mere, ali to je nešto što preuveliĉava ulogu korporacija. U svakom sluĉaju

poreĊenje je interesantno.

profesor Stenli Hofman sa Harvardskog univerziteta, veza izmeĊu vojne snage i

pozitivnog uĉinka se razlabavila.

Šta su razlozi za to? Jedan od razloga jeste da je poslednje sredstvo vojne sile,

nukelarno oruţje, postalo uzaludno jaĉanje mišića. Premda smo prebacili brojku od 50.

000 komada, nuklearno oruţje nije bilo upotrebljeno u ratu od 1945. godine. Nesrazmera

izmeĊu ogromnog razaranja koje nuklearno oruţje moţe da prouzrokuje i bilo kojih

razumnih politiĉkih ciljeva, uĉinila je razumljivo nevoljnim politiĉke voĊe da ih

upotrebe. Tako je poslednji oblik vojne sile, iz svih ovih praktiĉnih razloga, postao

previše skup da bi ga nacionalne voĊe koristile u ratu.

BRUTO DOMAĆI PROIZVOD (GDP) NEKIH ZEMALJA U AMERIĈKIM

DOLARIMA (PROCENA ZA 2002. GODINU)11

Sjedinjene Ameriĉke Drţave 10. 4 triliona

Kina 5. 7 triliona

Japan 3. 55 triliona

Indija 2. 66 triliona

Nemaĉka 2. 18 triliona

Rusija 1. 35 triliona

Brazil 1. 34 triliona

Indonezija 663 milijarde

Argentina 391 milijarda

Vijetnam 183 milijarde

Sirija 59. 4 milijardi

Gvatemala 48 milijardi

Albanija 14 milijardi

Jamajka 10 milijardi

Eritreja 3. 3. milijarde

Ĉak je i konvencionalno oruţje postalo mnogo skuplje, u sluĉajevima kada se

koristi u svrhu vladanja stanovništvom sa izraţenim nacionalnim osećanjima. U

devetnaestom veku, evropske zemlje su osvojile druge delove sveta sa šaĉicom vojnika

naoruţanih modernim naoruţanjem, a onda upravljali njihovim kolonijalnim posedima sa

malobrojnim garnizonima. U doba velike pokretljivosti stanovništva, meĊutim, teško je

vladati jednom okupiranom zemljom ĉiji stanovnici snaţno osećaju nacionalni identitet.

Amerikanci su ovo shvatili u Vijetnamu 1960-ih i 1970-ih, Sovjeti u Avganistanu 1980-

ih. Vijetnam i Avganistan nisu bili postali moćniji od nuklearnih supersila, ali je pokušaj

11

Videti, CIA Worldfactbook 2003; Ipak treba naglasiti da je profesor Naj prilikom izrade ove tabele

koristio tzv. rangiranje GDP- a drţava, prema Purchasing Power Parity (PPP), to jest prema onome šta se

za odreĊenu svotu novca moţe kupiti u nekoj zemlji. To znaĉi da nije isto zaraditi dolar u Indiji ili u SAD,

jer se za jedan dolar u Indiji moţe kupiti više istih stvari, to jest tamo je jeftinije. Kad se zemlje ne bi

rangirale na osnovu kupovne moći, nego samo prema GDP-u koji imaju, ova tabela bi izgledala unekolio

drugaĉije, to jest Japan i Nemaĉka bi sigurno bili rangirani iznad Kine. (Prim. Prev.)

da se vlada stanovništvom koje je imalo jaku nacionalnu svest bilo previše skupo, i za

SAD i za Sovjetski Savez.

Treća promena u ulozi vojne sile odnosi se na unutrašnja ograniĉenja. Tokom

vremena došlo je do rasta etike antimilitarizma, osobito u demokratskim zemljama.

Takva gledišta ne spreĉavaju upotrebe sile, ali je ĉine politiĉki veoma riziĉnim izborom

za voĊe, posebno kada je njena upotreba širokog obima ili produţenog trajanja. Ponekad

se kaţe kako drţave sa demokratskim ureĊenjem neće prihvatiti eventualne ţrtve u

mogućim vojnim akcijama, ali to je veliko pojednostavljivanje. Sjedinjene Drţave su, na

primer, oĉekivale nekih 10 000 ţrtava kada su planirale da uĊu u Zalivski rat 1990.

godine, ali su bile nevoljne da prihvate ţrtve u Somaliji ili na Kosovu i Metohiji gde su

nacionalni interesi bili mnogo manji. Sila nije zastarela, a teroristiĉki nedrţavni akteri su

manje od drţava ograniĉeni moralnim obzirima, ali upotreba sile je postala mnogo

skuplja i većini drţava je sada teţe da je koriste nego u prošlosti.

OBIM PRODAJE NEKIH MULTINACIONALNIH KOMPANIJA U

AMERIĈKIM DOLARIMA12

Wolmart supermarketi (SAD13

) 219. 8 milijardi

Dţeneral Motors (SAD) 177. 2 milijarde

Dajmler -Krajsler (Nemaĉka, SAD) 136. 9 milijardi

Tojota Motor Corp. (Japan) 120. 8 milijardi

Micubiši (Japan) 105. 8 milijardi

Rojal Daĉ Šel (Velika Britanija, Holandija) 135. 3 milijardi

IBM (SAD) 85. 7 milijardi

Siemens AG (Nemaĉka) 77. 3. milijardi

Phillip Morris (SAD) 72. 9 milijardi

Sony (Japan) 60. 6 milijardi

Nestle Ltd. (Švajcarska) 50. 2 milijarde

Unilever (Velika Britanija, Holandija) 46. 1 milardi

Total Elf Fina (Francuska) 94. 3 milijarde

PepsiCo (SAD) 26. 9 milijardi

Konaĉno, brojni problemi koji postoje jednostavno ne mogu biti rešeni nasilnim

putem. Uzmimo na primer, ekonomske odnose izmeĊu Sjedinjenih Drţava i Japana.

1853. godine Komodor Peri uplovio je u jednu japansku luku i zapretio bombardovanjem

ukoliko Japan ne otvori svoje luke za trgovinu. Ovo ne bi bio koristan ili politiĉki

prihvatljiv naĉin da se reše trenutni trgovinski sporovi izmeĊu Sjedinjenih Drţava i

Japana. Iz tih razloga moţe se zakljuĉiti da iako sila ostaje presudno sredstvo u

meĊunarodnoj politici, ona nije i jedini instrument. Korišćenje ekonomske

meĊuzavisnosti, sredstava komunikacije, meĊunarodnih institucija i transnacionalnih

subjekata ponekad igra veću ulogu nego sila. Vojna sila nije zastarela kao sredstvo - o

ĉemu svedoĉi rat u Avganistanu gde je talibanska vlada pruţala utoĉište teroristiĉkoj

mreţi koja je izvela napade na SAD septembra 2001. godine, ili upotreba vojne sile od

strane Amerikanaca i Britanaca u svrgavanju reţima Sadama Huseina 2003. godine.

Sama vojna sila, meĊutim, nije dovoljna da zaštiti od terorizma. Premda vojna sila ostaje

12

Videti: “The Fortune Global 500” in: Hoover’s Handbook of World Business, 2001 13

U zagradi je napisan naziv zemlje u kojoj ta multinacionalna kompanija ima sedište. (prim. prev.)

sredstvo koje se koristi u krajnjem sluĉaju, promene u ceni njene upotrebe i njenoj

delotvornosti ĉine današnju meĊunarodnu politiku mnogo sloţenijom.

Osnovna igra bezbednosti se nastavlja. Neki politikolozi smatraju da je ravnoteţa

snaga obiĉno odreĊena od strane vodeće, hegemone drţave - kao što su bile Španija u

šesnaestom veku, Francuska pod Lujem XIV, Britanija u većem delu devetnaestog i

Sjedinjene Drţave u većem delu dvadesetog veka. Na kraju će vodeća zemlja biti

izazvana, a takva vrsta izazova će dovesti do sukoba širokog obima koje zovemo

hegemonistiĉkim ili svetskim ratovima. Posle svetskih ratova, neki novi ugovor

uspostavlja okvir novog poretka: Ugovor iz Utrehta 1713. godine, Beĉki kongres 1815.

godine, sistem Ujedinjenih Nacija posle 1945. Ukoliko se ništa temeljno nije promenilo u

meĊunarodnoj politici od vremena borbe za prevlast izmeĊu Sparte i Atine, postavlja se

onda pitanje hoće li biti novih izazova koji vode nekom drugom svetskom ratu, ili je krug

ratova za hegemoniju zatvoren? Da li je nuklearna tehbologija uĉinila rat bude previše

razoran? Da li ga je ekonomska meĊuzavisnost uĉinila isuviše skupim? Hoće li

nedrţavni subjekti kao što su teroristiĉke organizacije primorati vlade drţava na

saradnju? Da li je pojava globalnog društva uĉinila rat društveno i moralno

neprihvatljivim? Treba tako da se nadamo, zato što bi sledeći rat za hegemoniju mogao

da bude poslednji rat na Zemlji. Ali prvo, vaţno je razumeti sluĉaj kontinuiteta.

USPON KINE

JOŠ OD VREMENA TUKIDIDOVOG OBJAŠNJENJA PELOPONESKOG RATA,

ISTORIĈARI SU ZNALI DA JE USPON NEKE NOVE SILE PRAĆEN

NESIGURNOŠĆU I STRAHOM. ĈESTO, IAKO NE UVEK, IZ TOGA SU SLEDILI

NASILNI SUKOBI. USPON EKONOMSKE I VOJNE MOĆI KINE, ZEMLJE SA

NAJBROJNIJIM STANOVNIŠTVOM NA PLANETI, BIĆE SREDIŠNJE PITANJE ZA

AZIJU I AMERIĈKU SPOLJNU POLITIKU NA POĈETKU NOVOG VEKA.

OBJAŠNJAVAJUĆI ZAŠTO JE DEMOKRATSKA ATINA ODLUĈILA DA PREKRŠI

SpORAZUM A ŠTO JE VODILO U RAT, TUKIDID ISTIĈE UTICAJ OĈEKIVANJA

NEIZBEŢNOSTI SUKOBA. „OPŠTE UVERENJE JE BILO DA BEZ OBZIRA ŠTA SE

DESILO, RAT SA SPARTOM ĆE OBAVEZNO DOĆI,“ PIŠE ON. VEROVANJE U

NEIZBEŢNOST SUKOBA SA KINOM MOŢE IMATI SLIĈNE POSLEDICE.

„Clinton in China“, The Economist, June 27, 1998

PELOPONESKI RAT

Tukidid je otac realizma, teorije koju većina ljudi koristi kada razmišlja o

meĊunarodnoj politici ĉak i kada ne znaju da koriste teoriju. Teorije su nezamenljiva

oruĊa koja koristimo da organizujemo ĉinjenice. Mnogi današnji drţavnici i kolumnisti

koriste realistiĉke teorije ĉak iako nisu ni ĉuli za Tukidida. Tukidid, pripadnik atinske

elite koji je ţiveo u vreme zlatnog doba Atine, i sam je uĉestvovao u nekim od dogaĊaja

koji su opisani u njegovoj Istoriji peloponeskog rata. Robert Gilpin, teoretiĉar realizma,

tvrdi da “pošteno govoreći, neko mora da istraţi da li ili ne studenti meĊunarodnih

odnosa koji ţive u XX veku, znaju bilo šta što Tukidid i njegovi zemljaci iz vremena

petog veka pre Hristovog roĊenja, nisu znali o ponašanju drţava.” Dajući sam odgovor na

ovo pitanje, on kaţe da: “u poslednjoj instanci meĊunarodna politika još uvek moţe da

bude okarakterisana na naĉin kako je to bio uĉinio Tukidid..”14

O Gilpinovom predlogu

se moţe raspravljati, ali da bismo raspravljali moramo znati Tukididove argumente. A

kakav bolji uvod u realistiĉku teoriju postoji, od jedne od najvećih priĉa u istoriji? Ipak,

kao i većina velikih priĉa, ona ima svoja ograniĉenja. Jedna od pouka koju smo nauĉili iz

Peloponeskog rata jeste kako izbeći suviše pojednostavljeno ĉitanje istorije.

Kratka verzija dugaĉke priĉe

U ranom petom veku, Atina i Sparta su bile saveznice koje su saraĊivale kako bi porazile

Persijsku imperiju (480. godina p. n. e.). Sparta je bila konzervativna kopnena sila,

okrenuta sebi posle pobede nad Persijom; Atina je, pak, bila trgovaĉka drţava

orijentisana ka moru, okrenuta prema spoljašnjem svetu. Sredinom veka, Atina je imala

iza sebe 50 godina uspona koji su doveli do razvoja Atinske imperije. Atina je stvorila

Delski savez, savez drţava oko Egejskog mora, u cilju uzajamne zaštite od Persijanaca.

Sparta je, nasuprot tome, organizovala svoje susede na Peolopenskom poluostrvu u jedan

defanzivni savez. Drţave koje su se svojom voljom pridruţile Atini u cilju zaštite od

Persijanaca, uskoro su morali da plaćaju poreze Atinjanima. Zbog rastuće moći Atine i

otpora nekih ovoj imperiji u usponu izbio je 461. godine p. n. e. rat, dvadeset godina

pošto su Grci porazili Persijance. Do 445. godine p.n.e. završen je Prvi Peloponeski rat i

bio je praćen ugovorom koji je obećao tridesetogodišnji mir. Tako je Grĉka uţivala

razdoblje stabilnog mira pre drugog, ili velikog, Peloponeskog rata.

434. godine p.n.e. izbio je graĊanski rat u malom, perifernom grĉkom gradu -

drţavi Epidamnu. Poput oblutaka kojim zapoĉinje stvaranje velikih gromada, ovaj

dogaĊaj je bio okidaĉ za seriju reakcija koje su na kraju dovele do Peloponeskog rata.

Veliki sukobi su ĉesto bili zapoĉinjani relativno beznaĉajnim krizama u zabaĉenim

mestima, kao što ćemo videti kada budemo diskutovali o Prvom svetskom ratu.

U Epidamnu, pristalice demokratije borili su se protiv oligarha zbog naĉina na

koji treba upravljati drţavom. Pristalice demokratskih snaga obratili su se za pomoć

gradu-drţavi Korkiri, koja je bila pomogla da se Epidamn osnuje, ali su odbijeni. Tada su

se okrenuli drugom gradu - drţavi, Korintu, i Korinćani su odluĉili da pomognu. Ovakva

reakcija razgnevila je Korkirane koji su poslali flotu da bi ponovo zauzeli Epidamn,

njihovu bivšu koloniju. U borbi, Korkirani su porazili korintsku flotu. Korint je bio

pobesneo i objavio je rat Korkiri. Korkira, plašeći se napada Korinta, obratila se Atini za

pomoć. I Korkira i Korint su poslali svoje predstavnike u Atinu.

Pošto su saslušali obe strane, Atinjani su bili u dilemi. Nisu hteli da prekinu

primirje koje je bilo potrajalo deceniju, ali ako stanovnici Korinta (koji su bili bliski sa

Peloponeţanima) osvoje Korkiru i preuzmu kontrolu nad njenom velikom mornaricom,

ravnoteţa snaga meĊu grĉkim drţavama bi se pomerila na štetu Atine. Atinjani su osećali

da ne smeju da rizikuju i dopuste padanje korkiranske flote u ruke Korinćana, tako da su

odluĉili da se “malo umešaju”. Preduzeli su jedan mali poduhvat kako bi zaplašili

Korinćane, šaljući deset brodova ĉije su posade dobile instrukcije da se ne bore osim u

14

Robert Gilpin, War and Change in World Politics, Cambridge University Press, Cambridge, 1981, pp.

227-228.

sluĉaju da budu napadnuti. Ali strategija odvraćanja nije uspela; Korint je napao i kada su

Korkirani poĉeli da gube bitku, atinski brodovi bili su uvuĉeni u bitku i više nego što su

im to bile poĉetne namere. Ukljuĉivaje Atine u rat razbesnelo je Korint, što je kao

reakciju izazvalo zabrinutost u Atini. Atinjani su se posebno brinuli da Korint ne uzburka

strasti u Potideji, koja je, iako saveznica Atine, imala istorijske veze s Korintom. Sparta

je obećala da će pomoći Korintu u sluĉaju da Atina napadne Potideju. Kada su izbili

nemiri u Potideji, Atinjani su poslali vojne snage da ih uguše.

Povodom toga voĊena je velika rasprava u Sparti. Atinjani su apelovali na Spartu

da ostane neutralna. Korinćani su sa svoje strane pozivali Spartu da uĊe u rat,

upozoravajući je na posledice ukoliko ne uspe da uravnoteţi rastuću moć Atine. Megara,

drugi vaţan grad, saglasila se sa Korintom, zato što su suprotno ugovoru, Atinjani

zabranili njenu trgovinu. Sparta je bila pocepana, ali su Spartanci glasali za rat zbog toga

što su se plašili da, ukoliko atinska moć ne bude bila uravnoteţena, Atina će moći da

kontroliše ĉitavu Grĉku. Sparta je ušla u rat da bi odrţala ravnoteţu snaga izmeĊu grĉkih

gradova drţava.

Atina je odbacila spartanski ultimatum i rat je izbio 431. godine p. n. e. Atinjani

su imali osećaj imperijalne veliĉine, praćen ponosom i patriotizmom o ulozi njihovog

grada i društvenog sistema, kao i optimizam povodom toga ko će pobediti u ratu. Rana

faza rata je dovela do pat - pozicije. Posle deset godina ratovanja bilo je proglašeno

primirje (421. g. p. n. e.), ali je ono bilo krhko i rat je ponovo izbio. 413. godine p.n.e.,

Atinjani su preduzeli jednu veoma riziĉnu avanturu. Poslali su dve flote i pešadiju u cilju

osvajanja Sicilije, velikog ostrva na jugu Italije na kome su se nalazile mnogobrojne

grĉke kolonije, saveznice Sparte. Ishod je bio strašan poraz za Atinjane. Istovremeno,

Sparta je dobila dodatan novac od Persijanaca, koji bi bili veoma srećni da vide potpuno

poraţenu Atinu. Posle poraza na Siciliji, Atina je bila podeljena iznutra. Konaĉno, 411.

godine oligarsi su svrgli demokrate, i 400 oligarha je pokušalo da vlada Atinom. Ovi

dogaĊaji nisu bili njen kraj, ali Atina se nikada stvarno nije oporavila. Jedna pobeda

Atine u pomorskoj bici 410. godine, bila je praćena pet godina kasnije spartanskom

pomorskom pobedom, i 404. godine Atina je bila prisiljena da zatraţi mir. Sparta je

zahtevala da Atina sruši dugaĉke zidove koji su je štitili od napada kopnenih sila. Atinska

moć je bila skršena.

Uzroci i teorije

Ovo je dramatiĉna i upeĉatljiva priĉa. Šta je bio uzrok rata? Tukidid je veoma

jasan. Pošto je uzeo u obzir razliĉita dešavanja u vezi sa Epidamnom, Korkirom i tako

dalje, kazao je da to nisu bili pravi uzroci. Ono što je uĉinilo rat neizbeţnim bio je rast

atinske moći i strah koji je to prouzrokovalo u Sparti.

Da li su Atinjani imali izbora? Jesu li su mogli da izbegnu ovu katastrofu, da su

bolje predviĊali? Perikle, atinski voĊa u ranim danima rata, imao je zanimljiv odgovor za

njegove sugraĊane: “Pravo je i prikladno za vas da podrţite imperijalno dostojanstvo

Atine. Vaša imperija je danas kao tiranija: moţe biti pogrešno da je zadrţite, ali je

svakako opasno da dignete ruke od nje.”15

Drugim reĉima, Perikle je saopštio Atinjanima

15

Thucydides, History of the Peloponnesian War, trans. Rex Warner, ed. M. K. Finley, London, Penguin,

1972, p. 161.

da nemaju izbora. Moţda nisu ni trebali da budu gde su sada, ali kad već imaju imperiju,

nije bilo mnogo toga što se moţe uĉiniti bez velikih rizika. Tako je Perikle davao

prednost ratu. U Atini su se, meĊutim, mogli ĉuti i drugaĉiji glasovi, poput onih koji su

izneli atinski delegati, uĉesnici rasprave u Sparti koji su kazali Spartancima, ”Razmislite

takoĊe, na veliku ulogu koju u ratu igra ono što je nepredvidivo: razmislite o tome sada,

pre nego što stvarno uĊete u rat. Što duţe rat bude trajao, sve više stvari će zavisiti od

sluĉajnosti.“16

To se pokazalo kao dobar savet; zašto Atinjani nisu obratili paţnju na

vlastiti savet? Moţda zbog toga što su bili voĊeni emocionalnim patriotizmom ili je bes

pomraĉio njihov razum. Postoji, meĊutim, zanimljivija mogućnost: moţda su Atinjani

delovali racionalno, ali su bili uhvaćeni u bezbednosnu dilemu.

Bezbednosna dilema je u vezi sa suštinskom odlikom meĊunarodne politike:

njenom anarhičnom organizacijom, to jest odsustvom vrhovne vlasti. U uslovima

anarhije, nezavisna akcija koju neka drţava preduzme u cilju povećanja vlastite

bezbednosti moţe uĉiniti sve druge drţave manje bezbednim. Ako jedna drţava povećava

svoju moć da bi se osigurala od neĉije pretnje, neka druga, videvši da ova prva postaje

jaĉa, moţe takoĊe nastojati da poveća svoju moć kako bi se zaštitila od prve. Rezultat

svega ovoga je da odvojeni napori, kojima se pokušava uvećanje vlastite moći i

bezbednosti, ĉine obe strane manje bezbednim. To je ironiĉan ishod, premda nijedna od

njih dve nije delovala iracionalno. Ni jedna od njih nije delovala zbog besa ili zbog

ponosa, nego iz straha prouzrokovanog opaţanjem pretnje u rastućoj moći druge strane.

Na kraju, jaĉanje odrambenih snaga je racionalan odgovor na opaţenu pretnju. Drţave

mogu da saraĊuju da bi izbegle bezbednosnu dilemu; to jest, mogu da se saglase da

nijedna ne treba da pojaĉava sopstvenu odbranu i sve će krenuti bolje. Ako izgleda tako

oĉigledno da drţave treba da saraĊuju, zašto to onda ne ĉine?

Odgovor se moţe pronaći u igri nazvanoj “Zatvorenikova dilema” (bezbednosna

dilema je jedna posebna vrsta zatvorenikove dileme). Scenario igre “zatvorenikova

dilema” se odvija na sledeći naĉin: zamislite situaciju u kojoj policija negde uhapsi dva

ĉoveka koji poseduju male koliĉine droge, što je dovoljno za kaznu od jedne godine

zatvora.

Policija ima dobar razlog da veruje da su ova dvojica zaista dileri droge, ali nemaju

dovoljno dokaza za presudu. Kao dileri, njih dvojica bi vrlo lako mogli dobiti kaznu od

25 godina zatvora. Policija zna da bi svedoĉenje jednog od njih protiv onog drugog, bilo

dovoljno da se taj drugi osudi na puno trajanje kazne. U tom cilju policija svakom od njih

nudi slobodu, ukoliko optuţi onog drugog da je diler droge. Rekli su im, takoĊe, da ako

obojica budu svedoĉila, dobiće po 10 godina zatvora. To bi znaĉilo da neće preprodavati

drogu u narednih deset godina; na drugi naĉin u zatvoru su samo godinu dana i budući da

će uskoro biti na slobodi ponovo će prodavati drogu.

Osumnjiĉeni su smešteni u odvojene ćelije i nije im dozvoljeno da meĊusobno

komuniciraju. Oba zatvorenika imaju istu dilemu: mogu da svedoĉe protiv onog drugog,

poslavši ga pritom na dvadesetpetogodišnju robiju, pri tome oslobodivši sebe potpuno, ili

da se ćuti i provede jedna godina u zatvoru. Ali ako obojica progovore, onda će i jedan i

drugi dobiti po deset godina zatvora. Svaki od njih razmišlja: “bolje će biti za mene ako

progovorim. Ako on bude drţao jezik za zubima i ako je ne budem progovorio, provešću

u zatvoru godinu dana. Ali šta ako onaj drugi momak progovori? Ako ja progovorim

takoĊe, dobiću deset godina, ali ako budem drţao jezik za zubima, provešću sledećih 25

16

Ibid, pp. 82-83.

godina u zatvoru, a on će biti slobodan; biću pravi gubitnik. Sa druge strane, ako mu

pomognem i ne progovorim, kako mogu biti siguran da me on neće izdati?” Ovo je

osnovna struktura dileme jedne racionalne akcije. Najbolji ishod kojem se pojedinac i

uĉesnik u jednoj ovakvoj akciji moţe nadati, jeste da prevari onog drugog i da bude

slobodan. Drugi najbolji ishod dobija se kada obojica ćute, to jest ne svedoĉe jedan protiv

drugog, i zauzvrat dobiju kaznu od po godinu dana zatvora. Najgori ishod za obojicu je

da obojica „propevaju“, i da provedu po deset godina u zatvoru. Pojedinaĉno posmatrano

najgore rešenje jeste da se drţi jezik za zubima, a da drugi progovori što bi za ovog prvog

znaĉilo 25 godina zatvora. Ako svako od njih uradi ono što je za njega najbolje, onda će

njih dvojica zajedno doţiveti najgori mogući ishod. Biranje najboljeg ishoda, slobode,

izraz je opredeljenja zasnovanog na razumu, ali ako obojica bez saradnje sa onim drugim

izaberu svoj vlastiti najbolji izbor, zajedno će imati najgori mogući rezultat. U odsustvu

komunikacije saradnju je veoma teško ostvariti. Kada bi njih dvojica mogli da

razgovaraju jedan s drugim, lakše bi se dogovorili da ćute, i samim tim proveli bi samo

po godinu dana u zatvoru.

Ali ĉak i u sitiacijama u kojima je moguća komunikacija izmeĊu aktera, postoji

još jedan veliki problem koji oteţava saradnju, a to su poverenje i kredibilitet.

Nastavljujući sa metaforom zatvoreniĉke dileme, svaki od osumnjiĉenih moţe sebi reći:

“Obojica smo dileri droge. Video sam naĉin na koji onaj drugi radi. Kako mogu da znam

da on neće pošto se mi dogovorimo, kazati: Sjajno, ubedio sam ga da drţi jezik za

zubima. E, sad imam najbolji mogući ishod za mene, bez opasnosti da ispadnem

gubitnik.” Sliĉno, u meĊunarodnoj politici odsustvo komunikacije i poverenja ohrabruje

drţave da se same staraju o vlastitoj bezbednosti, uprkos tome što to moţe dovesti sve

drţave zajedno do zajedniĉke nebezbednosti. Drugim reĉima, jedna drţava moţe reći

drugoj, “Nemoj se naoruţavati, pa se neću ni ja naoruţavati, i svi ćemo ţiveti srećno.”

Druga drţava se, meĊutim, moţe pitati da li moţe verovati prvoj drţavi.

Poloţaj Atine godine 432 godine p.n.e., izgleda veoma sliĉno tzv. Zatvoreniĉkoj

dilemi. Sredinom veka, Atinjani i Spartanci su se dogovorili o tome da bi za obe strane

bilo najbolje da imaju primirje. Ĉak i posle dogaĊaja u Epidamnu i sukoba izmeĊu

Korkire i Korinta, Atinjani nisu bili voljni da prekrše primirje. Korkirani su konaĉno

ubedili Atinjane sledećim argumentima: “postoje tri znaĉajne pomorske sile u Heladi:

Atina, Korkira i Korint. Ako Korint zadobije kontrolu nad Korkirom, a vi dozvolite da

naša mornarica bude ujedinjena sa njihovom, moraćete da se borite protiv kombinovane

flote Korkire i Peloponeţana. Ali ako nas primite u savez, onda ćete u rat ući i sa vašim i

sa našim brodovima.”17

Da li su Atinjani trebali da saraĊuju sa Peloponeţanima, ĉuvajući na taj naĉin

sporazum i tako drţali Korkiru pod kontrolom? Da su to uradili, šta bi se desilo u sluĉaju

da su Peloponeţani bili varali i zarobili korkiransku flotu? Onda bi pomorska ravnoteţa

bila dva prema jedan na štetu Atine. Da li je Atina trebala da veruje Peloponeţanima i

odrţi svoja obećanja? Atinjani su se odluĉili na raskid sporazuma, što je bilo ravno kao

da je jedan zatvorenik izdao drugog zatvorenika. Tukidid objašnjava zašto: “Opšte

uverenje je bilo da bez obzira šta god se desilo, rat sa Peloponezom je neminovnost.”18

Ako je bilo tako, Atina nije mogla da rizikuje i dopusti da jaka korkiranska flota padne u

ruke Korinta.

17

Ibid, p. 57 18

Ibid, p. 62

Neizbeţnost i senka budućnosti

Ironiĉno, verovanje da je rat bio neizbeţan odigralo je veliku ulogu u njegovom izbijanju.

Atinjani su smatrali da ukoliko je neminovno da će doći do rata, bolje je imati pomorsku

superiornost u odnosu 2:1, nego obrnuto. Uverenje da je rat neposredno pretio i da se nije

mogao izbeći, bilo je presudno za donošenje odluke. Zašto je trebalo da bude tako?

Pogledajmo ponovo u „Zatvoreniĉku dilemu“. Na prvi pogled, najbolje je za svakog

zatvorenika da vara i da pusti da onaj drugi bude gubitnik, ali pošto svako od njih zna

kakva je sitiacija, oni takoĊe znaju i da kad bi mogli da veruju jedan drugom, obojica bi

trebali da izaberu drugo najbolje rešenje i saraĊuju tako što bi ćutali. Teško je razvijati

saradnju kada igrate igru samo jedanput. Igrajući odreĊenu igru s vremena na vreme,

ljudi mogu nauĉiti da saraĊuju, ali ako je u pitanju igra koja se igra samo jedanput, u tom

sluĉaju onaj koji se sluţi varanjem moţe biti ĉak i nagraĊen, a onaj koji veruje nekom

moţe postati gubitnik. Politikolog Robert Ekselrod je na raĉunaru igrao ovu igru,

koristeći razliĉite strategije. Zakljuĉio je da posle mnogo igara, u proseku posmatrano,

najbolji rezultat smo dobijali kada smo koristili strategiju koju on zove “milo za drago”,

tj., „ja ću uraditi vama ono što vi uradite meni“. Ako na prvi potez varate, i ja treba da

varam. Ako opet varate, i ja treba opet da varam. Ukoliko saraĊujete, i ja treba da

saraĊujem. Ako opet saraĊujete, saraĊivaću ponovo. Na kraju, igraĉi zakljuĉuju da je

ukupna korist iz igre veća, ukoliko se nauĉe da saraĊuju. Doduše, Ekselrod upozorava da

je „milo za drago“ dobra strategija, samo u sluĉaju kada postoji šansa da se igra odvija u

dugom razdoblju, tj., kada postoji „duga senka budućnosti“. Kada znate da ćete saraĊivati

sa istim ljudima dugo vremena, moţete nauĉiti da saraĊujete.

To je razlog zašto verovanje da je rat neizbeţan, ima tako korozivno dejstvo u

meĊunarodnoj politici. Kada verujete da je rat neizbeţan, veoma ste blizu krajnjem

potezu. A kada se nalazite u jednoj takvoj situaciji (u kojoj moţe biti doveden u pitanje

vaš opstanak- drugim reĉima, pitanje je da li ćete ponovo imati priliku da igrate jednu

ovakvu igru), onda zaista imate razloga da se zamislite da li još moţete verovati vašem

protivniku. Ako sumnjate da će vas protivnik varati, onda je bolje da se oslonite na sebe i

prihvatite pre rizik da budete poraţeni, nego rizik saradnje. Ovo je ono što su Atinjani

uradili. Suoĉeni sa uverenjem da će doći do rata, odluĉili su da ne mogu da veruju ni

Korinćanima, niti Spartancima. Bilo je bolje imati korkiransku mornaricu na svojoj

strani, nego protiv sebe, kad je ionako uĉinjen poslednji korak u igri i pošto je rat

neizbeţan.

Da li je Peloponeski rat bio zaista neizbeţan? Tukidid je imao pesimistiĉko viĊenje

ljudske prirode; on je tvrdio, “moj rad nije pisanije zamišljeno da izaĊe u susret ukusu

publike, nego je uraĊeno da traje zauvek.”19

Njegova istorija pokazuje ljudsku prirodu

zarobljenu okolnostima „Zatvoreniĉke dileme“ tada, i u svim vremenima. Tukidid je, kao

svi istoriĉari, morao da prenaglašava odreĊene stvari, a ne neke druge. Tukidid je

zakljuĉio da je uzrok rata bio rast moći Atine i strah koji je to prouzrokovalo u Sparti.

Klasicista sa Jela, Donald Kejgan, meĊutim, smatra da upravo pre 431. godine p. n. e.

kada je izbio rat, atinska moć nije rasla - ĉak je u nekom smislu došlo do njene

stabilizacije. Štaviše, kaţe Kejgan, Sparta nije bila uplašena od Atine, koliko se plašila

samog rata. Naime, i Atina i Sparta su bile robovlasniĉke drţave i obe su se plašile da bi

19

Ibid, p. 48.

ulazak u rat dao priliku robovima za pobunu. Razlika je bila u tome da su robovi,

odnosno Heloti, u Sparti ĉinili 90% stanovništva, daleko više nego što je bio procenat

robova u Atini, a povrh svega Spartanci su bili iskusili pobunu Helota, 464. godine p.n.e.

Prema Kejganu, Spartanci jesu bili zabrinuti porastom atinske moći, ali je Sparta imala

veći strah od pobune robova.

Tako su neposredni uzroci rata, prema Kejganu, bili vaţniji nego što Tukididiova

teorija neizbeţnosti priznaje. Korint je, na primer, mislio da Atina neće ući u rat;

pogrešno je prosudio odgovor Atine, delom zato što je bio jako ljut na Korkiru. Perikle je

preterano reagovao; napravio je grešku dajući ultimatum Potideji, i kaţnjavajući Megaru

presecanjem njene trgovine. Ovakve politiĉke greške uĉinile su da Spartanci pomisle da

je rat vredan rizika. Kejgan smatra da je uspon atinske moći uzrok prvog Peloponeskog

rata, ali da je tridesetogodišnje primirje ugasilo tu vatru. Tako je, da bi poĉeo Drugi

Peloponeski rat, “varnica problema sa Epidamnom morala da padne na jedan od retkih

ostataka zapaljivog materijala koji nije bio u potpunosti ugašen. Iz tih razloga bilo je

potrebno kontinuirano i snaţno potpirivanje od strane Korintijanaca, uskoro pomagano

od strane Megarana, Potidejaca, Eginetijanca i spartanske stranke koja se zalagala za rat.

Ĉak i tada varnica je mogla da bude ugušena, da Atinjani nisu dolili ulje na vatru u

kljuĉnom trenutku.“20

Drugim reĉima, rat nije uzrokovan bezliĉnim silama, nego lošim

odlukama u teškim okolnostima.

Moţda je nepristojno dovoditi u pitanje Tukidida, oca istorijske nauke, ali zaista

je malo stvari koje su istinski neizbeţne u istoriji. Ljudsko ponašanje odlikuje se

slobodom volje, premda uvek postoje spoljna ograniĉenja. Karl Marks je primetio da

ljudi stvaraju istoriju, ali ne biraju uslove u kojima to rade. Antiĉki Grci su pravili

pogrešne izbore jer su bili uhvaćeni u situaciju koja je dobro opisana kod Tukidida i u

„Zatvoreniĉkoj dilemi“. Bezbednosna dilema je uĉinila rat više verovatnim, ali „više

verovatno“ nije isto što i „neizbeţno“. Neograniĉeni tridesetogodišnji rat koji je razorio

Atinu, nije bio neizbeţan. Odluke koje ljudi donose, izbori koje ljudi prave, igraju ulogu

u svemu tome. Sluĉajevi i liĉnosti prave razliku ĉak i kada deluju unutar ograniĉenja koja

je postavila šira struktura, kao što je to bio sluĉaj nesigurnosti koji podseća na

„Zatvorenikovu dilemu“.

Kakve savremene pouke moţemo da izvuĉemo iz drevne istorije? Treba da budemo

svesni istovremenog postojanja kontinuiteta i promena. Neke strukturalne odlike

meĊunarodne politike predodreĊuju da dogaĊaji krenu pre u jednom pravcu, nego u

drugom. To je razlog zbog ĉega je neophodno razumeti bezbednosne dileme i

„Zatvorenikovu dilemu“. Sa druge strane, takve situacije ne dokazuju da je rat neizbeţan.

Postoje stepeni slobode, a odluke koje donose ljudi ponekad mogu da spreĉe najgore

ishode. Saradnja se dogaĊa u meĊunarodnim odnosima, uprkos tome što opšta struktura

anarhije naginje da je obeshrabri.

Neophodno je, takoĊe, biti svestan plitikih i neodrţivih istorijskih analogija.

Tokom trajanja Hladnog rata ĉesto se moglo ĉuti da zbog toga što su Sjedinjene Drţave

drţava sa demokratskim ureĊenjem i pomorska sila, a Sovjetski Savez kopnena sila na

ĉijoj su teritoriji postojali radni logori, da je Amerika bila Atina a Sovjetski Savez Sparta,

20

Donald Kagan, The Outbreak of Peloponnesian War, Cornell University Pres, Ithaca, 1969, p. 354. Za

nešto drugaĉije viĊenje realnosti atinske ekspanzije videti: G. E. M. de Ste. Croix, The Origins of the

Peloponesian War, Cornell University Press, Ithaca, 1972, pp. 60, 201 – 203.

obe osuĊene na ponavljanje ovog velikog istorijskog sukoba. Ovakve plitke analogije,

meĊutim, ne uzimaju u obzir ĉinjenicu da je antiĉka Atina takoĊe bila robovlasniĉka

drţava rastrzana unutrašnjim meteţom, i da demokrate nisu uvek bile na vlasti. Štaviše,

za razliku od Hladnog rata, Sparta je pobedila.

Druga pouka koju treba uzeti u obzir jeste selektivnost istoriĉara. Niko ne moţe

ispriĉati potpunu priĉu o bilo ĉemu. Zamislite kako pokušavate da objasnite sve što se

dogodilo u poslednjih sat vremena, manje više vašu ţivotnu priĉu, ili neki rat u celosti.

Previše stvari se desilo. Pokušaji da se iz drugog puta uzme u obzir sve što se dogaĊalo,

ili da se tako nešto ponovi, uzelo bi nam gotovo isto toliko vremena koliko je tim

dogaĊajima trebalo da se dese prvi put. Zbog toga se istoriĉari uvek sluţe apstrakcijama.

Napisati istoriju, ĉak i istoriju proteklog ĉasa ili poslednjeg dana, zahteva

pojednostavljivanje. Moramo da biramo. Ono što izaberemo oĉigledno je pod uticajem

vrednosti, namera, usvojenih teorijskih stavova, svejedno da li su izriĉiti ili neizgovoreni.

Istoriĉari su pod uticajem njihovih trenutnih preokupacija. Tukidid je bio zabrinut

kako su Atinjani nauĉili lekcije rata, kriveći Perikla i demokrate za pogrešnu raĉunicu.

Stoga je u prvi plan isticao aspekte koje smo opisali kao Zatvorenikovu dilemu. Ipak,

iako su oba aspekta rata bila vaţna, oni nisu cela priĉa. Tukidid nije mnogo pisao o

odnosima Atine sa Persijom, ili o dekretima kojima je srezana trgovina Megare, ili o

povećanju iznosa danka koji su ĉlanovi Delskog saveza morali da plaćaju Atini.

Tukididova istorija nije namerno odvodila pogrešnim pravcem, ili bila voĊena

predrasudama, nego je primer kako svako doba naginje da iznova napiše istoriju jer se

pitanja obremenjena velikom koliĉinom ĉinjenica menjaju tokom vremena.

Potreba za selekcijom ne znaĉi da je sve relativno ili da je istorija uska.

Takav jedan zakljuĉak je neutemeljen. Dobri istoriĉari i ljudi iz sveta društvenih nauka

ĉine najbolje što mogu da pošteno postavljaju pitanja, objektivno prikupljajući ĉinjenice

za teme kojie istraţuju. Oni i njihovi studenti, meĊutim, treba da budu svesni da ono što

je odabrano jeste samo deo priĉe. Uvek pitajte koja pitanja je pisac postavio, a takoĊe i

da li je on ili ona paţljivo i objektivno propitao ĉinjenice. Imajte na umu da ljudi imaju

predubeĊenja. Izbor je veoma vaţan deo istorije, a takoĊe i pisanja o njoj. Lek za

pogrešno razumevanje istorije je ĉitati više, ne manje.

ETIĈKA PITANJA I MEĐUNARODNA POLITIKA

Uzimajući u obzir prirodu bezbednosne dileme, neki realisti veruju da brige o moralu ne

igraju ulogu u meĊunarodnim sukobima. Moral, meĊutim, igra ulogu u meĊunarodnim

odnosima, iako ne istu ulogu kao u unutrašnjoj politici. Moralni razlozi se koriste još od

Tukididovih dana. Kada su Korkirani došli kod Atinjana da traţe pomoć protiv Korinta,

sluţili su se jezikom etike: ”pre svega, nećete pomagati agresorima, nego ljudima koji su

ţrtve agresije. Drugo, vi ćete na taj naĉin zadobiti našu veĉnu zahvalnost.“21

Zamenite

”Korkira“ sa “Bosna”, i “Korint” sa “Srbija”, pa ove reĉi mogu da zvuĉe ubedljivo i u

modernim vremenima.

21

Thucydides, History of the Peloponnesian War, p. 55.

Moralni argumentu pokreću i ograniĉavaju ljude. U tom smislu moralnost je

moćna stvarnost. Moralni razlozi, meĊutim, mogu takoĊe biti upotebljeni kao propaganda

da sakriju prave motive, te oni moćniji su ĉesto u stanju da prenebregavaju moralne

obzire. Za vreme Peloponeskog rata, Atinjani su otplovili na ostrvo Melos da bi ugušili

pobunu. 416. godine p. n. ere, a oni koji su govorili u ime Atinjana, kazali su Meljanima

da imaju izbor pred sobom, da se mogu boriti i poginuti, ili se mogu predati. Kada su se

Meljani pobunili da se oni bore za svoju slobodu, Atinjani su odgovorili da, “jaki ĉine

ono što moć mora da ĉini, a slabi trpe ono što moraju.”22

U suštini, Atinski stav je bio da

u svetu realizma, za moralnost ima malo mesta. Kada je Irak izvršio invaziju na Kuvajt,

ili kada su Sjedinjene Drţave to isto uĉinile u Grenadi, ili kada su Indoneţani ugušili

pobubu na Istoĉnom Timoru, svi oni su u izvesnoj meri upotrebili sliĉnu logiku. U

savremenom svetu, meĊutim, mnogo je manje prihvatljivo za drţave da ispoljavaju svoje

prave motive kao što su, po Tukididovim reĉima, Atinjani radili na Melosu. Da li to znaĉi

da moral danas zauzima istaknutije mesto u meĊunarodnim odnosima nego što je to bio

sluĉaj u prošlosti? Ili su jednostavno drţave postale mnogo veštije u svojim

propagandnim aktivnostima? Da li je došlo do dramatiĉnih promena u meĊunarodnoj

politici, sa drţavama koje su mnogo više zaokupljene moralnim obzirima, ili postoji jasan

kontinuitet izmeĊu delovanja Atinjana od pre 2500 godina i akcija koje su preduzimali

Irak ili Srbija u kasnom dvadesetom stoleću?

Nisu svi moralni argumenti isti. Pojedini su upeĉatljiviji od drugih. Pitamo se i

kada su logiĉni i dosledni. Na primer, kada je aktivista po imenu Filis Šlafli tvrdio kako

je nuklearno oruţje dobra stvar jer ga je Bog dao slobodnom svetu, treba da se zapitamo

zašto ga je Bog takoĊe dao Staljinovom Sovjetskom Savezu i Maovoj Kini. Nisu svi

moralni argumenti jednaki.

Osnovno merilo za prosuĊivanje moralnosti jeste nepristrasnost - gledište po

kome se svi interesi prosuĊuju pomoću istih kriterijuma. Vaši interesi zasluţuju istu

paţnju kao i moji. Unutar ovog okvira nepristrasnosti, meĊutim, postoje dve razliĉite

tradicije u zapadnoj politiĉkoj kulturi o tome kako prosuĊivati moralne razloge. Jedna

potiĉe od Imanuela Kanta, nemaĉkog filozofa iz osamnaestog veka, a druga od britanskih

utilitarista iz ranog devetnaestog veka, kao što je bio Dţeremi Bentam. Kao ilustracija

dva pristupa, zamislimo da smo ušetali i neko siromašno selo i da smo tamo zatekli

oficira kako je postrojio tri ĉoveka uza zid za streljanje. Vi pitate: "Zašto pucate u te

seljake? Oni izgledaju sasvim bezopasno." Oficir kaţe: "Prošle noći je neko iz ovog sela

pucao na jednog mog ĉoveka. Znam da je neko iz ovog sela kriv, tako da ću da ubijem

ovu trojicu za primer." Vi kaţete: "Ne moţete to da uradite! Ubićete nevinu osobu. Ako

je samo jedan metak bio ispaljen na vašeg ĉoveka onda su najmanje dva od ova tri ĉoveka

nevini, moţda ĉak i sva trojica. Vi jednostavno ne moţete da uradite tako nešto." Oficir

uzima pušku od jednog od njegovih ljudi, stavlja vam je u ruke i kaţe: "Pucajte vi na

jednog od njih umesto mene, a ja ću drugu dvojicu pustiti da odu. Moţete da spasite dva

ţivota ukoliko ubijete jednog od njih. Hoću da vas nauĉim da u graĊanskom ratu ne

moţete imati takve moralizatorske stavove.“ Šta ćete uraditi?

Moţete pokušati da, poput Rambo filmova, izigrate sve njegove trupe, ali oficir

ima vojnika koji vas drţi na nišanu. Vaš izbor je da ubijete jednu nevinu osobu s ciljem

da spasite dve, ili da bacite oruţje i imate ĉiste ruke." Kantovska tradicija po kojoj ĉinite

neke stvari samo onda kada su ispravne, zahtevala bi u ovom sluĉaju da odbijete da

22

Ibid., p. 402.

poţurujete Ċavolji posao. Utilitaristiĉka tradicija vam moţe sugerisati, da ukoliko moţete

da spasite dva ţivota, onda treba to i da uĉinite. Ako se opredelite za Kantovsko rešenje,

zamislite da se broj povećao. Zamislite da je ispred tog zida bilo sto lljudi. Ili zamislite da

moţete da spasite pun grad ljudi od bombe koju su podmetnuli teroristi. Treba li da

odbijete da spasite ţivote milion ljudi da bi saĉuvali ĉiste ruke i ĉistu savest? Na nekoj

taĉki, vaţne su posledice. Moralni razlozi mogu biti prosuĊivani na tri naĉina: u odnosu

na motive ili namere; prema sredstvima koja su upotrebljena, i prema posledicama ili

mreţnim efektima. Premda nije lako pomiriti ove dimenzije, valjan moralni argument

nastoji da ih sva tri uzme u obzir.

Ograniĉenja morala u meĊunarodnim odnosima

Moral igra manju ulogu u meĊunarodnoj politici nego u unutrašnjoj iz ĉetiri razloga. Prvi

je slaba meĊunarodna saglasnost o vrednostima. Postoje kulturne i religijske razlike u

pogledu prosuĊivanja opravdanosti pojedinih postupaka. Drugo, drţave su drugaĉije od

pojedinaca. Drţave su apstrakcije, pa iako su njihove voĊe pojedinci, delatnost drţavnika

se ocenjuje na drugaĉiji naĉin, nego kada deluju samo kao pojedinci. Na primer, kada

birate cimera većina ljudi ţeli osobu koja veruje u zapovest "ne ubij." Isti ljudi, meĊutim,

mogu glasati protiv onog predsedniĉkog kandidata koji je u predizbornoj kampanji rekao,

"Nema tih okolnosti pod kojima bih ja ikada preduzeo neku akciju koja bi dovela do bilo

ĉije smrti". Predsednik uţiva poverenje graĊana u smislu zaštite njihovih interesa, a pod

nekim okolnostima to moţe da zahteva upotrebu sile. Predsednici koji saĉuvaju vlastite

duše, ali ne uspeju da zaštite svoj narod neće uţivati poverenje.

Kod morala pojedinca, ţrtva moţe biti najviši dokaz moralnog delovanja, ali treba

li lideri da ţrtvuju ĉitav svoj narod? Tokom Peloponeskog rata, Atinjani su kazali

stanovnicima ostrva Melos, da ukoliko pruţaju otpor, Atina će ih sve pobiti. Meljanske

voĊe su se oduprle, i njihov narod je poklan. Da li su trebali da popuste atinskim

zahtevima? Da li je Predsednik Kenedi, 1962. godine, trebao da preuzme rizik

nuklearnog rata kako bi primorao Sovjete da uklone rakete sa Kube, kada su Sjedinjene

Drţave imale sliĉne rakete u Turskoj? Razliĉiti ljudi mogu da odgovore na ova pitanja na

razliĉit naĉin. Poenta je da kada pojedinci deluju kao lideri drţava, o njihovim akcijama

se sudi nešto drugaĉije.

Treći razlog zbog kojeg moral igra manju ulogu u meĊunarodnoj politici je njena

sloţenost uzroĉno-poslediĉnih odnosa. Dovoljno je teško znati posledice delovanja u

unutrašnjim poslovima, u meĊunarodnim odnosima postoji još jedan sloj sloţenosti:

meĊudejstvo drţava. Ova dodatna dimenzija oteţava pravljenje taĉnih predviĊanja

posledica. Poznati primer za ovo je debata koja se 1933. godine vodila meĊu studentima

Oksfordskog saveza, debatnog društva Oksfordskog Univerziteta. Svesni da je 20 miliona

ljudi poginulo u Prvom svetskom ratu, većina studenata je glasala za rezoluciju po kojoj

se oni više nikada ne bi borili za kralja i otadţbinu. Neko drugi je, meĊutim, slušao sve

to: Adolf Hitler. Zakljuĉio je da su demokratije mekane, te da ih mogao pritiskati toliko

snaţno koliko je ţeleo, jer mu ne bi uzvratile. Na kraju, pritisnuo je previše, i rezultat je

bio II svetski rat, posledica koju niko od tih studenata koji su glasali da se više nikada

neće boriti za kralja i zemlju, nije ni ţeleo niti oĉekivao. Mnogi su to kasnije uĉinili, i

mnogi su umrli.

Trivijalniji primer je "argument hamburgera" iz ranih sedamdesetih godina

prošlog veka, kada su ljudi bili zabrinuti zbog nestašice hrane u svetu. Jedan broj

studenata sa ameriĉkih univerziteta je govorio, "Kad god odemo u menzu, odbijamo da

jedemo meso, jer pola kilograma junećeg mesa vredi koliko ĉetiri kilograma ţitarica koji

se mogu iskoristiti da nahrane siromašne ljude širom sveta". Mnogi studenti su prestali da

jedu hamburger i osećali su se dobro zbog toga, ali na taj naĉin nisu nimalo pomogli

gladnim ljudima u Indiji ili Bagladešu. Zašto ne? Ţitarice koje su ostale nepotrošene zato

što neko nije jeo hamburger u Americi, nisu stizale do gladnih ljudi u Bangladešu jer oni

nisu imali novca da ih kupe. Ţitarice su bile višak samo na ameriĉkom trţištu, što znaĉi

da su ameriĉke cene pale, a farmeri su proizvodili manje. Pomaganje seljacima u

Bangladešu podrazumeva da im damo novac kojim bi kupili ţitarice preostale zato što

nismo jeli hamburger. Zapoĉinjući kampanju protiv korišćenja hamburgera u ishrani i, pri

tome, ne uspevajući da shvate sloţenost uzroĉnog lanca koji bi povezao njihove dobre

namere i krajnje posledice, studenti nisu uspeli.

Konaĉno, postoji argument koji kaţe da su ustanove meĊunarodnog društva

naroĉito slabe, te da je razilaţenje izmeĊu pravde i poretka veće u meĊunarodnoj nego u

unutrašnjoj politici. I poredak i pravda su vaţni. U unutrašnjoj politici naginjemo da

uzimamo poredak kao nešto što je dato. U stvari, ponekad demonstranti ciljno

uzdrmavaju poredak u ime promocije njihovog viĊenja pravde. Ukoliko, meĊutim,

postoji potpuni besporedak, teško je imati bilo kakvu pravdu; o tome svedoĉe

kidnapovanja, bombardovanja i ubijanja sa svih strana u Libanu osamdesetih godina, ili u

Somaliji tokom devedesetih. OdreĊeni stepen poretka je preduslov za postojanje pravde.

U meĊunarodnoj politici, odsustvo zajedniĉkih zakonodavnih organa, središnje izvršne

vlasti ili jakog pravosuĊa, ĉini oĉuvanje poretka koji prethodi pravdi, mnogo teţim.

Tri viĊenja uloge morala

Postoje bar tri razliĉita viĊenja etike u meĊunarodnim odnosima: skeptici, državni

moralisti i kosmopolite. Premda nema logiĉke veze, realisti u njihovim opisnim

analizama svetske politike ĉesto naginju ka skeptiĉkom ili pristupu ocenjivanju drţavnih

moralista, dok oni koji naglašavaju liberalnu analizu, zastupaju moralna gledišta drţavnih

moralista ili kosmopolita.

Skeptici. Skeptici kaţu da moralne kategorije nemaju znaĉaja u meĊunarodnim odnosima,

jer nema institucija koje bi obezbedile poredak. Pored toga, ne postoji osećaj zajedništva,

pa stoga ne moţe biti ni moralnih prava i duţnosti. Klasiĉni stav o etici u meĊunarodnoj

politici, za skeptike, bio je odgovor Atinjana Meljanima: „jaki ĉine ono što moć mora da

ĉini, a slabi prihvataju ono što moraju“. Moć stvara pravo. Za skeptike, to je sve što se

ima reći na ovu temu.

Filozofi ĉesto kaţu da moralna obaveza podrazumeva sposobnost da se deluje. Moralnost

zahteva izbor. Ukoliko je nešto nemoguće, ne moţemo imati obavezu da to uradimo. Ako

se u meĊunarodnim odnosima izbor jednostavno svodi na „ubiti“ ili „biti ubijen“, onda po

pretpostavci nema izbora, što bi opravdalo skeptiĉku poziciju. MeĊunarodna politika je

ipak nešto više od pukog opstanka. Ako postoje izbori u meĊunarodnoj politici, praviti se

da nema izbora, jeste samo prikriveni oblik izbora. Razmišljati samo u kategorijama

suţenih nacionalnih interesa je jednostavno krijumĉarenje vrednosti bez da se to priznaje.

Francuski diplomata koji mi je jednom rekao „moralno je sve ono što je dobro za

Francusku“, predstavljalo je izbegavanje teških izbora o tome zašto samo francuski

interesi treba da budu uzeti u obzir. Drţavnik koji kaţe da nije imao izbora, najĉešće jeste

imao izbor, iako neprijatan. Ukoliko postoji neki stepen poretka i zajednice u

meĊunarodnim odnosima, ako nije stalno prisutno „ubiti ili biti ubijen“, tada tamo ima

prostora za izbor. Anrhija znaĉi bezvlašće, ali ne nuţno i haos i potpuni besporedak.

Postoje rudimentarni postupci i institucije koji obezbeĊuju dovoljan stepen poretka da

omoguće neke vaţne izbore: ravnoteţa snaga, meĊunarodno pravo, meĊunarodne

organizacije. Svaki od navedenih primera je dovoljan dokaz da argument skeptika nije

dovoljan.

Tomas Hobs je smatrao kako se za izbegavanje „prirodnog stanja“ u kome svako moţe da

ubije svakog, pojedinci odriĉu svoje slobode u korist Levijatana, ili vlade, radi zaštite

budući da je ţivot u prirodnom stanju nasilan, brutalan i kratak. Zbog ĉega onda vlade ne

formiraju nekakav super-levijatan? Zašto ne postoji svetska vlada? Razlog za to je, kaţe

Hobs, što nesigurnost na meĊunarodnom nivou nije tako velika, kao na nivou pojedinca.

Vlade obezbeĊuju izvestan stepen zaštite od brutalnosti najsnaţnijih pojedinaca koji

mogu šta god ţele, a ravnoteţa snaga meĊu drţavama obezbeĊuje nekakav stepen

poretka. Iako su drţave stalno u neprijateljskim odnosima na ivici rata, „one i dalje

obezbeĊuju svakodnevni bitisanje svojim graĊanima“. MeĊunarodno prirodno stanje ne

stvara svakodnevnu bedu, koja bi pratila prirodno stanje meĊu pojedincima. Drugim

reĉima, Hobs je verovao kako stanje ravnoteţe snaga meĊu drţavama, dovoljno

unapreĊuje stanje meĊunarodne anarhije da omogući neki stepen poretka.

Liberali dalje ukazuju na postojanje meĊunarodnog prava i obiĉaja. Iako su rudimentarne,

takve norme obavezuju prekršioce na dokazivanje nevinosti. Razmotrimo krizu u

Persijskom zalivu 1990. godine. Sadam Husein je tvrdio kako je izvršio aneksiju Kuvajta

da bi povratio provinciju koja je Iraku ukradena u vreme kolonijalizma. MeĊutim, zbog

toga što meĊunarodno pravo zabranjuje povredu granica drugih drţava iz takvih razloga,

ogromna većina drţava videla je njegovu akciju kao kršenje Povelje UN-a. Dvanaest

rezolucija donetih od strane Saveta bezbednosti jasno su pokazale da je Sadamovo

viĊenje situacije bilo protivno meĊunarodnim normama. Pravo i norme nisu odvratile

Sadama od invazije Kuvajta, ali su mu znatno oteţale dobijanje podrške i doprinele su

stvaranju koalicije koja ga je na kraju izbacila iz Kuvajta.

MeĊunarodne institucije, ĉak i u rudimentarnom obliku, obezbeĊuju jedan stepen

poretka omogućavajući i ohrabrujući komunikaciju, kao i odreĊeni stepen reciprociteta u

pogaĊanju. Uzevši u obzir ovakvu situaciju skoro stalne komunikacije, meĊunarodna

politika nije uvek, kako skeptici tvrde, „ubiti ili biti ubijen“. Energija i paţnja voĊa

drţava nije sve vreme usredsreĊena na bezbednost i opstanak. Postoje ogromne oblasti

ekonomskih, društvenih i vojnih meĊudejstava u kojima se odvijaju saradnja kao i

sukobi. Iako postoje kulturne razlike u pogledu poimanja pravde, moralni razlozi imaju

svoje mesto u meĊunarodnoj politici, a moralni principi su ozakonjeni meĊunarodnim

pravom.

Ĉak i u ekstremnim uslovima rata, pravo i moral mogu ponekad da igraju ulogu.

Doktrina pravednog rata, koja vuĉe poreklo iz ranog Hrišćanstva, a koja je

sekularizovana posle sedamnaestog veka, zabranjivala je ubijanje neduţnih civila.

Zabrana ubijanja neduţnih poĉinje premisom koja kaţe "ne ubij". Ako je to osnovna

pretpostavka na kojoj poĉiva moral, postavlja se pitanje kako je ikada bilo koje ubijanje

opravdavano? Apsolutni pacifisti vele da niko ne treba ikoga da ubije iz bilo kog razloga.

Obiĉno je ovo tvrĊeno na temelju Kantovog uĉenja: neki pacifisti, meĊutim, dodaju

konsekvencijalistiĉki argument po kome „nasilje raĊa samo više nasilja“. Ponekad,

meĊutim, izostanak odgovora na nasilje takoĊe moţe poroditi više nasilja. Na primer,

teško je poverovati da bi Osama bin Laden ostavio na miru SAD, da je Predsednik Buš

okrenuo drugi obraz posle 11. septembra.

Nasuprot pacifizmu, tradicija pravednog rata kombinuje brigu o namerama,

sredstvima i posledicama delovanja. Ona tvrdi da ako neko krene da vas ubije, a vi

odbijete da se branite, krajnji ishod je da će zlo prevladiti. Odbijajući da se brani, dobro

umire. Ako je neko u neposrednoj opasnosti da bude ubijen, moţe biti moralno da ubije u

samoodbrani. Moramo, meĊutim, praviti razliku izmeĊu onoga ko moţe biti ubijen i

onoga koji ne moţe biti ubijen. Na primer, ako vojnik uperi pušku u mene, mogu da ga

ubijem u samoodbrani, ali u momentu kada vojnik baci pušku i podigne ruke u znak

predaje, on postaje ratni zarobljenik i ja nemam ravo da mu oduzmem ţivot. U stvari, ovo

je ozvaniĉeno meĊunarodnim pravom, a takoĊe i vojnim zakonima Sjedinjenih

Ameriĉkih Drţava. Ameriĉkom vojniku, koji puca na neprijateljskog vojnika pošto se

ovaj predao, moţe biti suĊeno za ubistvo pred ameriĉkim sudom. Neki ameriĉki oficiri u

Vijetnamskom ratu su poslati u zatvor zbog kršenja takvih zakona. Zabrana namernog

ubijanja ljudi koji ne nanose štetu, pomaţe nam takoĊe da spoznamo zašto je terorizam

loša stvar. Neki skeptici tvrde da "nekima terorista, drugima borac za slobodu". Prema

doktrini pravednog rata, meĊutim, moţete se boriti za slobodu, ali ne moţete ugroziti

ţivote neduţnih civila. Iako su ĉesto kršene, odreĊene norme postoje ĉak i u najsurovijim

meĊunarodnim okolnostima. Ĉinjenica da postoji rudimentarni osećaj pravde ozakonjen u

nedovoljno poštovanom meĊunarodnom pravu, dovodi u pitanje tvrdnju skeptika da u

vreme rata nema izbora.

Moţemo da odbacimo kompletni skepticizam, zato što u meĊunarodnoj

politici postoji prostor za moralnost. Moralnost je vezana za izbor, a smisleni izbor se

menja u skladu sa promenom uslova opstanka. Što su veće pretnje opstanku, manje je

mesta za moralni izbor. Na poĉetku Peloponeskog rata, Atinjani su tvrdili da "oni koji

zaista zasluţuju sve pohvale jesu oni koji iako mogu da uţivaju u moći, ipak poklanjaju

više paţnje pravdi nego što ih na to primoravaju okolnosti u kojima ţive".23

Na nesreću,

kako je rat odmicao, Atinjani su izgubili uvid u tu mudrost, ali to nas podseća da su retke

situacije u kojima apsolutno nema mogućnosti izbora, kao i da su nacionalna bezbednost i

stepen pretnje ĉesto dvosmisleni. Skeptici izbegavaju teške moralne izbore, drugaĉije se

ponašajući pri tome. Sumirajmo to aforizmom koji kaţe: Ljudi ne ţive iskljuĉivo od reĉi,

ali ne ţive ni samo od maĉa.

Mnogi pisci i voĊe koji su realisti u njihovim analitiĉkim opisima sveta, takoĊe su

skeptici kada se radi o njihovim gledištima na ulogu koju vrednosti igraju u svetskoj

politici. Nisu, meĊutim, svi realisti potpuni skeptici. Neki priznaju da postoje moralne

obaveze, ali da je poredak na prvom mestu. Mir je moralni prioritet, ĉak i kad je u pitanju

23

Ibid, p. 80.

nepravedan mir. Stanje besporetka koje vlada u ratu, ĉini ostvarenje pravde veoma

teškim, naroĉito u doba nuklearnog oruţja. Najbolji naĉin da se saĉuva poredak je

ravnoteţa snaga izmeĊu drţava. Krstaški ratovi narušavaju ravnoteţu snaga. Na primer,

ako bi Sjedinjene Drţave poĉele previše da se bave širenjem demokratije ili ljudskih

prava u svetu, to moţe da napravi besporedak koji će na dugu stazu uĉiniti u stvarnosti

više štete nego dobrog.

Realisti imaju validne argumente, do jedne taĉke. MeĊunarodni poredak jeste

vaţan, ali je pitanje kog stepena, a postoji i ravnoteţa izmeĊu pravde i poretka. Koliko je

poretka potrebno pre nego što poĉnemo da brinemo o pravdi? Na primer, nakon što su

sovjetske snage robusno ugušile pobunu u Baltiĉkim republikama 1990. godine ubivši

pritom jedan broj ljudi, neki Amerikanci su traţli da se prekinu odnosi sa Sovjetskim

Savezom. Po njihovom viĊenju, Amerikanci treba da kroz spoljnu politiku izraţavaju

vrednosti kao što su demokratija i ljudska prava, ĉak i po cenu nestabilnosti i okonĉanja

pregovora o kontroli naoruţavanja. Drugi su smatrali da iako je briga o miru i ljudskim

pravima bila vaţna, ipak je mnogo vaţnije kontrolisati nuklearno oruţje i dogovoriti

sporazum o smanjenju naoruţanja. Na posletku, ameriĉka administracija je nastavila

pregovore o naoruţavanju, ali je ekonomsku pomoć uslovila poštovanjem ljudskih prava.

Iznova i iznova u meĊunarodnoj politici nije pitanje da li postoji apsolutni poredak

nasuprot pravde, nego kako izvagati dostupne izbore u odreĊenoj situaciji. Realisti stoje

na validnoj taĉki gledišta, ali preteruju kad kaţu da poredak u svim okolnostima prethodi

pravdi.

Državni moralisti. Državni moralisti tvrde da meĊunarodna politika poĉiva na

društvu drţava sa odreĊenim pravilima, premda ta pravila nisu uvek sasvim poštovana.

Najvaţnije pravilo je drţavni suverenitet, koji zabranjuje drţavama intervenisanje izvan

vlastitih drţavnih granica u prostor tuĊe jurisdikcije. Politikolog Majkl Volcer, na primer,

smatra da nacionalne granice imaju moralni znaĉaj, zato što drţave predstavljaju ukupna

prava pojedinaca koji su se udruţili radi zajedniĉkog ţivota. Tako je poštovanje

suvereniteta i teritorijalnog integriteta povezano sa poštovanjem prava pojedinaca. Drugi

jeednostavnije kaţu da je poštovanje suvereniteta najbolji naĉin oĉuvanja poretka.

„Dobre ograde stvaraju dobre susede“, po reĉima pesnika Roberta Frosta.

U praktiĉnom ţivotu, ova pravila ponašanja drţava se ĉesto krše. U nekoliko

poslednjih decenija, Vijetnam je napao Kambodţu, Kina napala Vijetnam, Tanzanija

izvršila napad na Ugandu, Izrael napao Liban, Sovjetski Savez je izvršio invaziju

Avganistana, Sjedinjene Ameriĉke Drţave su intervenisale u Grenadi i u Panami, Irak je

napao Iran i Kuvajt, Sjedinjene Drţave i Velika Britanija su napale na Irak, a NATO je

bombardovao Srbiju zbog naĉina na koji se odnosila prema pokrajini Kosovo i Metohija-

da navedemo samo neke primere. Amerikanci su osudili Sovjetsku invaziju Avganistana

1979. godine, koristeći snaţne moralne tonove. Sovjeti su odgovorili navodeći primer

ameriĉke intervencije u Dominikanskoj Republici iz 1965. godine, gde su u cilju

spreĉavanja formiranja komunistiĉke vlade, Amerikanci poslali 25 000 vojnika. Namera

koja je stajala iza ameriĉke intervencije u Dominikanksoj Republici, spreĉavanje da jedan

neprijateljski reţim ne doĊe na vlast u Karibima, i namera koja je pokrenula sovjetsku

intervenciju u Avganistanu, spreĉavanje formiranja neprijateljske vlade na njegovim

granicama, bile su sasvim sliĉne.

Da bismo pronašli razlike, moramo da idemo dalje od objašnjenja namera. U

pogledu upotrebljenih sredstava, svega nekoliko ljudi je ubijeno prilikom ameriĉke

intervencije u Dominikanskoj Republici, a Amerikanci su se ubrzo i povukli. U sluĉaju

intervencije u Avaganistanu, ubijen je veliki broj ljudi, a sovjetske snage su ostale tamo

pribliţno jednu deceniju. Neki kritiĉari su, tokom devedesetih godina, poredili iraĉku

invaziju Kuvajta sa ameriĉkom invazijom Paname. U decembru 1989.godine Sjedinjene

Ameriĉke Drţave su poslale trupe da zbace sa vlasti panamskog diktatora Manuela

Norijegu, a u avgustu 1990. godine Irak je poslao trupe u Kuvajt da bi srušili emira.

Sjedinjene Drţave i Irak, su obe prekršile pravilo neintervenisanja. Ponovo je, meĊutim,

bilo razlike u sredstvima i posledicama. U Panami su Amerikanci doveli na vlast vladu

koja je bila sasvim legalno izabrana, ali kojoj general Norijega nije dozvoljavao da

preuzme vlast.

BOX INTERVENCIJA

ZAMISLITE SLEDEĆU SCENU U AVGANISTANU 1979. GODINE.

JEDAN AVGANISTANSKI KOMUNISTIĈKI VOĐA DOLAZI NA VLAST

POKUŠAVAJUĆI DA POSTANE NEZAVISNIJI U ODNOSU NA SOVJETSKI

SAVEZ. OVO JE ZABRINULO SOVJETSKE LIDERE JER BI JEDAN NEZAVISNI

REŢIM NA NJIHOVIM GRANICAMA MOGAO DA PROUZROKUJE PROBLEME

ŠIROM CENTRALNE AZIJE (UKLJUĈUJUĆI I PROSTOR SOVJETSKE

CENTRALNE AZIJE), A TAKO NEŠTO BI MOGLO DA STVORI OPASAN

PRESEDAN MALOG KOMUNISTIĈKOG SUSEDA KOJI USPEVA DA UTEKNE

SOVJETSKOJ IMPERIJI. ZAMISLITE RUSKOG GENERALA KOJI JE

KOMANDOVAO RUSKOM INVAZIJOM I SUKOBIO SE SA POBUNJENIM

AVGANISTANSKIM VOĐOM KOGA TREBA DA UBIJE, KAKO OBJAŠNJAVA

ZAŠTO JE UĈINIO SVE TE STVARI PROTIVNE MEĐUNARODNIM NORMAMA

SUVERENITETA I NEINTERVENISANJA: "DOTLE DOK SE BAVIMO ŠTA JE

ISPRAVNO, A ŠTA POGREŠNO, KINA I OSTALI MISLE DA IZMEĐU TE DVE

STVARI NEMA RAZLIKE I MI NE USPEMO DA VAS NAPADNEMO, TO JE ZATO

ŠTO SE PLAŠIMO. 'OSVAJAJUĆI VAS, UVEĆAĆEMO NE SAMO VELIĈINU,

NEGO I BEZBEDNOST NAŠE IMPERIJE. MI VLADAMO KOPNENOM MASOM

CENTRALNE AZIJE, A VI STE GRANIĈNA DRŢAVA, SLABIJA OD DRUGIH NA

TOM PODRUĈJU. STOGA JE NAROĈITO VAŢNO DA VI NE TREBA DA

IZAĐETE IZ NAŠE SFERE UTICAJA."

OVE REĈI SU TUKIDIDOV MELJANSKI DIJALOG, S TIM ŠTO JE "KINA"

DODATA, A "CENTRALNA AZIJA" POSLUŢILA KAO ZAMENA ZA "MORE," I

"GRANIĈNA DRŢAVA" ZA "OSTRVO". INTERVENCIJA NIJE NOVI PROBLEM.

Amerikanci nisu pokušali da anektiraju Panamu. U Kuvajtu je iraĉka vlada

pokušala da anektira Kuvajt, i prouzrokovala je time veliko krvoproliće. Ovakva

razmatranja ne znaĉe da je sluĉaj Paname bio ispravan ili pogrešan, ali kao što vidimo u

Poglavlju 6, ĉesto postoje problemi kada primenjujemo jednostavna pravila

neintervencije i suvereniteta.

Kosmopolite. Kosmopolite, poput teoretiĉara politike Ĉarlsa Bajca, vide

meĊunarodnu politiku ne samo kao društvo drţava, nego i kao društvo pojedinaca. Stoga

kada govorimo o pravdi, kaţu kosmopolite, treba da govorimo o pravdi za pojedince.

Realisti se previše usredsreĊuju na pitanja rata i mira. Ako bi se usmerili na pitanje

distributivne pravde, što znaĉi ko šta dobija, shvatili bi meĊuzavisnost globalne

ekonomije. Stalna ekonomska intervencija izvan granica drţava ponekad ima efekat

pitanja ţivota ili smrti. Na primer, ako ste seljak na Filipinima, pitanje je ţivota i smrti

ukoliko vam dete umire zbog neke bolesti koja se moţe leĉiti, ali meštanin mladić koji se

školovao u medicinskoj školi da bi leĉio upravo takve bolesti, sada radi u Sjedinjenim

Ameriĉkim Drţavama za mnogo veću platu.

Kosmopolite smatraju da nacionalne granice nemaju moralno opravdanje; one

prosto brane nejednakost koja treba da bude ukinuta, ukoliko mislimo u pojmovima

distributivne pravde. Realisti (kojima pripadaju moralni skeptici i neki drţavni moralisti),

odgovaraju da je opasnost u kosmopolitiskom prilazu što on moţe dovesti do velikog

nereda. Doslovno kazano, napori da se izvrši radikalna redistribucija verovatno vode ka

nasilnom sukobu, zato što se ljudi ne odriĉu lako svog bogatstva. Jedan ograniĉeniji

kosmopolitiski argument zasniva se na ĉinjenici da ljudi ĉesto imaju umnoţene lojalnosti-

prema porodici, prijateljima, susedima, naciji, moţda i prema nekim transnacionalnim

verskim grupama, kao i prema zajedniĉkom konceptu ljudskosti. Mnogi ljudi su bili

pokrenuti slikama gladne Sudanske dece ili Kosovskih izbeglica zato što postoji, iako

slabija, nekakva opšteljudska zajednica iznad drţavnog nivoa. Najposle svi smo ljudska

bića. Kosmopolite nas podsećaju da postoji jedna distributivna dimenzija meĊunarodnih

odnosa, gde je moralnost jednako vaţna u miru i u ratu. Politike mogu biti osmišljene da

podrţe osnovne ljudske potrebe i ljudska prava bez uništavanja poretka.

Od pristupa meĊunarodnoj moralnosti, skeptici ispravno istiĉu da je poredak

nuţan za postojanje pravde, ali ispuštaju iz vida ravnoteţu izmeĊu poretka i pravde.

Drţavni moralisti koji vide društvo drţava sa pravilima protiv intervencije predstavljaju

jedan institucionalni pristup poretku, ali ne pruţaju dostatne odgovore o tome kada neke

intervencije mogu biti opravdane. Konaĉno, kosmopolite koje se usredsreĊuju na društvo

pojedinaca imaju duboki uvid u opšteljudsko, ali povećavaju rizik izazivanja ogromnog

nereda. Najveći broj ljudi razvija jednu hibridnu poziciju; nazivi škola su manji vaţni,

nego postojanje ravnoteţe izmeĊu ovih pristupa.

Zbog razlika izmeĊu unutrašnje i meĊunarodne politike, moralnost je teško

primeniti u meĊunarodnoj politici. Upravo zbog toga što postoji mnoštvo naĉela, iz toga

ne sledi da uopšte nema naĉela. Koliko daleko treba da idemo u primeni moralnosti u

meĊunarodnoj politici? Odgovor je da treba biti obazriv, jer kad moralni sudovi odreĊuju

sve dogaĊaje, moralnost moţe da vodi do osećaja srdţbe, a srdţba moţe dovesti do

povećanog rizika. Najposle, nema moralnih pitanja meĊu onima koji su potpuno uništeni.

Istinu govoreći, meĊutim, ne moţemo ignorisati moralnost u meĊunarodnoj politici.

Svaka osoba mora da prouĉava dogaĊaje i dolazi do sopstvenih odluka o sudovima i

ravnoteţama. Trajna logika meĊunarodnih sukoba ne ukida odgovornost za moralni

izbor, iako zahteva razumevanje posebnih uslova koji takve izbore ĉine teškim.

Dok su odreĊen moral i bezbednosne dileme Peloponeskog rata neponovljivi,

mnoga od tih pitanja se pojavljuju iznova tokom istorije. Ako sledimo evoluciju

meĊuanarodnih odnosa, videćemo ponovo i ponovo napetost izmeĊu realizma i

liberalizma, izmeĊu skeptika i kosmopolita, izmeĊu onih koji veruju u postojanje

anarhiĉnog sistema drţava i sistema meĊunarodnih organizacija. Bavićemo se ponovo

Zatvorenikovom dilemom i nastavićemo da se rvamo sa moralnim zagonetkama rata.

Videćemo kako su razliĉiti akteri na svetskoj sceni pristupali krizama u njihovo vreme,

kao i kako se njihovi ciljevi i sredstva menjaju. Kao što smo pomenuli na poĉetku,

odreĊene promenljive koje odlikuju današnju meĊunarodnu politiku, jednostavno nisu

postojale u Tukididovo vreme. Ne samo da tada nije bilo nuklearnog oruţja, nije bilo ni

Ujedinjenih Nacija, interneta, transnacionalnih korporacija, kartela. Prouĉavanje

meĊunarodnih sukoba je jedna neegzaktna nauka koja kombinuje istoriju i teoriju.

Koristeći u našem pristupu naizmeniĉno teoriju i primere, pokušaćemo da budemo svesni

i onoga što se promenilo, i onoga što je ostalo nepromenjeno, sve da bi bolje razumeli

našu prošlost i našu sadašnjost i bolje plovili kroz nepoznate tesnace budućnosti.

HRONOLOGIJA: PELOPONESKI RATOVI

490. p. n. e. Prvi Persijski rat

480 p- n. e. Drugi Persijski rat

478. p. N. e. Spartanci se odriĉu voĊstva

476 p. n. e. Stvaranje Delskog saveza i Atinske imperije

464 p. n. e. Pobuna helota u Sparti

461 p. n. e. Izbijanje Prvog Peloponeskog rata

445 p. n. e. Poĉetak tridesetogodišnjeg primirja

445-434 p. n.e. Deset godina mira

434 p. n. e. Sukobi Epidamna i Korkire

433 p. n. e. Atina interveniše u Potideji

432 p- n. e. Spartanska Skupština raspravlja o ratu

431 p. n. e. Izbijanje Drugog Peloponeskog rata

430 p. n.e. Periklov govor nad grobom mrtvih Atinjana

416 p. n. e. Dijalog Atinjana i Meljana

413 p. n. e. Poraz Atinjana na Siciliji

411 p. n. e. Pobuna oligarha u Atini

404 p. n. e. Poraz Atinjana; primorani da sruše spoljne gradske zidove na putu za

Pirejsku luku

PITANJA ZA RAZMIŠLJANJE:

1. Kakvu ulogu treba da igraju razmišljanja o moralu u voĊenju meĊunarodnih

odnosa? Kakvu ulogu moral zapravo igra? Imamo li smisla i imamo li pravo da

drugim drţavama i njihovom stanovništvu govorimo o moralnim duţnostima

koje oni imaju?

2. Postoji li razlika u moralnim obavezama u unutrašnjoj politici i meĊunarodnoj

politici? Na osnovu Dijaloga Atinjana i Meljana, šta mislite da li su Atinjani

postupali moralno? Da li su Meljani bili razloţniji ()?

3. Šta je realizam? Koja je razlika izmeĊu njega i liberalnog pogleda na svetsku

politiku?

4. Šta Tukidid doslovce navodi kao glavni uzrok Peloponeskog rata? Koji su

neposredni? Koji su dublji?

5. Koja se teorija meĊunarodnih odnosa moţe izvući iz Tukididove priĉe o ratu?

6. Da li je Peloponeski rat bio neizbeţan? Ako je tako, šta mislite zašto i kada? Ako

nije, kada i na koji naĉin je mogao biti spreĉen?

PREPORUĈENA LITERATURA:

1. Morgenthau, Hans, Politics among Nations, Knopf, New York, 1989, Poglavlje 1

2. Waltz, Kenneth, Man, the State, and War, Columbia University Press, 1959, pp. 1

– 15. (moţe se naći u hrvatskom izdanju: Kenet N. Volc, Čovjek, država i rat,

Barbat, Zagreb, 1998)

3. Moravscik, Andrew, „Taking Preferences Seriously: A Liberal Theory of

International Politics“, International Organization, 51: 4, Autumn 1997, pp. 513 –

553.

4. Thucydides, History of the Peloponnesian War, trans. Rex Warner, ed. M. K.

Finley, Penguin, London, 1972, pp. 35 – 87, 400 – 408. (Videti srpsko izdanje ove

knjige: Tukidid, Peloponeski rat, prevod: Dušanka Obradović, Prosveta, Beograd,

1999)

5. Kagan, Donald, The Outbreak of Peloponnesian War, Cornell University Press,

Ithaca, 1969, pp. 31 – 56, 345 – 356.

DODATNA LITERATURA:

Axelrod, Robert M., The Evolution of Cooperation, Basic, New York, 1984

Ba, Alice, and Matthew J. Hoffmann, „Making and Remaking the World for IR 101: A

Resource for Teaching Social Constructivism in Introductory Classes“, International

Studies Perspectives, 4 : 1, February 2003, pp. 15 – 33.

Bagby, Laurie, „The Use and Abuse of Thucydides“, International Organization, 48 : 1,

Winter 1994, pp. 131 – 153.

Baldwin, David, Neorealism and Neoliberalism: The Contemporary Debate, Columbia

University Press, New York, 1993

Beitz, Charles R., Political Theory and International Politics, Princeton University Press,

Princeton, NJ, 1979

Betts, Richard, „Should Strategic Studies Survive“, World Politics, 50 : 1, October 1997,

pp. 7 – 54.

Brown, Michael, et al., Theories of War and Peace, MIT Press, Cambridge, MA, 1998

Bull, Hedley, The Anarchical Society: A Study of Order in World Politics, Columbia

University Press, New York, 1977

Caporaso, James, A., ed., Dependence and Dependency in the Global System, special

Issue of International Organizaton, 32 : 1, Winter 1978

Dessler, David, „Constructivism Within a Positivist Social Science“, Review of

International Studies 25, 1999

Doyle, Michael W., Ways of War and Peace, Norton, New York, 1997

Doyle, Michael W., and G. John Ikenberry, eds., New Thinking in International Relations

Theory, Vestview, Boulder, CO, 1997

Elshtain, Jean Bethke, Women and War, 2nd ed., University of Chicago Press, Chicago,

1994

Finnemore, Martha and Kathrin Sikkink, „Taking Stock: The Constructivist Research

Program in International Relations and World Politics“, Annual Review of Political

Science, Vol. 4 June 2001, pp. 391 – 416.

Gaddis, John Lewis, The Landscape of History: How Historians map the Past, Oxford

University Press, New York, 2002

Gilpin, Robert, War and Change in World Politics, Cambridge University Press,

Cambridge,1981

Goldstein, Joshua S., War and Gender, Cambridge University Press, Cambridge, 2001

Hinsley, F. H., Power and the Pursuit of Peace, Cambridge University Press, London,

1967

Hoffmann, Stanley, Duties Beyond Borders: On the Limits and Possibilities of Ethical

International Politics, Syracuse University Press, Syracuse, NY, 1981

Jervis, Robert, „Realism, Game Theory and Cooperation“, World Politics, 40 : 3 April

1988, pp. 317 – 349.

Katzenstein, Peter J., ed., The Culture of National Security, Columbia University Press,

New York, 1996

Keohane, Robert O., ed., Neo – realism and its Critics, Columbia University Press, New

York, 1986

Kissinger, Henry, Diplomacy, Simon & Schuster, New York, 1994, (Ova knjiga je

prevedena na Srpski jezik: Henri Kisindţer, Diplomatija, I, II, Verzalpres, Beograd,

1999, ili Henri Kisindţer, Diplomatija, BMG, Beograd, 2006)

Lapid, Yosef, and Friedrich Kratochwill, eds., The Return of Culture in International

Relations Theory, Lynne Rienner, Boulder, CO, 1996

Levy, Jack S., War in the Modern Great Power System 1495 – 1975, University Press of

Kentucky, Lexington, 1983

Mercer, Jonathan, „Anarchy and Identity“, International Organizaton, 49 : 2, Spring

1995, pp. 229 – 252.

Oneal, John, and Bruce Russet, „The Classical Liberals Were Right: Democracy,

Interependence, and Conflict 1950 - 1985“, International Studies Quarterly 41, 1997, pp.

267 – 293.

Rosecrance, Richard N., The Rise of the Trading State: Commerce and Conquest in the

Modern World, Basic, New York, 1986

Rosenau, James N., Turbulence in World Politics: A Theory of Change and Continuity,

Princeton University Press, Princeton NJ, 1990

Ruggie, John G., „What Makes the World Hang Together: Neo – Utilitarianism and the

Social Constructivist Challenge“, International Organization 52 : 4 1998, pp. 855 – 885.

Spruyt, Hendrik, The Sovereign State and Its Competitors, Princeton University Press,

Princeton NJ, 1994

Tickner, Ann J., Gender in International Relations, Columbia University Press, New

York, 1992

Van Evera, Stephen, The Causes of War, Cornell University Press, Ithaca, New York,

1999

Waever, Ole, „The Sociology of a Not So International Discipline: American and

European Developments in International Relations“, International Organization, 52 : 4

1998, pp. 687 – 727.

Waltz, Kenneth N., Theory of International Politics, Addison – Wesley, Reading MA,

1979

Walzer, Michael, Just and Unjust Wars, Basic Books, New York, 1977, Prvi i drugi deo

Welch, David A., „Why IR Theorists Should Stop Reading Thucydides“, Review of

International Studies, July 2003, pp. 301 – 319.

Wendt, Alexander, „Anarchy Is What States make of It: The Social Construction of

Power Politics“, International Organization, 46 : 2, Spring 1992, pp. 391 – 427.

Zacher, Mark, „The Territorial Integrity Norm“, International Organization, 55 : 2, 2001

POGLAVLJE 2

UZROCI VELIKIH SUKOBA DVADESETOG VEKA

MEĐUNARODNI SISTEMI I NIVOI UZROĈNOSTI

Rat se ĉesto objašnjava pomoću meĊunarodnih sistema, ali šta je to “meĊunarodni sistem”?

Prema reĉniku, sistem je skup meĊupovezanih jedinica. Mnoge unutrašnje politiĉke sisteme

je lako prepoznati zato što imaju jasne institucionalne oznake: predsednika, kongres,

parlament i tako dalje. MeĊunarodni politiĉki sistemi su manje centralizovani i manje

opipljivi. I bez postojanja Ujedinjenih Nacija još uvek bismo mogli govoriti o

meĊunarodnom sistemu. MeĊunarodni sistemi nisu samo drţave koje ga ĉine. MeĊunarodni

politiĉki sistem je obrazac odnosa izmeĊu drţava.

MeĊutim, nemojte biti u zabludi u koju vas moţe dovesti odreĊenost unutrašnjih

politiĉkih sistema. Oni takoĊe ukljuĉuju neopipljive aspekte kao što su stavovi javnosti ili

uloga štampe ili nekih nepisanih ustavnih konvencija. Vaţna stvar u vezi sa bilo kojim

sistemom je da je ukupan obrazac sistema mnogo veći od prostog zbira svojih delova, to

jest gradivnih blokova koje smo u I poglavlju definisali kao subjekte, sredstva i ciljeve.

Sistemi mogu da stvaraju posledice koje nijedan od konstitutivnih aktera nije nameravao.

Na primer, zamislite sistem zasnovan na trţištu u ekonomiji. Svako preduzeće u jednom

ĉisto trţišnom sistemu pokušava da maksimizira svoj profit, ali sistem trţišta produkuje

nadmetanje do taĉke preokreta, donoseći na taj naĉin korist i samom potrošaĉu. Poslovni

ljudi ne planiraju baš da pomognu potrošaĉu, ali obrazac ponašanja u jednom ĉistom

trţišnom modelu dovodi do tog efekta. Drugim reĉima, sistem proizvodi posledice koje

mogu biti potpuno razliĉite od namera aktera u samom sistemu.

MeĊunarodni politiĉki sistem moţe na sliĉan naĉin da dovede do efekata koje

njegovi akteri nisu izvorno nameravali. Na primer, 1917. godine kada su boljševici došli na

vlast u Rusiji, oni su posmatrali celokupan sistem meĊudrţavne diplomatije koja je

prethodila Prvom svetskom ratu kao burţoasku besmislicu. Stoga su nameravali da napuste

takav sistem diplomatije. Revolucija bi ujedinila sve radnike sveta i izbrisala granice

izmeĊu drţava. Transnacionalna proleterska solidarnost bi zamenila meĊudrţavni sistem.

MeĊutim, kada je Lav Trocki preuzeo duţnost ruskog ministra spoljnih poslova, rekao je

kako je njegova namera bila da obnaroduje pojedine revolucionarne proklamacije, a onda

da “zatvori radnju”. Ali boljševici su shvatili da su deo meĊudrţavnog sistema, te da je to

sve poĉelo da utiĉe i na njih i njihovu revolucionarnu tvorevinu. Nova komunistiĉka drţava

potpisala je Ugovor u Rapalu sa Nemaĉkom 1922. godine. Bio je to savez odbaĉenih

zemalja koje nisu bile prihvaćene u posleratnom diplomatskom svetu. I 1939. godine, Josif

Staljin je ušao u pakt sa svojim ideološkim arhineprijateljem, Adolfom Hitlerom, u cilju da

Hitlerovu paţnju usmeri ka Zapadu. Sovjetsko ponašanje, uprkos poĉetnim izjavama i

iluzijama koje je imao Trocki, uskoro je postalo sliĉno diplomatijama drugih aktera u

meĊunarodnom sistemu.

Raspodela moći meĊu drţavama u meĊunarodnom sistemu pomaţe nam da pravimo

predviĊanja o odreĊenim aspektima ponašanja drţava. Geopolitiĉka tradicija smatra da

mesto i poloţaj neke drţave u odnosu na druge mogu dosta da nam kaţu o tome kako će se

ona ponašati. Pošto susedi imaju više dodira i mogućih taĉaka sporenja, nije iznenaĊujući

podatak da je polovina vojnih sukoba izmeĊu 1816-1992. godine izbijala meĊu susedima.24

Ako drţava oseća pretnju od strane suseda, verovatno je da deluje u skladu sa starom

maksimom “neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj”. Ovaj obrazac je uvek bio prisutan

u anarhiĉnim sistemima. Na primer, tri veka pre Hristovog roĊenja, indijski pisac Kautilja

izneo je tezu da drţave indijskog potkontinenta teţe da uĊu u saveze sa udaljenim

drţavama s ciljem da se zaštitite od vlastitih suseda, stvarajući na taj naĉin obrazac

savezništva koji je liĉio na šahovsku tablu. Makijaveli je zapazio istovetno ponašanje u

odnosima gradova - drţava, petnaestovekovne Italije. U ranim 1960-im, u vreme kada su se

zapadnoafriĉke drţave oslobaĊale kolonijalne vladavine, bilo je dosta osnova da se govori

o solidarnosti meĊu afriĉkim drţavama, ali su ubrzo ove nove drţave poĉele da stvaraju

24

Paul R. Hensel, “Territory: Theory and Evidence on Geography and Conflict”, in: A. Vasquez, (Ed.),

What Do we Know About War, Rowman and Littlefield Publishers, New York, 2000, p. 62.

saveze ĉiji je obrazac podsećao na već pomenutu šahovsku tablu, sliĉan onome koji je

Kautilja opisao u drevnoj Indiji. Gana, Gvineja i Mali bile su ideološki radikalne, dok su

Senegal, Obala Slonovaĉe i Nigerija bile relativno konzervativne, ali su takoĊe vodile

politiku ravnoteţe snaga u odnosu na svoje susede. Još jedan primer za ovo je obrazac koji

se u Istoĉnoj Aziiji razvio posle Vijetnamskog rata. Ako bi Sovjetski savez bio obojen u

crno, Kina bi bila crvena, Vijetnam crn, a Kambodţa crvena. Razvijen je jedan savršen

obrazac šahovske table. Ironija je da su Sjedinjene Drţave ušle u vijetnamski rat zbog

teorije domina po kojoj će drţava koja podlegne komunizmu, povući za sobom i narednu, i

tako unedogled. Sa malo više uvida u situaciju, Sjedinjene Drţave bi shvatile da je igra u

istoĉnoj Aziji više liĉila na šah nego na domine, kao i da su mogle da ostanu po strani.

Obrazac šahovske table zasnovan na maksimi “neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj”

jeste u tradiciji geopolitiĉkog naĉina mišljenja, i moţe pomoći da dajemo korisna

predviĊanja u svetu u kojem vladaju uslovi anarhije.

Nivoi analize

Sistemi nisu jedini naĉin pomoću koga moţemo objašnjavati ono što se dešava u

meĊunarodnoj politici. U knjizi „Ĉovek, drţava i rat“, Kenet Volc izdvaja tri nivoa

uzroĉnosti rata, koje on naziva „predstavama“: nivo pojedinca, nivo države i nivo

meĎunarodnog sistema.

Objašnjenja na nivou pojedinca su retko dovoljna zbog same prirode meĊunarodne politike

i podrazumevaju pre države kao glavne aktere, nego pojedince. Prevelik naglasak na

namere pojedinaca moţe da nam zatvori oĉi pred situacijom u kojoj su nenameravane

posledice akcija pojedinaca, uzrokovane zapravo postojanjem širih sistema u kojima

pojedinci deluju. Uzmimo na primer Afriku - ako se prvenstveno usredsredimo na iskrenost

namera afriĉkih lidera, kao što je to sluĉaj, recimo, sa prvim predsednikom Tanzanije,

Dţuliusom K. Njerereom i njegovom idejom o pan-afriĉkom jedinstvu, ispustićemo iz vida

vaţnost uticaja koji na ove nove afriĉke drţave ima anarhiĉna struktura meĊunarodnog

sistema.

Ovo ne znaĉi da pojedinci nisu nikad bitni. Sasvim suprotno. Perikle je ĉinio izuzetak u

Peloponeskom ratu. 1991. godine, iraĉki voĊa Sadam Husein je bio faktor od presudnog

znaĉaja u Zalivskom ratu, kao što je Dţordţ V. Buš to bio u u iraĉkom ratu iz 2003. godine.

U Kubanskoj raketnoj krizi iz 1962. godine, Dţon F. Kenedi i Nikita Hrušĉov suoĉili su se

sa mogućnošću izbijanja nuklearnog rata i konaĉna odluka o tome nalazila se u njihovim

rukama. Ali razlog zašto su se oni našli u jednoj tako neverovatnoj sistuaciji ne moţe biti

objašnjen na nivou pojedinca. Nešto u strukturi ukupne situacije ih je dovelo do pomenute

taĉke. Sliĉno tome, poznavanje liĉnosti Kajzera Vilhelma II, ili Hitlerove liĉnosti, nuţno je

za razumevanje uzroka Prvog i Drugog svetskog rata, ali to ipak nije celovito objašnjenje.

Kao što ćemo videti kasnije u ovom radu, bitno je bilo to što je Kajzer Vilhelm otpustio

svog kancelara Ota fon Bizmarka 1890. godine, ali to ne znaĉi da je Prvi svetski rat izbio

prvenstveno zbog Kajzera Vilhelma.

Druga verzija Volcove prve predstave traţi objašnjenje, ne u posebnim osobinama

pojedinaca, nego u njihovim zajedniĉkim osobinama, “ljudskoj prirodi” zajedniĉkoj za sve

njih. Na primer, moţemo uzeti kalvinistiĉko viĊenje meĊunarodne politike i pripisati

krajnji uzrok rata zlu koje leţi u svakom od nas. To bi objasnilo rat kao posledicu

nesavršenosti ljudske prirode. Jedno takvo objašnjenje nam, meĊutim, ne govori zašto neke

“zle voĊe” ulaze u ratove a neke ne, ili zašto neke “dobre voĊe” ulaze u ratove a druge ne.

ANTRFILE: SISTEMI I RAT

Posle završetka poslednjeg rata, meĊunarodni sistem se razvijao u pravcu dva rigidna

lagera. Ova bipolarnost dovela je do gubitka fleksibilnosti (sistema - prim.prev.) i povećane

nesigurnosti. Jedan od novih saveza okupio se oko autoritarne kopnene sile, drugi oko

demokratske sile sa ekspanzivnim trgovinskim vezama i kulturom koja je odrţavala

pomorsku premoć. Svaka strana se plašila da ona druga ne postigne odluĉujuću prednost u

sukobu koji su obe oĉekivale. Ironija je da su graĊanski sukobi u malim, slabim drţavam,

koji su pretili samo sporednim promenama unutar saveza, u toj meri povećali osećaj

ugroţenosti da su praktiĉno povukli oroz rata.

Koji rat opisuje ovaj odlomak: Peloponeski rat, Prvi svetski ili Hladni rat?

Objašnjenje na nivou ljudske prirode nam ne moţe dati odgovor na ovo pitanje. Takva

jedna teorija „previše predviĊa“, što znaĉi da, pored toga što upućuje na previše mogućih

uzroka, ona ih, takoĊe, i preterano ukljuĉuje. Bez diskriminacije (odabiranja i odbacivanja-

prim.prev.), ona nije nije u stanju da objašnjava. Sat ĉije su kazaljke stale, pokazuje nam

taĉno vreme dva puta u toku dana, ali najveći deo dana nas obmanjuje.

„Previše predviĊanja“ takoĊe zamagljuje i neke od napora da se objasni meĊunarodna

politika na drugom nivou analize, nivou prirode drţave ili društva. Tu, takoĊe, postoji

sliĉno pitanje, da ako odreĊeni tipovi društava uzrokuju rat, zašto onda neka „loša“ društva

ili „loše“ drţave ne idu u rat? Ubacite vaše omiljene opise za „dobre“ ili „loše“-

demokratske, komunistiĉke, kapitalistiĉke, kako god. Na primer, posle Prvog svetskog rata

u svetu je postojao veliki polet zasnovan na uverenju da će pobeda zemalja sa

demokratskim drţavnim ureĊenjem znaĉiti manje šansi za izbijanje rata. Jasno je, meĊutim,

da demokratije mogu da ratuju, i da to znaju da ĉine ĉesto. Najposle, Atina je bila

demokratija. Marksistiĉka teorija zagovara stav da bi rat mogao biti prevaziĊen kada bi sve

drţave bile komunistiĉke, ali je oĉigledno da su se dogaĊali vojni sukobi i izmeĊu

komunistiĉkih drţava. O tome svedoĉe ratovi izmeĊu Kine i Sovjetskog saveza ili

Vijetnama i Kambodţe. Stoga, priroda društva, odnosno sama ĉinjenica da je ono

demokratsko, kapitalistiĉko ili komunistiĉko, nije dovoljna za predviĊanje sa kolikom će

izvesnošću to društvo ići u rat.

Postoji pretpostavka (o kojoj ćemo raspravljati kasnije), da bi, ukoliko bi sve drţave bile

demokratske, bilo manje rata. U stvari, teško je naći sluĉajeve u kojima su liberalne

demokratije ulazile u borbe sa drugim liberalnim demokratijama, premda je postojalo

mnogo sluĉajeva u kojima su demokratije ratovale protiv autoritarnih drţava. Uzrok za

ovakav empirijski nalaz, kao i pitanje da li će on vaţiti i u budućnosti, nije jasan, ali moţe

predstavljati interesantan razlog da se istraţuje na drugom nivou analize.

Zanimljiva objašnjenja ĉesto ukljuĉuju meĊuigru izmeĊu drugog (analiza na nivou društva

ili drţave), i trećeg (analiza na nivou meĊunarodnog sistema) nivoa analize. Koji je od ova

dva nivoa analize vaţniji, meĊunarodni sistem ili priroda drţava u sistemu? Analiza na

nivou meĊunarodnog sistema je objašnjenje izvana - i u njemu saznajemo naĉin na koji

celokupni sistem utiĉe na drţave. Drugi nivo analize je objašnjenje iznutra - ono objašnjava

posledice onoga što se dešava unutar drţava.

Pošto nam ĉesto treba informacija o tome šta se dešava na oba nivoa analize, odakle treba

da poĉnemo? Pravilo brzog shvatanja kaţe da je najbolje zapoĉeti nešto sa

najjednostavnijim pristupom, jer ako je najjednostavnije objašnjenje odgovarajuće, ono se i

usvaja. Ovo se naziva “pravilom parsimonije” ili “Okamova britva” po

ĉetranestovekovnom filozofu Vilijemu od Okama koji je smatrao da je dobro objašnjenje

ono koje izbegava nepotrebne detalje. Pravilo parsimonije - sposobnost da se objasni

mnogo sa malo reĉi - samo je jedan od kriterijuma po kojima procenjujemo koliko su neke

teorije dobre. Zanima nas, takoĊe, i opseg teorija (to jest koliko od ponašanja aktera u

meĊunarodnim odnosima one pokrivaju), kao i njihove eksplanatorne sposobnosti (na

koliko ciljeva i anomalija one raĉunaju). Ipak, parsimonija upućuje na mesto za poĉetak.

Budući da objašnjenja na nivou meĊunarodnog sistema teţe da budu najjednostavnija, ona

predstavljaju dobru polaznu taĉku. Ako se dokaţe da su neodgovarajuća, onda moţemo

usmeriti paţnju na jedinice sistema.

Sistemi: strukture i procesi

Koliko jednostavno ili sloţeno treba da bude objašnjenje na nivou meĊunarodnog sistema?

Neki neorealisti, kao što je Kenet Volc, zagovaraju krajnju parsimoniju i usredsreĊenost

samo na strukturu. Liberali i konstruktivisti, pak smatraju da je Volcov koncept sistema

toliko štur da objašnjava veoma malo. Ovaj sukob moţemo shvatiti praveći razliku izmeĊu

dva aspekta sistema: strukture i procesa. Struktura se odnosi na raspodelu moći, a pod

procesom podrazumevamo obrasce i vrste interakcija izmeĊu jedinica sistema. Struktura i

proces oĉigledno utiĉu jedno na drugo, i mogu varirati u zavisnosti od duţine perioda koji

ispitujemo, ali struktura je jedan osnovniji koncept i promene u njoj dešavaju se znatno

sporije nego što je to sluĉaj sa procesima.

Ekonomisti opisuju strukturu trţišta pomoću koncentracije moći prodavaca. Za monopol je

karakteristiĉan jedan veliki prodavac, za duopol dva, za oligopol nekoliko, a u jednom

savršenom trţišnom modelu privrede prodavaĉka moć je ravnomerno rasporeĊena. Sliĉno

tome, politikolozi kao unipolarne opisuju one meĊunarodne sisteme u kojima postoji jedna

premoćna sila. U bipolarnim sistemima, postoje dva velika centra moći, dve velike drţave,

ili dva ĉvrsto zbijena sistema saveza dominiraju politikom. Multipolarne strukture imaju tri

ili više centara moći, a tamo gde postoji veliki broj zemalja koje su pribliţno jednake u

moći, govorimo o raspršenom rasporedu moći.

Ako se vratimo na prethodni primer iz ekonomije, poslovni ljudi koji su pokušavali da

maksimiziraju svoj profit u jednom savršenom trţišnom modelu privrede, našli su se u

situaciji da doprinose boljitku potrošaĉa, ali je taj rezultat zavisio od strukture sistema

trţišta. U sluĉaju da je trţište bilo zasnovano na monopolu ili oligopolu, rezultat bi bio

potpuno drugaĉiji. Veliki prodavac moţe da uveća svoj profit ograniĉavajući proizvodnju u

cilju da poveća cene. Stoga kada je poznata struktura sistema, ekonomisti su sposobni da

daju taĉnija predviĊanja o tome kako će se ko ponašati na trţištu i kome će to doneti više

boljitka.

Na sliĉan naĉin, politikolozi posmatraju strukturu meĊunarodnog sistema u nameri da

predvide ponašanje drţava i njihovu sklonost ka ratu. Unipolarni sistemi su skloni

propadanju pošto drţave, u teţnji da oĉuvaju vlastitu nezavisnost, vode politiku ravnoteţe

snaga protiv drţave koja ima premoć u sistemu, ili protiv hegemona, ili će neka drţava ĉija

je moć u usponu, u nekim sluĉajevima izazivati moć vodeće drţave. U multipolarnim ili u

meĊunarodnim sistemima koji imaju raspršenu raspodelu moći, drţave će formirati saveze

u cilju ostvarenja ravnoteţe snaga, ali će savezi biti fleksibilni. Ratovi se mogu dogoditi, ali

će biti relativno ograniĉeni u svom opsegu. U bipolarnim sistemima, savezi postaju mnogo

rigidniji, što zauzvarat doprinosi većoj verovatnoći izbijanja sukoba širih razmera, moţda

ĉak i svetskog rata. Neki analitiĉari kaţu da “bipolarlni sistemi ili erodiraju ili

eksplodiraju”. Ovo se desilo u Peloponeskom ratu kada su Atina i Sparta pojaĉale

meĊusobna trvenja poštujući vlastite savezniĉke obaveze. Ovo je takoĊe bio sluĉaj u

vremenu pre 1914. godine, kada se multipolarna ravnoteţa snaga u Evropi postepeno

konsolidovala u sistem dva jaka saveza, koji su pri tome izgubili na svojoj fleksibilnosti.

PredviĊanja o mogućnosti izbijanja rata zasnovana na principu multipolarnost Vs.

bipolarnost pokazala su se pogrešnim, posle 1945. godine. Tokom Hladnog rata svet je bio

bipolaran sa dva velika igraĉa, Sjedinjenim Drţavama i njenim sveznicima i Sovjetskim

Savezom i njegovim saveznicima. Ipak nije došlo do izbijanja sveobuhvatnog rata tokom

više od ĉetiri decenije, pre nego što je sistem erodirao s propadanjem Sovjetskog Saveza.

Neki ljudi tvrde da je nuklearno oruţje uĉinilo mogućnost izbijanja globalnog rata veoma

neprivlaĉnim rešenjem. Iz tih razloga moţemo zakljuĉiti da struktura meĊunarodnog

sistema moţe ponuditi nekakva gruba objašnjenja, ali da ni ona ne objašnjava dovoljno

sama po sebi.

Više ćemo shvatiti ako budemo išli dalje od strukture sistema, i pozabavimo se

ispitivanjem njegovog procesa, tj. pravilnog obrasca interakcija izmeĊu drţava.

Razlikovanje izmeĊu strukture i procesa u bilo kom vremenu moţe biti ilustrovano uz

pomoć metafore poznate kartaroške igre - pokera. Struktura igre pokera je u raspodeli

moći, to jest koliko ĉipova igraĉi imaju i koliko je jakih karti podeljeno. Proces se odnosi

na naĉin na koji se igra moţe igrati i kakve vrste interakcija meĊu igraĉima mogu postojati

(kako su pravila igre zamišljena i kako se shvataju; da li su igraĉi dobri bleferi; da li

poštuju pravila? Ako igraĉi varaju, da li je izvesno oĉekivati da će biti uhvaćeni?). Na

primer, kada bi dopustili igraĉima u Zatvorenikovoj dilemi da meĊusobno komuniciraju

promenila bi se i priroda igre. Tako, i kada drţave komuniciraju jedna sa drugom i postignu

uzajamno korisne sporazume ili stvaraju razumljiva pravila i ustanove, one dodaju u

repertoar drţavnih strategija nov kvalitet, te stoga mogu promeniti politiĉke ishode. Proces

meĊunarodog sistema je odreĊen pomoću tri elementa: 1) strukturom (bipolarne strukture

su sklone da proizvedu manje fleksibilne procese), 2) kulturnim i institucionalnim

kontekstom koji okruţuje strukturu i determiniše sposobnosti drţava koje one imaju za

saradnju, 3) da li su drţave revolucionarne ili umerene u ciljevima i instrumentima.

Revolucionarni i umereni ciljevi i sredstva

Kako ciljevi drţava utiĉu na meĊunarodne procese? Kao što zagovaraju konstruktivisti,

većina sistema postoji u kulturnom kontekstu koji ukljuĉuje neka osnovna pravila i praksu

koji odreĊuju šta je primereno ponašanje. Drţave mogu da prkose tim pravilima i praksi ili

ih mogu prihvatiti. Jedan meĊunarodni sistem moţe imati ili stabilan ili revolucionaran

proces, u zavisnosti od identiteta i ciljeva najznaĉajnijih drţava u sistemu. U 18-tom veku,

npr. osnovno pravilo igre bilo je legitimnost monarhistiĉkih drţava - zasnovano na

boţanskom pravu kraljeva i odrţavanju ravnoteţe snaga meĊu tim monarhijama. Ugovor iz

Utrehta iz 1713. godine je izriĉito govorio o vaţnosti ravnoteţe snaga. Bilo je mnogo malih

ratova, ali tek je nekoliko velikih uspelo da poremeti sistem. Razmotrimo primer Fridriha

Velikog i naĉin na koji je on tretirao svog suseda, austrijsku caricu Mariju Tereziju. Fridrih

je 1740. godine odluĉio da zaposedne Šleziju, jednu od provincija koja je pripadala Mariji

Tereziji. Fridrih nije imao velik, revolucionaran razlog da uĉini tako nešto, već je u pitanju

bilo uvećanje teritorije. On nije ni pokušao da izazove narodnu revoluciju protiv Marije

Terezije tako što bi pozvao narod Šlezije da zbaci sa trona beĉkog autokratu koji je uz to

govorio nemaĉki jezik. Najposle, i sam Fridrih je bio berlinski autokrata koji je govorio

nemaĉki. On je osvojio Šleziju zbog toga što je to hteo, vodeći raĉuna da time ne uĉini išta

što bi moglo naškoditi Austiji ili temeljnom naĉelu legitimnosti monarha.

Uporedite to sa Francuskom revolucijom pola veka kasnije, kada je preovlaĊujuće gledište

u Francuskoj bilo da svi monarsi treba da budu poslati na vešala ili na giljotinu, te da vlast

treba da proistekne iz naroda. Napoleon je proširio ovu revolucionarnu ideju narodne

suverenosti širom Evrope i njegovi ratovi su predstavljali veliki izazov, podjednako za

pravila igre u Evropi, i za ravnoteţu snaga u njoj. Umereni proces i stabilna ravnoteţa u

sistemu, iz perioda sredine veka, preobrazili su se u revolucionarni proces i nestabilnu

ravnoteţu, na kraju veka. Stoga govorimo o promenama kao što je Francuska revolucija

kao egzogenim u odnosu na strukturalne teorije, budući da ne mogu biti objašnjene

pomoću ove teorije. Ovo je primer sluĉaja u kome teorija strukturalnog realizma moţe biti

dopunjena uĉinkom socijalnog konstruktivizma.

Kao što mogu da promene ciljeve, drţave mogu promeniti i sredstva za ostvarenje tih

ciljeva. Proces u meĊunarodnom sistemu takoĊe trpi uticaj i zavisi od prirode sredstava

koje drţave koriste. Tako, neka sredstva mogu imati stabilizirajuće, a neka destabilizirajuće

efekte. Do promene sredstava dolazi iz razloga tehnološkog razvoja.

Sredstva se takoĊe mogu promeniti i kao posledica novog naĉina društvene organizacije. U

18. veku Fridrih Veliki ne samo da je imao ograniĉene ciljeve, već je takoĊe bio ograniĉen

u pogledu sredstava koja su mu stajala na raspolaganju. Imao je najamniĉku vojsku ĉija je

lojalnost bila ograniĉena i jadnu logistiku. Osamnaestovekovne armije izvodile su

kampanje u leto, kada je hrana bila na dohvat ruke ili kada su drţavne blagajne skupile

dovoljno novca da plate vojnike koji su ĉesto dolazili sa društvenog dna. Kada bi hrane ili

zlata ponestalo - vojnici bi dezertirali. Francuska revolucija promenila je naĉin na koji je rat

voĊen od strane društva, ka neĉemu što su Francuzi nazvali lave en masse ili što mi

nazivamo regrutacija. Kako istiĉu konstruktivisti, osećaj identiteta se promenio kod

vojnika, što je bila posledica ĉinjenice da su ljudi poĉeli sebe da doţivljavaju kao graĊane

koji su okupljeni idejom otadţbine, te je to proizvelo osećanje da svi treba da uzmu uĉešće

u vojsci. Rat više nije bio stvar koja se ticala nekoliko hiljada najamnika koji su ratovali

tamo negde, rat sada je ukljuĉivao svakoga. Široko ukljuĉivanje i masovna podrška

ovakom jednom sistemu nadvladali su staru plaćeniĉku pešadiju. Promena u sredstvima

koja su na raspolaganju drţavama pomogla je, takoĊe, da se doĊe do promena u procesu

meĊunarodnog sistema u 18. veku.

Struktura i proces meĊunarodnog sistema 19. veka

Ovo razlikovanje nam pomaţe da shvatimo devetnaestovekovno poreklo velikih sukoba

koji su se desili u 20. stoleću. Sledeći pravilo parsimonije, prvo treba da potraţimo

jednostavno strukturalno objašnjenje, kao što to ĉesto ĉine neorealistiĉke teorije

meĊunarodnih odnosa u pokušaju da objasne ono što se dešavalo tokom 19. veka.

Na poĉetku veka, Napoleon je pokušao da stvori francusku hegemoniju u Evropi, ali nije

uspeo u tom poduhvatu. Njegovi napori da to ostvari, ujedinili su druge zemlje u koaliciju

koja će na kraju poraziti Francusku. Da je kojim sluĉajem uspeo, sistem bi bio izmenjen u

unipolarnu strukturu. MeĊutim, posle Napoleonovog poraza 1815. godine, odlukama

Beĉkog kongresa došlo je do restauracije starog multipolarnog poretka u kome je postojalo

pet velikih sila koje su uravnoteţivale jedna drugu. Revolucionarna Francuska promenila je

proces

BOX: STRUKTURA I PROCES

DRŢAVNICI UOBIĈAJENO SUDE O TOME DA LI JE EVROPSKA RAVNOTEŢA

BILA ZADOVOLAJVAJUĆA ILI NE, NA OSNOVU ĈINILACA KOJI SU IMALI

TAKO MALO, ILI GOTOVO NIKAKVE DIREKTNE VEZE SA MOĆI I NJENOM

RASPODELOM – TJ. ONI UZIMAJU U OBZIR RANG I STATUS KOJI JE DRŢAVA

UŢIVALA, POŠTOVANJE KOJE JOJ JE BILO UKAZIVANO I PRESTIŢ KOJI JE

IMALA, DA LI JE BILA VREDNA DA SE UĐE U SAVEZ SA NJOM, KAO I DA LI

JOJ JE BILO DOPUŠTENO DA SE IZJASNI U POGLEDU NEKIH MEĐUNARODNIH

PROBLEMA ITD. TO NAM POMAŢE DA OBJASNIMO KAKO KRIZE MOGU DA

IZBIJU I KADA RAVNOTEŢA SNAGA NIJE UZDRMANA ILI JOJ NE PRETI NEKA

OPASNOST. SVE TO POKAZUJE KAKO SREDSTVA KOJA SU DRUGAĈIJA OD

POLITIKE ZASNOVANE NA MOĆI KAO ŠTO SU – MEĐUNARODNO PRAVO,

DELOVANJE EVROPSKOG KONCERTA U PRAKSI, SREDSTVA KOJA SAVEZI

KORISTE ZA OGRANIĈAVANJE NEKOG SVOG ĈLANA – BILA SU OPŠTIJA I

KORISNIJA U PROCESU UNAPREĐIVANJA I OĈUVANJA EVROPSKOG

EKVILIBRIJUMA, NEGO SREDSTVA ZASNOVANA NA POLITICI MOĆI POPUT

RIVALSKIH SAVEZA ILI KOALICIJA KOJE SE MEĐUSOBNO BLOKIRAJU.

IZVOR: PAUL SCHROEDER, “THE NINETEENTH CENTURY SYSTEM”25

meĊunarodnog sistema tokom ovih dvadesetak godina (trajanja revolucionarnih i

Napoleonovih ratova - prim. prev.). i zapretila je da promeni njegovu strukturu, ali na kraju

nije uspela da strukturu evropskog meĊudrţavnog sistema uĉini unipolanom.

Za realiste koji stavljaju naglasak na strukturu (meĊunarodnog sistema – prim. prev.),

velika promena desila se 1870. godine sa ujedinjenjem Nemaĉke. MeĊunarodni sistem 19.

veka ostao je multipolaran, ali došlo je do velike promene u raspodeli moći u Srednjoj

Evropi. Pre ujedinjenja, Nemaĉka se sastojala od 37 drţava i bila je arena meĊunarodne

politike, u kojoj su drugi intervenisali. Nakon 1870. godine Nemaĉka je postala ujedinjen

25

Paul Schroeder, “The Nineteenth Century System: Balance of Power or Politcal Equilibrium?”, Swords

and Ploughshares, 4:1, October 1989, p. 4.

akter u meĊunarodnim odnosima. Štaviše, ĉinjenica da je smeštena taĉno u srcu Evrope

imala je znaĉajne geopolitiĉke posledice. Iz perspektive strukture, ujedinjena Nemaĉka bila

je potencijalno ili previše jaka ili previše slaba. Ukoliko bi Nemaĉka bila dovoljno jaka da

se odbrani sopstvenim snagama od eventualnih napada Rusije i Francuske, a koji bi se

desili istovremeno, onda bi ona takoĊe bila dovoljno jaka da porazi Ruse ili Francuze

pojedinaĉno. A ako Nemaĉka ne bi bila dovoljno jaka da porazi Rusiju i Francusku

istovremeno, onda bi bila dovoljno slaba da „prizove“ Ruse i Francuze da je zajedno

napadnu.

Nova ujedinjena Nemaĉka drţava smeštena u središtu Evrope, meĊutim, nije proizvela

nestabilnost, zbog njenog prvog, briljantnog kancelara, Ota fon Bizmarka. Od 1870. do

1890. godine, Bizmark je bio agilni diplomata kome je pošlo za rukom da ublaţi osećanje

pretnje kod svojih suseda, otklonivši samim tim efekat ove velike strukturalne promene u

politiĉkom procesu meĊunarodnog sistema. Bizmarkovi naslednici nisu bili tako viĉni. Od

1890. godine, pa na dalje, sistemi saveza u Evropi postali su mnogo rigidniji - sa jednim

savezom okupljenim oko Nemaĉke, i drugim oko Rusije i Francuske. Bipolarnost saveza

postepeno je postajala sve oštrija, što je sve dovelo do konaĉne eksplozije 1914. godine.

Postoji zaista jako jezgro istine u ovom strukturalnom objašnjenju promene u

devetnaestom veku, ali to nije odgovarajuće objašnjenje samo po sebi. Ono ne uzima u

obzir ulogu pojedinaca kakav je recimo Bizmark, i ne govori nam zašto je ujedinjenje

Nemaĉkoj bilo dozvoljeno od strane drugih evropskih drţava. Zašto susedi Nemaĉke nisu

pokušali da spreĉe njeno ujedinjavanje? Ako su Britanija i Francuska mogle da vide kako

se ovaj izazivaĉ uspinje u moći, zašto ga nisu zaustavili na vreme? Opaţanja i unutrašnja

politika moraju se prizvati u pomoć da bi se odgovorilo na ova pitanja. Objašnjenje koje u

obzir uzima strukturu, govori nam malo o tome zašto je bilo potrebno trideset godina da se

razvije bipolarni sistem saveza, kao i ne uzima u obzir moguća kljuĉna uloga voĊstva. Da

Kajzer nije otpustio Bizmarka 1890. godine, ili da su njegovi naslednici odrţali zlata

vredan savez sa Rusijom (koja je pozivala na ĉinjenicu zajedniĉkih ideoloških interesa

monarhijskih autokratija), moţda bi pojava bipolarnosti mogla biti izbegnuta. Da

Bizmarkovi naslednici nisu dovodili u pitanje britansku suprematiju na moru pokrećući

trku u pomorskom naoruţanju, moţda bi britanska uloga u predstojećem sukobu mogla biti

izbegnuta. Iako objašnjenje promena u devetnaestom veku uz pomoć strukture sistema

moţe mnogo da ponudi, ono je previše usko, deterministiĉko. U njemu nema mesta za

ulogu izbora koji ljudi kao poojedinci mogu da uĉine i stvaraju situaciju u kojoj Prvi

svetski rat izgleda neizbeţan još 1870. godine. To nam omogućava dobar poĉetak

istraţivanja, ali nam ne govori dovoljno o onom što nas zanima.

Baš kao što nas konstruktivistiĉke teorije podsećaju da prilikom analize takoĊe

treba uzeti u obzir i promene koje su se dogodile u evropskoj kulturi i idejama, a koje su

imale uticaj na proces meĊunarodnog sistema ili na obrazac odnosa (izmeĊu jedinica-prim.

prev.) u meĊunarodnom sistemu devetnaestog veka. Ovde pronalazimo promene u

ciljevima i sredstvima koja su dala podstrek za saradnju. Ideologija demokratizacije i

nacionalizma, bivale su sve jaĉe tokom devetnaestog veka i imale su veliki uticaj na ciljeve

drţava u sistemu. Drţava i vladar više nisu bili jedno isto. Poznata izreka Luja XIV koja

kaţe da “L’etat'c' est moi (drţava to sam ja), nije više bila odrţiva. U osamnaestom veku,

Fridrih Veliki se u Prusiji ponašao uglavnom po svom nahoĊenju. Njegova vlast nije bila

ograniĉena ni od strane izabranih ministara, niti od strane parlamentaraca. Proces

demokratizacije pridodao je uticaj unutrašnje politike na sloţenost meĊunarodne. Napoleon

je proneo nove ideje Evropom, izazivajući i raspaljujući nacionalizam u njenim zemljama.

Napoleonovi ratovi moţda nisu uspeli da promene strukturu evropske politke, ali su

zasigurno prouzrokovali duboke promene u procesu. Austrijski knez Meternih i njegovi

istomišljenici uspeli su u obnavljanju starog poretka na Beĉkom kongersu 1815. godine, ali

ispod površine koja je samo izgledala stabilno, skrivale su se vulkanske snage nacionalizma

i demokratije koje će doţiveti svoju erupciju u Revoluciji iz 1848. godine.

Kako je vek odmicao, narodi i voĊe poĉeli su da vide sebe drugaĉije. Izazov legitimnosti

dinastiĉkih vladara od strane nacionalizma, doveo je do pojave veoma neobiĉnih saveza u

suprotnosti sa klasiĉnom ravnoteţom snaga. Na primer, 1866. godine, Francuska nije

uspela da podrţi Austriju kada je ona bila napadnuta od strane Pruske, što je sa gledišta

strukture sistema predstavljalo dugoroĉnu grešku. Francuska se usprotivila austrijskoj

represiji nad nacionalizmom u delu Italije koji je Austrija okupirala. Bizmark je odigrao na

kartu nacionalistiĉkih pogleda kod drugih nemaĉkih drţava pod Pruskim voĊstvom, ali je

nacionalizam postao prepreka za ono što je moglo biti uĉinjeno kasnije. Kada je Bizmark

osvojio Alzas i Loren od Francuske u ratu 1870.godine, raspalio je nacionalistiĉka osećanja

u Francuskoj što je sve spreĉilo da Francuska i Nemaĉka postanu potencijalni saveznici u

budućnosti. Kao što pristalice konstruktivistiĉkog pristupa istiĉu, pojava novih ideologija

tokom XIX veka izmenila je ciljeve drţava i uĉinila proces meĊunarodne politike manje

umerenim.

Došlo je takoĊe do promena u sredstvima meĊunarodne politike. Primena nove industrijske

tehnologije u vojne svrhe proizvela je masovna, ali i dalje nedovoljno precizna oruţja.

Mobilizacija potpomognuta razvojem ţeleznice, uz sposobnost da se okupi veliki broj

jedinica na odreĊenom mestu u isto vreme, poĉeli su da igraju odluĉujuću ulogu u voĊenju

ratnih operacija od sredine XIX veka. Kako se taj vek bliţio svom kraju, mitraljezi i

rovovski naĉin ratovanja uĉinili su neisplativim koncept kratkog, oštrog, ograniĉenog rata

koji je Bizmark tako uspešno koristio u 1860-im. I struktura i proces nam pomaţu da

objasnimo promene u meĊunarodnom sistemu devetnaestog veka, kao i uzroke Prvog

svetskog rata. Zapoĉeli smo istraţivanje neorealistiĉkim naglaskom na strukturu, jer je to

jednostavniji pristup, ali smo ustanovili da nam to donosi samo delimiĉno objašnjenje.

Paţnja koju konstruktivisti posvećuju procesu opominje nas da ne ostanemo slepi za

promene koje se dešavaju u društvu.

Moderni nastavak ove priĉe

Takozvano nemačko pitanje iz XIX veka pojavilo se opet u debatama voĊenim prilikom

ponovnog ujedinjenja Istoĉne i Zapadne Nemaĉke, 1990.godine. Kao prvo, ministar

spoljnih poslova Sovjetskog Saveza, Eduard Ševarnadze, smatrao je da bi ponovno

ujedinjavanje Nemaĉke izazvalo duboku destabilizaciju ravnoteţe moći u Evropi.

Drţavnici su se još jednom zapitali: “Koliko drţava nemaĉkog govornog podruĉja treba da

postoji, da bi to bilo u saglasju sa stabilnošću u Evropi.” Tokom vremena su postojali

razliĉiti odgovori na ovo pitanje. Kao što smo videli, na Beĉkom kongresu je bilo 37 drţava

u kojima se govorio nemaĉki jezik. Bizmark je smatrao da treba da budu dve, pre nego

jedna. On nije ţeleo da Austrijanci budu ukljuĉeni u novo Nemaĉko carstvo, jer se plašio

da bi to moglo da oslabi premoć Pruske u novoj drţavi. Hitler je imao drugaĉiji odgovor:

treba da postoji jedna nemaĉka drţava koja bi bila u središtu svetske imperije, što je vodilo

Drugom svetskom ratu. Pobedniĉke sile saveznice su se na kraju, 1945.godine, odluĉile za

tri: Istoĉna Nemaĉka, Zapadna Nemaĉka i Austrija. Postoji, takoĊe, opaska koja se

pripisuje jednom Francuzu, izreĉena krajem Drugog svetskog rata. Upitan koliko nemaĉkih

drţava treba da postoji, on je odgovorio: “Tako mnogo volim Nemaĉku, da što ih bude više

to će biti bolje”.

Opadanje sovjetske moći u Istoĉnoj Evropi okonĉalo je biplolarnu strukturu meĊunarodne

politike posle Drugog svteskog rata i uĉinilo mogućim ponovno ujedinjenje Nemaĉke.

Ponovno ujedinjenje dovelo je, meĊutim, do stvaranja novih strahova zbog zajednice od 80

miliona stanovnika sa najvećom evropskom ekonomskom moći, smeštenoj u središtu

kontinenta. Da li bi Nemci traţili novu ulogu? Da li će opet odreĊivati hoće li ići istoĉno a

onda zapadno? Da li će biti uvuĉeni u politike zemalja istoĉno od njih, tamo gde je nemaĉki

uticaj bio uvek jak? Dţon Miršajmer, politikolog sa univerziteta u Ĉikagu, ponudio je

odgovor koji je glasio: “Povratak u budućnost”(slavni ogled iz 1990. godine - prim.prev.).

Oslanjajući se na analizu sa aspekta strukturalnog realizma, izvukao je pesimistiĉke

zakljuĉke kako će budućnost biti ista kao prošlost, zato što je struktura meĊunarodnog

sistema sliĉna onoj iz prošlosti.

Stvari su se, meĊutim, promenile na tri naĉina. Na nivou strukture, Sjedinjene Drţave su

još uvek u Evropi i njihova moć je skoro ĉetiri puta veća od veliĉine ujedinjene Nemaĉke.

Teoretiĉari koji stavljaju naglasak na strukturu, brinu da Amerikanci neće i dalje ostati

ukljuĉeni. Sa završetkom Hladnog rata Amerikanci bi se u nekom trenutku mogli okrenuti

izolacionistiĉkoj politici, i «otići kući». Postoje i vaţne nestrukturalne promene. Proces

meĊunarodne politike u Evropi znaĉajno je izmenjen razvojem novih ustanova. Evropska

Unija ujedinjuje Nemaĉku i druge evropske drţave, na naĉin na koji one ranije nikada nisu

bile povezane. Treća promena ne tiĉe se dešavanja na nivou sistema, nego na nivou

unutrašnje politike. Nemaĉka unutrašnja politika predstavlja poluvekovnu demokratiju i

promene u vrednostima koje je njen narod doţiveo, preobrazile su drţavu koja je vodila rat

u drţavu socijalne sigurnosti. Nemaĉka koja je prouzrokovala probeleme u srcu Evrope

1870, 1914, i 1939.godine, nije bila demokartska drţava. Koji će od ova tri pristupa, na

nivou strukture, u vidu procesa ili na nivou unutrašnje politike najbolje predvideti

budućnost Evrope. Treba da obratimo paţnju na sva tri, ali ĉini se da su predviĊanja

zasnovana na procesu i promenama u unutrašnjoj politici ipak dugoroĉnija.

UNUTRAŠNJA I SPOLJNA POLITIKA

Neorealizam, koji se veoma oslanja na analizu na nivou sistema, kaţe da drţave deluju na

sliĉan naĉin iz razloga postojanja meĊunarodnog sistema. Pozicija drţava u sistemu tera ih

da deluju na odreĊeni naĉin, pa će drţave koje su u sliĉnom poloţaju postupati sliĉno.

Velike drţave će delovati na jedan, a male na drugi naĉin. Ovo, meĊutim, nije dovoljno iz

razloga što je parsimoniĉni sistemski nivo analize ĉesto neodgovarajući; moramo obratiti

paţnju i na ono što se dešava unutar jedinica sistema. Drţave nisu crne kutije. Unutrašnja

politika je vaţna. Posle svega, Peloponeski rat je zapoĉeo unutrašnjim sukobom izmeĊu

oligarha i demokrata u Epidaurusu. Dešavanja na unutrašnjopolitiĉkoj sceni u Nemaĉkoj i

Austro-Ugarskom carstvu igrala su znaĉajnu ulogu u otpoĉinjanju Prvog svetskog rata. Da

bismo razumeli kraj Hladnog rata, moramo “zaviriti” unutar Sovjetskog Saveza i neuspeha

koji je doţivela njegova centralizovana planska privreda. Postoji mnoštvo primera u kojima

su dešavanja u unutrašnjoj politici vaţna, ali moţemo li generalizovati na osnovu toga?

Pošto smo rekli da je unutrašnja politika vaţna, postoji li još nešto što se moţe reći?

Dve velike teorije, marksizam i liberalizam, oslanjaju se u znatnoj meri na drugi nivo

analize i hipotezu da će drţave delovati na sliĉan naĉin ako imaju sliĉna društva. Da bismo

predvideli šta će se dešavati u spoljnoj politici, pogledajmo organizaciju drţava. Marksisti

smatraju da je izvor rata u kapitalizmu. Po Lenjinovom viĊenju, monopolski kapital traţi

rat: “Savezi meĊu imperijalistima su neizbeţni ništa više nego i primirja u periodu izmeĊu

ratova.”26

Rat se moţe objašnjavati prirodom kapitalistiĉkog društva. Kao što ćemo videti

kasnije, marksizam nije otišao predaleko u objašnjavanju otpoĉinjanja Prvog svetskog rata.

Štaviše, ova teorija ne tumaĉi baš najbolje ni istoriju sveta druge polovine ovog veka.

Komunistiĉke drţave, kao što su Sovjetski Savez, Kina i Vijetnam bile su ukljuĉene u

vojne sukobe, dok su velike kapitalistiĉke drţave u Evropi, Severnoj Americi i Japanu

odrţavale miroljubive odnose. Argumenti da kapitalizam uzrokuje rat ne podudaraju se baš

sa iskustvima iz istorije.

Klasiĉni liberalizam, kao filozofija koja je dominirala najvećim delom britanskog i

ameriĉkog mišljenja u devetnaestom veku, došao je do suprotnih zakljuĉaka: drţave sa

kapitalistiĉkim ureĊenjem teţe miroljubivosti, jer je rat loš za posao. Jednu granu klasiĉnog

liberalizma predstavljali su pobornici slobodne trgovine kao što je Riĉard Kobden (1804-

1865) koji je vodio uspešnu borbu za ukidanje engleskog Zakona o kukuruzu, sastavljenom

od protekcionistiĉkih mera koje su ureĊivale britansku meĊunarodnu trgovinu ţitaricama u

prethodnih 500 godina. Poput ostalih iz manĉesterske škole britanskih ekonomista, verovao

je da je bolje trgovati i ekonomski napredovati nego ići u rat. Stoga, ako smo

zainteresovani da se obogatimo kao i za povećavanje ukupnog blagostanja graĊana, tvrdi

Kobden, onda je mir najbolji preduslov za tako nešto. Godine 1840. on je izrekao reĉenicu

koja predstavlja dobar izraz klasiĉnog viĊenja ovog pitanja: “Moţemo svet odrţati bez rata,

i ja sam uveren da svet to moţe uraditi putem trgovine.”27

Liberalno viĊenje sveta bilo je veoma uticajno u predveĉerje Prvog svetskog rata.

Brojne knjige, ukljuĉujući klasiĉno delo Norman Endţela iz 1910. godine, pod naslovom

„Velika iluzija“, koje dokazuje da je rat postao preskup. Da bismo ilustrovali optimizam

klasiĉnog liberalizma pred Prvi svetski rat, moţemo se osvrnuti na primer filantropa iz tog

doba. Endrju Karnegi, magnat industrije ĉelika, osnovao je Karnegijevu zaduţbinu za

meĊunarodni mir 1910. godine. Karnegi je bio zabrinut povodom pitanja šta će se dogoditi

sa njegovim novcem ukoliko doĊe do sloma dugotrajnog razdoblja mira, tako da je uneo

klauzulu u svoj testament predupredivši tako ovu mogućnost. Edvard Dţin, bostonski

izdavaĉ, nije ţeleo da Karnegi dobije svu dobit od dolazećeg veĉnnog mira, pa je osnovao

Svetsku fondaciju za mir koja je bila posvećena istom cilju kao i Karnegijeva zaduţbina.

Dţin je takoĊe bio zabrinut i povodom toga šta će biti sa ostatkom njegovog novca pošto

mir bude izgraĊen na jakim temeljima, tako da ga je namenio za troškove stanovanja slabo

plaćenih mladih radnika.

26

V. I. Lenin, Imperialism:The Highest Stage of Capitalism, New York, Intenational Publishers, 1977, p.

119 27

Richard Cobden, navedeno prema: Kenneth N. Waltz, Man, State and War: A Theoretical Analysis, New

York, Columbia University Press, 1959, p. 104.

Liberalni pogled na svet bio je veoma diskreditovan Prvim svetskim ratom. Uprkos

tome što su bankari i aristokrate imali veoma ĉeste kontakte sa kolegama izvan svojih

zemalja, kao i ĉinjenici da su sindikati i radnici takoĊe imali transnacionalnu

komunikaciju, ništa od toga nije bilo od pomoći u zaustavljanju evropskih drţava od ulaska

u meĊusobni rat. Statistiĉka analiza dogaĊaja nije pronašla jaku korelaciju izmeĊu ulaska

drţava u rat i ĉinjenice da li su one kapitalistiĉke ili demokratske. Gledišta klasiĉnog

marksizma i klasiĉnog liberalizma suprotstavljena su jedno drugom u viĊenju odnosa

izmeĊu rata i kapitalizma, ali su sliĉna u odreĊivanju uzroka rata u unutrašnjoj politici

drţava, i osobito u prirodi njihovih ekonomskih sistema.

Oţivljeni liberalizam

Dva svetska rata i nesupeh kolektivne bezbednosti u periodu izmeĊu dva svetska rata

diskreditovali su liberalne teorije. Većina onog što je napisano o meĊunarodnoj politici u

Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama posle II svetskog rata nosilo je jak peĉat realizma. Ipak,

kako se transnacionalna ekonomska meĊuzavisnost uvećavala, u 1960-im i 1970-im smo

mogli da vidimo obnavljanje interesovanja za liberalne teorije meĊunarodnih odnosa.

Postoje tri grane liberalnog mišljenja: ekonomsko, društveno (ono koje se odnosi na

organizaciju društva - prim.prev.) i politiĉko. Politiĉko mišljenje ima dve grane, jednu koja

se odnosi na ustanove i drugu koja se odnosi na demokratiju.

Ekonomski liberalizam se usredsreĊuje u najvećoj meri na trgovinu. Liberali

smatraju da je trgovina vaţna, ne iz razloga što spreĉava drţave da idu u rat, nego zbog

toga što vodi drţave definisanju vlastitih interesa na naĉin kojim rat postaje manje znaĉajna

tema za njih. Trgovina nudi drţavama naĉin da transformišu svoj poloţaj (nabolje - prim.

prev.) uz pomoć ekonomskog rasta, pre nego putem vojnih osvajanja. Riĉard Rouzkrens

iznosi primer Japana. 1930-ih godina Japan je mislio da je jedini naĉin da pristupi trţištima

bio da se stvori “Velika sfera koprosperiteta istoĉne Azije,” što je podrazumevalo osvajanje

na raĉun suseda, uz zahtev da trguju. Već 1939. godine Judţin Stejli je tvrdio da se

ponašanje Japana moţe delimiĉno objasniti ekonomskim protekcionizmom koji je vladao u

to vreme. Stejli je verovao da su uz politiĉke granice drţave izgradile i ekonomske zidove,

tako da se posedovanje neke teritorije podudara sa prilikama za uvećavanje ekonomskog

uticaja. Bolje rešenje za izbegavanje rata je da se sledi politika ekonomskog rasta u jednom

otvorenom trţišnom sistemu, bez vojnih osvajanja. Nasuprot politici koju je vodio 1930-ih

godina, Japan je danas izmenio svoj poloţaj u svetu uz pomoć trgovine. Udeo Japana u

ukupnom svetskom proizvodu narastao je sa 5% 1960. godine, na oko 15% 1990. godine,

što ga je uĉinilo drugom najvećom ekonomijom sveta našeg vremena.

Realisti na ovo odgovaraju kako je Japan bio sposoban da postigne ovaj zaprepašćujući

ekonomski rast iz razloga što mu neko drugi osiguravao bezbednost. Taĉnije, Japan se

oslanjao na Sjedinjene Drţave da bi osigurao bezbednost u odnosu na svoje velike susede

koji su posedovali nuklearno oruţje, Sovjetski Savez i Kinu. Neki teoretiĉari realizma

predviĊali su da će sa nestankom Sovjetskog Saveza, Sjedinjene Ameriĉke Drţave povući

svoje bezbednosno prisustvo u istoĉnoj Aziji i da će podići carine prema japanskoj trgovini.

Japan bi se ponovo militarizovao i došlo bi do sukoba izmeĊu Japana i Sjedinjenih Drţava,

onako kako su predviĊale teorije hegemonske tranzicije.

Sa druge strane, liberali odgovaraju da moderni Japan ima veoma razliĉito unutrašnje

društveno ureĊenje od Japana iz 1930. godine. To je jedno nemilitaristiĉko društvo,

delimiĉno i zbog ekonomskih prilika. Najatraktivnije prilike za karijeru u Japanu su u

biznisu, a ne u vojnoj sluţbi. Oni drţe da realisti nisu obratili dovoljno paţnje na unutrašnju

politiku i na naĉin na koji se Japan promenio kao posledica ovih ekonomskih prilika. Bez

obzira na ishod, argumenti ekonomskih liberala kaţu da trgovina moţda ne moţe spreĉiti

rat, ali moţe dovesti do promena u tome kako drţave vide prilike koje im se ukazuju, što

zauzvrat vodi formiranju društvene strukture koja je manje sklona ratu.

Drugi oblik liberalizma je društveni. Po njemu kontakti izmeĊu pojedinaca mogu smanjiti

sukobe pomoću unapreĊivanja meĊusobnog razumevanja. Takvi transnacionalni kontakti

dogaĊaju se na više nivoa, ukljuĉujući i studente, biznismene i turiste. Pomenuti kontakti

doprinose da nam drugi izgledaju manje strani i da imamo manje razloga za mrţnju. To,

zauzvrat dovodi do manje izvesnosti sukoba. Dokazi za ovo gledište su pomešani.

Naposletku bankari, aristokrate i zvaniĉnici radniĉkih sindikata imali su kontakte širokih

razmera 1914. godine, ali ih to nije zaustavilo da ubijaju jedni druge od ĉasa kada su stavili

na sebe kaki uniforme. Oĉigledno je da ideja kako društveni kontakti podstiĉu razumevanje

i spreĉavaju rat je previše jednostavna. Ipak, ona je dala umereni doprinos razumevanju

stvari. Zapadna Evropa danas veoma se razlikuje od one iz 1914. godine. Postoje stalni

kontakti preko meĊunarodnih

BOX:

ONO ŠTO JE INTERESANTNO I ŠTO RAZLIKUJE SVET OD 1945. U ODNOSU NA

PRETHODNA RAZDOBLJA, JESTE DA JE JEDNA MIROLJUBIVA TRGOVAĈKA

STRATEGIJA DRŢAVA USREDSREĐENIH NA TRGOVINU DONELA MNOGO

VEĆE REZULTATE I BILA MNOGO EFIKASNIJA NEGO IKADA PRE TOGA.

PREKO MEHANIZMA INDUSTRIJSKO-TEHNOLOŠKOG RAZVOJA I

MEĐUNARODNE TRGOVINE, DRŢAVE MOGU DA PROMENE VLASTITI

POLOŢAJ U MEĐUNARODNOJ POLITICI, I TO MOGU DA URADE PUTEM

POVEĆANE TRGOVINE I EKONOMSKOG RASTA KOJI JE EKONOMSKA

SARADNJA UĈINILA MOGUĆIM.

Richard Rosecrance, The Rise of the Trading State28

granica u Evropi, i urednici udţbenika pokušavaju da tumaĉe druge drţave na fer naĉin.

Slike drugih naroda Evrope su veoma razliĉite od slika iz 1914. godine. Istraţivanja javnog

mnenja pokazuju da osećanja evropsksog identiteta postoje uporedo sa osećanjem

nacionalnog identiteta. Transnacionalno društvo utiĉe na ono što ljudi u demokratskim

društvima hoće od spoljne politike njihovih draţava. Vredno je zabeleţiti kako je

Francuska reagovala na ponovno ujedinjavanje Nemaĉke 1990. godine. Postojali su ostaci

neizvesnosti i straha meĊu struĉnjacima za spoljnu politiku, ali su istraţivanja javnog

mnjenja pokazala da je većina Francuza pozdravila nemaĉko ujedinjenje. Ovakvi stavovi su

se oštro razlikovali u odnosu na one iz avgusta 1914. godine.

28

Richard Rosecrance, The Rise of the Trading State: Commerce and Conquest in the Modern World,

Basic, New York, 1986, p. ix.

Treći oblik liberalizma stavlja naglasak na ulogu institucija i to je ona grana liberalizma

koja se ĉesto naziva kao “neoliberalizam”. Zašto su meĊunarodne institucije vaţne? Zato

što one pruţaju informacije i daju okvir koji oblikuje oĉekivanja drţava ĉlanica. One

ljudima omogućavaju da veruju da neće biti nekog sukoba. One produţavaju senku

budućnosti i umanjuju akutnost bezbednosne dileme. Ustanove umanjuju delovanje

anarhije koja je jedna od glavnih pretpostavki realizma. Hobs je video meĊunarodnu

politiku kao stanje rata. Bio je odmeren da kaţe kako stanje rata ne znaĉi stalno ratovanje

nego tendenciju ka ratu, isto kao što oblaĉno vreme znaĉi da će biti kiše. U tom smislu,

stanje mira znaĉi da postoji tendencija ka miru i da ljudi mogu da razvijaju miroljubiva

oĉekivanja, kada je meĊunarodna anarhija ograniĉena i stabilizovana uz pomoć

meĊunarodnih ustanova.

Institucije stabilizuju oĉekivanja na ĉetiri naĉina. Prvo, one obezbeĊuju osećanje trajanja;

na primer, većina stanovnika Zapadne Evrope oĉekuje da će Evropska Unija potrajati i u

budućnosti. Verovatno je da će ona biti tamo i sutra. Mnogi stanovnici istoĉnoevropskih

zemalja su saglasni sa time i prave planove da se pridruţe Evropskoj Uniji. Takva jedna

situacija utiĉe na njihovo sadašnje ponašanje ĉak i pre nego što su postale ĉlanice Unije.

Drugo, ustanove omogućavaju priliku za reciproĉno ponašanje. Ako Francuzi danas dobiju

nešto malo više, Italijani će moţda sutra dobiti više. Postoji manje potrebe za brigu

povodom svake transakcije, jer kroz stanje će se uravnoteţiti. Treće, institucije

omogućavaju protok informacija. Ko šta radi? Da li Italijani stvarno poštuju pravila koja je

donela Evropska Unija? Da li su trgovaĉki tokovi ujednaĉeni? Institucije Unije svim

zainteresovanim stranama obezbeĊuje informacije o tome kako sve ovo funkcioniše.

Konaĉno, institucije omogućavaju naĉine da se reše sukobi. U Evropskoj Uniji pogaĊanje

izmeĊu drţava ĉlanica se odvija unutar Saveta ministara i u Evropskoj komisiji, a postoji

takoĊe i Evropski sud pravde. Na taj naĉin institucije stvaraju klimu u kojoj se razvijaju

oĉekivanja stabilnog mira.

Klasiĉni liberali su oĉekuju da će “mir izbiti svuda oko nas”; današnji liberali

tragaju za ostrvima mira u kojima je došlo do razvoja ustanova i oĉekivanja stabilnosti.

Politikolog Karl Dojĉ, nazvao je takva podruĉja “pluralistiĉkim bezbednosnim

zajednicama” u kojima je rat izmeĊu zemalja do te mere nezamisliv, da je došlo do razvoja

oĉekivanja stabilnog mira. Institucije pomaţu da se takva oĉekivanja ojaĉaju. Skandinavske

zemlje, na primer, nekada su ogorĉeno ratovale meĊu sobom, Sjedinjene Drţave su

ratovale sa Britanijom, Kanadom i Meksikom. Danas su takve stvari nezamislive. Izgleda

da su napredne industrijske zemlje sklonije miru, a ustanove kakve su Evropska Unija,

Ugovor zemalja Severne Amerike o slobodnoj trgovini (NAFTA) i Organizacija ameriĉkih

drţava, stvaraju kulturni milje u kojem je mir oĉekivan i obezbeĊuju forum za pregovore (u

sluĉaju sukoba - prim. prev.). Oĉekivanja stabilnosti mogu da obezbede naĉin da se izbegne

situacija tzv. Zatvorenikove dileme koju realisti uzimaju kao datu. One povećavaju i

ojaĉavaju senku budućnosti.

Mnogi teoretiĉari realizma oĉekuju da se bezbednosna dilema pojavi u Evropi

uprkos postojanju jedne liberalne institucije kakva je Evropska Unija. Posle velikih nada

kojima je pozdravljena evropska integracija 1992. godine, bilo je jedno razdoblje u kome

je došlo do suprotstavljanja daljem jaĉanju Unije, naroĉito u sukobima povodom

jedinstvene evropske valute, evra, koji je ušao u upotrebu 1992. godine. Zemlje poput

Velike Britanije su se plašile da bi dalje uzimanje vlasti vlade Evropske Unije moglo da

naškodi autonomiji i prosperitetu pojedinaĉnih drţava. Napori u 2003. i 2004. godini da se

donese novi evropski ustav pokazali su se kao preteški. U isto vreme Britanija i drugi su

bili zabrinuti da će, ako oni glasaju za izlazak iz Unije, zemlje kao što su Nemaĉka,

Francuska i Italija koje su optirale za, steći uporednu prednost.

Liberalna demokartija i rat

Liberali smatraju da realisti obraćaju nedovoljno paţnje na ĉetvrtu granu liberalizma:

demokratske vrednosti. Nemaĉka danas je drugaĉija zemlja od Nemaĉke iz 1870. 1914. ili

1939. godine. Nemaĉka je iskusila pola veka demokratije u kojoj su se partije i vlade

menjale na miran naĉin. Istraţivanja javnog mnenja pokazuju da nemaĉki narod ne teţi

ekspanzivnoj ulozi na meĊunarodnoj sceni. Iz tih razloga liberali su skeptiĉni povodom

predviĊanja teoretiĉara realizma koji nisu uspeli da uzmu u obzir uĉinke demokratije.

Postoji li odnos izmeĊu unutrašnje demokratske organizacije i sklonosti drţava ka ratu.

Povodom ovog pitanja postoje sukobljena mišljenja. Na konferenciji koja je odrţana 1990.

godine u Vašingtonu u organizaciji Instituta za mir, dvojica bivših zvaniĉnika Reganove

administracije zastupala su dva dijametralno suprotna gledišta. Karl Geršman, predsednik

Nacionalne zaduţbine za demokratiju smatra da: “je samo po sebi razumljivo kako će se

društva koja su demokratski organizovana ponašati miroljubivije”. Judţin Rostov, bivši

direktor Agencije za kontrolu oruţja i razoruţavanje, odgovorio je na to da “opaska kako

liberalne demokratske drţave ne idu u rat jeste poslednji u dugoj seriji mitova koje su ljudi

idelaistiĉkih pogleda na svet izmislili da se spasu rata.” 29

Apsolutistiĉki vladari mogu lako da uvuku vlastite drţave u rat, kao što je to uĉinio Fridirih

Veliki kada je hteo Šleziju 1740. godine ili, pak, Sadam Husein kada je ţeleo Kuvajt 1990.

godine. Kao što su istakli Imanuel Kant i drugi klasuĉni liberali, u demokratiji ljudi mogu

da glasaju protiv rata. Ĉinjenica da je zemlja demokratska ne znaĉi, meĊutim, da će njeni

graĊani uvek glasati protiv rata. Kao što smo videli, statistiĉki posmatrano ĉini se da su

demokratije bile ukljuĉene u ratove isto toliko ĉesto koliko i druge drţave. Demokratsko

izborno telo ĉesto je glasalo za rat. U staroj Grĉkoj, Perikle je podizao atinske graĊane da

idu u rat; ameriĉki elektorat gurnuo je nevoljnog predsednika Mekinlija u Špansko-

Ameriĉki rat. Istraţivanja javnog mnenja i glasovi u Kongresu podrţali su predsednika

Buša prilikom ulaska u rat protiv Iraka, 2003.godine.

Majkl Dojl je izneo umereniju pretpostavku koja proistiĉe iz stavova Kanta i drugih

pripadnika klasiĉnog liberalizma. Reĉ je, naime, o ideji da liberalne demokratije ne ratuju

protiv drugih liberalnih demokratija. Ĉinjenica da dve demokratske drţave ne ratuju jedna

protiv druge je korelacija, a neke korelacije podrazumevaju odnos laţne uzroĉnosti.

Izbijanje poţara i prisustvo vatrogasnih kola su u visokom stepenu korelacije, ali ne

mislimo da vatrogasna kola izazivaju poţar. Da li je ovaj odnos uzroĉnosti stvaran ili

laţan? Jedno moguće objašnjenje laţne korelacije je da demokratske drţave teţe da budu

bogate drţave, bogate drţave teţe trgovini, i u skladu sa liberalnom trgovinom, nije

verovatno oĉekivati da one ratuju jedna protiv druge. Ovakvo razrešenje se ne podudara

baš najbolje sa ĉinjenicom da su bogate zemlje veoma ĉesto ratovale jedna protiv druge - o

29

U. S. Institute of Peace Journal, 3:2, June 1990, pp. 6 - 7.

ĉemu svedoĉe i dva svetska rata. Liberali sugerišu da pitanje koje je po znaĉaju iznad

problema korelacije, jeste pitanje legitimnosti. Moţda graĊani demokratskih drţava

smatraju da je štetno ratovati sa drugim demokratijama, jer je pogrešno rešavati sukobe

ubijanjem u situaciji kada i drugi ljudi imaju pravo da budu pitani da li pristaju na to.

Štaviše, ustavni sistem podele vlasti je delotvorniji prilikom ulaska u rat, ukoliko

postoji široka javna debata povodom legitminosti ratovanja. Teško je graĊane demokratskih

drţava podići na rat kada nema autoritarnih demona kakvi su Hitler ili Sadam Husein.

Iako ove liberalne teorije zahtevaju istraţivanja pomoću detaljnih studija sluĉaja,

kako bi se spoznalo šta se stvarno dogodilo u pojedinim sluĉajevima, one ipak obećavaju.

Onda, kada broj demokratija u svetu raste, tada je moguća manja sklonost drţava ka ratu, u

najgorem sluĉaju - meĊu demokratijama. Potrebna je, meĊutim, reĉ upozorenja. Neke od

novih demokratija mogu biti plebiscitarne demokratije bez postojanja slobodne štampe,

ograniĉenja izvršene vlasti, ili regularnih izbora. Ratne vlade Hrvatske, Srbije i Bosne

izabrane su izborima, ali su te drţave bile daleko od liberalnih demokratija. Isto vaţi i za

Ekvador i Peru koji su imali meĊusobne pograniĉne sukobe 1995. godine. Odnos o kome

govori ova teorija tiĉe se liberalnih demokratija, a ne svih demokratskih drţava.

BOX: DEMOKRATIJA I MIR

KOALICIJA ZA DEMOKRATIJU-TO JE DOBRO ZA AMERIKU. DEMOKRATIJE SU,

NAJPOSLE, IZGLEDNIJE DA BUDU STABILNE, A MANJE DA VODE RATOVE.

ONE JAĈAJU CIVILNO DRUŠTVO. SVOJIM GRAĐANIMA PRUŢAJU PRILIKU ZA

EKONOMSKI BOLJITAK KAKO BI PODIGLI SVOJE VLASTITE DOMOVE, A NE

DA BEŢE PREKO GRANICA SVOJIH DRŢAVA. NAŠI NAPORI DA SE POMOGNE

IZGRADNJA DEMOKRATSKIH DRŢAVA UĈINIĆE NAS SVE BEZBEDNIJIM,

PROSPERITETNIJIM I USPEŠNIJIM U POKUŠAJU DA UĈINIMO OVU ERU

FANTASTIĈNIH PROMENA NAŠIM PRIJATELJEM A NE NAŠIM

NEPORIJATELJEM.

PREDEDNIK VILIJAM DŢ. KLINTON, OBRAĆANJE NA 49. ZASEDANJU

GENERALNE SKUPŠTINE UJEDINJENIH NACIJA, 26 SEPTEMBAR 1994.

OdreĊenje nacionalnog interesa

Bez obzira na oblik vladavine “drţave deluju u njihovom nacionalnom interesu.” Normalno

da je ovaj stav istinit, ali on nam ne govori mnogo sve dok ne znamo kako drţave odreĊuju

njihov nacionalni interes. Realisti tvrde da drţave imaju malo izbora u definisanju vlastitog

nacionalnog interesa zbog postojanja meĊunarodnog sistema. One treba da definišu interes

u terminima ravnoteţe snaga ili neće preţiveti, kao što kompanija u ĉistom trţišnom

modelu privreĊivanja koja ţeli da bude altruistiĉna umesto da maksimizira profit, takoĊe

neće preţiveti. Prema realistima poloţaj drţave u meĊunarodnom sistemu nam govori kako

je njen nacionalni interes definisan i na osnovu toga moţe se predvideti njena spoljna

politika.

Liberali i konstruktivisti smatraju da je nacionalni interes definisan mnogo šire, nego što je

to samo poloţaj drţave u meĊunarodnom sistemu, te oni imaju podrobniji uvid koje su

preferencije i kako se obrazuje nacionalni interes drţava. OdreĊenje nacionalnog interesa

zavisi u velikoj meri od tipa unutrašnjeg društva i kulture koju drţava ima. Na primer,

društvo koje vrednuje ekonomsko bogatstvo i stavlja snaţan naglasak na trgovinu, ili

društva koja ratove protiv drugih demokratija vide kao nelegitimne, definišu svoj

nacionalni interes sasvim razliĉito od despotske drţave koja ima sliĉan poloţaj u

meĊunarodnom sistemu. Liberali smatraju da je ovo delimiĉno istinito ukoliko je

meĊuanrodni sistem umerenog karaktera, tj. ako nije sasvim anarhiĉan. Ako ustanove i

kanali komunikacije obezbede stabilna oĉekivanja trajnog mira, tzv. Zatvorenikova dilema

moţe biti izbegnuta.

Pošto ovi podsticaji koji nemaju vezu sa moći, pomaţu da se oblikuje naĉin na koji drţave

definišu vlastite interese, vaţno je znati koliko je neka posebna situacija bliska zamisli

anarhije. Ako je meĊunarodna situacija u potpunosti anarhiĉna, tj. ako vas sutra moţe ubiti

sopstevi komšija, onda postoje ograniĉene mogućnosti da demokratija ili prednosti

trgovine, utiĉu na spoljnu politiku. Opstanak je na prvom mestu. Ako je, meĊutim, sistem

samo delimiĉno pribliţan anarhiji zbog toga što postoje ustanove i oĉekivanja stabilnog

mira, onda će neki od ovih ĉinilaca koji se odnose na društvo i kulturu veorovatnije igrati

znatniju ulogu. Izglednije je da predviĊanja teoretiĉara realizma budu taĉna na Srednjem

Istoku na primer, a predviĊanja liberalnih teoretiĉara u Zapadnoj Evropi. Poznavanje

konteksta pomaţe nam da procenimo sposobnost predviĊanja razliĉitih teorija.

Varijacije u spoljno-politiĉkom delovanju

Ĉak i drţave koje se nalaze u sliĉnim situacijama odreĊuju vlastite interese i strategije

razliĉito - o tome svedoĉe Bizmarkovo, Kajzerovo i Hitlerovo rešenje nemaĉke

bezbednosne dileme. Kada razlike u sistemu ne uspevaju da objasne postojanje razliĉitih

spoljnih politika, mi nastojimo da uzroke naĊemo u unutrašnjoj politici. Neki od njih su

idiosinkretiĉki za svaku od dvesta i više drţava u svetu, ali neki se mogu i generalizovati.

Ukupan raspon ĉinilaca u unutrašnje-politiĉkim stvarima utiĉu ponekad da drţave deluju na

sliĉan naĉin. Usredsredili smo se na trgovinu i demokratiju, ali postoje i drugi ĉinioci.

Primera radi, postoji li revolucija? Lideri revolucionarnih drţava ĉesto vide spoljne politike

svojih prethodnika, pa ĉak i ceo meĊunarodni sistem, kao nelegitiman. Revolucije ĉesto

stvaraju nestabilnost u celom regionu. Revolucionarni lideri vrlo ĉesto ţele da izvezu svoju

ideologiju, dok susedne drţave hoće to da spreĉe, kao što se desilo sa Francuskom i njenim

susedima 1790–ih, sa Rusijom nakon 1917, i sa Iranom i Irakom 1980.godine. Ponekad

revolucionarne drţave vrše invaziju, ponekad same doţivljavaju invaziju. Druga

generalizacija niţeg nivoa jeste da će slabo integrisanje zemlje, kao što su bile Nemaĉka ili

Austrija pre 1914.godine, verovatnije projektovati svoje unutrašnje probleme izvan vlastitih

granica. Nemaĉke voĊe su preusmeravale paţnju od izazova socijaldemokratskih ideja kod

kuće, ka ekspanzionizmu prema inostranstvu. Ipak, ova tendencija da se pronaĊu ţrtveni

jarci spolja, ne pokazuje se uvek kao istinita; neke zemlje sa slabom unutrašnjom

integracijom, kao što je Mijanmar (Burma), okreću se ka unutra.

Druge pravilnosti se pronalaze u ponašanju birokratije. Zbog toga što birokratije imaju

standardne procedure delovanja koje se ne menjaju brzo, neki analitiĉari veruju da se

spoljna politika moţe predvideti usredsreĊivanjem na inerciju spoljno politiĉkih i vojnih

birokratija. Ovo ćemo videti u odnosu na Kubansku raketnu krizu iz Petog poglavlja ove

knjige. Sigurno je da se nemaĉka vojna birokratija opirala promenama u vojnim planovima

1914. godine. Ali, birokratska predviĊanja mogu biti i pogrešna. Posle poraza od strane

mobilnih neregularnih gerilskih snaga u Vijetnamu, ameriĉka vojska je usvojila strategiju

visoke pokretljivosti tokom Zalivskog rata i pobedila. Birokratije se moţda ne menjaju

brzo, ali se ipak mogu promeniti.

Nauĉnici iz oblasti meĊunarodne politiĉke ekonomije istraţivali su pomoću parsimonije,

kako bi objasnili spoljnu politiku povezujući svetsku ekonomiju i unutrašnje politiĉke

interese. Primera radi, na razliĉite naĉine kojim otvorena trgovina utiĉe na radnu snagu,

zemljoposednike i kapital, takoĊe utiĉe i na politiku na predvidljiv naĉin kao što ćemo

videti na primeru Nemaĉke u sledećem poglavlju. Štaviše, politiĉke koalicije se kod kuće

mogu promeniti kao rezultat promenjenih meĊunarodnih prilika i pritisaka.

Mnoge od varijacija u spoljnopolitiĉkom ponašanju mogu da dosegnu samo nizak nivo

generalizacije. U najboljem sluĉaju, one su pre hipoteze koje se mogu testirati, nego

savršena predviĊanja. Unutrašnja politika je vaţna i liberalne teorije nam mogu pomoći, ali

na razliĉite naĉine, u razliĉito vreme i na razliĉitim mestima.

COUNTERFACTUALS (METOD IZVRTANJA ĈINJENICA - ŠTA BI BILO KAD BI

BILO)

Ĉeški predsednik Vaclav Havel je 1990. godine govorio pred Kongresom Sjedinjenih

Ameriĉkih Drţava. Šest meseci pre toga Havel je bio u zatvoru kao politiĉki zatvorenik.

“Kao dramski pisac”, kazao je Havel, “koristio sam fantastiku. Zamišljam nemoguće stvari

svake vrste i stavljam ih u svoje komade. Tako da ovo šokantno iskustvo, od izlaska iz

zatvora, do ĉinjenice da danas stojim pred vama, mogu da poistovetim sa ovim. Šteta za

sirote politikologe koji pokušavaju da izaĊu na kraj sa onim što bi moglo da se desi.”30

Samo nekolicina ljudi, ukljuĉujući tu i Sovjete i Istoĉnoevropljane, predvidela je kolaps

sovjetske imperije u Istoĉnoj Evropi 1989. godine. Ljudi ponekad prave iznenaĊujuće

izbore, i ljudska istorija je puna neodreĊenosti i neizvesnosti. Kako moţemo da poreĊamo

po vaţnosti razliĉite uzroke i razliĉite nivoe analize?

MeĊunarodna politika nije nauka koja podrazumeva rad u laboratorijama.

Mogućnost izvoĊenja kontrolisanih eksperimenata ne postoji jer je nemoguće da neke

stvari odrţavate u nepromenjenom stanju posmatrajući pri tom druge koje se menjaju.

Aristotel je rekao kako se moţe biti precizan u bilo kojoj nauci onoliko koliko to predmet

(nauke u pitanju - prim.prev.) dopušta. Ne pokušavajte da budete previše precizni ukoliko

će ta preciznost biti laţna. U meĊunarodnoj politici postoji tako mnogo varijabli, tako se

mnogo promena dešava u isto vreme, da su dogaĊaji previše determinisani - to jest, imaju

previše uzroka. Kao analitiĉari, meĊutim, još uvek ţelimo da nekako razvrstamo uzroke

30

Vaclav Havel, “Address to U. S. Congress,” Congerssional Record, February 21, 1990, pp. S 1313-1315.

kako bismo došli do neke ideje koji su od njih uverljiviji od onih drugih. Alat koji moţemo

koristiti u tu svrhu jeste mentalni eksperiment izvrtanja ĉinjenica pod nazivom – „ŠTA BI

BILO KAD BI BILO“.

Ovaj pristup je drukĉiji od uslovljavanja putem ĉinjenica, ali je jednostavnije reći da

je to misaoni eksperiment kojim se odreĊuju uzroĉni stavovi. Pošto ne postoji neka stvarna,

prirodna laboratorija za meĊunarodnu politiku, zamišljamo sluĉajeve u kojima jednu stvar

menjamo dok druge stvari drţimo stalnim, i na osnovu toga konstruišemo sliku o tome

kako je svet mogao izgledati. U stvari, kao što govorimo, tako se koristimo i ovim

postupkom u mišljenju svakog dana. Mnogi studenti mogu da kaţu “da nisam bio tako

obilno veĉerao, mogao sam da se bolje usredsredim na ĉitanje.” Nekolicina njih moţe

koristiti zabavnije vidove ovog pristupa: da nisam bio preskoĉio veĉeru u studentskom

savezu, ne bih sreo nju i moj ţivot bi danas bio jednostavniji.”

Iako ĉesto ne pripadaju njenim oboţavaocima, istoriĉari koriste jednu razraĊeniju

verziju ove iste procedure da bi “izmerili teţinu” uzroka. Na primer, zamislimo da Kajzer

1890. godine nije bio otpustio Bizmarka. Da li bi to uĉinilo Prvi svetski rat manje

verovatnim? Da li bi Bizmarkova politika nastavila da smanjuje pretnju koju su druge

zemlje osećale od Nemaĉke i stoga obezgalavila rigidnost sistema dva saveza? U ovom

sluĉaju, upotreba ovog metoda ispituje koliko je vaţna uloga pojedinih liĉnosti u poreĊenju

sa ĉiniocima strukture. Navešćemo još jedan ovakav postupak koji se odnosi na Prvi

svetski rat: pretpostavimo da je vozaĉ Franca Ferdinanda u Sarajevu bio skrenuo ulevo

umesto udesno na toj kljuĉnoj raskrisnici i da austrijski nadvojvoda nije bio ubijen u

atentatu; da li bi rat poĉeo ili ne? Ovaj postupak eksperimentalnog izvrtanja ĉinjenica

ispituje kolika je uloga sluĉajnosti? Koliko vaţnu ulogu u tome je odigrao atentat?

Uzimajući u obzir sveukupnu napetost u strukturi saveza, da li je bilo izglednije da neka

druga varnica raspali vatru da se ova jedna nije bila pojavila.

Ovakvi uslovni stavovi zasnovani na ĉinjenicama koje su suprotne stvarnosti obezbeĊuju

naĉin da se istraţi da li su uzroci znaĉajni ili ne, ali tu ima još skrivenih poteškoća u ovoj

“eksperimentalnoj igri izvrtanja ĉinjenica.” Ako se oni rade na pogrešan naĉin, ovakvim

postupkom mogu da dovedu do potiranja znaĉenja istorije; do ĉinjenice da kad se jednom

nešto desilo, sve ostalo nije jednako vaţno. Vreme je ovde dimenzija od kljuĉnog znaĉaja.

Kazali smo da su istorijski dogaĊaji “utabana staza”; tj, jednom kada dogaĊaji krenu

odreĊenim putem, svi mogući budući putevi nisu podjednako verovatni. Pojedini dogaĊaji

su mnogo verovatniji nego neki drugi. Postoje ĉetiri kriterijuma koje koristimo kako bi

testirali da li su naši «šta bi bilo kad bi bilo» misaoni eksperimenti dobri ili korisi:

uverljivost, blizina, teorija i ĉinjenice.

Uverljivost

Upotrebljivi postupak tzv. izvrtanja ĉinjenica treba da se nalazi unutar razumnog skupa

opcija. Potrebno je da bude uverljivo zamisliti dva uslova radnje koji postoje istovremeno.

Pretpostavimo da neko kaţe, da je Napoleon imao stelt bombardere, onda bi pobedio u bici

na Vaterlou. Onda moţe da tvrdi da se takvim postupkom testira vaţnost vojne tehnologije,

ali nema smisla zamišljati dvadesetovekovnu tehnologiju u kontekstu devetnaestog veka.

Dakle ova dva uslova nisu istovremeno moguća. Premda to moţe biti dobro da nasmeje

nekog, nije plodotvorno koristiti više puta pomenuti postupak zbog prisutnog anahronizma.

U stvarnom ţivotu, nikada ne postoji mogućnost takve konjukcije.

Blizina u vremenu

Svaki veliki dogaĊaj postoji u dugom lancu uzroĉnosti, te prema tome većina dogaĊaja ima

više uzroka. Što se dalje vraćamo u prošlost, to je više uzroka koje treba da drţimo

nepromenjenim. Što je dogaĊaj o kome se pitamo u vremenu bliţi istraţivanom dogaĊaju

(da li je A uzrok B?), to je veća verovatnoća da je odgovor “da.” Razmotrimo ĉuveni

Paskalov metod tzv. izvrtanja ĉinjenica koji kaţe «da je Kleopatra imala kraći nos, bila bi

manje privlaĉna Marku Antoniju, te bi istorija Rimskog carstva izgledala drugaĉije». Da je

istorija Rimskog carstva bila izgledala drugaĉije, i istorija zapadnoevropske civilizacije bi

bila drugaĉija. Tako se moţe reći da je duţina Kleopatrinog nosa bila jedan od uzroka

Prvog svetskog rata. U nekom trivijalnom smislu to bi moglo da bude taĉno, ali milioni

dogaĊaja i uzroka slivali su se do avgusta 1914. godine. Doprinos Kleopatrinog nosa

izbijanju Prvog svetskog rata je tako mali i dalek, da je ovaj postupak više zabavan, nego

što je znaĉajan kada pokušavamo da utvrdimo zašto je rat izbio. Blizina u vremenu znaĉi da

nam bliskost dva dogaĊaja koji se nalaze u lancu uzroĉnosti, dopušta bolju kontrolu drugih

uzroka i samim tim dobijanje taĉnijeg merenja faktora.

Odnos prema teoriji

Valjano rezonovanje na osnovu postupka izvrtanja ĉinjenica treba da se oslanja na

postojeće teorije koje predstavljaju destilat onoga što smo mislili da znamo o stvarima koje

su se dešavale pre toga. Treba da se pitamo da li je neki «šta bi bilo kad bi bilo» postupak

uverljiv, razmatrajući pri tome ono što znamo o svim sluĉajevima koji su doveli do razvoja

pomenute teorije. Teorije obezbeĊuju koherentnost i organizaciju našem mišljenju velikog

broja uzroka i pomaţu nam da izbegnemo uzimanje nasumiĉnih uzroka. Na primer, ne

postoji teorija iza stava koji kaţe da je Napoleon imao stelt bombardere, pobedio bi u bici

kod Vaterloa. Nasumiĉnost ovog primera pomaţe da objasnimo zašto je to tako zabavno,

ali ograniĉava ono što mi moţemo da nauĉimo iz ove misaone veţbe.

Uzmimo, na primer, u razmatranje uzroke Hladnog rata i zapitajmo šta bi se desilo

da su Sjedinjene Ameriĉke Drţave bile zemlja sa socijalistiĉkim ureĊenjem; da li bi onda

bilo Hladnog rata? Ili, pretpostavimo da je Sovjetski Savez bio izašao iz Drugog svetskog

rata kao zemlja sa kapitalistiĉkim naĉinom vladavine; da li bi onda bilo Hladnog rata?

Ovakvim pitanjima istraţuje se teza o tome da je Hladni rat bio prouzrokovan prvenstveno

ideološkim razlozima. Jedna alaternativna hipoteza, meĊutim, kaţe da je struktura

meĊunarodnog sistema dovela do Hladnog rata. Uzevši u obzir raspored moći nakon

Drugog svetskog rata, mogli bismo oĉekivati neku vrstu napetosti ĉak i da su Sjedinjene

Drţave bile socijalistika drţava. I zakljuĉivanje na osnovu pristupa tzv. izvrtanja ĉinjenica

moţe biti ojaĉano zapaţanjem da su se zemlje sa sliĉnom komunistiĉkom ideologijom

meĊusobno ratovale. «Šta bi bilo kad bi bilo» pristup nam omogućava da procenjujemo

teoriju ravnoteţe snaga u odnosu na teorije koje pronalaze uzroke u ideološkim razlikama.

Uopšteno posmatrano, onakvi pristupi (unutar metodskog postupka tzv.izvrtanja ĉinjenica -

prim.prev.) koji su povezani sa teorijama, mnogo su interesantniji i korisniji, jer se ova

misaona veţba stavlja u širi kontekst ljudskog znanja.

Ĉinjenice

Nije dovoljno zamišljati hipoteze. Njihov odnos prema poznatim ĉinjenicama mora biti

paţljivo ispitan. Pristupi tipa „šta bi bilo kad bi bilo“ zahtevaju precizne ĉinjenice i paţljivo

ĉitanje istorije. U ispitivanju uverljivosti misaonog eksperimenta, moramo ispitati da li ono

što se drţi kao nepromenljivo tokom eksperimenta stvarno odgovara onom što se dogodilo.

Treba da budemo obazrivi prilikom reĊanja ovih pristupa jednog iznad drugog u istom

misaonom ekesperimentu. Ovakvi višestruki postupci („Šta bi bilo kad bi bilo“ - prim.

prev.) su zbunjujući zbog toga što se tako mnogo stvari menja odjednom, i mi nismo u

stanju da ocenimo taĉnost njihovog ostvarenja putem paţljivog ispitivanja realnih

istorijskih delova.

Da zakljuĉimo - veoma ĉesto koristimo ovaj postupak u svakodnevnom ţivotu. On

je od posebne koristi u meĊunarodnoj politici zbog toga što u njoj ne postoji laboratorijska

oprema kao npr. u prirodnim naukama. Treba, meĊutim, da budemo izuzetno paţljivi u

upotebi postupka tzv. izvrtanja ĉinjenica, jer oni koji su bolje obavljeni plodotvorniji su od

onih drugih. Najposle, ovaj metodski postupak nam pomaţe da poveţemo istoriju i teoriju i

napravimo bolje procene (neke situacije-prim. prev.) u pokušaju da razumemo svet u kojem

ne postoje kontrolisani eksperimenti.

Neki istoriĉari su “ĉistunci” i kaţu da pristup kojim se ispituje ono što bi moglo biti

nije prava istorija. Stvarna istorija je ono što se zaista dogodilo. Zamišljanje šta bi se moglo

desiti nije vaţno. Takvi “ĉistunci” ispuštaju iz vida da mi pokušavamo da razumemo ne

samo ono što se dogodilo, nego i zašto se dogodilo. Da bismo to uradili, potrebno je da

znamo šta bi se drugo moglo dogoditi i to nas dovodi nazad do metodskog postupka tzv.

izvrtanja ĉinjenica, tj., «šta bi bilo kad bi bilo». Budući da postoje neki istoriĉari koji

tumaĉe istoriju jednostavno pomoću dešavanja koja su zapisana, tako postoje i mnogi

istoriĉari koji veruju da je dobra analiza putem izvrtanja ĉinjenica od suštinskog znaĉaja za

valjanu istorijsku analizu. “Ĉistunci” nam pomaţu upozoravajući nas na loše primere

primene ovog pristupa, kao onaj sa Napoleonovim stelt bombarderima. Kao što ćemo videti

u narednom poglavlju, postoji razlika izmeĊu toga kada se kaţe da je neka analiza ovog

tipa trivijalna, i onoga kada se istiĉe da je takva dobra analiza suštinski vaţna u

razjašnjavanju uzroka neke pojave.

Hronologije : Evropa

XVII vek

1618- 1648 Tridesetogodišnji rat: sukob izmeĊu katoliĉke i protestantske Evrope; poslednji

od velikih verskih ratova; Nemaĉka opustošena

1643- 1715 vladavina Luja XIV kralja Francuske

1648 Vestfalski mir: kraj Tridesetogodišnjeg rata

1649-1660 pogubljen engleski kralj Ĉarls I; vladavina Komonvelta pod Oliverom

Kromvelom

1652-1678 serija englesko-francuskih i englesko-holandskih ratova za prevlast na moru

1660 restauracija Stjuarta u Engleskoj; dolazak na presto Ĉarlsa II

1682-1725 Petar Veliki zapoĉinje “vesternizaciju” Rusije

1683 odbijena turska opsada Beĉa

1685 Luj XIV opozvao Nantski edikt; proganjanje francuskih protestanata

1688-1689 Slavna revolucija u Engleskoj

1688 -1697 rat Augzburške lige; opšti rat protiv Luja XIV

XVIII VEK

1700-1721 Veliki Severni rat: Rusija, Poljska i Danska se suprotstavljaju švedskoj prevlasti

na Baltiku; pojava Rusije kao evropske sile

1701-1714 Rat za špansko nasleĊe i mir u Utrehtu; rezultirali stalnom podvojenošću

francuskog i španskog trona; dalji pad francuske moći

1707 Stvorena Velika Britanija ujedinjenjem Engleske i Škotske

1740 - 1748 rat za austrijsko nasleĊe

1756-1763 Sedmogodišnji rat: Britanija i Francuska u kolonijalnim ratovima; Francuska

izbaĉena iz Kanade i Indije; Britanija se pojavljuje kao velika svetska kolonijalna sila

1775-1783 Ameriĉka revolucija

1789-1799 Francuska revolucija

1799 drţavni udar od strane Napoleona Bonapartea u Francuskoj

1799-1815 Napoleonovi ratovi ĉine Francusku najjaĉom silom u Evropi

XIX VEK

1801 Stvoreno Ujedinjeno Kraljevstvo unijom Velike Britanije i Irske

1804-1814 Napoleon I car Francuske

1806 kraj Svetog Rimskog carstva; odricanje od carske titule od strane cara Franca II

1810 holandsko kraljevstvo ukljuĉeno u Francusko carstvo

1812 Francuska invazija na Rusiju; uništenje francuske armije

1814-1815 Beĉki kongres: restauracija monarhija u Evropi

1815 bitka kod Vaterloa; Napoleon napušta Elbu, ali biva poraţen od britanske i pruske

vojske

1833-1871 ujedinjenje Nemaĉke

1837-1901 Viktorija kraljica Engleske; razdoblje velike industrijske ekspanizije i

prosperiteta

1848 revolucije u Francuskoj, Nemaĉkoj, MaĊarskoj i Bohemiji; objavljivanje

Komunističkog manifesta Karla Marksa

1848-1916 Franc Jozef car Austrije; postaje vladar Austrougarskog carstva 1867.godine

1852-1870 Napoleon III car Drugog francuskog carstva

1854-1856 Krimski rat; Britanija i Francuska podrţavaju Otomansku Tursku u ratu protiv

Rusije

1855-1881 Aleksandar II car Rusije

1859-1870 Italijansko politiĉko ujedinjenje i kulturni nacionalizam predvoĊen

Garibaldijem

1861 osloboĊenje ruskih kmetova od strane cara Aleksandra II

1862-1890 Oto fon Bizmark kancelar Nemaĉke udara temelje nemaĉkog carstva

1864 -1905 Rusko širenje u Poljskoj, na Balkanu i centralnoj Aziji

1867 Formiranje Austrougarskog carstva

1870-1871 Francusko-pruski rat; Nemaĉka invazija Francuske; stvaranje Treće Francuske

republike

1870-1914 Evropski imperijalizam na vrhuncu; industrijski rast; uspon radniĉkih pokreta i

marksizma

1871 Pariska komuna: Pariz kao centar revolucije osniva vlastitu vladu i ulazi u rat sa

nacionalnom vladom Francuske

1878 Berlinski kongres: podela većeg dela Otomanskog carstva izmeĊu Austrije, Rusije i

Britanije

1881 ruski car Aleksandar II ubijen u atentatu

1882 Trojni savez Nemaĉke, Austougarske i Italije; obnovljen 1907. godine

1889-1902 Burski rat u Juţnoj Africi

PRVA DECENIJA XX VEKA

1904 dvojna Antanta Francuske i Britanije

1904-1905 Rusko-japanski rat se završava ruskim porazom; Japan se pojavljuje kao svetska

sila

1907 Rusija se pridruţuje Francuskoj i Britaniji u trojnoj Antanti

PITANJA ZA RAZMIŠLJANJE

1. Koji su bili glavni ciljevi Beĉkog kongresa? Da li je Kongres vaspostavio predratni

evropski poredak ili je oblikovao jedan sasvim nov?

2. Koja su bila obeleţja evropskog meĊunarodnog sistema od 1815-1848? Da li se on

razlikovao od sistema osamnaestovekovne ravnoteţe snaga i od meĊunarodnog

sistema nastalog krajem 19. veka? Koji su ĉinioci bili uzrok promene?

3. Koji su bili efekti uspona Nemaĉke u evropskom sistemu drţava u drugoj polovini

devetnaestog veka? Koja je bila Bizmarkova strategija za Evropu? Da li je ţeleo da

odrţi ravnoteţu snaga ili da je preoblikuje?

4. Zašto liberali misle da demokratija moţe spreĉiti rat? Koji su nedostaci ovog

gledišta?

5. Koje su tri Volcove „predstave“? Kako se one mogu iskombinovati?

6. Koja je razlika izmeĊu strukture i procesa u jednom meĊunarodnom sistemu? Da li

je konstruktivizam od pomoći pri razumevanju promena u procesu meĊunarodnog

sistema?

7. Šta je istorija zasnovana na metodu izvrtanja ĉinjenica? Kako se moţe primeniti?

PREPORUĈENA LITERATURA:

1. Waltz, Kenneth, Man, the State and War: A Theoretical Analysis, Columbia

University Press, New York, 1959, pp. 1 – 15, 224 – 238. (Ova knjiga se moţe

pronaći i na Hrvatskom jeziku. Videti: Kenet N. Volc, Čovjek, država i rat, Barbat,

Zagreb, 1998)

2. Levy, Jack S., „Domestic Politics and War“, in: Robert I. Rotberg and Theodore K.

Rabb, eds., The Origin and Prevention of Major Wars, Cambridge University Press,

New York, 1989, pp. 79 – 99.

3. Detwiller, Donald, Germany: A Short History, Southern Illinois University Press,

Carbondale, IL, 1989, pp. 104 – 148.

4. Ritter, Harry, „Counterfactuals Analysis“, in: Dictionary of Concepts in History,

Greenwood Press, New York,1986, pp. 70 – 73.

5. Doyle, Michael, „Kant, Liberal Legacies, And Foreign Affairs“, Philosophy and

Public Affairs, 12 : 3, Summer 1983, pp. 205 – 235.

DODATNA LITERATURA:

Albrecht – Carrie, Rene, A Diplomatic History of Europe Since the Congress of Vienna,

Harper & Row, New York, 1973

Bartlett, C. J., The Global Conflict: The International Rivalry of the Great Powers, 1880 –

1990, Longman, London, 1994

Brown, Michael, and Sean Lynn – Jones, eds., Debating the Democratic Peace, MIT Press,

Cambridge, MA, 1996

Bueno de Mesquita, Bruce, and David Lalman, „Empirical Support for Systemic and

Dyadic Explanations of International Conflict“, World Politics, 41 : 1 October 1988, pp. 1-

20.

Craig, Gordon, A., Germany, 1866 – 1945, Oxford University Press, New York, 1978

Evangelista, Matthew, „Domestic Structure and International Change“, in Michael W.

Doyle and John Ikenberry, eds., New Thinking in International Relations Theory, Vestview

Press, Boulder, CO, 1987, pp. 394 – 417.

Fearon, James D., „Counterfactuals and Hypothesis Testing in Political Science“, World

Politics, January 1991, pp. 169 – 195.

Goldstein, Judith, and Robert O.Keohane, Ideas and Foreign Policy, Cornell University

Press, Ithaca, NY, 1993

Hoffmann, Stanley, „Liberalism and International Affairs“, in: Janus and Minerva: Essays

in the Theory and Practice of International Politics, Vestview Press, Boulder, CO, 1987,

pp. 394 – 417.

Hopf, Ted, „Polarity, the Offense – Defense Balance and War“, American Political Science

Review, 85 : 2, June 1991, pp. 475 – 494.

Jervis, Robert, Perception and Misperception in International Politics, Princeton

University Press, Princeton, NJ, 1976

Kennedy, Paul, Strategy and Diplomacy, 1870 – 1945: Eight Studies, Alen & Unwin,

London, 1983

Keohane, Robert O., After Hegemony, Princeton University Press, Princeton, NJ, 1984

Kissinger, Henry A., A World Restored: Metternich, Castlereagh, and the Problems of

Peace 1812 – 1822, Houghton Mifflin, Boston, 1973 (Knjiga se moţe naći u hrvatskom

prevodu: Henri A. Kisindţer, Obnovljeni svijet, Nakladni Zavod Matice Hrvatske, Zagreb,

1976)

Lipson, Charles, Reliable Partners: How Democracies Have Made a Separate Peace,

Princeton University Press, Princeton, NJ, 2003

Mansfield, Edward, and Jack Snyder, “Democratization and the Danger of War”,

International Security, 20 : 1, 1995, pp. 5 – 38.

Mearsheimer, John, “Back to the Future”, International Security, 15 : 1, Summer 1990, pp.

5 – 56.

Milner, Helen, Interests, Institutions and Information, Princeton University Press,

Princeton NJ, 1997

Nye, Jr., Joseph S., “Neorealism and Neoliberalism”, World Politics, 40 : 2, January 1988,

pp. 87 – 125.

Owen, John M., “How Liberalism Produces Democratic Peace”, International Security,19 :

2, Fall 1994, pp. 87 – 125.

Rosato, Sebastian, “The Flawed Logic of Democratic Peace Theory”, American Political

Science Review, 97 : 4, November 2003, pp. 585 – 602.

Russet, Bruce, Grasping the Democratic Peace: Principles for a Post – Cold War World,

Princeton University Press, Princeton, NJ, 1993

Schroeder, Paul, “Historical Reality vs. Neorealist Theory”, International Security, 19 : 1,

Summer 1994, pp. 108 – 148.

Taylor, A. J. P., The Struggle for Mastery in Europe 1848 – 1918, Clarendon Press,

Oxford, 1971

Vasquez, John A., ed. What Do We Know About War?, Rowman and Littlefield, New

York, 2000

Zakaria, Fareed, The Future of Freedom:Illiberal Democracy at Home and Abroad, W. W.

Norton and Company, New York, 2003 (ova knjiga je prevedena na Srpski jezik: Farid

Zakarija, Budućnost slobode, Dangraf, Beograd, 2004)

Zelikow, Philip, and Condoleeza Rice, Germany Unified and Europe Transformed: A Study

in Statecraft, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1997

POGLAVLJE 3 RAVNOTEŢA SNAGA I PRVI SVETSKI RAT

SLIKA: PRVI SVETSKI RAT: POSLEDICA BITKE

RAVNOTEŢA SNAGA

Za izbijanje Prvog svetskog rata ĉesto se okrivljuje politika ravnoteže snaga, koja

predstavlja jedan od najĉešće korišćenih koncepata u meĊunarodnoj politici. U isto

vreme, ovaj koncept je jedan od onih koji unose najviše zabune. Ovaj termin se naširoko

koristi da opiše i opravda razliĉite stvari. Britanski filozof iz 18. veka, Dejvid Hjum,

opisao je ravnoteţu snaga kao konstantno pravilo mudre politike; ali ju je zato britanski

liberal iz 19. veka, Riĉard Kobden, nazvao “himerom - jednim neopisanim, neopisivim,

neshvatljivim ništavilom”.31

Vudrou Vilson, ameriĉki predsednik tokom Prvog svetskog

rata, smatrao je da je ravnoteţa snaga princip zla, zato što praktikovanje ovakve politike

ohrabruje drţavnike da drţave sveta tretiraju kao komade sira koji se moţe seći u

zavisnosti od politiĉke situacije, a bez obzira na volju njihovih stanovnika.

Vilson, takoĊe, nije bio za ravnoteţu snaga jer je verovao da ona uzrokuje ratove.

Branioci politike ravnoteţe snaga tvrde da ona proizvodi stabilnost. Ipak, mir i stabilnost

nisu jedno isto. Tokom pet vekova postojanja evropskog meĊudrţavnog sistema, velike

sile su bile ukljuĉene u 119 ratova. Razdoblja mira bila su retka; tokom tri ĉetvrtine ovog

perioda voĊeni su ratovi u koje je bila ukljuĉena najmanje jedna velika sila. Od ovih 119

31

Richard Cobden, The Political Writings of Richard Cobden, London, T. Fisher Unwin, 1903, reprinted,

New York, Kraus Reprint, 1969

ratova, 10 je bilo opšteg karaktera, uz uĉešće mnogih velikih sila - to su ratovi koje

zovemo ratovima za hegemoniju, ili svetskim ratovima. Stoga, ako se pitamo da li je

ravnoteţa snaga uspešno oĉuvala mir kroz pet vekova modernog sistema drţava, odgovor

je ne.

Ovo nije iznenaĊujuće, zato što drţave ne vode politiku ravnoteţe snaga da bi

oĉuvale mir, nego da bi saĉuvale svoju nezavisnost. Ravnoteţa snaga pomaţe da se oĉuva

anarhiĉni sistem nezavisnih drţava. TakoĊe, nisu ni sve drţave saĉuvane od propadanja.

Na primer, krajem 18. veka Poljska je zaista bila iseĉena kao sir, a njeni susedi - Austrija,

Pruska i Rusija - sluţili su se velikim komadima. U skorašnje doba, 1939. godine, Staljin

i Hitler su napravili dogovor po kojem su ponovo rasparĉali Poljsku i dali baltiĉke drţave

Sovjetskom Savezu. Iz tih razloga su Litvanija, Letonija i Estonija pola proteklog veka

provele kao sovjetske republike, sve do 1991. godine. Ravnoteţa snaga nije saĉuvala mir

i nije uvek uspevala da saĉuva nezavisnost svake drţave, ali je odrţala anarhiĉni sistem

drţava.

MOĆ

Da bismo razumeli ravnoteţu, moramo prvo da poĉnemo od moći. Moć je, kao i ljubav,

mnogo lakše iskusiti nego definisati ili izmeriti. Moć je sposobnost da se postignu neĉije

svrhe ili ciljevi. Još preciznije reĉeno, to je sposobnost da se utiĉe na druge i da se ostvare

ţeljeni rezultati. Robert Dal, politikolog sa Jejl Univerziteta, definiše moć kao sposobnost

da se drugi primoraju da urade nešto što inaĉe ne bi uradili. Ali, kada merimo moć u

smislu promenjenog ponašanja drugih, potrebno je da poznajemo njihove ţelje. U

suprotnom, bili bismo u pogrešnom uverenju o stanju moći, kao što je to sluĉaj sa lisicom

koja misli da će povrediti zeca koji ţivi u trnju ako ga u njega baci. Ĉesto je teško

unapred znati kako će se drugi ljudi ili drţave ponašati u odsustvu uticaja sa strane, .

Bihejvioristiĉka definicija moći moţe biti od koristi analitiĉarima i istoriĉarima

koji znatno vreme posvećuju rekonstruisanju prošlosti, ali za politiĉare u svakodnevnim

poslovima i za voĊe, ona se moţe ĉiniti kao isuviše efemernog karaktera. Zbog toga što

se sposobnost uticaja na druge ĉesto povezuje sa posedovanjem odreĊenih resursa,

politiĉke voĊe uopšteno definišu moć na ovaj naĉin. Ti resursi izmeĊu ostalog ukljuĉuju

stanovništvo, veliĉinu terirorije, prirodna bogatstva, ekonomsku snagu, vojnu moć, i

politiĉku stabilnost. Prednost ove definicije jeste u tome da tu moć izgleda mnogo

konkretnija, merljivija i predvidljivija, nego što je to sluĉaj sa bihejvioristiĉkom

definicijom. Moć u ovom smislu znaĉi posedovanje jakih karata u partiji pokera

meĊunarodne politike. Osnovno pravilo pokera je da, ako vaš protivnik pokaţe karte koje

su jaĉe od svake od vaših karata, spustite ruke. Ako znate da ćete izgubiti rat, ne

zapoĉinjite ga.

MeĊutim, neke ratove zapoĉeli su kasniji gubitnici, što pokazuje da politiĉke voĊe

ponekad preduzimaju riziĉne poduhvate ili prave greške. Primer za to je sluĉaj Japana iz

1941. i Iraka iz 1990. godine. Protivnici vrlo ĉesto ne pokazuju sve karte u igri koja se

zove meĊunarodna politika. Kao u pokeru, veštine kao što su blefiranje i varanje mogu da

nekim igraĉima daju znaĉajnu prednost. Ĉak i kad nema obmanjivanja, moţe se pogrešiti

povodom toga koji od izvora moći su relevantni u nekoj odreĊenoj situaciji. Na primer,

Francuska i Britanija su 1940. godine imale više tenkova nego Hitler, ali je on imao bolju

sposobnost manevrisanja i bolju vojnu strategiju.

Konverzija moći je osnovni problem koji se pojavljuje kada govorimo o moći u

smislu izvora. Neke zemlje su bolje od drugih u u pretvaranju svojih resursa u neki

praktiĉan uticaj, sliĉno kao što neki vešti igraĉi pobeĊuju uprkos tome što su im u rukama

slabe karte. Konverzija moći je sposobnost da se potencijalna moć, koja se meri

resursima, pretvori u stvarnu moć, koja se meri promenom ponašanja drugih. Da bismo

ispravno predvideli ishode, potrebno je da poznajemo i veštine zemlje po pitanju

konverzije moći i izvore moći koje poseduje.

Drugi problem tiĉe se odreĊivanja koji resursi pruţaju najbolju osnovu za moć u

nekom odreĊenom kontekstu. Resursi moći uvek zavise od konteksta. Tenkovi nisu tako

dobri u moĉvarama; u devetnaestom veku uranijum nije bio resurs moći. U ranijim

razdobljima ljudske istorije bilo je lakše suditi o vrednosti izvora moći. Na primer, u

vreme agrarnih ekonomija Evrope 18. veka, stanovništvo je predstavljalo izvor moći od

presudne vaţnosti, jer je ono obezbeĊivalo osnov za prikupljanje poreza i regrutovanje

pešadije. Po broju stanovnika, meĊu zemljama Zapadne Evrope prednjaĉila je Francuska.

Stoga je na kraju Napoleonovih ratova, Pruska svojim saveznicama u pobedi predstavila

na Beĉkom kongresu precizan plan sopstvene obnove u cilju odrţavanja ravnoteţe snaga.

U tom planu bile su nabrojane teritorije i stanovništvo koje je izgubila od 1805. godine, i

teritorije i stanovništvo koje bi joj bile potrebne da povrati odgovarajuću brojnost. U

razdoblju pre bujanja nacionalizma, nije bilo od velike vaţnosti što većina ljudi u tim

provincijama nije govorila nemaĉki niti se osećala Nemcima. MeĊutim, nakon pola veka,

osećanje nacionalne pripadnosti postalo je veoma vaţno. Druga promena konteksta koja

se desila tokom devetnaestog veka ticala se porasta vaţnosti industrije i sistema

ţeleznica, koji su omogućili brzu mobilizaciju. 1860-ih, Bizmarkova Nemaĉka bila je

pionir upotrebe ţeleznice za transportovanje armija u Evropi, a sve u svrhu postizanja

brzih pobeda. Uprkos tome što je Rusija uvek imala više stanovnika nego ostatak Evrope,

imala je poteškoće sa mobilisanjem ovog resursa. Razvoj sistema ţeleznica u zapadnoj

Rusiji na poĉetku dvadesetog veka bio je jedan od razloga što su se Nemci plašili porasta

ruske moći 1914. godine. Štaviše, širenje sistema ţeleznica na kontinentu pomoglo je da

se Britaniji oduzme luksuz koncentrisanja na pomorsku moć. Više nije bilo vremena da

se, ako se pokaţe neophodnim, ubaci vojska kako bi se druga velika sila spreĉila da

zagospodari kontinentom.

Primena industrijske tehnologije na ratovanje je dugo vremena imala veoma jak

uticaj. Visoko razvijena nauka i tehnologija postale su posebno vaţan izvor moći od

poĉetka nuklearnog doba 1945. godine. Ali, moć izvedena iz nuklearnog oruţja pokazala

se tako impresivnom i destruktivnom da je njena stvarna primenjljivost rigidna.

Nuklearni rat je jednostavno preskup. I postoji mnoštvo situacija u kojima svaka upotreba

sile moţe biti neodgovarajuća ili preskupa.

Ĉak i kada bi direktna upotreba sile unutar grupe drţava bila zabranjena, vojna

sila bi i dalje igrala vaţnu ulogu u pozadini. Na primer, ameriĉka vojna uloga u

odvraćanju pretnji saveznicima, ili u osiguravanju pristupa suštinski vaţnim resursima

kakav je nafta u Persijskom zalivu, da sila kao sredstvo za pruţanje zaštite, moţe biti

korišćena u pregovorima. Ponekad ta veza moţe biti direktna; mnogo ĉešće, kao što ćemo

videti u poglavlju 7, to je ĉinilac o kojem se ne govori otvoreno, već se nalazi u pozadini

stavova drţavnika.,

Uz to, postoji i faktor koji se ponekad zove “drugo lice moći.” Primoravanje

drugih drţava na promene moţe se nazvati direktnim ili zapovednim metodom

sprovoĊenja moći. Takva tvrda moć moţe poĉivati na obećanju nagrade (šargarepa) ili

pretnji (štap). Postoje, meĊutim, i meki ili indirektni naĉin za ostvarenje moći. Neka

zemlja moţe da u svetskoj politici postigne ţeljene rezultate zato što druge zemlje ţele da

je imitiraju ili su saglasne sa sistemom koji takve rezultate proizvodi. U tom smislu,

podjednako je vaţno postaviti dnevni red i privući druge aktere u svetskoj politici kao i

primoravati druge na promene u konkretnim situacijama. Ovaj aspekt moći - navesti

druge da hoće ono što vi hoćete - moţe se nazvati moć privlaĉnosti ili ponašanje

zasnovano na mekoj moći. Meka moć moţe poĉivati na takvim izvorima kao što su

privlaĉnost neĉijih ideja ili sposobnost da se politiĉki prioriteti postave na naĉin koji

oblikuje ţelje drugih. Roditelji tinejdţera znaju da će, ako su oblikovali uverenja i

preference svoje dece, njihova moć biti veća i trajaće duţe nego da su se oslanjali samo

na aktivnu kontrolu. Na sliĉan naĉin, politiĉke voĊe i pristalice konstruktivistiĉke teorije

već dugo razumeju moć koja dolazi iz postavljanja dnevnog reda i odreĊivanja okvira

rasprave. Sposobnost da se ustanove ţelje teţi da se poveţe sa neopipljivim izvorima

moći kao što su kultura, ideologija i ustanove.

Tvrda i meka moć su povezane, ali nisu iste. Materijalni uspeh ĉini kulturu i

ideologiju privlaĉnom, a izostanak rezultata u ekonomskoj i vojnoj sferi dovodi do

sumnji u same sebe i do krize identiteta. Meka moć se ne zasniva iskljuĉivo na tvrdoj

moći. Meka moć Vatikana nije išĉezla sa smanjenjem veliĉine papske drţave u

devetnaestom veku. Kanada, Švedska i Holandija danas teţe da imaju više uticaja nego

neke druge drţave podjednakih ekonomskih ili vojnih kapaciteta. Sovjetski Savez je

posedovao znaĉajnu meku moć u Evropi posle Drugog svetskog rata, ali ju je protraćio

nakon invazije MaĊarske 1956. i Ĉehoslovaĉke 1968. godine.

Koji resursi danas predstavljaju najvaţnije izvore moći? Pogled na pet vekova

istorije sistema modernih drţava pokazuje da su razliĉiti izvori moći imali kljuĉnu ulogu

u razliĉitim periodima. Izvori moći nikada nisu statiĉni i oni nastavljaju da se menjaju i u

današnjem svetu. Štaviše, oni su razliĉiti u razliĉitim delovima sveta. Meka moć postaje

sve vaţnija u odnosima izmeĊu postindustrijskih društava u informatiĉkom dobu u kojem

preovlaĊuje demokratski mir, a tvrda moć je ĉesto od veće vaţnosti u industrijalizujućim

i preindustrijskim delovima sveta.

U doba ekonomija zasnovanih na informacijama i transnacionalnoj

meĊuzavisnosti, moć postaje manje prenosiva, manje opipljiva i manje prinudna.

MeĊutim, transformacija moći nije potpuna. U 21. veku sigurno ćemo biti svedoci

Box

RAZDOBLJE VODEĆA DRŢAVA GLAVNI IZVORI MOĆI

XVI vek Španija Zlatne poluge, trgovina sa

kolonijama,

najamniĉke

vojske,

dinastiĉke veze

XVII vek Holandija Trgovina, trţište kapitala,

mornarica

XVIII vek Francuska Veliĉina stanovništva,

industrija

poljoprivrednih

proizvoda,

efikasna javna

uprava, vojska,

kultura (meka

moć)

XIX vek Velika Britanija Industrija, politiĉka

kohezija koja

vlada u drţavi,

stabilne

finansije i

efikasan

kreditni system,

mornarica,

norme koje

odišu duhom

liberalizma

(meka moć),

ostrvski poloţaj

zemlje (što je

ĉini lakom za

odbranu od

eventualnog

napada)

XX vek Sjedinjene Ameriĉke

Drţave

Ekonomska snaga, voĊstvo

u oblasti

nauĉnih i

tehnoloških

dostignuća,

geografski

poloţaj, vojna

moć i snaga

saveznika,

univerzalistiĉka

kultura i

formiranje

meĊunarodnih

reţima koji su

odraz duha

liberalizma

(meka moć)

XXI vek Sjedinjene Ameriĉke

Drţave

Liderstvo u oblasti

tehnologija,

vojna i

ekonomska

moć, centar

transnacionalnih

komunikacija,

meka moć

VODEĆE DRŢAVE SVETA U POSLEDNJIH PET VEKOVA I NJIHOVI

GLAVNI IZVORI MOĆI

veće uloge moći zasnovane na informacijama i na institucijama, ali, kako to pokazuju

dva Zalivska rata, vojna moć ostaje vaţan instrument. Ekonomski obrt, i u smislu trţišta i

u smislu prirodnih bogatstava, takoĊe će ostati vaţan. Sa porastom uloge sektora usluga u

modernim ekonomijama, razlike izmeĊu usluga i proizvodnje nastaviće da blede.

Informacije će postati mnogo obimnije, a kljuĉni resurs biće organizaciona sposobnost za

brz i prilagodljiv odgovor. Politiĉka kohezija ostaće vaţna, kao i univerzalistiĉka

popularna kultura koja se moţe izvoziti.

Teškoća da se izmere izvori moći koji se menjaju predstavlja veliki problem za

drţavnike koji pokušavaju da procene ravnoteţu snaga. Za analitiĉare meĊunarodne

politike, dodatnu zabunu izaziva ĉinjenica da se ista reĉ koristi da razliĉite stvari.

Moramo pokušati da izdvojimo i razjasnimo koncepte ĉije znaĉenje pokriva preširoka

upotreba istih reĉi. Termin ravnoteža snaga obiĉno oznaĉava najmanje tri razliĉite stvari.

Ravnoteţa kao raspodela moći

Ravnoteţa snaga moţe, u prvom smislu, znaĉiti bilo kakvu raspodelu moći. Ko poseduje

izvore moći? Ponekad ljudi koriste termin ravnoteža snaga da oznaĉe status quo,

odnosno postojeću raspodelu moći. Tako su 1980.-ih neki Amerikanci smatrali da će se,

ako Nikaragva postane komunistiĉka drţava, ravnoteţa snaga promeniti. Takva upotreba

ovog termina nije baš prosvetljujuća. Kada bi neka mala drţava promenila stranu, to bi

moglo malo da promeni postojeću raspodelu moći, ali bi to bila priliĉno trivijalna

promena i ona nam ne bi mnogo govorila o dubljim promenama koje se dešavaju u

svetskoj politici.

Ovaj termin se takoĊe moţe odnositi na posebne (i reĊe) situacije u kojima je moć

ravnomerno raspodeljena. Ovakva upotreba moţe oţiveti sliku vage u ravnoteţi. Neki

teoretiĉari realizma smatraju da do stabilnosti dolazi onda kada postoji ravnoteţa, dok

drugi tvrde da se stabilnost pojavljuje onda kada je jedna strana nadmoćna, tako da se

drugi ne usuĊuju da je napadnu. Teorijahegemonske stabilnosti kaţe da neuravnoteţena

moć proizvodi mir. Dok postoji jaka dominantna sila, postojaće i stabilnost, ali kada ta

jaka sila poĉne da slabi, a novi izazivaĉ da se uspinje, rat je verovatniji. Pogledajmo

Tukididovo objašnjenje Peloponeskog rata: uspon moći Atine i strah koji je to izazvalo u

Sparti, odgovaraju postavkama teorije hegomonske tranzicije moći. Kako ćemo videti

kasnije, isto je i sa Prvim svetskim ratom.

Ipak, moramo biti paţljivi kada su takve teorije u pitanju zato što one imaju

tendenciju da dovedu do predviĊanja prevelikog broja sukoba. 1880.-tih, Sjedinjene

Drţave pretekle su Veliku Britaniju kao najveća ekonomska sila sveta. 1895. godine

došlo je do sukoba izmeĊu Sjedinjenih Drţava i Velike Britanije zbog granica u Juţnoj

Americi i izgledalo je kao da moţe doći do rata. Tu je postojao izazivaĉ koji se uspinje u

moći, stari hegemon i uzrok sukoba, ali nećete imati prilike da ĉitate o velikom britansko-

ameriĉkom ratu iz 1895. godine zato što do njega nije ni došlo. Kao što to Šerlok Holms

kaţe, moţemo dobiti vaţne dokaze od pasa koji ne laju. U ovom sluĉaju, odsustvo rata

vodi nas da potraţimo druge uzroke. Realisti istiĉu da je uspon Nemaĉke bio mnogo

opipljivija pretnja Britaniji. Liberali ukazuju na sve više demokratsku prirodu dve zemlje

engleskog govornog podruĉja i transnacionalne kulturne veze izmeĊu strarog lidera i

novog izazivaĉa. Najbolje što moţemo zakljuĉiti o ravnoteţi snaga u njenom prvom

znaĉenju je da promene u nejednakoj raspodeli moći meĊu vodećim drţavama mogu biti

jedan, ali ne i jedini ĉinilac u objašnjenju rata i nestabilnosti.

Ravnoteţa snaga kao politika

Druga upotreba ovog termina odnosi se na ravnoteţu snaga kao na politiku

uravnoteţavanja. Teorija ravnoteţe snaga pretpostavlja da će drţave delovati u cilju

spreĉavanja da se bilo koja zemlja razvije u dominantnu silu. Ovakva prognoza ima

dugaĉak istorijat. Lord Palmerston, britanski sekretar za spoljne poslove 1848. godine,

rekao je da Britanija nema veĉne saveznike ili stalne neprijatelje; Britanija samo misli na

svoje interese. Ser Edvard Grej, britanski sekretar za spoljne poslove 1914. godine, nije

hteo da ide u rat, ali je to ipak uĉinio zato što se plašio da će Nemaĉka steći premoć u

Evropi tako što će kontrolisati kontinent. A 1941. godine, kada je Hitler izvršio napad na

Sovjetski Savez, premijer Vinston Ĉerĉil je rekao da Britanija treba da sklopi savez sa

Staljinom, prema kome je bio veoma kritiĉki nastrojen samo nekoliko godina ranije.

Ĉerĉil je rekao, “Kada bi Hitler napao pakao, najmanje što bih uradio bilo bi da pohvalim

Đavola u Donjem domu.”32

Ovo su dobri primeri ravnoteţe snaga kao konkretne politike.

PredviĊanje ovakvog ponašanja poĉiva na dvema temeljnim pretpostavkama: (1)

struktura meĊunarodne politike je anarhiĉni sistem drţava, i (2) drţave iznad svega cene

svoju nezavisnost. Politika ravnoteţe snaga ne pretpostavlja nuţno da drţave deluju u

cilju maksimiziranja moći. U stvari, drţava moţe da izabere sasvim razliĉit tok delovanja

ako ţeli da maksimizira moć. One mogu da odaberu „svrstavanje uz jaĉeg“(bandwagon),,

to jest da se pridruţe onome ko izgleda jaĉi i da uĉestvuju u podeli plena koji pobednik

odnosi. Ovo je pojava karakteristiĉna za unutrašnju politiku, gde se politiĉari priklanjaju

izglednom pobedniku. Ravnoteţa snaga, meĊutim, predviĊa da će se drţava pridruţiti

onome ko se ĉini slabijim, zbog toga što će drţave raditi na tome da bilo koju drţavu

spreĉe da razvije premoć. „Svrstavanje uz jaĉeg» u meĊunarodnoj politici nosi sa sobom

rizik gubljenja nezavisnosti. Godine 1939. i 1940, Musolini se pridruţio Hitlerovom

napadu na Francusku da bi dobio nešto od plena, ali je Italija postajala sve zavisnija od

Nemaĉke. Ovo je glavni razlog zbog kojeg politika ravnoteţe snaga preporuĉuje

pridruţivanje slabijoj strani. Ravnoteţa snaga je politika u kojoj se pomaţe autsajderima,

jer ako pomognete favoritima oni se mogu, u nekom sluĉaju, okrenuti protiv vas i pojesti

vas.

32

Joll, James, The Origins of the First World War, New yrk, Longman, 1984, pp. 9-147.

Drţave pokušavaju da uravoteţe moć delujući unilateralno, naoruţavajući se ili

formirajući saveze sa drugim zemljama, ĉiji izvori moći mogu da pomaţu

uravnoteţavanje najjaĉeg. Ovo je jedna od najinteresantnijih i najsnaţnijih prognoza u

meĊunarodnoj politici. Savremeni Srednji Istok je dobar primer. Kao što ćemo videti u

šestom poglavlju, kada su Iran i Irak ušli u rat ranih 1980-ih, neki posmatraĉi smatrali su

da će sve arapske drţave podrţati Irak Sadama Huseina, koji je predstavljao BAAS

partiju i arapske snage, protiv Irana Ajatolaha Homeinija, koji je predstavljao persijsku

kulturu i manjinsku šiitsku verziju islama. Ali Sirija je, uprkos tome što je imala

sekularnog voĊu iz BAAS partije, postala saveznik Irana. Zašto? Zato što je Sirija bila

zabrinuta zbog porasta moći svog suseda Iraka u arapskom svetu. Sirija je izabrala da

uravnoteţuje iraĉku moć, bez obzira na ideološke sklonosti. Napori da se ideologija

koristi u cilju predviĊanja ponašanja drţava ĉesto su pogrešni, dok su protivintuitivna

predviĊanja zasnovana na ravnoteţi snaga ĉesto taĉna.

Naravno, postoje izuzeci. Ljudsko ponašanje nije potpuno determinisano. Ljudska

bića imaju izbor i ne ponašaju se uvek kako je predviĊeno. OdreĊene situacije navode

ljude na odreĊeni tip ponašanja, ali ne moţemo uvek da predvidimo detalje. Ako neko

poviĉe “poţar” u prepunoj sali za predavanja, moţemo predvideti da će studenti potrĉati

na izlaz, ali ne i na koji izlaz. Ako svi izaberu jedan izlaz, zbog stampeda mnogi neće

moći da izaĊu. Teorije u meĊunarodnoj politici ĉesto imaju veliki broj izuzetaka. Ĉak

iako je ravnoteţa snaga u politiĉkom smislu jedan od najjaĉih prognozera u

meĊunarodnoj politici, njen uĉinak je daleko od savršenstva.

Zašto zemlje ponekad planski izbegnu ravnoteţu snaga, i umesto toga se

pridruţe jaĉoj, a ne slabijoj strani, ili ostanu po strani, ignorišući rizike koji prete njihovoj

nezavisnosti? Neke zemlje moţda ne vide alternativu ili veruju da ne mogu da utiĉu na

ravnoteţu. Ako je tako, mala zemlja moţe da odluĉi da mora da uĊe u sferu uticaja velike

sile, nadajući se pri tome da će joj neutralnost saĉuvati neku slobodu delovanja. Na

primer, posle Drugog svetskog rata Finska je bila poraţena od strane Sovjetskog Saveza i

nalazila se daleko od centra Evrope. Finci su osetili da je neutralnost nudila više

sigurnosti nego pokušaj da se postane deo evropske ravnoteţe snaga. Oni su bili u

sovjetskoj sferi uticaja, i najbolje što su mogli da urade bilo je da izdejstvuju nezavisnost

u spoljnoj politici, u zamenu za veći stepen kontrole nad unutrašnjim pitanjima.

Drugi razlog zbog koga su predviĊanja ravnoteţe snaga ponekad pogrešna ima

veze sa opaţanjem pretnji. Na primer, ĉisto mehaniĉko izraĉunavanje izvora moći drţava

1917. godine predvidelo bi da će Sjedinjene Drţave ući u Prvi svetski rat na strani

Nemaĉke, zbog toga što su Britanija, Francuska i Rusija posedovale 30% svetskih

industrijskih resursa, dok su Nemaĉka i Austrija posedovale samo 19%. Stvari se nisu

odigrale na ovaj naĉin, delom zato što su Amerikanci Nemce doţivljavali kao vojno jaĉe i

kao agresore u ratu, i zbog toga što su Nemci potcenili ameriĉki vojni potencijal.

Opaţanja pretnje ĉesto su pod uticajem blizine pretnje. Susedna zemlja moţe biti

slaba na nekoj apsolutnoj globalnoj skali, ali moţe biti pretnja u regionu ili na lokalnom

podruĉju. Razmotrimo sluĉaj Velike Britanije i Sjedinjenih Drţava 1890-ih godina:

Britanija je mogla da ratuje, ali je umesto toga izabrala da umiri Sjedinjene Drţave.

Dopustile su Sjedinjenim Drţavama mnogo toga, ukljuĉujući izgradnju Panamskog

kanala, što je sve omogućilo Sjedinjenim Drţavama da unaprede svoj pomorski poloţaj.

Jedan od razloga bio je da je Britanija bila više zabrinuta zbog obliţnje Nemaĉke nego

zbog udaljenih Amerikanaca. Sjedinjene Drţave su bile mnogo veće nego što je to bila

Nemaĉka, ali je blizina uticala na to koja će pretnja izgledati veća u britanskim oĉima.

Blizina takoĊe moţe biti od pomoći u objašnjenju nastanka saveza posle 1945. godine.

Sjedinjene Drţave bile su jaĉe nego Sovjetski Savez, pa zašto onda Evropa i Japan nisu

ušli u savez sa Sovjetskim Savezom protiv Sjedinjenih Drţava? Odgovor delimiĉno leţi u

blizini pretnje. Sa taĉke gledišta Evrope i Japana, Sovjeti su bili neposredna pretnja a

Sjedinjene Drţave su bile daleko. Evropljani i Japanci pozvali su tu daleku silu da bi

uravnoteţili situaciju u svom neposrednom susedstvu. Ĉinjenica da blizina ĉesto utiĉe na

naĉin na koji mi opaţamo pretnju, diskvalifikuje svako automatsko predviĊanje

zasnovano samo na jednostavnom mehaniĉkom uzimanju u obzir izvora moći.

Još jedan izuzetak od predviĊanja ravnoteţe snaga odnosi se na rastuću ulogu

ekonomske meĊuzavisnosti u svetskim poslovima. Prema politici ravnoteţe snaga,

Francuska ne bi ţelela da vidi rast Nemaĉke, ali, zbog ekonomske integracije, nemaĉki

rast stimuliše i francuski rast. Francuski politiĉari imaju više izgleda za reizbor kada je

francuska ekonomija u porastu. Stoga bi politika zasnovana na pokušajima zadrţavanja

nemaĉkog ekonomskog rasta bila besmislena, jer su francuska i nemaĉka ekonomija

toliko meĊuzavisne. Ekonomski posmatrano, ĉesto postoje zajedniĉke dobiti koje bi

mogle biti izgubljene ako bi se suviše jednostavno sledila politika ravnoteţe snaga.

Konaĉno, ideologija ponekad utiĉe na to da se zemlje radije pridruţe favoritima

nego autsajderima. Ĉak i u Tukididovo vreme, gradovi-drţave sa demokratskim

ureĊenjem pre su ulazile u savez sa Atinom, a oligarhijske sa Spartom. Britanska politika

umirivanja prema Sjedinjenim Drţavama 1890-ih, ili evropsko svrstavanje na stranu

Amerikanaca u savezu demokratskih zemalja posle 1945. godine, duguju ponešto uticaju

ideologije kao i blizini pretnje. Sa druge strane, moramo biti paţljivi pri iznošenju

prognoze koja se previše oslanja na uticaj ideologije, jer to ĉesto dovodi do grešaka

kolosalnih razmera. Mnogi Evropljani su verovali da Staljin i Hitler neće napraviti

zajedniĉki dogovor 1939. godine zbog toga što su se nalazili na suprotnim stranama

ideološkog spektra, ali uzimanje u obzir ravnoteţe snaga dovelo ih je do saveza protiv

zemalja u središtu ideološkog spektra. Na sliĉan naĉin, 1960-ih, Sjedinjene Drţave su

pogrešno tretirale Kinu, Sovjetski Savez, Vijetnam i Kambodţu kao sliĉne meĊu sobom,

zbog toga što su sve imale komunistiĉko drţavno ureĊenje. Politika zasnovana na logici

ravnoteţe snaga predvidela bi da će ove komunistiĉke drţave voditi politiku

uravnoteţivanja jedna protiv druge (kao što su to i radile), što bi bio manje skup naĉin da

se sledi odrţavanje stabilnosti u regionu istoĉne Azije.

Ravnoteţa snaga kao multipolarni sistem

Treći naĉin na koji se koristi termin ravnoteža snaga je da se opišu multipolarni istorijski

sluĉajevi. Evropa u devetnaestom veku se ponekad koristi kao model umerene

multipolarne ravnoteţe snaga. Istoriĉari poput Edvarda Galika, koriste termin klasična

ravnoteža snaga da oznaĉe evropski sistem osamnaestog veka. U ovom smislu, ravnoteţa

snaga zahteva odreĊen broj zemalja koje slede skup opšteprihvaćenih pravila igre. Pošto

se ova upotreba termina ravnoteţa snaga odnosi na sisteme iz istorije, obratićemo paţnju

na dve dimenzije sistema, strukturu i proces, sa kojima smo se upoznali u drugom

poglavlju ove knjige. Istina je da je sistem multipolarne ravnoteţe snaga u devetnaestom

veku proizveo najduţe razdoblje bez svetskog rata u modernom sistemu drţava - od

1815. do 1914. godine - ali ne bi trebalo da romantizujemo ili da previše

pojednostavljujemo jednu tako sloţenu priĉu.

Kako se devetnaesti vek primicao kraju, struktura evropske ravnoteţe snaga se

menjala. Od 1815. do 1870. godine postojalo je pet velikih sila koje su ĉesto menjale

saveze u cilju spreĉavanja da jedna od njih dominira kontinentom. Od 1890. do 1907.

godine, postojalo je šest velikih sila, nakon ujedinjenja Nemaĉke i Italije, ali je rastuća

moć Nemaĉke na kraju dovela do problema koji su doneli kraj sistema. Tokom narednih

sedam godina, dva sistema saveza, Trojna Antanta (Velika Britanija, Francuska i Rusija)

i Trojni Savez (Nemaĉka, Austro-Ugarska i Italija) polarizovali su se u dva ĉvrsta bloka,

ĉiji je gubitak prilagodljivosti doveo do otpoĉinjanja Prvog svetskog rata.

U smislu procesa, sistem ravnoteţe snaga devetnaestog veka moţe se podeliti na

pet razdoblja. Na Beĉkom kongresu, evropske drţave su vratile Francusku u igru i

saglasile se o odreĊenim pravilima kako bi ujednaĉile igraĉe. Od 1815. do 1822. ta

pravila su formirala “Evropski koncert.” Drţave su usaglašavale svoje delovanje, ĉesto se

sastajavši da bi razmatrale probleme i odrţavale ravnoteţu. Prihvatile su odreĊeni stepen

intervencionizma da bi zadrţale na vlasti one vlade ĉija bi promena dovela do

destabilizujuće orijentacije u njihovoj politici. Ovo je postalo znatno teţe sa porastom

nacionalizma i izbijanjem demokratskih revolucija, ali se okrnjeni Evropski koncert

odrţao od 1822. do 1854. godine. Ovaj koncert se raspao sredinom veka, kada su

revolucije podstaknute liberalnim nacionalizmom dovele u iskušenje praksu

obezbeĊivanja teritorijalnih kompenzacija ili restauracije vlada kako bi se odrţala

ravnoteţa. Nacionalizam je postao suviše jak da bi dopustio da se sir seĉe tako lako.

Treće razdoblje u procesu, koje je trajalo od 1854. do 1870. godine, bilo je daleko

manje umereno i obeleţilo ga je pet ratova. Prvi, Krimski rat, bio je klasiĉan rat za

ravnoteţu snaga u kojem su Francuska i Britanija spreĉile Rusiju da vrši pritisak na

Otomansko carstvo ĉija je moć opadala. Ostali ratovi su, meĊutim, bili povezani sa

ujedinjenjem Italije i Nemaĉke. Politiĉke voĊe odbacile su stara pravila i poĉele da

koriste nacionalizam u svoje liĉne svrhe. Bizmark, na primer, u pogledu njegove

ideološke opredeljenosti nije bio nemaĉki nacionalista. On je bio duboko konzervativan

ĉovek koji je hteo da ujedini Nemaĉku pod pruskom krunom. Ali, da bi ovo ostvario, bio

je potpuno spreman da koristi nacionalistiĉku masku i ratove da bi porazio Dansku,

Austriju i Francusku. Kada je postigao svoje ciljeve, vratio se konzervativnijem stilu

voĊenja politike.

Ĉetvrto razdoblje, koje je trajalo od 1870. do 1890. godine, bilo je Bizmarkova

ravnoteţa snaga u kojem je nova Nemaĉka, predvoĊena Pruskom, igrala kljuĉnu ulogu.

Bizmark je igrao prilagodljivo, sa razliĉitim saveznicima, i pokušao da Francusku usmeri

na prekomorske imperijalistiĉke poduhvate i time odvrati od izgubljenih provincija Alzas

i Lorena. Ograniĉio je nemaĉki imperijalizam u cilju odrţavanja ravnoteţe u Evropi, ĉije

je središte bilo u Berlinu. Ipak, Bizmarkovi naslednici nisu bili toliko agilni. Od 1890. do

1914. godine ravnoteţa snaga je postojala, ali se njena fleksibilnost postepeno gubila.

Bizmarkovi naslednici nisu obnovili njegov ugovor sa Rusijom; Nemaĉka je bila uvuĉena

u prekomorski imperijalizam, iskušavala je britansku pomorsku suprematiju, i nije

obeshrabrivala austrijsku konfrontaciju sa Rusijom na Balkanu. Ovakva politika povećala

je strah od uspona nemaĉke moći, polarizovala sistem i dovela do Prvog svetskog rata.

Savezi

Ravnoteţa snaga shvaćena kao multipolarni sistem blisko je povezana sa konceptom

saveza. Savezi su formalni ili neformalni aranţmani u koje suverene drţave ulaze u cilju

osiguranja zajedniĉke bezbednosti. Neki savez moţe biti motivisan zabrinutošću za vojnu

bezbednost: dve drţave srednje veliĉine mogu se odluĉiti na formiranje saveza smatrajući

da će tako biti bezbednije od pretnji koje im dolaze od neke veće drţave. Tradicionalno,

vojni savezi su jedna od središnjih taĉaka meĊunarodne politike.

Drţave mogu ulaziti u saveze i iz razloga koji nisu vojne prirode. Kako smo

napomenuli ranije, ideologija ĉesto uvlaĉi drţave u zajedništvo, premda i ona moţe da

uzrokuje sukobe. Ekonomski razlozi takoĊe mogu biti razlog za formiranje saveza,

osobito u onim delovima modernog sveta gde je ĉisto vojnih razloga sve manje.

Savezi propadaju iz isto toliko razloga iz koliko se i formiraju ali, uopšteno

posmatrano, drţave prestaju da budu saveznici onda kada jedna drugu vide kao

irelevantnu ili kao pretnju sopstvenoj bezbednosti. Ovo se moţe desiti kada u nekoj

drţavi doĊe do promene reţima. Dok su ranije moţda delile istu ideologiju, sada su dve

drţave na suprotnim stranama. Tako su Kina i Sjedinjene Drţave bile saveznici dok su

nacionalisti bili na vlasti, pre 1949. godine, a neprijatelji posle dolaska komunista na vlast

iste godine. Naravno, mogu postojati i drugi razlozi za kraj nekog saveza. Moć neke

drţave moţe porasti. Ona moţe videti drugu drţavu kao rivala, dok druga drţava moţe

nju videti kao pretnju i potraţiti savez na drugoj strani u cilju uravnoteţivanja te pretnje.

Glavne crte Bizmarkovog sistema saveza bile su njegova prilagodlljivost i

sloţenost. Prilagodljivost je uĉinila rezultirajući sistem ravnoteţe snaga stabilnim, jer su

mogle postojati povremene krize ili sukobi, bez da se cela graĊevina sruši. Nemaĉka je

bila u središtu tog sistema, a Bizmark se moţe porediti sa vrhunskim ţonglerom koji drţi

nekoliko loptica u vazduhu. Ako neka loptica padne, ţongler moţe da nastavi da baca

druge, pa ĉak i da se sagne i povrati onu koja je pala.

Ipak, sloţenost je predstavljala i slabost sistema. Kada je Bizmark zamenjen

manje veštim voĊama, ovaj sistem saveza više se nije mogao odrţavati. Umesto da guraju

sukobe daleko od Nemaĉke, kao što je to Bizmark radio ohrabrujući Francusku da troši

svoju energiju na kolonijalne avanture u Africi, oni koji su u Nemaĉkoj donosili politiĉke

odluke su u godinama koje su prethodile 1914. dozvolili da ovi savezi propadnu, a tenzije

porastu. Umesto da obnovi savez Nemaĉke sa Rusijom, Kajzer je dozvolio da Rusija uĊe

u savez sa Francuskom i kasnije sa Britanijom. Ono što je nekada bio jedan fluidni,

multipolarni sistem saveza, postepeno je evoluiralo u dva bloka saveza, sa opasnim

posledicama po mir u Evropi.

POREKLO PRVOG SVETSKOG RATA

U prvom svetskom ratu poginulo je više od 15 miliona ljudi. Samo u jednoj bici, na

Somi, bilo je milion i trista hiljada ubijenih i ranjenih. Uporedite to sa 36 hiljada ţrtava

koliko ih je bilo kada je Bizmark 1866. godine porazio Austriju. Sjedinjene Drţave

izgubile su po oko 55 hiljada ljudi u Koreji i u Vijetnamu. Prvi svetski rat bio je jedan

strahotan rat rovova, bodljikave ţice, mitraljeza i artiljerije, koji su pokopali celu jednu

generaciju evropske mladosti. On nije doveo samo do stradanja ljudi, već i do uništenja

tri evropska carstva: nemaĉkog, austrougarskog i ruskog. Do izbijanja Prvog svetskog

rata, središte globalne ravnoteţe snaga nalazilo se u Evropi. Posle Prvog svetskog rata,

Evropa je još uvek bila znaĉajan akter, ali su Sjedinjene Drţave i Japan postali glavni

igraĉi. TakoĊe, Prvi svetski rat doveo je i do izbijanja ruske revolucije i otpoĉinjanja

ideološke bitke koja je uzrokovala toliko patnji u dvadesetom veku.

Kako se tako nešto moglo desiti? Princ Bernard fon Bilou, nemaĉki kancelar od

1900. do 1909. godine, sreo se sa svojim naslednikom na tom poloţaju, Betmanom

Holvegom, u kancelarskoj palati u Berlinu, neposredno nakon što je rat poĉeo. Evo kako

je Fon Bilou opisao ono ĉega se seća:

Betman je stajao u sredini sobe; mogu li ikada zaboraviti izraz njegovog lica,

pogled u njegovim oĉima? Postoji jedna slika nekog proslavljenog engleskog slikara

koja pokazuje nesrećnu ţrtvu, u ĉijim se oĉima ogleda neopisiva patnja - takav bol

sam ja sada video u njegovim oĉima. Za trenutak nijedan od nas nije govorio.

Konaĉno sam rekao “pa dobro, reci mi bar kako se sve to dogodilo”. On je podigao

svoje duge, tanke ruke ka nebu i odgovorio nejasnim, iscrpljenim glasom, “oh, kad

bih samo znao!” U mnogim kasnijim polemikama oko krivice za rat, toliko sam

puta poţeleo da je bilo moguće fotografisati Betmana Holvega kako stoji tamo u

trenutku dok je govorio ove reĉi. Takva fotografija bila bi najbolji dokaz da ovaj

nesrećni ĉovek nikada nije hteo rat.33

Generacije istoriĉara ispitivale su uzroke Prvog svetskog rata i pokušavale da objasne

zašto je do njega došlo. Kao što ćemo videti, nemoguće je izdvojiti jedan uzrok, ali je

moguće podeliti ovo pitanje po razliĉitim nivoima. U svakom od ovih nivoa, ravnoteţa

snaga - kao multipolarni sistem i kao politika pojedinaĉnih drţava i voĊa - suštinska je za

razumevanje izbijanja rata. Kako je sistem saveza postajao sve manje fleksibilan,

ravnoteţa snaga bivala je sve manje multipolarna, a verovatnoća za izbijanje rata se

povećavala.

Tri nivoa analize

U svakom od tri nivoa analize leţi po deo odgovora. Pravilo parsimonije nam sugeriše da

zapoĉnemo sa najjednostavnijim uzrocima, vidimo koliko oni mogu da objasne i onda,

idemo na sloţenije, koliko treba. Stoga ćemo se prvo pozabaviti objašnjenjima na nivou

sistema, i u smislu strukture i u smislu procesa; onda ćemo preći na unutrašnje-politiĉki

nivo, i na kraju ćemo se okrenuti pojedincima. Posle toga koristićemo metod izvrtanja

ĉinjenica da vidimo kako se ovi delovi uklapaju u objašnjenje Prvog svetskog rata.

Na strukturnom nivou, postojala su dva kljuĉna elementa: uspon nemaĉke moći i

povećanje rigidnosti u sistemu saveza. Uspon nemaĉke moći bio je zaista impresivan.

Nemaĉka teška industrija pretekla je 1890-ih britansku i rast nemaĉkog BNP-a je na

poĉetku dvadesetog veka bio dvostruko veći od rasta britanskog. 1860-tih, Britanija je

posedovala 25 procenata svetske industrijske proizvodnje, ali se do 1913. taj procenat

smanjio na 10%, dok je nemaĉki udeo porastao na 15%. Nemaĉka je nešto od svoje

industrijske snage pretvorila u vojne kapacitete, ukljuĉujući i program masovnog

pomorskog naoruţavanja. Strateški cilj nemaĉkog “plana Tirpic” iz 1911. bila je da

33

Kennedy Paul, “The Kaiser and German Weltpolitik”, in: John C. G. Roll and Nicholas Sombart, eds.,

Kaiser Wilhelm II: New Interpretations, the Corfu Papers, Cambridge University Press, Cambridge:, 1982,

pp. 143-168.

izgradnja druge najveće mornarice na svetu, i time uspon u rang svetske sile. Ova

ekspanzija zabrinula je britanskog Prvog lorda admiraliteta, Vinstona Ĉerĉila. Britanija je

poĉela da strahuje da bi mogla ostati izolovana i brinula je o tome kako da brani svoju

raštrkanu imperiju. Ovi strahovi su se dodatno uvećali tokom Burskog rata, zahvaljujući

nemaĉkim simpatijama prema Burima, holandskim naseljenicima u Juţnoj Africi, protiv

kojih je Britanija ratovala krajem veka.

1907. godine Ser Ajr Krou, stalni sekretar britanskog Forin Ofisa, napisao je

dokument ĉuven u istoritji britanske spoljne politike, dugaĉak memorandum u kome je

pokušao da rastumaĉi nemaĉku spoljnu politiku. Zakljuĉio je da, iako je nemaĉka spoljna

politika tada bila nejasna i konfuzna, jasno je da Britanija ne sme dozvoliti da jedna

zemlja dominira kontinentom. Krou je tvrdio da je britanski odgovor gotovo prirodni

zakon.

Britanski odgovor na rastuću moć Nemaĉke doprineo je drugom strukturalnom

uzroku rata: povećanoj rigidnosti sistema saveza u Evropi. 1904. godine, praveći pomak

od svog geografski polu-perifernog poloţaja balansera sa mora u Evropi, Britanija se

pomerila ka savezu sa Francuskom. 1907. godine anglo-francusko partnerstvo proširilo se

prikljuĉenjem Rusije (koja je već bila u savezu sa Francuskom) i postalo poznato kao

Trojna Antanta. Nemaĉka je, videvši da je opkoljena, ojaĉala svoje veze sa Austro-

Ugarskom. Kako su savezi postali rigidniji, diplomatska prilagodljivost se izgubila. Više

nisu postajali savezi iz kojih se lako moglo ući i izaći, što je karakterisalo ravnoteţu

snaga tokom Bizmarkovih dana. Umesto toga, velike sile su se ĉvrsto okupile oko dva

pola.

Šta je sa promenama u procesu? Pomeranje strukture ka bipolarnosti uticalo je na

proces u kojem je ravnoteţa snaga funkcionisala u devetnaestom veku. Uz to,

konstruktivisti ukazuju na još tri razloga za gubitak umerenosti u ravnoteţi snaga ranog

dvadesetog veka. Oni obuhvataju transnacionalne ideje koje su bile zajedniĉke za

nekoliko zemalja. Jedna je bila uspon nacionalizma. U istoĉnoj Evropi postojao je pokret

koji je pozivao na ujedinjenje svih slovenskih naroda. Panslavizam je bio pretnja i

Otomanskoj i Austro-Ugarskoj imperiji, jer su obe imale veliki procenat slovenskog

stanovništva. U Nemaĉkoj je došlo do pojave nacionalistiĉke mrţnje prema Slovenima.

Nemaĉki autori pisali su o neizbeţnosti slovensko-tevtonske bitke, a školski udţbenici su

raspirivali nacionalistiĉke strasti. Nacionalizam se pokazao jaĉim od socijalizma kada je

trebalo okupiti radniĉku klasu, i jaĉim od kapitalizma koji je okupljao bankare. Ĉak se

pokazao jaĉim i od porodiĉnih veza meĊu monarsima. Neposredno pre nego što će izbiti

rat, Kajzer je pisao ruskom caru apelujući na njega da se izbegne rat. Oslovio je svog

roĊaka sa “dragi Niki” a potpisao se sa “Vaš, Vili.” Kajzer se nadao da će Car videti

stvari na isti naĉin na koji ih je on video, jer je rat bio na vidiku zbog atentata na ĉlana

kraljevske porodice, nadvojvodu Franca Ferdinanda. Ali, do tada je nacionalizam već

nadjaĉao svaki osećaj solidarnosti meĊu aristokratijom ili monarhijama, i taj porodiĉni

telegram nije uopšte imao efekta.

Drugi razlog za gubitak umerenosti u ravnoteţi snaga ranog dvadesetog veka bio

je povećanje uljuljkanosti mirom.Velike sile nisu uĉestvovale u nekom ratu u Evropi već

40 godina. Bilo je kriza - u Maroku 1905.-1906. godine, u Bosni 1908. ili ponovo u

Maroku 1911, i Balkanski ratovi 1912. - ali sve su bile prevaziĊene. MeĊutim,

diplomatski kompromisi uzrokovali su frustracije. Na kraju krajeva, postojala je

tendencija postavljanja pitanja “zašto bi moja strana morala da se povuĉe? Zašto nismo

uĉinili da druga strana ustukne više?”. Uĉenje socijal-darvinizma bilo je sve više

prihvaćeno. Ideje Ĉarlsa Darvina o opstanku najjaĉih imala je smisla kao statistiĉka

konstrukcija u vezi genetike vrsta u prirodi tokom generacija, ali su bile pogrešno

primenjene na ljudsko društvo i jedinstvene dogaĊaje. Darvinove ideje korišćene su kao

opravdanje gledišta da “jaki treba da prevladaju.” A ako jaki treba da prevladaju, zašto

brinuti za mir? Dugi ratovi ĉinili su se neverovatnim, i mnoge voĊe su verovale da bi

kratki, odluĉni ratovi, u kojima bi jaki pobedili, bili dobrodošla promena.

Treći razlog koji je doprineo gubitku prilagodljivosti u ravnoteţi snaga ranog

dvadesetog veka bila je politika Nemaĉke. Kao što je Ajr Krou rekao, ona je bila nejasna

i konfuzna. U Kajzerovoj politici postojala je strašna nespretnost. Nemci se nisu ništa

razlikovali od drugih time što su imali “ambicije svetskih razmera”, meĊutim uspeli su da

ih ostvare na takav naĉin da su okrenuli sve protiv sebe u isto vreme, potpuno suprotno

naĉinu na koji je Bizmark vodio sistem 1880-tih i 1890-tih. Kajzer se suviše usredsredio

na tvrdu moć i zanemario meku moć. Nemci su od Britanaca naĉinili neprijatelje time što

su zapoĉeli trku u pomorskom naoruţanju. Zamerili su se Rusima zbog pitanja Turske i

Balkana, a Francuzima zbog protektorata u Maroku. Kajzer je pokušao primora Britaniju

na prijateljstvo, verujući da će, ako je dovoljno zaplaši, ona shvatiti koliko je Nemaĉka

vaţna i koliko su joj potrebni dobri odnosi sa njom. Umesto toga, on je Britance prvo

gurnuo u francuske ruke, a onda u ruske. Tako su, do 1914., Nemci mislili da se treba

osloboditi ovog okruţenja i time svesno prihvatili rizik rata. Stoga su porast

nacionalizma, povećanje uljuljkanosti, socijalni darvinizam i nemaĉka politika svi

zajedno doprineli gubitku umerenosti u procesu meĊunarodnog sistema i otpoĉinjanju

Prvog svetskog rata.

Drugi nivo analize pruţa pogled na ono šta se dešavalo u unutrašnjim društvenim

odnosima i politici. Postoji jedno objašnjenje koje na ovom nivou moţemo da bez

problema odbacimo: Lenjinovu tvrdnju da su rat prouzrokovali finansijski kapitalisti. Po

Lenjinovom gledištu, Prvi svetski rat je jednostavno bio

Box: Nemaĉka reakcija na objavu rata od strane Britanije

Edvard VII (Kajzerov ujak i kralj Engleske od 1901-1910) je i u grobu jaĉi od mene, koji

sam ţiv. I misliti da je bilo ljudi koji su verovali da Engleska moţe biti pridobijena ili

umirena ovim ili onim sitnim merama!!! ... Sada ova celokupna prevara bespoštedno

mora biti razotkrivena i maska hrišćanskog pacifizma mora grubo i javno biti strgnuta sa

lica (Britanije) i mora se farisejski sramni mir baciti u piljevinu!! I naši konzuli u Turskoj

i Indiji, i tako dalje, moraju zapaliti ĉitav muhamedanski svet da se pobuni protiv ove

laţne, neprincipijalne nacije dućandţija pune mrţnje; jer ako mi budemo iskrvarili do

smrti, Engleska će barem izgubiti Indiju.

Kajzer Vilhelm II34

završna faza kapitalistiĉkog imperijalizma. Rat nije, meĊutim, nije izbio zbog sukoba

imperija na kolonijalnoj periferiji, kao što je Lenjin to oĉekivao. 1898. godine, Britanija i

Francuska su se sukobile kod Fašode u Sudanu, pošto su Britanci pokušali da zatvore

liniju na pravcu sever-jug, od Juţne Afrike do Egipta, dok su Francuzi pokušali da

34

Lowe, John, The Great powers, Imperialism and the German Problem1865-1925, Routhledge,London

and New York, 1994, pp. 202-239.

formiraju liniju istok-zapad od svojih kolonija u Africi. Da je tada došlo do rata, to bi

moţda bilo u skladu sa Lenjinovim objašnjenjem. Ali, u stvari, rat je izbio u Evropi 16

godina kasnije, i aktivnosti bankara na samoj ivici rata snaţno su mu se protivile. Bankari

su verovali da bi rat bio loš za biznis. Ser Edvard Grej, britanski ministar spoljnih

poslova, mislio je da mora da posluša savet Ajra Kroua i da Britanija mora da spreĉi

Nemaĉku da stekne premoć u evropskoj ravnoteţi snaga, ali je bio zabrinut kako pridobiti

londonske bankare da se sloţe sa objavom rata.

Moţemo odbaciti lenjinistiĉko objašnjenje, ali postoje još dva unutardrţavna

uzoka koje treba ozbiljnije razmotriti. Jedan je unutrašnja kriza u Austro-Ugarskoj i

Otomanskoj imperiji, zemljama ĉija je moć opadala; a drugi je unutrašnja politiĉka

situacija u Nemaĉkoj.

I Austro-Ugarska i otomanska Turska bile su multinacionalne imperije i stoga im

je pretila opasnost od porasta nacionalizma. Štaviše, otomanska vlada bila je veoma

slaba, veoma korumpirana i kao takva laka meta za nacionalistiĉke grupe na Balkanu koje

su htele da se oslobode vekovne turske vladavine. Balkanski ratovi iz 1912. godine

proterali su Turke, ali su sledeće godine balkanske drţave zaratile meĊu sobom zbog

plena. Ovi ratovi raspalili su apetite nekih balkanskih drţava da uĊu u obraĉun sa

Austrijom: ako su Turci mogli da budu isterani, zašto onda ne bi i Austrijanci?

Srbija je preuzela voĊstvo meĊu balkanskim drţavama. Austrija se plašila

dezintegracije zbog ovih nacionalistiĉkih pritisaka i bila je zabrinuta za mogući gubitak

statusa koji bi usledio. Na kraju, Austrija je ušla u rat protiv Srbije, ne zato što je Srbin

izvršio atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda, nego zato što je htela da oslabi Srbiju i

spreĉi je da postane magnet nacionalizma meĊu balkanskim Slovenima. General fon

Hecendorf, šef austrijskog generalštaba, izneo je svoje motive veoma jasno: “Iz ovog

razloga, a ne radi odmazde zbog atentata, Austro-Ugarska mora da izvuĉe sablju protiv

Srbije... Monarhija je bila stegnuta za vrat i morala je da bira izmeĊu toga da dopusti da

bude udavljena, ili da uĉini poslednji napor da spreĉi svoje uništenje.”35

Dezintegracija

imperije zbog delovanja nacionalizma bila je mnogo dublji uzrok rata; ubistvo Franca

Ferdinanda bilo je predtekst.

Još jedno vaţno objašnjenje leţi u unutrašnjoj politici Nemaĉke. Nemaĉki

istoriĉar Fric Fišer i njegovi sledbenici smatraju da su nemaĉki društveni problemi bili

kljuĉni uzrok rata. Prema Fišeru, nemaĉka nastojanja da ostvari hegemoniju svetskih

razmera bila su pokušaj nemaĉke elite da odvuĉe paţnju sa niskog stepena unutrašnje

integrisanosti nemaĉkog društva. U skladu sa glavnim postavkama ove škole mišljenja,

Nemaĉkom je vladala unutrašnja koalicija zemljoposedniĉke aristokratije i nekih krupnih

predstavnika industrijskog kapitala, nazvanih savezom raži i gvožĎa. Ova vladajuća

koalicija koristila je ekspanzionistiĉku politiku u cilju obezbeĊivanja stranih avantura

umesto unutrašnjih reformi, cirkusa umesto hleba. Ekspanzionizam je bio alternativa

demokratiji u društvu. Ovo nije dovoljo da bi se objasnio Prvi svetski rat, ali pomaţe u

objašnjenju izvora pritiska kojem je Nemaĉka izloţila meĊunarodni sistem posle 1890.

godine.

Šta se dešava sa prvim nivoom analize - ulogom pojedinaca? Ono što odlikuje

voĊstvo uoĉi Prvog svetskog rata jeste njegovo mediokritetstvo. Austrougarski car, Franc

Jozef, bio je umoran, star ĉovek, igraĉka u rukama generala Konrada i grofa Berhtolda,

35

Baron Konrad von Hetzendorff in: Sydney Fay, The Origins of the World War, Vol. II, Macmillan, New

York, 1929, pp. 185-186.

dvoliĉnog ministra spoljnih poslova. Ironija je da je Franc Ferdinand, prestolonaslednik

ubijen u Sarajevu, mogao biti snaga koja bi ograniĉila njihov uticaj, zbog toga što je ovaj

potencijalni naslednik prestola imao liberalna politiĉka gledišta. U Rusiji, car Nikolaj II

bio je izolovani autokrata koji je najveći deo svog vremena na prestolu proveo opirući se

unutrašnjim promenama. Imao je nekompetentne ministre spoljnih poslova i odbrane, i

bio pod snaţnim uticajem svoje bolesne i neurotiĉne ţene. Najvaţniji od svih bio je

Kajzer, koji je imao snaţan osećaj inferiornosti. On je bio agresivan ĉovek slabog

karaktera, pritom i krajnje emotivan. Doveo je Nemaĉku do riskantne politike bez bilo

kakve veštine ili doslednosti. Da citiramo Fon Biloua:

Vilhelm II nije hteo rat, ako ništa drugo, onda zbog toga što nije bio siguran da

njegovi nervi neće popustiti pod pritiscima neke stvarno kritiĉne situacije. U momentima

kad je postojala opasnost, Njegovo veliĉanstvo bi postajalo neprijatno svesno da nikada

ne bi moglo da predvodi vojsku u bici. Bio je potpuno svestan da je neurasteniĉan.

Njegovi preteći šovinistiĉki govori imali su nameru da uvere strance da je pred njima

drugi Fridrih Veliki ili Napoleon.

Liĉnost pravi razliku. Postojalo je nešto u voĊama, Kajzeru naroĉito, što ih je

uĉinilo znaĉajnim doprinosom uzrocima rata. Odnos izmeĊ nekih od sistemskih,

društvenih i individualnih uzroka predstavljen je na crteţu 3. 2.

Da li je rat bio neizbeţan?

Situacija u kojoj postoji nekoliko uzroka, od kojih bi svaki mogao biti dovoljan, zove se

previše determinisanom. Ako je Prvi svetski rat bio previše determinisan, da li to znaĉi da

je bio neizbeţan? Odgovor je ne, rat nije bio neizbeţan sve dok nije izbio, u avgustu

1914. godine. I ĉak i tada nisu bile neizbeţne ĉetiri godine klanice koje su usledile.

Hajde da izdvojimo tri tipa uzroka u smislu njihove vremenske blizine dogaĊaju

koji prouĉavamo. Najdalji su duboki uzroci, onda dolaze srednji uzroci, a oni koji

neposredno prethode dogaĊaju su neposredni uzroci. Analogno, zapitajte se na koji se

naĉin svetlost stvorila u vašoj sobi. Neposredan uzrok je da ste pritisnuli prekidaĉ, srednji

uzrok je da je neko u vašu zgradu ugradio elektriĉnu mreţu, a duboki uzrok je to što je

Tomas Edison otkrio kako se elektriĉna energija moţe isporuĉiti. Druga analogija je

potpala vatre: duboki uzrok su drva za potpalu; potpala i papir su uzroci srednje blizine, a

neposredni uzrok je paljenje šibice.

U Prvom svetskom ratu, duboki uzroci bile su promene u strukturi ravnoteţe

snaga i neki aspekti unutrašnjeg politiĉkog sistema. Naroĉito vaţni razlozi bili su rast

nemaĉke moći, razvoj bipolarnog sistema saveza, uspon nacionalizma i rezultirajuće

uništenje dve imperije ĉija je moć bila u opadanju, i nemaĉka politika. Uzroci srednje

daljine bili su nemaĉka politika, jaĉanje osećanja uljuljkanosti mirom i ideosinkretiĉke

osobine liĉnosti voĊa. Neposredan uzrok bio je atentat na Franca Ferdinanda u Sarajevu,

koji je poĉinio srpski terorista.

Kada se pogleda unazad, stvari uvek izgledaju kao neizbeţne. Zaista, moţemo

reći da bi, da nije bilo atentata, došlo do nekog drugog incidenta. Neki kaţu da su

neposredni uzroci poput autobusa - dolaze na svakih deset minuta. Stoga ovaj specifiĉan

dogaĊaj iz Sarajeva uopšte nije bio toliko vaţan; neki incident bi se verovatno desio pre

ili kasnije. Ova vrsta argumenta moţe se testirati uz pomoć istorije pretpostavljenih

situacija. Gledajući paţljivo istoriju ovog razdoblja, moţemo da se pitamo “šta ako” i

“šta je moglo biti”. Šta da nije bilo Sarajavskog atentata? Šta da su na vlast u Nemaĉkoj

došle socijaldemokrate? Postoji takoĊe i pitanje verovatnoće. Uzimajući u obzir duboke i

srednje udaljene uzroke, postojala je velika verovatnoća izbijanja rata, ali velika

verovatnoća nije isto što i neizbeţnost. Uzmimo ponovo metaforu vatre: drva za potpalu

i papir mogu stajati dugo vremena i nikada se ne zapaliti. TakoĊe, ako bi kiša pala pre

neko što naiĊe neko sa šibicom, ne bi se zapalili ĉak ni kada se dogodi Sarajevo.

Pretpostavimo da nije bilo tog dogaĊaja iz Sarajeva 1914. godine, i da nikakva

kriza nije postojala do 1916; šta se moglo dogoditi? Jedna od mogućnosti je da bi porast

ruske snage odvratio Nemaĉku od tako bezobzirnog podrţavanja Austrije. 1914. godine,

general Fon Moltke i ministar spoljnih poslova Jagov, dvojica nemaĉkih voĊa koji su bili

najuticajniji u prizivanju rata, smatrali su da je rat sa Rusijom neizbeţan. Oni su znali da

će Nemaĉka imati problem sa ratovanjem na dva fronta i da će morati da porazi jednu

stranu pre nego što uĊe u rat sa drugom. Rusija je, uprkos svojoj veliĉini, bila u

tehnološkom zaostatku i imala je loš transportni sistem, tako da je mogla biti ostavljena

za drugi napad. Nemaĉka je trebalo da prvo pohita ka zapadu i da iz rata izbaci

Francusku. Nakon što pobedi na zapadu, mogla bi da se okrene ka istoku i polako porazi

Ruse. Ĉak je postojao Šlifenov plan, ratni plan nemaĉkog generalštaba, koji je pozivao na

brzo prolaţenje kroz Belgiju (kršeći pritom belgijsku neutralnost) da bi Francusku brzo

izbacili iz rata, a potom se okrenuli ka istoku. Ta bi se strategija, meĊutim, do 1916.

mogla pokazati kao zastarela, jer je Rusija koristila francuski novac za izgradnju

ţeleznica. 1890-ih Rusima je trebalo dva-tri meseca da transportuju sve svoje trupe na

nemaĉki front, dajući Nemaĉkoj više nego dovoljno vremena da prvo napadne Francusku.

Do 1910. godine to vreme se smanjilo na 18 dana, i nemaĉki ratni planeri su znali da više

nemaju veliku marginu bezbednosti.Do 1916. godine, ta margina bi potpuno nestala i

Nemaĉka bi morala da odbaci svoju strategiju rata na dva fronta. Neke nemaĉke voĊe

mislile su da je bolje voditi rat 1914. nego kasnije. Oni su hteli da iskoriste krizu da

povedu preventivni rat i pobede u njemu.

Da nije bilo atentata i krize 1914. godine, kao i da je svet sve do 1916. godine bio

bez rata, moguće je da bi se Nemaĉka osetila oslabljenom, nesposobnom da rizikuje rat

na dva fronta. Moţda bi bila mnogo opreznija u davanju blanko podrške Austriji nego što

je to bilo 1914. godine. Ili bi moţda odbacila Šlifenov plan i koncentrisala se samo na rat

na Istoku. Ili bi moţda usaglasila stavove sa Britanijom ili promenila svoj stav da

ofanzivno ponašanje donosi prednost. Kad se sve sabere, tokom naredne dve godine,

razne promene u vezi sa snagom Rusije mogle su spreĉiti izbijanje rata. Bez rata,

nemaĉka industrijska moć nastavila bi da raste. Ironija je - špekulacija je britanskog

istoriĉara A. Dţ. P. Tejlora - da bi Nemaĉka moţda stekla dominaciju nad Evropom da

nije došlo do rata,.Nemaĉka bi, tvrdi on, postala toliko jaka da bi Francuska i Britanija

bile obeshrabrene.

Moţemo koristiti metod izvrtanja ĉinjenica, i u vezi sa time šta bi se dešavalo u

unutrašnjoj politici Britanije da su prošle još dve godine bez izbijanja rata. U knjizi

“Neobiĉna smrt liberalne Engleske”, istoriĉar Dţordţ Dendţerfild govori o pometnji na

britanskoj unutrašnjoj sceni. Britanski liberali zalagali su se za povlaĉenje iz Irske, dok su

se konzervativci, osobito u Severnoj Irskoj, tome ogorĉeno protivili. Postojala je velika

verovatnoća da bi vojska bila neposlušna. Da je došlo do pobune u Alsteru, verovatno bi

Britanija do te mere bila preokupirana svojim unutrašnjim problemima, da ne bi bila u

stanju da se pridruţi koaliciji Francuske i Britanije. Ono što je sigurno je da su se mogle

dogoditi mnoge znaĉajne istorijske promene da je mir trajao još dve godine.

Koja vrsta rata?

Drugi set pretpostavljenih situacija više pokreće pitanja o tome koja vrsta rata bi se

vodila nego da li bi do njega uopšte došlo. Istina je da je nemaĉka politika plašila njene

susede, i da se Nemaĉka zauzvrat plašila da ne bude okruţena Trojnom Antantom, tako

da je razumno pretpostaviti da je veća verovatnoća bila da će do rata doći nego da se to

neće desiti. Ali, koja bi to vrsta rata bila? Rat nije morao da bude onakav kakav znamo da

je bio Prvi svetski rat. Po metodu izvrtanja ĉinjenica, bila su moguća ĉetiri druga tipa

rata.

Jedna mogućnost bio je jednostavan lokalni rat. U poĉetku, Kajzer je oĉekivao

reprizu bosanske krize iz 1908-1909. godine, kada su Nemci podrţali Austrijance, ĉime

je Austrija bila u stanju da primora Rusiju da uĉini neke ustupke na Balkanu. 5. jula

1914. godine, Kajzer je obećao punu podršku Austro-Ugarskoj. Uĉinivši to, otišao je na

odmor. Kada se vratio sa krstarenja, zatekao je situaciju da je Austrija ispisala blanko ĉek

koji joj je ostavio, uputivši ultimatum Srbiji. Kada je shvatio o ĉemu se radi, uloţio je

veliki napor da ne doĊe do eskalacije rata, o ĉemu govori onaj ranije pominjani “Niki-

Vili” telegram. Da su njegovi napori urodili plodom, mi se moţda danas ne bismo sećali

Prvog svetskog rata, nego nekog malog austrijsko-srpskog rata iz avgusta 1914. godine.

Druga pretpostavljena mogućnost bila je rat na jednom frontu. Kada su Rusi

mobilisali svoje trupe, Nemci su takoĊe mobilisali svoje. Kajzer je pitao generala Fon

Moltkea da li bi vojne pripreme mogao da ograniĉi samo na istoĉni front. Fon Moltke mu

je odgovorio da bi to bilo nemoguće, jer bi svaka promena u vremenskom rasporedu

okupljanja trupa i potrepština, izazvala logistiĉku noćnu moru. Rekao je Kajzeru da bi,

ako bi pokušao da promeni planove, umesto armije imao jednu neorganizovanu masu.

Ipak, posle rata, general Fon Štab je priznao je da je bilo moguće uspešno promeniti

dnevni red mobilizacije . Da je Kajzer znao za to i da je insistirao na tome, mogli smo

imati rat na jednom frontu.

Treća pretpostavljena slika odnosi se na situaciju rata na dva fronta, bez uĉešća

Britanije: Nemaĉka i Austrija protiv Francuske i Rusije. Da tamo nije bilo Britanaca da

donesu prednost, Nemaĉka je lako mogla odneti pobedu. Moguće je da se Britanija ne bi

ukljuĉila u rat da Nemaĉka nije izvršila invaziju na Belgiju, iako Belgija nije bila glavni

razlog ulaska Britanije u rat. Za neke ljude, kao što su bili Ser Edvard Grej i ljudi iz Forin

ofisa, glavni razlog za ulazak Britanije u rat bila je opasnost da Nemaĉka stekne kontrolu

nad kontinentom. Britanija je, meĊutim, bila demokratska drţava, i Liberalna partija koja

je bila u vladi, bila je podeljena. Leviĉarski liberali bili su protiv rata, ali kada je nemaĉka

protutnjala preko Belgije i pekršila neutralnost ove zemlje, to je omogućilo ĉlanovima

Liberalne partije koji su bili za rat da nadvladaju nevoljnost antiratnih liberala i da

prevaziĊu podeljenosti u britanskom Kabinetu.

Konaĉno, ĉetvrta pretpostavljena situacija je rat bez SAD. Do poĉetka 1918.

godine, Nemaĉka bi moţda dobila rat da Sjedinjene Drţave nisu poremetile vojnu

ravnoteţu svojim ulaskom 1917. godine. Jedan od razloga zbog kojeg su Sjedinjene

Drţave ušle u rat bila je nemaĉka podmorniĉka kampanja protiv savezniĉkih i ameriĉkih

brodova. Bilo je takoĊe i nekih nemaĉkih nespretnosti: poslali su poruku, sada poznatu

kao Cimermanov telegram, u kojoj su dali instrukcije svojoj ambasadi u Meksiku da

„podgreje“ tamošnje probleme s Amerikancima, a Sjedinjene Drţave su to smatrale

neprijateljskim aktom. Ovi ĉinioci osigurali su da Sjedinjene Drţave uĊu u rat.

Naša analiza pretpostavljenih situacija kao prvo sugeriše naĉine na koje 1914.

godine ne bi došlo do rata , i, kao drugo, naĉine na koje rat koji je izbio ne bi morao da

postane ĉetvorogodišnja klanica koja je dovela do uništenja Evrope kao srca globalne

ravnoteţe snaga. Ona nam sugeriše da je Prvi svetski rat bio verovatan, ali da nije bio

neizbeţan. Presudili su ljudski izbori.

Levak izbora

Istorija je uzroĉno-poslediĉna. Tokom vremena, dogaĊaji se zgušnjavaju, gube se nivoi

slobode i raste verovatnoća rata. Levak mogućnosti izbora koje su na raspolaganju

liderima, meĊutim, moţe se ponovo otvoriti i nivoi slobode se mogu povratiti. (videti

sliku 3.4.) Ako poĉnemo sa 1898. godinom i zapitamo se koji je rat najverovatniji u

Evropi, odgovor bi bio rat izmeĊu Francuske i Britanije, koje su bile sukobljene licem u

lice povodom kolonijalnih poseda u Africi. Nakon što su Britanci i Francuzi 1904. godine

formirali Antantu, britansko-francuski rat izgledao je manje verovatan. Prva Marokanska

kriza iz 1905. i Bosanska kriza iz 1908. godine, uĉinile su da rat sa Nemaĉkom izgleda

mnogo verovatnije. Ali, 1910. godine desili su se neki interesantni dogaĊaji. Betman

Holveg, nemaĉki kancelar, traţio je detant sa Britanijom. Britanija je smatrala da moţe

ostati neutralna u sluĉaju kakvog rata u Evropi, samo ako Nemaĉka ograniĉi svoju

mornaricu. U isto vreme, izgledalo je da će obnovljena kolonijalna trvenja izmeĊu

Britanije i Rusije u Aziji, i izmeĊu Britanije i Francuske, zapretiti kolapsom ili erozijom

Trojne Antante. Drugim reĉima, 1910. se levak izbora ponovo proširio.

Levak se, meĊutim, suzio još jednom, 1911. godine, sa drugom Marokanskom

krizom. Kada je Francuska poslala trupe da pomognu sultanu od Maroka, Nemaĉka je

zahtevala kompenzaciju na teritoriji francuskog Konga i poslala je topovnjaĉu u Agadir

na marokanskoj obali. Britanska flota bila je u pripravnosti. Francuski i nemaĉki bankari

lobirali su protiv rata, i Kajzer je ustuknuo. Ovi dogaĊaji su bili, meĊutim, od velikog

uticaja na javno mnjenje i doveli su do porasta straha od nemaĉkih namera.

Iako su Balkanski ratovi iz 1912. i 1913. godine i povećanje pritisaka na Austriju

postavili scenu za 1914. godinu, postojao je takoĊe obnovljeni napor za detant, 1912.

godine. Britanija je poslala Lorda Heldena u Berlin, i Britanci i Nemci saglasili su se oko

mnogih pitanja. TakoĊe, do tog vremena postalo je jasno da je Britanija pobedila u trci u

pomorskom naoruţavanju. Levak se moţda opet proširio.

Juna 1914. godine, osećanje da se odnosi popravljaju bilo je toliko jako da je

Britanija poslala 4 svoja najveća Drednot ratna broda u Kil u Nemaĉkoj, u drţavnu

posetu. Da je Britanija smatrala da će doći do rata, poslednja stvar koju bi uradila bila bi

da pošalje ĉetiri od svojih najboljih ratnih brodova u neprijateljsku luku. Jasno, Britanija

u tom trenutku nije mislila na rat. U stvari, 28. juna, britanski i nemaĉki mornari šetali su

zajedno kejom u Kilu, kada su do njih došle vesti da je srpski terorista pogodio iz pištolja

austrijskog nadvojvodu u jednom dalekom mestu zvanom Sarajevo. Istorija ima svoja

iznenaĊenja, i još jednom, “verovatno” nije isto što i “neizbeţno.”

Pouke istorije ponovo

Da li postoje neke pouke koje moţemo izvući iz ovog istorijata? Moramo biti paţljivi

kada su pouke u pitanju. Analogije mogu da zavedu, a o Prvom svetskom ratu stvoreno je

mnogo mitova. Na primer, neki kaţu da je Prvi svetski rat bio rat do kog je došlo igrom

sluĉaja. Prvi svetski rat nije bio potpuno sluĉajan. Austrija je planirano ušla u rat. A ako

je trebalo da bude rata, Nemaĉka je više ţelela rat 1914, godine nego kasnije. Bilo je

pogrešnih kalkulacija o duţini i opsegu rata, ali to nije isto što i rat igrom sluĉaja.

Kaţe se, takoĊe, da je rat izbio zbog trke u naoruţavanju u Evropi. Do 1912.

godine, meĊutim, trka u pomorskom naoruţavanju bila je završena, i Britanija je iz nje

izašla kao pobednik. Premda je u Evropi postojala zabrinutost zbog rastuće moći armija,

gledište da je rat bio uzrokovan direktno trkom u naoruţavanju je suviše jednostavno.

S druge strane, ima nekih validnih upozorenja koje moţemo izvući iz ovog

dugaĉkog pada u Prvi svetski rat. Jedna od lekcija je da treba obratiti paţnju na proces

sistema ravnoteţe snaga, kao i na strukturu raspodele moći. Ovde konstruktivisti dodaju

jedan vaţan deo koji neki realisti propuštaju. Umerenost dolazi iz procesa. Stabilnost nije

osigurana samo raspodelom moći. Još jedna korisna lekcija je da se treba ĉuvati

uljuljkanosti u miru, ili verovanja da će se sledeće krize uklopiti u isti obrazac kao i

poslednje krize: za 1914. godinu se pretpostavljalo da će biti repriza Bosanske krize iz

1908. godine, iako je jasno da nije bilo tako. Uz to, iskustvo Prvog svetskog rata sugeriše

nam da je vaţno imati vojne snage koje su stabilne u krizama, bez ikakvog osećaja da se

moraju koristiti ili izgubiti. Ţelezniĉki redovi voţnje nisu bili glavne determinante Prvog

svetskog rata, ali su politiĉkim liderima oteţali kupovinu dodatnog vremena.

Svet u osvit 21. veka razlikuje se od sveta iz 1914. godine na dva vaţna naĉina:

jedan je da je nuklearno oruţje uĉinilo rat širokog obima veoma opasnim, i drugi, da je,

kako kontruktivisti primećuju, ideologija rata, prihvatanje rata, mnogo slabije. 1914.

godine, postojalo je mišljenje da je rat neizbeţan, jedno fatalistiĉko gledište ojaĉano

argumentom teorije socijalnog darvinizma da je rat dobrodošao jer on proĉišćava vazduh

kao dobra sveţa oluja. To je zaista bilo raspoloţenje uoĉi Prvog svetskog rata. Knjiga

Vinstona Ĉerĉila „Svet u krizi“ veoma dobro hvata ovo osećanje:

Postojala je neobiĉna napetost u vazduhu. Nezadovoljne materijalnim napretkom,

drţave su se agresivno okrenule ka sukobu, unutrašnjem ili spoljnom. Nacionalne strasti,

neuobiĉajeno narasle usled opadanja uticaja religije, tinjale su pod površinom skoro

svake zemlje, da bi se rasplamsale ukoliko bi ih pokušali ugasiti. Gotovo da se moglo

pomisliti da svet ţeli da pati. Svakako, svuda je bilo onih koji su jedva ĉekali da se

drznu.36

Usudili su se i izgubili, to je lekcija iz 1914. godine.

HRONOLOGIJA: PUT U PRVI SVETSKI RAT

1905-1906. Prva Marokanska kriza: Kajzer posećuje Tanger u sklopu pokušaja

36

Winston Churchill, The World Crisis, Scribner’ s, New York, 1923, p. 188.

Nemaĉke da tu zameni Francusku; rešeno namirivanjem Francuske na

konferenciji u Algericasu

1908. Austro-Ugarska objavljuje aneksiju Bosne i Hercegovine, teritorije

naseljene slovenskim stanovništvom kojom je upravljala od 1878.

godine. Srbija preti ratom, ali je nemoćna bez podrške

Rusije; Nemaĉka staje iza Austro-Ugarske, odvraćajući time Rusiju

1911. Druga Marokanska kriza: nemaĉka topovnjaĉa "Panter" pojavljuje se

u Agadiru u pokušaju da primora Francusku na teritorijane ustupke

u drugim podruĉjima pod njenom kontrolom, u zamenu za nemaĉko

priznavanje francuskih zahteva u Maroku

1912. Prvi Balkanski rat: Bugarska, Srbija i Grĉka pobeĊuju Tursku i zadobijaju

Trakiju i Solun; Austro-Ugarska pomaţe stvaranje Albanije u cilju

obuzdavanja moći Srbije

1913. Drugi Balkanski rat: Srbija, Grĉka i Rumunija nanose poraz Bugarskoj i

ostvaruju teritorijalna proširenja na raĉun Bugarske.

1914.

28. jun Atentat na austro-ugarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i

njegovu ţenu u Sarajevu

5. jul Austro-Ugarska zahteva i dobiju podršku Nemaĉke za obraĉun sa Srbijom

23. jul Austro-Ugarska šalje oštar ultimatum Srbiji

25. jul Srbija odbija neke odredbe ultimatuma; traţi podršku Rusije

26. jul Ser Edvard Grej, britanski ministar spoljnih poslova predlaţe

odrţavanje konferencije na kojoj bi se razrešila kriza; Nemaĉka

i Austro-Ugarska odbijaju predlog

28. jul Austro-Ugarska objavljuje rat Srbiji

29.jul Austro-ugarske vojne snage bombarduju Beograd; Rusija vrši mobilizaciju

protiv Austro-Ugarske

30. jul Rusija i Austro-Ugarska nareĊuju opštu mobilizaciju; francuske trupe se

povlaĉe 10 kilometara od granice sa Nemaĉkom

31. jul Nemaĉka šalje ultimatum Rusiji zahtevajući demobilizaciju; Rusija ne

odgovara

1. avgust Nemaĉka objavljuje rat Rusiji; mobilizacija britanske flote; Francuska

vrši mobilizaciju pošto su nemaĉke snage izvršile invaziju na Luksemburg

2. avgust Nemaĉka zahteva nesmetani prolaz kroz Belgiju

3. avgust Belgija odbija nemaĉki ultimatum; Nemaĉka objavljuje rat Francuskoj

4. avgust Nemaĉke trupe umarširale u Belgiju; Britanija objavljuje rat Nemaĉkoj

PITANJA ZA RAZMIŠLJANJE:

1. Da li je Prvi svetski rat bio neizbeţan? Ako je to bio sluĉaj, zašto i kada? Ako nije,

kada i kako se mogao izbeći?

2. Kako se Volcove "predstave" mogu primeniti na objašnjavanje porekla Prvog svetskog

rata?

3. Koji od sledećih ĉinilaca smatrate najznaĉajnijim za objašnjenje izbijanja Prvog

Svetskog rata?

a) sistem Saveza

b) javno mnjenje

c) vojne doktine ili vojna rukovodstva (odredite zemlje)

d) politiĉka voĊstva (odredite zemlje)

e) ekonomske pritiske ili sile

f) pogrešno opaţanje namera druge strane

g) ostale ĉinioce

4. Tukidid je tvrdio da je najdublji uzrok Peloponeskog rata bio "rast atinske moći i

strah koji je to prouzrokovalo u Sparti". Do kog obima je Prvi svetski rat bio

prouzrokovan porastom moći Nemaĉke i strahom koji je to proizvelo u Velikoj

Britaniji? Ili rastom ruske moći i strahom koji je to prouzrokovalo u Nemaĉkoj?

5. Do kog obima je, ako je uopšte, prvi svetski rat bio proizvod sluĉajnosti? Ima li smisla

govoriti o ratovima koji su izbili sluĉajno? Šta sa nenameravanim ratovima?

6. Šta realistiĉki, liberalni i konstruktivistiĉki pristupi izuĉavanju

meĊunarodnih odnosa imaju da pridodaju našim shvatanjima porekla Prvog svetskog

rata?

7. Koje se pouke mogu izvući iz 1914. godine, a koje mogu pomoći onima koji donose

politiĉke odluke da izbegnu ratove u današnje vreme?

PREPORUĈENA LITERATURA:

1. Gullick, Edward, Europe’s Classical Balance of Power, Norton, New York, 1967,

pp. 1 – 34, 184 – 218.

2. Joll, James, The Origins of the First World War, Longman, New York, 1984, pp.

9 – 147.

3. Kenneddy, Paul, “The Kaiser and German Weltpolitik” in: John C. G. Rohl and

Nicholas Sombart, eds., Kaiser Wilhelm II: New Interpretations, the Corfu

Papers, Cambridge University Press, Cambridge, 1982, pp. 143 – 168.

4. Lowe, John, The Great Powers, Imperialism and the German Problem 1865 –

1925, Routledge, London and New York, 1994, pp. 202 – 239.

DODATNA LITERATURA:

Christiansen, Thomas, and Jack Snyder, “Chain Gangs and Passed Bucks”, International

Organization, 44 : 2, Spring 1990, pp. 139 – 168.

Dangerfield, George, The Strange Death of Liberal England, Capricorn Books, New

York, 1961

Fischer, Fritz, World Power or Decline: The Controversy over Germany’s Aims in the

First World War, Norton, New York, 1974

Howard, Michael, The Causes of War and Other Essays, Harvard University Press,

Cambridge, MA, 1984

Kennedy, Paul, The Rise of the Anglo – German Antagonism: 1860 – 1914, Allen &

Unwin, London, 1980

Kupchan, Charles A., The Vulnerability of Empire, Cornell University Press, Ithaca, NY,

1994

Lebow, Richard Ned, Between Peace and War: The Nature of International Crisis, Johns

Hopkins University Press, Baltimore, 1981

Maier, Charles S., “Wargames: 1914 – 1919”, in: Robert I. Rotberg and Theodore K.

Rabb, eds., The Origin and Prevention of Major Wars, Cambridge University Press, New

York, 1989, pp. 249 – 280.

Miller, Steven, Sean M. Lynn – Jones, and Stephen Van Evera, eds., Military Strategy

and the Origins of the First World War, Princeton University Press, Princeton NJ, 1991

Nye, Joseph S., Jr., Soft Power: The Means to success in World Politics, Public Affairs,

New York, 2004

Organski, A. F. K., and Jacek Kugler, The War Ledger, University of Chicago Press,

Chicago, 1980

Rock, Stephen R., Why Peace Breaks Out: Great Power Rapprochement in Historical

Perspective, University of North Carolina Press, Chapel Hill, NC, 1989

Sagan , Scott, “1914 Revisited: Allies, Offense, and Stability”, International Security, 11

: 2, Fall 1986, pp. 151 – 176.

Schroeder, Paul W., “World War One as Galloping Gertie: A Reply to Joachim Remak”,

Journal of Modern History, XLIV : 3, 1972

Snyder, Jack L, Myths of Empire: Domestic Politics and International Ambition, Cornell

University Press, Ithaca, NY, 1991

Trachtenberg, Marc, History and Strategy, Princeton University Press, Princeton NJ,

1991, Poglavlje 2

Tuchman, Barbara, The Guns of August, Macmillan, New York, 1962

Turner, L. C. F., The Origins of World War I, Edward Arnold, London, 1983

Walt, Stephen, The Origins of Alliances, Cornell University Press, Ithaca, NY, 1987

Williamson, Samuel R., “The Origin of World War I”, in: Robert I. Rotberg and

Theodore K. Rabb, eds., The Origin and Prevention of Major Wars, Cambridge

University Press, New York, 1989, pp. 225 – 248.

Wilson, Keith, Decisions for War, 1914, St. Martins Press, New York, 1995

POGLAVLJE IV

NEUSPEH KOLEKTIVNE BEZBEDNOSTI I II SVETSKI RAT

USPON I PAD KOLEKTIVNE BEZBEDNOSTI

I svetski rat je prouzrokovao ogromne društvene potrese i osećanja uţasa zbog

besmislene ratne klanice. Politika ravnoteţe snaga bila je naširoko okrivljivana za rat.

Vudro Vilson, ameriĉki predsednik tokom I svetskog rata, bio je klasiĉni liberal

devetnaestog veka, koji je smatrao da je politika ravnoteţe snaga nemoralna zbog toga što

narušava demokratiju i nacionalno samoopredeljenje. Prema Vilsonovom shvatanju,

“Ravnoteţa snaga je velika igra koja je sada zauvek diskreditovana. To je stari i zao

poredak koji je preovladjivao pre ovog rata. Ravnoteţa snaga je nešto bez ĉega moţemо

u budućnosti“.37

Vilson je imao pravo, zbog toga što politika ravnoteţe snaga ne daje prvenstvo

demokratiji ili miru. Kao što smo videli, ravnoteţa snaga je naĉin da se oĉuva sistem

suverenih drţava. Drţave deluju sa ciljem da spreĉe da bilo koja od drţava postane

nadmoćna. Iz toga proizilazi takva ravnoteţa snaga koja dopušta rat ili kršenje principa

samoopredeljenja, ako je to jedini naĉin da se saĉuva nezavisnost. Ipak I svetski rat bio je

tako razarajući, haotiĉan i brutalan, da su mnogi ljudi poĉeli da misle da rat radi oĉuvanja

ravnoteţe snaga više ne moţe biti tolerisan. Ali ako svet sebi više ne moţe da dopusti

sistem ravnoteţe snaga, šta bi zauzelo njegovo mesto?

Vilson je priznavao da suverene drţave ne mogu biti ukinute, ali bi sila mogla biti

obuzdana uz pomoć prava i ustanova kao što je to uĉinjeno na nivou unutrašnje politike.

Liberalno rešenje sastojalo se u razvoju medjunarodnih institucija koje bi bile analogne

unutrašnjim zakonodavnim i sudskim, kako bi demokratske procedure mogle biti

primenjene na medjunarodnom nivou. Neki liberali tog vremena smatrali su ne samo da

je I svetski rat voĊen da bi se svet uĉinio bezbednim mestom za demokratiju, nego i da bi

demokratija mogla da uĉini svet bezbednim. U januaru 1918. godine SAD su objavile

saopštenje navodeći u 14 taĉaka svoje razloge za ulazak u rat. Ĉetrnaesta taĉka je bila

37

Woodrow, Wilson, in: Ray S. Baker and William E Dodd, eds., The Public Papers of Woodrow Wilson:

War and Peace, vol. I, Harper, New York, 1927, pp. 182 – 183.

najvaţnija. Ona je pozivala na „na stvaranje, putem posebnog obavezujućeg sporazuma,

opšteg udruţenja nacija, u cilju pruţanja uzajamnih jemstava politiĉke nezavisnosti i

teritorijalnog integriteta kako velikim, tako i malim drţavama“. U stvari,Vilson je hteo da

promeni medjunarodni sistem - od jednog koji je bio zasnovan na politici ravnoteţe

snaga, u drugi koji je zasnovan na kolektivnoj bezbednosti.

Broj nastradalih u ratu 1914 – 1918. Zemlja Broj mrtvih u ratu

Austro – Ugarska 1 250 000 Britanija (ukljuĉujući teritoriju cele imperije) 900 000 Bugarska 100 000 Francuska 1 500 000 Nemaĉka 1 750 000 Italija 600 000 Rumunija 300 000 Rusija 1 750 000 Srbija 500 000 Turska 30 000 Sjedinjene Ameriĉke Drţave 112 000

Liga Naroda

Uprkos tome što su kritiĉari zvali Vilsona utopistom, on je verovao da bi organizovanje

meĊunarodne bezbednosti mogao biti praktiĉan pristup svetskoj politici. Znao je da samo

sporazumi i ugovori na papiru neće biti dovoljni; potrebne su organizacije i pravila kako

bi sporazumi bili primenjeni. Zato je Vilson polagao tako mnogo vere u ideju Lige

naroda. Moralna snaga je bila znaĉajna, ali je vojna sila bila neophodna da je podrţi.

Bezbednost je morala da bude kolektivna odgovornost. Ako bi se sve neagresivne drţave

udruţile, premoć bi bila na strani dobra. MeĊunarodna bezbednost bi bila kolektivna

odgovornost u kojoj bi neagresivne drţave obrazovale koaliciju protiv agresora. Mir bi

bio nedeljiv.

Kako drţave mogu da stvore takav novi sistem kolektivne bezbednosti? Prvo, pravnom

zabranom agresije i ofanzivnog rata. Drugo, odvraćanjem agresije putem formiranja

koalicije svih neagresivnih drţava. Ako bi se svi obavezali da priteknu u pomoć svakoj

drţavi koja je ţrtva bilo gde u svetu, onda bi premoć bila na strani neagresivnih snaga.

Treće, ako odvraćanje ne uspe i doĊe do agresije, sve drţave bi se saglasile da kazne

drţavu koja je poĉinila agresiju. Ova doktrina kolektivne bezbednosti ima odreĊenih

sliĉnosti sa politikom ravnoteţe snaga u smislu da su drţave pokušavale da odvrate

agresiju obrazovanjem moćnih koalicija, a ako odvraćanje ne bi uspelo, bile su voljne da

koriste silu.

MeĊutim, postoje tri znaĉajne razlike izmedju pristupa kolektivne bezbednosti i

ravnoteţe snaga: Prvo, u kolektivnoj bezbednosti je naglasak više na agresivnoj politici

drţava nego na njenim sposobnostima. Ovo je u suprotnosti sa politikom ravnoteţe snaga

u kojoj su savezi bili stvarani protiv bilo koje drţave koja je postajala suviše jaka;

odnosno, fokus je bio na kapacitetima drţava. Drugo, u sistemu kolektivne bezbednosti

savezi nisu stvarani unapred, budući da se ne zna koja će drţava biti agresivna. Tu bi se

primenjivao princip - svi protiv jednog kada je agresija poĉinjena, dok se u sistemu

ravnoteţe snaga savezi obrazuju unapred. Treće, kolektivna bezbednost je bila osmišljena

da bude globalna i univerzalna, bez neutralnih drţava ili onih koje taj sistem

iskorišćavaju ne doprinoseći mu. Ako bi previše drţava bilo neutralno, koalicija dobra bi

mogla delovati slabo i njena sposobnost da odvrati ili kazni agresora bi bila umanjena.

Doktrina kolektivne bezbednosti bila je obuhvaćena Paktom Lige naroda, koja je sa druge

strane bila deo ugovora kojima je okonĉan I svetski rat. Nekoliko ĉlanova Pakta Lige

naroda su naroĉito znaĉajni. U ĉlanu 10. drţave su se obavezale da zaštite sve ĉlanice od

agresije. U ĉlanu 11 svaki rat ili pretnja ratom proglašeni su brigom svih drţava. U

ĉlanovima 12 i 15 drţave su se sloţile da svoje sporove podvrgnu arbitraţi i da tri meseca

nakon neuspele arbitraţe ne ulaze u rat. Ĉlan 16, ujedno i najvaţniji, kaţe da bi svaki rat

koji ne poštuje procedure Lige naroda, o smatran ratom protiv svih ĉlanica. Drţava koja

bi zapoĉela rat bi bila odmah podvrgnuta ekonomskim sankcijama, a Savet Lige naroda

bi mogao preporuĉiti dalje vojne mere.

Ovo tvrdo zvuĉi, ali su postojale i nejasnoće. Sve ĉlanice su morale da se saglase da se

primeni kolektivna bezbednost. Tako je svaka drţava imala pravo veta. Kada su drţave

potpisale Pakt, one su se obavezale na poštovanje ĉlana 16, ali je u praksi ostajalo na

drţavama da odluĉe koju vrstu sankcija će primeniti i kako će ih sprovesti; one za to nisu

odgovarale nikakvoj višoj vlasti. Stoga Liga naroda nije bila korak ka svetskoj vladi u

kojoj bi viša vlast mogla da obaveţe drţave ĉlanice. Ona nije bila kraj anarhiĉnog

sistema drţava, nego prvenstveno napor da drţave kolektivno disciplinuju one ĉlanice

sistema koje krše pravo.

Kolektivna bezbednost u sebi sadrţi dva povezana koncepta: suverenost i meĎunarodno

pravo. Definicija suverenosti je veoma jednostavna: pravna suprematija unutar date

teritorije. Proslavljena od strane drţavnih moralista i ustanovljena od strane Lige naroda,

suverenost drţave je apsolutna i nepovrediva; vlade drţava imaju punu vlast unutar

njihovih granica. Drţava moţe ograniĉiti tu vlast samo sopstvenim pristankom; odnosno,

ako vlada potpiše ugovor kojim dopušta drugoj vladi da ima odreĊeni uticaj u njenim

domenima, što je pre sporazumno ograniĉavanje, nego povreda suvereniteta. Tako su

potpisivanjem pakta Lige naroda drţave dobrovoljno prepustile nešto suverenosti

medjunarodnoj zajednici u zamenu za jemstva kolektivne bezbednosti i meĊunarodnog

prava.

Prema Vilsonovom shvatanju, i kako proizilazi iz Pakta Lige naroda, meĊunarodno pravo

nadilazi nacionalno, a time i suverenost u odreĊenim sluĉajevima. Još od Vestfalskog

mira 1648. godine, kljuĉno naĉelo meĊunarodnog prava je bilo da su drţave suverene,

osim kada povrede meĊunarodno pravo, u kom sluĉaju su podvrgnute kaţnjavanju.

Kolektivna bezbednost bila je meĊunarodnom pravu ono što je policija u unutrašnjem

pravu. Ipak, meĊunarodno pravo je bilo mnogo manje prihvaćeno od strane drţava nego

unutrašnje pravo. Mnoge drţave odbile su da budu ograniĉene meĊunarodnim pravom i

njegovo poštovanje smatrale pre dobrovoljnim nego obaveznim.

Sjedinjene Drţave i Liga Naroda

U nevoljnosti drţava da ţrtvuju deo svoje suverenosti u zamenu za kolektivnu bezbednost

leţi uzrok jedne od najizraţenijih slabosti Lige: neuspehu SAD da se pridruţi neĉemu što

su same stvorile. Ameriĉki Senat je odbio da ratifikuje Pakt. Rezultat toga bio je da je

sistem kolektivne bezbednosti morao da funkcioniše bez onoga ko je trebao da bude

njegov najznaĉajniji akter.

Zašto su se Sjedinene Drţave uzdrţale kada je, u velikoj meri, Liga bila ameriĉki

liberalan plan da se preuredi svetska politika? Posle Prvog svetskog rata, najveći deo

Amerikanaca ţeleo je da se vrati u «normalnost». Mnogi su definisali „normalnost“ kao

izbegavanje mešanja u meĊunarodne poslove. Protivnici su tvrdili da je Monroova

doktrina iz 1823. godine ograniĉila ameriĉke interese na Zapadnu hemisferu. Opozicija

„zamkama savezništava“ datira još od vremena Dţordţa Vašingtona. VoĊa te opozicije

Ligi naroda, senator Henri Kabot Lodţ iz drţave Masaĉusets, pribojavao se da će ĉlan 16.

Pakta oslabiti i ameriĉki suverenitet i ustavnu moć Senata da objavi rat. Lodţ je

podozrevao da Sjedinjene Drţave mogu biti uvuĉene u daleke ratove na osnovu odluka

Lige da primeni kolektivnu bezbednost, umesto da to bude uĉinjeno odlukom Senata ili

voljom ameriĉkog naroda.

Debata izmeĊu Predsednika Vilsona i senatora Lodţa ponekad se predstavlja kao

sukob izmedju idealiste i realiste, ali ona se takoĊe moţe posmatrati i kao debata izmeĊu

razliĉitih oblika ameriĉkog moralizma. Vilsonovo tvrdoglavo odbijanje da se sporazume

sa Lodţom bio je jedan deo problema. Izolacionizam Lodţa odraţavao je dugotrajni

ameriĉki stav prema ravnoteţi snaga u Evropi: evropske drţave ĉine prljave stvari u ime

ravnoteţe snaga, i Amerikanci su bolji od toga. U suštini, meĊutim, Sjedinjene Drţave su

bile u stanju da ignorišu politiku ravnoteţe snaga u devetnaestom veku zbog toga što su

Amerikancima išle na ruku prednosti koje je imala britanska flota. Druge evropske

zemlje nisu mogle da dopru do Zapadne hemisfere i zaprete Amerikancima. U stvari,

Sjedinjene Drţave nisu bile uopšte izolacionistiĉke kada se radilo o mešanju u poslove

njihovih nejakih suseda u Centralnoj Americi, Meksiku ili na Kubi. Na kraju Prvog

svetskog rata Amerikanci su bili oštro podeljeni izmeĊu dva oblika moralizma, i

izolacionistiĉki impuls prema evropskoj ravnoteţi snaga je bio taj koji je odneo pobedu.

Rezultat je bio da je zemlja koja je srušila ravnoteţu snaga u Prvom svetskom ratu odbila

da prihvati odgovornost za posleratni poredak.

CITAT:

MOJA KONCEPCIJA LIGE NARODA JE BAŠ U OVOME, DA ONA TREBA DA

DELUJE KAO ORGANIZOVANA LJUDSKA MORALNA SNAGA ŠIROM SVETA, I

DA TAJ REFLEKTOR SAVESTI BUDE UPRT U SVAKOGA KO BILO KAD I BILO

GDE PLANIRA I SPREMA ZLO I AGRESIJU. Wudro Wilson38

Rani dani Lige

Ono što je Francuska ţelela više od svega na kraju Prvog svetskog rata bile su vojne

garancije da Nemaĉka neće ponovo postati moćna. Budući da Sjedinjene Drţave nisu

htele da se pridruţe Ligi naroda, Francuska je vršila pritisak na Britaniju da pruţi

bezbednosne garancije i ţelela je vojne pripreme za sluĉaj da nemaĉka moć bude

obnovljena. Britanija se opirala sa argumentima da bi takav savez bio protiv duha

kolektivne bezbednosti jer bi identifikovao agresora unapred. Štaviše, Britanija je

smatrala Francusku jaĉom od Nemaĉke, zbog ĉega nije bilo potrebe za savezom, ĉak ni u

38

Citirano u: Inis L. Claude, Power and International Relations, Random House, New York, p. 104.

pojmovima tradicionalne ravnoteţe snaga. Britanija je govorila kako je vaţno

reintegrisati Nemaĉku, baš kao što je Beĉki kongres vratio Francusku u Evropski koncert

na kraju Napoleonovih ratova. Ratno raspoloţenje smirivalo se mnogo brţe u Britaniji

nego u Francuskoj, i Britanci su smatrali da je vreme da umire Nemce vraćajući ih u

proces.

Neosetljiva na takve argumente, Francuska je formirala saveze sa Poljskom, koja je

obnovljena posle Prvog svetskog rata, i sa „Malom Antantom“, Jugoslavijom,

Ĉehoslovaĉkom i Rumunijom, drţavama nastalim od bivše Austro-ugarske imperije.

Francuska politika je pokušala da sedi na dve stolice: ne samo da su ti savezi bili suprotni

duhu kolektivne bezbednosti, nego oni nisu mnogo uĉinili za Francusku u smislu

ravnoteţe snaga. Poljska je bila u lošim odnosima sa svojim susedima, i nije bilo zamene

za Rusiju koja je doţivela ostrakizam zbog Boljševiĉke revolucije. Drţave Male Antante

bile su destabilizovane etniĉkim problemima i unutrašnjim podelama.

Nemaĉka je izašla iz Prvog svetskog rata strahovito oslabljena. Izgubila je 25 000

kvadratnih milja teritorije i 7 miliona stanovnika. Versajski mirovni ugovor, potpisan u

junu 1919. godine, primorao je Nemaĉku da smanji vojsku na samo 100 000 ljudi i

zabranio joj drţanje vazduhoplovnih snaga. Ugovor je sadrţao famoznu "klauzulu o

ratnoj krivici", prema kojoj je Nemaĉka prouzrokovala rat. Budući da je Nemaĉka bila

okrivljena, Nemaĉka je morala i da plati. Reparacije su iznosile 33 milijarde dolara, iznos

koji su Nemci smatrali nezamislivo visokim s obzirom na oštećenja koja su pretrpeli.

Kada nisu platili, Francuzi su poslali trupe da okupiraju nemaĉku industrijsku oblast Rur

dok oni to ne plate. Stupivši u pasivan otpor, Nemaĉka je pretrpela ogromnu inflaciju

koja je uništila ušteĊevinu srednje klase. To je jedno za drugim uništilo izvore unutrašnje

stabilnosti dok se Vajmarska republika borila da stvori demokratiju.

Italija nikada nije bila oduševljena Pariskim mirovnim ugovorima ili Ligom naroda.

Italija je prvobitno bila u savezu sa Nemaĉkom i Austro-ugarskom, ali su na poĉetku rata

Italijani odluĉili da će bolje proći sa saveznicima i promenili su stranu. U tajnom

Londonskom memorandumu, potpisanom 1915. godine, Italiji je obećana kompenzacija

na raĉun delova Austro-ugarskog carstva od kojih je nastala posleratna Jugoslavija.

Italijani su oĉekivali da će ta obećanja biti ispoštovana, ali Vudro Vilson se usprotivio

takvim staromodnim naĉinima podele plena i ratnom ponašanju. Povrh toga, nakon što su

Musolini i fašisti preuzeli vlast 1922. godine, jedan od njihovih spoljnopolitiĉkih ciljeva

bilo je sticanje slave i konaĉno ispunjavanje sudbine novog Rimskog carstva.

Sa takvim poĉetkom, znaĉajno je da je Liga uspela da uĉini bilo šta. Ipak,

razdoblje od 1924-1930. godine bio je period relativnih uspeha. IzraĊeni su planovi da se

smanje reparacije koje je Nemaĉa morala da plati. 1924. godine, vlade su potpisale

Protokol o mirnom rešavanju sporova u kome su se obavezale da će svoja sporna pitanja

podvrgnuti arbitraţi. Što je moţda najvaţnije, 1925. godine je Ugovor iz Lokarna

dopustio Nemaĉkoj da uĊe u Ligu naroda i dao joj mesto u njenom Savetu.

Ugovor iz Lokarna je imao dva aspekta. Na zapadu, Nemaĉka je jemĉila da će

njene granice sa Francuskom i Belgijom biti nepovredive. Alzas i Lorena, koje je

Bizmark zauzeo u ratu 1870. godine, vraćene su Francuskoj Ugovorom iz Versaja, i

Nemaĉka je obećala da će demilitarizovati zonu duţ Rajne. Lokarno je reafirmisao ove

rezultate. Na Istoku, Nemaĉka je obećala da će prihvatiti arbitraţu pre nego što nastavi sa

promenama na njenim istoĉnim granicama sa Poljskom i Ĉehoslovaĉkom. Ova druga

klauzula je trebala da bude zvono za uzbunu, jer su sada postojale dve vrste granica oko

Nemaĉke - nepovredivi deo na zapadu i deo o kojem se moţe pregovarati na istoku – ali,

u to vreme, ovi sporazumi su izgledali kao napredak.

Liga je uspela da reši neke manje sporove, kao što je onaj izmeĊu Grĉke i Bugarske, i

zapoĉela je proces pregovora o razoruţavanju. Posle Vašingtonske konferencije iz 1921.

godine, na kojoj su se Sjedinjene Drţave, Britanija i Japan saglasili o merama smanjenja

pomorskog naoruţanja, Liga je organizovala pripremne komisije za pregovore o

razoruţavanju širih razmera. Pripremali su teren za svetsku konferenciju do koje je

konaĉno (prekasno) došlo 1932. godine. Pored toga, 1928. godine drţave su se saglasile

da zabrane rat u Brijan-Kelogovom paktu, koji je dobio ime po ministrima spoljnih

poslova Amerike i Francuske. Što je najvaţnije, Liga je postala centar diplomatskih

aktivnosti. Iako nisu bili ĉlanovi, Amerikanci i Rusi su poĉeli da šalju posmatraĉe na

sastanke Lige u Ţenevi. Svetski finansijski kolaps iz oktobra 1929. godine i uspeh

Nacional-socijalistiĉke partije na nemaĉkim izborima 1930. bili su vesnici problema koji

će doći, iako je na godišnjoj skupštini Lige naroda septembra 1930. još uvek vladao

osećaj napretka. Taj optimizam povodom sistema kolektivne bezbednosti bio je raspršen

30-ih godina dvema krizama u Mandţuriji i Etiopiji.

Mandţurski neuspeh

Da bismo razumeli sluĉaj Mandţurije, moramo shvatiti situaciju u Japanu. Japan se, od

moguće ţrtve imperijalne agresije sredinom devetnaestog veka, do kraja veka

transformisao u vrlo uspešnu imperijalistiĉku zemlju. Japan je porazio Rusiju u ratu

1904-1905. godine, kolonizovao Koreju 1910. i pristupio savezniĉkim silama u Prvom

svetskom ratu. Po završetku rata, Japan je traţio da ga prihvate kao veliku silu.

Evropljani i Amerikanci su se tome protivili. U Parizu, vlade zapadnih zemalja odbacile

su japanski predlog da Pakt Lige naroda potvrdi princip rasne jednakosti. U 20-im

godinama, Amerikanci su usvojili rasistiĉke zakone koji su iskljuĉivali japanske

imigrante, a Britanija je okonĉala svoj bilateralni ugovor sa Japanom. Mnogi Japanci su

mislili da su se pravila promenila upravo onda kada su oni trebali da uĊu u klub velikih

sila.

Kina je bila drugi akter u Mandţurskoj krizi. Posle revolucije iz 1911. godine i pada

mandţurske dinastije Ćing koja je vladala od 1644.godine, Kina je postala republika.

Nacija je, meĊutim, ubrzano zapadala u haos kako su izbijali regionalni graĊanski ratovi

izmeĊu sukobljenih vojnih zapovednika. Mandţurija, iako formalno deo Kine, bila je

pod vlašću jednog od tih vojnih zapovednika i odrţavala je svoj kvazi-nezavisni status.

Sa Ĉang Kaj-Šekom kao glavnim vojnim savetnikom Republike, Kineski nacionalistiĉki

pokret je pokušao da ujedini zemlju, i ogorĉeno je kritikovao neravnopravne ugovore koji

su poniţavali i eksploatisali Kinu još od kraja imperijalistiĉkog Opijumskog rata u

devetnaestom veku. Kako su kineski nacionalisti jaĉali tokom 20-ih godina, povećavala

su se trvenja sa Japanom i Kina je proglasila bojkot japanske robe.

Za to vreme u Japanu su se vojne i graĊanske frakcije borile za prevlast. Opšta

ekonomska kriza koja je poĉela u poznim 20-im godinama ostavila je Japan, ostrvsku

drţavu, posebno ranjivim. Njegove vojne klike zadobile su prevlast. Septembra 1931.

godine japanska vojska je inscenirala incident na mandţurijskoj ţeleznici, gde su oni

imali pravo da drţe trupe još od Rusko-japanskog rata iz 1904-1905. Sabotaţa na

mandţurijskoj ţeleznici bila je japanskim trupama izgovor da zauzmu celu Mandţuriju.

Iako je Japan tvrdio da njegove akcije imaju za cilj da zaštite mandţurijsku ţeleznicu, on

je otišao još dalje i formirao marionetsku drţavu zvanu Mandţuko, za ĉijeg vladara je bio

postavljen poslednji kineski car, Pu Ji. Kina je uputila ţalbu Ligi naroda, ali je Japan

spreĉio usvajanje rezolucije koja je od njega zahtevala da povuĉe trupe. U decembru,

Liga se saglasila da pošalje komitet pod rukovodstvom britanskog lorda Litona da istraţi

dogaĊaje u Mandţuriji.

Lord Lajton je najzad izvestio Ligu u septembru 1932. godine i odbacio japanski

izgovor kao neopravdanu intervenciju. Iako je njegov izveštaj preporuĉio da ĉlanice Lige

naroda ne priznaju drţavu Mandţuko, on nije pozivao na primenu sankcija u smislu ĉlana

16 protiv Japana. U februaru 1933. godine Skupština Lige naroda glasala je sa 42 : 1 da

se prihvati Lajtonov izveštaj o japanskoj invaziji Mandţurije. Protiv je glasao Japan, koji

je potom istupio iz Lige naroda. Sve u svemu, sluĉaj Mandţurije je pokazao da su

procedure Lige naroda spore, bojaţljive i neefikasne. Mandţurijska epizoda je stavila na

probu Ligu naroda, i Liga nije bila uspešna.

Etiopski debakl

Poslednji veliki test za sistem kolektivne bezbednosti Lige naroda desio se u Etiopiji

1935. godine. Ovog puta sankcije su bile primenjene, ali je rezultat ponovo bio neuspeh.

Italija je dugo kovala planove da anektira Etiopiju; ne samo da je ona bila blizu

italijanskih kolonija u Eritreji na Crvenom moru, nego su se fašisti osećali uvreĊenim

zbog toga što su Etiopljani osujetili italijanski napor da ih kolonizuju tokom

imperijalistiĉke ere u devetnaestom veku. Fašistiĉki ideolozi su tvrdili da ova istorijska

"greška" mora biti ispravljena. IzmeĊu 1934. i 1935. godine Italija je provocirala

incidente na granici izmeĊu Etiopije i Eritreje. Ona je to ĉinila uprkos postojanju

mirovnog ugovora izmeĊu Etiopije i Italije, i uprkos ĉinjenici da je Italija potpisala

Brijan-Kelogov pakt koji je iskljuĉivao rat, da je bila ĉlanica Lige Naroda i da se

obavezala da će se podvrgnuti arbitraţi tri meseca pre nego bilo šta preduzme.

U oktobru 1935. godine, Italija je izvršila invaziju Etiopije. Invazija je bila ĉist

sluĉaj agresije i Savet Lige je izbegao italijanski veto proceduralnim putem - sazivajući

specijalnu konferenciju koja će odluĉiti o nametanju sankcija Italiji. Prisustvovalo je

pedeset drţava, i osam dana nakon invazije konferencija je preporuĉila drţavama

ĉlanicama da uvedu ĉetiri vrste sankcija: embargo na prodaju svih vojnih dobara Italiji;

zabranu novĉanih pozajmica Italiji; prestanak uvoza iz Italije; i odbijanje da se Italiji

prodaju odreĊena dobra koja je teško kupiti bilo gde, kao što su kauĉuk i kalaj. Ali tri

stvari bile su propuštene: Italiji je je još uvek bilo dozvoljeno da kupuje ĉelik, ugalj, i

naftu; diplomatski odnosi nisu bili prekinuti; i Britanija nije zatvorila Suecki kanal kroz

koji je Italija transportovala potrepštine za Eritreju.

Zašto ĉlanice Lige naroda nisu uradile više? Postojao je opšti optimizam da će

sankcije prisiliti Italiju da se povuĉe iz Etiopije. Sankcije su sigurno imale uticaja na

italijansku ekonomiju: italijanski izvoz opao je za jednu trećinu tokom godine, vrednost

italijanske lire je opala i postojale su procene da će italijanske zlatne rezerve biti

iscrpljene u roku od devet meseci. Ali osim što su bile bolne, sankcije nisu naterale

Musolinija da promeni politiku prema Etiopiji. Bes Britanije i Francuske zbog Etiopije

bio je više nego ublaţen njihovom brigom za evropsku ravnoteţu snaga. Britanija i

Franscuska su ţelele da izbegnu otuĊenje Italije zbog toga što je Nemaĉka obnavljala

svoju snagu, i Britanija i Francuska su mislile da bi bilo korisno imati Italiju u koaliciji

protivteţe Nemaĉkoj. 1934. godine, kada je izgledalo da će Hitler uzeti Austriju,

Musolini je premestio italijanske trupe na granicu sa Austrijom i Hitler je ustuknuo.

Britanci i Francuzi su se ponadali da će ubediti Musolinija da se pridruţi koaliciji protiv

Nemaĉke.

Tradicionalne diplomate nisu prekršile sistem kolektivne bezbednosti Lige naroda: one su

ga reinterpretirale u skladu sa starim pristupom ravnoteţe snaga. Iz perspektive ravnoteţe

snaga, poslednja stvar koju su oni hteli bila bi da budu uvuĉeni u daleki sukob u Africi

kada su imali gorućih problema u srcu Evrope. Daleka agresija u Africi, govorili su

tradicionalni realisti, nije bila pretnja evropskoj bezbednosti. Pomirljivost i pregovori bili

su potrebni da se Italija vrati nazad u koaliciju. Nije iznenadjenje da su Britanci i

Francuzi poĉeli da strahuju oko pitanja sankcija. Ser Semjuel Hoar i Pjer Laval, britanski

i francuski ministri spoljnih poslova, sastali su se u decembru 1935. godine i skovali plan

koji je predviĊao podelu Etiopije na dva dela, jednog u italijanskoj, a drugog u zoni Lige

naroda. Kada je neko odao taj plan štampi, došlo je do provale besa u Britaniji. Optuţen

da je prodao Ligu naroda i kolektivnu bezbednost, Hoare je bio prinuĊen da podnese

ostavku.

Ali u roku od tri meseca britanski stav se opet preokrenuo. U martu 1936. godine

Hitler je odbacio Ugovore iz Lokarna i poslao nemaĉke trupe u demilitarizovanu Rajnsku

oblast. Britanija i Francuska su odmah prestale da brinu za Etiopiju. Sastale su se sa

Italijom da se dogovore kako da obnove ravnoteţu snaga u Evropi. Ravnoteţa snaga u

Evropi prevladala je primenu doktrine kolektivne bezbednosti u Africi. U maju 1936.

godine Italijani su mogli da okonĉaju svoju vojnu pobedu, i do jula su sankcije bile

uklonjene.

Najbolju reĉenicu u ovoj tragediji izgovorio je delegat Haitija u Ligi naroda: "Veliki ili

mali, jaki ili slabi, blizu ili daleko, beli ili obojeni, nemojmo nikad zaboraviti da svi

jednog dana moţemo postati neĉija Etiopija."39

I u roku od nekoliko godina većina

evropskih drţava pala je kao ţrtva Hitlerove agresije u Drugom svetskom ratu. Prvi napor

sveta za kolektivnom bezbednošću bio je jedan ţalosan neuspeh.

UZROCI II SVETSKOG RATA

Drugi svetski rat bacio je u zasenak sve ostale ratove u pogledu ljudskih ţrtava koje se

procenjuju na izmedju 35 i 50 miliona ljudi. Rat je ostao zapamćen i po napretku u

tehnologiji naoruţanja. Tenkovi i avioni, koji su tek bili uvedeni u upotrebu u Prvom

svetskom ratu i u njemu igrali beznaĉajnu ulogu,

Citat: Ovde je, kako se meni ĉini, kljuĉno pitanje da li je Hitler svesno ušao u rat. On nije

toliko ţeleo rat koliko je oĉekivao da će se on desiti, osim ako bi ga mogao izbeći nekim

veštim trikom, kao što je izbegao graĊanski rat kod kuće. Oni koji imaju zloĉinaĉke

ciljeve, lako ih pripisuju drugima; i Hitler je oĉekivao da će drugi ĉiniti ono što bi on

radio da je na njihovom mestu.

39

F. P. Walters, A History of the League of Nations, London, Oxford University Press, 1952, p. 653.

A. J. P. Taylor40

dominirali su Drugim svetskim ratom. Radar je igrao znaĉajnu ulogu, na primer u bici za

Britaniju, jednom od prekretnih dogaĊaja u Drugom svetskom ratu. I na kraju rata,

naravno, imamo atomske bombe i poĉetak nuklearne ere .

Drugi svetski rat završio se bezuslovnom predajom. Za razliku od Prvog svetskog

rata, Zapadni saveznici su okupirali Nemaĉku i Japan i preobrazili njihova društva tokom

trajanja okupacije. "Nemaĉki problem" rešen je za pola veka podelom Nemaĉke. Drugi

svetski rat je stvorio i bipolarni svet u kojem su Sjedinjene Drţave i Sovjetski Savez

izašli iz sukoba mnogo snaţniji od ostalih. Rat je predstavljao kraj Evrope kao arbitra

ravnoteţe snaga. Sada je Evropa postala arena u kojoj su se borili autsajderi, nešto kao

Nemaĉka pre 1870. godine. Kraj Drugog svetskog rata 1945. godine stvorio je okvir

svetskog poretka koji je trajao do 1989. godine.

Hitlerov rat?

Drugi svetski rat ĉesto se naziva "Hitlerovim ratom". Iako taĉno, to je i suviše

pojednostavljeno. Drugi svetski rat bio je takoĊe stari posao, drugi ĉin Velikog rata kojim

je okonĉana evropska hegemonija 1918. godine; medjuratni period je bio samo pauza.

Hitler je ţeleo rat, ali ne takav rat kakav mi znamo kao Drugi svetski rat. On je hteo

kratak, oštar rat, tzv. blickrig. Još jedan razlog zašto to nije samo Hitlerov rat je rat na

Pacifiku. Hitler je kontinuirano, ali bezuspešno podsticao Japance da napadnu britansku

koloniju Singapur ili da napadnu Sibir kako bi odvratili sovjetske trupe od Evrope. Japan

nije uĉinio ni jedno ni drugo; umesto toga, iznenadio je Hitlera napavši ameriĉku

pomorsku bazu Perl Harbur. Rat na Pacifiku, iako deo Drugog svetskog rata, ima

drugaĉije poreklo i bio je više imperijalni poduhvat za uspostavljanje regionalne

hegemonije.

Sa druge strane, moţemo otići predaleko u naglašavanju drugih uzroka. Neki istoriĉari su

gotovo oslobodili odgovornosti Hitlera. A. J. P. Tejlor smatra da je Hitler, iako grozna

osoba i odvratan avanturista, ipak bio samo oportunista koji se umešao u vakuum moći

nastao umirivaĉkim politikama zapadnih demokratija. Tejlor, meĊutim, ide predaleko.

Na primer, Hitlerova knjiga "Mein Kampf" iz 1924. godine, izlaţe neodreĊeni plan koji

Tejlor odbacuje kao Hitlerovu galamu u srdţbi zbog francuske invazije na Rursku oblast.

Ali Hitler je napisao još jednu, tajnu knjigu 1928. godine u kojoj je ponovio mnoge

argumente iz „Mein Kampf“-a. Iako to nije bio detaljan plan, jasno je pokazivao smer u

kojem je hteo da ide.

Tejlor takoĊe olako prelazi preko "Hosbahovog memoranduma". Pukovnik

Hosbah, Hitlerov pomoćnik, vodio je zapisnik na sastanku u Berhtesgadenu 1937.

godine, gde je zabeleţeno da je Hitler planirao da zauzme planiranu teritoriju do 1943.

godine, pre nego što nemaĉka premoć postane prevaziĊena. Hitler je znao da je bilo

vaţno iskoristiti prilike ĉim se pojave na Istoku, i da će Austrija i Ĉehoslovaĉka biti prve.

Tejlor je prešao preko vaţnosti ovog zapisnika, rekavši da to nije bio zvaničan

memorandum. Od vremena kada je Tejlor o tome pisao, novi dokazi su ugledali svetlost

40

A. J. P. Taylor, The Origins of the Second World War, 2nd

edition, Greenwich: Fawcett, 1961, p. 281

dana. Znamo da je Hitler ĉesto govorio o ovom vremenskom rasporedu i ovim ciljevima.

Hosbahov memorandum je uglavnom predvideo Hitlerove akcije.

Hitlerova strategija

Nakon dolaska na vlast 1933. godine, Hitler je imao ĉetiri opcije, od kojih je tri

odbacio. Mogao je da izabere pasivnost, prihvatajući oslabljenu meĊunarodnu poziciju

Nemaĉke. Mogao je da pokuša sa ekspanzijom putem ekonomskog rasta (kao Japan posle

Drugog svetskog rata) i da dovede Nemaĉku do medjunarodnog uticaja putem

industrijske ekspanzije. Mogao je da ograniĉi svoje ciljeve na reviziju Versajskog

ugovora i povrati neke od nemaĉkih gubitaka iz 1918. godine. Do 30-ih godina, Zapadne

demokratije su bile osetljive na nepravdu što je sva krivica za Prvi svetski rat svaljivana

na Nemaĉku. Ali Hitler je odbacio ove tri strategije, i umesto toga izabrao proboj. Po

njegovom gledištu, Nemaĉka, stešnjena u središtu Evrope, nije mogla doveka da ţivi

okruţena. Morala je da dobije teritorije. On bi išao na Istok zbog ţivotnog prostora, da

proširi svoju osnovu, a u kasnijoj fazi bi išao na znatniju svetsku ulogu.

Hitler je sledio ovu ĉetvrtu opciju kroz ĉetiri faze. U prvoj, dao se na posao da

uništi Versajski okvir putem vrlo veštih diplomatskih manevara. U oktobru 1933. godine,

povukao se iz Lige naroda i sa konferencije o razoruţanju koju je Liga bila sazvala. Za

svoje povlaĉenje je okrivio Francuze koji, po njemu, nisu hteli da smanje svoje vojne

snage na konferenciji o razoruţanju, što je uĉinilo nemogućim da Nemaĉka nastavi da

uĉestvuje u Ligi ili na konferenciji. U januaru 1934. godine potpisao je ugovor sa

Poljskom poremetivši time aranţmane koje je Francuska pokušala da napravi sa

Poljskom i manjim istoĉnoevropskim drţavama kroz "Malu antantu". U martu 1935.

godine Hitler je odbacio vojne klauzule Versajskog ugovora, rekavši da Nemaĉka neće

više biti ograniĉena na vojsku od 100 000 ljudi. Umesto toga on je obelodanio planove da

utrostruĉi vojsku i razvije vazduhoplovne vojne snage.

Britanci, Francuzi i Italijani su se sastali u Strezi (Italija), da odgovore na

Hitlerove akcije, ali pre nego što su uspeli da se organizuju Hitler je ponudio Britaniji

pregovore o sporazumu o pomorskim snagama. Britanija je oberuĉke šĉepala priliku

poremetivši time bilo kakav koordinirani odgovor sa susreta u Strezi. U martu 1936.

godine, kada su dogaĊaji u Etiopiji odvukli paţnju iz centralne Evrope, Hitler je

premestio svoje trupe u Rajnsku oblast, demilitarizovanu Paktom iz Lokarna. Optuţio je

Francusku da ga je primorala da to uĉini. Rekao je da je Francuska uništila Ugovor iz

Lokarna postiţući dogovor sa Sovjetskim Savezom. Nagovestio je da bi mogao da se

vrati u Ligu naroda ako bi druge evropske drţave prihvatile njegovo viĊenje revizije

Versajskog ugovora, što je bio inteligentan manevar koji je igrao na osećaj krivice i

nesigurnosti kod zapadnih demokratija.

Druga faza (1936-1940) bila je Hitlerova ekspanzija na male susedne zemlje.

1936. godine Hitler je pripremio ĉetvorogodišnji ekonomski plan za vojnu izgradnju kako

bi bio spreman za rat do 1940. Potpisao je Osovinski pakt sa Italijom i Anti-

kominternovski pakt sa Japanom. (Osnovana od strane Lenjina 1919. godine da bi

podsticala boljševiĉke revolucije širom sveta, Komunistiĉka internacionala ili

Kominterna je pod Staljinom promenila politiku 1935. godine i podrţavala takozvane

vlade "narodnog fronta", antifašistiĉke koalicije sastavljene od socijalista, anarhista i

"burţoaskih partija"). Hitler je takoĊe intervenisao na strani fašista u njihovom ratu protiv

leviĉarske demokratski izabrane vlade narodnog fronta u Španiji. Slanje trupa i

bombardera koji su dali podršku fašistiĉkom generalu Francisku Franku u Španskom

graĊanskom ratu (1936-1939) Hitler je opravdavao kao deo zaštite Zapada od boljševiĉke

pretnje. 1937. godine Španija je postala poligon za veţbanje Hitlerove vojne snage kada

su Hitlerovi piloti bombardovali nezaštićeno civilno stanovništvo i uništili baskijski grad

Gerniku. Uprkos raširenim meĊunarodnim protestima, Francuska, Velika Britanija i

Sjedinjene Drţave uĉinile su malo ili ništa da odbrane pristalice španske Republike.

Sledeće godine, austrijski kancelar Šušnig pozvao je na plebiscit kojim bi se odluĉilo da

li će se Austrija ponovo ujediniti sa Nemaĉkom, u nadi da će Austrijanci glasati protiv,

pre nego što im to Hitler nametne. Ali Hitler je intervenisao. Nemaĉke trupe umarširale

su u Beĉ okonĉavši austrijsku nezavisnost.

Sledeća je bila Ĉehoslovaĉka. Hitler je vršio pritisak na Ĉehoslovaĉku podstiĉući

pitanje nacionalnog samoopredeljenja za tri miliona Nemaca u Sudetskoj oblasti

Ĉehoslovaĉke. Ova oblast u kojoj se Ĉehoslovaĉka graniĉila sa Nemaĉkom bila je vojno

znaĉajna jer je ukljuĉivala Bohemijski masiv, prirodnu liniju odbrane za Ĉehoslovaĉku i

logiĉno mesto gde bi Ĉesi mogli da zapoĉnu svoju odbranu od potencijalnog nemaĉkog

napada. Hitler je tvrdio da je nagodba nakon Prvog svetskog rata, kojom su ovi ljudi koji

govore nemaĉki jezik dospeli na ĉehoslovaĉku teritoriju, bila povreda njihovog prava na

samoopredeljenje i još jedan primer perfidnosti zapadnih zemalja. Zahtevao je da

teritoriji na kojoj se govori nemaĉki bude dozvoljeno da istupi iz Ĉehoslovaĉke i pridruţi

se nemaĉkoj otadţbini. Ĉesi su se zabrinuli i mobilisali su delove svojih rezervnih vojnih

snaga. To je razbesnelo Hitlera koji se zakleo da će zgaziti Ĉehoslovaĉku.

Ovi dogaĊaji su alarmirali i Britaniju, koja nije ţelela da rat izbije u Evropi. Nevil

Ĉemberlen, britanski premijer, tri puta je posetio Nemaĉku u pokušaju da spreĉi rat.

Ĉemberlen je smatrao da nije moguće da Britanija brani Ĉehoslovaĉku zbog udaljenosti, i

zato što Britanija nije imala trupe na kontinentu. Što je još vaţnije, on nije mislio da je

Ĉehoslovaĉka vredna rata i znao je da Britanija nije bila spremna za rat. Kao što je

bombardovanje Gernike pokazalo, vazduhoplovna moć je postala znaĉajnija, rastao je

strah od bombardovanja, i Ĉemberlen je shvatio da britanska protivvazdušna odbrana i

radarski sistemi nisu bili spremni za vazduhoplovni rat. Zbog svih ovih razloga,

Ĉemberlen se susreo sa Hitlerom u Minhenu septembra 1938. godine i saglasio se sa

podelom Ĉehoslovaĉke, dajući Sudetsku oblast Nemaĉkoj ukoliko Hitler obeća da će

ostatak Ĉehoslovaĉke ostaviti na miru. Hitler je to obećao i Ĉemberlen se vratio u

Britaniju tvrdeći da je spasao Ĉehoslovaĉku i postigao "mir u našem dobu".

Samo šest meseci kasnije, u martu 1939. godine, nemaĉke trupe su ušle u ostatak

Ĉehoslovaĉke, i zauzele prestonicu, Prag. Šokirana Britanija je shvatila da bi Hitler

mogao da krene u dalja osvajanja te da bi njegova sledeća meta mogla da bude Poljska.

Podeljena u 18. veku, Poljska je bila obnovljena kao drţava posle Prvog svetskog rata i

dat joj je koridor do luke Dancig na Baltiĉkom moru, iako je to podruĉje ukljuĉivalo

stanovništvo koje je govorilo nemaĉki. Još jednom, Hitler je koristio istu taktiku. Tvrdio

je da to što Nemci ţive unutar poljske teritorije predstavlja kršenje prava na

samoopredeljenje, što je bio još jedan primer perfidnosti Versajskog ugovora. Ovoga

puta, Britanija i Francuska su pokušale da odvrate Hitlera dajući jemstva da će braniti

Poljsku.

Hitler je onda izveo brilijantan diplomatski udar. Uprkos tome što je govorio da

ţeli da zaštiti Zapad od boljševizma, Hitler je iznenada potpisao ugovor sa Staljinom u

avgustu 1939. godine. Pakt je ostavio Hitleru odrešene ruke da radi šta hoće na Zapadu.

On je ukljuĉivao i tajni protokol za još jednu podelu Poljske. Staljin i Hitler su se

dogovorili da svako uzme po deo. Hitler je uzeo svoj deo zapoĉevši rat protiv Poljske

CITAT: SADA JE POLJSKA U POZICIJI U KOJOJ SAM HTEO DA BUDE... JEDINO

SE PLAŠIM DA ĆE U POSLEDNJEM TRENUTKU NEKA SVINJA DA MI PONUDI

PLAN ZA POSREDOVANJE.41

Adolf Hitler. 27 avgust 1939.

1. septembra 1939. godine. Ovog puta nije traţio još jedan Minhenski sporazum u kome

bi se Britanci umešali i dali mu deo Poljske u zamenu za obećanja o umerenosti.

Treća faza bila je kratka. Hitler je postigao vojnu prevlast na kontinentu 1940.

godine. Nakon što je zauzeo Poljsku, stvari su bile privremeno mirne; ovo razdoblje se

naziva "laţnim ratom". Hitler je oĉekivao da će Britanija traţiti mir. U proleće 1940.

godine, ipak se uplašio da bi Britanija mogla da pošalje trupe u Norvešku. Preduhitrio je

britansko iskrcavanje u Norvešku tako što je prvi tamo poslao svoje trupe. Potom je

lansirao blickrig u Holandiji, Belgiji i Francuskoj. Šaljući svoje tenkove kroz navodno

neprohodne Ardenske šume, Hitler je iznenadio Francuze i Britance. Onda je zaobišao

Maţino liniju francuskih utvrĊenja koja se prostirala većim delom francuske granice sa

Nemaĉkom. Primorao je britanske trupe da se vrate u Denkerk gde su morali da ostave

svoju opremu i da preko La Manša evakuišu ono što je ostalo od ljudstva. Tako je Hitler

briljantnim nizom poteza 1940. godine postao gospodar evropskog kontinenta zapadno

od Sovjetskog Saveza.

Ĉetvrta faza, "faza odlaska predaleko" dala je ratu puni zamah. Hitler je dugo

ţeleo da krene istoĉno, na Sovjetski Savez. Hteo je, meĊutim, prvo da se reši Britanije

kako bi izbegao rat na dva fronta. Ukoliko bi zadobio premoć u vazduhu, onda bi mogao

da preĊe La Manš i da izvrši invaziju Britanije. Ali Hitlerove vazduhoplovne snage bile

su poraţene u Bici za Britaniju. Ne mogavši da stekne premoć u vazduhu, Hitler se pitao:

Treba li da odustane od svojih planova da napadne Sovjetski Savez?

Hitler je odluĉio da napadne Sovjetski Savez ĉak iako ne bude bio u stanju da

porazi Britaniju, misleći da će brzo poraziti Staljina i onda ponovo krenuti na Britaniju.

Štaviše, on bi lišio Britance bilo kakve mogućnosti savezništva sa Sovjetskim Savezom.

U junu 1941. godine, napao je Sovjetski Savez i naĉinio ogromnu grešku. U decembru

1941. godine, nakon što su Japanci napali Perl Harbur, napravio je još jednu veliku

grešku: objavio je rat Sjedinjenim Drţavama. Hitler je verovatno hteo da zadrţi Japance u

ratu, jer je stalno podsticao Japan da mu se pridruţi, i onda je iskoristio priliku da

zapoĉne podmorniĉku kampanju protiv ameriĉkih plovila. Uĉinivši tako, doveo je do

globalnog rata koji je okonĉao njegov Treći Rajh.

Uloga pojedinca

Kakvu ulogu je odigrala Hitlerova liĉnost? Ona verovatno nije bila kljuĉni ĉinilac

u prvoj fazi. Zapadne demokratije bile su toliko ponete krivicom, slabe i iznutra

podeljene da bi verovatno bilo koji vešti nemaĉki nacionalista bio sposoban da izvrši

41

Adolf Hitler on August 27, 1939, in: Gordon Craig, Germany, 1966-1945, New York, Oxford University

Press, 1978, p. 712.

reviziju Versajskog sistema. Druga i treća faza, meĊutim, koje su dovele do Hitlerovog

gospodarenja nad kontinetom zavisile su od Hitlerove veštine, drskosti i ratoborne

ideologije. On je veoma ĉesto savladavao svoje konzervativne generale i saradnike. Hitler

je ţeleo rat i bio je spreman da preuzme rizike. Ĉetvrta faza, koja je dovela do globalnog

rata i neuspeha, moţe se pripisati dvema karakteristikama Hitlerove liĉnosti. Kao prvo,

Hitler je bio nezasit. On je bio ubeĊen u svoju vlastitu genijalnost, ali to ubeĊenje ga je

dovelo do dve kljuĉne greške: invazije Sovjetskog Saveza pre nego što je završio sa

Britanijom i objave rata Sjedinjenim Drţavama, što je dalo Frenklinu Ruzveltu,

ameriĉkom predsedniku, izgovor da se angaţuje u ratu u Evropi kao i na Pacifiku.

Hitlerova druga velika greška bila je njegova rasistiĉka ideologija, koja ga je,

promovisanjem mita o superiornosti arijevske gospodarske rase, lišila sudbonosnih

prednosti. Na primer, kada je nemaĉka prvo napala Sovjetski Savez, mnogi Ukrajinci i

drugi su ustali protiv Staljinove brutalnosti. Ali Hitler ih je posmatrao kao slovenske

ljude niţe vrednosti, nedostojne da budu njegovi saveznici protiv Staljina. On je takoĊe

smatrao da su Sjedinjene Drţave slabe zbog njenog crnaĉkog i jevrejskog stanovništva.

Imao je obiĉaj da se šali na raĉun Ruzveltovih jevrejskih predaka. On nije uspeo da shvati

da ameriĉki pluralizam moţe da bude izvor snage. Štaviše, njegov antisemitizam ga je

naveo da protera neke od nauĉnika koji su bili od kljuĉnog znaĉaja za razvoj atomske

bombe. Ukratko, pojedinac je bio jedan od kljuĉnih uzroka Drugog svetskog rata. Tip rata

kakav je bio i njegov ishod veoma su mnogo zavisili od Hitlerove monomanijakalne

liĉnosti.

Sistemski i unutrašnji uzroci

Naravno, postojali su i drugi razlozi. Drugi svetski rat bio je više nego samo Hitlerov rat i

to je vrednost interpretacije A. DŢ. P. Tejlora. Postojali su sistemski uzroci, i strukturni i

proceduralni. Na strukturnom nivou, Prvi svetski rat nije rešio nemaĉko pitanje. Ugovor

iz Versaja bio je, sa jedne strane, previše surov jer je podstakao nemaĉki nacionalizam, a

sa druge, previše popustljiv jer je ostavio Nemcima sposobnost da nešto preduzmu u vezi

sa tim. Štaviše, odsustvo Sjedinjenih Drţava i Sovjetskog Saveza iz ravnoteţe snaga sve

do samog kraja znaĉilo je da Nemaĉku nije imao ko da odvrati. Kao dodatak svemu,

proces u meĊunarodnom sistemu odlikovao se krajnostima. Nemaĉka je bila

revizionistiĉka drţava odluĉna da uništi sistem koji je nastao Ugovorom iz Versaja.

TakoĊe, uspon ideologija, veliki "izmi" fašizma i nacionalizma, doveli su do

neprijateljske i poremećene komunikacije u 30-im godinama.

Tri promene na unutrašnjepolitiĉkom nivou bile su takoĊe posebno vaţne. Prvo,

zapadne demokratije bile su nagriţene klasnim podelama i ideološkim sukobima.

Vodjenje koordinirane spoljne politike bilo je gotovo nemoguće. Na primer, kada je Leon

Blum, francuski socijalista, došao na vlast posle 1936. godine, francuski konzervativci su

koristili slogan: "Bolje Hitler, nego Blum." 1939. godine, britanska konzervativna vlada

poslala je misiju u Moskvu da izvidi da li se moţe potpisati ugovor sa Staljinom, ali i

misija i vlada su bile podeljene iznutra. Pre nego što su Britanci uspeli da se odluĉe,

Hitler ih je porazio. Jedan od razloga odlaganja bio je otpor britanske više klase da imaju

posla sa komunistima.

Drugi unutrašnjepolitiĉki uzrok rata bio je ekonomski kolaps. Velika depresija je

bila sistemska u smislu da je uticala na sve zemlje i da je nastala na nesposobnosti

najvećih kapitalistiĉkih drţava da uspostave delotvornu meĊunarodnu ekonomsku

koordinaciju koja bi se borila sa neravnoteţom u meĊunarodnoj trgovini i finansijskim

tokovima. Depresija je imala snaţan uticaj na unutrašnju politiku i klasne sukobe.

Ogromni porast nezaposlenosti imao je politiĉki uticaj ravan dodavanju ulja na vatru:

doprineo je nacistiĉkom preuzimanju vlasti u Nemaĉkoj i oslabio demokratske vlade.

CITAT: HARIZMATIĈNA PRIRODA HITLEROVOG POLOŢAJA KAO FIRERA -

KVAZIMESIJANSKA PERSONALIZOVANA FORMA VLADANJA KOJA JE

IZRASLA IZ ŢELJE ZA OBNOVOM NACIJE I JEDINSTVOM U ZEMLJI

TRAUMATIZOVANOJ NACIONALNIM PONIŢENJEM I PARALISANOJ

POLITIĈKIM KOLAPSOM – U SUŠTINI NIJE MOGLA DA SE UMIRI U

„NORMALNOSTI“ ILI RUTINI, ILI DA SE PRIKLONI KONZERVATIVNIJEM

AUTORITARIZMU. VIZIONARSKI CILJEVI NACIONALNOG SPASA PUTEM

DOMINACIJE NAD EVROPOM I RASNOG PROĈIŠĆENJA BILI SU U SRCU

OVOG REŢIMA. OVO JE ZNAĈILO NEPRESTANI DINAMIZAM I

SAMOOBNAVLJAJUĆI POJAĈANI RADIKALIZAM. ŠTO JE REŢIM DUŢE

TRAJAO, NJEGOVI CILJEVI SU BILI SVE VIŠE MEGALOMANSKI, A

DESTRUKTIVNOST BEZGRANIĈNA. NJEGOVO KOCKANJE ZA SVETSKU

PREVLAST ZNAĈILO JE SAVEZ PROTIV VEOMA MOĆNIH SAVEZNIKA. BILO

JE TO KOCKANJE SA NEMOGUĆIM, IAKO JE VODILO UNIŠTENJU I REŢIMA I

SAME NEMAĈKE. OVO JE BILA SUŠTINSKA IRACIONALNOST NACIZMA.

HITLEROVO HARIZMATIĈNO VOĐSTVO JE, STOGA, ZNAĈILO NE SAMO

SPOSOBNOST UNIŠTAVANJA BEZ PRESEDANA, NEGO I SADRŢINSKU

TENDENCIJU KA SAMOUNIŠTENJU. U TOM SMISLU SAMOUBISTVO

NEMAĈKOG DIKTATORA 30. APRILA 1945. GODINE NIJE BILO SAMO DOBRO

DOŠAO, NEGO I LOGIĈAN KRAJ TREĆEG RAJHA.

Ian Kershaw42

Treći unutrašnjepolitiĉki razlog bila je politika izolacionizma koju su vodile

Sjedinjene Drţave. Sjedinjene Drţave izašle su iz Prvog svetskog rata kao najjaĉa svetska

ekonomija, ali su odbile da u potpunosti prihvate odgovornost tog poloţaja. U 30-im

godinama, Velika depresija je uvećala zaokupljenost unutrašnjim pitanjima, i znaĉajno

produbila izolacionizam. Tokom svog prvog mandata, predsednik Frenklin Ruzvelt, kao

i drugi Amerikanci, posvećivao je malo paţnje Evropi. Nakon što je ponovo izabran

1936. godine, Ruzvelt je poĉeo da shvata da ukoliko Hitler postane isuviše moćan, moţe

dominirati Evropom i konaĉno ugroziti Sjedinjene Drţave. Ruzvelt je 1937.godine poĉeo

da govori o dogaĊajima u Evropi, ali ameriĉka javnost nije ţelela da bude umešana.

1940. godine, Ruzvelt je Britancima dao razaraĉe u zamenu za prava na vojne baze na

britanskim teritorijama u Zapadnoj hemisferi. Ubedio je Kongres 1941. godine da odobri

ratna snabdevanja u vidu zajma Britaniji kako bi spreĉio da bude pobedjena od Hitlera.

Ipak, Ruzvelt je bio ograniĉen domaćim javnim mnjenjem o tome koliko daleko moţe ići

u otporu prema Hitleru. Tek su napad Japana na Perl Harbur i Hitlerova objava rata

doveli do kraja ameriĉkog izolacionizma.

Na koji se naĉin ovi unutrašnjepolitiĉki, liĉni i sistemski uzroci mogu svrstati

zajedno? Moţemo reći da su dubinski uzroci Drugog svetskog bili sistemski -

neodovršeni posao Prvog svetskog rata. Posredni uzroci su bili uglavnom

42

Ian Kershaw, “Hitler and the Nazi Dictatorship”, in: Mary Fulbrook, ed., German History since 1800,

Arnold, London, 1997, p. 336.

unutrašnjepolitiĉki - društveni i ideološki poremećaji koji su doveli do pojave Hitlera u

Nemaĉkoj i do politiĉkih i ekonomskih slabosti demokratija. Neposredan uzrok sunovrata

je bila strategija Adolfa Hitlera za dominaciju.

Da li je rat bio neizbeţan?

Da li je Drugi svetski rat bio neizbeţan? Nije, ali se verovatnoća za njegovo izbijanje

povećavala protokom vremena. Nakon Ugovora iz Lokarna, 1926. godine, ova

verovatnoća se smanjila, ali su se posle Velike depresije 1929. godine i Hitlerovog

dolaska na vlast 1933. mogućnosti izbora su se smanjivale sve dok 1941. godine rat nije

postao globalan.

Neuspeh Prvog svetskog rata u rešavanju nemaĉkog pitanja znaĉio je da je već

1918. godine postojala mogućnost za drugi rat. Da su zapadne demokratije izabrale da

umire Nemaĉku 20-ih godina i manje je kaţnjavale, demokaratska vlada Vajmarske

republike bi moţda bila saĉuvana. Ili da su Sjedinjene Drţave ratifikovale Ugovor iz

Versaja i ostale u Evropi da saĉuvaju ravnoteţu snaga (kao što su uĉinile posle 1945.

godine), Hitler moţda ne bi došao na vlast. Moţda bi bilo rata negde u Evropi, ali ne bi

nuţno došlo do Svetskog rata. U 30-im godinama je šok ekonomske depresije

pothranjivao uspon ideologija koje su veliĉale agresiju, što je rat uĉinilo verovatnijim.

Šta bi bilo kad bi bilo, pretpostavimo da su se Britanija i Francuska suprotstavile

Nemaĉkoj i napravile savez sa Sovjetskim Savezom poĉetkom 30-ih godina. Ili

zamislimo da su se Sjedinjene Drţave pridruţile Ligi Naroda. Hitler bi moţda bio

odvraćen ili bi bio primoran da ĉeka. On moţda ne bi ostvario tako dramatiĉne poĉetne

uspehe i moţda bi bio svrgnut od strane svojih sopstvenih generala koji su nekoliko puta i

planirali takav puĉ. Ali pošto se te stvari nisu dogodile, Hitlerova liĉnost i strategija

postale su kljuĉni uzrok ubrzanja. Do kasnih 30-ih godina, kada je Hitler već poĉeo da

planira rat, on je postao gotovo neizbeţan. I pored toga, neki istoriĉari veruju da su

Francuska i Britanija, da su pokrenule ofanzivu u septembru 1939. godine, mogle da

poraze Nemaĉku.

Rat na Pacifiku

Rat na Pacifiku je imao posebne uzroke. Japan je bio azijsko društvo ne mnogo ukljuĉeno

u evropske dogaĊaje. U 20-im godinama, Japan je bio daleko od savršene demokratije,

ali je imao parlamentarni sistem. 30-ih godina, vojska i ekstremni nacionalisti su stekli

kontrolu nad vladom. Njihova politika imperijalistiĉke ekspanzije bila je veoma

popularna. Japan je uvek brinuo o tome da ne bude spreĉen da doĊe do sirovina koje je

morao da uvozi. Kada je ekonomska kriza srezala obim japanske trgovine Japanci su se

uplašili da će, ukoliko ne promene svoj poloţaj, biti suoĉeni sa obeshrabrujućom

budućnošću. Oni su pokušali da ostvare regionalnu hegemoniju koju su nazvali Velika

Sfera Ko-prosperiteta Istoĉne Azije (odliĉan eufemizam za osvajanje neĉijeg suseda).

Japan je verovao da će im sfera omogućiti da se odupru pretnjama Britanije i Sjedinjenih

Drţava, koje su još uvek bile najveće pomorske sile na Pacifiku.

Japan se prvo proširio na raĉun Kine. Brutalni rat u Kini doveo je Japan u

diplomatski sukob sa Sjedinjenim Drţavama koje su podrţale Kinu. Posle pada

Francuske pod Hitlerovu vlast 1940. godine, Japanci su iskoristili priliku da zauzmu

francuske kolonije u Jugoistoĉnoj Aziji, Vijetnamu i Kambodţi. U tom momentu,

japanski ekspanzionisti su imali tri mogućnosti. Jedna je bila da se krene na zapad protiv

Sovjetskog Saveza. Budući da su već postojali sukobi izmeĊu japanskih i sovjetskih

snaga duţ mandţurske granice, neki su smatrali japansko-sovjetski rat duţ te granice

najverovatnijim. Druga opcija za Japance bila je da napadnu na jug, gde je, iako su već

bili zauzeli francuske kolonije u Jugoistoĉnoj Aziji , najveća nagrada bila Holandska

Istoĉna Indija (današnja Indonezija), koja je posedovala naftu koja je Japanu bila

potrebna. Treća opcija je bila da se napadne na istok protiv Sjedinjenih Drţava, daleko

najriziĉnija od sve tri opcije.

Japanci su konaĉno izabrali i opciju dva i opciju tri. Sedmog decembra 1941.

godine, napali su na istok protiv Sjedinjenih Drţava i na jug prema Indoneziji i

Filipinima. Dok su pokreti na Jug imali za cilj sirovine, napad na Sjedinjene Drţave je

teţe objasniti. S obzirom na disparitet u izvorima moći, Japanci su znali da na kraju ne

mogu dobiti rat protiv Sjedinenih Drţava, ali su se nadali da će iznenadni napad na Perl

Harbur toliko demoralizovati Sjedinjene Drţave tako da rat širokih razmera nikada neće

izbiti. To je bila velika greška u proraĉunu od strane Japanaca, ali iz perspektive japanske

vlade, taj rizik se ĉinio boljim od sigurnog poraza za koji su verovali da će se desiti ako

ne budu ništa preduzeli.

Od jeseni 1941. godine japanski ekspanzionisti nisu više smatrali Sovjetski Savez

ţivom metom. Hitlerov napad na Sovjetski Savez uklonio je sovjetsku pretnju Japanu. U

isto vreme, Amerikanci su pokušali da odvrate Japance od napada u pravcu juga uvodeći

embrago na snabdevanje Japana naftom. Kako je rekao predsednik Ruzvelt: “Sjedinjene

Drţave će staviti omĉu oko vrata Japanu i povremeno pritezati”. Pomoćnik drţavnog

sekretara Din Aĉeson bio je citiran u to vreme govoreći kako to neće dovesti do rata jer

“nijedan razuman Japanac ne moţe verovati da bi napad na nas mogao rezultirati bilo ĉim

drugim osim katastrofom za njegovu zemlju.”43

Ali Japanci su imali osećaj da će, ako ne

uĊu u rat, na kraju pretrpeti poraz u svakom sluĉaju. Sa 90 procenata uvozne nafte

raĉunali su da njihova mornarica ne moţe izdrţati ni godinu dana ako bude odseĉena;

stoga su zakljuĉili da je bolje ići u rat nego doţiveti lagano davljenje.

Dodatno, Sjedinjene Drţave su zahtevale da se Japan povuĉe iz Kine. Japanci su

verovali da bi ih to odseklo od podruĉja koje su smatrali svojim ekonomskim zaleĊem.

Kao što su japanski oficiri objašnjavali caru Hirohitu, situacija je bila sliĉna kao kod

pacijenta sa ozbiljnom bolešću: “Operacija bi, iako izuzetno opasna, ipak pruţila neku

nadu da se spasi ţivot.”44

Sa njihove taĉke gledišta nije bilo potpuno iracionalno za Japan

da uĊe u rat jer je to bila najmanje loša alternativa koju su videli. Ako Nemaĉka pobedi

Britaniju i ameriĉko javno mnenje bude obeshrabreno brzinom napada, moglo bi se

pregovorima doći do mira. Nedovoljno promišljeno rezonovanje japanskih lidera izrazio

je zamenik šefa generalštaba Cukuda:

“Uopšteno posmatrano, naše šanse ako uĊemo u rat nisu sjajne. Svi se pitamo zar

nema nekog naĉina da se postupa miroljubivo. Nema nikog ko bi bio voljan da kaţe: “Ne

brinite, ĉak i ako se rat produţi, ja ću preuzeti celokupnu odgovornost.” Sa druge strane,

43

Citirano u Scott Sagan, “The origins of the Pacific war”, in, Robert I. Rotberg and Theodore K. Rabb,

Eds, The Origin and Prevention of Major wars, Cambridge University Press, New York, 1989, pp. 335-

336. 44

Scott Sagan, “The origins of the pacific war”, p. 325

nemoguće je odrţati status quo. Stoga se neizbeţno dolazi do zakljuĉka da mi moramo ići

u rat.”45

Naravno, Japan je imao opciju da prekine agresiju u Kini i Jugoistoĉnoj Aziji, ali to je

bilo nezamislivo za vojne lidere sa njihovim ekspanzionistiĉkim i ratobornim gledištem.

Tako su 7. decembra 1941. godine Japanci bombardovali Perl Harbur (videti sliku 4.5.).

Šta se dešava ako tri nivoa analize primenimo na Rat na Pacifiku? Uloga ličnosti sigurno

je bila manje izraţena nego što je to bio sluĉaj sa Hitlerom u Evropi, ali pojedini

donosioci odluka su svakako uticali na tok dogaĊaja. U Japanu, ekspanzionistiĉki

generali i admirali su hteli da uvećaju japansku regionalnu dominaciju i aktivno su teţili

širenju rata zapadno ka Kini, juţno ka Singapuru, Indoneziji i Filipinima, i istoĉno ka

ameriĉkim teritorijama na Pacifiku. Vojni lideri kao što je Hideki Tojo igrali su vodeću

ulogu u odreĊivanju vladine politike. Ipak, Tojo je podrţavao politiku koja je bila

identiĉna politici koju su vodili mnogi drugi vojni i politiĉki lideri visokog ranga. Iako je

Hitler imao vojnu i industrijsku podršku u Nemaĉkoj, odluke je uglavnom samostalno

donosio. U Japanu je postojala veća raspršenost moći na vrhu i odluke su više bile

rezultat konsenzusa meĊu politiĉkom i vojnom elitom.

Uloga liĉnosti je takoĊe bila znaĉajna za odredjivanje politike Sjedinjenih Drţava.

Frenklin Ruzvelt je bio voljan da nametne kaznene sankcije kao odgovor na japansku

agresiju u Jugoistoĉnoj Aziji, ali mnogi u Kongresu i širom zemlje nisu bili sigurni u

Ruzveltovu aktivnu i konfrontirajuću spoljnu politiku. Još uvek je postojalo snaţno

izolacionistiĉko osećanje u Sjedinjenim Drţavama 1940. i 1941. godine, i mnogi su i

dalje odbacivali ukljuĉivanje Sjedinjenih Drţava u meĊunarodnu politiku. Da su

izolacionisti kao senatori Barton Viler iz Montane, Dţerald Naj iz Severne Dakote ili

Hiram Dţonson iz Kalifornije bili predsednici, Sjedinjene Drţave bi moţda pokušale da

umire japansku agresiju pre nego da joj se suprotstave, i sledstveno tome, Japan moţda

nikada ne bi osetio potrebu da napadne SAD. Naravno, japanska agresija bi onda ostala

bez odgovora, i Japan bi se izborio za status regionalne sile u Zapadnom Pacifiku.

Što se tiĉe unutrašnjepolitičkih i sistemskih uzroka, videli smo kako je na

unutrašnjem nivou narasli militarizam japanske vlade uĉinio rat verovatnijim. I kao sa

što je to bio sluĉaj sa Evropom 30-ih godina, ekonomski kolaps u Japanu i u Sjedinjenim

Drţavama je uticao na spoljnu politiku obe zemlje. Japan je postao više

ekspanzionistiĉki, dok su sve do 1940. godine Sjedinjene Drţave bile još više izolovane.

Pored toga, unutrašnji haos u «Nacionalistiĉkoj Kini» nastavio se u 30-im godinama

ĉineći je ranjivijom za japansku ekspanziju. To je zauzvrat povećalo uticaj militarista u

japanskoj unutrašnjoj politici.

“Čak i kad bismo trebali da učinimo ustupke Sjedinjenim Državama odustajući od dela

naše nacionalne politike zarad privremenog mira, Sjedinjene Države, sa ojačanom

vojnom pozicijom, sigurno bi zahtevale sve više ustupaka sa naše strane; i konačno bi

naše carstvo ležalo pod nogama Sjedinjenih Država“. (Zapis sa japanskih političkih

konferencija iz 1941. godine)

Na sistemskom nivou, Versajski ugovor ostavio je nezadovoljenim ambicije Japana u

Kini, dok su ekonomski problemi 30-ih godina oteţali Japanu dolazak do potrebnih

45

Citirano u: Scott Sagan, “Deterrence and Decision: An Historical Critique of Modern Deterrence

Theory”, Harvard University, Ph. D. thesis, 1983. p. 280

sirovina samo putem trgovine. A slom, izmeĊu 1931. i 1933. godine, ionako slabog

sistema kolektivne bezbednosti Lige Naroda u Aziji uklonio je bilo kakva institucionalna

ograniĉenja imperijalnim ambicijama Japana. Za razliku od rata u Evropi, i dublji i

posredni uzroci rata na Pacifiku bili su u najvećoj meri unutrašnjepolitiĉkog karaktera -

zaokret Japana prema ekspanziji, Sjedinjenih Drţava prema većem izolacionizmu i haos

u Kini 30-ih godina. Neposredni uzrok bila je Ruzveltova odluka da primeni potpuni

embargo u julu 1941. godine, i iz toga rezultirajuća odluka japanske armije da 7.

decembra napadnu Sjedinjene Drţave.

Politika popuštanja i dve vrste rata

Kakve se pouke mogu izvući iz ovoga? Neki kaţu da je kljuĉni nauk iz 30-ih godina da je

politika popuštanja zlo. Ali politika popuštanja nije loša sama po sebi; to je klasiĉno

sredstvo diplomatije. To je politiĉki izbor da se omoguće promene u ravnoteţi snaga koje

idu u prilog rivalskoj drţavi. Umesto da pokušavate da odvratite ili obuzdavate agresiju

protivnika, drţava moţe da odluĉi da je bolje da se protivniku dozvole skromni dobici.

Uoĉi Peloponeskog rata, Korint je ubeĊivao Atinjane da mu se mora dozvoliti da zauzme

Korkiru. Atinjani su ipak odbili da popuste Korintu i umesto toga se opredelili za borbu.

S obzirom na potonji sled dogaĊaja, moţda bi za Atinu bilo bolje da je popustila

ambicijama Korinta umesto što su ih izazivali zbog Korkire. Politika popuštanja je

uspešno primenjivana 1815. godine kada su pobedniĉke sile popustile poraţenoj, ali i

dalje jakoj Francuskoj. U 90-im godinama XIX veka, Britanija je popuštala Sjedinjenim

Drţavama koje su narastale u moći. Ĉak bismo mogli reći i da je politika popuštanja

mogla biti prava politika koju su Zapadni saveznici trebali da vode prema Nemaĉkoj u

20-im godinama. Jedna od velikih ironija meĊuratnog perioda jeste da se Zapad sukobio

sa Nemaĉkom u 20-im godinama, kada je trebao da joj popusti, a popustio u 30-im

godinama, kada je trebao da se suprotstavi. Politika popuštanja je bio pogrešan pristup

Hitleru, ali britanski premijer Nevil Ĉemberlen nije bio takva kukavica kakvim ga

predstavlja Minhensko iskustvo. On je ţeleo da izbegne još jedan svetski rat. Jula 1938.

godine, rekao je: “Kada pomislim na te ĉetiri grozne godine rata, i pomislim na 7 miliona

mladih ljudi koji su pokošeni u punoj ţivotnoj snazi, i na 13 miliona koji su bili ranjeni i

osakaćeni, bedu i sve ono što su pretrpeli majke i oĉevi, sinovi i ćerke, moram reći da u

ratu nema pobednika, već su svi gubitnici. Zbog ovih misli osećam da je moja

prvenstvena duţnost da napregnem svu snagu kako bi se izbeglo ponavljanje Velikog

Rata u Evropi.”46

Ĉemberlenov greh nisu bile njegove namere, nego pre svega njegovo neznanje i

arogancija u neuspehu da na odgovarajući naĉin proceni situaciju. A u tom neuspehu on

nije bio usamljen.

Prvi i Drugi svetski rat ĉesto izgledaju kao dva priliĉno razliĉita modela rata: sluĉajan rat

nasuprot planiranoj agresiji. Prvi svetski rat je bio neţeljena spirala neprijateljstva. U

odredjenoj meri, on je mogao biti izbegnut politikom popuštanja. Kako kaţe politikolog

Dejvid Kaleo “Prava pouka nije toliko potreba za opreznošću prema agresorima, nego

katastrofalne posledice odbijanja da se razumno nagodi sa onim koji se naglo

46

Neville Chamberlain, In Search of Peace: Speeches 1937-1938, Hutchinson, n. d., London, p. 59.

uzdignuo.”47

Drugi svetski rat nije bio neţeljena spirala neprijateljstva – to je bio neuspeh

da se Hitlerova planirana agresija odvrati. U tom smislu, politike koje su bile

odgovarajuće da bi se spreĉio Prvi i Drugi svetski rat bile su gotovo suprotne jedna

drugoj. Nagodba sa Nemaĉkom je moţda mogla da pomogne da se spreĉi Prvi svetski rat,

odvraćanje Nemaĉke je moglo spreĉiti Drugi svetski rat, ali su politike bile obrnute. U

pokušaju da se izbegne ponavljanje Prvog svetskog rata, britanski lideri 30-ih godina su

pomogli da se ubrza Drugi svetski rat. U isto vreme, napori lidera Sjedinjenih Drţava da

odvrate Japan pomogli su izbijanju rata na Pacifiku. Politika odvraćanja nije uspela jer su

se Japanci osetili sateranim u tesnac u situaciji u kojoj je alternativa mira izgledala gore

nego rizikovanje rata.

Naravno, ova dva modela rata su pojednostavljena. Prvi svetski rat nije bio samo

sluĉajan, a Drugi svetski rat, barem na Pacifiku, nije bio samo Hitlerova planirana

agresija. Konaĉni nauk koji se moţe izvući iz svega ovoga jeste da se treba ĉuvati suviše

pojednostavljenih istorijskih modela. Uvek se zapitajte da li model odgovara istorijskim

ĉinjenicama i da li stvarno odgovara realnoj situaciji danas. U tom smislu moţe nam

pomoći podsećanje na priĉu o maĉki Marka Tvena. Kao što je Tven rekao, maĉka koja

sedne na vrelu peć, neće sesti na vrelu peć ponovo, ali neće sesti ni na hladnu. Potrebno

je znati koje su peći vrele, a koje hladne kada koristimo istorijske analogije, ili modele u

politiĉkim naukama zasnovane na Prvom i Drugom svetskom ratu.

HRONOLOGIJA IZMEĐU DVA SVETSKA RATA

1919. Otvaranje Mirovne konferencije u Versaju; usvajanje Vajmarskog ustava

1920. Stvaranje Lige naroda

1921-1922. Vašingtonska konferencija o pomorskom naoruţanju

1922. U Hagu osnovan Stalni sud Pravde; Ugovor iz Rapala izmeĊu Nemaĉke i

Sovjetskog Saveza; Musolini preuzima vlast u Italiji

1923. Francuska i Belgija okupiraju Rursku oblast kao odgovor na nemaĉki prekršaj u

isporuci uglja; Propao nacistiĉki puĉ u pivnici

1924. Prihvaćen Djusov plan za ratne reparacije; Usvojen Ţenevski protokol o mirnom

rešavanju medjunarodnih sporova

1925. Konferencija i Ugovori iz Lokarna

1926. Nemaĉka primljena u Ligu Naroda

1928. Potpisan Brijan-Kelogov pakt

47

David P. Calleo, The German Problem Reconsidered: Germany and the World Order, 1870 to the

Present, Cambridge University Press, Cambridge, 1978, p. 6.

1930. Londonska konferencija o pomorskom naoruţanju

1931. Japanska invazija na Mandţuriju; propast austrijskog Kredit-anštalta; Banka

Engleske napustila zlatni stadard

1932. Konferencija o razoruţanju; Konferencija u Lozani posvećena nemaĉkim

reparacijama

1933. Adolf Hitler postao nemaĉki kancelar; paljenje Rajhstaga; usvojen Enabling Act

kojim je uspostavljena nacistiĉka diktatura; Nemaĉka se povukla sa Konferencije o

razoruţavanju i iz Lige Naroda

1934. Sovjetski Savez pristupio Ligi Naroda

1935. Nemaĉka odbacila odredbe o razoruţanju Versajskog ugovora; stvoren Francusko-

ruski savez; postignut Englesko-nemaĉki sporazum o pomorskim snagama; italijanska

invazija na Etiopiju; Hoar-Lavalov pakt

1936. Nemaĉka odbacila Pakt iz Lokarna i ponovo okupirala Rajnsku oblast; Italija

dobila rat u Etiopiji; Liga Naroda diskreditovana kao politiĉki instrument; stvorena

osovina Rim-Berlin; stvoren Anti-kominternovski pakt

1936-1939. Gradjanski rat u Španiji

1937. Japan zapoĉeo napad na Nanking i druge kineske gradove

1938. Nemaĉka invazija i aneksija Austrije; Ĉemberlen se sastao sa Hitlerom u

Berhtesgadenu, Godebergu i Minhenu kako bi rešili nemaĉko-ĉešku krizu; potpisan

Minhenski sporazum

1939. Kriza u Ĉehoslovaĉkoj; Nemaĉka okupirala ĉitavu Ĉehoslovaĉku; Britanci i

Francuzi daju jemstva za Poljsku, Grĉku i Rumuniju; Italija napada Albaniju; Rusko-

nemaĉki (Molotov-Ribentrop) pakt; Nemaĉka napala Poljsku; Britanija i Francuska

objavljuju rat Nemaĉkoj

1940. Hitler napada Francusku; Bitka za Britaniju; Japan okupirao Francusku Indokinu

1941. Hitler napada Sovjetski Savez; Japan izvršio napad na Perl Harbur

PITANJA ZA RAZMIŠLJANJE:

1. Koje „lekcije“ iz Prvog svetskog rata su u to vreme izvukli donosioci politiĉkih

odluka? Kako je to uticalo na njihovo ponašanje u medjuratnom periodu?

2. U ĉemu se koncept kolektivne bezbednosti razlikovao od politike ravnoteţe

snaga? Da li je pojam kolektivne bezbednosti utopijski? Ako ne, šta je moglo da

poboljša funkcionisanje kolektivne bezbednosti u medjuratnom periodu?

3. Da li je Drugi svetski rat bio neizbeţan? Ako da, zašto i kada? Ako ne, kada i

kako je mogao biti izbegnut?

4. U kojoj meri se izbijanje Drugog svetskog rata moţe pripisati liĉnostima lidera

koji su u tome uĉestvovali?

5. Koje lekcije iz medjuratnog perioda bi mogle pomoći donosiocima politiĉkih

odluka da danas izbegnu rat?

6. Da li je odluka Japana da napadne Sjedinjene Drţave bila iracionalna?

PREPORUĈENA LITERATURA:

1. Ross, Graham, The Great Powers and the Decline of the European States System,

1919 – 1945, Longman, London, 1983, pp. 109 – 126.

2. Bell, P. M. H., The Origins of the Second World War in Europe, Longman,

London, 1986, pp. 14 – 38.

3. Sagan, Scott, „The Origins of the Pacific War“, Journal of Interdisciplinary

History, 18 : 4, Spring 1988, pp. 893 – 922.

4. Taylor, A. J. P., The Origins of the Second World War, Hamilton, London,

1961, pp. xi – xxviii, 102 – 109, 271 – 278.

5. Bullock, Alan, „Hitler and the Otigins of the Second World War“, in: W. R.

Louis, ed., The Origins of the Second World War: A. J. P. Taylor and His Critics,

Wilry, New York, 1972

DODATNA LITERATURA:

Barkin, J. Samuel, and Bruce Cronin, „The State and the Nation: The Changing Norms

and the Rules of Sovereignty“, International Organization, Winter 1994, pp. 107 – 130.

Barnhart, Michael A., Japan Prepares for Total War: The Search for Economic Security:

1919 1941, Cornell University Press, Ithaca, NY, 1987

Bell, P. M. H., The Origins of the Second World War in Europe, Longman, London, 1986

Bullock, Alan, Hitler: A Study in Tyranny, Harper & Row, New York, 1964

Carr, E. H., The Twenty Years’ Crisis 1919 – 1939: An Introduction to the History of

International Relations, HarperCollins, New York, 1981

Claude, Inis L., Power and International Relations, Random House, New York, 1962

Cohen, Warren, Empire Without Tears: America’s Foreign Relations, 1921 – 1933,

Knopf, New York, 1987

Heinrichs, Waldo, Jr., Threshold of War: Franklin D. Roosevelt and American Entry into

World War II, Oxford University Press, New York, 1988

Hilderbrand, Klaus, Foreign Policy of the Third Reich, trans. Anthony Fothergill,

University of California Press, Berkeley, CA, 1973

Hughes, Jeffery, „ The Origins of the World War II in Europe: British Deterrence Failure

and German Expansionism“, in: Robert I. Rotberg and Theodore K. Rabb, eds., The

Origin and Prevention of Major Wars, Cambridge University Press, Cambridge, 1986,

pp. 281 – 322.

Iriye, Akira, The Origins of the Second World War in Asia and the Pacific, Longman,

London, 1987

Jervis, Robert, Richard Ned Lebow, and Janice Gross Stein, Psychology and Deterrence,

Johns Hopkins University Press, Baltimore, 1985

Kier, Elizabeth, Imagining War: French and British Military Doctrine Between the Wars,

Princeton University Press, Princeton, NJ, 1997

Lukacs, John, Five Days in London, May 1940, Yale University Press, New Haven, CT,

1999

Macmillan, Margaret Olwen, Paris 1919: Six Months that Changed the World, Random

House, New York, 2002

Middlemas, Keith, The Strategy of Appeasement: The British Government and Germany,

Quadrangle Books, Chicago, 1972

Ross, Graham, The Great Powers and the Decline of the European States System, 1919 –

1945, Longman, London, 1983

Storry, Richard, A History of Modern Japan, Penguin, Baltimore, 1960

Utley, Jonathan, Going to War with Japan, 1937 – 1941, University of Tennessee Press,

Knoxville, TN, 1985

Walters, F. P., A History of the League of Nations, Oxford University Press, London,

1952

Wolfers, Arnold, Discord and Collaboration: Essays on International Politics, Johns

Hopkins University Press, Baltimore, 1962

POGLAVLjE 5

HLADNI RAT

Imajući u vidu nasilnu prvu polovinu veka, najznaĉajnija odlika druge

polovine XX veka je bilo odsustvo Trećeg svetskog rata. Umesto toga, tu je bio

Hladni rat, razdoblje intezivnog neprijateljstva bez stvarnog rata. Neprijateljstvo je

bilo toliko intezivno da su mnogi oĉekivali oruţane sukobe izmeĊu supersila. Do

borbi je dolazilo, ali na periferiji i ne direktno izmeĊu Sjedinjenih Drţava i

Sovjetskog Saveza. Hladni rat trajao je ĉetiri decenije, od 1947-1989. godine.

Vrhunac Hladnog rata je bio od 1947-1963. godine, kada je bilo tek nekoliko

ozbiljnih pregovora izmeĊu Sjedinjenih Drţava i Sovjetskog Saveza. IzmeĊu 1945. i

1952. godine nije bilo ĉak ni sastanaka na vrhu. Dţordţ Kenan, ambasador

Sjedinjenih Drţava u Moskvi 1952. godine, uporedio je svoju izolaciju u ameriĉkoj

Ambasadi sa iskustvom svog zarobljeništva u Berlinu tokom Drugog svetskog rata.

Kasnije faze Hladnog rata u 70-tim i 80-tim godinama su bile dosta drugaĉije.

Amerikanci i Sovjeti su imali brojne kontakte i stalno su pregovarali o ugovorima o

kontroli naoruţanja. Do kraja Hladnog rata je došlo dosta brzo sa promenom

sovjetske politike nakon dolaska Mihaila Gorbaĉova na vlast 1985. godine.

Sovjetska hegemonija nad Istoĉnom Evropom se urušila 1989. godine, a sam

Sovjetski Savez se raspao 1991.

ODVRAĆANjE (DETERRENCE) I ZAPREĈAVANjE (CONTAINMENT)

Ono što Hladni rat ĉini izuzetkom jeste da je to bilo razdoblje duge napetosti

koje se nije završilo ratom izmeĊu dve rivalske drţave. Postoje razliĉita objašnjenja

zašto je to bilo tako, i o njima će biti reĉi. Zbog svog neobiĉnog toka, Hladni rat

pruţa jedinstvenu perspektivu meĊunarodnih odnosa, i osvetljava dinamike dva

izbora u spoljnoj politici koja drţave mogu da uĉine: izabrati da se odvrati, ili

izabrati da se obuzda širenje uticaja neke države.

Odvratiti znaĉi obeshrabriti pomoću straha, i to nije novina Hladnog rata.

Tokom istorije drţave su stvarale vojske, formirale saveze i upućivale pretnje da bi

odvratile druge zemlje od napada. Tokom Hladnog rata i sa pojavom nuklearnog

naoruţanja, supersile su više zavisile od obeshrabljivanja putem pretnji, nego od

odbrane nakon što doĊe do napada. Odvraćanje u Hladnom ratu je bilo vezano za

celokupnu strategiju nuklearnog odvraćanja, ali je takoĊe bilo i nastavak logike

ravnoteţe snaga. Odvraćanje nuklearnom pretnjom je bio jedan od naĉina na koji

je svaka supersila pokušala da spreĉi drugu od sticanja prednosti i time

narušavanja ravnoteţe snaga izmeĊu njih. Kao što ćemo videti, odvraćanje je ĉesto

povećavalo napetost izmeĊu Sjedinjenih Drţava i Sovjetskog Saveza i nije uvek lako

dokazati da je odvraćanje delovalo. Uvek postoji opasnost od sumnjivih uzroĉnosti.

Ako je profesorka rekla kako su njena predavanja drţala slonove izvan uĉionica,

bilo bi teško opovrgnuti njenu tvrdnju ako nijedan slon nije nikada došao na ĉas.

Moţemo proveriti takve tvrdnje koristeći protivpitanje: koliko je verovatno da bi

slon ikada došao na ĉas.

Koncept odvraćanja je bio povezan sa politikom zaprečavanja. Tokom

Hladnog rata, zapreĉavanje se odnosi na posebnu ameriĉku politiku obuzdavanja

širenja sovjetskog komunizma kako bi se unapredio liberalni ekonomski i politiĉki

svetski poredak. Ali, kao ni odvraćanje, ni zapreĉavanje nije nastalo sa Hladnim

ratom, iako pojam potiĉe iz tog vremena. Zapreĉavanje je vekovima bilo osnovno

sredstvo spoljne politike. U XVIII veku, konzervativne monarhistiĉke drţave

Evrope su pokušale da spreĉe širenje ideologije slobode i jednakosti koju je

podupirala Francuska revolucija, ili ĉak i ranije, rimokatoliĉka crkva je u

Protivreformaciji pokušala da obuzda širenje Reformacije i ideala Martina Lutera.

Postoje razliĉiti oblici obuzdavanja. Ono moţe biti ofanzivno ili defanzivno. Moţe

koristiti vojnu moć u obliku rata ili saveza; moţe koristiti ekonomsku moć u vidu

trgovinskih blokada ili sankcija; i moţe koristiti meku moć u vidu širenja ideja i

vrednosti. Tokom Hladnog rata, Sjedinjene Drţave su kretale izmeĊu ekspanzivne

politike zapreĉavanja komunizma i umerenije politike obuzdavanja Sovjetskog

Saveza.

TRI PRISTUPA HLADNOM RATU

Ko ili šta je izazvalo Hladni rat? Gotovo od samog poĉetka ovo je bila tema

ţestokih debata izmeĊu nauĉnika i politiĉara. Postoje tri glavne škole mišljenja:

tradicionalisti, revezionisti i postrevizionisti.

Tradicionalisti (poznati i kao ortodoksni) tvrde da je odgovor na pitanje ko

je zapoĉeo Hladni rat vrlo jednostavan: Staljin i Sovjetski Savez. Na kraju Drugog

svetskog rata, ameriĉka diplomatija je bila defanzivna, dok su Sovjeti bili agresivni i

ekspanzivni. Amerikanci su samo polako postali svesni prirode sovjetske pretnje.

Kakav dokaz tradicionalisti pruţaju? Odmah posle rata, Sjedinjene Drţave

su predloţile jedan univerzalni svetski poredak i kolektivnu bezbednost kroz

Ujedinjene nacije. Sovjetski Savez nije shvatio ozbiljno Ujedinjene nacije jer je ţeleo

da proširi svoju sferu uticaja u Istoĉnoj Evropi i dominira njome. Nakon rata,

Sjedinjene Drţave su demobilisale svoje trupe, dok je Sovjetski Savez zadrţao velike

armije u Istoĉnoj Evropi. Sjedinjene Drţave su priznale sovjetske interese; na

primer, kada su se Ruzvelt, Staljin i Ĉerĉil sastali u februaru 1945. godine u Jalti,

Amerikanci su im se uklonili sa puta kako bi izašli u susret sovjetskim interesima.

Staljin se, ipak, nije pridrţavao svojih dogovora, naroĉito kad nije dozvolio

slobodne izbore u Poljskoj.

Sovjetski ekspanzionizam je dalje bio potvrĊen ĉinjenicom da je Sovjetski

Savez sporo povlaĉio svoje trupe iz severnog Irana posle rata. One su na kraju

povuĉene, ali tek nakon pritiska. Komunisti su 1948.godine preuzeli ĉehoslovaĉku

vladu. Sovjetski Savez je sprovodio blokadu Berlina 1948. i 1949. godine,

pokušavajući da istisne Zapadne vlade. 1950. godine, komunistiĉka severnokorejska

armija je prešla preko granice u Juţnu Koreju. Prema tradicionalistima, ovi

dogaĊaji su Sjedinjene Drţave postepeno uĉinili svesnim pretnje sovjetskog

ekspanzionizma i pokrenuli Hladni rat.

Revizionisti, koji su pisali uglavnom 60-tih i ranih 70-tih godina, veruju da je

Hladni rat pre izazvan ameriĉkim, nego sovjetskim ekspanzionizmom. Njihov dokaz

je to, kako na kraju Drugog svetskog rata svet nije bio zaista bipolaran - Sovjeti su

bili mnogo slabiji od Sjedinjenih Drţava, koje su bile ojaĉane ratom i imale

nuklearno oruţje koje Sovjeti nisu imali. Sovjetski Savez je izgubio gotovo 30

miliona ljudi, a industrijska proizvodnja je iznosila samo polovinu u odnosu na nivo

iz 1939. godine. Staljin je rekao ameriĉkom ambasadoru Averelu Harimanu u

oktobru 1945. godine da će se Sovjeti okrenuti sebi kako bi popravili domaću štetu.

Štaviše, kaţu revizionisti, Staljinova spoljna politika u ranom posleratnom periodu

je bila priliĉno umerena: Staljin je u Kini pokušao da spreĉi Mao Ce Tungove

komuniste u preuzimanju vlasti; u Grĉkom graĊanskom ratu je pokušao da obuzda

grĉke komuniste; i dozvolio je postojanje nekomunistiĉkih vlada u MaĊarskoj,

Ĉehoslovaĉkoj, i Finskoj.

Revizionisti su došli do dve varijacije kojima se naglašavaju prvi i drugi nivo

tumaĉenja. „Revizionisti prvog nivoa“ naglašavaju znaĉaj pojedinaca i tvrde da je

Ruzveltova smrt u aprilu 1945. godine bila kljuĉni dogaĊaj jer je ameriĉka politika

postala oštrija otkako je predsednik Hari S. Truman došao na vlast. U maju 1945.

godine Sjedinjene Drţave su tako naglo ukinule program zajmova iz ratnog perioda

pomoći, da su neki brodovi koji su se kretali ka sovjetskim lukama morali da se

okrenu nasred okeana. Na Konferenciji u Potsdamu blizu Berlina u julu 1945.

godine, Truman je pokušao da zaplaši Staljina pominjući atomsku bombu. U

Sjedinjenim Drţavama, Demokratska stranka se postepeno sa levice i centra

okretala ka desnici. Truman je 1948. godine otpustio Henrija Valasa, svog sekretara

za poljoprivredu, koji se zalagao za bolje odnose sa Sovjetima. U isto vreme,

Dţejms Forestal, novi Trumanov sekretar za odbranu, bio je ţestok antikomunusta.

Meki revizionisti kaţu da ove personalne promene pomaţu da se objasni zašto su

Sjedinjene Drţave postale tako anti-sovjetske.

„Revizionisti drugog nivoa“ imaju drugaĉiji odgovor. Oni problem vide ne u

pojedincima, nego u prirodi kapitalizma Sjedinjenih Drţava. Gabrijel i Dţojs

Kolko, kao i Vilijam A. Vilijams, na primer, tvrde da je ameriĉkoj ekonomiji bio

neophodan ekspanzionizam, i da su Sjedinjene Drţave planirale da svet uĉine

bezbednim ne za demokratiju, nego za kapitalizam. Ameriĉka ekonomska

hegemonija ne bi mogla da trpi bilo koju drţavu koja bi pokušala da organizuje

autonomni ekonomski prostor. Ameriĉki voĊi su strahovali da se ne ponove 30-te

godine, jer bi bez spoljne trgovine došlo do nove Velike depresije. Maršalov plan

pomoći Evropi je bio samo naĉin da se proširi ameriĉka ekonomija. Sovjeti su imali

pravo što su ga odbili kao pretnju svojoj sferi uticaja u Istoĉnoj Evropi. Prema

Vilijamsovim reĉima, Amerikanci su uvek davali prednost politici otvorenih vrata u

meĊunarodnoj ekonomiji zato što su oĉekivali da proĊu kroz njih.

Postrevizionisti kasnih 70-tih i 80-tih godina, kako je tumaĉio Dţon Luis

Gedis, imaju drugo objašnjenje koje se usredsreĊuje na strukturni nivo. Oni

smatraju da ni tradicionalisti niti revizionisti nisu u pravu zato što nikoga ne treba

kriviti za poĉetak Hladnog rata. To je bilo neizbeţno, ili gotovo neizbeţno, zbog

bipolarne strukture posleratne ravnoteţe snaga. 1939. godine je postojao

multipolarni svet sa sedam velikih sila, ali su posle razaranja prouzrokovanih

Drugim svetskim ratom, ostale samo dve supersile: Sjedinjene Drţave i Sovjetski

Savez. Bipolarnost, plus posleratna slabost evropskih drţava stvorili su vakum moći

u koji su Sjedinjene Drţave i Sovjetski Savez bile uvuĉene. Morale su da doĊu u

sukob, i zbog toga je, kaţu postrevizionisti, besmisleno traţiti krivca.

Sovjeti i Amerikanci su imali razliĉite ciljeve na kraju rata. Sovjeti su hteli

opipljiv posed - teritoriju. Amerikanci su imali neopipljive, odnosno ciljeve koji su

se odnosili na društvo - interesovao ih je opšti kontekst svetske politike. Društveni

ciljevi sukobili su se sa ciljevima posedovanja kada su Sjedinjene Drţave

promovisale globalni UN sistem, dok su Sovjeti nastojali da konsoliduju svoju sferu

uticaja u Istoĉnoj Evropi. Ove razlike u stilu, meĊutim, ne daju osnov

Amerikancima za osećaj prednosti u moralnom smislu, kaţu postrevizionisti, jer su

Sjedinjene Drţave imale koristi od Ujedinjenih nacija, i, sa većinom glasova na

svojoj strani, njima nisu bile mnogo ograniĉene. Sovjeti su moţda imali sferu

uticaja u Istoĉnoj Evropi, ali su i Sjedinjene Drţave imale sferu uticaja na Zapadnoj

hemisferi i u Zapadnoj Evropi.

Sjedinjene Drţave i Sovjetski Savez su morale da se šire, kaţu

postrevizionisti, ne zbog ekonomskog determinizma koji revizionisti naglašavaju,

nego zbog prastare bezbednosne dileme drţava u jednom anarhiĉnom sistemu. Ni

Amerikanci niti Sovjeti nisu mogli da dozvole drugome da dominira Evropom, kao

što ni Atinjani nisu mogli sebi dozvoliti da puste da Korinćani zadobiju kontrolu

nad mornaricom Korkire. Kao dokaz, postrevizionisti citiraju Staljinovo

objašnjenje jugoslovenskom voĊi Milovanu Đilasu 1945. godine: „Ovaj rat nije kao

u prošlosti; ko god okupira teritoriju nameće joj i sopstveni društveni sistem. Svako

nameće vlastiti sistem onoliko daleko koliko njegova armija moţe da stigne.“48

Drugim reĉima, u jednom ideološkom bipolarnom svetu, drţava koristi svoje vojne

snage kako bi nametnula društva sliĉna sopstvenim, u cilju osiguranja vlastite

bezbednosti. Ruzvelt je nešto sliĉno rekao Staljinu u jesen 1944. godine: „U ovom

globalnom ratu bukvalno ne postoje pitanja, politiĉka ili vojna, za koja Sjedinjene

Drţave nisu zainteresovane.“49

. Imajući u vidu ovu bipolarnu strukturu, kaţu

postrevizionisti, pokrenula se spirala neprijateljstva: nesreća u jednoj zemlji raĊa

nesreću u drugoj. Obe poĉinju da doţivljavaju neprijatelja kao analognog Hitleru u

30-tim godinama. Kako su viĊenja druge strane postajala tvrĊa, tako se Hladni rat

produbljivao.

Od kraja Hladnog rata, skromni dotok dokumenata iz nekada

nepristupaĉnih Sovjetskih arhiva dao je novi podstrek za raspravu povodom toga

ĉija je strana zapoĉela sukob. Dţon Luis Gedis je, na primer, postao sve više uveren

da SSSR nosi glavnu odgovornost za poĉetak i prirodu sukoba supersila. On navodi

48

Мilovan Djilas, Conversations with Stalin, trans. Michael. B. Petrovich, Harcourt Brace Jovanovich San

Diego, CA, 1962, p. 114. 49

Ralph B. Leverng, The Cold War, 1945-1972, Harlan Davidson, Arlington Heights, IL, 1982, p. 15.

ideološku tvrdoću Staljina i drugih sovjetskih voĊa, kao i jednako rigidnu

posvećenost Kremlja da odrţava formalnu imperiju u svojoj sferi uticaja. Vraćanje

Gedisa tradicionalistiĉkom gledištu je naišlo na sumnjiĉav prijem u nekim struĉnim

krugovima, što jemĉi da će se rasprava nastaviti u doglednoj budućnosti.

RUZVELTOVA POLITIKA

Frenklin Ruzvelt je hteo da izbegne greške Prvog svetskog rata, pa je umesto

mira nalik Versajskom, zahtevao bezuslovnu predaju Nemaĉke. Hteo je liberarni

trgovinski sistem kako bi izbegao protekcionizam koji je oštetio svetsku ekonomiju

u 30-im godinama i doprineo poĉetku rata. Sjedinjene Drţave bi izbegle svoje

naginjanje izolacionizmu koje je bilo tako štetno 30-ih godina. One bi pristupile

novoj i snaţnijoj Ligi naroda u vidu Ujedinjenih nacija, sa moćnim Savetom

bezbednosti. Kordel Hal, drţavni sekretar tokom većeg dela rata, bio je posvećeni

sledbenik Vilsona, a javno mnjenje u Sjedinjenim Drţavama je snaţno podrţavalo

Ujedinjene Nacije.

Da bi unapredio i proširio svoju veliku zamisao, Ruzveltu je trebala

dvostranaĉka domaća podrška za njegovu meĊunarodnu poziciju. Na spoljnom

planu, morao je da ubedi Staljina da će njegove bezbednosne potrebe biti

zadovoljene pristupanjem Ujedinjenim nacijama.

CITAT: „PREDSEDNIK SE PONAŠAO KAO DA JE PRIRODNA SARADNjA,

ONAKO KAKO SU AMERIKANCI RAZUMEVALI TAJ POJAM, BILA

MOGUĆA I TOKOM I NAKON RATA. RUZVELT JE OĈIGLEDNO

ZABORAVIO, AKO JE IKADA I ZNAO, DA ON U STALjINOVIM OĈIMA NIJE

BIO MNOGO RAZLIĈIT OD HITLERA – OBOJICA SU BILI VOĐE MOĆNIH

KAPITALISTIĈKIH DRŢAVA ĈIJE SU SE DUGOROĈNE AMBICIJE

SUKOBILE SA AMBICIJAMA KREMLjA.“

William Taubman, Stalin’s American Policy50

Ruzvelta su optuţivali da je imao naivan pristup posleratnoam planiranju. Njegova

osnovna zamisao nije bila naivna, ali neke od njegovih taktika jesu. Previše je

verovao u Ujedinjene nacije, precenivši pri tom izvesnost naginjanja izolacionizmu

i, što je najvaţnije, potcenio je Staljina. Ruzvelt je mislio da moţe da se ponaša

prema Staljinu na naĉin na koji bi tretirao svoje kolege ameriĉke politiĉare,

obgrljujući ga rukom, na taj naĉin povezujući politiĉara sa politiĉarom.

Ruzvelt nije u potpunosti shvatio da je Staljin, kao i njegovi ljudi, bio

totalitarista, „koji je u ime naroda ubio milione; koji je, da bi se odbranio od

Hitlera, potpisao pakt sa njim, podelio sa njim ratni plen, i, kao i on, proterao,

uništio, ili porobio susedne narode; koji stoji po strani i grmi protiv demokratija

kako se Nemaĉka pomera ka zapadu, a onda njih krivi što nisu dovoljno pomogli

kada je Hitler krenuo na istok.“51

.

50

William Taubman, Stalin’s American Policy, Norton, New York, 1982, p. 36. 51

Isto, p. 37.

Ruzvelt je pogrešno protumaĉio Staljina, ali nije prodao ameriĉke interese

na Konferenciji u Jalti 1945. godine, kako su neki kasnije tvrdili. Ruzvelt nije bio

naivan u svim aspektima svoje politike. Pokušao je da veţe ekonomsku pomoć za

politiĉke ustupke Sovjeta, i odbio da podeli tajne o atomskoj bombi sa njima. On je

jednostavno bio realan povodom pitanja ko će imati trupe u Istoĉnoj Evropi na

kraju rata, i, sledstveno tome, ko će imati prevlast u tom regionu. Ruzveltove greške

su bile u tome što je mislio da Staljin vidi svet na njegov naĉin, da razume

unutrašnju politiku Sjedinjenih Drţava, i da će u odnosima sa Staljinom biti od

pomoći one iste ameriĉke politiĉke veštine kojima je lider razlike ostavljao po strani

i pozivao na prijateljstvo.

STALjINOVA POLITIKA

Staljinovi planovi neposredno posle rata bili su da uĉvrsti unutrašnju kontrolu.

Drugi svetski rat je prouzrokovao ogromnu štetu Sovjetskom Savezu, ne samo u već

opisanim strašnim ljudskim i industrijskim gubicima, nego i u odnosu na komunistiĉku

ideologiju. Mnogi su u Sovjetskom Savezu saraĊivali sa Nemcima zbog otpora oštrini

komunistiĉke vladavine. Nemaĉka invazija je ozbiljno oslabila Staljinovu vlast. Zaista,

Staljin je tokom rata morao da poveća pozivanje na ruski nacionalizam zato što

oslabljena komunistiĉka ideologija nije bila dovoljna da motiviše njegov narod.

Staljinova izolacionistiĉka politika na kraju rata je bila smišljena da odstrani spoljne

uticaje iz Evrope i Sjedinjenih Drţava. Staljin je koristio Sjedinjene Drţave kao

objektivnog neprijatelja, podstiĉući sovjetski narod da se zatvori, povuĉe, i ne veruje

strancima. Iz toga ne proizilazi da je Staljin ţeleo Hladni rat do kojeg je došlo.

Staljin je više ţeleo odreĊenu saradnju, posebno ako bi mu pomagala da sledi

svoje ciljeve u Istoĉnoj Evropi i donela neku ekonomsku pomoć iz Sjedinjenjih Drţava.

Kao dobar komunista, verovao je da će Sjedinjene Drţave morati da mu pruţe

ekonomsku pomoć, budući da je kapitalistiĉki sistem morao da izvozi kapital zbog

nedovoljne domaće potraţnje. Staljin je takoĊe verovao da će se u narednih 10 ili 15

godina pojaviti sledeća kriza kapitalistiĉkog sistema i da će u to vreme Sovjetski Savez

biti oporavljen i spreman da izvuĉe korist iz neizbeţnog sukoba sa kapitalistima.

U pogledu spoljne politike, Staljin je ţeleo da se zaštiti kod kuće, kao i da osigura

prevlast koju je Sovjetski Savez obezbedio u Istoĉnoj Evropi od pakta sa Hitlerom 1939.

godine. Staljin je takoĊe ţeleo da ispita slabe taĉke(kapitalizma, prim.prev.), nešto što se

bolje radi kada nema krize. Staljin je 1941. godine rekao britanskom ministru spoljnih

poslova Entoniju Idnu da više voli aritmetiku nego algebru; drugim reĉima, ţeleo je

praktiĉan pre nego teorijski pristup. Kada je Vinston Ĉerĉil predloţio formulu posleratne

podele uticaja na Balkanu, odnosno neke zemlje pod britanskom, a neke pod sovjetskom

konrolom, a u ostalim 50:50, Staljin je bio veoma voljan da prihvati tu ideju. Neki

nagoveštaji Staljinovog poĉetnog opreza u neposrednoj podršci komunistiĉkim vladama u

Kini, Ĉehoslovaĉkoj i MaĊarskoj su se dobro uklopile u njegov više aritmetiĉki nego

algebarski pristup u postizanju vlastitih ciljeva. Staljin je bio posvećeni komunista koji je,

iako je svet video u okviru komunizma, ĉesto koristio pragmatiĉne taktike.

FAZE SUKOBA

Rane etape Hladnog rata mogu biti podeljene u tri faze: 1945-1947. godine -

postepeno nastajanje; 1947- 1949. godine - objava Hladnog rata; 1950-1962. godine -

vrhunac Hladnog rata.

Ni Staljin niti Truman nisu ţeleli Hladni rat. Na kraju Drugog svetskog rata,

Truman je poslao Ruzveltovog bivšeg pomoćnika Harija Hopkinsa u Moskvu da ispita da

li se mogu postići neki dogovori. Ĉak i nakon Konferencije u Potsdamu, Truman je

nastavio da smatra Staljina umerenim. I zaista, ĉak 1949. godine uporedio je Staljina sa

svojim starim prijateljem Bosom Pendergasom u Kanzas Sitiju. Dţordţ Kenan je, pišući

kao chargé d’affaires ameriĉke ambasade iz Moskve 1946. godine, pokušavao da upozori

ameriĉke donosioce odluka na Staljinovu pravu prirodu i namere, a Vinston Ĉerĉil je

odrţao ĉuveni govor u Fultonu, drţava Misuri, upozoravjući da ''gvozdena zavesa'' pada

preko Evrope. Dok je drţavni sekretar Dţejms Berns i dalje pokušavao da pregovara o

posleratnom ugovoru sa Sovjetima, Truman je zatraţio od svog pomoćnika Klarka

Kliforda da pripremi izveštaj o stvarnim planovima Sovjeta. Kliford je razgovarao sa

raznim ljudima i došao do zakljuĉka da je Kenan bio u pravu: Sovjeti su ţeleli da se

prošire gde god bi videli pogodnu priliku. Kada je Truman primio izveštaj decembra

1946. godine, rekao je ipak Klifordu kako ne ţeli da njegovi rezultati budu obznanjeni,

jer je i dalje pokušavao da prati veliki Ruzveltov projekat i nije još bio razvio novu

strategiju.

Šest pitanja je doprinelo kasnijoj promeni ameriĉke strategije i nastanku Hladnog

rata. Jedno se ticalo Poljske i Istoĉne Evrope. Poljska je, naravno, bila jedan od

neposrednih uzroka Drugog svetskog rata, i Amerikanci su verovali da je Staljin prekršio

jasnu obavezu da odrţi slobodne izbore u Poljskoj posle rata. MeĊutim, nije bilo jasno na

šta je Staljin bio pristao. Kada su se Staljin i Ruzvelt sastali u Teheranu 1943. godine,

Ruzvelt je pokrenuo poljsko pitanje, ali je apelovao na Staljina u kontekstu ameriĉkih

izbora 1944. godine: bliţili su mu se izbori, bilo je mnogo poljsko-ameriĉkih glasaĉa, i

morao je da im kaţe da će u Poljskoj biti izbora nakon rata. Staljin, koji nikada nije

brinuo o izborima u Sovjetskom Savezu, nije ozbiljno shvatio Ruzveltovu brigu.

Sporazum iz Jalte, iz februara 1945. godine, takoĊe je bio donekle nejasan, i Staljin je

proširio znaĉenje njegovih odredbi koliko god je mogao, i u tom smilsu postavio

marionetsku vladu u Varšavi, nakon što su sovjetske trupe oterale Nemce. Amerikanci su

se osećali prevarenim, ali je Staljin osećao da će se Amerikanci prilagoditi realnosti da su

sovjetske trupe te koje su oslobodile Poljsku.

U maju 1945. godine program pomoći je bio iznenada zaustavljen, i ekonomski

odnosi izmeĊu Sjedinjenih Drţava i Sovjetskog saveza su postali zategnuti. Naglo

okonĉanje programa pomoći je donekle bila birokratska greška, ali ukupna situacija se

nije poboljšala kada su u februaru 1945. godine Sjedinjene Drţave odbile sovjetski

zahtev za zajam. Sovjeti su te postupke protumaĉili kao ekonomsko sredstvo ĉiji su ciljrvi

bili neprijateljski.

Nemaĉka je bila treći problem. Na sastanku u Jalti, Amerikanci i Sovjeti su se

sloţili da Nemaĉka treba da plati 20 milijardi dolara ratne štete, od ĉega bi polovina

pripala Sovjetskom Savezu. Detalji o tome kako bi se i kada vršila plaćanja nisu

dogovoreni u Jalti, iako su se obe strane saglasile da o tome pregovaraju kasnije. Na

Potsdamskom sastanku u julu 1945. godine, Sovjeti su zahtevali svojih 10 milijardi;

štaviše, traţili su ih iz zapadnih zona Nemaĉke koju su Amerikanci, Britanci i Francuzi

okupirali. Hari Truman, zabrinut kako će se Nemaĉka ponovo izgraditi, rekao je da ako

Sovjeti ţele da uzmu 10 milijardi od Nemaĉke, treba da ih uzmu iz istoĉne zone koju su

okupirali; ako išta bude preostalo nakon rekonstrukcije zapadnog dela Nemaĉke, on će

obavestiti Sovjete. Tako je poĉela serija podela izmeĊu Amerikanaca i Sovjeta oko toga

kako obnoviti Nemaĉku. Amerikanci su, zajedno sa Britancima i Francuzima, stvorili

jedinstvenu monetu u zapadnim zonama, otpoĉevši proces integracije Zapadne Nemaĉke,

što je zauzvrat prouzrokovalo da Sovjeti uĉvrste kontrolu nad istoĉnom zonom Nemaĉke.

Istoĉna Azija je takoĊe bila problem. Sovjeti su bili neutralni na Pacifiku sve do

poslednje nedelje rata. Tada su Sovjeti objavili rat Japanu, zauzimajući Mandţuriju i

ĉetiri ostrva na severu Japana. U Potsdamu, Sovjeti su traţili okupacionu zonu u Japanu,

kao što je bila ameriĉka okupaciona zona u Nemaĉkoj. Trumanov odgovor je zapravo bio

da su Sovjeti kasno stigli na zabavu, tako da nema zone. Sa ameriĉke taĉke gledišta, ovo

je izgledalo savršeno razumno, ali je situacija podsetila Sovjete na Istoĉnu Evropu, gde su

Amerikanci hteli slobodne izbore i uticaj, ali Sovjetska armija je prva bila stigla. Sovjeti

su videli situaciju na Dalekom Istoku kao analognu Istoĉnoj Evropi, dok su Amerikanci

to videli kao još jedan primer Sovjetskog pritiska u cilju sopstvene ekspanzije.

Peto pitanje je bila atomska bomba. Ruzvelt je odluĉio da ne podeli tajnu atomske

bombe sa Sovjetskim Savezom. Većina istoriĉara se sada slaţu da je Truman bacio

bombu na Hirošimu i Nagasaki pre svega kako bi ubrzao kraj rata sa Japanom, a ne da bi

zaplašio Sovjetski Savez, kako su tvrdili neki revizionisti. Ali on jeste oĉekivao da će

bomba imati odreĊene politiĉe posledice. Na sastanku u Potsdamu, kada je Truman

kazao Staljinu kako Amerika ima atomsku bombu, Staljin je ostao nepromenjenog izraza

lica i naizgled nije bio impresioniran. Naravno, to je Staljin već znao od svojih špijuna,

ali je njegova mirnoća donekle predstavljala udar za Amerikance. Kada su Sjedinjene

Drţave 1946. godine predloţile Plan Baruh za kontrolu nuklearnog naoruţanja od strane

U.N., Staljin ga je odbio jer je hteo da izradi sopstvenu bombu. Kako je on to video,

bomba pod meĊunarodnom kontrolom bi i dalje bila ameriĉka bomba, jer su samo

Amerikanci znali kako da je naprave. Daleko je bolje za sovjetsku bezbednost da imaju

sopstvenu bombu (ĉiju su eksploziju na kraju izveli 1949. godine).

Šesto pitanje ticalo se zemalja Istoĉnog Mediterana i Srednjeg Istoka gde su

Britanci bili uticajni pre Drugog svetskog rata. Posle rata desilo se nekoliko stvari. Prvo,

Sovjeti su odbili da povuku svoje trupe iz Severnog Irana u martu 1946. godine.

Sjedinjene Drţave su podrţale Iran u raspravi u Ujedinjenim nacijama. Sovjeti su se na

kraju povukli, ali je taj dogaĊaj izazvao priliĉno gorĉine. Potom je Sovjetski Savez poĉeo

da vrši pritisak na Tursku, svog suseda na jugu, a izgledalo je da grĉki komunisti dobijaju

graĊanski rat u Grĉkoj. Još jednom, zapad je verovao da su Sovjeti u ekspanziji.

Ovih šest pitanja su bila realna, iako je u gotovo u svakom od njih bilo pogrešnih

opaţanja. Da li su ona mogla biti rešena pregovorima ili popuštanjem? Da li bi

popuštanje delovalo? Verovatno ne. Kenan je smatrao da je Staljinova namera bila da

isproba svaku slabu taĉku. Popuštanje bi bilo shvaćeno kao slaba taĉka i navelo na dalja

isprobavanja. U junu 1946. godine, Maksim Litvinov, bivši sovjetski ministar inostranih

poslova, upozorio je ameriĉkog drţavnog sekretara protiv bilo kakvih ustupaka, jer je

osnovni uzrok napetosti „ideološka kocepcija koja ovde preovladava o tome da je sukob

izmeĊu komunizma i kapitalizma neizbeţan“. Ustupci bi samo doveli do „suoĉavanja

Zapada, pre ili kasnije, sa novom serijom zahteva“52

. Popuštanje verovatno ne bi uspelo,

52

., Ibid., p. 131.

ali tvrĊe pogaĊanje je moglo da ograniĉi neke od dogaĊaja koji su doveli do nastanka

Hladnog rata. Taktiĉki uticaj ĉvršće ameriĉke pozicije na Staljinov pragmatizam, plus

volja za pregovaranje, mogli su da daju bolje rezultate u tom ranom periodu od 1945-

1947. godine.

Druga faza, objava Hladnog Rata od 1947. do 1949. godine, proistekla je iz

problema u Grĉkoj i Turskoj. Velika Britanija, ozbiljno oslabljena Drugim svetskim

ratom, osećala je da više ne moţe da osigura bezbednost u Istoĉnom Mediteranu.

Ujedinjene Nacije su morale da odluĉe da li da dozvole da doĊe do vakuma, ili da

zamene britanske snage obezbeĊujući pomoć Grĉkoj i Turskoj. To je podrazumevalo

znaĉajan preokret u odnosu na tradicionalnu ameriĉku spoljnu politiku. Truman nije bio

siguran da bi ameriĉko javno mnjenje podrţalo takvo kretanje. I dalje je postojao strah da

bi izolacionizam bio osnova ameriĉke posleratne spoljne politike. Truman je pitao

senatora Artura Vandenberga, republikanskog lidera iz Miĉigena, da li bi se Senat

saglasio sa pruţanjem pomoći Grĉkoj i Turskoj. Vanderbreg je rekao da bi Truman

morao da ih ''prestraši'' kako bi dobio podršku Kongresa za ovaj preokret tradicionalne

ameriĉke politike. Tako da kada je Truman objašnjavao promenu politike, on nije govorio

o potrebi da se odrţi ravnoteţa snaga u Istoĉnom Mediteranu obezbeĊivanjem pomoći

Grĉkoj i Turskoj. Umesto toga, govorio je o potrebi da se svuda zaštite slobodni narodi.

Ovo moralistiĉko, ideološko objašnjenje ameriĉke pomoći postalo je poznato kao

Trumanova doktrina.

Dţordţ Kenan, koji se tada vratio u Stejt Department, suprotstavio se ideološkom

naĉinu osmišljavanja spoljne politike, tvrdeći da je suviše neodreĊen i da bi mogao

dovesti zemlju u nevolju. I zaista, postojale su ogromne nejasnoće u politici zapreĉavanja

koja je proizilazila iz Trumanove doktrine. Da li su Sjedinjene Drţave bile

zainteresovane da obuzdaju sovjetsku moć ili komunistiĉku ideologiju? U poĉetku je

izgledalo da su zapreĉavanje sovjetske moći i obuzdavanje komunistiĉke ideologije jedno

isto, ali kada se kasnije tokom Hladnog rata komunistiĉki pokret podelio, nejasnoće su

postale znaĉajne.

Da li je Truman pogrešio u preuveliĉavanju znaĉaja pretnje i ideološkim

razlozima za promenu politike? Neki posmatraĉi su smatrali da je teţe izmeniti javno

mnjenje u demokratijama, nego promeniti politiku u totalitarnim zemljama. Oni tvrde da

je preuveliĉavanje opasnosti ubrzalo proces promena u demokratijama. Neophodno je

jaĉe pritegnuti uzde da bi se pokrenula neobuzdana zaprega. Bez obzira da li je

preterivanje bilo neophodno ili ne, doprinelo je promeni prirode Hladnog rata.

U junu 1947. godine, drţavni sekretar Dţordţ Maršal je objavio plan za

ekonomsku pomoć Evropi. Inicijalni predlog Maršalovog plana je pozivao Sovjetski

Savez i Istoĉnu Evropu da se pridruţe ako ţele, ali je Staljin izvršio snaţan pritisak na

zemlje Istoĉne Evrope da to ne uĉine. Staljin je Maršalov plan posmatrao ne kao

ameriĉku velikodušnost, nego kao ekonomsko oruĊe za uništenje njegove bezbednosne

tvrĊave u Istoĉnoj Evropi. Kada je Ĉehoslovaĉka najavila da bi prihvatila pomoć SAD-a,

Staljin je izvršio pritisak u Istoĉnoj Evropi i komunisti su preuzeli punu vlast u

Ĉehoslovaĉkoj u februaru 1948. godine.

Truman je u ovim dogaĊajima ĉuo eho 30-ih godina. Poĉeo je da brine da će

Staljin postati drugi Hitler. Sjedinjene Drţave su ubrzale planove za reformu valute

Zapadne Nemaĉke; Staljin je uzvratio blokadom Berlina. Sjedinjene Drţave su

odgovorile uspostavljanjem vazdušnog mosta i poĉele planove za Severnoatlanski savez

(NATO). Neprijateljstvo je poĉelo da eskalira po principu „milo za drago“.

NajtvrĊa faza Hladnog rata dogodila se posle dva šoka 1949. godine: Sovjetski

Savez je isprobao atomsku bombu, mnogo ranije nego što su neki ameriĉki voĊi mislili

da će moći, a kineska Komunistiĉka partija je preuzela kontrolu u Kini (osim na ostrvu

Tajvan). Uzbunu u Vašingtonu ilustruje tajni drţavni dokument, Dokument br. 68 Saveta

za nacionalnu bezbednost (NSC-68), koji je predvideo sovjetski napad za 4 do 5 godina

kao deo plana globalne dominacije. Ovaj dokument je pozivao na znaĉajno povećanje

vojnih rashoda SAD-a. Pritešnjen budţetskim problemima, predsednik Truman se opirao

ovom dokumentu sve do juna 1950. godine, kada su trupe Severne Koreje prešle granicu

i ušle u Juţnu Koreju.

CITAT: „SVRHA NSC-68 JE BILA DA TOLIKO USMERI MIŠLjENjE LjUDI

NA „VRHU VLASTI“, TE DA NE OMOGUĆI SAMO PREDSEDNIKU DA MOŢE

DA ODLUĈI, NEGO I DA TA ODLUKA MOŢE DA SE PRIMENI. ĈAK I TADA,

PITANjE JE DA LI BI MOGLO DA DOĐE DO IĈEGA SLIĈNOG ONOME ŠTO SE

DOGAĐALO U NAREDNIH PAR GODINA, DA RUSI NISU BILI DOVOLjNO

LAKOMISLENI DA PODSTAKNU NAPAD NA JUŢNU KOREJU I ZAPOĈNU

KAMPANjU „MRZETI AMERIKU“.“

Drţavni sekretar Din Aĉeson, Present at the Creation53

Efekat Korejskog rata bio je kao dolivanje benzina na umerenu vatru. To je

potvrdilo sve najgore sumnje Zapada o Staljinovim ekspanzionistiĉkim ambicijama i

dovelo do ogromnog porasta onog tipa ameriĉkog odbrambenog budţeta kojem se

Truman do tog momenta opirao. Zašto je Staljin dozvolio Severnoj Koreji da napadne

Juţnu Koreju? Hrušĉov daje objašnjenje u svojim memoarima: Kim il Sung,

Severnokorejski voĊa, vršio je pritisak na Staljina zbog prilike da ujedini poluostrvo.

Sjedinjene Drţave su tvrdile da je Koreja bila izvan njenog spoljnog odbrambenog

pojasa; drţavni sekretar Din Aĉeson je formulisao ovu poziciju i vojna komanda je

planirala u skladu sa tim.. Za Staljina, Koreja je izgledala kao slaba taĉka. Ali kada je

Severna Koreja zaista prešla u Juţnu, Trumanov odgovor je pre bio principijelan, nego

proraĉunat: Truman se sećao Hitlerovog ulaska u Rajnsku oblast i prisetio se naĉela da se

agresiji svuda mora odupreti. Valjano postavljeni planovi o spoljnim odbrambenim

pojasevima bili su zasenjeni istorijskim analogijama izazvanim Severnokorejskom

invazijom. Sjedinjene drţave su bile u stanju da mobilišu Savet bezbednosti kako bi

potvrdio upotrebu mera kolektivne bezbednosti (što je bilo moguće jer je tada Sovjetski

Savez bojkotovao Savet bezbednosti) i pod zastavom UN pošalju trupe u Koreju da

potisnu komuniste iznad 38. paralele koja je delila poluostrvo na dva dela.

Na poĉetku, severnokorejska vojska je prodrla na poluostrvo skoro do njegovog

vrha. U septembru, ipak, ameriĉke amfibije su se iskrcale na Inĉon, na sredini poluostrva,

zaustavljajući severnokorejance. Da su se Sjedinjene Drţave zaustavile tu, mogle su da

proglase pobedu ponovo uspostavljajući status quo od pre invazije, ali je Truman

podlegao domaćim pritiscima da goni trupe koje su se povlaĉile severno od 38. paralele.

Kako su se Amerikanci probliţili reci Jalu, koja deli Koreju od Kine, kineski komunisti

53

Dean Acheson, Present at the Creation, Norton, New York, 1982, p. 375.

su intervenisali, odbacujući UN trupe nazad na sredinu poluostrva. Tu je borba došla u

krvavu pat poziciju za naredne tri godine, dok nije potpisano primirje 1953. godine.

Sjedinjene Drţave su došle u sukob sa Kinom i komunizam je delovao monolitno. Kod

kuće, frustrirajući rat je doveo do unutrašnje podele i uspona Makartizma, nazvanog po

oštrim i neosnovanim optuţbama za unutrašnju subverziju koje je upućivao senator

Dţozef Makarti iz Viskonsina. Blokovi Hladnog rata su se uĉvrstili i komunikacija je

gotovo išĉezla.

NEIZBEŢNOST?

Da li je nastanak Hladnog Rata bio neizbeţan? Postrevizionisti su u pravu ako

bismo neizbeţnost sveli na znaĉenje „veoma verovatno“. Bipolarna struktura je uĉinila

verovatnim da obe strane budu uvuĉene u vakum moći u Evropi i da im bude teško da se

izvuku. Izraţena ideološka klima remetila je rad Ujedinjenih nacija, ograniĉila

komunikaciju i doprinela krajnostima u ponašanju u procesu meĊunarodnog sistema. U

takvim sistemskim uslovima, do sukoba bi došlo oko šest upravo prepoznatih pitanja, ili

nekih drugih, i bilo bi teško da se oni razreše.

Postrevizionisti se, ipak, previše oslanjaju na sistemsko objašnjenje. Moţda je

neki vid Hladnog rata bio neizbeţan, ali njegova dubina nije. Najzad, bilo je razliĉitih

faza neprijateljstva, a pošto se bipolarnost sistema nije promenila do 1989. godine,

strukturalistiĉka objašnjenja ne mogu da protumaĉe razliĉite faze ili dubinu

neprijateljstva. Tu su vaţni pojedinci i unutrašnja politika - Ruzvelt i Truman, Staljin i

Hrušĉov. Unutrašnja politika se mora razmatrati kako bi se u potpunosti razumeo obim

Hladnog rata. Revizionisti su u pravu što se usredsreĊuju na unutrašnja pitanja, ali nisu u

pravu što se tako snaţno usmeravaju na ekonomski determinizam. Znaĉajnija je bila

uloga ideologije i preuveliĉavanja opasnosti unutrašnjoj politici. Staljin je koristio

ideologiju zbog sovjetskih unutrašnjih problema posle rata, a Truman je preuveliĉavao

opasnosti kako bi obezbedio podršku za promenu ameriĉke spoljne politike. Korišćenje

analogije sa 30-ih godinama je pomoglo jaĉanju rigidnosti na obe strane.

Ironiĉno je, ali alternativne strategije u razliĉitim vremenima su mogle da umanje

dubinu neprijateljstva. Na primer, da su Sjedinjene Drţave sledile Kenanov savet i

odluĉnije odgovorile 1945-1947. godine, kao i pokušale pragmatiĉnije pregovore i

komunikaciju od 1947-1950., Hladni rat moţda ne bi dostigao razmere koje je imao u

ranim 50-im godinama.

NIVOI ANALIZE

Poreklo Hladnog rata moţe biti opisano u smislu razliĉitih slika ili nivoa analize

kao što je ilustrovano na Slici 5.3.

U XIX veku, Aleksis de Tokvil je predvidio da će Rusija i Sjedinjene Drţave

morati da postanu dva velika kontinentalna diva u svetu. Realisti su tako mogli da

predvide da će se ove dve zemlje zaglaviti u nekoj vrsti sukoba. I naravno, 1917. godine,

boljševiĉka revolucija je sukobu dodala ideološki sloj. Kada je Vudro Vilson prvi put ĉuo

za Rusku revoluciju, ĉestitao je Ruskom narodu na njihovom demokratskom duhu. Ali

nije prošlo dugo, a Amerikanci su optuţili boljševike za ubistvo kralja, eksproprijaciju, i

saradnju sa Nemaĉkom u Prvom svetskom ratu. Sjedinjene Drţave su dodale mali

kontigent trupa intervenciji saveznika, navodno da bi zadrţali Ruse u ratu protiv

Nemaĉke, ali Sovjeti su to videli kao pokušaj da se komunizam uništi u zaĉetku. Uprkos

tim razlikama, Sjedinjene Drţave i Sovjetski Savez su izbegli ozbiljnije sukobe u

meĊuratnom razdoblju i postali saveznici u ranim 40-im godinama. Bipolarnost koja je

usledila nakon kolapsa svih ostalih velikih sila u Drugom svetskom ratu, i vakum moći

koji je iz toga proizašao, promenili su odnose. Ranije je postojalo nepoverenje izmeĊu

dve zemlje, ali to nepoverenje je bilo na odstojanju. Pre Drugog svetskog rata one su

mogle da izbegavaju jedna drugu, ali nakon 1945. godine našle su se licem u lice, Evropa

je bila podeljena, a ozbiljan sukob je poĉeo nakon 1947. Neki se pitaju da li je bipolarna

struktura morala da ima takvu posledicu. Najzad, Sovjetski Savez je bio kopnena sila, a

Sjedinjene Drţave pomorska; zašto nije mogla biti uspostavljena podela rada izmeĊu

medveda i kita, u kojoj bi svako ostao na svom polju?

Odgovor je da su kljuĉni interesi u svetskoj politici zemalja koje su mogle da

preokrenu odnos snaga, bili na periferiji Sovjetskog Saveza, posebno Evropa i Japan. Kao

što je Dţordţ Kenan opisao situaciju nakon rata, postojale su ĉetiri velike oblasti

tehnološke i industrijske stvaralaštva, koje, ako se udruţe na jedan ili drugi naĉin, mogu

preokrenuti globalnu ravnoteţu snaga. To su bile Sjedinjene Drţave, Sovjetski Savez,

Evropa i Japan. Ĉinjenica da su Evropa i Japan postali saveznici sa Sjedinjenim

Drţavama protiv Sovjetskog Saveza je bila od temeljne vaţnosti.

Sistemska objašnjenja su predvidela sukob, ali ne koliko duboko on moţe ići. Za

to treba da idemo iznad sistemskih objašnjenja i pogledamo socijetalne i pojedinaĉne

nivoe analiza i konstruktivistiĉka objašnjenja. Na socijetalnom nivou, dve zemlje su bile

veoma razliĉite jedna od druge. Prikaz politiĉke kulture Sovjetskog Saveza i njen izraz u

spoljnoj politici pokazivali su dva korena: ruski i komunistiĉki. Konstruktivisti ukazuju

da ruska politiĉka kultura naglašava apsolutizam pre nego demokratiju, ţelju za jakim

voĊom, strah od anarhije (Rusija je bila glomazno carstvo i strah da anarhija i

nesuglasice mogu dovesti do dezintegracije je bio veoma osnovan), strah od invazije

(Rusija je geografski ranjiva kopnena sila koja je napadala i bila napadana od svojih

suseda vekovima), briga ili sramota zbog zaostalosti (još od Petra Velikog, Rusi

pokušavaju da dokaţu svoju vitalnost u meĊunarodnom takmiĉenju), i tajnovitost (ţelja

da sakriju tešku stranu ruskog ţivota). Pored toga, komunistiĉki sistem se bavio pre

klasnim nego pojedinaĉnim pravima kao osnovom za pravdu. Odgovarajuća uloga za

osobu ili za društvo je bila da vodi proleterijat ili radniĉku klasu ka dominaciji jer je to

trebao da bude tok istorije.

Ideološka presvlaka je dala jedan dodatan vidljiv zamah tradicionalnom ruskom

imperijalizmu i rezultirala u tajnom i ĉvrsto voĊenom procesu spoljne politike.

Zanimljivo je primetiti jake i slabe strane toga. Jake strane su bile oĉigledne 1939. godine

kada je Staljin bio u stanju da brzo potpiše pakt sa Hitlerom. Javno mnjenje ga nije

ograniĉavalo, i nije morao da brine za birokratiju koja bi ga koĉila. Bio je slobodan da

poţuri u pakt sa Hitlerom dok Britanci i Francuzi i dalje nisu mogli da odluĉe da li da

saraĊuju sa njim ili ne. Naliĉje ove situacije je ipak postalo oĉigledno 1941. godine, kada

je Hitler napao Sovjetski Savez. Staljin nije mogao da veruje da će Hitler uraditi tako

nešto i pao je u duboku depresiju koja je trajala više od nedelju dana. Rezultat je bio

poraţavajuć za sovjetsku odbranu u ranim fazama rata.

Nasuprot tome, ameriĉka politiĉka kultura naglašava liberalnu demokratiju,

pluralizam i fragmentaciju moći. Umesto stida zbog zaostalosti, Sjedinjene Drţave su se

ponosile svojom tehnologijom i rastućom ekonomijom. Umesto straha od invazije, veći

deo svoje istorije Sjedinjene Drţave su bile u stanju da izoluju sebe izmeĊu dva okeana (i

britanske mornarice) dok su napadale svoje slabije susede. U smislu tajnovitosti,

Sjedinjene Drţave su bile toliko otvorene da su vladini dokumenti ĉesto dospevali u

štampu za par dana ili nedelja. Umesto klasne osnove kao koncepcije pravde, postojao je

jak naglasak na individualnoj pravdi. Spoljna politika koja je proizašla iz ove politiĉke

kulture je bila moralistiĉka, javna, i teţila da prolazi kroz oscilacije unutrašnje i spoljne

orijentacije. Rezultat je bio da je proces ameriĉke spoljne politike ĉesto bio

nekonzistentan i nekoherentan u mnogim svojim spoljašnjim aspektima. Ali postojalo je i

naliĉje. Prednosti otvorenosti i pluralizma su ĉesto zaštitile Sjedinjenje Drţave od većih

grešaka.

Stoga nije iznenaĊujuće da ova dva društva, tako razliĉito organizovana i sa tako

razliĉitim procesima spoljne politike, mogu zbuniti jedno drugo. Videli smo primere toga

u naĉinu na koji su se Truman i Ruzvelt odnosili prema Staljinu 40-ih godina.

Amerikancima je bilo teško da shvate Sovjetski Savez za vreme Hladnog rata jer je

Sovjetski Savez bio kao crna kutija. Ameriĉki lideri su mogli da vide šta je ulazilo u

kutiju i šta je izlazilo iz nje, ali nisu mogli da vide šta se dešavalo u njoj. I Amerikanci su

zbunjivali Sovjete. Amerikanci su bili kao bela buĉna politiĉka mašinerija koja je

proizvodila toliko buke u pozadini da je bilo teško jasno ĉuti prave signale. Postojalo je

previše ljudi koji su govorili previše stvari. To je Sovjete ĉesto zbunjivalo u vezi toga šta

Amerikanci stvarno hoće.

AMERIĈKI I SOVJETSKI CILjEVI U HLADNOM RATU

Sovjeti su ĉesto bili optuţivani da su bili ekspanzionisti, da su bili revolucionarna

snaga pre nego snaga status quo-a. Sovjetski Savez je takoĊe bio sklon da ţeli opipljive

ili ciljeve posedovanja kao što su teritorije, dok su Amerikanci teţili da ţele neopipljive

ili društvene ciljeve – naĉine za uspostavljanje opšteg okvira meĊunarodne politike. To

moţemo videti u zahtevima koje su Staljin, Ĉerĉil i Ruzvelt izneli za pregovaraĉkim

stolom u Jalti. Staljin je imao vrlo jasne ciljeve u Jalti: Nemaĉku i Poljsku. Ĉerĉil je hteo

obnavljanje Francuske kako bi pomogao protivteţu sovjetskoj moći u sluĉaju da se

Amerikanci povuku. Ruzvelt je hteo Ujedinjene nacije i otvoreni meĊunarodni

ekonomski sistem. Ovi ciljevi su bili veoma razliĉiti u pogledu opipljivosti. Na neki

naĉin, Staljinovi posleratni ciljevi su bili klasiĉni ruski imperijalistiĉki ciljevi; on je ţeleo

da zadrţi dobiti koje je ostvario u ugovoru sa Hitlerom. Njegova lista ţelja je bila sliĉna

onoj Petra Velikog.

Neki Amerikanci su smatrali da su Sovjeti ekspanzionisti kao Hitler u ţelji za

dominacijom svetom. Drugi su govorili da su Sovjeti u osnovi bezbednosno orjentisani;

njihova ekspanzija je bila defanzivna. Postoje najmanje dva naĉina na koja sovjetski

ekspanzionizam nije bio kao Hitlerov. Prvo, nije bio usmeren ka ratu; Sovjeti nisu ţeleli

rat. Kada je Hitler izvršio invaziju Poljske, brinuo se da mu moţe biti ponuĊen drugi

Minhen umesto rata koji je ţeleo u slavu fašizma. Druga razlika je što je Sovjetski Savez

bio oprezno oportunistiĉan, a ne riskantno avanturistiĉan. Avanturizam se smatrao

grehom protiv komunizma jer to moţe poremetiti predodreĊeni istorijski put. Za vreme

Hladnog rata, Sovjetski Savez nikada nije bio tako ratno orijetisan ili nepromišljen kao

što je bio Hitler.

Ipak, postoje problemi u oslikavanju sovjetskog ponašanja kao ĉisto odbrambenog.

Kao što znamo iz Peloponeskog rata, u bipolarnom svetu je veoma teško razlikovati

napad od odbrane. OdreĊene akcije mogu imati odbrambene motive, ali mogu izgledati

veoma zastrašujuće za drugu stranu. Štaviše, tu je i duga tradicija odbrambenog

ekspanzionizma ili imperijalizma. Na primer, u XIX veku, Britanija je prvobitno krenula

u Egipat da zaštiti pomorske puteve za Indiju. Nakon što je zauzela Egipat, smatrala je

da mora da zauzme i Sudan kako bi zaštitila Egipat, a zatim da zauzme Ugandu kako bi

zaštitila Sudan. Nakon što je zauzela Ugandu, Britanija je morala da zauzme Keniju kako

bi izgradila ţeleznicu da zaštiti Ugandu. Sa jelom rastu i apetiti, dok se bezbednosna

dilema upotrebljava da opravda dalju i dalju ekspanziju. Sovjetski komunizam je dodao

ideološke motive oslobaĊanju radniĉke klase u svim oblastima sveta koji su dalje

legitimizovali ekspanziju. Ukratko, Sovjetski Savez je bio ekspanzionistiĉki za vreme

Hladnog rata, ali na promišljen i oportunistiĉki naĉin.

ZAPREĈAVANjE

Šta je sa ciljevima SAD? Za vreme Hladnog, rata Vlada SAD je ţelela da obuzda

Sovjetski Savez. Ipak, politika obuzdavanja širenja uticaja ukljuĉuje dve velike

nejasnoće. Jedna je bila u pogledu cilja: da li zapreĉavati sovjetsku silu, ili obuzdavati

komunizam? Druga je bila pitanje sredstava : da li potrošiti sredstva da bi se spreĉila

svaka ekspanzija sovjetske moći, ili samo u odreĊenim kljuĉnim oblastima koje su bile

kritiĉne za ravnoteţu snaga. O ovim dvema nejasnoćama u pogledu ciljeva i sredstava

zapreĉavanja vodila se ţuĉna rasprava u razdoblju pre Korejskog rata. Dţordţ Kenan se

nije slagao sa ekspanzivnom verzijom zapreĉavanja koju je obnarodovao Truman.

Kenanova ideja zapreĉavanja bila je srodna klasiĉnoj diplomatiji. Ona je ukljuĉivala

upotrebu manjih vojnih sredstava i bila više selektivna. Dobar primer je bila Jugoslavija,

koja je imala komunistiĉku totalitarnu vladu pod Josipom Brozom Titom. Tito se

1948.godine razišao sa Staljinom u pogledu sovjetskih pokušaja da kontrolišu

jugoslovensku spoljnu politiku, ukljuĉujući i njenu podršku grĉkim komunistima. U

ideološkom viĊenju obuzdavanja, Sjedinjene Drţave ne bi trebalo da pomognu

Jugoslaviji jer je bila komunistiĉka. U viĊenju zapreĉavanja sa stanovišta ravnoteţe

snaga, Sjedinjene Drţave bi trebale da pomognu Jugoslaviji kao sredstvu slabljenja

sovjetske moći. To su u stvari Sjedinjene Drţave i uradile. Pruţile su vojnu pomoć

totalitarnoj komunistiĉkoj vladi, uprkos ĉinjenici da je Trumanova doktrina proklamovala

kao cilj odbranu slobodnih naroda bilo gde u svetu. Sjedinjene Drţave su to uradile zbog

ravnoteţe snaga, a takva politika je nanela veliki udar sovjetskoj moći u Evropi.

CITAT: „BILO BI PRETERANO REĆI KAKO BI SAMOSTALNI AMERIĈKI

NASTUP , MOGAO DA ODLUĈUJE O ŢIVOTU I SMRTI KOMUNISTIĈKOG

POKRETA I DOVEDE DO RANOG PADA SOVJETSKE VLADAVINE U RUSIJI.

SJEDINjENE DRŢAVE SU IMALE, MEĐUTIM, MOĆ DA DO VELIKIH RAZMERA

POVEĆAJU PRITISAK POD KOJIM SOVJETI MORAJU DA DELUJU, DA

NAMETNU KREMLjU MNOGO VEĆI STEPEN UMERENOSTI I OPREZA KOJEG

JE MORAO DA SE PRIDRŢAVA POSLEDNjIH GODINA, I NA TAJ NAĈIN

OJAĈAJU TENDENCIJE KOJE NA KRAJU MORAJU DA ISHODE BILO U

RUŠENjU ILI POSTEPENOM SMEKŠAVANjU SOVJETSKE MOĆI.“

George Kennan, “The Sources of Soviet Conduct”54

Nakon Korejskog rata, meĊutim, Kenanov pristup zapreĉavanju je izgubio osnov.

Tada je izgledalo kao da su predviĊanja iz dokumenta pod nazivom NSC-68 o

Sovjetskom ekspanzionizmu bila opravdana. Komunizam je delovao monolitno nakon što

su Kinezi ušli u Korejski rat, a retorika zapreĉavanja je naglašavala ideološki cilj

spreĉavanja širenja komunizma. U tom kontekstu, Sjedinjene Drţave su napravile skupu

grešku ukljuĉivanjem u Vijetnamski graĊanski rat. Skoro dve decenije su Sjedinjene

Drţave pokušavale da spreĉe komunistiĉku kontrolu nad Vijetnamom po ceni od 58000

ameriĉkih ţivota, više od milion vijetnamskih ţivota, 600 milijardi dolara, i unutrašnjih

protivljenja koja su smanjila podršku za politiku obuzdavanja. Pored obuzdavanja

komunizma u Juţnom Vijetnamu, Sjedinjene Drţave su strahovale da bi poraz mogao da

oslabi njen kredibilitet, a to bi donelo ograniĉavanja u drugim delovima sveta.

Paradoksalno, nakon poraza i povlaĉenja SAD-a 1975. godine, nacionalistiĉka rivalstva

meĊu komunistiĉkim zemljama u Aziji su se pokazala delatnom snagom za odrţavanje

ravnoteţe snaga u regionu.

OSTATAK HLADNOG RATA

Dvajt Ajzenhauer je 1952. godine izabran za predsednika u kampanji koja je

obećala kraj Korejskog rata i smanjenje uticaja komunizma. Republikanska stranka je

tvrdila da je obuzdavanje bilo kukaviĉko prilagoĊavanje komunizmu. Pravi pristup je bio

da se smanji uticaj komunizma. U roku od šest meseci je, ipak, postalo jasno da je

smanjenje uticaja komunizma previše riskantno u smislu izazivanja nuklearnog rata.

Nakon Staljinove smrti 1953. godine, zamrznuti odnosi Hladnog rata su poĉeli da se

otkravljuju. 1955. godine je odrţan samit u Ţenevi i postignut dogovor da se Austrija

uspostavi kao neutralna zemlja. 1956. godine, Hrušĉov je odrţao tajni referat iznoseći

Staljinove zloĉine na Dvadestom kongresu (KPSS - prim.prev.) partije Sovjetskog

Saveza. Za tajnu se saznalo, što je uslovilo razdoblje nereda u sovjetskoj sferi u Istoĉnoj

Evropi. MaĊarska je pokušala da se pobuni, ali su Sovjeti vojno intervenisali kako bi je

zadrţali u komunistiĉkom bloku.

Hrušĉov je odluĉio da mu je potrebno da Amerikanci izaĊu iz Berlina i da

postigne konaĉnu nagodbu iz Drugog svetskog rata kako bi mogao da konsoliduje

sovjetsku prevlast u Istoĉnoj Evropi i poĉne da koristi prednost dekolonizacije koja se

odvijala u Trećem svetu. Ali Hrušĉovljev stil i napori da pregovara sa Sjedinjenim

Drţavama su podsećali na Kajzerov stil u pokušaju da primora Britance da se nagode pre

1914. godine, pun buke i prevara. Napori da se dogovori sa Sjedinjenim Drţavama su

imali suprotan efekat. Hrušĉov je bio neuspešan u Berlinskoj krizi 1958-1961. godine i

ponovo u Kubanskoj raketnoj krizi.

54

George F. Kennan, “The Sources of Soviet Conduct”, Foreign Affairs, 25:4, July 1947, p. 581.

Kao što ćemo videti kasnije, Sovjetski Savez i Sjedinjene Drţave došli su tako

blizu ruba nukearnog rata za vreme Kubanske raketne krize, da su se plašili jedni drugih

u novoj fazi meĊusobnih odnosa. U razdoblju od 1963-1978. godine, došlo je do

postepenog detanta, ili popuštanja napetosti. Kao posledica Kubanske raketne krize,

pregovori o kontroli naoruţanja su 1963. godine doveli do potpisivanja Ugovora o

zabrani ograniĉenog testiranja nuklearnog oruţja, koji je ograniĉio atmosferske

nuklearne probe, i Ugovora o neširenju nuklearnog naoruţanja (Non – Proliferation

Treaty) iz 1968. godine. Trgovina je poĉela postepeno da se povećava, a ĉinilo se da

detant napreduje. Vijetnamski rat je preusmerio paţnju SAD-a na opasnost od kineskog

komunizma.

Od 1969-1974. godine, Niksonova administracija je koristila detant kao sredstvo

postizanja ciljeva zapreĉavanja. Posle Kubanske raketne krize, Sovjeti su pokrenuli

politiku vojnog jaĉanja i postigli jednakost u nuklearnom naoruţanju. Vijetnamski rat je

doveo do razbijanja iluzija ameriĉkog javnog mnjenja o politici intervencionizma u

Hladnom ratu. Niksonova strategija je bila: 1) da pregovara o potpisivanju ugovora o

kontroli strateškog naoruţanja kako bi ustanovio nuklearni odnos na relativnom paritetu;

2) da uspostavi diplomatske odnose sa Kinom i time stvori trostranu ravnoteţu snaga u

Aziji (bolje nego da Sovjete i Kineze pritiscima drţi zajedno); 3) da poveća trgovinu,

kako bi bilo i šargarepa i štapova u SAD – Sovjetskim odnosima; 4) da upotrebi

«povezivanje« (linkage strategy) kako bi razliĉite delove politike imao na jednom mestu.

Do vrhunca detanta je došlo 1972. i 1973. godine, ali nije trajao dugo.

Rat na Srednjem istoku 1973. godine i Sovjetska pomoć antizapadnim pokretima u

Africi doveli su do loših odnosa povodom toga ko je koga obmanjivao. Ameriĉka

unutrašnja politika je doprinela opadanju detanta kada su ameriĉki zakonodavci, kao što

je bio senator Henri Dţekson, pokušali da poveţu trgovinu sa Sovjetskim Savezom sa

pitanjem ljudskih prava, na primer tretmana sovjetskih Jevreja, pre nego sa ponašanjem u

obrascu ravnoteţe snaga. Kada je 1975.godine Portugal dekolonizovao Angolu i

Mozambik, Sovjetski Savez je tamo prebacio kubanske trupe da pomognu opstanku na

vlasti komunistiĉki orjentisanih vlada. Od vremena predsedniĉke kampanje 1976. godine,

predsednik Dţerald Ford nikada nije upotrebio reĉ detant. Njegov naslednik, Dţimi

Karter, pokušao je da nastavi detant sa Sovjetskim Savezom tokom prve dve godine svog

mandata, ali je Sovjetski Savez (i Kuba) bio uvuĉen u graĊanski rat u Etiopiji, Sovjeti su

nastavili sa jaĉanjem svoje odbrane, a u decembru 1979. godine Sovjetski Savez je

detantu zadao završni udarac invazijom Avganistana.

Zašto su se neprijateljstva povratila? Jedan argument je da je detant uvek bio

precenjen, da se previše oĉekivalo od njega. Taĉnije je reći da su postojala tri trenda 70-

ih godina koja su ga ugrozila. Jedan je bilo sovjetsko jaĉanje odbrane kada su povećavali

svoj odbrambeni budţet za pribliţno 4 procenta godišnje, dodajući nove teške projektile

koji su posebno zabrinjavali planere ameriĉke odbrane. Drugi su bile sovjetske

intervencije u Angoli, Etiopiji i Avganistanu. Sovjeti su mislili da intervencije pravda ono

što su zvali promenljivi „odnos snaga“ u istoriji, njihovo verovanje da se istorija kreće u

pravcu koji je predvideo Marksizam-Lenjinizam. Treći su bile promene u ameriĉkoj

unutrašnjoj politici, desniĉarski trend koji je pocepao koaliciju koja je podrţavala

Demokratsku stranku. Rezultati interakcije sovjetskih postupaka i politiĉkih trendova

SAD-a potvrdili su gledište da Hladni rat i dalje postoji, te da detant nije mogao dugo da

traje. Ipak, obnovljena neprijateljstva u 80-im godinama nisu bila povratak na Hladni rat

iz 50-ih. Postojao je povratak retorici iz 50-ih godina, ali su akcije bile dosta razliĉite.

Iako je predsednik Ronald Regan govorio o Sovjetskom savezu kao »imperiji zla«,

nastavio je kontrolu naoruţavanja. Povećavala se trgovina, posebno ţitaricama, i postojali

su stalni kontakti izmeĊu Amerikanaca i Sovjeta. Supersile su ĉak razvile odreĊene mere

opreza u meĊusobnom ponašanju: nema direktnih ratova, nema upotrebe nuklearnog

naoruţanja, a vode se razgovori o naoruţanju i kontroli nuklearnog oruţja. To je

drugaĉija vrsta Hladnog rata u 80-im godinama u odnosu na 50-te.

KRAJ HLADNOG RATA?

Kada je završen Hladni rat? Imajući u vidu da je poreklo Hladnog rata veoma

tesno povezano sa podelom Evrope od strane Sjedinjenih Drţava i Sovjetskog Saveza,

kraj Hladnog rata bi mogao datirati od kraja te podele, to jest 1989. godine. Moţe se reći

da je Hladni rat završen onda kada Sovjetski Savez nije upotrebio silu da podrţi

komunistiĉku vladu u Istoĉnoj Nemaĉkoj i kada je oduševljena gomila probila Berlinski

zid u novembru 1989. godine.

Ali zašto je završen? Jedan argument je da je zapreĉavanje delovalo. Dţordţ Kenan je

odmah nakon Drugog svetskog rata tvrdio da ukoliko bi Sjedinjene Drţave uspele da

spreĉe ekspanziju Sovjetskog Saveza, tada ne bi bilo uspeha kojima bi se hranila njegova

ideologija, i Sovjetski komunizam bi postepeno smekšao. RaĊale bi se nove ideje, ljudi

bi shvatili da komunizam nije talas koji nosi u budućnost, te da istorija nije na njihovoj

strani. U širem smislu, Kenan je bio u pravu. Ameriĉka vojna moć je doprinela

odvraćanju sovjetske ekspanzije, dok je moć ameriĉke kulture, vrednosti i ideja nagrizala

njenu ideologiju. Ali nedoumica oko pitanja «tajminga» ostaje: zašto 1989? Zašto je to

trajalo ĉetiri decenije? Zašto je trebalo toliko dugo da to sazri? Ili, drugaĉije reĉeno, zašto

nije trajalo još 10 godina? Zapreĉavanje je delovalo, ali to ne daje potpuni odgovor.

Drugo objašnjenje je »imperijalna prenapregnutost«. Istoriĉar Pol Kenedi je tvrdio

kako se imperije suviše šire ĉime se iscrpljuje unutrašnja snaga imperije. Sa više od

ĉetvrtine svoje ekonomije usmerene na odbranu i spoljne poslove (uporeĊeno sa 6

procenata za Sjedinjenje Drţave tokom 80-ih godina), Sovjetski Savez je bio

prenapregnut. Kenedi je, meĊutim, otišao i dalje govoreći kako se nijedna prenapregnuta

višenacionalna drţava u istoriji nikada nije povukla na svoje sopstvene etniĉke granice

sve dok nije bila poraţena ili oslabljena u ratu velikih sila. Sovjetski Savez, ipak, nije bio

poraţen ili oslabljen u ratu velikih sila. Treće objašnjenje jeste da je vojno jaĉanje SAD-a

tokom 80-ih godina primoralo Sovjete da se predaju u Hladnom ratu. Ima neke istine u

tome, u smislu da je politika predsednika Ronalda Regana dramatizovala meru

imperijalne prenapregnutosti Sovjeta, premda to nije pravi odgovor na osnovno pitanje.

Najzad, raniji periodi ameriĉkog vojnog jaĉanja nisu imali taj efekat. Zašto 1989. godina?

Moramo traţiti dublje razloge, jer verovati da su ameriĉka retorika i politika u 80-im

godinama bili primarni uzrok slabljenja Sovjetskog Saveza mogu biti sliĉni sa petlom,

koji je mislio da je njegovo kukurikanje pre zore uzrokovalo da sunce izaĊe – drugi

primer zablude pogrešne uzroĉnosti.

Do taĉnijih uvida u pitanje vremena kraja Hladnog rata moţemo doći razmatrajući

naša tri tipa uzroka: neposrednih, posrednih i dubokih. Najvaţniji neposredni uzrok kraja

Hladnog rata je bio pojedinac, Mihail Gorbaĉov. On je ţeleo da reformiše komunizam, a

ne da ga zameni. Ipak, reforme su prerasle u revoluciju koja je pre poĉela odozdo, nego

što je bila kontrolisana sa vrha. I u unutrašnjoj i spoljnoj politici, Gorbaĉov je pokrenuo

niz akcija koje su ubrzale postojeće sovjetsko slabljenje i kraj Hladnog rata. Kada je prvi

put došao na vlast 1985. godine, Gorbaĉov je pokušao da disciplinuje sovjetski narod,

kao naĉin za prevazilaţenje postojeće ekonomske stagnacije. Kada disciplinovanje nije

bilo dovoljno da reši problem, on je lansirao ideju perestrojke, ili »restruktuiranja«, ali

nije bio u mogućnosti da izvrši restruktuiranje sa vrha jer su birokrati osujećivali njegova

nareĊenja. Da bi se obraĉunao sa birokratama, on je koristio strategiju glasnosti, ili

otvorene diskusije, i demokratizaciju. Iznošenje na videlo narodnog nezadovoljstva

naĉinom na koji je sistem funkcionisao je trebalo da izvrši pritisak na birokrate i omogući

da perestrojka funkcioniše. Ali kada su jednom glasnost i demokratizacija dozvolili

ljudima da govore ono što misle, i glasaju za to, mnogi ljudi su rekli »Mi ţelimo napolje.

Nema novog kova sovjetskog ĉoveka. Ovo je imperijalna dinastija, i mi ne pripadamo

ovoj imperiji.« Gorbaĉov je dopustio da doĊe do dezintegracije Sovjetskog Saveza, što je

bilo sve oĉiglednije nakon neuspešnog udara „stare linije“ u avgustu 1991. godine. Do

decembra 1991. godine, Sovjetski Savez je prestao da postoji.

Gorbaĉovljeva spoljna politika, koju je on nazivao »novo mišljenje«, je takoĊe

doprinela kraju Hladnog rata. Ta politika imala je dva veoma vaţna elementa. Jedan je

bio promena ideja koje konstruktivisti naglašavaju, kao što je koncept opšte bezbednosti

u kojem se klasiĉna bezbednosna dilema izbegava udruţivanjem kako bi se osigurala

bezbednost. Gorbaĉov i ljudi oko njega su govorili da u svetu rastuće meĊuzavisnosti,

bezbednost nije igra sa ne-nultim ishodom, i da svi mogu ostvariti korist kroz saradnju.

Postojanje nuklearne pretnje je znaĉilo da svi zajedno mogu nestati ako se nadmetanje

otme kontroli. Umesto da pokuša da proizvede što više nuklearnog naoruţanja,

Gorbaĉov je proklamovao doktrinu »dovoljnosti«, zadrţavajući minimalni broj za

zaštitu. Druga dimenzija Gorbaĉovljeve promene spoljne politike je bilo njegovo gledište

da ekspanzionizam uglavnom više košta nego što koristi. Sovjetska kontrola nad

imperijom u Istoĉnoj Evropi je previše koštala i premalo koristila, a invazija Avganistana

je bila skupa propast. Više nije bilo neohodno nametati komunistiĉki društveni sistem kao

naĉin osiguravanja bezbednosti na sovjetskim granicama.

Tako je do leta 1989. godine istoĉnoevroljanima dato više slobode. MaĊarska je

dozvolila istoĉnim Nemcima da preko MaĊarske pobegnu u Austriju. Egzodus istoĉnih

Nemaca je stvorio ogroman pritisak na vladu Istoĉne Nemaĉke. Istoĉnoevropske vlade

više nisu imale hrabrosti (niti Sovjetske podrške) da suzbijaju demonstracije. U

novembru je probijen Berlinski zid – dramatiĉna završnica brojnih dogaĊaja koji su se

odigrali u vrlo kratkom razdoblju. Moţemo reći da su ti dogaĊaji proistekli iz

Gorbaĉovljevih pogrešnih proraĉuna. On je smatrao da se komunizam moţe popraviti, ali

u stvari, u pokušaju da ga popravi, on ga je potokopavao. I kao sa rupom u nasipu, kad

zadrţani pritisak jednom provali, on ubrzano povećava otvor i uništava sistem.

To još uvek ostavlja otvorenim pitanje zašto 1989. godina? Zašto pod voĊstvom tog

lidera? U odreĊenoj meri, Gorbaĉov je bio neoĉekivana pojava u istoriji. U ranim 80-tim

godinama, tri stara sovjetska lidera su umrla, ubrzo jedan posle drugog. Tek 1985.

godine, mlaĊa generacija, ljudi koji su ponikli za vreme Hrušĉeva, takozvana generacija

1956., dobila je svoju šansu. Ali, da su ĉlanovi Politbiroa Komunistiĉke partije izabrali

nekog od Gorbaĉovljevih konkurenata iz tvrde struje 1985. godine, vrlo je verovatno da

bi se Sovjetski Savez koji je gubio snagu odrţao još jednu dekadu. Ne bi propao tako

brzo. Gorbaĉovljeva liĉnost objašnjava mnogo toga u vezi pitanja vremena.

Što se tiĉe posrednih uzroka, i Kenan i Kenedi su u pravu. Dva znaĉajna posredna

uzroka su bila moć liberalnih ideja, naglašenih u konstruktivistiĉkim objašnjenjima, i

imperijalna prenapregnutost, koju naglašavaju realisti. Ideje otvorenosti, demokratije i

novog mišljenja koje je Gorbaĉov koristio, bile su ideje zapada koje je usvojila generacija

iz 1956. godine. Porast transnacionalne komunikacije i kontakata je doprineo širenju

popularne kulture i liberalnih ideja Zapada, a veliki uticaj zapadnih ekonomskih uspeha

im je dao dodatnu privlaĉnost. Kada je reĉ o imperijalnoj prenapregnutosti, sovjetski

ogromni odbrambeni budţet je poĉeo da pogaĊa ostale aspekte sovjetskog društva.

Zdravstvo je propadalo, a stopa smrtnosti u Sovjetskom Savezu rasla (jedina razvijena

zemlja gde se to dogaĊalo). Najzad je i vojska postala svesna ogromnog tereta

uzrokovanog imperijalnom prenapregnutošću. 1984. godine, maršal Ogarkov, šef

sovjetskog generalštaba, shvatio je da je Sovjetskom Savezu potrebna bolja civilna

ekonomska osnova i veći pristup trgovini i tehnologiji Zapada, ali tokom perioda

stagnacije stari lideri nisu bili voljni da slušaju i Ogarkov je uklonjen sa svog poloţaja.

Iako su posredni uzroci meke moći i imperijalne prenapregnutosti znaĉajni, ipak se

moramo pozabaviti dubljim uzrocima, a to su slabljenje komunistiĉke ideologije

(konstruktivistiĉko objašnjenje) i neuspeh sovjetske ekonomije (objašnjenje realista).

Gubitak legitimnosti komunizma u posleratnom periodu je bio priliĉno dramatiĉan. U

ranom razdoblju, odmah nakon 1945. godine, komunizam je bio veoma privlaĉan. Mnogi

komunisti su bili na ĉelu otpora prema fašizmu u Evropi, i mnogi ljudi su verovali da je

komunizam talas budućnosti. Veliki deo moći uticaja Sovjetskog Saveza je poticao od

njegove komunistiĉke ideologije, ali su je oni protraćili. Sovjetska meka moć je

postepeno podrivana destaljinizacijom iz 1956. ĉime su obelodanjeni njegovi zloĉini,

represijom u MaĊarskoj 1956., u Ĉehoslovaĉkoj 1968. i u Poljskoj 1981., kao i porastom

transnacionalne komunikacije liberalnih ideja. Iako je u teoriji cilj komunizma

uspostavljanje sistema klasne pravde, Lenjinovi naslednici su ispoljavali unutrašnju moć

kroz brutalni sistem drţavne bezbednosti koji je obuhvatao i logore za prevaspitavanje,

gulage, rapostranjenu cenzuru i upotrebu doušnika. Direktna posledica ovih represivnih

mera na ruski narod je bio opšti gubitak vere u sistem, što se videlo u tzv. Protestnoj

alternativnoj literaturi i rastućem talasu nezadovoljstva ĉemu su doprinosili aktivisti za

ljudska prava.

Pored toga, došlo je do slabljenja sovjetske ekonomije što je pokazivalo

smanjenu sposobnost sovjetskog sistema centralnog planiranja da odgovori na promene u

svetskoj ekonomiji. Staljin je stvorio sistem centralizovanog ekonomskog upravljanja

koje je stavljalo naglasak na tešku industriju. To je bilo veoma neprilagodljivo – sve

palci, a nema prstiju. Tendencija je bila ka nagomilavanju radne snage, umesto da se ona

usmerava u rastuću ekonomiju usluga. Kako je ukazao ekonomista Jozef Šumpeter,

kapitalizam je stvaralaĉko uništenje, naĉin fleksibilnog odgovora na najveće talase

tehnoloških promena. Krajem XX veka, glavna tehnološka promena treće industrijske

revolucije je bila rastuća uloga informacija kao najreĊeg resursa u ekonomiji. Sovjetski

sistem je bio posebno neprikladan za upravljanje informacijama. Velika tajnost njegovog

politiĉkog sistema je uĉinila da je protok informacija bio spor i nezgrapan.

Sovjetska roba i usluge nisu mogli da dostignu svetske standarde. Na kraju XX veka

došlo je do znaĉajnih promena u svetskoj ekonomiji, ali su zapadne ekonomije koje su

koristile trţišne sisteme uspele da preusmere radnu snagu na sektor usluga, reorganizuju

svoje teške industrije, i prebace se na raĉunare. Sovjetski savez nije mogao da ide ukorak

sa promenama. Na primer, kada je Gorbaĉov došao na vlast 1985. godine, bilo je 50 000

personalnih raĉunara u Sovjetskom Savezu; u Sjedinjenim Drţavama ih je bilo 30

miliona. Ĉetiri godine kasnije, bilo je oko 400 000 liĉnih raĉunara u Sovjetskom Savezu,

a 40 miliona u Sjedinjenim Drţavama. Trţišno orjentisane ekonomije i demokratije su se

pokazale prilagodljivijim u odgovoru na tehnološke promene u poreĊenju sa

centralizovanim sovjetskim sistemom koji je Staljin stvarao za eru teške industrije iz 30-

ih godina. Prema jednom sovjetskom ekonomisti, na kraju 80-tih godina, samo 8

procenata sovjetske industrije je bilo konkuretno po svetskim standardima. Teško je ostati

velesila kada je 92 procenta industrije nekonkurentno.

CITAT: „ZA RAZLIKU OD NAĈINA NA KOJI JE NAJVEĆI DEO ISTORIJE

NAPISAN, ISTORIĈARI HLADNOG RATA SU TOKOM KRAJA 80-IH GODINA

VIŠE RADILI TOKOM, NEGO POSLE DOGAĐAJA KOJI SU POKUŠAVALI DA

OPIŠU. NISMO IMALI NAĈINA DA ZNAMO KONAĈNI ISHOD, I MOGLI SMO

DA ODREDIMO MOTIVE SAMO NEKIH – ALI NIKAKO SVIH – KLjUĈNIH

AKTERA... SADA ZNAMO DA ISKUJEMO REĈENICU. ILI, U NAJMANjU RUKU,

ZNAMO MNOGO VIŠE NEGO ONDA. NIKADA NEĆEMO IMATI PUNU ISTINU:

TO NEMAMO NI ZA JEDAN ISTORIJSKI DOGAĐAJ, BEZ OBZIRA KOLIKO

DALEKO U PROŠLOSTI. ISTORIĈARI MOGU DA REKONSTRUIŠU ŠTA SE

ZAISTA DOGODILO ONOLIKO KOLIKO MAPE MOGU DA PRESLIKAJU ŠTA JE

TAMO ZAISTA BILO. ALI MI MOŢEMO DA PREDSTAVIMO PRIŠLOST, BAŠ

KAO ŠTO KARTOGRAFI MOGU PRIBLIŢNO DA PRIKAŢU TEREN. SA KRAJEM

HLADNOG RATA I BAR DELIMIĈNIM OTVARANjEM DOKUMENATA IZ

BIVŠEG SOVJETSKOG SAVEZA, ISTOĈNE EVROPE I KINE, POKLAPANjE

NAŠIH PREDSTAVA I RELANOSTI KOJU OPISUJU JE POSTALO MNOGO VEĆE

NEGO ŠTO JE NEKAD BILO.

Dţon L. Gedis55

Kraj Hladnog rata je jedan od velikih dogaĊaja preobraţaja u XX veku. Po svojim

posledicama na strukturu meĊunarodnog sistema bio je jednak uĉincima Drugog svetskog

rata, ali se dogodio bez rata. U sledećim poglavljima, okrenućemo se pitanju šta to u

budućnosti moţe da znaĉi za meĊunarodnu politiku.

Nakon raspada Sovjetskog Saveza, Rusija je prošla kroz znaĉajnu transformaciju.

Odustajući od planske ekonomije sovjetske drţave, Rusija iz perioda nakon Hladnog rata

je pokušala da stupi na put demokratizacije i ekonomske liberalizacije. Taj put je, ipak,

bio pun opasnosti. U skladu sa savetom MeĊunarodnog monetarnog fonda, ruska vlada je

u poĉetku prihvatila ekonomsku „šok terapiju“ kao naĉin za ostvarivanje prelaska iz

ekonomske autokratije u liberalnu demokratiju. Ipak, šok terapija je toliko razbila rusko

društvo da je brzo zamenjena postepenijim pristupom. Kako se pogoršavala ekonomska

situacija, tako se obnavljao ruski nacionalizam.

Teoretiĉari kao što je Majkl Dojl su, polazeći od teze da liberalne demokratije ne

vode ratove meĊu sobom, zakljuĉili da će, ako Rusija preţivi tranziciju ka demokratiji, to

biti vrlo dobro za meĊunarodni mir. Ostaje da se vidi da li će se ruska spoljna politika

55

John L. Gaddis, „The New Cold War History“, Foreign Policy Research Institute Footnotes, 5:5 June

1998

uklopiti u model demokratskog mira, ili će doći do ponovne pojave ruskog autoritarizma i

nacionalizma koji izazivaju Sjedinjene Drţave i Zapadnu Evropu.

Bez obzira šta budućnost nosi, jedno od kljuĉnih pitanja ostaje: zašto je Hladni Rat

trajao toliko dugo bez prelaza u »pravi rat« izmeĊu dve supersile. Zašto ranije nije

prerastao u Treći svetski rat?

ULOGA NUKLEARNOG NAORUŢANjA

Zašto Hladni rat nije prerastao u pravi rat? Neki analitiĉari veruju da su napredna

razvijena društva nauĉila lekcije iz Prvog i Drugog svetskog rata i jednostavno prerasla

rat. Drugi veruju da »dugi mir« u drugoj polovini XX veka proizilazi iz ograniĉenih

ekspanzionistiĉkih ciljeva supersila. Ostali i dalje veruju u ono što smatraju inheretnom

stabilnošću ĉiste bipolarnosti u kojoj su dominantne dve drţave (a ne dva ĉvrsta saveza).

Ali za većinu analitiĉara, najveći deo odgovora leţi u posebnoj prirodi nuklearnog

naoruţanja i nuklearnog odvraćanja.

Fizika i politika

Enormna moć uništenja koju poseduje nuklearno naoruţanje je gotovo

nepojamna. Megatona nuklearne eksplozije moţe proizvesti temperature od 100 miliona

stepeni Celzijusa – ĉetiri do pet puta veća od temperature koja vlada u središtu sunca.

Bomba koja je baĉena na Hirošimu 1945. godine bila je relativno mala, iznosila je

otprilike 15 000 tona TNT-a. Današnji projektili mogu da nose 100 puta ili više od

pomenute eksplozivne snage. U stvari, sva eksplozivna snaga koja je upotrebljena u

Drugom svetskom ratu moţe stati u jednu bombu od 3 megatone, a ta jedna bomba moţe

stati u prednji deo jednog velikog interkontinentalnog projektila. Do 80-ih godina,

Sjedinjene Drţave i Sovjetski Savez su imali više od 50 000 komada nukleranog

naoruţanja.

Pojedine fiziĉke posledice nuklearne eksplozije nisu sigurne. Na primer, teorija

nuklearne zime tvrdi da nuklearni rat moţe stvoriti toliko ugljenika i prašine u atmosferi

da bi to blokiralo biljke u vršenju fotosinteze, što bi znaĉilo kraj ţivota kakav poznajemo.

Studija Nacionalne akademije nauka je izvestila da je nuklearna zima moguća, ali veoma

neizvesna. Mnogo bi zavisilo od toga da li bi oruţje bilo usmereno na gradove, ili na

druga oruţja. Gradovi koji gore bi proizveli dim sa visokim sadrţajem ugljenika koji bi

blokirao sunĉevu svetlost, ali je neizvesno koliko dugo bi se dim zadrţao u vazduhu.

Ukoliko bomba eksplodira u severnoj hemisferi, da li bi dim stigao do juţne hemisfere?

Neki skeptici su tvrdili da najgori rezultat ne bi bila nuklearna zima, nego nuklearna jesen

– slaba uteha. Izvesno je da bi nuklearni rat uništio civilizaciju kakvu znamo, bar na

severnoj hemisferi. U svom izveštaju iz 1983. godine o nuklearnom naoruţanju,

ameriĉki rimokatoliĉki biskupi su samo malo preterali kada su rekli »Mi smo prva

generacija od Postanka sa mogućnošću da uništimo Boţje delo«56

.

Nuklearno oruţje je dovelo do promena u prirodi ratovanja, ali one nisu izmenile

osnovni naĉin na koji je svet organizovan. Svet anarhiĉnih drţava bez više vlasti iznad

njih se nastavio i u nuklearnoj eri. Kada su 1946. godine Sjedinjene Drţave predloţile

56

United States Catholic Conference, “The Challenge of Peace: God’s Promise and Our Response”,

Origins, 13:1 May 19, 198), p. 1.

Plan Baruh, kako bi se uspostavila meĊunarodna kontrola nuklearnog naoruţanja,

Sovjetski Savez je to video kao još jednu ameriĉku zaveru. Nakon tog neuspeha, Albert

Ajnštajn je sa ţaljenjem izjavio da se sve menja osim našeg naĉina razmišljanja. Moţda

nije verodostojno, ali je navodno rekao da je »fizika lakša od politike«.

Postoje i vojni i politiĉki razlozi zašto nuklearno naoruţanje nije izazvalo

dramatiĉnije posledice odmah posle 1945. godine. Pre svega, poĉetno atomsko oruţje

nije nanosilo mnogo više štete od većine konvencionalnog naoruţanja za masovno

uništavanje. Zapaljive bombe koje su baĉene na Drezden u Nemaĉkoj ubile su više ljudi

nego nuklearno bombardovanje Hirošime. Iako je jedno atomsko oruţje obavilo posao

ĉitavog vazdušnog napada sa konvencionalnim bombama, u poĉetku nije bilo tako mnogo

nuklearnog naoruţanja u arsenalu SAD-a. Sjedinjene Drţave su imale samo 2 bombe

1947. godine, a 50 u 1948. Mnogi vojni planeri su smatrali da atomske bombe nisu

potpuno razliĉite, nego predstavljaju samo produţetak konvencionalnog ratovanja.

Narastajuće ameriĉko - sovjetsko rivalstvo je takoĊe usporilo promene u politiĉkom

razmišljanju. Sovjetski Savez nije verovao Ujedinjenim nacijama smatrajući da se suviše

oslanjaju na Sjedinjene Drţave. Sjedinjene Drţave nisu mogle da primoraju Sovjete na

saradnju jer je Evropa bila talac u odnosima Sovjeta i Amerikanaca. Da su Sjedinjene

Drţave zapretile nuklearnim napadom, Sovjeti su mogli zapretiti da će izvršiti invaziju na

Evropu konvencionalnim trupama. Rezultat je bio pat pozicija. Revolucionarne posledice

nuklearne tehnologije u poĉetku nisu bile dovoljne da izmene naĉin na koji su se drţave

ponašale u anarhiĉnom sistemu.

Druga faza nuklearne revolucije se desila 1952. godine, kada je prvi put testirana

hidrogenska bomba. Hidrogenska bomba se zasniva na fuzionoj energiji koja se oslobaĊa

kada se atomi spajaju u jedan, umesto raspadanja kao u prvim fisionim bombama. H-

bomba je znaĉajno povećala moć mogućeg uništenja jednim oruţjem. Najveća eksplozija

koju je ĉovek izazvao na površini Zemlje se dogodila 1961. godine, kada su Sovjeti

aktivirali 60-megatonsku hidrogensku bombu, 20 puta jaĉu od sve eksplozivne moći

upotrebljene u Drugom svetskom ratu.

Ironiĉno, najznaĉajnija promena koja je pratila razvoj H-bombe je bilo njihovo

smanjivanje u veliĉini. Fuzija je omogućila da se u veoma malom pakovanju smesti

ogromna destruktivna snaga. Sistemi izgraĊeni za proizvodnju ranih atomskih bombi su

postajali sve veći i veći kako su bombe dobijale na veliĉini i zauzimale sve više prostora.

Bombarder B-36 je bio ogroman avion sa osam motora i jednim velikim prostorom u

kome je mogao da nosi jednu bombu. Sa druge strane, hidrogenska bomba sa istom

destruktivnom snagom staje u mnogo manjem prostoru. Kada je jednom destruktivna

moć mogla da stane u vrh balistiĉke rakete, do interkontinentalnog nuklearnog rata je

moglo da doĊe u roku od 30 minuta nakon upozorenja, u poreĊenju sa osam sati koliko je

trebalo B-36 da preleti istu razdaljinu.

Povećana destruktivnost hidrogenske bombe je takoĊe dramatizovala posledice

nuklearnog rata. Ratovanje se više nije moglo smatrati produţetkom politike drugim

sredstvima. Karl fon Klauzevic, filozof rata iz XIX veka, rekao je da je rat politiĉki ĉin, i

samim tim apsolutni rat je apsurd. Ogromna destruktivna moć nuklearnog oruţja je

znaĉila da je sada postojala disproporcija izmeĊu vojnih sredstava i praktiĉno svih

politiĉkih ciljeva kojima je drţava mogla da teţi. Ovo razdvajanje ciljeva i sredstava je

izazvalo paralizu u upotrebi krajnjih snaga u većini situacija. Nuklearno naoruţanje nije

upotrebljeno od 1945. godine, i otuda mišljenje da je nuklearno naoruţanje ograniĉeno

upravo sopstvenom snagom. Bilo je jednostavno isuviše moćno, isuviše

disproporcionalno.

H-bomba je imala pet znaĉajnih politiĉkih posledica, ĉak i ukoliko nije reorganizovala

anarhiĉni naĉin na koji svet funkcioniše. Prvo, oţivela je koncept ograniĉenog rata. U

prvoj polovini XX veka došlo je do promene – za razliku od ograniĉenih ratova iz XIX

veka, došlo je do dva svetska rata, koji su odneli desetine miliona ţivota. Sredinom veka,

analitiĉari su XX vek nazivali »vekom totalnog rata«. Ali rat u drugoj polovini veka je

više liĉio na stare ratove XVIII i XIX; na primer, i Korejski i Vijetnamski rat su svaki

koštali više od 55 000 mrtvih Amerikanaca. U Vijetnamu i Avganistanu i Sjedinjene

Drţave i Sovjetski Savez su raĊe prihvatili poraz nego da upotrebe svoje najjaĉe

naoruţanje.

Drugo, krize su zamenile glavni rat kao momenti suoĉavanja sa istinom. U prošlosti,

rat je bio vreme kada su se otvarale sve karte. Ali u nuklearnom dobu, rat je suviše

razarajući i takvi momenti istine su previše opasni. Tokom Hladnog rata, Berlinska kriza,

Kubanska raketna kriza, i kriza na Srednjem Istoku ranih 70-ih godina, predstavljale su

funkcionalni ekvivalent ratu, vreme da se vidi stvarni odnos snaga u vojnoj moći. Treće,

nuklearno naoruţanje je odvraćanje (obeshrabrivanje strahom) uĉinilo kljuĉnom

strategijom. Od kljuĉnog znaĉaja je bilo organizovanje vojne moći kako bi se proizveo

strah i napad bio predupreĊen. U Drugom svetskom ratu, Sjedinjene Drţave su se

oslanjale na svoju mogućnost da mobilišu i postepeno izgrade ratnu mašineriju nakon što

je rat poĉeo, ali taj mobilizacijski prilaz više nije funkcionisao kada je nuklearni rat

mogao biti završen nekoliko sati.

Ĉetvrta politiĉka posledica bila je razvoj de facto reţima opreznosti supersila. Dve

supersile su, uprkos ogorĉenim ideološkim razlikama, razvile jedan kljuĉni zajedniĉki

interes: izbegavanje nuklearnog rata. Za vreme Hladnog rata, Sjedinjene Drţave i

Sovjetski Savez su bili ukljuĉeni u posredne ili periferne ratove, ali se dve nacije ni u

jednom sluĉaju nisu našle u direktnom sukobu. Pored toga, dve strane su razvile sfere

uticaja. Dok su Amerikanci govorili o smanjivanju uticaja komunizma u Istoĉnoj Evropi

u 50-im godinama, u praksi, kada su se MaĊari pobunili protiv svojih sovjetskih vladara

1956. godine, Sjedinjene Drţave iz straha od nuklearnog rata nisu poţurile da im

pomognu. Sliĉno tome, sa izuzetkom Kube, Sovjeti su bili priliĉno oprezni po pitanju

upada na zapadnu hemisferu. Obe zemlje su se priklonile nastajućem pravilu o ne-

upotrebi nuklearnog naoruţanja. Konaĉno, supersile su nauĉile da komuniciraju. Nakon

Kubanske raketne krize, Vašington i Moskva su uspostavili vruću telefonsku liniju kako

bi omogućili brzu komunikaciju izmeĊu sovjetskih i ameriĉkih lidera. Tehnologija je

uĉinila lakšom saradnju u kriznim vremenima, ĉineći komunikaciju izmeĊu lidera u

bipolarnom sistemu prilagodljivijom i liĉnijom. Potpisali su brojne sporazume o kontroli

naoruţanja, poĉevši od Ugovora o zabrani ograniĉenih proba iz 1963. godine. Pregovori

o kontroli naoruţavanja su postali naĉin da se razgovara o stabilnosti u nuklearnom

sistemu.

Peto, većina zvaniĉnika je nuklearno naoruţanje uopšte, a posebno H-bomba, smatrala

neupotrebljivim u vreme rata. To nije bilo samo pitanje destruktivne snage H-bombe. Za

upotrebu nuklearnog naoruţanja se vezivalo neodobravanje koje se jednostavno nije

primenjivalo na konvencionalno naoruţanje. Do kasnih 60-tih godina, u stvari, inţenjeri i

nauĉnici su uspeli da umanje nepreciznost nuklearnog naoruţanja tako da je neko

nuklearno oruţje moglo biti upotrebljeno od strane Sjedinjenih Drţava u Vijetnamu i

Zalivskom ratu, ili od strane Sovjeta u Avganistanu, a da ne dovede do neciljane štete

tipa H-bombe. Ipak, i Amerikanci i Rusi su se uzdrţali od upotrebe nuklearnog

naoruţanja veće taĉnosti i umesto toga se odluĉili za destruktivna sredstva kao što su

napalm, zapaljive bombe kao i asortiman konvencionalnog naoruţanja. Delimiĉno,

postojao je strah da bi upotreba bilo kog nuklearnog naoruţanja, bez obzira koliko

sliĉnog konvencionalnom, otvorila prostor za upotrebu svakovrsnog nuklearnog

naoruţanja, a taj rizik je bio neprihvatljiv. Postoji i druga dimenzija. Još od kada su

Sjedinjene Drţave bacile prvu bombu na Hirošimu, ostao je osećaj da je nuklearno oruţje

nemoralno, da je ono otišlo preko neĉega što je prihvatljivo u ratu. Premda je to

normativno ograniĉavanje teško izmeriti, ono je svakako proţimalo debate o nuklearnom

oruţju, i predstavljalo jedan od razloga za nevoljnost drţava da ga upotrebe.

Ravnoteţa straha

Nuklearno naoruţanje je stvorilo poseban oblik ravnoteţe snaga koji se ponekad

naziva „ravnoteţa straha“. Testiranje snage je bilo više psihološko nego fiziĉko. Obe

strane su sledile politiku spreĉavanja nadmoćnosti onog drugog, ali je rezultat bio razliĉit

u odnosu na prethodne sisteme. Za razliku od sistema ravnoteţe snaga XIX veka, u kome

je pet velikih sila menjalo saveze, ravnoteţa Hladnog rata je bila jasno organizovana oko

dve velike drţave, od kojih je svaka mogla da uništi drugu u trenutku.

Problemi na koje upućuje klasiĉna bezbednosna dilema nisu nestali zbog straha od

nuklearnog naoruţanja, ali su se supersile ponašale oprezno uprkos ideološkim razlikama.

Njihova promišljenost je bila sliĉna uĉincima stalne komunikacije do koje je došlo u

upravljanju višestrane ravnoteţe snaga u XIX veku. U isto vreme, supersile su

pokušavale da iskalkulišu vojnu silu kojom su raspolagale, baš kao u danima kada su

drţavnici meĊusobno uporeĊivali pokrajine, pešadiju i artiljeriju.

Nuklearna ravnoteţa straha se podudara sa razdobljem bipolarnosti. Neki neorealisti,

kao Kenet Volc, odreĊuju bipolarnost kao situaciju u kojima dve velike drţave imaju

gotovo svu moć, ali ta vrsta bipolarnosti je retka. Bipolarnost se ĉešće dešavala u istoriji

kada su savezi toliko uĉvršćivani da se gubila njihova prilagodljivost, kao što se desilo u

Peloponeskom ratu. Premda su bile nezavisne drţave, savezi oko Atine i oko Sparte su

ĉvrsto srasli u bipolarnu formu. Sliĉno tome, uoĉi Prvog svetskog rata, sistemi saveza su

bili postali ĉvrsto uvezani u bipolarnosti.

Volc tvrdi da je bipolarnost posebno stabilan tip sistema jer pojednostavljuje

komunikaciju i raĉunice. Sa druge strane, bipolarnom sistemu nedostaje prilagodljivost, i

on preuveliĉava vaţnost sporednih sukoba kao što je Vijetnamski rat. Stara je izreka da

bipolarnost ili erodira ili eksplodira. Ako je tako, zašto bipolarnost nije eksplodirala

nakon Drugog svetskog rata? Moţda je odgovor u obazrivosti koju je proizvelo nuklearno

naorţanje, a stabilnost koju je Volc pripisivao ĉistoj bipolarnosti je bila u stvari rezultat

bombe. Sam strah od nuklearnog oruţja je moţda doprineo stabilnosti kroz »efekat

kristalne kugle«. Zamislite da su u avgustu 1914. godine Kajzer, Car i vladar

Austrougarske gledali u kristalnu kuglu i videli sliku 1918.godine. Videli bi da su izgubili

svoje prestole, da su im carstva raspadnuta, a milioni ljudi izgubili ţivote. Da li bi i dalje

išli u rat 1914. godine? Verovatno ne. Poznavanje fiziĉkih posledica nuklearnog oruţja

moţe biti sliĉno sa davanjem kristalne kugle drţavniku u razdoblju nakon 1945. godine.

Budući da je bilo malo politiĉkih ciljeva koji bi odgovarali takvom uništavanju, oni nisu

hteli da preuzmu velike rizike. Naravno, kristalna kugla moţe biti razbijena sluĉajno, ili

pogrešnim raĉunicama, ali analogija sugeriše zašto je kombinacija bipolarnosti i

nuklearnog oruţja proizvela najduţi period mira izmeĊu centralnih sila od poĉetka

sistema moderne drţave. (Prethodni rekord te vrste je bio 1871-1914. godina.)

Problemi nuklearnog odvraćanja

Nuklearno odvraćanje je podvrsta opšteg odvraćanja, ali posebna svojstva

nuklearnog oruţja su promenila naĉin na koji su se supersile odnosile prema

meĊunarodnim odnosima za vreme Hladnog rata. Nuklearno odvraćanje ohrabruje

razmišljanje tipa „ako me napadneš, moţda neću biti u stanju da spreĉim tvoj napad, ali

mogu uzvratiti tako snaţno da nećeš ni ţeleti da napadneš“. Tako je nuklearno oruţje

utkalo novu nit u stari koncept.

Jedan naĉin da se proceni delotvornost nuklearnog odvraćanja je pomoću

analitiĉkog postupka «šta bi bilo kad bi bilo». Koliko je verovatno da bi se Hladni rat

pretvorio u pravi da nije bilo nuklearnog naoruţanja? Politikolog Dţon Miler tvrdi da

nuklearno oruţje nije bilo od znaĉaja, da je ono bilo samo kukurikanje petla. On tvrdi da

su se narodi Evrope okrenuli od rata kao instrumenta politike još od strahota Prvog

svetskog rata. Razlog za mir je povećano saznanje o strahotama rata, bar u razvijenom

svetu. Prema Mileru, Hitler je bio izuzetak, retka osoba koja nije nauĉila lekcije Prvog

svetskog rata i još uvek bila voljna da uĊe u rat. Nakon Drugog svetskog rata, oppšte

gnušanje se povratilo u još većoj meri nego ranije. Većina analitiĉara, ipak, veruje da je

nuklearno oruţje odigralo veoma veliku ulogu u izbegavanju Trećeg svetskog rata. Krize

povodom Berlina, Kube i moţda Srednjeg Istoka mogle su se otrgnuti kontroli bez

mudrosti do koje je došlo uĉinkom kristalne kugle nuklearnog naoruţanja.

To dovodi do mnogih pitanja. Jedno je, šta odvraća? Delotvorno odvraćanje zahteva i

sposobnost da se nanese šteta i uverljivost da će naoruţanje biti upotrebljeno. Kredibilitet

zavisi od interesa koji je ukljuĉen u sukob. Na primer, ameriĉka pretnja da će

bombardovati Moskvu kao odmazdu za nuklearni napad je verovatno bila uverljiva. Ali

pretpostavimo da su Sjedinjene Drţave pretile da će bombardovati Moskvu 1980. godine

ako Sovjeti ne povuku svoje trupe iz Avganistana? Sjedinjene Drţave su svakako imale

sposobnost, ali pretnja ne bi bila uverljiva jer su ulozi bili suviše mali, a Sovjeti su

zauzvrat lako mogli da bombarduju Vašington. Tako da se odvraćanje ne odnosi samo na

sposobnost, nego i na uverljivost.

CITAT: „KADA JE PREDSEDNIK KENEDI PRVI PUT DONEO ODLUKU DA

ZNAĈAJNO POVEĆA AMERIĈKO VOJNO PRISUSTVO 1962-63. GODINE ...

IMAO JE NA UMU DVE STVARI: ŠTA BI SE DOGODILO DA HRUŠĈOV NIJE

POVEROVAO KENEDIJU U KUBANSKOJ RAKETNOJ KRIZI 1962. GODINE?

MISLIM DA SMO NAPRAVILI GREŠKU KADA SMO ZAKLjUĈILI DA KINEZI

VEROVATNO NE BI INTERVENISALI U KOREJSKOM RATU 1950. GODINE, A

TO JE UTICALO NA AMERIĈKU ODLUKU DA NE ZAUZME SEVERNI

VIJETNAM. VOJNICI SU REKLI DA NISU MISLILI DA ĆE KINA UĆI U RAT, ALI

DA JESTE, TO BI DOVELO DO NUKLEARNOG RATA, I TO JE ODLUĈILO.“

Drţavni sekretar Din Rask57

Taj problem uverljivosti vodi do razlike izmeĊu odvraćajuće pretnje usmerene na

neĉiju domovinu, i proširivanja odvraćanja da bi se pokrio saveznik. Na primer,

Sjedinjene Drţave nisu mogle nuklearnim odvraćanjem spreĉiti Sovjetski Savez da ne

zauzme Avganistan, ali su tokom ĉetiri dekade Hladnog rata pretile da će upotrebiti

nuklearno oruţje ukoliko Sovjetski Savez izvrši invaziju na NATO zemlje Zapadne

Evrope. Tako da, kako bismo videli delovanje nuklearnog oruţje u proširenju odvraćanja

i spreĉavanju rata, moramo razmotriti najveće krize u kojima su ulozi bili veliki.

Moţe li istorija odgovoriti na to kakve posledice nuklearno oruţje ima za

meĊunarodne odnose? Ne u potpunosti ali moţe pomoći. Od 1945. - 1949. godine samo

su Sjedinjene Drţave imale nuklearno naoruţanje, ali ga nisu upotrebile. Tako da je

postojalo i izvesno samo-ograniĉavanje, ĉak i pre uzajamnog nuklearnog odvraćanja. Deo

razloga je bio mali arsenal, nedostatak razumevanja ovog novog naoruţanja, i ameriĉki

strah da bi Sovjeti zauzeli ĉitavu Evropu svojim masivnim konvencionalnim snagama.

Do 1950. godine, i Sjedinjene Drţave i Sovjetski Savez su imali nuklearno oruţje, i

postojalo je više kriza u kojima su ameriĉki lideri razmatrali njegovo korišćenje.

Nuklearno oruţje nije bilo upotrebljeno u Korejskom ratu, niti 1954. i 1958. godine kada

su kineski komunisti mobilisali snage za invaziju na ostrvo Tajvan koje su drţali

nacionalisti. Predsednici Truman i Ajzenhauer su stavili veto na upotrebu nuklearnog

oruţja iz više razloga. U Korejskom ratu nije bilo sigurno da bi upotreba nuklearne

bombe zaustavila Kineze, a Sjedinjene Drţave su se plašile odgovora Sovjeta. Uvek je

postojala opasnost da bi pretnje mogle eskalirati, i da bi Sovjeti mogli upotrebiti

nuklearno oruţje da pomognu svjim kineskim saveznicima. Tako da iako su Amerikanci

bili nadmoćni u broju nuklearnog naoruţanja, postojala je opasnost od kretanja ka širem

ratu koji ne bi uljuĉivao samo Koreju i Kinu.

Pored toga, etika i javno mnjenje su odigrali ulogu. 1950. godine, procene vlade SAD-

a o broju graĊana koji bi izginuli su bile toliko visoke da je idejao upotrebi nuklearnog

oruţja stavljena na stranu. Predsednik Ajzenhauer je, kada su ga pitali o upotrebi

nuklearnog naoruţanja, rekao: »Ne moţemo upotrebiti te grozne stvari protiv Azijaca po

drugi put za manje od deset godina. Moj Boţe!«58

. Iako su 50-ih godina Sjedinjene

Drţave imale više nuklearnog naoruţanja od Sovjetskog Saveza, uzajamno delovanje

više razloga je ubedilo Amerikance da ga ne upotrebe.

Kubanska raketna kriza

Kljuĉni sluĉaj je bila Kubanska raketna kriza u oktobru 1962. godine. Ovo je

verovatno bio najneposredniji povod u nuklearnom dobu za pokretanje dogaĊaja koji su

mogli dovesti do nuklearnog rata. Da je potpuni autsajder, »ĉovek sa Marsa«, posmatrao

situaciju, video bi da su Sjedinjene Drţave imale nadmoć 17 prema 1 u nuklearnom

oruţju. Mi sada znamo da su Sovjeti imali samo oko 20 komada nuklearnog oruţja na

interkontinentalnim raketama koje su mogle da dosegnu Sjedinjene Drţave, ali

predsednik Kenedi to tada nije znao.

57

Secretary of State Dean Rusk, New York Times, April 30, 1985, p. 6. 58

Stephen E. Ambrose, Eisenhower, Simon & Schuster, New York, 1983, p. 184.

CITAT: „NAJOZBILjNIJA PITANjA“

DO SREDINE OKTOBRA 1962. GODINE, HLADNI RAT SE POJAĈAVAO

NA NEPREDVIĐENE NAĈINE. KUBA, KOJA JE DUGO BILA VIRTUELNA

KOLONIJA SJEDINjENIH DRŢAVA, JE NEDAVNO PREŠLA U SOVJETSKU

ORBITU. KRAJEM SEPTEMBRA AMERIĈKE NOVINE SU POĈELE DA

IZVEŠTAVAJU O ISPORUKAMA SOVJETSKOG NAORUŢANjA KUBI.

PREDSEDNIK DţON F. KENEDI JE REKAO AMERIĈKOJ JAVNOSTI DA JE,

KOLIKO ON ZNA, REĈ O ODBRAMBENOM, A NE NAPADAĈKOM ORUŢJU.

SOVJETSKI PREMIJER NIKITA HRUŠĈOV MU JE DAO POTPUNA

UVERAVANjA DA JE TAKO. „KADA BI BILO DRUGAĈIJE“, REKAO JE KENEDI,

„DOŠLO BI DO NAJGORIH STVARI.“

NEŠTO PRE 9 ĈASOVA UJUTRU, U UTORAK 16. OKTOBRA, KENEDIJEV

POMOĆNIK ZA NACIONALNU BEZBEDNOST, MEKDţORDţ BANDI, DONEO JE

U NjEGOVU SPAVAĆU SOBU FOTOGRAFIJE KOJE SU POKAZIVALE DA JE

ZAISTA DOŠLO DO „NAJGORIH STVARI“. SNIMLjENE LETELICOM U-2 SA

VEOMA VELIKE VISINE, OVE FOTOGRAFIJE SU POKAZIVALE DA SOVJETI

NA KUBI POSTAVLjAJU NUKLEARNE BALISTIĈKE RAKETE USMERENE NA

GRADOVE U UNUTRAŠNjOSTI SAD.

ZA KENEDIJA JE PRISUSTVO OVIH RAKETA BILO NEDOPUSTIVO.

TAKOĐE I ĈINjENICA DA GA JE HRUŠĈOV LAGAO. TOKOM NAREDNIH 13

DANA, KENEDI I KRUG SAVETNIKA SU RASPRAVLjALI KAKO DA SE NOSE

SA OVIM IZAZOVOM. ZNALI SU DA JE JEDAN MOGUĆI REZULTAT

NUKLEARNI RAT, I TOKOM NjIHOVIH DISKUSIJA KENEDIJEV STRUĈNjAK

ZA CIVILNU ODBRANU JE IZNEO NEPRIJATNU INFORMACIJU DA JE

POPULACIJA SAD-A ZASTRAŠUJUĆE RANjIVA.

Ernest Mej i Filip Zelikov, Trake Kenedi (The Kennedy Tapes)59

Zašto onda Sjedinjene Drţave to nisu pokušale da preduprede napadajući

sovjetske raketne poloţaje, koji su bili relativno ranjivi? Odgovor je bio da ako bi samo

jedna ili dve sovjetske rakete opstale i bile ispaljene na ameriĉke gradove, taj rizik je bio

dovoljan da se odustane. Pored toga, i Kenedi i Hrušĉov su se plašili da bi nacionalne

strategije i paţljivi proraĉuni mogli izmaći njihovoj kontroli. Hrušĉov je izneo lepu

metaforu za to u jednom od svojih pisama Kenediju: »Budi paţljiv, jer obojica vuĉemo

krajeve konopca kojim smo svezali ĉvor rata«60

Na konferenciji na Floridi 25 godina posle tog dogaĊaja, oni koji su bili ukljuĉeni u

Izvršni komitet Saveta za nacionalnu bezbednost predsednika Kenedija sreli su se sa

nauĉnicima u pokušaju da rekonstruišu Kubansku raketnu krizu. Jedna od najupadljivijih

razlika meĊu uĉesnicima je bila koliko je ko bio spreman da rizikuje. To je sa druge

strane zavisilo od toga koliko je ko mislio da je izvesno izbijanje nuklearnog rata. Robert

Maknamara, Kenedijev sekretar za odbranu, bio je sve oprezniji kako se kriza razvijala.

Izjavio je da je mislio kako je rizik od nuklearnog rata u Kubanskoj raketnoj krizi bio

59

Ernest R. may and Philip D. Zelikow, eds., The Kennedy Tapes: Inside the White House During the

Cuban Missile Crisis, Belknap & Harvard University Press, Cambridge MA, 1997, p. 48. 60

Ronald R. Hope, ed., Soviet Views on the Cuban Missile Crisis: Myth and Reality in Foreign Policy

Analysis, University Press of America, Washington, DC, 1982, p. 48.

verovatno jedan na prema pedeset. Daglas Dilon, koji je bio sekretar za finansije, izjavio

je da je mislio da su rizici od nuklearnog rata bili ravni nuli. On nije video kako bi

situacija uopšte mogla da se razvija ka nuklearnom ratu, i kao rezulatat toga bio je voljan

da Sovjete jaĉe pritisne i da preuzme veći rizik nego Maknamara. General Maksvel

Tejlor, šef Zdruţenog generalštaba ameriĉke armije, takoĊe je smatrao da je rizik od

nuklearnog rata bio mali, i prigovarao je da su Sjedinjene Drţave suviše lako pustile

Sovjetski Savez bez kazne u Kubanskoj raketnoj krizi. Njegov stav je bio da su

Amerikanci trebali da jaĉe pritisnu i da zahtevaju uklanjanje kubanskog predsednika

Fidela Kastra. General Tejlor je rekao: »Bio sam tako siguran da ih imamo na nišanu da

nikada nisam mnogo brinuo o konaĉnom ishodu«61

. Ali rizik da se izgubi kontrola je

teško opterećivao predsednika Kenedija koji je zauzeo veoma oprezan stav, zaista

oprezniji nego što su neki od njegovih savetnika ţeleli. Pouka priĉe je da i «malo»

nuklearno odvraćanje deluje ozbiljno. Jasno je da je nuklearno odvraćanje imalo

presudnu ulogu u Kubanskoj raketnoj krizi.

Ipak, još uvek ima nejasnoća u vezi raketne krize, što oteţava da se ĉitav ishod pripiše

nuklearnom ĉiniocu. Javnost je bila sloţna u stavu da su Sjedinjene Drţave pobedile. Ali

kljuĉno pitanje je koliko su Sjedinjene Drţave pobedile i zašto su pobedile. Postoje

najmanje tri moguća objašnjenja. Jedno gledište je da Sovjeti popustili zato što su

Sjedinjene Drţave imale više nuklearnog oruţja od Sovjetskog Saveza. Drugo tumaĉenje

naglasak stavlja na relativne interese dve supersile u ovoj krizi. Kuba je bila u ameriĉkom

dvorištu, ali je predstavljala je za Sovjete predstavljalo kockanje na daljinu. Stoga, ne

samo da su Amerikanci imali veći interes na Kubi od Sovjeta, nego su takoĊe mogli da

uvedu i treći faktor u igru: konvencionalne snage. Ameriĉka pomorska blokada i

mogućnost ameriĉke invazije Kube takoĊe su odigrali ulogu. Psihološki teret je bio na

Sovjetima jer su veći interesi i trenutno raspoloţive konvencionalne snage dale

Amerikancima više uverljivosti u njihovom odvraćanju.

Konaĉno, premda je Kubanska raketna kriza nazvana ameriĉkom pobedom, to je

takoĊe bio i kompromis. Amerikanci su imali tri opcije u Kubanskoj raketnoj krizi. Jedna

je bila da pucaju, to jest da bombarduju raketne poloţaje; druga je bila da pritisnu Kubu

blokadom kako bi ubedili Sovjete da izmeste rakete; treća je bila da se nagode nudeći

nešto što su Sovjeti hteli, kao što je uklanjanje ameriĉkih raketa iz Turske. Dugo vremena

uĉesnici nisu rekli mnogo u vezi nagodbe kao naĉina rešenja, ali kasniji dokazi sugerišu

da je tiho ameriĉko obećanje da uklone svoje zastarele rakete iz Turske verovatno bilo

vaţnije nego što se tada mislilo. Moţemo zakljuĉiti da je nuklearno odvraćanje imalo

znaĉaj u krizi, i da je nuklearna dimenzija sigurno postojala u razmišljanju Dţona

Kenedija. Sa druge strane, broj komada nuklearnog oruţja je manje vaţan. Nije u tolikoj

meri vaţan odnos koliĉina nuklearnog oruţja, koliko strah da ĉak i nekoliko komada tog

oruţja moţe napraviti takvo pustošenje.

Moralna pitanja

Nakon Kubanske raketne krize došlo je do relativnog popuštanja napetosti u

Hladnom ratu – skoro kao da su se Sjedinjene Drţave i Sovjetski Savez spotakli na ivici

litice, pogledali preko nje i povukli se. 1963. godine uvedena je vruća telefonska linija

61

James Blight and David Welch, On the Brink: Americans and Soviets Reexamine the Cuban Missile

Crisis, Hill and Wang, New York, 1989, p. 14.

koja je omogućavala direktnu komunikaciju izmeĊu Vašingtona i Moskve, potpisan je

ugovor o kontroli naoruţanja koji je ograniĉavao atmosferske nuklearne probe, Kenedi je

objavio da bi Sjedinjene Drţave bile voljne da više trguju sa Sovjetskim Savezom, i došlo

je do smanjenja napetosti. Iako su kasnih 60-tih godina Sjedinjene Drţave bile zauzete

Vijetnamskim ratom, još uvek je bilo napora da se postigne kontrola naoruţavanja.

Pojaĉan strah od nuklearnog rata se vratio nakon što je Sovjetski Savez izvršio invaziju

na Avganistan 1979. godine. Za vreme »malog hladnog rata« od 1980. do 1985. godine,

pregogovri o ograniĉenju strateškog naoruţanja su zastali, retorika je postala posebno

gruba, a vojni budţeti i broj nuklearnog oruţja se povećavao. Predsednik Ronald Regan

je govorio o mogućem nuklearnom rata, a mirovne grupe su vršile pritisak da se

nuklearno naoruţanje zamrzne i konaĉno ukine.

U atmosferi velikih strahova, mnogi ljudi su postavljali osnovno pitanje: »Da li je

nuklearno odvraćanje moralno?«. Kao što smo videli ranije, samo teorija pravednog rata

zagovara da se odreĊeni uslovi moraju steći kako bi se donosili moralni sudovi.

Samoodbrana se obiĉno posmatra kao opravdani razlog, ali naĉini i posledice voĊenja

rata su jednako vaţni. U smislu naĉina, civili se moraju razlikovati od boraca; u smislu

posledica, mora da postoji neka proporcionalnost, neki odnos ciljeva i sredstava.

Da li se nuklearni rat uopšte moţe uklopiti u model pravednog rata? Tehniĉki, moţe.

Slabije nuklearno naoruţanje, kao artiljerijske granate ili torpeda bi se mogli koristiti

protiv radarskih sistema, podmornica, brodova na moru, ili podzemnih komandnih

bunkera. U tim sluĉajevima moţemo praviti razliku izmeĊu boraca i onih koji to nisu, i

odrţavati dejstva relativno ograniĉenim. Ukoliko bi se borba tu zaustavila, mogli bismo

nuklearno naoruţanje uklopiti u teoriju opravdanog rata. Ali da li bi borba tu stala, ili bi

eskalirala? Eskalacija je veliki rizik, jer šta bi moglo biti gore od stotine miliona ţivota ili

sudbine zemlje? Za vreme Hladnog rata neki ljudi su odgovarali »Bolje je biti crven nego

mrtav.«.

Ali je to moţda bio pogrešan naĉin da se postavi pitanje. Moţemo postaviti drugaĉije

pitanje: Da li je ikada opravdano ulaziti u mali rizik ogromne katastrofe? Tvrdi se da je

za vreme Kubanske raketne krize Dţon Kenedi rekao da je mislio da su šanse za

konvencionalno ratovanje bile moţda jedan prema tri. I postojao je manji rizik od

nuklearne eskalacije. Da li je opravdano preuzimanje takvog rizika? Moţemo stvari

postaviti drugaĉije. Da Kenedi nije bio voljan da preuzme rizik na Kubi, da li bi Hrušĉov

pokušao nešto još opasnije? Šta da je sovjetski uspeh doveo do kasnije nuklearne krize,

ili ĉak šireg konvencionalnog rata, na primer, povodom Berlina ili Panamskog kanala?

Nuklearno oruţje je verovatno odigralo znaĉajnu ulogu u spreĉavanju prerastanja

Hladnog rata u stvarni rat. Tokom 80-tih godina, ameriĉki rimokatoliĉki biskupi su rekli

da bi nuklearno odvraćanje moglo biti opravdano samo uslovno kao privremena mera

koja se moţe tolerisati dok se ne razvije nešto bolje. Ali koliko je to privremeno? Dok

god postoji znanje o nuklearnom oruţju, nekakav stepen nuklearnog odvraćanja će

postojati. Premda je to oruţje proizvelo obazrivost u toku Hladnog rata,

samozadovoljstvo je opasno. Sjedinjenim Drţavama i Sovjetskom Savezu je trebalo neko

vreme da nauĉe kako da kontrolišu nuklearno oruţje, ali nije uopšte sigurno da će takvi

kontrolni sistemi postojati meĊu novim aspirantima na nuklearni status. Štaviše,

teroristiĉke grupe moţda neće ni ţeleti kontrolu.

1962. GODINE, PREDSEDNIK KENEDI JE INSISTIRAO DA SVAKI ĈLAN

SAVETA ZA NACIONALNU BEZBEDNOST PROĈITA „AVGUSTOVSKE

PIŠTOLjE“ BARBARE TAĈMAN. KNjIGA JE PRIĈA O TOME KAKO SU NARODI

EVROPE NEOPREZNO POSRNULI U PRVI SVETSKI RAT. AUTOR POĈINjE

NAVODEĆI BIZMARKOV KOMENTAR DA ĆE „NEKA PROKLETA GLUPA

STVAR NA BALKANU“ ZAPALITI SLEDEĆI RAT. ONA ZATIM OPISUJE SERIJU

KORAKA – NAKON UBISTVA AUSTRIJSKOG PRESTOLONASLEDNIKA

NADVOJVODE FRANCA FERDINANDA OD STRANE SRPSKOG

NACIONALISTE 28. JUNA 1914. GODINE – MALIH I BEZNAĈAJNIH PO SEBI,

KOJI SU DOVELI DO NAJGROZNIJEG VOJNOG SUKOBA U ISTORIJI SVETA.

PONOVO SU, NA IVICI NEPRIJATELjSTAVA, ŠEFOVI DRŢAVA POKUŠALI DA

SE POVUKU, ALI IH JE SLED DOGAĐAJA POVUKAO NAPRED.

PREDSEDNIK KENEDI NAS JE PODSETIO NA RAZGOVOR IZ 1914.

GODINE DVA NEMAĈKA KANCELARA O UZROCIMA TOGA RATA . JEDAN JE

PITAO „KAKO SE TO DOGODILO?“, A NjEGOV NASLEDNIK JE ODGOVORIO

„AH, KAD BISMO SAMO ZNALI“. TO JE BIO KENEDIJEV NAĈIN DA UKAŢE NA

STALNU OPASNOST OD POGREŠNIH PROCENA.

Robert Maknamara, Blundering into Disaster 62

Briga zbog širenja nuklearnog oruţja se nastavlja. Dok je 187 drţava potpisalo

Ugovor o neširenju nuklearnog oruţja, Indija i Pakistan su izvršile nuklearne probe 1998.

godine, a zemlje kao Irak, Iran i Severna Koreja nastavljaju sa razvijanjem nuklearnog

oruţja uprkos tome što su potpisali Ugovor. Razlog za zabrinutost je i širenje

nekonvencionalnog arsenala kao što su biološko i hemijsko oruţje; Libija i Irak, na

primer, izgradili su postrojenja za hemijsko oruţje, a Irak ga je koristio u ratu protiv

Irana. Posle Zalivskog rata 1991. godine, inspektori Ujedinjenih nacija su otkrili i uništili

velike programe za nuklearno, biološko i hemijsko naoruţanje. Strah da bi takvi programi

mogli ponovo biti obnovljeni, jeste bio jedan od uzroka rata u Iraku 2003. godine.

Novinski izveštaji o nuklearnom materijalu koji iz bivšeg Sovjetskog Saveza odlazi na

meĊunarodno crno trţište, pokazuju da ovo oruţje i dalji moţe da izazove napetosti i

dovede narode na ivicu rata. Štaviše, izveštaji da teroristiĉke grupe kao što su japanski

kult Aum Šinrikio i mreţa Al-Kaida Osame Bin Ladena istraţuju proizvodnju nuklearnog

i biološkog naoruţanja, ukazuju da ono jednog dana moţe postati dostupno i ne-drţavnim

akterima.

Stalna meĊunarodna zabrinutost zbog oruţja za masovno uništavanje ima i moralnu i

realistiĉku dimenziju. Moralnu zabrinutost zbog nuklearnog oruţja dele ne samo one

zemlje koje nemaju sposobnost ili ţelju da proizvode takvo naoruţanje, nego i one zemlje

koje ga i dalje poseduju , kao što su Sjedinjene Drţave, Francuska i Rusija. Hemijsko i

biološko oruţje je osuĊivano od Prvog svetskog rata, kada je upotreba iperita dovela do

opšte povike i meĊu saveznicima i meĊu silama osovine. Realistiĉka dimenzija je

jednostavna: oruţje za masovno uništavanje nosi ogroman rizik eskalacije i ogromni

potencijal uništenja. Kada god je to oruţje prisutno, dinamika sukoba se menja. Slabe

drţave sa nuklearnim ili nekonvencionalnim oruţjem imaju veću mogućnost da zaprete

jakim drţavama, dok jake drţave sa ovim oruţjem mogu delotvornije da zaprete ili

62

Robert McNamara, Blundering into Disaster: Surviving the First Century of the Nuclear Age, Pantheon,

New York, 1986, p. 14.

odvrate protivnike. U isto vreme, rizik da će ova oprema biti korišćena ako se kriza otme

kontroli podiţe nivo napetosti, bilo da je to izmeĊu Sjedinjenih Drţava i Severne Koreje,

ili izmeĊu Indije i Pakistana. A pretnja korišćenjem od strane terorista dodaje

zastrašujuću dimenziju u kojoj odvraćanje nije dovoljan odgovor. Hladni rat je moţda

završen, ali era nuklearnog i nekonvencionalnog oruţja nije.

Hronologija: Godine Hladnog rata

Novembar 1943. Sastanak u Teheranu izmeĊu Staljina, Ĉerĉila i Ruzvelta

Jul 1944. Konferencija u Breton Vudsu: Stvaranje MeĊunarodnog

Monetarnog Fonda i Svetske Banke

Avgust 1944. Konferencija u Dambarton Ouksu: Stvaranje Ujedinjenih nacija

Oktobar 1944. Sastanak u Moskvi izmeĊu Ĉerĉila i Staljina: podela interesnih

sfera na Balkanu

Februar 1945. Konferecija u Jalti izmeĊu Staljina, Ĉerĉila i Ruzvelta

April 1945. Ruzveltova smrt

Maj 1945. Kapitulacija Nemaĉke

April - Jun 1945 Konferencija u San Francisku – Potpisana Povelja organizacije UN

Jul 1945. Prva proba Atomske bombe; Konferencija u Potsdamu: Truman,

Ĉerĉil/Atli, Staljin

Avgust 1945. Hirošima i Nagasaki uništeni atomskom bombom; SSSR ulazi u rat

u Aziji

Septembar 1945. Kapitulacija Japana

Mart 1946. Ĉerĉilov govor o ”Gvozdenoj zavesi”; grĉki graĊanski rat

nastavlja da traje

Mart 1947. Objavljena Trumanova doktrina

Jun 1947. Objavljen Maršalov plan

Oktobar 1947. Moskva stvara ”Informbiro”

Februar 1948. Drţavni udar u Ĉehoslovaĉkoj; komunistiĉka partija u potpunosti

preuzima vlast

Mart 1948. Poĉinje delimiĉna blokada Berlina

Jun 1948. Poĉinje operacija «vazdušni most za Berlin» (Berlin Airlift);

Jugoslavija iskljuĉena iz Informbiroa

Novembar 1948. Truman izabran za predsednika SAD

April 1949. U Vašingtonu osnovan NATO

Maj 1949. Kraj blokade Berlina

Avgust 1949. SSSR testira prvu atomsku bombu

Septembar 1949. Stvorena Savezna Republika Nemaĉka

Oktobar 1949. Proglašena Narodna Republika Kina; proglašena Demokratska

Republika Nemaĉka

Februar 1950. kinesko-sovjetski pakt potpisan u Moskvi

April 1950. Napisan NSC – 68

Jun 1950. Poĉetak Korejskog rata

Novembar 1952. Testirana prva Hidrogenska bomba SAD-a; General Dvajt

Ajzenhauer izabran za predsednika; Dţon Foster Dals postaje

drţavni sekretar

Mart 1953. Staljinova smrt

Jun 1953. Pobuna u Istoĉnom Berlinu

Jul 1953. Primirje u Koreji

Avgust 1953. Prva proba sovjetske Hidrogenske bombe

Septembar 1953. Hrušĉov postaje generalni sekretar sovjetske Komunistiĉke partije

Septembar 1954. Kinesko bombardovanje Kvemoja i Matcua

Maj 1955. Zapadna Nemaĉka primljena u NATO; potpisan Varšavski pakt;

potpisan mirovni ugovor sa Austrijom; Austrija postala neutralna

Februar 1956. Hrušĉov iznosi optuţbe na raĉun Staljinovog reţima na

Dvadesetom Kongresu Partije

Jun 1956. Poznanjska pobuna u Poljskoj

Oktobar 1956. Poĉetak ustanka u MaĊarskoj

Novembar 1956. SSSR interveniše u Budimpešti

Avgust 1957. Lansiranje prve sovjetske Interkontinentalne balistiĉke rakete

ICBM (Intercontinental Ballistic Missiles)

Oktobar 1957. Lansiran satelit “Sputnjik”

Februar 1958. Lansiran prvi ameriĉki satelit

Avgust 1958. Kina preti Tajvanu

Januar 1959. Fidel Kastro preuzima vlast na Kubi

Septembar 1959. Hrušĉov u poseti Sjedinjenim Drţavama

Februar 1960. Prva proba francuske atomske bombe

Maj 1960. Ameriĉki U-2 oboren nad SSSR-om; neuspeh Pariskog samita

April 1961. Neuspelo iskrcavanje ameriĉkih snaga u ”Zalivu svinja” na Kubi

Jun 1961. Hrušĉov i Kenedi se sastaju u Beĉu

Oktobar 1961. Incidenti na kontrolnoj rampi Ĉarli (Charlie Check-point) u

Berlinu; porast tenzija izmeĊu dve strane

Oktobar 1962. Kubanska raketna kriza

Jun 1963. Kenedi posećuje Berlin, izjavljuje „Ja sam Berlinac“ (Ich bin ein

Berliener) kao gest solidarnosti

Oktobar 1963. Kenedi potpisuje Ugovor o zabrani ograniĉenih nuklearnih proba;

SSSR, Sjedinjene Drţave i Velika Britanija stavljaju izvan zakona

probe u atmosferi, pod vodom i u svemiru

Novembar 1963. Kenedi ubijen; Potpredsednik Lindon B. Dţonson preuzeo funkciju

Predsednika SAD

Avgust 1964. Zakon o zalivu Tonkin usvojen u Kongresu, ĉime je intervencija

SAD-a u Vijetnamu eskalirala

Oktobar 1964. Hrušĉov smenjen, zamenjuju ga Breţnjev i Kosigin

Novembar 1964. Kina izvršila probu prve atomske bombe

Mart 1966. Demonstracije protiv Vijetnamskog rata odrţane u Sjedinjenim

Drţavama i Evropi

April 1966. Poĉetak kineske Kulturne revolucije

Januar 1967. Sjedinjene Drţave, SSSR i još 60 drţava postiţu sporazum o

Ugovoru o svemirskom prostoru kojim se ograniĉava vojna

upotreba svemira

Jun 1967. Kina testira prvu Hidrogensku bombu

Januar 1968. Poĉetak “Praškog proleća” u Ĉehoslovaĉkoj

Januar 1968. “Ofanziva Tet” u Vijetnamu

Jul 1968. Sjedinjene Drţave, SSSR, i još 58 drţava potpisali Ugovor o

neširenju nuklearnog naoruţanja (NPT Treaty)

Avgust 1968. Sovjetska invazija na Ĉehoslovaĉku

Novembar 1968. Nikson izabran za predsednika

Decembar 1968. Snage SAD-a u Vijetnamu dostiţu najveći broj od 535 000 ljudi

Novembar 1969. Pregovori o ograniĉavanju strateškog nuklearnog naoruţanja

(SALT) poĉinju izmeĊu Sjedinjenih Drţava i SSSR

Februar 1970. Poĉinju Pariski mirovni pregovori izmeĊu Sjedinjenih Drţava i

Severnog Vijetnama

April 1970. Trupe SAD-a okupiraju Kambodţu

April 1970. U antiratnim demonstracijama ĉetiri studenta ubijena od strane

pripadnika Nacionalne garde na Drţavnom univerzitetu Kent, SAD

Novembar 1971. Narodna Republika Kina pristupa Ujedinjenim nacijama

Februar 1972. Nikson posećuje Kinu

Maj 1972. Potpisan SALT I, kojim se zamrzava broj postojećih

interkontinentalnih balistiĉkih raketa (ICBM) i balistiĉkih raketa

lansiranih sa podmornica (SLBM) na 5 godina

Januar 1973. Pariskim sporazumom uspostavljeno primirje i politiĉko rešenje

Vijetnamskog rata

Maj 1973. Istoĉna i Zapadna Nemaĉka uspostavljaju zvaniĉne diplomatske

odnose

Septembar 1973. Ĉileanska socijalistiĉka vlada Salvadora Aljendea svrgnuta vojnim

udarom koji su potpomogle SAD

Oktobar 1973. Rat “Jom Kipur” izmeĊu Izraela i arapskih zemalja; Sjedinjene

Drţave i SSSR bivaju zamalo uvuĉene u sukob; arapski embargo

na izvoz nafte u Sjedinjene Drţave koji je trajao do marta 1974.

Avgust 1974. Nikson podnosi ostavku zbog afere “Votergejt”; Dţerald Ford

postao 38. Predsednik SAD

April 1975. Sjedinjene Drţave napuštaju Vijetnam nakon pada Sajgona

Jul 1975. Ameriĉki i sovjetski kosmonauti se sreću u svemiru

Jul 1975. Sjedinjene Drţave i SSSR potpisuju Helsinški sporazum, zalaţući

se za priznavanje evropskih granica i zaštitu ljudskih prava

Novembar 1976. Dţimi Karter izabran za 39. predsednika SAD

Januar 1979. Sjedinjene Drţave i Narodna Republika Kina uspostavljaju pune

diplomatske odnose

Jun 1979. Karter i Breţnjev potpisali Sporazum SALT II kojim se ograniĉava

broj raketa i bombardera dugog dometa

Jul 1979. Sandinistiĉke snage ruše Somozin reţim u Nikaragvi

Decembar 1979. Invazija SSSR-a na Avganistan: Sjedinjene Ameriĉke

Drţave uvode sankcije SSSR-u i obelodanjuju nameru o

Bojkotu Olimpijskih igara koje su trebale da se odrţe u

Moskvi naredne godine

Januar 1980. U tzv. Karterovoj doktrini kaţe se da je Persijski Zaliv

deo vitalnih ameriĉkih interesa

Januar 1981. Leh Valensa predvodi zabranjeni štrajk Poljskog sindikat

„Solidarnost“

Decembar 1981. Vojska preuzela vlast u Poljskoj

Maj 1982. Predsednik Regan iznosi plan za „Ugovor o smanjenju

Strategijskog naoruţanja“ (START)

Mart 1983. Predsednik Regan obelodanjuje Strategijsku odbrambenu

Inicijativu (SDI), popularno nazvanu „Rat zvezda“ koja je

predviĊala razvoj odbrambene raketne tehnologije u svemiru

Novembar 1983. Sjedinjene Ameriĉke Drţave zapoĉele razmeštanje raketa

srednjeg dometa (Intermediate Nuclear Forces-INF) tipa Peršing

II, na teritoriji Zapadne Nemaĉke

Mart 1985. Mihail Sergejeviĉ Gorbaĉov postaje Generalni sekretar

Komunistiĉke partije Sovjetskog Saveza

Mart 1985. U Ţenevi zapoĉeli razgovori o nuklearnom oruţju i svemiru

(NST), bazirani na START modelu

Oktobar 1986. Na samitu supersila u Rejkjaviku (Island) Predsednik Regan

odbacuje Gorbaĉovljev predlog da Sovjetski Savez uĉini

znaĉajno smanjenje naoruţanja ukoliko Amerika prekine rad na

programu „Rat zvezda“

Novembar 1986. Informacije o tajnom finansiranju Kontraša u Nikaragvi

prodajom oruţja Iranu (što je bilo protivzakonito) „cure“

u javnost

Decembar 1987. Na samitu u Vašingtonu Predsednik Regan i Generalni sekretar

Gorbaĉov saglasili se da se eliminišu rakete srednjeg dometa

(INF Treaty) i da nastave rad na sporazumu START

April 1988. SSSR se saglasio da njegove trupe napuste Avganistan

do februara 1989. godine

Jun 1988. Gorbaĉov saopštava liderima Komunistiĉke Partije da se

elementi komunistiĉke doktrine moraju promeniti

April 1988. Kuba povlaĉi svoje vojne snage iz Angole

Novembar 1988. Dţordţ H. V. Buš izabran za 41. Predsednika SAD

Jun 1989. Kineska armija guši prodemokratske demonstracije

Na Trgu Tjen an men

Novembar 1989. Pad Berlinskog zida; Na hiljade stanovnika Istoĉne Nemaĉke

prelaze na teritoriju Zapadne Nemaĉke

Februar 1989. Poraţen Nikaragvanski sandinistiĉki voĊa Daniel Ortega

Maj – Jun 1990. Vašingtonski samit Regan – Gorbaĉov

Oktobar 1990. Ponovno ujedinjenje Nemaĉke u jednu drţavu

Novembar 1990. Ugovorom o Konvencionalnim snagama u Evropi (Conventional

Forces in Europe Treaty –CFE Treaty) smanjena veliĉina kopnenih

snaga u Evropi.

Decembar 1989. Leh Valensa izabran za Predsednika Poljske

Jul 1991. Predsednik Dţordţ H. V. Buš i Mihail Gorbaĉov potpisuju

sporazum START kojim su se obavezali da ĉe dve zemnje uništiti

na hiljade nuklearnih bojevih glava

Avgust 1991. Propast puĉa protiv Mihaila Gorbaĉova; moć prelazi u

ruke Borisa Jeljcina

Septembar 1991. Ameriĉki Strateški bombarderi, tankeri i rakete dugog dometa

“razalmirani”

Decembar 1991. Raspad Sovjestkog Saveza; Sjedinjene Ameriĉke Drţave priznaju

Nezavisnost Jermenije, Belorusije, Kazahstana, Kirgistana,

Rusije i Ukrajine

PITANJA ZA RAZMIŠLJANJE:

1. Kada je poĉeo Hladni rat? Kada se završio? Zašto? Na koji naĉin realistiĉki,

liberalni i konstruktivistiĉki pristupi izuĉavanju meĊunarodnih odnosa mogu

pomoći da odgovorite na ova pitanja?

2. Da li je Hladni rat bio neizbeţan? Ako je tako, objasnite zašto i kada? Ako

nije objasnite kako i u kojim trenucima se mogao izbeći?

3. Zašto drţavnici nisu uspeli da obnove meĊunarodni sistem „Evropskog

koncerta“ nakon Drugog svetskog rata? Kakav se zapravo tip meĊunarodnog

sistema pojavio?

4. Koja je uloga prve i druge Volcove „predstave“ u razvoju Hladnog rata? Koja su

bila gledišta ameriĉkih i evropskih drţavnika na Sovjetski Savez i ambicije koje je

ova zemlja imala na meĊunarodnoj sceni? Kako su Sovjeti gledali na Sjedinjene

Ameriĉke Drţave i ostatak Zapadnog sveta?

5. Neki istoriĉari tvrde da pravo pitanje nije zašto je došlo do Hladnog rata već zašto

on nije eskalirao u „topli“ rat. Da li se slaţete sa ovakvim jednim viĊenjem. Šta vi

mislite, zašto nije došlo do „toplog“ rata?

6. Šta je kontejnment? Kako je nastala ova ameriĉka politika i kako se ona

primenjivala u stvarnom ţivotu? Šta je bio sovjetski odgovor na ovakvu jednu

politiku?

7. Koja je razlika izmeĊu nuklearnog i konvencionalnog oruţja? Da li je nastanak

(advent) nuklearne tehnologije iz fundamenta promenio naĉin na koji se drţave

ponašaju u meĊunarodnim odnosima?

8. Da li je Miler u pravu kad kaţe da nuklearno oruţje nije uzrok prevaziĊenosti

velikih ratova izmeĊu razvijenih drţava? Koje druge ĉinioce on uzima u obzir?

9. Da li je strategija nuklearnog odvraćanja moralno odrţiva? Ili je po reĉima jednog

teoretiĉara, ona moralno analogna situaciji u kojoj stavite bebu na branik vaših

kola da biste spreĉili eventualnu saobraćajnu nesreću u vreme Memorial Day

(Dana sećanja)? Mogu li neke strategije odvraćanja biti moralnije od nekih

drugih?

10. Kakav je odnos izmeĊu nuklearnog oruţja i meĊunarodnih odnosa, ako ostavimo

po strani nuklearno odvraćanje? Kolika je korisnost nuklearnog oruţja?

11. Zašto se završio Hladni rat? Kakvu ulogu u svemu tome su odigrale „tvrda“ i

„meka“ moć?

PREPORUĈENA LITERATURA:

1. Kennan, George F., „The Sources of Soviet Conduct“, Foreign Affairs, 25: 4, July

1947, pp. 566-582. (Videti dokumente kao što je „Dugaĉki telegram u: D

ţordţ F. Kenan, Memoari 1925 – 1950, Otokar Keršovani, Rijeka, 1970)

2. Schlesinger, Arthur, Jr., „The Origins of the Cold War“, Foreign Affairs, 46 : 1,

October 1967, pp. 22 – 53.

3. Yergin, Daniel, The Shattered Peace, Houghton Mifflin Company, Boston,

1977, pp. 22 – 53.

4. Gaddis, John L., Russia, The Soviet Union and the United States, Wiley, New

York, 1978, poglavlja 7. i 8.

5. Mueller, John, „The Essential Irrelevance of Nuclear Weapons“, and Jervis,

Robert, „The Political Effects of Nuclear Weapons“, International Security,

13 : 2, Fall 1988, pp. 80 – 90.

6. Khong, Yuen F., „The Lessons of Korea and Vietnam Decision of 1965“, in:

George W. Breslauer and Philip E. Tetlock, Eds., Learning in U. S. and

Soviet Foreign Policy, Vestview Press, Boulder, CO., 1991, pp. 302 – 349.

7. Gaddis, John Lewis, We Now Know: Rethinking Cold War History, Oxford

University Press, New York, 1997 (ova knjiga je prevedena na Srpski jezik:

videti, Dţon Luis Gedis, Hladni rat, Klio, Beograd, 2003 – prim. Prev.)

DODATNA LITERATURA:

Allan, Charles T., “Extended Conventional Deterrence: In from the Cold and Out of the

Nuclear Fire?”, The Washington Quarterly, 17 : 3, Summer 1994, pp. 203 – 233.

Allison, Graham , and Philip Zelikow, Essence of Decision: Explainng the Cuban Missile

Crisis, 2nd

ed., Longman, New York, 1999

Beschloss, Michael T., The Conquerors, Simon and Schuster, New York, 2002

Blight, James G., and David A. Welch, On the Brink: Americans and Soviets Reexamine

the Cuban Missile Crisis, Hill and Wang, New York, 1989

Bundy, McGeorge, Danger and Survival, Random House, New York, 1988

Dallek, Robert, An Unfinished Life: John F. Kennedy, 1917 – 1963, Little & Brown,

Boston, 2003

Fursenko, Alexandr, and Timothy Naftaly, “One Hell of a Gamble”: Khrushchev, Castro

& Kennedy, 1958 – 1964, Norton, New York, 1997

Gaddis, John Lewis, We Now Know: Rethinking Cold War History, Oxford

University Press, New York, 1997 (ova knjiga je prevedena na Srpski jezik: videti, Dţon

Luis Gedis, Hladni rat, Klio, Beograd, 2003 – prim. Prev.)

Gaddis, John, Strategies of Containment: A Critical Appraisal of Postwar American

National Security Policy, Oxford University Press, New York, 1982

Gray, Colin, Weapons Don’Make War: Policy, Strategy, and Military Technology,

University Press of Cansas, Lawrence, KS, 1993

Herring, John C., America’s Longest War: The United States and Vietnam, 1950 – 1975,

3rd ed., McGraw – Hill, New York, 1996

Kagan, Donald, On the Origins of War, Doubleday, New York, 1995

Kennan, George F., Memoirs 1925 – 1950, Little, Brown, Boston, 1967, (Ova knjiga je

objavljena na Hrvatskom jeziku: Dţordţ Frost Kenan, Memoari 1925 – 1950, Otokar

Keršovani, Rijeka, 1970. Uskoro se oĉekuje objavljivanje ove knjige i na Srpskom jeziku

u izdanju Izdavaĉke kuće BMG iz Beograda)

Kennedy, Robert, Thirteen Days, Norton, New York, 1968

Kolko, Gabriel, and Joyce Kolko, The Limits of Power: The World and The United States

Foreign Policy, 1945 – 1954, Harper & Row, New York, 1972

Lafeber, Walter, America, Russia and the Cold War 1945 – 1996, McGraw – Hill, New

York, 1997

Larson, Deborah W., Origins of Containment: A Psychological Explanation, Princeton

University Press, Princeton, NJ, 1985

Lebow, Richard Ned, and Thomas Rise – Kappen, eds., International Relations Theory

and the End of the Cold War, Columbia University Press, New York, 1995

Legvold, Robert, “Soviet Learning in he 1980s”, in: George W, Breslauer and Philip E.

Tetlock, eds., Learning in U. S. and Soviet Foreign Policy, Westview Press, Boulder, CO,

1991, pp.684 – 732.

Mandelbaum, Michael, The Nuclear Revolution, Cambridge University Press,

Cambridge, 1986

Mastny, Vojtech, Russia’s Road to the Cold War: Diplomacy, Warfare, and the Politics

of Communism 1941 – 1945, Columbia University Press, New York, 1979

May, Ernest R., and Philip D. Zelikow, eds., The Kennedy Tapes: Inside the White House

During the Cuban Missile Crisis, Belknap & Harvard University Press, Cambridge, MA,

1997

Nye, J. S., “Nuclear Learning and the U. S. – Soviet Security Regimes”, International

Organization, 41 : 3, Summer, 1987

Remnick, David, Lenin’s Tomb: The Last Days of the Soviet Empire, Random House,

New York, 1993

Taubman, William, Stalin’s American Policy: From Entente to Détente to Cold War,

Norton, New York, 1982

Williams, William, The Tragedy of American Diplomacy, World, Cleveland, 1959

Wohlforth, William C., ed., Witnesses to the End of the Cold War, Johns Hopkins

University Press, Baltimore, 1996

Yergin, Daniel, Shattered Peace: The Origins of the Cold War and the National Security

State, Houghton Mifflin, Boston, 1977

POGLAVLjE 6

Intervencije, institucije, i regionalni i etniĉki sukobi

Po završetku Hladnog rata, veliki rat je manje verovatan, ali regionalni i

unutrašnji sukobi se nastavljaju i uvek će biti pritisaka za intervenciju drugih drţava i

medjunarodnih institucija. Od 111 sukoba koji su se dogodili od kraja Hladnog rata do

poĉetka novog veka, 95 sukoba bilo je ĉisto unutrašnje prirode, a preostalih 9 bili su

unutrašnji sa stranom intervencijom. U njih je bilo ukljuĉeno više od 80 drţavnih aktera,

kao i dve regionalne i više od 200 nevladinih organizacija63

.

ETNIĈKI SUKOBI

Ovi društveni sukobi obiĉno se nazivaju „etniĉkim ratovima“ - ratovima u kojima

zaraćene strane sebe definišu delom u skladu sa kulturnim odlikama kao što su jezik, vera

i sliĉno. Etniĉka grupa podrazumeva ime grupe, zajedniĉko istorijsko nasleĊe i

zajedniĉke simbole.

Velika većina etniĉkih ratova dogaĊa se kada doĊe do sloma ustanovljenih naĉina

za posredovanje u sukobima. Nesposobnost vlade da posreduje u sukobu ĉesta je u

razdobljima neposredno posle propasti imperija, kao što su evropske kolonijalne imperije

u Africi ili sovjetska imperija na Kavkazu i u Centralnoj Aziji. Takve „neuspele drţave“

ili nikada nisu imale jaku vladu, ili su njihove vlade oslabljene ekonomskim uslovima,

gubitkom legitimiteta ili spoljnom intervencijom. Tako, ĉak i ako je kraj bipolarnog

hladnoratovskog sukoba doveo do povlaĉenja stranih trupa iz Avganistana, Kambodţe,

Angole i Somalije, unutrašnji rat se nastavio (rat je ostao opšte mesto u svetu u kojem

ţivimo, rat unutar društva). A u bivšoj Jugoslaviji, koja se u bipolarnom svetu drţala na

okupu kako bi saĉuvala svoju nezavisnost, smrt predsednika Tita i kraj Hladnog rata

oslabili su sposobnost centralne vlade da posreduje u etniĉkim sukobima.

Konstruktivisti naglašavaju da etnicitet nije nepromenljiva ĉinjenica koja

neminovno dovodi do rata. On je društveno zasnovan u smislu da simboli, mitovi i

sećanja mogu da se menjaju tokom vremena. Na primer, u Ruandi, koja je 1994. pretrpela

genocid, ljudi su govorili istim jezikom i imali istu boju koţe, ali su postojale razlike u

statusu izmeĊu naroda Tutsi koji je migrirao u oblasti sa stoĉarskom kulturom vekovima

ranije i brojnijeg naroda Hutu koji se bavio zemljoradnjom. Vremenom su mešoviti

brakovi i društvene promene zamaglili neke od ovih razlika, ali one su ponovo ojaĉale

tokom kolonijalne vlasti. U genocidu 1994. u kome je ubijeno 750 000 Tutsa, mnogi Huti

koji su se zalagali za modernizaciju ili za koje se ispostavilo da su Tutsi, takoĊe su

ubijeni.

Raspad bivše jugoslovenske federacije 1991. godine takoĊe je doveo do etniĉkih

sukoba. Neke od najteţih borbi dogodile su se izmeĊu Srba, Hrvata i Muslimana u Bosni,

najraznorodnijoj od svih jugoslovenskih republika.

RAT U BIVŠOJ JUGOSLAVIJI: HRONOLOGIJA

Leto 1991.

63

Peter Wallersten and Margareta Sollenberg, “Armed Conflict 1989 – 2000”, in: Sollenberg, ed., States in

Armed Conflict 2000, Department of Peace and Conflict Research, Report No. 60, Uppsala University,

Sweden, 2001, pp. 10 – 12.

Slovenija i Hrvatska proglašavaju nezavisnost od Jugoslavije. Etniĉki Srbi

i Hrvati zapoĉinju borbe u Hrvatskoj. Ujedinjene nacije uvode embargo na izvoz oruţja

svim ĉlanicama bivše Socijalistiĉke Federativne Republike Jugoslavije.

Proleće 1992.

Bosna i Hercegovina (u kojoj ţivi 44 % Muslimana, 31 % Srba i 17 %

Hrvata) proglašava nezavisnost, koju zemlje Zapada i zvaniĉno priznaju. Bosanski Srbi

proglašavaju nezavisnu Republiku Srpsku. Etniĉke tenzije eksplodiraju i dolazi do

erupcije rata u Bosni. Ujedinjene nacije iskljuĉuju iz svog ĉlanstva Jugoslaviju kojom

dominiraju Srbi.

Leto 1992.

Izveštaji o „etniĉkom ĉišćenju“ – politici koja podrazumeva ubijanje ili

prinudno raseljavanje stanovnika u cilju stvaranja etniĉki „ĉistih“ podruĉja – Muslimana

u Bosni.

Zima 1992 – 1993.

Konvoji Ujedinjenih Nacija koji nose humanitarnu pomoć muslimanima u

Bosni, blokirani od strane srpskih vojnih snaga. Ujedinjene nacije su neke od bosanskih

gradova proglasili „bezbednim podruĉjima – podruĉjima pod zaštitom Ujedinjenih

Nacija“. Vens – Ovenov plan kojim je predlagano ustrojstvo Bosne koje bi pratilo etniĉke

linije, odbijeno od strane Parlamenta bosanskih Srba. Hrvati, koji su se u poĉetku borili

zajedno sa Muslimanima protiv Srba zapoĉinju svoju vlastitu kampanju etniĉkog

ĉišćenja.

Jesen 1993.

Bosanska armija beleţi neke vojne uspehe i teritorijalne dobitke na raĉun

hrvatskih separatista. Republika Srpska nareĊuje opštu mobilizaciju meĊu srpskim

izbeglicama.

4. Februar 1994.

Bombardovanje pijace u Sarajevu izaziva smrt 68 i ranjavanje više od 200

osoba. To pokreće sve šire javne proteste protiv tog i drugih zverstava.

Leto 1994.

Armija pod kontrolom bosanske vlade u ofanzivi protiv snaga bosanskih

Srba. Ponovno zauzimanje nekih teritorija oko Bihaća, u severositoĉnom delu Bosne.

Jesen 1994.

Srpske snage vraćaju pod svoju kontrolu podruĉje oko Bihaća. Kao znak

odmazde za to, NATO bombarduje piste aerodroma pod kontrolom Srba u Krajini. Srbi

drţe kao taoce više od 300 vojnika Ujedinjenih Nacija.

11. Jul 1995.

Podruĉje pod zaštitom Ujedinjenih Nacija, Srebrenica, zauzeto od strane

Srba. 6000 muškaraca Muslimana ubijeno u najgorem masakru u Evropi od vremena

Drugog svetskog rata.

Avgust – Septembar 1995.

Hrvatske vojne snage zauzimaju Krajinu i u velikoj operaciji etniĉkog

ĉišćenja prisiljavaju lokalne Srbe da napuste taj prostor. Vazdušni napadi NATO-a na

objekte bosanskih Srba. Zaraćene strane se saglašavaju da razgovaraju o miru.

Novembar 1995.

Bosna, Srbija i Hrvatska potpisuju Dejtonski sporazum kojim je okonĉan

rat u Bosni. Snage NATO poslate u Bosnu da bi odrţavale mir.

Mart 1998.

Slobodan Milošević šalje trupe da bi smirio nemire na Kosovu. Usledio je

gerilski rat sa Kosovskom oslobodilaĉkom armijom. Milošević odbija pozive za

meĊunarodno ukljuĉivanje u rešavanje problema.

Septembar 1998.

NATO šalje ultimatum Miloševiću: Ili obustavi nasilje nad Albancima ili

se suoĉi sa vazdušnim napadima.

Mart 1999.

Kosovski Albanci i Jugoslavija ne uspevaju da doĊu do sporazuma u

Parizu. Poĉinju NATO vazdušni napadi širom Jugoslavije. Na hiljade kosovskih

Albanaca prelaze u Albaniju, što sve dovodi do velike izbegliĉke krize.

Maj 1999.

Sud Ujedinjenih Nacija za ratne zloĉine na podruĉju bivše Jugoslavije

optuţuje Miloševića za ratne zloĉine.

Jun 1999.

NATO suspenduje bombardovanje posle 78 dana; Srbija poĉinje

povlaĉenje svojih trupa sa Kosova.

Septembar 2000.

Vojislav Koštunca dobija više glasova od Miloševića, ali Savezna izborna

komisija ne prihvata takav rezultat. Pristalice Vojislava Koštunice ne prihvataju takav

stav Komisije i poĉinju kampanju štrajkova i graĊanske neposlušnosti da bi prisilili

Miloševića da popusti.

Oktobar 2000.

Veliki miting ispred Savezne skupštine završava se tako što demonstranti

prvaljuju u zgradu i pale je. Dan kasnije Milošević priznaje poraz i Koštunica postaje

Predsednik.

Mart – April 2001.

Srpske vlasti pokušavaju da uhapse Miloševića. Komandosi upadaju u

njegovu kuću i zapoĉinje sukob sa njegovim telohraniteljima. Posle 36 sati, Milošević je

uhapšen i odveden u pritvor. Glavni tuţilac Haškog tribunala Karla del Ponte oblodanjuje

i drugu optuţnicu protiv Miloševića za zloĉine poĉinjene u Bosni.

Jun – Jul 2001.

Milošević izruĉen Haškom tribunalu da bi mu se sudilo za ratne zloĉine.

Ali, sukob se takoĊe moţe posmatrati i kao sukob izmeĊu ruralnih oblasti gde su

stari identiteti i mitovi bili najjaĉi, i urbanih zajednica gde su mnogi ljudi ţivelo u

mešovitim brakovima i izjašnjavali se kao „Jugosloveni“ pre nego kao Hrvati, Srbi ili

Muslimani. Kada se Jugoslavija raspala i kada su izbile borbe, nekima od ovih ljudi

nametnuti su novi identiteti. Kako mi je rekao jedan ĉovek 1993. godine, „ĉitavog ţivota

smatrao sam se Jugoslovenom a ne Muslimanom. Sada sam Musliman zato što mi je to

nametnuto“. Ili, kada sam tokom bitke za Mostar upitao vojnog komandanta bosanskih

Hrvata kako zna na koga da puca pošto su ljudi na ulici toliko sliĉni, njegov odgovor bio

je da biste pre rata morali da znate njihova imena, ali sada to olakšava uniforma. Neki

teoretiĉari etniĉke sukobe pripisuju dubokim i starim mrţnjama ili velikim sukobima

civilizacija, ali etniĉke razlike bolje opisuje pojam Zigmunda Frojda „narcizam malih

razlika“.

Zašto ljudi ubijaju zbog malih razlika? Najĉešće, oni to ne ĉine. Ljudska bića su

se oduvek delila u grupe, a ponekad ove razlike prate predrasude i mrţnja. Ali, retko kada

takve razlike dovode do nasilja u velikom obimu. Premda ne postoje dva potpuno ista

sukoba, zajedniĉka dinamika je da etniĉki simboli i mitovi stvaraju podele; ekonomski

rivaliteti ili slabljenje drţavnog autoriteta stvaraju strah za opstanak grupe; elite ili lideri

onda mobilišu podršku pozivanjem na etniĉke simbole; i bilo koji dogaĊaj (kao što je

bosanska deklaracija o nezavisnosti ili smrt predsednika Ruande u avionskom udesu)

moţe da rasplamsa borbe.

Dţon Miler naglašava ulogu nasilniĉkih grupa koje postiţu svoje ciljeve

manipulišući etniĉkim mitovima i strahovima. Prema njegovom mišljenju, ĉitav koncept

„etniĉkog ratovanja“ je pogrešan zato što podrazumeva hobzijanski rat „svih protiv svih“,

dok u stvari „njega vode male grupe boraca, grupe koje se navodno bore i ubijaju u ime

nekog većeg entiteta“64

. Manjina koja se oslanja na nasilje uništava prostor za umerenost,

a patološki i kriminalni elementi cvetaju u nastajućem haosu. Stjuart Kaufman naglašava

ulogu simboliĉne politike. Politiĉki preduzetnici i ektremistiĉke grupe koriste

emocionalnu snagu etniĉkih simbola da rekonstruišu ono što ţele veće grupe. Klasiĉna

bezbednosna dilema opisana u Poglavlju 1 javlja se meĊu racionalnim akterima kada

nedostatak poverenja i nesposobnost da se osnaţe sporazumi pod anarhiĉnim uslovima

uzrokuju erupciju ozbiljnih sukoba. Po Kaufmanovom mišljenju, meĊutim, mnogi etniĉki

sukobi „izbili su zato što su jedna ili obe strane više ţelele sukob nego saradnju.“65

U

neuspelim drţavama (failed states) kao što su Siera Leone ili Liberija, neobrazovani i

nezaposleni mladi ljudi razvili su veliku sklonost za pljaĉku i otimaĉinu. Uz problem sa

kojim se racionalni akteri suoĉavaju u strukturnim uslovima anarhije, dileme povodom

bezbednosti ukljuĉene u ranije faze etniĉkih sukoba ĉesto izrastaju iz manipulacije

emocionalnim simbolima od strane onih koji naginju nasilju. Onde gde postoje neuspele

drţave ili gde preti genocid, neki analitiĉari veruju da bi spoljni akteri trebalo da

zanemare suverenitet i odbrane pravo na intervenciju kako bi zaštitili ugroţeni narod.

INTERVENCIJA I SUVERENITET

Intervencija je zbunjujuća zamisao, delom zbog toga što je ta reĉ istovremeno

opisna i normativna. Ona ne samo da opisuje ono što se dogaĊa, nego oblikuje i

vrednosne sudove. Prema tome, diskusije o intervenciji ĉesto za sobom povlaĉe moralne

sporove. Nemešanje u unutrašnje stvari suverenih drţava je osnovna norma

meĊunarodnog prava. Nemešanje je moćna norma zato što utiĉe i na poredak i na pravdu.

Poredak postavlja granicu haosu. MeĊunarodna anarhija - odsustvo vrhovne vlasti - nije

isto što i haos ukoliko se poštuju osnovni principi. Suverenitet i nemešanje su dva

principa koja odreĊuju poredak u anarhiĉnom svetskom sistemu. U isto vreme, nemešanje

utiĉe na pravdu. Nacionalne drţave su zajednice ljudi koji zasluţuju pravo da razvijaju

zajedniĉki ţivot u okviru sopstvenih drţavnih granica. Narodi van tih granica trebalo bi

da poštuju njihov suverenitet i teritorijalni integritet. Ne uklapaju se, meĊutim, sve drţave

u ovaj ideal. Suverenitet je koncept koji se primenjuje na mnoge drţave gde to nije

primereno. Na primer, sukobi grupa i klanova u Siera Leoneu, Liberiji i Somaliji znaĉili

su da tamo na poĉetku dvadeset prvog veka nijedna vlada nije imala kontrolu. Ĉak su i

deca gurana u borbu. Prema tome, izmeĊu pravde i poretka ĉesto postoji napetost, što

vodi do opreĉnih mišljenja o tome da li da se inteveniše ili ne.

Definisanje intervencije

64

John Mueller, „The Banality of Ethnic War“, International Security 25, Summer 2000, p. 42. 65

Stuart Kaufmann, Modern Hatreds, Cornell University Press, Ithaca, NY, 2001, p. 220.

Prema svojoj najopštijoj definiciji, intervencija se odnosi na spoljne akcije koje

utiĉu na unutrašnje sukobe druge suverene drţave. Pojedini analitiĉari termin koriste u

uţem smislu, da ukaţu na mešanje silom u unutrašnji sukob druge zemlje. Uţa definicija

je samo jedan kraj širokog spektra uticaja rangiranih od najniţeg do najvišeg stepena

prinude (vidi sliku 6.1). Na najniţem delu skale, intervencija moţe jednostavno biti govor

formulisan tako da utiĉe na domaće politiĉare u drugoj drţavi. Na primer, 1990. godine

predsednik Buš je pozivao iraĉki narod da obori Sadama Huseina, a 1999., Sadam je

pozivao narode nekoliko arapskih drţava da svrgnu svoje lidere. Ovakvi govori

osmišljavaju se radi mešanja u unutrašnju politiku druge zemlje - ĉesto bez mnogo

uticaja. Osamdesetih godina, vlada SAD osnovala je Radio Marti kako bi širila svoje

poruke protiv Fidela Kastra na Kubi, ali je on na kraju veka još uvek bio na svom

poloţaju.

Ekonomska pomoć moţe takoĊe da utiĉe na unutrašnje poslove druge zemlje. Na

primer, tokom Hladnog rata, ekonomska pomoć Sjedinjenih Americkih Drţava El

Salvadoru i sovjetska pomoć Kubi usmeravane su tako da utiĉu na unutrašnje poslove u

tim zemljama. Podmićivanje je nezakonita ekonomska pomoć. TakoĊe tokom Hladnog

rata, ameriĉke i sovjetske obaveštajne sluţbe ĉesto su finansirale izbore u inostranstvu.

Sedamdesetih godina, vlada Juţne Koreje potrošila je veliku svotu novca da bi pomogla

izbor ameriĉkih politiĉara koji su bili više naklonjeni njenim interesima.

Ako idemo malo dalje kroz spektar prinude, dolazimo do slanja vojnih savetnika.

U prvim danima Vijetnamskog rata, Sjedinjene Americke Drţave su zapoĉele svoju

intervenciju najpre uz ekonomsku, a kasnije uz vojnu pomoć. Sliĉno tome, Sovjetski

Savez i Kuba su se pobrinule za vojnu pomoć i savetnike u Nikaragvi i drugim "štićenim"

drţavama. Sledeći oblik intervencije je podrška opoziciji. Na primer, tokom ranih

sedamdesetih godina, Sjedinjene Drţave su dostavljale novac protivnicima Salvadora

Aljendea, demokratski izabranog predsednika Ĉilea, a u više navrata Sovjetski Savez je

dostavljao novac mirovnim grupama u zemljama zapadne Evrope.

Na kraju spektra prinude je ograniĉena vojna akcija. Na primer, osamdesetih

godina Sjedinjene Drţave su bombardovale Libiju kao odgovor na drţavnu podršku

terorizmu, a Sovjetski Savez je pomogao jednu grupaciju koja se borila u gradjanskom

ratu u Juţnom Jemenu. 1998. godine, Sjedinjene Drţave su lansirale krstareće projektile

na Sudan i Avganistan kao odmazdu za teroristiĉke napade na ameriĉke ambasade u

istoĉnoj Africi. TakoĊe, koristile su vazdušnu i kopnenu podršku lokalnim snagama za

svrgavanje talibanske vlade u Avganistanu nakon teroristiĉkih napada na ameriĉkom tlu,

septembra 2001. Potpuna vojna invazija ili okupacija je na krajnjoj granici spektra

prinude. Primeri ukljuĉuju akcije Sjedinjenih Drţava u Dominikanskoj Republici 1965.

godine, Granadi 1983., Panami 1989. i Iraku 2003. godine, kao i akcije Sovjetskog

Saveza u Madjarskoj 1956, Ĉehoslovaĉkoj 1968. i Avganistanu 1979. godine. Nisu samo

velike sile te koje intervenišu silom. Na primer, 1978. godine Tanzanija je poslala trupe u

Ugandu, a Vijetnam je izvršio invaziju na Kambodţu. 1997. malena Ruanda je vojno

intervenisala u sukobu kod svog velikog suseda, drţave Kongo. Pojedine intervencije su

multilateralne, ali najĉešće jedna drţava preuzima vodjstvo. Na primer, Sjedinjene

Drţave su predvodile intervenciju Ujedinjenih nacija 1995. godine na Haitiju i NATO

intervenciju na Kosovu 1999. godine, a Nigerija je predvodila grupu zapadnoafriĉkih

zemalja koje su 1990. godine intervenisale u Liberiji i Sijera Leoneu.

Široka definicija ukljuĉuje ĉitav raspon postupaka, od blage pa sve do krajnje

prinude. Stepen prinude primenjen tokom intervencije vaţan je zato sto se odnosi na

stepen izbora koji je dat lokalnom stanovništvu, pa prema tome i na stepen spoljnog

ograniĉenja lokalne autonomije.

Suverenitet

Suverenitet je bio vitalni koncept Vestfalskog sistema ojaĉan Paktom Lige naroda

i Poveljom Ujedinjenih nacija. On je takoĊe u samom srcu rasprave o legitimnosti

intervencije. Dok suverenitet podrazumeva apsolutnu kontrolu teritorije u pravnom

smislu, vladina de facto kontrola unutar sopstvenih granica ĉesto je pitanje stepena.

Iz više razloga, ĉak i omiljene i delotvorne vlade retko imaju punu kontrolu nad

svim što se dogadja u okviru njihovih granica. Jedan od razloga je medjunarodna

ekonomska meĊuzavisnost. Na primer, kada je 1981. godine Socijalistiĉka partija došla

na vlast u Francuskoj, htela je da napravi velike promene u francuskoj ekonomskoj

politici. Ali, socijalisti su shvatili da je francuska ekonomija toliko povezana i zavisna od

ekonomije drugih evropskih zemalja da, kada su pokušali da jednostrano sprovedu

promene, kapital se odlio iz zemlje, a vrednost francuskog franka je opala. Na kraju,

francuski socijalisti su se vratili zajedniĉkoj politici sa ostalim evropskim zemljama.

Medjuzavisnost nije ograniĉila francuski pravni suverenitet, ali je svakako ograniĉila

stvarnu kontrolu. Francuska je bila suviše medjuzavisna da bi se zalagala za potpuno

autonomnu ekonomsku politiku. Sliĉno tome, 1998. godine finansijska kriza u Aziji

proizvela je neizvesnost na svetskom trţistu, koja je primorala suverene vlade fiziĉki

toliko udaljene kao sto su Rusija i Brazil da devalviraju svoje valute i promene

ekonomsku politiku.

Ekonomska zavisnost je samo jedan od nekoliko faktora koji narušavaju

suverenitet. Masovni priliv izbeglica moţe uzdrmati ĉak i stabilne drzave. Izbeglice sa

Haitija i Kube su dovele do politiĉkih problema u Vašingtonu 1993. i 1994. godine, dok

su izbeglice iz Ruande pogoršale etniĉke sukobe u susednom Burundiju i Kongu.

Trgovina drogom i oruţjem takodje moţe da podrije suverenitet. Priliv oruţja u severni

Pakistan iz Avganistana ograniĉio je sposobnost pakistanske vlade da kontroliše svoju

severnu teritoriju, dok je ilegalan priliv droge u Sjedinjene Drţave iz inostranstva stvorio

probleme u domaćem zakonu i poretku. Drţave mogu biti suverene u pravnom smislu, ali

spoljni faktori utiĉu na unutrašnje poslove.

Protivreĉno, intervencija ponekad moţe da poveća autonomiju. Neke siromašne

drţave mogu da imaju nisku de facto autonomiju zato što imaju veoma male sposobnosti.

Neke vrste intervencija mogu da u stvari povećaju sposobnosti, a time i stvarnu

autonomiju u budućnosti. Ekonomska ili vojna pomoć moţe da pomogne drţavi da

dugoroĉno postane nezavisna – na primer, intervencija Ujedinjenih nacija u Kambodţi

devedesetih. Ovo su neke od komplikacija u odnosu suvereniteta, autonomije i

intervencije.

ProsuĊivanje intervencije

Za skeptike, moralna osuda nije bitna, ali realisti, kosmopoliti i državni moralisti

imaju razliĉite poglede na intervenciju. Za realiste, osnovne vrednosti medjunarodne

politike su red i mir, a kljuĉna ustanova je ravnoteţa snaga. Prema tome, za realiste,

intervencija moţe biti opravdana kada je neophodno da se odrţi ravnoteţa snaga i da se

odrţi red. Primeri su sfere uticaja za vreme Hladnog rata (sfera ameriĉkog uticaja na

zapadnoj hemisferi, sfera sovjetskog uticaja u Istoĉnoj Evropi). 1965. godine Sjedinjene

Drţave su intervenisale u Dominikanskoj Republici a osamdesetih u Centralnoj Americi

na temelju toga da na zapadnoj hemisferi više ne treba da bude komunistiĉkih vlada, a

Sovjetski Savez je intervenisao da bi oĉuvao komunistiĉke vlade u Istoĉnoj Evropi. U

stvari, Sovjeti su proglasili Breţnjevljevu doktrinu, to jest, da imaju pravo da intervenišu

da bi oĉuvali socijalizam u sferi svog uticaja. Realisti su takve intervencije mogli da

pravdaju na temelju toga kako su one ĉuvale poredak i spreĉavale mogućnost

nesporazuma i pogrešnih proraĉuna koji bi mogli da eskaliraju u rat, posebno nuklearni

rat.

Za kosmopolite, temeljna vrednost je pravda, a kljuĉna meĊunarodna institucija je

društvo pojedinaca. Prema tome, intervencija moţe da bude opravdana ako unapreĊuje

pravdu za pojedince i ljudska prava. Dozvoljeno je intervenisati na strani dobra. Ali kako

da se to “dobro” definiše? Tokom Hladnog rata, liberalni kosmopoliti su tvrdili da je

intervencija opravdana protiv desniĉarskih reţima poput Markosove diktature na

Filipinima ili reţima aparthejda u Juţnoj Africi, dok su konzervativni kosmopoliti

govorili da je opravdana intervencija protiv levo orijentisanih vlada. Osamdesetih godina,

pojedini Amerikanci su obnarodovali Reganovu doktrinu, što je znaĉilo da je ispravno

intervenisati protiv sandinistiĉke vlade u Nikaragvi i protiv komunistiĉkih vlada u Angoli

i Mozambiku, zbog kršenja demokratskih prava. Devedesetih godina, sa završetkom

Hladnog rata, kosmopoliti su zahtevali hitnu humanitarnu intervenciju u Somaliji (1992.)

da bi se zaustavilo širenje gladi, na Haitiju (1994.) radi povratka na vlast demokratski

izabranog liberala, u Bosni (1995.) da bi se zaustavio gradjanski rat i na Kosovu (1999.)

da bi se zaustavilo etniĉko ĉišćenje podstaknuto vladavinom Slobodana Miloševića u

Srbiji. Ono što je zajedniĉko i za levo i za desno orijentisane kosmopolite je da je

intervencija opravdana ako promoviše pravdu za pojedince i ljudska prava.

Za državne moraliste, temeljna vrednost u medjunarodnoj politici je autonomija

drţava i njihovih naroda. Kljuĉna institucija je društvo drţava sa odreĊenim pravilima i

meĊunarodnim pravom. MeĊu ovim pravilima, najvaţnije je nemešanje u suverenu

teritoriju druge drţave. Tako da je za drţavne moraliste intervencija retko kada

opravdana. Rat je opravdan u odbrani teritorijalnog integriteta jedne zemlje ili pak u

odbrani njenog suvereniteta protiv spoljne agresije. MeĊutim, stvarni svet je ponekad

sloţeniji. Spoljna agresija je ĉesto dvosmislena. Na primer, juna 1976. godine, Izrael je

prešao granicu i prvi napao Egipat. Ipak, ĉesto se tvrdi da Izrael nije bio agresor, jer je

bio angaţovan u preduhitrujućem udaru protiv pretećeg egipatskog napada. Ko je bio

agresor, Egipćani koji su gomilali svoje snage na granici i izgleda pripremali napad na

Izrael, ili pak Izrael koji je udario na njih neposredno pre nego što su oni mogli da

napadnu?

Izuzeci od pravila

U knjizi Just and Unjust Wars (Pravedni i nepravedni ratovi), Majkl Volcer,

politikolog koji nastupa sa pozicije drţavnih moralista, iznosi ĉetiri sluĉaja u kojima bi se

mogli moralno opravdati rat ili vojna intervencija, a da to ne bude otvorena agresija. Prvi

izuzetak od strogog pravila je preduhitrujuća (preemptivna) intervencija, za koju se kao

primer uzima izraelski napad 1967. godine. Ukoliko postoji nedvosmislena i dovoljna

pretnja teritorijalnom integritetu i politiĉkom suverenitetu jedne drţave, ona mora

delovati odmah, ili kasnije neće biti prilike za delovanje. Pretnja mora biti, meĊutim,

neposredna. Takav argument ne bi opravdao, na primer, sovjetsku intervenciju u

Avganistanu. Postoji razlika izmeĊu preemptivnih i preventivnih ratova. Preemptivni

napad dogadja se kada je opasnost neposredna. Do preventivnog rata dolazi kada su

drţavnici uvereni kako je rat bolje voditi sada nego kasnije. Kao što smo videli, 1914.

godine takvo preventivno razmišljanje uticalo je na nemaĉki generalštab. Mnogi su se

bojali da će, ako bi ĉekali do 1916. godine, Rusija biti suviše jaka da bi Šlifenov plan

uspeo. Volcerov prvi izuzetak od toga da se ne interveniše ne bi dozvolio preventivni rat

zato što nije bilo jasne i prisutne opasnosti po Nemaĉku. A kao što smo videli ranije u

našim protivreĉnim primerima, mnoge druge stvari su mogle izmeniti situaciju izmedju

1914. i 1916. godine.

Drugo odstupanje od strogog pravila javlja se kada je intervencija neohodna kako

bi se uravnoteţila prethodna intervencija. Ovo pravilo potiĉe iz vremena Dţona Stjuarta

Mila i liberalnog mišljenja devetneastog veka, i govori o tome kako ljudi imaju pravo da

odluĉuju o sopstvenoj sudbini. Ukoliko intervencija spreĉava lokalno stanovništvo da

odluĉuje o svojoj sudbini, protivintervencija koja poništava prvu intervenciju moţe biti

opravdana zato što obnavlja pravo lokalnog stanovništva da odluĉuje. Sjedinjene Drţave

su povremeno koristile ovo opravdanje za svoje uplitanje u Vijetnam. Milov argument

dozvoljava intervenciju samo u onoj meri u kojoj ona sluţi za uravnoteţenje predhodne

intervencije, više od toga nema opravdanja. 1979. godine, Kina je intervenisala u

Vijetnamu prešavši granicu, ali je za nekoliko sedmica povukla svoje trupe. Kina je

tvrdila da se suprotstavila vijetnamskoj intervenciji u Kambodţi. Intervencija je

dozvoljena samo u onoj meri dokle predstavlja odgovor na prvu intervenciju i ništa više,

zato što je kljuĉni princip da se lokalnom stanovništvu dozvoli da rešava sopstvene

probleme.

Treće odstupanje od pravila protiv intervencije je kada je neophodno spasavanje

ljudi kojima preti masakr. Ukoliko takvi ljudi nisu zaštićeni od potpunog uništenja, nema

svrhe da se ne interveniše u znak poštovanja njihove samostalnosti ili prava. Tanzanija je

okupirala Ugandu kada je diktatorski voĊa masakrirao veliki broj ljudi, i opravdala je tu

intervenciju kao spasavanje ljudi kojima je pretio masakr. Vijetnam je koristio sliĉan

izgovor za svoju invaziju na Kambodţu. Ipak, masakri i genocid ne navode nuţno drţave

ili meĊunarodnu zajednicu da intervenišu. Obratimo paţnju na oklevanje Sjedinjenih

Drţava da pošalje trupe u Ruandu 1994. godine, Bosnu izmedju 1992. i 1995., Liberiju

1996., Siera Leone 1999. i Kongo 2003. godine.

Ĉetvrto odstupanje od neintervenisanja je pravo na pomoć secesionistiĉkim

pokretima onda kada su reprezentativni. Drugim reĉima, ako grupa ljudi u okviru neke

zemlje jasno izrazi ţelju da budu posebna drţava, legitimno je pomoći njihovu secesiju

zato što im se na taj naĉin pomaţe da grupišu svoja prava i razviju svoju autonomiju kao

nacija. Ali, kada secesionistiĉki pokret postaje vredan pomoći? Da li je njihov uspeh

naĉin za procenu njihove vrednosti? Deo Milove tvrdnje bio je da, da bi postao legitimna

nacija, jedan narod mora da bude sposoban da zahteva sopstveno izbavljenje i da se bori

za svoju slobodu. Takvo stanovište je u najmanju ruku u skladu sa principima

neintervencije i društva drţava, ali je manjkavo kao moralni princip zato što pokazuje

kako moć daje pravo.

Problemi vezani za samoopredeljenje

Problem intervencije u korist secesionistiĉkih pokreta je odredjenje - šta je narod?

Ko deli zajedniĉki ţivot? Kako oni van zemlje znaju da li se ljudi zaista slaţu da udruţe

svoja prava u jednu zajednicu ili drţavu? Samoopredeljenje se uopšteno definiše kao

pravo naroda da formira sopstvenu drţavu. Ovo je vaţan princip, ali se uvek postavlja

pitanje ko odluĉuje: koja će strana doneti odluku? Razmotrimo Somaliju, ĉiji narod, za

razliku od mnogih drugih afriĉkih drţava, ima gotovo isto jeziĉko i etniĉko poreklo.

Susedna Kenija bila je formirana pod kolonijalnom vlašću od desetina razliĉitih naroda ili

plemena, sa razliĉitim jeziĉkim poreklom i obiĉajima. Deo severne Kenije naseljavali su

Somalijci. Somalija je smatrala da bi princip nacionalnog samoopredeljenja trebalo da

omogući Somalijcima u severoistoĉnom delu Kenije i Somalijcima u juţnom delu

Etiopije da se otcepe, budući da pripadaju jednom istom somalijskom narodu. Kenija i

Etiopija su to odbile, govoreći da su još uvek u procesu stvaranja nacije. Rezultat toga je

bio veliki broj ratova u severoistoĉnoj Africi zbog somalijskog nacionalnog pitanja.

Ironiĉna posledica bila je da se Somalija kasnije sama rasparĉala u gradjanskom ratu

izmedju klanova i ratnih vodja.

Izbori ne mogu uvek da reše probleme vezane za samoopredeljenje. Prvo, pitanje

je gde neko glasa. Uzimamo pitanje Irske. Godinama su rimokatolici prigovarali da, kada

bi se izbori odrţavali u okviru politiĉkog podruĉja Severne Irske, dve trećine protestanata

bi ih majorizovalo. Protestanti su odgovarali da, kada bi se glasanje odrţalo u okviru

geografske oblasti celog ostrva, vladala bi dvotrećinska rimokatoliĉka većina. Ko

odluĉuje gde da se odrţi glasanje? Konaĉno, posle decenija neslaganja, pomoglo je strano

posredovanje. Takodje, kada neko glasa? Šezdesetih godina, Somalijci su ţeleli da odmah

glasaju; Kenija je htela da ĉeka 40 ili 50 godina dok traje stvaranje nacije, ili

preoblikovanje plemenskih identiteta u jedan kenijski identitet.

Da li secesija šteti onima koji ostaju? Šta je sa resursima koje secesionisti odnose

sa sobom, ili potresima koje stvaraju u zemlji koju napuštaju? Na primer, posle raspada

Austro-ugarskog carstva 1918. godine, Sudetska oblast je ujedinjena sa Ĉehoslovaĉkom,

iako je stanovništvo govorilo nemaĉki. Posle Minhenskog sporazuma 1938. godine,

sudetski Nemci su se otcepili od Ĉehoslovaĉke i pridruţili Nemaĉkoj, ali to je znaĉilo da

je planinski deo granice potpao pod nemaĉku kontrolu, što je bilo veliki gubitak za ĉešku

odbranu. Da li je bilo ispravno dozvoliti samoopredeljenje sudetskim Nemcima, ĉak iako

je to znaĉilo lišavanje Ĉehoslovaĉke od njene vojne odbrane? Kada je istoĉna Nigerija

odluĉila da ţeli da se otcepi i stvori drţavu Biafru 1960. godine, ostali deo Nigerije se

usprotivio, izmeĊu ostalog i zato što je Biafra ukljuĉivala veliki deo nigerijske nafte.

Zalagali su se za to da nafta pripadne celom narodu Nigerije, a ne samo istoĉnoj oblasti.

Posle 1989. godine, pitanje samoopredeljenja postalo je akutno u Istoĉnoj Evropi i

bivšem Sovjetskom Savezu. Širom bivšeg Sovjetskog Saveza, razliĉite etniĉke grupe

isticale su zahteve za samoopredeljenjem, kao što je i mnogo njih to ĉinilo izmeĊu 1917. i

1920. Na Kavkazu, u Azerbejdţanu, Jermeniji, Gruziji, Abhaziji i Ĉeĉeniji svi su traţili

svoje drţave na osnovu prava na samoopredeljenje.

Kao što smo videli, u bivšoj Jugoslaviji, razliĉite etniĉke i verske grupe su se

odvojile i zahtevale samoopredeljenje. Slovenci, Srbi i Hrvati, uspeli su da izdvoje

nezavisne republike, ali su Muslimani u Bosni i Hercegovini bili manje uspešni. Premda

su i Srbija i Hrvatska imale nacionalne manjine, Bosna je bila nacionalno mešovitija nego

i jedna od njih i u nju je bio ukljuĉen veliki broj manjinskih Srba i Hrvata. Posle 1992.

godine, bosanski Muslimani su bili podvrgnuti kampanji "etniĉkog ĉišćenja" od strane i

srpskih i hrvatskih snaga. Rat u Bosni je pustošio civilno stanovništvo, a u Hagu je

osnovan za ratne zloĉine, da osudi odgovorne za masakre. Ipak, tokom većeg dela

sukoba, Ujedinjene nacije, Severnoatlantski savez (NATO) i Evropska unija bili su

podeljeni u stavovima kako odgovoriti. Deo onoga što je rat u Bosni ĉinilo tako teškim za

meĊunarodnu zajednicu bio je problem procene koliko je taj sukob bio graĊanski rat

izmedju bosanskih Hrvata, Srba i Muslimana, a koliko intervencija od strane Srbije.

Ukoliko to nije bila obiĉna agresija, onda bi jedina osnova za intervenciju bila da se

spreĉi masakr. Kao i u sluĉaju Ruande, meĊunarodna zajednica je bila jedinstvena u

osudi, ali nije mogla da se sloţi oko efikasne zajedniĉke akcije ĉak sve do 1995. godine,

kada su u ugroţeno podruĉje poslate mirovne snage NATO .

Pitanje samoopredeljenja nastavilo je da razara Balkan ĉak i nakon što je

mirovnim sporazumom u Dejtonu 1995. završen bosanski graĊanski rat izmeĊu

Muslimana i Srba. Na Kosovu, srpskoj pokrajini sa velikom populacijom etniĉkih

Albanaca – muslimana, pokret za nezavisnost dobijao je na snazi od smrti

jugoslovenskog komunistiĉkog lidera Josipa Tita 1980. godine. 1997. godine, oruţana

pobunjeniĉka grupa poznata kao Oslobodilaĉka vojska Kosova poĉela je sa napadima na

srpske bezbednosne snage unutar Kosova, ubrzavajući uzvratnu represiju od strane

srpskog predsednika Miloševića.

Ameriĉki i evropski diplomati paţljivo su posmatrali situaciju kako se stanje

ljudskih prava u pokrajini pogoršavalo, i postalo je jasno da Klintonova administracija

nije voljna da dozvoli da Kosovo postane druga Bosna, gde su masakrirane hiljade

Muslimana. Nakon što pregovori i sankcije protiv Srbije nisu doneli rezultat, koalicija

Sjedinjenih Drţava i NATO je u proleće 1999. godine 78 dana bombardovala Srbiju.

Milošević je juna povukao srpske trupe sa Kosova.

Ispostavlja se da je samoopredeljenje dvosmislen moralni princip. Vudro Vilson

je smatrao da bi ono rešilo probleme u Centralnoj Evropi 1919.godine. Adolf Hitler je

koristio ovaj princip za podrivanje slabih drţava tridesetih godina. Sa manje od deset

procenata homogenih drţava na svetu, jasno je da bi uzimanje samoopredeljenja kao

glavnog pre nego kao sporednog moralnog principa moglo imati kobne posledice za

mnoge delove sveta.

Za budućnost, najbolje je zapitati se za šta se opredeljuje kao i ko se za to

opredeljuje. U situacijama gde grupe imaju problema da ţive zajedno, moglo bi biti

moguće dozvoliti jedan nivo autonomije u odreĊivanju unutrašnjih poslova. Unutrašnje

samoopredeljenje moglo bi da omogući razne nivoe kulturne, ekonomske i politiĉke

autonomije sliĉne onima koje postoje u zemljama kao što su Švajcarska ili Belgija. Onde

gde popuštanje takvih veza još uvek nije dovoljno, moglo bi da u nekim sluĉajevima

bude moguće ureĊenje prijateljskog razlaza kao što se desilo kada se Ĉehoslovaĉka mirno

podelila na dve suverene drţave. Zahtevi za potpunim samoopredeljenjem, meĊutim,

verovatno će postati izvor nasilja ukoliko se njima ne upravlja izuzetno oprezno.

Motivi, sredstva i posledice

Ukoliko je saglasnost oko samoopredeljenja nemoguća, koji drugi principi mogu

biti upotrebljeni da se donese sud o intervenciji? Postoje tri dimenzije procene koje se

odnose na pravnu tradiciju ratovanja: motivi, sredstva i posledice. Sve tri su vaţne zato

što procena intervencije samo na osnovu jedne dimenzije moţe da pruţi pogrešan

odgovor. Na primer, procena intervencije samo sa stanovišta posledica jednaka je izreci

“sila stvara pravo”. Oĉigledno je da mora biti razmatrano nešto više od posledica.

Sa druge strane, same dobre namere ne opravdavaju intervenciju. Na primer, pisac

Norman Podhorec tvrdio je da su Sjedinjene Drţave imale pravo da intervenišu u

Vijetnamu, jer su Amerikanci pokušavali da spasu Juţni Vijetnam od totalitarne vlasti.

Evo analogije. Pretpostavimo da vam prijatelj ponudi da jedno veĉe doveze vaše dete

kući. Kišno je veĉe, vaš prijatelj ide suviše brzo, sleti sa puta i vaša kćer je poginula. Vaš

prijatelj kaţe: ”Moje namere su bile sasvim dobre. Ţeleo sam da je dovedem kući rano,

radi dobrog noćnog odmora pre polaganja prijemnog ispita.” Ukoliko je Podhorec u

pravu da je ameriĉka akcija u Vijetnamu bila, kako ju je on nazvao, “grešna ali moralna”,

da li je dobre namere ĉine ispravnom? Moramo razmotriti nešto više od motivacije;

moramo, takoĊe, razmotriti posledice.

U Vijetnamskom ratu, nije bilo dovoljno što su Sjedinjene Drţave pokušale da

spasu Juţni Vijetnam od uţasa koje su poĉinili severnovijetnamski komunisti. Ĉak i da je

razlog bio ispravan, korišćena sredstva nisu. Postavlja se jedno pitanje, da li je bilo

alternativa? Da li je intervencija bila poslednja mogućnost? Da li je bilo napora da se

zaštite nevini ţivoti? Da li je bila srazmerna - da li je kazna odgovarala zloĉinu - ili je

upotreba sile bila prekomerna? Da li je postojala procedura za obezbeĊenje

nepristrasnosti? U kom stepenu je bila obraćana paţnja na medjunarodne multilateralne

procedure, koje bi mogle da obuzdaju ljudsku teţnju da ovi faktori pretegnu u neĉiju

liĉnu korist? Šta je sa posledicima? Šta je sa šansama za uspeh? Šta je sa opasnošću od

nenameravanih posledica jer lokalna situacija nije bila dovoljno dobro shvaćena, zbog

poteškoća pri razlikovanju civila od gerilaca? Koliko god se ĉinilo oĉiglednim, ipak je

neophodno istaći potrebu da se bude paţljiv u situacijama gde postoji izuzetna sloţenost i

veoma dugaĉak uzroĉni lanac. I motivi i sredstva i posledice moraju se razmotriti pre

nego sto se donese sud.

Pogledajte kako je politika zapreĉavanja dovela do intervencije u Vijetnamu. Kao

što smo videli, u ranom periodu po završetku Drugog svetskog rata, pitanje je bilo da li će

Sjedinjene Drţave zauzeti britansko mesto u istoĉnom Sredozemlju kako bi se Turska i

Grĉka saĉuvale od mogućeg sovjetskog upliva. Rasprava unutar Sjedinjenih Drţava

vodila se povodom toga kako to objasniti ameriĉkom narodu. Drţavni sekretar Dţordţ

Maršal i ostali bili su veoma obazrivi. Ostali, kao sto su drţavni podsekretar Din Aĉeson i

senator Artur Vandenberg ţeleli su da daju svemu jedan moralni ton, kako bi razlog

uĉinili krupnijim. Tako da kada je predsednik Truman objašnjavao svoje akcije po

“Trumanovoj doktrini”, govorio je o zaštiti slobodnih naroda ma gde se oni nalazili.

Dţordţ Frost Kenan, koji je opominjao na opasnost od Staljinovih agresivnih

planova, oslobodio se iluzija kada je obuzdavanje postalo izrazito ideološko. Tvrdio je da

su Sjedinjene Drţave pokušavale da zapreĉavaju sovjetsku moć; dakle, sve što je

uravnoteţivalo sovjetsku moć bez direktne intervencije ameriĉkih trupa bilo je dobro.

Oni, meĊutim, ĉije je stanovište bilo više ideološko govorili su kako bi Sjedinjene Drţave

trebalo da direktno obuzdavaju komunizam. Vremenom je argument odrţavanja

protivteţe sovjetskoj moći otvorio put širem shvatanju zapreĉavanja kao ĉuvanja sveta od

komunizma. U Vijetnamu, ovakvo shvatanje dovelo je lidere do toga da potcenjuju

nacionalne razlike medju komunistickim drţavama. Sjedinjene Drţave poĉele su da

razmišljaju o tome da se mora obuzdavati kineska i sovjetska moć i širenje komunistiĉke

ideologije. Do vremena kada se doktrina zapreĉavanja pomerila od istoĉnog Sredozemlja

1947. do jugoistoĉne Azije pedesetih godina, postala je opravdanje za preambicioznu i

zlosrećnu intervenciju.

Kao zakljuĉak, iako se apsolutni princip neintervenisanja ĉesto krši u praksi,

norma neintervenisanja ostaje vaţna. Odstupanja od neintervenisanja moraju biti

procenjivana od sluĉaja do sluĉaja, posmatranjem motiva, sredstava i posledica.

MEĐUNARODNO PRAVO I ORGANIZACIJE

MeĊunarodno pravo i organizacije poštuju suverenitet i nemešanje. Ljudi ponekad

imaju problema da razumeju medjunarodno pravo i organizacije, zato što koriste

analogiju sa unutrašnjim pravom. Ali, medjunarodna organizacija nije kao nacionalna

vlada, a medjunarodno pravo nije kao unutrašnje pravo. Medjunarodna organizacija nije

svetska vlada u nastajanju, iz dva razloga. Prvo, suverenitet drţava ĉlanica zaštićen je u

statutima većine medjunarodnih organizacija. Ĉlan 2 stav 7 Povelje Ujedinjenih nacija

kaţe: “Ništa u ovoj Povelji ne ovlašćuje Ujedinjene nacije da se mešaju u poslove koji po

svojoj suštini spadaju u unutrašnju nadleţnost drţave”. Drugim reĉima, organizacija ne

predstavlja nastojanje da se zamene nacionalne drţave.

Ameriĉka intervencija u Vijetnamu

SAD su poslale svoje trupe u Vijetnam kako bi preokrenule ishod lokalne borbe, što je, zauzvrat,

znaĉilo nametanje Vijetnamcima uţasne cene u smrti i patnji. Kako se ispostavilo, SAD nisu mogle da

konaĉno preokrenu ishod, nego samo da odloţe njegovu kulminaciju.

Mi koji smo se suprostavljali ameriĉkoj intervenciji a nismo ţeleli ni pobedu komunista bili smo u

teškom poloţaju nemajući ništa što bismo ponudili kao srećan ishod - zbog tuţnog razloga da srećan ishod

više nije bio moguć, ako je nekada to i bio. A bili smo u teškom poloţaju jer smo davali relativno sloţeni

argument u trenutku dok je većina Amerikanaca, kako onih koji su bili za rat tako i onih koji su bili protiv,

ţelela zaslepljujuća pojednostavljenja.

-Irving Hou i Majkl Volcer “Da li smo grešili u vezi sa Vijetnamom?”66

Analogije sa unutrašnjom politikom

66

Irving Howe and Michael Walzer, „Were We Wrong About Vietnam“, The New Republic, August 18,

1979, p. 18.

Drugi razlog što medjunarodna organizacija nije svetska vlada u nastajanju je

njena slabost. Postoji medjunarodna nadleţnost u obliku Medjunarodnog suda pravde,

koji se sastoji od petnaest sudija izabranih od strane Ujedinjenih nacija na razdoblje od

devet godina, ali Medjunarodni sud pravde nije svetski vrhovni sud. Drţave mogu da

odbiju njegovu nadleţnost, a neka drţava takodje moţe da odbije da prizna njegove

presude, ĉak i u sluĉaju kada je priznala nadleţnost tog suda. Na primer, osamdesetih

godina, Reganova administracija je odbila da prizna rešenje Medjunarodnog suda pravde

da su Sjedinjene Drţave delovale nezakonito u miniranju luka u Nikaragvi.

Ako zamislimo da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija ekvivalent

Kongresu, to je veoma ĉudna vrsta zakonodavnog tela. Ona je zasnovana na principu

jedna drţava, jedan glas, ali to je princip koji niti oslikava demokratiju niti odnos snaga u

svetu. Demokratija se zasniva na principu jedna osoba, jedan glas. U Generalnoj

skupštini Ujedinjenih nacija, Maldivska ostrva sa sto hiljada stanovnika smeštena u

juţnom delu Indijskog okeana imaju jedan glas, dok Kina, koja je zemlja od preko

milijardu ljudi, takodje ima jedan glas. To znaĉi da u Generalnoj skupštini Ujedinjenih

nacija jedan ţitelj Maldivskih ostrva ima deset hiljada puta veću glasaĉku moć od jednog

Kineza, što se ne slaţe sa demokratskim kriterijumima zakonodavne vlasti. To nije ni

dobar izraz moći, jer Maldivska ostrva imaju isto pravo glasa u Generalnoj skupštini kao

Sjedinjene Drţave, Indija ili Kina. Znaĉi, postoji nešto ĉudno u vezi Generalne skupštine,

što drţave ĉini nevoljnima da ona donosi obavezujuće zakone. Odluke Generalne

skupštine Ujedinjenih nacija su upravo samo to: rezolucije, a ne zakoni.

Konaĉno, mogli bismo da zamislimo da je generalni sekretar Ujedinjenih nacija

novi predsednik sveta. Ali to takoĊe zavarava. Generalni sekretar je slab izvršilac. Ako

generalni sekretar ima moć, to je više poput meke moći pape, nego kombinacija ĉvrste i

meke moći koju poseduje jedan predsednik. Pokušaj da se meĊunarodne organizacije

razumeju analogijom sa domaćom vladom je siguran put da se doĊe do pogrešnih

odgovora.

Medjunarodno pravo nije kao unutrašnje pravo. Domaće pravo je proizvod

zakonodavstva i obiĉaja, i ponekad se zove obiĉajno pravo. Domaće pravo sadrţi odredbe

o prinudi, pojedinaĉnu presudu ( moţete sami otići u sud i povesti parnicu) i redovnu

zakonsku reviziju postupka. Medjunarodno javno pravo je sliĉno u tom smislu što se

sastoji od ugovora, koji su u stvari sporazumi izmedju drţava, i obiĉaja, koji su široko

prihvaćeni u njihovoj praksi. Ono se, meĊutim, dramatiĉno razlikuje u prinudi i presudi.

Kod prinude, nema izvršne vlasti koja bi naterala drţavu da prihvati odluku suda.

Medjunarodna politika je sistem samopomoći. Klasiĉnim metodama medjunarodnog

prava, prinuda je ponekad bila sprovodjena od strane velikih moćnika. Na primer, po

zakonu o moru, razvio se obiĉaj da drţava moţe polagati pravo na tri milje svojih

teritorijalnih voda. U devetnaestom veku, kada je Urugvaj proglasio šire teritorijalne

vode da bi zaštitio ribare van svojih obala, Britanija, tadašnja velika pomorska sila,

poslala je naoruţane brodove unutar tri milje od njegove obale. Tako je obiĉajno pravo

sprovela velika sila. Mogli biste da postavite pitanje ko bi primenio zakon protiv

Britanije, da ga je ona prekršila. Odgovor je da je u sistemu samopomoći prinuda

jednosmerna ulica.

Presuda se po medjunarodnom pravu odnosi na drţavu, a ne pojedinca (premda je

Evropski sud u Strazburu regionalni izuzetak). Umesto da bilo ko od milijardi gradjana

sveta vodi postupak na medjunarodnom sudu, to mogu ĉiniti samo drţave, a nije

verovatno da će one voditi procese osim ako ne ţele da te sluĉajeve sklone sa svog praga

ili misle da imaju osnovane šanse za pobedu. Stoga je taj sud vodio relativno mali broj

sluĉajeva. Devedesetih godina osnovani su specijalni sudovi za suĊenje ratnim

zloĉincima u sukobima u Bosni i Ruandi, a 2002. godine veliki broj drţava osnovao je

Medjunarodni kriviĉni sud, koji će suditi optuţenima za ratne zloĉine i genocid ako im ne

sude njihove nacionalne vlade. MeĊutim, jedan broj uticajnih drţava, meĊu njima i

Sjedinjene Drţave, odbio je da ratifikuje taj sporazum zato što su smatrale da on

narušava njihov suverenitet. Uz to, postoje problemi kako da se obiĉajna pravila tumaĉe,

ĉak i kada postoji dogovor oko principa. Uzmimo princip eksproprijacije. Prihvaćeno je

da neka drţava moţe da nacionalizuje korporaciju neke druge drţave koja radi na njenoj

teritoriji, ali mora da plati kompenzaciju u visini njene vrednosti. Ali ko odredjuje kolika

je stvarna kompenzacija? Mnoge od manje razvijenih zemalja tvrdile su da je niska

kompenzacija adekvatna; bogate zemlje obiĉno traţe veći stepen nadoknade.

Konaĉno, ĉak i kada Generalna skupština Ujedinjenih nacija donese odluke, nije

sasvim jasno šta one zapravo znaĉe. One nisu obavezujuće. Jedina oblast u Povelji

Ujedinjenih nacija gde drţava mora da zakonski prihvati odluku jeste Glava VII, koja se

odnosi na pretnje miru, kršenja mira i akte agresije. Ukoliko Savet bezbednosti (ne

Generalna skupština ) utvrdi da se radi o aktu agresije ili pretnji miru koji zahteva

sankcije, onda su drţave ĉlanice obavezne da primene te sankcije. To je ono što se

dogodilo 1990. godine kada je Irak napao Kuvajt i 2001. godine nakon što su Sjedinjene

Drţave pretrpele teroristiĉke napade.

Drugi naĉin na koji se ponekad stvara novi zakon je kroz velike meĊuvladine

konferencije, gde se pregovara o nacrtima sporazuma koje će vlade potpisati. Takve

konferencije su ĉesto veoma velike i glomazne. Na primer, sedamdesetih godina

konferencija o zakonu o moru je obuhvatila preko sto drţava uĉesnica, u pokušaju da se

doĊe do nacrta zakonskog predloga za 12 milja teritorijalnih voda, posebnu ekonomsku

zonu za ribarenje do 200 milja i oznaĉavanje nalazišta mangana na dnu okeana kao

zajednickog nasledja. Problem je bio u tome što su se pojedine drţave sloţile samo sa

delom teksta, ostavljajući za sobom nejasan proizvod u meĊunarodnom pravu. Bez obzira

na to, 1995. godine, kada su Sjedinjene Drţave ţelele da se odupru mogućim kineskim

pretenzijama na vode oko ostrva Spratli, pozvale su se na meĊunarodni zakon o moru.

Medjunarodno pravo u osnovi odraţava rascepkanu prirodu meĊunarodne

politike. Slab osećaj za zajednicu znaĉi da nema dovoljno volje da se neko poštuje ili

ograniĉi mimo osećaja obaveze ili prihvatanja autoriteta. Odsustvo jedinstvenog izvršioca

sa monopolom na legitimnu upotrebu sile znaĉi da su suverene drţave u prostoru

samopomoći i u prostoru sile i opstanka. A kada se opstanak dovede u pitanje, zakon

obiĉno zauzima drugo mesto.

Predvidljivost i legitimnost

I pored svega, medjunarodno pravo i organizacije su vaţan deo politiĉke

stvarnosti zato što utiĉu na ponašanje drţava. Drţave imaju svoj interes za medjunarodno

pravo iz dva razloga: predvidljivost i legitimnost.

Drţave su sve vreme u sukobima jedne protiv drugih. Ogroman raspon

medjunarodnih transakcija, kako javnih tako i privatnih, ukljuĉuje trgovinu, turizam,

diplomatske misije i kontakte medju ljudima preko drţavnih granica. Dok

medjuzavisnost raste, broj kontakata se povećava, a time i prilike za sukobljavanje.

Medjunarodno pravo omogućava vladama da izbegnu sukob na visokom nivou kada

napetosti porastu. Na primer, ako se neki ameriĉki turista uhapsi zbog krijumĉarenja

droge u Meksiku, ukoliko se britanski brod sudari sa norveškim brodom u Severnom

moru ili japanska firma uloţi ţalbu da je indijska kompanija povredila njene patente,

vlade moţda neće ţeleti da kvare svoje ostale odnose zbog ovih privatnih sukoba.

Regulisanje ovakvih pitanja po medjunarodnom zakonu i dogovorenim principima

depolitizira ih i ĉini predvidljivim. Predvidljivost je neophodna da bi cvetale transakcije i

da bi se uredno razrešavali sukobi koji ih neizbeţno prate.

Legitimnost je drugi razlog zbog koga vlade imaju interesa za medjunarodno

pravo. Politika nije samo borba za fizicku nadmoć, nego takodje i nadmetanje za

legitimnost. Moć i legitimnost nisu suprostavljeni nego se dopunjuju. Ljudska bića nisu

ni savršeno moralna ni potpuno ciniĉna. Politiĉka je ĉinjenica da vera u dobro i loše

pomaţe ljudima da se pokrenu za akciju i zbog toga je legitimnost izvor moći. Ukoliko se

postupci neke drzave doţive kao nelegitimni, cena takve politike će biti veća. Drţave

zahtevaju od medjunarodnog prava i organizacija da ozakone njihovu sopstvenu politiku

ili da delegalizuju politiku drugih, što ĉesto oblikuje njihove taktike i proizvode.

Legitimnost ojaĉava meku moć drţave.

Kriza zbog Sueckog kanala

Suecka kriza iz 1956. godine predstavlja dobar istorijski primer uloge

meĊunarodnog prava i organizacija, iako je do nje došlo tokom Hladnog rata u regionu u

kojem su preovladavali uslovi koje opisuje realistiĉka teorija. Suecki kanal su izgradili

Britanci i Francuzi u XIX veku, a postao je znaĉajan za britanske trgovinske puteve do

Indije. U 1956. godini, oko ĉetvrtina britanskog uvoza je dolazila kroz Suecki kanal. U

julu 1956. godine, predsednik Egipta Gamal Abdel Naser je nacionalizovao Suecki kanal.

Ser Entoni Idn, britanski premijer, video je ovo kao veliku pretnju Britaniji. Smatrao je

Nasera za novog Hitlera, i izveo analogiju sa 1930-im godinama i britanskim neuspehom

da se suprotstavi Hitlerovom ulasku u Rajnsku oblast. Britanija je strahovala da bi

Naserovo pozivanje na arapski nacionalizam oslabilo britanski poloţaj na Srednjem

istoku, a zabrinjavala ju je i ĉinjenica da je Naser prihvatio pomoć u naoruţanju od

Sovjeta - što se, naravno, dešavalo na vrhuncu Hladnog rata.

U avgustu i poĉetkom septembra 1956. godine, Britanija i Sjedinjene Drţave su

predloţile udruţivanje korisnika Sueckog kanala, iznoseći stav da Egipat moţe da

nacionalizuje kanal, ali da kontrolu vrše oni koji su ga koristili za prolaz brodova. Naser

je odbio taj kompromis. U meĊuvremenu, Britanija je razvila tajni plan sa Francuskom i

Izraelom. Izrael, koji je trpeo napade preko-graniĉne gerile koju je Naser podsticao, bio je

spreman da napadne Egipat. Britanija i Francuska bi tada intervenisale sa izgovorom

postojanja pretnje Sueckom kanalu. Izrael je ušao u oblast Sinaj u Egiptu tvrdeći da je

delovao u samoodbrani. Pozvao se na ĉlan 51 Povelje UN koje dozvoljava samoodbranu

kao legitimnu upotrebu sile. Dok je Izrael napredovao ka Sinaju kroz Suecki kanal,

Britanija i Francuska su izjavile da moraju da intervenišu kako bi spreĉile oštećenje

kanala. Savet Bezbednosti UN je razmatrao krizu, odbacio izgovor i pozvao na prekid

vatre. Britanija i Francuska su iskoristile pravo veta da bi spreĉile prekid vatre. Ţelele su

da se intervencija nastavi sve dok se ne otarase Nasera.

Dag Hamaršeld, generalni sekretar UN, u saradnji sa kanadskim ministrom

inostranih poslova Lesterom Pirsonom smislio je plan o razdvajanju Izraelaca i Egipćana

ubacivanjem snaga UN za oĉuvanje mira. Tada Britanci i Francuzi više ne bi imali

izgovor za svoju intervenciju. Rezolucija Generalne skupštine, gde nije bilo prava veta,

dozvolila je slanje snaga UN u oblast Sinaja. Sjedinjene Drţave nisu podrţale svoje

evropske saveznike, strahujući da bi njihova intervencija izazvala arapske nacionaliste i

povećala uticaj za Sovjetski Savez na Srednjem Istoku. Umesto toga, Sjedinjene Drţave

su podrţale Pirsonov i Hamaršeldov plan. Kao dodatni pritisak na Britaniju, Sjedinjene

Drţave su odbile da dozvole MMF-u (još jednoj meĊunarodnoj organizaciji) da odobri

zajam Britaniji ĉija je funta sterlinga bila pod pritiskom. Britanija i Francuska su se

povukle i sloţile sa prekidom vatre. (Sovjeti su u to vreme bili zauzeti intervencijom u

MaĊarskoj koja je pokušavala da se izbori za svoju slobodu).

Britanci i Francuzi su morali da prihvate prekid vatre delom zbog ameriĉkog

pritiska, a delom zato što su bili uhvaćeni na sopstvenom pravnom izgovoru. Sada je

postojao drugi naĉin za razdvajanje Izraelaca i Egipćana i spreĉavanje da se ošteti kanal.

15. novembra, prve snage UN su bile ubaĉene na Sinaj izmeĊu sukobljenih strana, a

kasnije u decembru UN su preuzele ĉišćenje brodova potonulih u kanalu. Korišćenje i

zloupotreba meĊunarodnog prava i organizacija su igrale kljuĉnu ulogu u politici Suecke

krize.

U uslovima postojanja najvećeg sukoba interesa, meĊunarodno pravo ne moţe da

ograniĉi pojedine akcije drţava, ali ĉesto pomaţe pri oblikovanju toka politike. Pravo je

deo borbe za moć. Cinici bi mogli da kaţu da su ovo samo igre koje igraju pravnici, ali

sama ĉinjenica da je vladama vaţno da imaju pravne argumente ili da uzimaju u obzir

rezolucije meĊunarodnih organizacija, pokazuju da nisu potpuno beznaĉajne. Kazano

aforistiĉki: „Kada se zbog vrline ĉine poroci, onda bar znamo da vrlina ima cenu”.

Jednostavno reĉeno, vlade mogu biti uhvaćene u zamku sopstvenih pravnih izgovora.

Pismo predsedniku Dvajtu Ajzenhaueru

1930-tih godina Hitler je ustoliĉio svoj poloţaj nizom paţljivo isplaniranih manevara. Oni su

poĉeli okupacijom Rajnske oblasti i bili praćeni sukcesivnim aktima agresije protiv Austrije, Ĉehoslovaĉke,

Poljske i Zapada. Njegove akcije su bile opravdane i tolerisane od strane većeg dela stanovništva Zapadne

Evrope.

Sliĉno tome, zauzimanje Sueckog kanala je, kako smo ubedjeni, poĉetni potez u planiranoj

kampanji koju je osmislio Naser kako bi potpuno iskljuĉio sav zapadni uticaj i interese iz arapskih zemalja.

On veruje da bi, ako bi mu to prošlo, i ako bi sa uspehom izazvao osamnaest nacija, njegov prestiţ u

arapskom svetu bio tako veliki da bi bio sposoban da podigne revolucije mladih oficira u Saudiskoj Arabiji,

Siriji, Jordanu i Iraku. (Znamo da već priprema revoluciju u Iraku, koji je najstabilniji i najprogresivniji.

Te nove vlade bi zapravo bile egipatski, ako ne ruski sateliti. One bi morale da svoje objedinjene naftne

resurse stave pod kontrolu Ujedinjene Arabije voĊene od strane Egipta i pod ruskim uticajem. Kad doĊe taj

trenutak Naser moţe obustaviti isporuku nafte Zapadnoj Evropi, a mi ćemo mu biti prepušteni na milost.

Premijer Entoni Idn, 195667

Drugi primer je Rezolucija Saveta bezbednosti UN br. 242. Usvojena krajem rata

na Srednjem Istoku 1967. godine, pozivala je na povratak na granice od pre rata.

Godinama je delovala odriĉući legitimitet izraelske okupacije teritorija zauzetih tokom

rata. To je dovelo Izrael u defanzivu u UN. Arapske drţave su izgubile rat, ali su uprkos

tome bile u stanju da vrše pritisak na Izrael. 1976. godine, kada je arapska koalicija

pokušala da iskljuĉi Izrael iz UN, Sjedinjene Drţave su trošile dobar deo politiĉkog

kapitala lobirajući u Generalnoj skupštini u nameri da spreĉe iskljuĉivanje Izraela, što je

još jedan pokazatelj da su simboli legitimiteta u meĊunarodnim organizacijama deo borbe

za moć.

Kada se radi o vitalnim pitanjima vezanim za opstanak, drţava će upotrebiti

najefikasniji oblik moći, a to je vojna sila. To moţe objasniti ograniĉen uspeh napora

meĊunarodnog prava i organizacija da se nose sa upotrebom sile. Jedno je stvar nositi se

sa krijumĉarenjem droge, sudarom brodova na moru ili povredom patenta; drugo je

rizikovati opstanak jedne drţave pokoravanjem meĊunarodnom pravu. To je bio problem

sa kolektivnom bezbednošću 1930-ih godina, ali je izmenjeni oblik kolektivne

bezbednosti ponovo stvoren u Povelji UN.

UN naĉin ĉuvanja mira i kolektivna bezbednost

Klasiĉna ravnoteţa snaga nije uĉinila rat nezakonitim. Upotreba vojne sile je

prihvaćena, što je ĉesto osiguravalo stabilnost sistema. Tokom XIX veka, sa promenama

u tehnologiji koje su rat uĉinile destruktivnijim i usponom demokratije i mirovnih

pokreta, bilo je više pokušaja da se drţave organizuju protiv rata. 26 drţava je odrţalo

mirovnu konferenciju u Hagu 1899. godine. 1907. godine, još jednoj konferenciji u Hagu

su prisustvovale 44 drţave. Pristup koji je zauzet na ovim konferencijama je bio izrazito

legalistiĉki. Konferencije su pokušale da ubede sve drţave da potpišu ugovore o arbitraţi,

kako bi se sporovi rešavali arbitraţom pre nego silom. One su takoĊe pokušale da

kodifikuju pravila ratovanja u sluĉaju da arbitraţa ne funkcioniše.

Kao što smo videli, posle Prvog svetskog rata Liga naroda je bila pokušaj da se

stvori koalicija drţava koje bi odvratile i kaznile agresore. U oĉima Vudro Vilsona i onih

koji su razmišljali kao i on, Prvi svetski rat je bio uglavnom sluĉajan i nepotreban rat

izazvan ravnoteţom snaga, a takvi ratovi bi mogli biti spreĉeni savezom svih drţava radi

kolektivne bezbednosti. Ukoliko je cilj Lige naroda bio da spreĉi Prvi svetski rat nakon

samog dogadjaja, cilj UN od 1943.-1945. godine je bio da spreĉi Drugi svetski rat. 49

drţava se sastalo u San Francisku kako bi potpisale Povelju koja je ukljuĉivala novine

kako bi se otklonili nedostaci Lige. Pretnja ili upotreba sile su stavljene izvan zakona,

osim u sluĉaju samoodbrane ili kolektivne bezbednosti. Za razliku od sistema ravnoteţe

snaga XIX veka, agresivno korišćenje sile je sada bilo nezakonito za svaku zemlju koja je

potpisala Povelju UN. Svako korišćenje sile je moralo da bude ili u samoodbrani,

kolektivnoj samoodbrani, ili radi kolektivne bezbednosti.

67

Citirano prema: Robert R. Bowie, Suez 1956, Oxford University Press, NewYork, 1974, p. 124.

Osnivaĉi UN su stvorili i Savet bezbednosti sastavljen od pet stalnih ĉlanica i

rotirajućeg dela nestalnih ĉlanica. Savet bezbednosti se moţe posmatrati kao koncept

ravnoteţe snaga XIX veka integrisan u okvir kolektivne bezbednosti UN. Savet

bezbednosti, prema Glavi VII Povelje, ima pravo usvajanja obavezujućih rezolucija.

Ukoliko se pet velikih sila policajaca ne sloţe, svaka je imala pravo veta, što je delovalo

kao osiguraĉ u protivpoţarnom sistemu nekog domaćinstva. Bolje veto koji spreĉava

poţar, nego kuća koja izgori u ratu protiv velike sile.

Tokom Hladnog rata, sistem kolektivne bezbednosti UN nije funkcionisao. U

vreme ideoloških podela Hladnog rata, bilo je malo saglasnosti o tome šta je legitimna

upotreba sile, a veliki problemi su nastali u definisanju agresije. Na primer, kako treba

ceniti tajnu infiltraciju protiv snaga koje su prve prešle granicu? Kao što smo videli,

Izrael je 1956. godine trpeo pritajene napade gerile podrţane iz Egipta, a ipak su

izraelske konvencionalne snage prve prešle granicu. U zavisnosti od vaše strane u

Hladnom ratu, imate razliĉite poglede na to ko je izazvao agresiju. Dve decenije tokom

Hladnog rata komiteti UN su pokušavali da definišu agresiju. Izašli su sa pravilom koje

nije mnogo vredelo: spisak aktova agresije je bio praćen zakljuĉkom da bi Savet

bezbednosti mogao da odredi da i drugi akti takoĊe ĉine agresiju. Ĉak i kada je korišćena

vojna sila, Savet je mogao da ne proglasi da je bilo ikakve agresije. Tako da je, što se tiĉe

Ujedinjenih nacija, agresija bila poĉinjena onda kad tako kaţe Savet bezbednosti. Sve je

zavisilo od konsenzusa u Savetu bezbednosti, a to je bila retkost tokom Hladnog rata.

Bezizlaz kolektivne bezbednosti je omogućio uspon koncepta preventivne

diplomatije i snaga za oĉuvanje mira UN. Umesto indetifikovanja i kaţnjavanja agresora,

što je osnovni koncept kolektivne bezbednosti, Ujedinjene nacije bi okupile nezavisne

snage i postavile ih izmeĊu zaraćenih snaga. Model koji su razvili Dag Hamaršeld i

Lester Pirson 1956. godine je korišćen mnogo puta posle toga. Mada je Hladni rat

spreĉavao Ujedinjene nacije da primene revidiranu doktrinu kolektivne bezbednosti, nije

spreĉavao novinu korišćenja koalicionih snaga kako bi drţale dve strane razdvojenim. U

kolektivnoj bezbednosti, ukoliko neka drţava preĊe granicu, sve ostale se moraju

ujediniti protiv nje i primorati je na povlaĉenje. U preventivnoj diplomatiji i oĉuvanju

mira, ukoliko neka drţava preĊe granicu, Ujedinjene nacije se umešaju i drţe sukobljene

strane razdvojenim bez izjašnjavanja ko je u pravu, a ko ne. Tokom Hladnog rata, jedan

od osnovnih principa oĉuvanja mira od strane UN je bio da snage uvek dolaze iz malih

zemalja, a ne iz Sovjetskog Saveza ili Sjedinjenih drţava, kako bi velike sile bile drţane

izvan direktnog sukoba. Preventivna diplomatija i oĉuvanje mira su bile vaţna novina

koja još uvek igra znaĉajnu ulogu, ali to nije kolektivna bezbednost.

Iraĉka invazija Kuvajta 1990. godine je bila prva kriza posle Hladnog rata. Budući

da Sovjetski Savez i Kina nisu iskoristili svoje pravo veta, kolektivna brzbednost UN je

upotrebljena prvi put posle 40 godina. Bilo je tri razloga za ovu izuzetnu obnovu. Prvo,

Irak je izvršio nedvosmislenu agresiju koja je mnogo liĉila na 30-te godine, što je

drţavnike podsetilo na tadašnji neuspeh kolektivne bezbednosti. Drugi razlog je bilo

osećanje da ako kolektivna bezbednost UN zakaţe u tako jasnom sluĉaju, onda neće

predstavljati princip za poredak u periodu posle Hladnog rata. Treće, male drţave u

Ujedinjenim nacijama su podrţale akciju jer su mnoge od njih bile slabe i imale sporne

postkolonijalne granice. Argumenti Sadama Huseina korišćeni da opravdaju njegovu

invaziju Kuvajta su takoĊe predstavljali pretnju većini ostalih malih drţava. Da

parafraziramo reĉi delegata Haitija u Ligi naroda citirane ranije, da te drţave nisu ţelele

da postanu neĉiji Kuvajt.

Da li će kolektivna bezbednost UN biti osnova za novi svetski poredak? Samo u

izuzetnim sluĉajevima. Stalne ĉlanice Saveta bezbednosti, na primer, nisu bile u stanju da

se saglase o rezolucijama kojima bi se dozvolili kosovski ili iraĉki rat. Postoje znaĉajni

problemi. Prvo, sistem UN najbolje funkcioniše kada postoji jasna agresija; on bi se

mnogo teţe primenio u graĊanskim ratovima. Drugo, kolektivna bezbednost će

funkcionisati ako nema veta, ali ako Sjedinjene Drţave, Rusija, Kina, Britanija ili

Francuska ne mogu da postignu dogovor, kolektivna bezbednost će ponovo biti ugroţena.

Štaviše, 1945. godine nije bilo predviĊeno da kolektivna bezbednost UN bude primenjena

protiv pet velikih sila sa pravom veta u Savetu bezbednosti. Treće, kolektivna bezbednost

funkcioniše kada drţave ĉlanice obezbede sredstva, ali je teško zamisliti kolektivnu

bezbednost koja funkcioniše ukoliko drţave sa jakim vojnim snagama ne obezbeĊuju

sredstva. Kolektivna bezbednost je bila ţalostan neuspeh u 30-im godinama, zamrznuta je

tokom Hladnog rata, a onda, kao Lazar, ustala iz mrtvih u Persijskom zalivu 1990.

godine. Ali to je bilo samo malo ĉudo, jer, kao što vidimo u Glavi 9, kolektivna

bezbednost je samo deo onoga što će biti potrebno za svetski poredak u budućnosti.

Ujedinjene nacije su imale politiĉki uticaj, ĉak i kada kolektivna bezbednost nije

mogla biti primenjena, jer je princip zabrane sile, zapisan u Povelji UN, stavljao teret

dokazivanja na one koji hoće da upotrebe silu. To utiĉe na meku moć drţava, što su

Sjedinjene Drţave otkrile 2003. godine. Neuspeh da se izdejstvuje druga rezolucija UN

nije spreĉila Sjedinjene Drţave da udju u rat sa Irakom, ali je ograniĉila dobijenu pomoć i

uĉinila rat i njegove posledice skupljim. Pored toga, diskusija u Savetu bezbednosti o

meĊunarodnom nasilju ĉini dramatiĉnijom praksu kolektivne zabrinutosti i usredsreĊuje

paţnju u vreme krize. To ponekad kristalizuje gledišta, podiţući troškove agresivnoj

upotrebi sile, i deluje kao bezbednosni ventil za diplomatiju. Konaĉno, uloga snaga UN

za oĉuvanje mira je ograniĉena ali korisna. Ovakve tampon zone su sredstva u kojima

drţave uvek ponovo nalaze svoje interese. Završetkom Hladnog rata nastaje više

mogućnosti za Ujedinjene nacije. Ujedinjene nacije su odigrale ulogu u dekolonizaciji

Namibije, nadgledanju ljudskih prava u El Salvadoru, izborima u Nikaragvi,

administraciji u Kambodţi, kao i nadziranju mirovnih snaga. Skorašnja iskustva u

oĉuvanju mira su mešovita. Mirovne snage UN su pomogle na Haitiju i u Kambodţi, ali

nisu uspele sa spreĉe genocid u Ruandi, ili da zaustave graĊanski rat u Angoli. Igrale su

kljuĉnu ulogu na Kipru tokom tri decenije, ali su u Bosni morale da budu zamenjene

jaĉim NATO snagama. Pokazalo se da neutralno postavljanje trupa izmedju zaraćenih

strana ne funkcioniše uvek dobro u etniĉkim sukobima. Sa druge strane, UN i dalje igra

znaĉajnu legitimizirajuću ulogu, dok zemlje kao što je Australija preuzimaju vodjstvo u

obezbedjivanju snaga koje stabilizuju haotiĉnu situaciju, kao u Istoĉnom Timoru. A

neuspeh Sjedinjenih Drţava i Britanije da izdejstvuju drugu rezoluciju Saveta

bezbednosti koja bi odobrila njihovo korišćenje sile 2003. godine, umnogome je povećao

troškove njihove okupacije Iraka68

. Iako se prvobitne doktrine kolektivne bezbednosti ne

uklapaju onako precizno kako se nekad mislilo, bila bi greška odbaciti meĊunarodno

pravo i Ujedinjene nacije. Oni su deo politiĉke realnosti anarhiĉnog sistema drţava.

Greška je biti suviše ciniĉan ili suviše naivan u vezi sa meĊunarodnim organizacijama i

pravom. Drţave ne ţive samo po zakona, ali ne ţive ni u potpunosti bez njega.

68

„Binding the Colossus“, The Economist, November 22, 2003, pp. 25-26.

SUKOBI NA SREDNJEM ISTOKU

Iskidan ogorĉenim borbama u poslednjih pola veka, Srednji Istok predstavlja

moţda najpoznatiji regionalni sukob u svetu. On se najbolje uklapa u realistiĉko viĊenje

meĊunarodne politike, ali uprkos tome, to je takoĊe oblast u kojoj su meĊunarodno pravo

i organizacije odigrali znaĉajne uloge. Šta je uzrok tako velikom sukobu? I nacionalizam,

i religija i politika ravnoteţe snaga pruţaju po deo odgovora.

Iransko- iraĉki rat (1980-1988.) daje dobar primer. Zašto je Irak napao svog većeg

suseda? Jedan od razloga je bila islamska revolucija koja je oborila iranskog šaha. Pod

vlašću šaha Iran je zahtevao ceo vodeni put izmeĊu Irana i Iraka. Ali nakon što je Iranska

revolucija 1979. godine uklonila šaha, Iran je podeljen domaćim razdorima, a iraĉki

predsednik, Sadam Husein, video je povoljan trenutak za napad. Štaviše, revolucionarni

Iran je izazivao probleme unutar Iraka. Iraĉki muslimani su bili podeljeni izmeĊu Sunita i

Šiita, a Sadam Husein je bio svetovni voĊa drţave. Šiitski fundamentalisti u Iranu su

podsticali iraĉke Šiite da ustanu protiv Sadama Huseina. Ovaj transnacionalni religiozni

poziv je propao pošto je Sadam Husein pobio mnoge iraĉke Šiitske voĊe. Ali i Irak je

napravio grešku u proraĉunu. Iranci nisu arapi, i postojala je velika arapska manjina u

delu Irana prema Iraku. Iraĉani su mislili da će biti dobrodošli kao oslobodioci u delu

Irana gde se govori arapskim, ali to nije bio sluĉaj. Umesto toga, iraĉki napad je pomogao

da se Iranci ujedine.

Posle ovih par grešaka u proraĉunu, rat se pretvorio u dugotrajni sukob umesto

kratkog isplativog rata koji je bio namera Sadama Huseina. Irak je odluĉio da se povuĉe,

ali Iran to nije dozvolio. Pošto je bio napadnut, nije hteo da dozvoli Iraku da odluĉuje

kada će rat prestati. Ajatolah Homeini, duhovni voĊa Irana, rekao je da Iran neće

okonĉati rat sve do pada Sadama Huseina. Tokom najvećeg dela te decenije, ostatak sveta

je samo posmatrao. Konzervativne arapske zemlje kao što su Saudijska Arabija i Jordan

su podrţale Irak protiv Irana jer su se više plašile iranske revolucionarne moći. Ali, kao

što smo videli, arapska Sirija, svetovni i radikalni reţim u mnogo ĉemu sliĉan Iraku,

podrţavao je Iran iz razloga ravnoteţe snaga. Oni su više brinuli zbog rastuće snage

njihovog suseda Iraka, nego udaljenijeg Irana.

Oni spolja su takoĊe zauzeli strane. Sjedinjene drţave, zabrinute zbog porasta

iranske moći, tajno su pruţale pomoć Iraku. Izrael je tajno isporuĉivao ameriĉko oruţje

Iranu, iako su fundamentalisti u Iranu pozivali na ukidanje Izraela. Izraelska tajna pomoć

u naoruţanju se moţe objasniti razlozima ravnoteţe snaga. Izrael se plašio i Iraka i Irana,

ali je Irak bio bliţa pretnja, i po principu „neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj”,

Izrael je pruţao pomoć Iranu. Tako se rat, koji je poĉeo zbog pogrešnih proraĉuna koji

imaju koren u religiji, nacionalizmu i ambicioznosti, zbog brige za ravnoteţu snaga

proširio u uporan, blizu decenije dug sukob.

Pitanja nacionalizma

Kako nacionalizam izaziva rat? Zaista, šta je nacionalizam, a šta je nacija?

Konstruktivisti ukazuju da je koncept nacije problematiĉan. Reĉnik definiše naciju kao

grupu koja se poziva na zajedniĉki identitet i pravo da bude drţava. Ali koje vrste grupa

to obuhvata? Šta je izvor zajedniĉkog identiteta? Jedno pozivanje je na etniĉku sliĉnost,

ali SAD su etniĉki razliĉite, a ipak jedna nacija. Sledeće pozivanje je na jeziĉku sliĉnost,

ali Švajcarska se jeziĉki razlikuje, a ipak je jedna nacija. Drugi kaţu da religija moţe biti

osnova nacije, i neke drţave, kao što su Izrael i Pakistan, su uglavnom zasnovane na

religijskom identitetu. Stvar je u tome da kada grupa ljudi sa zajedniĉkim identitetom

sebe naziva nacijom, mogu postojati razliĉiti izvori tog identiteta. Kako je rekao

francuski mislilac Ernest Renan: “Suštinski element nacije je da svi njeni pojedinci

moraju imati mnogo toga zajedniĉkog, ali su takoĊe morali zaboraviti mnoge stvari”69

.

Nacije se takoĊe nazivaju “imaginarnim zajednicama“ jer su prevelike da bi se svi

meĊusobno poznavali, i zamišljanje igra znaĉajnu ulogu.

Nacionalizam je varljiv zato što nije samo deskriptivni, nego i preskriptivni termin.

Kada su reĉi i deskriptivne i preskriptivne, one postaju politiĉke reĉi koje se koriste u

borbi za premoć. Nacionalizam postaje kljuĉni izvor drţavnog legitimiteta u modernom

svetu. Otuda, prisvajanje prava na nacionalnu pripadnost postaje moćan instrument.

Ukoliko ljudi mogu da pridobiju druge da prihvate njihov zahtev da postanu nacija, mogu

zahtevati nacionalna prava i koristiti te zahteve kao oruţje protiv svojih neprijatelja. Na

primer, 1970. godine arapske drţave su uspešno lobirale na Generalnoj skupštini UN da

se usvoji rezolucija koja cionizam oznaĉava kao rasizam. Njihova namera je bila da Izrael

liše legitimiteta da se se naziva nacijom. Biti oznaĉen kao rasista je loše; biti oznaĉen kao

nacionalista je uglavnom dobro. Tvrditi da Izrael nije nacija je znaĉilo koristiti reĉi kao

oruţje.

Analitiĉki problem sa argumentom je bio da religija moţe biti osnova nacionalnog

identiteta. TakoĊe je taĉno da religijska osnova moţe da uĉine teţim manjinama koje ne

pripadaju tim religijama da dele isti nacionalni identitet. Svet je teţi za muslimane u

Izraelu nego za Jevreje, baš kao što je svet teţi za Induse u Pakistanu nego za Muslimane.

Ali to ne znaĉi da je drţava rasistiĉka zato što ljudi koriste religiju da bi sebe nazvali

nacijom. Generalna skupština UN je konaĉno poništila rezoluciju na drugom glasanju

1991. godine.

U XVIII veku, nacionalizam nije bio toliko vaţan. Zašto je nacionalizam postao

tako vaţan u današnje vreme? Najzad, kako su pokazali konstruktivisti, ljudi su sposobni

za istovremeno veći roj medjusobno ukrštajućih lojalnosti - iznad i ispod drţavnog nivoa

- a te lojalnosti se mogu menjati. Tendencija promene lojalnosti se dogaĊa kada se

uobiĉajeni modeli ţivota poremete. Ideja o naciji ĉesto poĉinje meĊu onima koji su

najviše ugroţeni, sa ljudima koji su marginalne figure u svojim kulturama i manje sigurni

u svoj identitet. Ovo su ĉesto ljudi baĉeni van uobiĉajenih modela, koji poĉinju da

postavljaju pitanja. Polaganje prava na nacionalni identitet ĉesto poĉinje kod

intelektualaca ili kod devijantnih verskih grupa. Na primer, prvi arapski nacionalisti u

XIX veku su ĉešće bili hrišćani nego muslimani. Postepeno je njihova zainteresovanost

za novi identitet dobijala veću podršku pošto su industrija i urbanizam poremetili

tradicionalne modele i lojalnosti ruralnih društava.

Poremećaji koji mobilišu ljude za nove identitete mogu doći od strane unutrašnjih

ili spoljnih sila. Moderni nacionalizam je bio uveliko stimulisan od strane Francuske

revolucije. Uspon srednje klase je poremetio tradicionalne politiĉke i socijalne modele.

Politiĉke grupacije u usponu nisu više ţelele drţavu Francusku definisanu kao kraljevinu,

nego odreĊenu kao naciju svih ljudi. A spolja, dok su Napoleonove armije marširale kroz

69

Ernest Renan, citiran u: Hans Kohn, Nationalism: Its Meaning and History, Van Nostrand, Princeton, NJ,

1955, p. 137.

Evropu, poremetile su društvo i mobilisale nacionalistiĉka osećanja medju ljudima sa

nemaĉkog govornog podruĉja i drugde. Do sredine veka, došlo je do sve šire podrške

ideji da svaka nacija treba da ima drţavu. Ovaj ideal je kulminirao ujedinjenjem

Nemaĉke i Italije. Ironiĉno, Bizmark je bio konzervativac koji nije pokušavao da ujedini

sve koji govore nemaĉki, nego samo koje je mogao da kontroliše pod pruskom krunom.

U svakom sluĉaju, iskoristio je nacionalizam za ostvarenje svojih namera, a ujedinjenje

Nemaĉke i Italije postalo je model uspeha.

Drugi svetski rat je oslabio evropska kolonijalna carstva, a dekolonizacija je bila

jedan od glavnih pokreta u Aziji i Africi u sledeće tri decenije. Društva u metropolama su

bila oslabljena samim ratom, a elite u kolonizovanim oblastima su poĉele da koriste ideju

nacionalizma protiv evropskih imperija. Ali, da je model drţava XIX veka zasnovanim na

jeziku i etnicitetu bio korišćen za organizovanje postkolonijalnog sveta, to bi dovelo do

stvaranja hiljada mini drţava u Africi i mnogim delovima Azije. Umesto toga,

postkolonijalne elite su afirmisale prava drţave da stvara naciju, upravo suprotno modelu

iz XIX veka. Lokalni lideri su tvrdili da je neophodno koristiti drţavnu mašineriju koju

su uspostavili kolonizatori - budţet, policiju, javne sluţbe - kako bi od manjih

plemenskih grupa stvorili naciju. Tako je ista ideologija nacionalizma bila korišćena da

opravda dve stvari koje su gotovo suprotne jedna drugoj - nacija stvara drţavu ili drţava

stvara naciju - zato što je nacionalizam politiĉka reĉ koja se koristi kao instrument. U tom

smislu, nacionalni identiteti su društveno konstruisani. (Ĉak i u naizgled klasiĉnom

primeru principa “nacija stvara drţavu” u sluĉaju Francuske, drţava je koristila

obrazovanje i policiju da prisajedini zaostale regione kao što je Bretanja.)

U ranim romantiĉnim danima kolonijalnih oslobodilaĉkih pokreta, ĉesto je bilo

uspešnog zataškavanja ovih razlika u “pan” pokretima. U Evropi je u XIX i poĉetkom

XX došlo do uspona pan-slavizma, koji se pozivao na zajedniĉki identitet svih ljudi koji

govore slovenskim jezicima. Savremeni Srednji Istok je video pan-arapski pokret, a

Afrika pan-afriĉki. Prvi protivnici strane vladavine su tvrdili da bi, budući da su svi

kolonizovani narodi sliĉno stradali od strane spoljnih kolonizatora, oni trebali da

formiraju pan-afriĉke i pan-arapske nacije. Kada je, meĊutim, došlo do praktiĉnih pitanja

vladanja, za razliku od oslobadjanja i otpora kolonijalizmu, posao vlade je zahtevao

instrumente drţave kao što su budţet, policija i javne sluţbe. A takvi instrumenti nisu

postojali na “pan” osnovi, nego na osnovi veštaĉkih granica stvorenih od strane

kolonijalne vladavine. Tako je, kako je romantizam postepeno slabio, identitet zasnovan

na drţavi poĉeo da zamenjuje onaj zasnovan na “pan”pokretima. Svakako, romantizam

“pan” pokreta je ĉesto opstajao kao ometajuća sila.

Na Srednjem Istoku je ĉesto dolazilo do pozivanja na pan-arabizam i neobiĉnih

situacija kada drţave iznenada najavljuju da formiraju uniju, kao što su Egipat i Sirija

uĉinili formirajući Ujedinjenu Arapsku Republiku 1958. godine, ili kao što su 1989.

godine uĉinile tako razliĉite drţave kao Libija i Maroko. Svakako, vremenom, drţavne

snage su odnele prevagu nad pan-nacionalistiĉkim pokretima. Na primer, egipatski

nacionalizam usmeren na drţavu je postepeno postao jaĉi u javnom mnjenju od pan-

arabizma. Ali postepeni proces je daleko od gotovog. U većem delu postkolonijalnog

sveta, došlo je do velikog poremećaja normalnih modela ţivota zbog ekonomskih

promena i savremenih komunikacija. Politiĉki voĊi su pokušali da uspostave kontrolu nad

ovim postkolonijalnim nezadovoljstvom. Neki su koristili nacionalne zahteve, neki pan-

arapske, a ostali fundamentalistiĉke religiozne zahteve, koji svi doprinose sloţenosti

snaga koje stvaraju sukob u regionu kao što je Srednji Istok. Neuspeh drţava u regionu da

se delotvorno modernizuju objašnjava zašto su se neki od njihovih gradjana okrenuli

fundamentalizmu i terorizmu koji su odrţali mreţu Al-Kaida.

Arapsko-izraelski sukobi

Arapsko-izraelski sukob je doveo do šest ratova izmeĊu dve grupe naroda koji

imaju razliĉite nacionalne identitete, ali se pozivaju na pravo nad istim malim parĉetom

zemlje veliĉine poštanske marke. Izraelski zahtevi datiraju iz biblijskih vremena kada je

oblast bila pod upravom Jevreja pre nego što su Rimljani uspostavili svoju vlast u I veku

n.e. U savremenom istorijskom razdoblju, Izraelci se pozivaju na iskustvo iz I i II

Svetskog rata. Tokom I Svetskog rata, Britanci su objavili Balfurovu deklaraciju, pismo

napisano od strane britanske vlade Lordu Rotšildu iz Britanske cionistiĉke federacije,

obećavajući da će britanska vlada raditi na pitanju jevrejske postojbine u Palestini. Posle

II Svetskog rata, tvrde Izraelci, uţasi Hitlerovog holokausta su dokazali potrebu za

jevrejskom drţavom. 1948. godine, jevrejski naseljenici su bili voljni da prihvate podelu

Palestine, ali arapski narod u toj oblasti je bio protiv. Ujedinjene nacije su priznale

njihovu drţavu, ali su Izraelci morali da se bore da je zaštite od aparskih napada. To je,

kaţu Izraelci, istorijsko poreklo i opravdanje drţave Izrael.

Palestinski Arapi odgovaraju da su oni takoĊe ţiveli u ovoj oblasti vekovima. U

vreme I Svetskog rata, kada je izdata Balfurova deklaracija, 90% ljudi koji su ţiveli u

oblasti Palestine su bili Arapi. Oni tvrde da Britanija nije imala pravo da daje obećanje

Jevrejima na štetu Arapa. Štaviše, nastavljaju Arapi, holokaust je moţda bio jedan od

najvećih istorijskih grehova, ali je poĉinjen od strane Evropljana. Zašto bi Arapi trebali

da plate zbog toga?

Izgleda da obe strane imaju uverljive argumente. U I Svetskom ratu, oblašću koja

je sada Palestina su vladali Turci, a Otomansko carstvo je bilo u savezu sa Nemaĉkom.

Posle poraza, carstvo se raspalo, a njegove arapske teritorije su stavljene pod mandat

Lige naroda. Francuska je upravljala Sirijom i Libanom; Britanija je nazvala oblast koja

joj je data na upravu izmeĊu reke Jordana i Sredozemnog mora „Palestina”, a oblast

kojom je vladala preko reke Jordana “Trans- Jordanija“.

Tokom 20-ih godina jevrejsko naseljavanje Palestine se polako povećavalo, ali u

30-im, nakon uspona Hitlera i jaĉanja antisemitizma u Evropi, naseljavanje je poĉelo

ubrzano da raste. Do 1936. godine, blizu 40% Palestine je bilo jevrejsko, a useljavanje je

navelo arapske stanovnike do pobune. Britanci su ustanovili kraljevsku komisiju, koja je

predloţila podelu na dve drţave. U maju 1939. godine, sa pribliţavanjem II Svetskog

rata, Britaniji je bila potrebna podrška Arapa protiv Hitlerove Nemaĉke, tako da su

Britanci obećali Arapima smanjivanje jevrejskog useljavanja. Tu restrikciju je, meĊutim,

bilo teško sprovesti posle rata. Zbog holokausta mnogi u Evropi su odobravali ideju o

jevrejskoj postojbini, i bilo je dosta krijumĉarenja jevrejskih izbeglica. Pored toga, neki

od jevrejskih doseljenika u Palestinu su poĉinili teroristiĉke akte protiv svojih britanskih

vladara. Britanija je, u medjuvremenu, bila toliko finansijski i politiĉki iscrpljena zbog II

Svetskog rata i dekolonizacije Indije, da je u jesen 1947. godine objavila da će u maju

1948. predati Palestinu Ujedinjenim nacijama.

Ujedinjene nacije su 1947.godine preporuĉile podelu Palestine. Da ironija bude veća,

bilo bi bolje za Arape da su prihvatili plan podele od strane UN, ali su ga oni odbili. To je

dovelo do izbijanja lokalnih sukoba. U maju 1948. godine Izrael je proglasio nezavisnost,

a njegovi arapski susedi su napali u pokušaju da spreĉe podelu. Prvi rat je trajao osam

meseci povremenih borbi. Mada su Arapi bili brojniji od Izraelaca, 40:1, bili su lošije

organizovani i ometani razjedinošću. Posle prekida vatre i posredovanja UN, Jordan je

kontrolisao oblast zvanu Zapadna Obala, a Egipat je kontrolisao Gazu, ali najveći deo

ostale Palestine je bio pod kontrolom Izraelaca; u stvari, više nego što bi imali da su

Arapi prihvatili plan UN iz 1947. godine.

Rat je proizveo reku palestinskih izbeglica, osećaj poniţenosti meĊu mnogim

Arapima, i veliki otpor bilo kakvoj ideji o trajnom miru. Arapi nisu hteli da prihvate

ishod rata jer nisu ţeleli da legitimizuju Izrael. Verovali su da je vreme na njihovoj strani.

Arapski lideri su pothranjuvali pan-arapska osećanja i verovali su da mogu da unište

Izrael u drugom ratu. U stvari, kada je jordanski kralj Abdulah pokušao da potpiše

separatni mirovni ugovor sa Izraelom 1951. godine, ubijen je.

Drugi rat je poĉeo 1956. godine. 1952. godine Gamal Abdel Naser i drugi mladi

oficiri nacionalisti su srušili egipatskog kralja Faruka. Ubrzo su dobili naoruţanje od

Sovjetskog Saveza i pokušali da uspostave kontrolu nad Sueckim kanalom. Uznemiravali

su Izrael serijama gerilskih napada. Kao što smo videli ranije, Britanija i Francuska, ljute

zbog kanala i zabrinute zbog Naserove dominacije na Srednjem Istoku, tajno su

dogovorile sa Izraelom da napadne Egipat. Medjutim, Sjedinjene Drţave su odbile da

pomognu Britaniji, a rat je bio zaustavljen rezolucijom UN i mirovnim snagama koje su

bile razmeštene da odvoje zaraćene strane. Još uvek nije, meĊutim, bilo mirovnog

ugovora.

Treći rat, Šestodnevni rat iz juna 1967. godine, bio je najznaĉajniji jer je odredio

kasnije teritorijalne probleme. Naser i Palestinci su nastavili da uznemiravaju Izrael

gerilskim napadima, a Egipat je zatvorio tesnac kod Tirana, što je preseklo izraelsku

plovidbu ka Crvenom moru. Naser nije bio potpuno spreman za rat, ali je video šansu u

sirijsko-izraelskom ratu koji je bio na pomolu i mislio da bi bilo dobro da se pridruţi.

Naser je traţio od UN da uklone svoje mirovne snage sa njegovih granica. Izrael je,

videvši Nasera kako se priprema za rat, odluĉio da ne ĉeka, nego da ga preduhitri. Izraelci

su napali egipatske avione na zemlji i preoteli ne samo ĉitavo Sinajsko poluostrvo, nego i

Golansku visoravan od Sirije, i Zapadnu obalu od Jordana.

U tom trenutku su se umešale supersile kako bi izvršile pritisak na obe strane da

prekinu vatru. U novembru 1967. godine, Savet bezbednosti UN je usvojio Rezoluciju

242, koja kaţe da Izrael treba da se povuĉe sa okupiranih teritorija u zamenu za mir i

priznanje. Ali bilo je nekih namernih nejasnoća u Rezoluciji 242. U zavisnosti od toga

koja se od više jeziĉkih verzija Rezolucije ĉita, nije reĉeno “svih teritorija”, nego samo

”teritorija” što bi znaĉilo da neke ne bi morale biti vraćene. TakoĊe je bilo nejasnoća u

vezi sa statusom Palestinaca, koji nisu bili priznati kao nacija, nego su opisani kao

izbeglice. Ponovo osnovni problem nije rešen.

Citat: “Vlada Njenog Veliĉanstva ima razumevanja za uspostavljanje nacionalnog

doma za jevrejski narod u Palestini, i uĉiniće sve što je u njenoj moći da omogući

ostvarenje ovog cilja, pri ĉemu se u potpunosti podrazumeva da neće biti uĉinjeno ništa

što bi moglo štetiti gradjanskim i verskim pravima postojećih, ne-jevrejskih zajednica u

Palestini, ili pravima i politiĉkom statusu koji Jevreji uţivaju u bilo kojoj drugoj zemlji.

Balfurova deklaracija, 2. novembar 1917.g.

Ĉetvrti rat je bio umereniji sukob. U periodu 1969.-1970. godine, Naser je, uz

podršku Sovjetskog Saveza, organizovao prelaske preko Sueckog kanala i druga

uznemiravanja. Ovo je izazvalo rat u vazduhu u kome su se izraelski i egipatski piloti

borili u velikom broju vazdušnih bitaka. Konaĉno je vazdušni rat došao do mrtve taĉke.

Peti rat je bio “Rat Jom Kipur” u oktobru 1973. godine. Kada je Naser umro,

nasledio ga je Anvar Sadat, koji je shvatio da Egipat ne moţe da uništi Izrael. Zakljuĉio

je da je neophodna neka vrsta psihološke pobede pre nego što preduzme pomirljive

poteze. Sadat je odluĉio da napadne preko Sueckog kanala, ali da ne pokušava da zauzme

ĉitavu Sinajsku oblast. U tom cilju on se tajno dogovorio sa Sirijom i postigao efektno

iznenaĊenje. U prvim fazama, rat se odvijao dobro za Egipćane, ali su Izraelci snaţno

uzvratili.

Još jedanput su se velike sile umešale i pozvale na prekid rata. Drţavni sekretar

Henri Kisindţer je odleteo u Moskvu, ali dok je on bio tamo Izraelci su opkolili

egipatske armije. Sovjeti su osećali da su bili prevareni. Mobilisali su svoje snage u

juţnom delu Sovjetskog Saveza i poslali pismo Sjedinjenim Drţavama sa predlogom da

supersile direktno ukljuĉe svoje snage. Sjedinjene Drţave su uzvratile povećanjem

stepena nuklearne gotovosti u Sjedinjenim drţavama, i Sovjeti su odustali od svojih

zahteva. Izraelci su se takoĊe povukli pod ameriĉkim pritiskom i popustili obruĉ oko

egipatske armije.

Rat je pratio niz diplomatskih manevara u kojima su Sjedinjene Drţave

pregovarale o delimiĉnom povlaĉenju Izraela. Posmatraĉi UN su bili razmešteni na

Sinaju i Golanskoj visoravni. Najdramatiĉniji rezultat rata je, ipak, bio odloţen. 1977.

godine Sadat je otišao u Izrael i objavio da je Egipat spreman na pregovore o separatnom

miru. Tokom 1978. i 1979. godine, uz posredovanje predsednika Dţimija Kartera, Izrael i

Egipat su pregovarali o Sporazumima iz Kemp Dejvida po kojem je Sinaj vraćen Egiptu i

omogućeni razgovori o lokalnoj autonomiji na Zapadnoj Obali. Sporazumi iz Kemp

Dejvida su znaĉili da je najveća arapska drţava istupila iz koalicije koja je u sukobu sa

Izraelom, a egipatski nacionalizam je prevagnuo nad pan-arabizmom. Sadat je razbio

pan-arapsku koaliciju, ali je par godina kasnije bio ubijen od strane religioznih

fundamentalista koji se nisu slagali sa njegovom politikom.

Šesti rat je bio Izraelski napad na Liban 1982. godine. U poĉetku je Liban

odrţavao delikatnu ravnoteţu izmeĊu hrišćanskih i muslimanskih Arapa. Muslimani su,

medjutim, bili podeljeni na Sunite, Šiite i Druze. Palestinska oslobodilaĉka organizacija

(PLO) je bila uveliko prisutna u Libanu, a i hrišćani su takoĊe bili podeljeni na frakcije.

Nekada je Liban bio nazivan rajem stabilnosti na Srednjem Istoku, oblast istinitog

pluralizma i razliĉitosti, ali kako je Liban krenuo da tone u graĊanski rat, predstavljao je

sve povoljniju priliku za spoljnu intervenciju. Sirija je poĉela da zavodi red na severu, a

1978. godine Izrael je ušao u juţni Liban sve do reke Litanije.

U junu 1982. godine, izraelski ministar odbrane Ariel Šaron je odluĉio da ide

dalje. Najpre je rekao da će Izrael ući samo 25 milja u dubinu libanske teritorije da bi

zaštitio severne delove Izraela, ali su u stvari izraelske trupe napredovale dalje na sever i

deset nedelja drţale Bejrut u opsadi. Opsada je dovela do evakuacije PLO-a iz Bejruta, a

libanski hrišćanski voĊa, Bašir Dţemail je potpisao mirovni ugovor sa Izraelom. Ipak,

Dţemail je bio uskoro ubijen, ugovor je propao, a Liban je dalje tonuo u haos. 1985.

godine, Izraelci su se povukli iz većeg dela Libana, osim iz tampon zone na jugu, koju su

konaĉno napustili 2000. godine.

Iskustvo Srednjeg Istoka pokazuje da regionalni sukobi zasnovani na etnicitetu,

veri i nacionalizmu postaju gorĉeni i teški za rešavanje. Nepomirljive struje jaĉaju jedna

drugu. Arapske vlade su bile spore u postizanju mira zato što nisu htele da daju

legitimitet Izraelu, a u tom svom odbijanju su ojaĉale pozicije onih Izraelaca koji nisu

ţeleli sklapanje mira sa Arapima. Ekstremisti su stvorili de facto transnacionalnu

koaliciju, što je oteţalo poloţaj umerenih koji su hteli da naĊu kompromis. 1973. i 1977.

godine Sadat je rizikovao, ali je na kraju to platio svojim ţivotom. Deceniju kasnije,

izraelski premijer Jicak Rabin je takodje preuzeo rizik za postizanje mira i platio svojim

ţivotom. U takvom svetu krajnosti poverenje i saradnja su teški, a “zatvorenikova

dilema” stvarno odslikava model regionalne politike.

Tokom bipolarnog perioda, ratovi na Srednjem Istoku su imali tendenciju da budu

kratki, delom zbog toga što je uloga supersila bila tako izraţena. S jedne strane, svaka

supersila je podrţavala svoje štićenike, ali kada bi izgledalo da ti štićenici mogu da gurnu

supersile u nuklearni rat, one su ih povlaĉile nazad(svoje “klijente”-prim.prev.). Pritisci

za obustavu vatre su dolazili spolja. 1956. godine to su bile Sjedinjene Drţave preko

Ujedinjenih nacija; 1967., Sjedinjene Drţave i Sovjetski Savez su koristile svoju vruću

telefonsku liniju da bi dogovorile prekid vatre; 1973. godine, Sjedinjene Drţave i

Sovjetski Savez su se umešali; a 1982. godine Sjedinjene Drţave su izvršile pritisak na

Izrael da se povuĉe iz Libana. Dok je u mnogim sluĉajevima Hladni rat pogoršavao

regionalne sukobe, on je takoĊe obezbedjivao i mreţu za spasavanje. Sa završetkom

Hladnog rata, manje drţave su sve više oĉekivale od Ujedinjenih nacija da obezbedi

mreţu za spasavanje, ali ostaje da se vidi koliko će biti delotvorna mreţa za spasavanje

UN. 1990.-1991. godine, u odgovoru na iraĉki napad na Kuvajt, Ujedinjene nacije su

poloţile svoj prvi ispit posle Hladnog rata.

Rat u Zalivu 1991. godine i njegove posledice

Zalivska kriza je poĉela 2. avgusta 1990. godine, kada je Sadam Husein napao

Kuvajt. Irak je oduvek tvrdio da je Kuvajt bio veštaĉka tvorevina kolonizatora i da ne bi

trebalo da bude posebna drţava. Pokušao je da zauzme Kuvajt 1961. godine, ali je bio

spreĉen od strane Britanije. Ipak, kao što smo videli, ideja da su kolonijalne granice

besmislene je vodila stvaranju haosa u drugim regionima postkolonijalnog sveta, što

moţe objasniti zašto je tako veliki broj drţava u Ujedinjenim nacijama odbacio iraĉki

naĉin razmišljanja.

U svakom sluĉaju, postojali su dublji ekonomski i politiĉki razlozi. Irak je bio

ekonomski uništen osmogodišnjim ratom protiv Irana. Imao je 80 milijardi dolara duga,

što se povećavalo po stopi od 10 milijardi dolara godišnje. U isto vreme, Irak se nalazio

pored zlatnog rudnika - Kuvajta - sa ogromnim naftnim zalihama i malim brojem

stanovnika. Pored toga, Irak je bio ljut na Kuvajt zbog kuvajtske naftne politike. Irak je

tvrdio da Kuvajt ne poštuje naftne ugovore OPEC-a i da svaki dolar manje po barelu

nafte košta Irak 1 milijardu dolara godišnje. Okupacija Kuvajta je, tako, izgledala kao

rešenje ekonomskih problema Iraka.

Politiĉki gledano, Sadam Husein je bio zabrinut za bezbednost Iraka. Verovao je

da svi hoće da ugroze njegovu drţavu. Najzad, 1981. godine Izrael je bombardovao

njegov nuklearni reaktor, a sa slabljenjem Sovjetskog Saveza, izgledalo je kao da

Sjedinjene Drţave i Izrael postaju još moćniji. U govoru u Amanu, u Jordanu, u februaru

1990. godine, Sadam je rekao da je Sovjetski Savez u slabljenju i ne moţe dalje da se

suprotstavlja Amerikancima i Izraelcima. Sadam je verovao da će morati to da uradi sam.

Preuzeo je više akcija da bi isprobao Amerikance. Da ironija bude veća, Sjedinjene

Drţave su pokušavale da umire Sadama Huseina, da ga vrate u zajednicu odgovornih

drţava, i da iskoriste Irak kao efikasnu ravnoteţu iranskoj moći u regionu. Nedoslednost

ameriĉke politike je zavarala Sadama Huseina, i poverovao je da bi mogao da proĊe sa

invazijom na Kuvajt a da ne pretrpi ozbilje represalije.

Sadam nije bio u pravu. Serija rezolucija UN je primenila doktrinu kolektivne

bezbednosti protiv Iraka. Zašto su Sjedinjene Drţave i ostali odgovorili tako kako jesu?

Jedan argument je bio da se sve dogaĊalo zbog nafte. Izvoz nafte je uĉinio Zaliv

preterano vaţnim regionom, ali nije samo nafta uticala na krizu. Na primer, Britanija je

bila duboko uvuĉena u rat, ali Britanija uopšte nije uvozila naftu. TakoĊe je postojala

zabrinutost za kolektivnu bezbednost i neuspeh suprotstavljanja u 30-im godinama.

Postojala je i treća dimenzija: preventivni rat. Sadam Husein je razvijao oruţje za

masovno uništenje. Imao je program nuklearnog naoruţanja sa tajno uvoţenim

materijalima, imao je hemijsko oruţje, a razvijao je i biološko oruţje. Da je, pored toga,

ostvario prihode koji dolaze od kuvajtske nafte, svet bi se kasnije tokom dekade suoĉio sa

većim, jaĉim i opasnijim Irakom. Neki su smatrali da ako treba da bude rata, bolje sada

nego kasnije.

Drugi su tvrdili, meĊutim, da rat nije neophodan, zato što bi ekonomske sankcije

naterale Irak da povuĉe svoje trupe iz Kuvajta. Teško je dokazati da li bi bilo tako, ali

istorijski gledano, sankcije su retko postizale nameravane posledice u kratkom

vremenskom razdoblju. U novembru, u predveĉerje rata, Sjedinjene Drţave su

udvostruĉile svoje trupe u Saudijskoj Arabiji. Zašto Sadam Husein nije sve izbegao u

poslednjem trenutku rekavši da će se povući ili posluţivši se nekom drugom lukavošću?

Delimiĉno, on je, kako je rekao ameriĉkom ambasadoru u avgustu 1990. godine,

pogrešno procenio da Sjedinjene Drţave nemaju “stomak” da ponesu visoke ljudske

ţrtve. U tom smislu, on je bio ţrtva vijetnamske analogije. A delimiĉno, moţda je bio

posredi ponos i nemogućnost da se sidje sa svetske pozornice nakon što je bio njen

centar.

Šta je rat rešio? Oţiveo je doktrinu kolektivne bezbednosti UN, ali, kao što smo

videli, pitanje je koliko je ovaj regionalni sukob bio tipiĉan. Primirje je stvorilo presedan

kada su inspektori UN posetili Irak i uništili njegove nuklearne i hemijske pogone. Ali

Sadam Husein je ostao na vlasti. Predsednik Buš je odluĉio da ne zauzme Bagdad jer je

mislio da Sadama Huseina moţe ukloniti njegov sopstveni narod, i bio je zabrinut da ni

ameriĉka javnost ni koalicija UN ne bi tolerisali skupu okupaciju. Strah da će Sadam

obnoviti svoje programe naoruţanja, ugroziti svoje susede i destabilizovati region je

navela predsednika Dţordţa W. Buša da napadne Irak kako bi uklonio Sadama 2003.

godine.

Nakon prvog Zalivskog rata, izraelska vlada i Palestinska oslobodilaĉka

organizacija (PLO) su postigli znaĉajan napredak u pravcu mira i normalizacije odnosa.

Koristeći politiĉku prednost steĉenu tokom rata, Bušova administracija je izvršila pritisak

na PLO i vladu Jicaka Šamira da se sastanu sa drugim arapskim vladama u Madridu

krajem 1991. i u Vašingtonu 1992. godine. Dok su ovi razgovori stagnirali, tajni

pregovori izmedju izraelskih i PLO zvaniĉnika pored Osla, u Norveškoj, doveli su do

potpisivanja Deklaracije o principima u Vašingtonu u septembru 1993. godine izmeĊu

PLO i vlade Jicaka Rabina. Deklaracija je bila praćena nizom sporazuma o povlaĉenju

izraelskih trupa iz pojasa Gaze i palestinskih gradova i sela na Zapadnoj obali. PLO je

priznata od strane Izraela kao legitiman predstavnik palestinskog naroda, a vršenje

lokalne vlasti, ukljujuĉi poslove policije, predato je Jaseru Arafatu i PLO-u tokom

nekoliko faza posle 1994. godine.

U isto vreme, jordanski kralj Husein je pregovarao o mirovnom ugovoru sa

Rabinovom vladom, a ugovor je popisan u Vašingtonu 1994. godine. Tokom Zalivskog

rata, Jordan je bio dvosmislen u svojoj podršci koaliciji koju su predvodile SAD, a kralj

Husein je raĉunao da će mu normalizacija odnosa sa Izraelom vratiti naklonost SAD-a i

zemalja proizvoĊaĉa nafte na Srednjem Istoku. PLO je podrţao Sadama Huseina i Irak u

vreme Zalivskog rata, a kao rezultat toga su se smanjile nekada bogate donacije od strane

Kuvajta, Saudijske Arabije i ostalih naftnih drţava. U oĉajnoj finansijskoj situaciji, PLO

je umanjio svoje suprotstavljanje pregovorima.

Uprkos pregovorima o miru, mnogi Izraelci su i dalje bili sumnjiĉavi prema

politici ustupanja okupiranih teritorija palestinskoj drţavi. Ultra konzervativni Izraelci su

smatrali Rabina izdajnikom, i ubili ga krajem 1995. godine. Neki Palestinci su vladu

PLO–a i Arafata doţivljavali kao korumpirane i autoritarne, što je jaĉalo opozicione

grupe kao što su fundametalisti Hamasa koji su hteli da ugroze mirovni proces.

Teroristiĉki bombaški napadi arapskih ekstremista koji su se suprotstavljali mirovnom

procesu su uticali na izraelske izbore 1996. godine, a nova vlada Likuda je usporila

mirovni proces. Ipak, potpisala je Sporazume Vaj River sa PLO 1998. godine, a naredna

laburistiĉka vlada Ehuda Baraka je ponudila znaĉajne ustupke u pregovorima sa Jaserom

Arafatom u Kemp Dejvidu u leto 2000. godine. Nakon neuspeha pregovora u Kemp

Dejvidu, i uprkos naporima da se oţive razgovori, ponovo je došlo do nasilja. Na poĉetku

razgovora u Kemp Dejvidu, predsednik Klinton je rekao i Arafatu i Baraku da postoji

opasnost da će, ako postignu sporazum, biti ubijeni od strane sopstvenih ekstremista, ali

da će, ako ga ne postignu, mnogi mladi ljudi biti ubijeni na obe strane. Na ţalost, bio je u

pravu. Klinton je uĉinio poslednji pokušaj da izdejstvuje nagodbu izmedju Baraka i

Arafata u Tabi tokom poslednjig dana svog predsedniĉkog mandata. Ovi razgovori su se

takodje završili razoĉaranjem.

Kontekst izraelsko-palestinskog sukoba se znaĉajno promenio tokom naredne

godine. Ariel Šaron, ovenĉani ratni heroj sa reputacijom oštrog vojnog taktiĉara, nasledio

je Baraka na mestu premijera u februaru 2001. godine. Birajući Šarona, izraelska javnost

je pokazala svoj zamor pregovorima i davanje prednosti ĉvrstom odgovoru na talas

palestinskih samoubilaĉkih bombaških napada koji su se dešavali u Izraelu od septembra

2000. godine. Šaron je odmah stavio do znanja da Arafata smatra teroristom, i da sa

Arafatom nije moguć mirovni dogovor.

Medjunarodni kontekst sukoba se takodje promenio tokom 2001. godine. Kada je

Dţordţ W. Buš preuzeo funkciju u januaru, izašao je sa realistiĉkom agendom koja je

znaĉaj pridavala odnosima velikih sila sa Kinom i Rusijom. Buš je kritikovao Klintonovo

mešanje u mirovni proces i jasno rekao da će on ostati po strani u ovom sukobu. Devet

meseci kasnije, Bušova spoljna politika se dramatiĉno promenila nakon teroristiĉkih

napada 11. septembra 2001. godine. Borba protiv terorizma je postala prioritet

administracije.

U proleće 2002. godine, kad su Sjedinjene Drţave poĉele da traţe medjunarodnu

podršku za rat sa Irakom, Saudijska Arabija i drugi saveznici SAD-a su insistirali da

predsednik Buš prvo posveti paţnju na izraelsko-palestinski sluĉaj, koji je dostigao

razmere krize. Uzvraćajući na krvoprolića od teroristiĉkih napada tokom zime, izraelske

trupe su ponovo okupirale gradove i naselja na Zapadnoj Obali i mesecima drţali Arafata

u Ramali pod opsadom.

Kako se nasilje nastavljalo tokom proleća, Sjedinjene Drţave su objavile da

razvijaju plan za postizanje mira zajedno sa “ĉetvorkom” koju su ĉinili EU, Rusija i UN.

Izrael je poĉeo da gradi bezbednosni zid koji razdvaja Zapadnu Obalu od Izraela kako bi

spreĉio ulazak bombaša samoubica. Sjedinjene Drţave su najjasnije uobliĉile svoju

podršku planu u junu, kada je Buš izjavio da Sjedinjene Drţave nastoje da do 2005.

godine pronadju trajno rešenje izmedju dve drţave za sukob. Buš je takodje rekao da će

plan biti objavljen nakon što Arafat imenuje premijera sa kojim se mogu voditi pregovori.

Te jeseni, Savet bezbednosti UN-a je usvojio rezoluciju kojom se traţi da Izrael povuĉe

svoje snage sa Zapadne Obale.

Uklanjanje Sadama Huseina sa vlasti u Iraku u proleće 2003. godine je znaĉajno

unapredilo bezbednost Izraela u odnosu na njegove susede. Odsustvo jake spoljne vojne

pretnje Izraelu u regionu je dovelo do novog napretka u izraelsko-palestinskom pitanju.

Potezom koji je bio prihvatljiv i Sjedinjenim Drţavama i Izraelu, Arafat je imenovao

Mahmuta Abasa, znanog i kao Abu Mazen, za premijera palestinske vlasti. Plan

“Ĉetvorke” je bio objavljen, pozivajući na rešenje stvaranjem dve drţave. Abas je sa

palestinskim militantnim grupama dogovorio tromeseĉni prekid vatre, a Šaron, Abas i

Buš su se u junu sastali u Akabi, u Jordanu, radi pregovora o miru. To su bili prvi direktni

pregovori izmedju izraelskog i palestinskog lidera otkako su Buš i Šaron došli na vlast.

Ipak, primirje nije odrţano, a planovi za drugu rundu razgovora su otkazani. Abas je

podneo ostavku, ţaleći se da su i Arafat, Sjedinjene Drţave i Izrael slabili njegovu

poziciju. Arafat je odgovorio imenovanjem Ahmeta Kerije na mesto Abasa. Izrael je

nastavio sa izgradnjom bezbednosnog zida.

U jesen 2003. godine nezvaniĉni izraelski i palestinski pregovaraĉi su se sastali u

Ţenevi kako bi došli do sveobuhvatnog mirovnog dogovora. Poznat kao Ţenevski

dogovor, ovaj sporazum je pratio glavne odlike Klintonovog predloga iz Kemp Dejvida i

Tabe, ali je otišao dalje rešavajući teška pitanja statusa Jerisalima, izraelskih naselja, i

ograniĉenog palestinskog “prava na povratak” za porodice izbeglica koje su otišle 1948.

godine. Iako Ţenevski dogovor nije imao pravnu obaveznost, on je pokazao da upućene i

zainteresovane obe strane mogu postići sporazum ĉak i o najteţim pitanjima. U decembru

2003. godine, drţavni sekretar SAD-a Kolin Pauel se sastao sa pregovaraĉima Dogovora

(iz Ţeneve-prim.prev.) uprkos snaţnim protestima izraelske vlade. Kao što je ne malo

posmatraĉa primetilo, ova epizoda je pokazala da je bilo lakše pronaći rešenje za

izraelsko-palestinski sukob nego prepoznati put da se do njega dodje.

Srednji Istok pokazuje ista kretanja pojedinca, drţave i medjunarodnog sistema

kakvu smo videli u drugim sukobima. Na jednom nivou, pojedinci kao što su Arafat,

Rabin, Šaron, Sadat i kralj Husein su odredjivali da li će biti mirovnih ugovora ili ne.

Teroristi i ubice takodje igraju kljuĉne uloge. Drţave regiona se ĉesto ponašaju na naĉin

koji je u skladu sa realistiĉkim modelom – traţeći moć i bezbednost u nadmetanju sa

drugim drţavama – ali su medjunarodno pravo i organizacije pomogli uobliĉavanje

politiĉkih borbi, kao što su to uĉinili i pojedinci i ne-drţavni akteri. Pitanja kao što su

vera, etnicitet, ekonomska nerazvijenost i pritisak stanovništva i dalje ĉine Srednji Istok

nestabilnim. U ĉitavom regionu, autokratske vlade se suoĉavaju sa fundamentalistiĉkim

izazovima njihovoj vlasti, i mnogi od njih su pretili da eksplodiraju u gradjanski rat, kao

što se desilo u Alţiru i Sudanu. Moţemo oĉekivati nove sukobe na Srednjem Istoku.

HRONOLOGIJA: ARAPSKO-IZRAELSKI SUKOB

1897. Objavljivanje Herclove Jevrejske države; Sastaje se prvi Svetski cionistiĉki

kongres

1915. Sporazumi Mek Mejona i Šarif Huseina koji su doveli do arapske pobune protiv

Turaka u zamenu za britanska uveravanja o nezavisnoj arapskoj drţavi

1916. Sporazumom Sajks – Piko tajno usspostavljene englesko – francuske sfere uticaja

na Srednjem Istoku

1917. Balfurova deklaracija tvrdi da britanska vlada podrţava: “Uspostavljanje

nacionalnog doma za jevrejski narod u Palestini... pri ĉemu se u potpunosti podrazumeva

da neće biti uĉinjeno ništa što bi moglo štetiti gradjanskim i verskim pravima postojećih,

ne-jevrejskih zajednica u Palestini.”

1922. Liga Naroda daje Velikoj Britaniji mandat na Palestinu

1936. Stvaranje Vrhovnog arapskog komiteta ĉiji je cilj ujedinjenje svih Arapa da bi se

suprotstavili jevrejskim teţnjama.

1937. Pobuna Palestinaca protiv britanskih vlasti; Izveštaj Pilove Komisije predlaţe

podelu na tri drţave: jednu pod kontrolom Arapa, drugu pod kontrolom Jevreja i treću

kojom bi upravljali Britanci; Ovaj nacrt je prihvaćen od strane Svetskog cionistiĉkog

kongresa a odbijen od strane Pan – arapskog kongresa.

1939. “Bela knjiga” koju izdaje britanska vlada poziva na stvaranje nezavisne Palestine u

narednih deset godina

1945. Egipat, Irak, Jordan, Liban, Saudijska Arabija i Jemen stvaraju Arapsku ligu.

1947. Britanska vlada iznosi palestinski sukob pred Ujedinjene nacije; Generalna

Skupština Ujedinjenih Nacija glasa za podelu Palestine na jevrejsku i arapsku drţavu pri

ĉemu bi se Jerusalim nalazio pod starateljstvom Ujedinjenih Nacija; Plan Ujedinjenih

Nacija o podeli Palestine prihvaćen od strane Jevreja, odbijen od strane Arapa.

1948. Borbe izmeĊu Arapa i Jevreja u Palestini; Kraj britanskog mandata; Privremena

jevrejska Vlada pod voĊstvom Davida Ben – Guriona proglašava drţavu Izrael;

Priznavanje nezavisnosti od strane Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava

1948 - 1949. Rat izmeĊu Izraela i Arapske lige

1949. Izrael postaje ĉlan Ujedinjenih Nacija

1952. Pobuna oficira pod voĊstvom Gamala Abdela Nasera u Egiptu

1955. Sovjetsko – egipatski dogovor o isporuci naoruţanja; Stvoren Bagdadski Pakt

izmeĊu Velike Britanije, Irana, Iraka, Turske i Pakistana

1956. “Suecka kriza”: izraelske vojne snage vrše invaziju na Sinaj; Britanija i Francuska

bombarduju i vrše invaziju padobranskim snagama na zonu Sueckog kanala

1957. “Ajzenhauerova doktrina”: Predsednik dobija odobrenje Kongresa za vojnu

intervenciju u sluĉaju komunistiĉke agresije na Srednjem Istoku

1958. Pobuna protiv kralja u Iraku; kriza u Libanu i Jordanu; Ameriĉki marinci se

iskrcavaju u Bejrutu

1964. Formiran Palestinski oslobodilaĉki front (PLO)

1967. “Šestodnevni rat”: Izrael okupira Sinaj, podruĉje Gaze, Zapadnu obalu reke Jordan

i Golansku visoravan; Usvojena rezolucija Ujedinjenih Nacija 242 kojom se Izrael poziva

na povlaĉenje sa okupiranih arapskih teritorija u zamenu za mir koji bi bio deo pregovora

o stalnim granicama; Prema palestinskim zahtevima Rezolucija se odnosi samo kao

prema problemu “izbeglica”

1969. “War of Attrition” izmeĊu Izraela i Egipta

1970. “Crni septembar” u Jordanu: Jordanska armija izbacuje palestinske komandose iz

Jordana; Naserova smrt; Anvar El Sadat postaje predsednik Egipta

1973. U oktobru 1973. tzv. “Jom Kipur rat”: Egipat i Sirija zapoĉinju iznenadni napad na

Izrael

1973 - 1974. Embargo arapskih zemalja na izvoz nafte

1974. Sporazum o prekidu vojnih dejstava izmeĊu Izraela, Egipta i Sirije

1975. Sinajskim sporazumom izmeĊu Izraela i Egipta dozvoljava se ponovno otvaranje

Sucekog kanala

1977. Egipatski Predsednik Anvar El Sadat postaje prvi arapski šef drţave koji priznaje

Izrael i koji se obratio poslanicima izraelskog Kneseta u Jerusalimu

1978. Samit u Kemp Dejvidu izmeĊu Predsednika SAD Kartera, izraelskog premijera

Begina i egipatskog predsednika Sadata

1979. Vrhunac Iranske revolucije: Šah primoran da ode u egzil, Ajatolah Homeini se

vraća u Teheran kao novi iranski lider; U Vašingtonu potpisan mirovni sporazum izmeĊu

Egipta i Izraela; napad demonstranata u Teheranu na ameriĉku Ambasadu; osoblje

Ambasade pretvoreno u taoce; Sovjetske vojne snage vrše invaziju na Avganistan

1980. “Karterova doktrina”: Sjedinjene Drţave upotrebiće silu da bi se suprotstavile

sovjetskoj agresiji u regionu Persijkog zaliva; Iraĉke snage vrše invaziju na teritoriju

Irana; poĉetak Iraĉko – Iranskog rata; Irak napada Iran

1981. Predsednik Sadat ubijen u atentatu

1982. Izraelske vojne snage vrše invaziju na Liban

1983. Multinacionalne snage za odrţavanje mira stiţu u Bejrut; napadi na ameriĉku

Ambasadu i baraku u kojoj su bili smešteni marinci

1987. Poĉetak palestinskog Ustanka (Intifade) u podruĉju Gaze i na Zapadnoj obali

1988. Jordanski kralj Husein se odriĉe suvereniteta nad teritorijom Zapadne obale; PLO

proglašava nezavisnu palestinsku drţavu na odruĉju Zapadne obale i Gaze.

1990. Irak vrši invaziju na Kuvajt; Savet bezbednosti Ujedinjenih Nacija izglasava

sankcije protiv Iraka

1991. Ratom u Zalivu Irak izbaĉen iz Kuvajta

1991 – 1992. Arapsko – izraelski mirovni pregovori u Madridu i Vašingtonu

1993. Pregovori u Oslu i Deklaracija o principima izmeĊu Izraela i PLO

1994. Jordansko – izraelski mirovni ugovor potpisan u Vašingtonu; Sporazum izmeĊu

PLO-a i Izraela o palestinskoj kontroli podruĉja Gaze i Zapadne obale

1995. Jicak Rabin ubijen u atentatu

1996. Lider partije Likud Bendţamin Netanjahu izabran za premijera Izraela nakon što su

teroristiĉki bombaški napadi u izraelskim gradovima podrili podršku Šimonu Peresu,

Rabinovom nasledniku iz Laburistiĉke partije

1997. Izrael Palestincima ustupa kontrolu nad 80 % grada Hebron na Zapadnoj obali

1998. Sjedinjene Drţave uspevaju da dogovore sa Izraelom i PLO-om tzv. Sporazume

(Why River), koji ustupaju dodatnih 13 % Zapadne obale Palestincima; Predsednik SAD

Bil Klinton se obraća poslanicima palestinske Skupštine u Gazi

1999. Smrt Jordanskog kralja Huseina; Lider Laburistiĉke partije Ehud Barak izabran za

premijera Izraela

2000. Neuspeh pregovora u Kemp Dejvidu; Poĉinje druga “Intifada”

2001. Arijel Šaron izabran za izraelskog premijera

2002. Izrael ponovo okupira gradove na Zapadnoj obali i u podruĉju Gaze i poĉinje

izgradnju tzv. Bezbednosnog zida izmeĊu Zapadne obale i Izraela. Savet bezbednosti

Ujedinjenih Nacija usvaja Rezoluciju kojom zahteva od Izraela da se povuĉe iz

okupiranih palestinskih gradova

2003. Sjedinjene Ameriĉke Drţave, Evropska unija i Ujedinjene nacije obelodanjuju tzv.

“putnu mapu” “roadmap” ĉije tri faze predviĊaju stvaranje nezavisne palestinske drţave i

potpuni mir do 2005. godine. Jaser Arafat imenuje Mahmuda Abasa (poznatog i kao Abu

Mazen) za premijera Palestine. Abas, Šaron i Predsednik Dţordţ V. Buš se sreću u junu

mesecu u Jordanu da bi razgovarali o miru. Abas podnosi ostavku nakon što primirje

bude prekršeno i mirovni pregovori prekinuti

2004. Izraelski premijer Arijel Šaron obelodanjuje nameru o jednostranom povlaĉenju

Izraela sa podruĉja Gaze

PREPORUĈENA LITERATURA:

1. Mill, John Stuart, “A Few Words on Non – Intervention”, in: Mill, Collected

Works, vol. 21, University of Toronto Press, Toronto, 1963, pp. 109 – 124.

2. Coulon, Jocelyn, Soldiers of Diplomacy: The United Nations, Peacekeeping and

the New World Order, University of Toronto Press, Toronto, 1998

3. Kaufmann, Stuart, Modern Hatreds, Cornell University Press, Ithaca, NY, 2001,

Poglavlja 1, 2, i 6.

4. McGarry, John, and Brendan O”Leary, eds., The Politics of Ethnic Conflict

Regulation, Routledge, London, 1993, pp. 1 – 38.

5. Lewis, Bernard, The Crisis of Islam, Modern Library, New York, 2003 (Bernard

Luis je jedan od autora preko ĉijih je knjiga Zapad „ĉitao“ Islam. Neke od

njegovih knjiga prevedene su na Srpski jezik: Bernard Luis, Svijet Islama: vjera,

narodi, kultura, Jugoslovenska revija, Vuk Karadţić, Beograd, 1979; Bernard

Luis, Muslimansko otkriće Evrope, Avangarda, Beograd, 2004; Bernard Luis,

Kriza Islama: sveti rat i svetovni teror, Ĉarobna knjiga, Beograd, 2004)

DODATNA LITERATURA:

Ajami, Fouad, “The Summer of Arab Discontent,” Foreign Affairs, 69:1 (Winter 1990/91,

pp. 1 - 20.

Anderson, Benedict, Imagined Communities Verso, London, 1983 (Ova knjiga je

prevedena na Hrvatski jezik: Benedikt Anderson, Nacija – zamišljena zajednica, Školska

knjiga, Zagreb, 1990)

Bowie, Robert R., Suez 1956, Oxford University Press, New York, 1974

Chayes, Abram, and Antonia Handler Chayes, The New Sovereignty: Compliance with

International Regulatory Agreements, Harvard University Press, Cambridge, MA,

1995

Cordesmann, Anthony, The Iraq War, Center for Strategic and International Studies,

Washington, DC, 2003

Deutsch, Karl W., Nationalism and Its Alternatives, Knopf, New York, 1959

Durch, William J., U. N. Peacekeeping, American Politics and the Uncivil Wars of the

1990s, St. Martins Press, New York, 1996

Finnemore, Martha, The Purpose of Intervention, Cornell University Press, Ithaca, NY,

2003

Gause, F. Gregory, “Sovereignty, Statecraft, and Stability in the Middle East,” Journal of

International Affairs, 45:2, Winter 1992, pp. 441- 469.

Gellner, Ernest, Nations and Nationalism, Blackwell, Oxford, 1983

Goodrich, Leland M., Edvard Hambro and Anne Patricia Simons, Charter of the United

Nations: Commentary and Comments, Columbia University Press, New York, 1969

Gordon, Michael, and Bernard Trainor, The Generals’ War: The Inside Story of the

Conflict in the Gulf, Little Brown, Boston, 1995

Haas, Ernest, “Nationalism: An Instrumental Social Construction,” Millennium, 22 : 3

Winter, 1993, pp. 505 – 545.

Hehir, J. Bryan, “World of Faultlines: Sovereignty, Self-Determination, Intervention,”

Commonwealth, 119:16, September 25, 1992, pp. 8 - 10.

Henkin, Louis, How Nations Behave: Law and Foreign Policy, 2nd

ed., Columbia

University Press, New York, 1979

Jacobson, Harold K., Networks of Interdependence: International Organizations and the

Global Political Sistem Knopf, New York, 1979

Kohn, Hans, Nationalism: Its Meaning and History,Van Nostrand, Princeton, NJ, 1955

Krasner, Stephen D., Sovereignty: Organized Hypocrisy, Princeton University Press,

Princeton, NJ, 1999

Mayall, James, Nationalism and International Society, Cambridge University Press,

Cambridge, 1990

Moynihan, Daniel P., On the Law of Nations, Harvard University Press, Cambridge MA,

1990

Murray, William, and Robert Scales, The Iraq War: A Military History, Harvard University

Press, Cambridge, MA, 2003

Nye, Joseph S., and Roger K. Smith, eds., After the Storm: Lessons of the Gulf War,

Madison Books and Aspen Strategy Group, Queenstown, MD, 1992

Podhoretz, Norman, Why We Were in Vietnam, Simon & Schuster, New York, 1982

Power, Samantha, A Problem from Hell: America and the Age of Genocide, Basic Books,

New York, 2002

Quandt, William B., ed., The Middle East: Ten Years After Camp David, Brookings

Institution, Washington, DC, 1988

Safran, Nadav, From War to War: A Study of the Arab - Israeli Confrontation 1948-1967,

Pegasus, New York, 1969

Sifry, Micah L., and Christopher Cerf, The Gulf War Reader: History, Documents,

Opinions, New York Times Books, New York, 1991

Vincent, R. J., Nonintervention and International Order, Princeton University Press

Princeton, NJ, 1974

Walzer, Michael, Just and Unjust Wars: A Moral Argument with Historical Illustrations

Basic, New York, 1977

Woodward, Susan L., Balkan Tragedy: Chaos and Disillusion after the Cold War,

Brookings Institution, Washington, DC, 1995 (Ova knjiga je prevedena na Srpski jezik:

Suzan Vudvord, Balkanska tragedija – haos i raspad posle Hladnog rata, Filip Višnjić,

Beograd, 1997)

POGLAVLJE 7

GLOBALIZACIJA I MEĐUZAVISNOST

Sa za vršetkom Hladnog rata, brojni posmatraĉi tvrdili su da će ekonomska

pitanja zauzeti središnje mesto u svetskoj politici. Mreţe ekonomske meĊuzavisnosti koje

su obavile zemaljsku kuglu jaĉale su kako su troškovi komunikacije i transporta opadali i

umanjivali posledice razdaljina. Trţišta su dobijala sve veću ulogu, kao rezultat novih

informatiĉkih i transportnih tehnologija i izmenjenih stavova o ulozi vlada i drţava.

Gotovo polovina ukupne sadašnje industrijske proizvodnje pripada multinacionalnim

kompanijama, ĉije odluke o tome gde treba smestiti proizvodnju imaju moćan uticaj na

domaće ekonomije i politike. Kako je ekonomista Deni Rodrik istakao, globalizacija je

“povlaĉenje duboke linije razdvajanje izmeĊu grupa koje poseduju veštinu i pokretljivost

za procvat na globalnim trţištima i onih koje ih ne poseduju, kao što su radnici,

penzioneri i ekolozi, sa vladama zaglavljenim izmeĊu njih“70

. Neki teoretiĉari primećuju

da je geopolitiĉko nadmetanje izmeĊu drţava zamenjeno geoekonomskim, pri ĉemu

ekonomske sankcije i embargo postaju kljuĉna oruĊa politike.

Vaţno je drţati ove promene u vidu. Bezbednost se u mirnim vremenima

moţe uzimati zdravo za gotovo, ali sva trţišta deluju unutar politiĉkog okvira.

Globalna trţišta zavise od meĊunarodne strukture moći. Bezbednost je kao

kiseonik, lako ju je uzimati zdravo za gotovo dok ne poĉne da vam nedostaje, a tada

ne moţete da razmišljate ni o ĉemu drugom. Sliĉno, ekonomske sankcije su

popularan instrument zato što se tako izbegava upotreba sile, ali njihova

delotvornost je neujednaĉena. Multilateralne sankcije bile su jedan faktor

okonĉanja aparthejda u Juţnoj Africi i pritiska na Srbiju i Libiju devedesetih

godina 20. veka, ali nisu uspele da nateraju iraĉke trupe da se povuku iz Kuvajta

niti da izabranog predsednika vrate na vlast ĉak ni u siromašnoj zemlji kao što je

Haiti. Štaviše, globalizacija i ekonomska meĊuzavisnost ubrzano su rasle kada su

drţave tokom 19. veka sledile relativno liberalnu trgovinsku, investicionu i

migracionu politiku. U stvari, dva svetska rata i ekonomska kriza u prvoj polovini

dvadesetog veka prekinuli su elemente ovih dugoroĉnih trendova.

DIMENZIJE GLOBALIZACIJE

Globalizacija – definisana kao širom sveta razapeta mreţa meĊuzavisnosti – ne

podrazumeva univerzalnost. Na primer, poĉetkom dvadeset prvog veka, polovina

ameriĉkog stanovništva koristila je internet, u poreĊenju za jednim promilom

stanovništva Juţne Azije. Većina ljudi u današnjem svetu nema telefon; stotine miliona

ljudi ţive u udaljenim selima sa jedva nekim vezama sa svetskim trţištima ili globalnim

protokom ideja. Zaista, globalizaciju u mnogo aspekata prate sve širi jazovi izmeĊu

bogatih i siromašnih. Ona ne podrazumeva ni jednobraznost, niti jednakost.

Ĉak i meĊu bogatim zemljama, ima mnogo manje globalizacije nego što se ĉini.

Istinski globalizovano svetsko trţište znaĉilo bi slobodan protok roba, ljudi i kapitala i

sliĉne kamatne stope. U stvarnosti, pred nama je dug put dotle. Na primer, ĉak i u

70

Dani Rodrik, Has Globalization Gone Too Far?, Institute for International Economics, Washington, DC,

1997, p. 2.

severnoameriĉkom regionu, Toronto ima deset puta veću trgovinsku razmenu sa

Vankuverom nego sa Sijetlom, iako je udaljenost podjednaka a carinske tarife minimalne.

Globalizacija je nacionalne granice uĉinila poroznijim, ali ne i irelevantnim.

Globalizacija takoĊe ne znaĉi stvaranje univerzalne zajednice. U društvenom smislu,

kontakti meĊu ljudima razliĉitih verskih uverenja i drugih duboko ukorenjenih vrednosti

ĉesto su vodili ka sukobu: pogledajte slavne srednjovekovne krstaše ili današnje

oznaĉavanje Sjedinjenih Drţava kao „Velikog Sotone“ od strane nekih islamskih

fundamentalista na Bliskom Istoku. Jasno je da, ni u društvenom ni u ekonomskom

smislu, homogenizacija ne sledi nuţno iz globalizacije.

Globalizacija ima brojne dimenzije, premda suviše ĉesto ekonomisti pišu kao da

su ona i svetska ekonomija jedno te isto. Ali, drugi oblici globalizacije takoĊe imaju

znaĉajne uticaje na naš svakodnevni ţivot. Najstarija forma globalizacije vezana je za

ţivotnu sredinu. Na primer, prva epidemija malih boginja zabeleţena je u Egiptu 1350.

god. pre n.e. Kinu je pogodila 49 god. n.e, Evropu posle 700; Severnu i Juţnu Ameriku

1520, a Australiju 1789. Kuga, ili Crna smrt, potekla je iz Azije, ali je njeno širenje u 14.

veku usmrtilo izmeĊu ĉetvrtine i trećine stanovništva Evrope. Evropljani su u 15. i 16.

veku u obe Amerike preneli bolesti koje su usmrtile gotovo 95% autohtonog

stanovništva. Od 1973. godine, pojavilo se 30 ranije nepoznatih zaraznih bolesti, a druge

poznate bolesti geografski su se proširile u oblicima otpornim na lekove. Dvadeset

godina nakon što je osamdesetih identifikovan, HIV/AIDS je usmrtio 20 miliona ljudi i

zarazio još 40 miliona širom sveta. Neki struĉnjaci predviĊaju da će se do 2010. taj broj

udvostruĉiti. Širenje nepoznatih biljnih i ţivotinjskih vrsta na nove oblasti zbrisalo je

autohtone vrste, i moglo bi da košta nekoliko stotina milijardi dolara godišnje. S druge

strane, nisu svi posledice globalizacije ţivotne sredine negativne. Na primer, i Evropa i

Azija imale su koristi od uvoza novih biljnih kultura kao što su krompir, kukuruz i

paradajz, a poljoprivredna tehnologija zelene revolucije proteklih nekoliko decenija

pomogla je siromašnim poljoprivrednicima širom sveta.

Globalna promena klime svuda će uticati na ţivot ljudi. Hiljade nauĉnika iz više

od 100 zemalja nedavno je izvestilo da postoje novi i snaţni dokazi da se najveći deo

zagrevanja posmatranog tokom poslednjih 50 godina moţe pripisati ljudskim

aktivnostima, a predviĊa se da će proseĉna globalna temperatura u 21. veku porasti za 2.5

- 10 stepeni Farenhajta. Rezultat bi mogao da bude ozbiljniji poremećaj klime, sa previše

vode u nekim regionima i nedovoljno u drugim. U Severnoj Americi, posledice će

ukljuĉivati snaţnije oluje, poplave, suše i klizišta. Rastuće temperature produţile su

sezonu bez leda u mnogim regionima i smanjile sneţni prekrivaĉ za 10% u odnosu na

šezdesete godine XX stoleća. Gleĉeri se tope. Stopa porasta nivoa mora u prošlom veku

bila je deset puta veća nego proseĉna stopa tokom poslednja tri milenijuma. Kako

primećuje nauĉnik sa Harvarda, James Mc Carthy, „Ono što je sada drugaĉije je da

Zemlju naseljava 6 milijardi ljudi i da su prirodni i humani sistemi koji nam obezbeĊuju

hranu, gorivo i vlakna pod snaţnim uticajem klime.“71

Sa ubrzanjem klimatskih promena

„buduće promene mogu da se dogaĊaju teţe nego u prošlosti.“ Nije bitno da li se ugljen

71

James J. McCarthy, „The Scope of the IPCC Third Assessment Report“, The Climate Report, Winter

2001, p. 3

dioksid u atmosferu izbacuje iz Kine ili Sjedinjenih Drţava; on u svakom sluĉaju utiĉe na

globalno zagrevanje.

Vojna globalizacija sastoji se od mreţa meĊuzavisnosti u kojima je zastupljena

sila ili pretnja silom. Svetski ratovi dvadesetog veka su pravi primer. Tokom Hladnog

rata, globalna strategijska meĊuzavisnost izmeĊu Sjedinjenih Drţava i Sovjetskog Saveza

bila je aktuelna i dobro uoĉljiva. Ne samo da je podelila svet na dva saveza, nego je svaka

strana mogla da upotrebi interkontinentalne rakete da uništi drugu u roku od 30 minuta.

Ovo je bilo drugaĉije ne zato što je bilo potpuno novo, nego zato što su raspon i brzina

mogućeg sukoba koji bi proistekao iz vojne meĊuzavisnosti bili tako veliki.

Društvena globalizacija je širenje ljudi, kultura, predstava i ideja. Konkretan

primer je migracija. U devetnaestom veku, nekih 80 miliona ljudi prešlo je okean ka

novim domovima – daleko više nego u dvadesetom veku. Na poĉetku 21. veka, 32

miliona stanovnika Sjedinjenih Drţava (11,5%) roĊeno je u inostranstvu. Uz to, svake

godine u zemlju je ušlo oko 30 miliona posetilaca (studenata, poslovnih ljudi, turista).

Ĉetiri najveće svetske veroispovesti – budizam, judaizam, hrišćanstvo i islam – tokom

poslednja dva milenijuma proširile su se preko velikih razdaljina, kao i nauĉni metod i

pogled na svet tokom nekoliko proteklih vekova. Politiĉka globalizacija (kao deo

društvene globalizacije) ispoljila se u širenju ustavnih aranţmana, povećanju broja

zemalja koje su postale demokratske i razvoju meĊunarodnih pravila i ustanova. Oni koji

misle da je besmisleno govoriti o meĊunarodnoj zajednici ignorišu vaţnost globalnog

širenja politiĉkih ideja kao što je pokret za ukidanje ropstva u devetnaestom veku,

antikolonijalizam posle II sv. rata i današnji ekološki i feministiĉki pokreti. Naravno, svet

je daleko od globalne zajednice koja bi zamenila lojalnost graĊana prema klanovima,

plemenima i drţavama, ali takve transnacionalne politiĉke ideje utiĉu na to kako nacije

postavljaju svoje nacionalne ciljeve i kako koriste svoju meku mmoć.

ŠTA JE NOVO U GLOBALIZACIJI 21. VEKA?

Premda se globalizacija odvija već vekovima, njena savremena forma je „deblja i

brţa“. Globalizacija danas razlikuje se od one iz 19. veka kada je evropski imperijalizam

izgradio mnogo od svoje politiĉke strukture, a viši troškovi transporta i komunikacija

znaĉili da će manje ljudi biti neposredno povezano sa ljudima i idejama drugih kultura.

Mnoge od najvaţnijih razlika, meĊutim, u bliskoj su vezi sa informatiĉkom revolucijom.

Kako tvrdi kolumnista Tomas Fridman, savremena globalizacija odvija se „dalje, brţe,

jeftinije i dublje.“72

Ekonomisti koriste termin „efekti mreţe“ za situacije gde proizvod postaje

vredniji ako ga koristi više ljudi. Jedan telefon je beskoristan, ali njegova vrednost se

povećava sa širenjem mreţe. Ovo je razlog zbog koga je internet doneo tako brzu

promenu. Dobitnik Nobelove nagrade, ekonomista Joseph Stiglitz, tvrdi da ekonomija

zasnovana na znanju proizvodi „moćne posredne posledice, koji se ĉesto šire poput vatre

i predstavljaju okidaĉ za buduće novine i uspostavljanje lanĉane reakcije novih izuma...

Ali roba – nasuprot znanju – ne širi se uvek poput vatre.“73

Štaviše, kako meĊuzavisnost

postaje deblja i brţa, veze izmeĊu razliĉitih mreţa dobijaju na znaĉaju. Sve je više

72

Thomas Friedman, The Lexus and the Olive Tree: Understanding Globalization, Farrar Straus Giroux,

New York, 1999, pp. 7 – 8. 73

Joseph Stiglitz, „Weightless Concerns“, Financial Times, London, Feb. 3, 1999, p. 14.

meĊusobnih veza izmeĊu mreţa. Kao rezultat, „sistemski efekti“ - kada male promene u

jednoj oblasti mogu da se prošire kroz ĉitav sistem – postaju sve vaţniji.

Pošto vladini zvaniĉnici oblikuju spoljnu politiku, oni se susreću sa rastućom

debljinom globalizma – gustinom mreţa meĊuzavisnosti – što znaĉi da posledice

dogaĊaja u jednom geografskom regionu, ili ekonomska ili ekološka dimenzija, mogu da

imaju duboke posledice u drugim geografskim regionima, u vojnim ili društvenim

dimenzijama. Ove meĊunarodne mreţe su sve sloţenije i njihovi efekti su stoga sve

manje predvidljivi. Uz to, u svojim sistemima, ljudi se ĉesto veoma trude da nadmaše

jedni druge, da steknu ekonomsku, društvenu ili vojnu prednost upravo postupajući na

nepredvidiv naĉin. Kao rezultat, globalizaciju prati sveprisutna neizvesnost. Postojaće

stalno nadmetanje izmeĊu rastuće sloţenosti i neizvesnosti, s jedne strane, i nastojanja

vlada, korporacija i drugih da shvate i u svoju korist upravljaju ovim sve sloţenijim,

meĊusobno povezanim sistemima. Ĉeste finansijske krize ili veliki porast nezaposlenosti

mogli bi da dovedu do narodnih pokreta za ograniĉenje meĊuzavisnosti.

Uz neizvesnost takoĊe ide brzina, i teškoće u oblikovanju politiĉkih odgovora.

Kako je pomenuto, moderna globalizacija odvija se mnogo brţim koracima nego ranije.

Malim boginjama trebalo je gotovo tri milenijuma da se prošire na sve naseljene

kontinente, konaĉno stiţući do Australije 1775. godine. Sidi je trebalo manje od tri

decenije da se od Afrike proširi na ĉitav svet. Da se prebacimo na metaforiĉni virus,

2000. godine kompjuterski virus „ljubavna bubica“, delo filipinskih hakera, proširio se

zemaljskom kuglom za samo tri dana. Od tri milenijuma preko tri decenije do tri dana:

ovo je mera brzine globalizacije.

Direktno uĉešće javnosti u globalnim dešavanjima takoĊe se povećava u bogatim

zemljama. Obiĉni ljudi investiraju u mešovite inostrane fondove; kockaju se na off-shore

internet sajtovima, putuju i probaju egzotiĉna jela ranije rezervisana za bogate. Fridman

je ovu promenu oznaĉio kao „demokratizaciju“ tehnologije, finansija i informacija zato

što su smanjeni troškovi ono što je ranije bio luksuz uĉinili dostupnim mnogo širim

slojevima društva. „Demokratizacija“ nije baš prava reĉ, jer na trţištima novac igra

ulogu, a ljudi startuju sa nejednakim ulozima. Nema jednakosti, na primer, na trţištima

kapitala, uprkos novim finansijskim instrumentima koji omogućavaju uĉešće većeg broja

ljudi. Milion dolara ili više ĉesto je ulaznica za osiguranje investicionih fondova.

„Pluralizacija“ bi moţda bila taĉnija reĉ, jer ukazuje na veliki porast broja i raznovrsnosti

uĉesnika u globalnim mreţama. Prema engleskom ekonomisti Dţonu Majnardu Kejnzu,

1914. godine „stanovnik Londona mogao je da, ispijajući u krevetu svoj jutarnji ĉaj, vrši

telefonsku porudţbinu razliĉitih proizvoda sa ĉitave zemaljske kugle, u kojoj god hoće

koliĉini, i da osnovano oĉekuje njihovu brzu isporuku pred svojim vratima“.74

Ali,

Kejnzov Englez morao je da bude bogat da bi mogao da bude globalni potrošaĉ. Današnji

supermaketi i maloprodaja preko interneta proširile su ovu mogućnost na ogromnu

većinu ljudi u postindustrijskim društvima.

Ova ogromna ekspanzija transnacionalnih kanala kontakta na multikontinentalnim

razdaljinama znaĉi da se pojavljuje više pitanja za raspodelu na meĊunarodnom nivou,

ukljuĉujući pravna pravila i prakse – u rasponu od farmaceutskih ispitivanja do

raĉunovodstvenih i proizvodnih standarda i bankarskih regulativa – koja su ranije

smatrana prerogativima nacionalnih vlada.

74

John Maynard Keynes, The Economic Consequences of the Peace, Penguin reprint, London, 1988, p. 11

Ono što je informatiĉka revolucija dodala savremenoj globalizaciji je brzina i

debljina mreţe meĊusobnih veza koja ih ĉini sloţenijim. Ali takav „debeli globalizam“

nije jedinstven: on varira po regionima i lokacijama, kao i po pitanjima koja obuhvata.

POLITIĈKE REAKCIJE NA GLOBALIZACIJU

Domaća politika kanališe odgovore na promenu. Neke zemlje imitiraju uspeh, što

se vidi na primerima kapitalistiĉkih društava u procesu demokratizacije od Juţne Koreje

do Istoĉne Evrope. Neke usvajaju drugaĉije i ingeniozne naĉine. Na primer, male

evropske drţave kao što su Holandija ili skandinavske zemlje odrţale su relativno velike

vlade i insistirale na kompenzaciji za sektore koji nisu bili u prednosti, dok su anglo-

ameriĉke industrijalizovane zemlje, uopšte uzev, naglašavale trţiše, konkurenciju i

deregulativu. Kapitalizam je daleko od monolitnog, sa znaĉajnim razlikama izmeĊu

Evrope, Japana i Sjedinjenih Drţava. Postoji više od jednog naĉina da se odgovori na

globalna trţišta i da se vodi kapitalistiĉka privreda.

U drugim društvima, kao što su Iran, Avganistan i Sudan, konzervativne grupe

snaţno su se, ĉak i nasilno, opirale globalizaciji. Reakcije na globalizaciju podstakle su

stimulisanje fundamentalizma. Unutrašnje institucije i podele – ekonomske ili etniĉke –

mogu da dovedu do unutrašnjeg sukoba, koji moţe da izmeni etniĉke i politiĉke identitete

na duboke i ĉesto nepredvidljive naĉine. U Bosni, politiĉari su se obraćali tradicionalnim

identitetima ljudi u ruralnim oblastima da prevaziĊu i razore kosmopolitske identitete koji

su poĉeli da se razvijaju u gradovima, sve to sa razornim rezultatima. A Iran je svedok

borbi izmeĊu islamskih fundamentalista i njihovih liberalnijih protivnika – koji su takoĊe

muslimani, ali sa više razumevanja za zapadne ideje.

Kako je ranije pomenuto, rastuća nejednakost bila je glavni uzrok politiĉkih

reakcija koje su zaustavile raniji talas ekonomske globalizacije poĉetkom dvadesetog

veka. Skorašnji period globalizacije, poput tokom pola veka pre I sv. rata, takoĊe je

pratila rastuća nejednakost izmeĊu i unutar nekih zemalja. Odnos dohotka 20% ljudi u

svetu koji ţive u najbogatijim zemljama, u poreĊenju sa 20% koji ţive u najsiromašnijim,

povećao se sa 30:1 šezdesetih godina na 74:1 1997. godine. Kao poreĊenje, izmeĊu 1870.

i 1913. povećao se sa 7:1 na 11:1. U svakom sluĉaju, nejednakost moţe da ima politiĉke

posledice ĉak iako se ne povećava. „Rezultat je mnogo gnevnih mladih ljudi, kojima su

nove informatiĉke tehnologije dale sredstvo da prete stabilnosti drţava u kojima ţive i

ĉak da prete društvenoj stabilnosti bogatih zemalja.“75

Kako sve veći protok informacija

ljude ĉini svesnijim nejednakosti, nije iznenaĊujuće što se neki odluĉuju na protest.

Politiĉke posledice ovih promena u nejednakosti su sloţene, ali ekonomski

istoriĉar Karl Polanji argumentovano tvrdi u njegovoj klasiĉnoj studiji „Velika

transformacija“ (The Great Transformation) da sile trţišta osloboĊene industrijskom

revolucijom i globalizacijom u 19. veku ne samo da su proizvele velika ekonomska

dostignuća, nego i velike društvene potrese i politiĉke reakcije. Nema automatske veze

izmeĊu nejednakosti i politiĉke reakcije, ali prva daje podsticaj drugoj. Naroĉito kada je

nejednakost kombinovana sa nestabilnošću, kao što su finansijske krize i recesije koje

ljude ostavljaju bez posla, takve reakcije eventualno mogu da odvedu do smanjenja stope

globalizacije svetske ekonomije.

75

Robert Wade, “Winners and Losers”, and “Of Rich and Poor”, The Economist, April 28, 2001, pp. 72 –

74, 80.

Nedavni talas protesta protiv globalizacije delom je reakcija na promene koje

donosi ekonomska meĊuzavisnost. Sa taĉke gledišta ekonomista, nesavršena trţišta su

neefikasna, ali sa politiĉke taĉke, neke nesavršnosti meĊunarodnih trţišta mogu se

smatrati „korisnim neefikasnostima“ zato što usporavaju i ublaţavaju politiĉku promenu.

Kako globalizacija uklanja takve neefikasnosti, ona postaje politiĉki zatvorenik svojih

ekonomskih uspeha. Uz to, kako globalne mreţe postaju sve sloţenije, sve je više veza

izmeĊu pitanja koja mogu da stvore sukob. Pogledajte razliĉite sluĉajeve iz trgovine i

ţivotne sredine koji su se pokazali spornim pred Svetskom trgovinskom organizacijom.

Ekonomska meĊuzavisnost moţe da stvori politiĉke probleme, kao i koristi.

EKONOMSKA MEĐUZAVISNOST I SUKOB

Ekonomska meĊuzavisnost je naglo rasla posle II sv. rata, ali 1973. godine

velika naftna kriza dovela je ekonomski sukob na središnje mesto. Liberali ponekad tvrde

da meĊuzavisnost znaĉi mir i saradnju, ali, na ţalost, to nije tako jednostavno. Sukobi se

nastavljaju, ĉak i u svetu meĊuzavisnosti. Zbog toga što su koalicije sloţenije i što se

koriste razliĉiti oblici moći, sukobi su ĉesto kao igranje šaha na nekoliko tabli u isto

vreme. Sukobi u dvadeset prvom veku vode se i sa oruţjem i bez njega. Kineski lider

Mao Cetung jednom je rekao da moć izrasta iz bureta baruta. Nakon naftne krize iz

1973., svet se podsetio da moć takoĊe moţe da izrasta iz bureta nafte. Neki realisti su

preterali u reakciji na naftnu krizu 1973. godine, povezujući je sa dogaĊajima iz 1914 i

1939. godine. Hans Morgentau, veliki mislilac iz realistiĉke tradicije meĊunarodnih

odnosa, rekao je da je 1973.godina bila istorijski presedan zato što je razdvojila vojnu

moć od ekonomske moći, zasnovane na sirovinama.

Sluĉaj iz 1973. godine predstavlja vaţno pitanje: “Zašto je većina moćnih

zemalja dozvolila transfer stotina milijardi dolara slabijim zemljama a nije upotrebila

silu?“. Tako nešto bi u 18. veku bilo nezamislivo. Da se dogodilo u 19. veku, bogate

zemlje bi iskoristile svoju nadmoćnu vojnu silu, kolonizovale problematiĉna podruĉja i

smirile situaciju po svojim pravilima. Šta se promenilo do 1973.? To nije ni nova era

moći zasnovane na sirovinama i kartelima, niti totalno razdvajanje vojne i ekonomske

moći. Pre su se svi ovi faktori isprepletali u sloţenim odnosima, kao što ćemo videti. Da

bi razumeli ovakve promene u svetskoj politici, moramo razmotriti kako meĊuzavisnost

moţe biti izvor moći.

Koncept meĊuzavisnosti

“MeĊuzavisnost“ je ĉesto nejasan izraz korišćen na razne protivureĉne naĉine,

sliĉno drugim politiĉkim izrazima kao što su “nacionalizam“ ili “imperijalizam“ ili

„globalizacija“. (Zaista, kako smo raspravljali, globalizacija je ona pod-grupa

meĊuzavisnosti koja se odigrava na globalnim razdaljinama). Drţavnici i analitiĉari

imaju razliĉite motive kada koriste politiĉke izraze. Drţavnici ţele što više ljudi za svoje

sledbenike. Politiĉki lideri zamagljuju znaĉenja i pokušavaju da stvore konotaciju opšteg

dobra: “Svi smo zajedno na istom brodu, stoga moramo saraĊivati, zato me sledite!“

Analitiĉar, s druge strane, pravi razlike da bi lakše shvatio svet. On razlikuje pitanja

dobrog i lošeg od većeg i manjeg. Analitiĉar moţe da ukaţe na to da brod na kome smo

svi mi plovi ka luci jednog ĉoveka, ili da samo jedan ĉovek vesla, dok drugi upravlja ili

se vozi besplatno.

Kao analitiĉki termin, “meĊuzavisnost“ se odnosi na situacije u kojima uĉesnici

ili dogaĊaji u razliĉitim delovima sistema utiĉu jedni uz druge. Jednostavno reĉeno,

meĊuzavisnost znaĉi uzajamnu zavisnost. Takva situacija sama po sebi nije ni dobra ni

loša i moţe da postoji u većoj ili manjoj meri. U ljudskim odnosima, meĊuzavisnost je

sadrţana u braĉnom zavetu, u kome partneri uzajamno zavise „u bogatstvu, u siromaštvu,

u dobru i zlu“. I meĊuzavisnost meĊu nacijama ponekad znaĉi bogatstvo, ponekad

siromaštvo, nekad dobro ili zlo. U 18. veku Ţan-Ţak Ruso je istakao da uz meĊuzavisnost

idu i sukobi i neslaganja. Njegovo „rešenje“ bila je izolacija i izdvajanje, ali to je retko

moguće u globalizovanom svetu. Kada zemlje pokušaju sa izolacijom – kao što su to

uĉinile Severna Koreja ili Myanmar (ranije Burma), to se dešava uz izuzetne ekonomske

troškove. Nije jednostavno da se nacija razdvoji od ostatka sveta.

Izvori meĊuzavisnosti

Ĉetiri razlikovanja osvetljavaju dimenzije meĊuzavisnosti: njeni izvori, koristi,

relativni troškovi i simetrija. MeĊuzavisnost moţe da proizaĊe iz fiziĉkih (priroda) ili

socioloskih fenomena (ekonomskih, politiĉkih ili opaţajnih). Obiĉno su oba prisutna u

isto vreme. Razlike pomaţu da se razjasni stepen izbora u situacijama uzajamne ili

meĊusobne zavisnosti.

Vojna meĊuzavisnost je meĊusobna zavisnost koja proizilazi iz vojnog

nadmetanja. Postoji fiziĉki vid „oruţane mašinerije“, posebno dramatiĉan zbog razvoja

nuklearnog oruţja i mogućnosti uzajmanog potpunog uništenja. MeĊutim, u

meĊuzavisnost je takoĊe ukljuĉen i vaţan ĉinilac opaţanja, a promena u opaţanju ili

politici moţe da umanji intenzitet vojne meĊuzavisnosti. Kako smo videli u poglavlju 5,

Amerikanci se nisu mnogo uznemirili zbog postojanja engleskog ili francuskog

nuklearnog oruţja tokom Hladnog rata, zato što nije postojalo opaţanje da će to oruţje

ikada završiti na ameriĉkom tlu. Sliĉno, Zapadnjaci su kasnih 1980-ih lakše spavali,

pošto je Gorbaĉov objavio svoje „novo mišljenje“ o sovjetskoj spoljnoj politici. Ovu

razliku nije toliko naĉinio broj sovjetskog oruţja, koliko promena u opaţanju sovjetskog

neprijateljstva ili namere. Zaista, strepnja ameriĉke javnosti od sovjetskog nuklearnog

arsenala bukvalno je išĉezla posle konaĉnog kolapsa SSSR, uprkos ĉinjenici da je krajem

20. veka postojalo hiljade slabo ĉuvanih sovjetskih bojevih glava sa rizikom da će pasti u

ruke terorista ili drţava kao što su Irak ili Severna Koreja.

Uopšteno govoreći, ekonomska meĊuzavisnost sliĉna je vojnoj meĊuzavisnosti po

tome da je reĉ o tradicionalnoj meĊunarodnoj politici i da je njeno poreklo u velikoj meri

socijalno, naroĉito opaţajno. Ekonomska meĊuzavisnost ukljuĉuje politiĉke izbore

vrednosti i troškova. Na primer, ranih 1970-ih postojala je bojazan da će svetsko

stanovništvo nadmašiti globalne izvore hrane. Mnoge zemlje kupovale su ameriĉke

ţitarice, što je zauzvrat podiglo cene u ameriĉkim supermarketima. Vekna hleba je u

SAD koštala više zbog toga što u Indiji nisu duvali monsuni i što Sovjetski Savez nije

imao dobru ţetvu. U nastojanju da spreĉe rast cena na domaćem trţištu, SAD su 1973.

godine stopirale izvoz soje u Japan. Kao posledica, Japan je uloţio u proizvodnju soje u

Brazilu. Nakon par godina, kada su ponuda i potraţnja bile bolje uravnoteţene, ameriĉki

farmeri su gorko zaţalili zbog tog embarga, jer su Japanci kupovali soju iz jeftinijeg

izvora u Brazilu. Društveni izbori kao i fiziĉki nedostaci dugoroĉno utiĉu na ekonomsku

meĊuzavisnost. Stoga uvek kada se prave kratkoroĉni izbori vredi razmotriti dugoroĉnu

perspektivu.

Koristi meĊuzavisnosti

Koristi meĊuzavisnosti ponekad se izraţavaju kao nulti zbir i nenulti zbir. U

situaciji nultog zbira: tvoj gubitak je moj dobitak i obrnuto. U situaciji pozitivnog zbira

oboje smo na dobitku, dok u negativnoj gubimo. Deljenje pite je nulti zbir, pravljenje

veće pite je pozitivni zbir, a njeno ispuštanje na pod je negativni zbir. Oba zbira prisutna

su u uzajamnoj zavisnosti.

Pojedini liberalni ekonomisti teţe da o meĊuzavisnosti razmišljaju samo u

terminima zajedniĉkog dobitka, to jest, situacije pozitivnog zbira u kome svi imaju koristi

i svima je bolje. Nepoklanjanje paţnje neravnomernosti koristi i sukoba koji proistiĉu iz

raspodele relativnih dobitaka navodi ovakve analitiĉare da propuste politiĉke aspekte

meĊuzavisnosti. Istina je da obe strane mogu da budu na dobitku od trgovine, na primer,

ako Japan i Koreja trguju raĉunarima i televizorima, ali kako će dobit od trgovine biti

podeljena? Ĉak iako i Japan i Koreja napreduju, da li je Japan mnogo bolji a Koreja samo

malo bolja, ili obrnuto? Raspodela koristi – ko dobija koliko od ukupnog dobitka - je

nulta zarada u kojoj dobitak jedne strane predstavlja gubitak druge. Rezultat je da u

ekonomskoj meĊusobnoj zavisnosti gotovo uvek postoji politiĉki sukob. Ĉak i kada je

pita veća, ljudi se mogu boriti oko toga ko će dobiti veće parĉe. Ĉak i ako meĊuzavisne

zemlje uţivaju zajedniĉku dobit, moţe doći do sukoba oko toga ko će dobiti veći deo te

zajedniĉke dobiti.

Neki liberalni analitiĉari prave grešku misleći da će, pošto svet postaje sve više

meĊuzavistan, saradnja zameniti konkurenciju. Njihov rezon je da uzajamna zavisnost

stvara zajedniĉke koristi, a zajedniĉke koristi podstiĉu saradnju. Ovo je taĉno, ali

ekonomska meĊuzavisnost moţe se upotrebiti i kao oruţje - oĉiti primeri su trgovinske

sankcije uvedene Srbiji, Iraku i Libiji. Zaista, u nekim sluĉajevima ekonomska

meĊuzavisnost moţe biti korisnija nego sila, jer ona moţe da ima suptilnije varijacije. A

u nekim okolnostima, drţave su manje zainteresovane za svoju apsolutnu dobit od

meĊuzavisnosti nego za to kako relativno veće dobiti njihovih rivala mogu da se iskoriste

da bi im se naškodilo.

BOX: EKOLOŠKA I EKONOMSKA MEĐUZAVISNOST

«Po prvi put za više od jedne decenije, zemlje u razvoju susreću se sa pitanjem u

kome imaju neku stvarnu moć da efikasno deluju», izjavio je zvaničnik jedne karipske

zemlje. «Nisu je imale tokom pregovora o dugovanjima. Ali, one su deo životne sredine, i

sada imaju moć. I one je koriste. To im je pregovaračka strategija.»

Siromašni narodi, rekao je, videli su jačanje svoje pozicije u činjenici da glavni

zagaĎivač sa severa od njih traži da smanje emisije gasova, zaustave seču šuma i učine

druge izmene. Ali da bi se prilagodili ovim promenama, tvrde, potrebna su im finansijska

sredstva i tehnologija.

- New York Times, 17. mart 1992.76

76

„North-South Divide is Marring Environmental Talks“, The New York Times, March 17, 1992, p. 8.

Neki analitiĉari veruju da je tradicionalni politiĉki svet uvek predstavljao nulti

zbir, ali to je stvorilo laţnu sliku o prošlosti. Tradicionalna meĊunarodna politika moţe

biti igra pozitivnog zbira, što zavisi od namera uĉesnika. Ĉinilo bi razliku, npr, da li je

Bizmark ili Hitler bio na ĉelu Nemaĉke. Ako jedna strana teţi uvećanju teritorije, kao što

je to Hiter ĉinio, onda je zaista politika bila nulti zbir – dobitak jedne strane bio je gubitak

druge. Da su sve strane ţelele stabilnost, meĊutim, mogao bi postojati zajedniĉki dobitak

u ravnoteţi snaga. Nasuprot tome, nova politika ekonomske meĊuzavisnosti ima neke

aspekte igre nultog zbira, kao i aspekte igre ĉiji zbir nije nula.

U politici meĊuzavisnosti, razlika izmeĊu toga šta je domaće a šta strano postaje

nejasna. Na primer, ranije pomenuta situacija sa sojom, ukljuĉila je unutrašnje pitanje

kontrole inflacije u sopstvenoj drţavi, kao i ameriĉke odnose sa Japanom i Brazilom.

Kasnih 1990-ih, s druge strane, azijska finansijska kriza oborila je svetske cene roba, što

je pomoglo da ameriĉka ekonomija nastavi da raste bez preteće inflacije. Ili drugi primer,

nakon što je iranska revolucija 1979. godine smanjila proizvodnju nafte, ameriĉka vlada

podsticala je graĊane da štede energiju tako što će voziti 55 kilometara na ĉas i smanjiti

grejanje. Da li je to bilo pitanje unutrašnje ili spoljne politike? Da li bi SAD dozvolila

površinsko iskopavanje uglja da se taj ugalj izvozi?. Da li oni koji uvoze taj ugalj plaćaju

dodatne troškove koji prate uništenje ţivotne sredine u Zapadnoj Virdţiniji?

MeĊuzavisnost istinski meša domaće i strane probleme, što daje podsticaj mnogo

sloţenijim koalcijama, sloţenijim modelima sukoba i drugaĉijem naĉinu raspodele koristi

nego u prošlosti.

MeĊuzavisnost i na drugi naĉin utiĉe na domaću politiku. 1890. godine,

francuskom politiĉaru zabrinutom za relativne dobitke bila je potrebna politika

zadrţavanja Nemaca. Danas politika usporavanja ekonomskog rasta Nemaĉke nije dobra

za Francusku. Ekonomska zavisnost izmeĊu Francuske i Nemaĉke znaĉi da je ekonomski

rast Nemaĉke najbolje predskazuje ekonomski boljitak Francuske. Sada, kada ove dve

zemlje dele zajedniĉku valutu, u interesu je francuskih politiĉara da Nemaĉka ekonomski

napreduje, i obrnuto.

Troškovi meĊuzavisnosti

Troškovi meĊuzavisnosti mogu obuhvatati kratkoroĉnu osetljivost ili dugoroĉnu

ranjivost. Osetljivost se odnosi na koliĉinu i brzinu posledica zavisnosti; znaĉi, kako i

koliko brzo promene jednog dela sistema utiĉu na promene drugog dela sistema? Na

primer, 1987. godine u Njujorku je došlo do iznenadnog sloma berze zbog zabrinutosti

stranaca u vezi ameriĉkih kamatnih stopa i onoga što bi moglo da se dogodi sa cenama

obveznica i akcija. Sve se dogodilo veoma brzo, trţište je bilo izuzetno osetljivo na

ukidanje stranih fondova. 1998. godine, slabost azijskih trţišta u nastajanju imala je

zarazan efekat koji je uzdrmao geografski udaljenja trţišta u nastajanju u Rusiji i Brazilu.

Visok nivo osetljivosti, meĊutim, nije isto što i visok nivo ranjivosti. Ranjivost

se vezuje za relativne troškove promene strukture sistema uzajamne zavisnosti. To je

cena izlaska iz sistema ili promene pravila igre. Manje ranjiva od dve zemlje nije nuţno i

manje osetljiva, nego je to pre ona koja će imati manje troškove iz promene situacije.

Tokom naftne krize 1973., SAD su zavisile od uvozne energije u visini od svega oko

16% od njihove ukupne energetske potrošnje. S druge strane, zavisnost Japana od uvozne

energije 1973. bila je 95%. SAD su bile osetljive na arapski bojkot nafte u meri u kojoj su

1973. cene naglo skoĉile , ali nisu bile toliko ranjive koliko je to bio Japan. 1998. godine

SAD su bile osetljive, ali ne i ranjive u odnosu na ekonomske okolnosti Istoĉne Azije.

Tamnošnja finansijska kriza umanjila je ameriĉku stopu rasta za pola procenta, ali je

ameriĉka privreda u procvatu to mogla da podnese. Indonezija je, s druge strane, bila i

osetljiva i ranjiva na promene u globalnim trgovinskim i investicionim modelima. Njena

ekonomija je ozbiljno trpela i to je zauzvrat dovelo do unutrašnjeg politiĉkog sukoba.

Postoje razliĉiti stepeni ranjivosti. Kada je iranski šah svrgnut 1979. godine,

iranska naftna proizvodnja prekinuta je u trenutku kada je potraţnja bila velika a trţišta

već utemeljena. Gubitak iranske nafte prouzrokovao je da ukupna koliĉina nafte na

svetskim trţištima opadne za oko 5 procenata. Trţišta su bila osetljiva, a manjak isporuke

brzo se preobrazio u više cene nafte. Amerikanci su, meĊutim, mogli da uštede 5

procenata svojih energenata jednostavnim smanjenjem grejanja i voţnjom 55 milja na sat.

Ispostavlja se da su SAD, ako su mogle da takvim jednostavnim akcijama izbegnu štetu,

bile osetljive, ali ne i preterano ranjive.

MEĐUZAVISNOST OSETLJIVOSTI

... Banka Japana je pod pritiskom da poveća kamatne stope – po ĉetvrti put od

prošlog maja – da podrţi padajući jen. Strah od inflacije takoĊe ne jenjava, zbog ozbiljne

nestašice radne snage, visokih cena zemljišta i brzog rasta domaće ponude novca.

PrilagoĊavanje višim kratkoroĉnim kamatnim stopama u Tokiju prošle nedelje

odigralo se na ameriĉkom finansijskom trţištu pre nekoliko nedelja, pošto su, pod sliĉnim

pritiscima, ameriĉke kamatne stope iznenada porasle a cene akcija skliznule naniţe.

„Tokijska trţišta voze se Shinkansenom da uhvate korak sa Amtrakom“, izjavio je

g. Okumura, aludirajući na ĉuveni japanski brzi voz i poznatu ameriĉku ţeleznicu.

„Tokio je samo uhvatio korak sa kretanjima koja su se pre nekoliko nedelja odigrala u

Njujorku, a sada svi posmatraju situaciju u Nemaĉkoj“.

- New York Times, 26. februar

1990.77

MeĊutim, ranjivost ne zavisi samo od ukupnih mera. Ona takoĊe zavisi i od toga

da li je društvo spremno da brţe reaguje na promene. Na primer, SAD su bile manje vešte

da odgovore na promene na trţištu nafte nego Japan. Uz to, privatnici, velike korporacije

i špekulatni takoĊe pojedinaĉno posmatraju trţište i mogu da odluĉe da sakrivaju ponudu

jer smatraju da će se nestašica pogoršavati. Njihovi potezi još više će podići cene jer će

nestašice biti veće a potraţnja na trţištu će rasti. Prema tome, stepeni ranjivosti nisu

tako jednostavni koliko to na prvi pogled izgleda.

Ranjivost takoĊe zavisi od toga da li ima ili nema raspoloţivih zamena i da li

postoje drugi izvori ponude. Lester Braun iz „World Watch Institute“ 1970. godine

alarmirao je javnost zbog rastuće zavisnosti – a time i ranjivosti – SAD od uvoznih

sirovina. Od 13 osnovnih industrijskih sirovina, SAD su gotovo 90% zavisile od uvoza

77

„German Shift Felt in Japan“, The New York Times, February 26, 1990, p. D1.

aluminijuma, hroma, magnezijuma i nikla. On je predvideo da će do 1985. godine SAD

zavisiti od uvoza 10 od osnovnih 13 sirovina.78

Smatrao je da će to dovesti do

dramatiĉnog porasta ranjivosti SAD kao i do drastiĉnog jaĉanja manje razvijenih zemalja

koje te sirovine proizvode.

Ali osamdesetih je cena tih sirovina opadala, a ne rasla. Šta se desilo sa njegovim

predviĊanjem? U prosuĊivanju ranjivosti, Brown je propustio da uzme u obzir

alternativne izvore sirovina i razliĉitost izvora ponude koji spreĉavaju proizvoĊaĉe da

veštaĉki diţu cene. Uz to, tehnologija se razvija. Juĉerašnji otpad moţe postati novi

resurs. Današnja smanjena upotreba bakra takoĊe je posledica uvoĊenja kablova od

optiĉkih vlakana napravljenih od silikona koji je u osnovi pesak. Prema tome, projekcije

ameriĉke ranjivosti na nestašice sirovina ispostavile su se netaĉnim, jer tehnologija i

alternative nisu na valjan naĉin.

Neki analitiĉari današnje razvijene ekonomije nazivaju zasnovanim na

informaciji, u smislu da raĉunari, komunikacije i internet postaju preovlaĊujući faktori

ekonomskog rasta. Takve ekonomije se ponekad nazivaju „lakim“ , zato što je vrednost

informacija koje leţe u osnovi proizvoda daleko veća nego vrednost upotrebljenih

sirovina. Takve promene još više smanjuju vrednost sirovina u svetskoj politici. Jedan od

par izuzetaka je nafta, koja još uvek ima vaţnu ulogu u najrazvijenijim ekonomijama,

posebno za transport. Zauzvrat, ovo povećava strateški znaĉaj Persijskog zaliva, gde se

nalazi veliki deo danas poznatih rezervi nafte u svetu.

Simetrija meĊuzavisnosti

Simetrija se odnosi na relativno uravnoteţene sluĉajeve, nasuprot

neuravnoteţenoj zavisnosti. Manja zavisnost moţe predstavljati izvor moći. Ako su dve

strane meĊusobno zavisne, ali je jedna manje zavisna u odnosu na drugu, tada ta strana

ima izvor moći sve dok obe strane podrţavaju tu svoju vezu.

U meĊunarodnoj politici, manipulacija asimetrijama meĊuzavisnosti moţe biti

izvor moći. Analitiĉari koji tvrde da do meĊuzavisnosti dolazi samo u situacijama

podjednake zavisnosti odbacuju najzanimljivije politiĉko ponašanje.Takva savršena

simetrija je veoma retka; kao što su to i sluĉajevi potpune neravnoteţe, gde je jedna

strana potpuno zavisna, a druga nije uopšte. Asimetrija je u srcu politike meĊuzavisnosti.

(Videti Figuru 7.1)

Asimetriĉnost ĉesto varira u odnosu na razliĉita pitanja. Osamdesetih godina,

kada je predsednik Regan smanjio poreze i povećao troškove, SAD su postale zavisne od

uvoznog japanskog kapitala kako bi uravnoteţile sopstveni federalni budţet. Neki su

smatrali da je ovo Japanu dalo ogromnu moć nad SAD. Ali, druga strana medalje bila je

da bi Japan, ukidanjem pozajmice naneo štetu samom sebi koliko i SAD. Uz to, da je

Japan iznenada prekinuo davanje pozajmice, investicije velikih japanskih akcionara u

SAD bile bi obezvreĊene štetom nanetom ameriĉkoj ekonomiji. Veliĉina japanske

ekonomije bila je nešto više od polovine ameriĉke, što je znaĉilo da je Japancima bilo

potrebno ameriĉko trţište za njihove izvoz, više nego obrnuto, iako su obe strane bile

potrebne jedna drugoj i obe su imale korist od meĊuzavisnosti.

Uz to, bezbednost je ĉesto bila povezana sa drugim pitanjima ameriĉko-

japanskog odnosa. Posle II sv. rata, Japan je sledio politiku trgovinske drţave i nije

78

Lester Brown, World Without Borders, Random House, New York, 1972, p. 194.

razvio veliku vojnu moć niti nuklearna oruţja. Oslonio se na ameriĉka jemstva da će

uravnoteţiti moć Sovjetskog Saveza i Kine u regionu Istoĉne Azije. Kada se ĉinilo da se

izmeĊu SAD i Japana 1990. godine razvija trgovinski spor, Japanci su napravili ustupke

da bi spreĉili slabljenje ukupnog bezbednosnog odnosa.

Kada se asimetrija meĊuzavisnosti pojavi u razliĉitim problemskim podruĉjima,

drţava moţe da pokuša da spoji ili razdvoji probleme. Ako bi svaki problem mogao da se

posmatra kao odvojena partija pokera, a da se sve partije igraju istovremeno, jedna

drţava moţe da ima većinu ĉipova na jednom stolu, a druga drţava na drugom. U

zavisnosti od svojih interesa i pozicija, drţava moţe da nastoji da partije igra odvojeno,

ili da stvori veze izmeĊu stolova. Stoga, mnogi politiĉki sukobi povodom meĊuzavisnosti

ukljuĉuju stvaranje veza ili njihovo spreĉavanje. Drţave ţele da manipulišu

meĊuzavisnošću u podruĉjima gde su jake i da izbegnu manipulaciju u podruĉjima gde su

relativno slabe. Ekonomske sankcije su ĉest primer takve veze. Na primer, 1996. godine

SAD su pretile sankcijama stranim kompanijama koje su investirale u Iran, ali su se

povukle kada su se suoĉile sa evropskim pretnjama uzvratnim merama kroz druge veze.

Formiranjem dnevnih redova i odreĊivanjem spornih podruĉja, meĊunarodne

ustanove su ĉesto uspostavljale pravila za pregovore o ustupcima u meĊuzavisnim

odnosima. Drţave su pokušavale da iskoriste meĊunarodne institucije da postave pravila

koja utiĉu na prenos ĉipova meĊu stolovima. Ironiĉno, meĊunarodne institucije mogu

doneti koristi slabijim igraĉima tako što će neke sukobe u kojima siromašnije drţave

relativno bolje stoje drţati odvojene od vojnog stola gde jaĉe drţave dominiraju.

MeĊutim, ostaje opasnost da će neki igraĉi biti dovoljno jaki da preokrenu jedan ili više

stolova. Sa odvojenim institucijama za novac, transport, zagaĊenje i trgovinu, ako vojno

jaĉi igraĉi budu suviše teško poraţeni postoji opasnost da će pokušati da prevrnu druge

stolove. Ipak, kada su SAD i Evropa bile pobeĊene na naftnom stolu 1973., one nisu

iskoristile svoju superiornu vojnu silu da prevrnu pregovaraĉki naftni sto zato što ih je,

kao što ćemo videti kasnije, zadrţala sloţena mreţa veza.

Najveća drţava ne pobeĊuje uvek u manipulaciji ekonomskom meĊuzavisnošću.

Ako je manja ili slabija drţava više zabrinuta za problem, moţe da bude veoma dobra. Na

primer, zbog toga što SAD pokriva blizu ¾ kanadske spoljne trgovine, a Kanada oko ¼

ameriĉke, Kanada više zavisi od SAD nego obrnuto. I pored toga, Kanada je ĉesto

prevladavala u brojnim sporovima sa SAD, zato što je Kanada bila voljna da preti

uzvratnim akcijama, kao što su tarife i restrikcije koje su odvraćale SAD. KanaĊani bi

trpeli više od Amerikanaca da su njihove akcije dovele do punog spora, ali Kanada je

osećala da je bolje rizikovati povremenu odmazdu, nego prihvatiti pravila zbog kojih bi

uvek bili na gubitku. Zaplašivanje kroz manipulaciju ekonomske meĊuzavisnosti je

donekle poput nuklearne reakcije, u smislu da poĉiva na sposobnosti za efikasnu štetu i

kredibilne namere. Male drţave ĉesto mogu da iskoriste svoj veći intezitet i veći

kredibilitet da prevaziĊu svoju relativnu ranjivost u asimetriĉnoj meĊuzavisnosti.

Prirodan rezultat rastuće meĊuzavisnosti je širenje trgovinskih paktova.

Evropska unija je najprefinjeniji od ovih ugovora i zahteva da drţave-ĉlanice ustupe ne

samo odreĊeni ekonomski suverenitet, nego takoĊe i politiĉki. Do poĉetka 1994. godine,

SAD, Meksiko i Kanada su ratifikovale Severnoameriĉki ugovor o slobodnoj trgovini

(NAFTA). Za Meksiko i Kanadu, NAFTA je bila privlaĉna zato što je njihove ekonomije

ĉvršće vezala za veću ameriĉku ekonomiju i time im povećala pristup na ameriĉka trţišta

i njihovu mogućnost da svoje proizvode izvoze u SAD. Za SAD, NAFTA je proširila

ravan ameriĉkog izvoza i olakšala poslovanje ameriĉkih kompanija u Kanadi i Meksiku.

Paktovi kao što je NAFTA mogu da povećaju meĊuzavisnost i smanje asimetriju

u meĊusobnom odnosu. Prihvatajući da svoju ekonomiju ispreplete sa meksiĉkom, SAD

su pretpostavile neke obaveze meksiĉke ekonomije zajedno sa koristima lakšeg pristupa.

Kada je 1994. vrednost meksiĉkog pesosa naglo opala, Klintonova administracija je

poĉetkom 1995. poţurila da podrţi padajuću valutu i prikupila paket pomoći od više

milijardi dolara. U vreme kada je ameriĉki Kongres bio u ćorsokaku zbog povećanih

domaćih rashoda za usluge kao što su zdravstvena zaštita itd, administracija nije imala

mnogo izbora osim da spasava pesos. Sa većom meĊuzavisnošću, ĉak i jake zemlje mogu

postati osetljive na ekonomska kretanja van njihovih granica. Kada je Jugoistoĉna Azija

1997. godine, prolazila kroz svoju finansijsku krizu, SAD su bile manje ranjive nego u

sluĉaju Meksika i odgovorile su prvenstveno kroz multilateralne instistucije. Ipak,

strahovanja od ekonomskog domino efekta u kome bi kolaps neke ekonomije u razvoju

podrio poverenje u druge znaĉila bi da SAD i druge razvijene ekonomije ne bi mogle da

nastave da se nezainteresovano drţe po strani.

VoĊstvo u svetskoj ekonomiji

Sve u svemu, pravila meĊunarodne ekonomije odraţavaju politike najvećih

drţava. U 19. veku, Velika Britanija bila je ekonomski najjaĉa zemlja. U monetarnoj

sferi, Banka Engleske pridrţavala se standarda zlatne podloge, koji je postavio stabilan

okvir za novac širom sveta. Posle I svetskog rata, Velika Britanija je bila ozbiljno

oslabljena borbom protiv carske Nemaĉke. SAD su postale najveća ekonomska sila na

svetu, ali je tridesetih godina preusmerila svoju paţnju sa meĊunarodnih odnosa. Najveći

igraĉ svetske ekonomije ponašao se kao da je i dalje slobodni strelac, umesto da preuzme

voĊstvo kako je to podrazumevala njegova veliĉina. Neki ekonomisti veruju da je velika

depresija tridesetih godina bila pogoršana lošom monetarnom politikom i odsustvom

ameriĉkog voĊstva. Velika Britanija je bila suviše slaba da odrţi otvorenu meĊunarodnu

ekonomiju, a SAD se nisu ponašale u skladu sa svojim novim obavezama.

Nakon II svetskog rata, ameriĉki drţavnici imali su na umu pouke iz 1930-tih, i

1944. godine na meĊunarodnoj konferenciji u Breton Vudsu, Nju Hempšir, osnovane su

institucije za odrţavanje otvorene, meĊunarodne ekonomije. MeĊunarodni monetarni

fond (MMF) pozajmljuje novac, obiĉno zemljama u razvoju i ekonomijama novih trţišta,

da im pomogne kada doĊe do poteškoća u servisiranju duga ili otplati kamata. MMF

uglavnom uslovljava svoje zajmove zemljama-primaocima reformama njihove

ekonomske politike, na primer smanjenjem budţetskog deficita i subvencija. Premda je

njegova politika ponekad protivreĉna, MMF je odigrao ulogu u pomoći ruskoj ekonomiji

ranih 1990 –ih, kao i u azijskoj finansijskog krizi kasnije te decenije. MeĊunarodna banka

za obnovu i razvoj (Svetska banka) pozajmljuje novac siromašnijim zemljama i novim

trţištima za razvojne projekte. (TakoĊe postoje regionalne razvojne banke za Aziju,

Latinsku Ameriku, Afriku i Istoĉnu Evropu).

Opšti sporazum o tarifama i trgovini (GATT), kasnije transformisan u Svetsku

trgovinsku organizaciju (WTO), uspostavio je pravila liberalne trgovine i sluţio kao

mesto za niz rundi mulitlateralnih pregovora koji su snizili trgovinske barijere.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) sluţi kao forum gde dvadesetak

najrazvijenih zemalja koordinira svoje meĊunarodne ekonomske politike. Od sredine

1970–ih voĊe 7 najjaĉih ekonomija koje pokrivaju 2/3 svetske proizvodnje sreću se na

godišnjim konfrencijama na vrhu (proširili se 1990. ukljuĉivši i Rusiju ), da raspravljaju o

svetskoj ekonomiji. Ove institucije pomogle su ponovno jaĉanje vladinih politika koje

omogućavaju brz rast privatnih transnacionalnih interakcija. Tokom većeg razdoblja

posle 1945. god, trgovina je rasla izmeĊu 3 i 9 % godišnje, brţe ĉak i od rasta svetskog

proizvoda. MeĊunarodna trgovina, koja je 1950-ih predstavljala 4 % ameriĉkog bruto

nacionalnog proizvoda do 1990-tih se utrostruĉila na 13 % ameriĉkog bruto nacionalnog

proizvoda. Velike multinacionalne korporacije sa globalnim strategijama postajale su

znaĉajnije kako su meĊunarodne investicije rasle za gotovo 10 % godišnje.

Kritiĉari tvrde da su glavne meĊunarodne ekonomske institucije pristrasne u

korist bogatih pre nego siromašnih zemalja. MMF i Svetska banka, na primer, imaju

ponderisano glasanje koje daje nadmoćni uticaj Sjedinjenim Drţavama, Evropi i Japanu.

Fondom oduvek upravlja Evropljanin, a Bankom Amerikanac. Sjedinjene Drţave mogu

da imaju fiskalne i trgovinske deficite, uz blage kritike, ali kada siromašne zemlje

naprave sliĉna dugovanja, birokrate MMF-a insistiraju na povraćaju trţišne discipline kao

uslovu za pomoć. Jedan razlog je to što je siromašnim zemljama ĉesto potrebna pomoć

MMF-a da pozajme novac, dok SAD mogu da ga pozajmljuju bez MMF-a. Drugim

reĉima, institucije odraţavaju moć koja leţi u osnovi asimetriĉne meĊuzavisnosti

finansijskih trţišta. Ukidanje MMF-a ne bi promenilo realnost moći na kojima poĉivaju

finansijska trţišta. Ako išta, prepuštanje ovih stvari privatnim bankarima i direktorima

fondova moglo bi da siromašnim drţavama još više oteţa pozajmice.

Svetska trgovinska organizacija nema ponderisano glasanje, a njen sadašnji

direktor je sa Tajlanda. Ona obezbeĊuje forum gde 148 zemalja moţe da pregovara o

trgovinskim sporazumima na nediskriminativnoj osnovi, kao i o panelima i pravilima za

arbitraţu trgovinskih sporova. Kritiĉari istiĉu da su sporazumi o kojima zemlje

pregovaraju u ovom okviru (kao što je tekuća runda multilateralnih trgovinskih razgovora

u Dohi) omogućili bogatim zemljama da zaštite oblasti kao što su poljoprivreda i tekstil

od konkurencije zemalja u razvoju i da su time nepošteni prema siromašnima. Opisi

kritiĉara su taĉni, a protekcionistiĉka politika šteti siromašnim zemljama. Uzroci takvog

protekcionizma leţe, meĊutim, u unutrašnjoj politici bogatih zemalja, i mogli su da budu

još veći da WTO nije odigrala svoju ulogu. Ponovo, meĊunarodne institucije mogu da

ublaţe, ali ne i da ukinu realnost moći. Ako išta, ĉinjenica da se SAD i Evropa

pridrţavaju skupih odluka koje je veće WTO donelo protiv njih navodi na to da institucije

ipak prave razliku, ĉak i ako je ona mala.

Ĉak i meĊu bogatim i moćnim zemljama, postoje problemi u upravljanju

transnacionalnom ekonomijom u svetu posebnih drţava. 1980-ih i ponovo nakon

2001.godine, SAD su postale neto duţnik kada su odbile da plate porez na domaće

raĉune i umesto toga pozajmile novac iz inostranstva. Neki istraţivaĉi verovali su da se

time postavlja scena za ponavljanje priĉe iz 1930-tih, da će SAD iskusiti pad, kao što se

to desilo Britaniji. Ali SAD nisu potonule niti se povukle, a druge zemlje su nastavile da

im rado pozajmljuju novac jer su imale poverenja u njihovu ekonomiju i jer je to

odgovaralo njihovim interesima. Kina, na primer, drţi velike rezerve dolara kao sredstva

za olakšanje svog izvoza u SAD.

Finansijska nestabilnost, meĊutim, ostaje potencijalni problem. Većina ĉlanica

Evropske unije stvorila je 1999.godine evropsku monetarnu uniju sa jednom monetom,

evrom, za koga neki smatraju da moţe biti rival dolaru kao rezervna valuta. Uz to,

globalna finansijska trţišta dramatiĉno su porasla i njihova ĉesta promenljivost

predstavlja rizik stabilnosti. Mnogo će zavisiti od spremnosti njihovih vlada da se zaloţe

za politike koje odrţavaju stabilnost u meĊunarodnom ekonomskom sistemu. U svakom

sluĉaju, globalni politiĉki i ekonomski sistem je sloţeniji nego ranije. Postojaće više

sektora, više drţava, više problema i više privatnih uĉesnika ukljuĉenih u sloţenost

meĊuzavisnih odnosa. Sve je manje realno analizirati svetsku politiku kao da se ona

dešava iskljuĉivo izmeĊu grupe velikih drţava, ĉvrstih kao bilijarske kugle, koje se

sudaraju u borbi za ravnoteţi snaga.

Realizam i sloţena meĊuzavisnost

Kako bi izgledao svet ako bi tri kljuĉne pretpostavke realizma bile izokrenute?

Ove pretpostavke su da su drţave jedini znaĉajni akteri, da je vojna sila dominantan

instrument, a bezbednost prvenstveni cilj. Obrnuto, moţemo postaviti potpuno razliĉitu

svetsku politike: 1.) drţave nisu jedini vaţni akteri – transnacionalni uĉesnici koji deluju

preko drţavnih granica takoĊe su primarni igraĉi 2.) sila nije jedini vaţan instrument –

ekonomska manipulacija i korišćenje meĊunarodnih ustanova su dominantni instrumenti

3.) bezbednost nije primarni cilj – primarni cilj je blagostanje. Ovaj zamišljeni svet

moţemo da oznaĉimo kao složenu meĎuzavisnost. Sociolozi sloţenu meĊuzavisnost

nazivaju idealnim tipom. To je zamišljeni koncept koji ne postoji u stvarnom svetu, ali,

kao što smo videli, ni realizam se ne uklapa savršeno u stvaran svet. Sloţena

meĊuzavisnost je misaoni opit koji nam omogućava da pretpostavimo razliĉite tipove

svetskih politika.

I realizam, i sloţena meĊuzavisnost predstavljaju pojednostavljene modele ili

idealne tipove. Stvarni svet leţi negde izmeĊu ova dva modela. Moţemo se zapitati gde

se u spektru izmeĊu stvarnosti i sloţenosti uklapaju veze odreĊene zemlje. Bliski Istok je

bliţi realistiĉkom kraju spektra, ali odnosi izmeĊu SAD i Kanade ili veza izmeĊu

Nemaĉke i Francuske danas su se veoma pribliţile onom kraju spektra koji oznaĉava

sloţenu meĊuzavisnost. Razliĉite politike i razliĉiti oblici borbe za moć dešavaju se u

zavisnosti od toga gde je u ovom spektru smešten konkretan odnos izmeĊu više zemalja.

U stvari, zemlje mogu menjati svoje pozicije u tom spektru. Tokom Hladnog rata,

ameriĉko-sovjetski odnos bio je bliţi realistiĉkom kraju spektra, ali se sa krajem

Hladnog rata rusko-ameriĉki odnos primakao centru izmeĊu realizma i sloţenoste

meĊuzavisnosti.

Najbolji primer interakcije izmeĊu sloţene meĊuzavisnosti i realizma u

stvarnom svetu je odnos SAD sa Kinom. Kao i sa Japanom, ameriĉki uvoz iz Kine daleko

nadmašuje ameriĉki izvoz. Rezultat je znaĉajan trgovinski deficit u milijardama dolara.

Dok je bilateralan trgovinski odnos izmeĊu Sjedinjenih Drţava i Kine asimetriĉan u

korist Kine, SAD nisu posebno ranjive na potencijalni kineski trgovinski embargo jer bi

potencijalni gubitak kineske robe mogle da kompenzuju kupujući je negde drugde, a Kina

ima snaţne unutrašnje podsticaje da izvozi u SAD. S druge strane, potencijalna veliĉina

kineskog trţišta za ameriĉku robu i domaća potraţnja za kineskom robom u SAD znaĉe

da je sposobnost vlade SAD da deluje protiv Kine u nekoj meri ograniĉena

transnacionalnim akterima, ukljuĉujući ameriĉke multinacionalne korporacije koje su

vršile pritisak na vladu da Kini ne uvede sankcije zbog nefer trgovinske prakse i kršenja

ljudskih prava. U isto vreme, brz rast kineske ekonomske i vojne snage imao je snaţan

uticaj na opaţanje ravnoteţe snaga u Istoĉnoj Aziji, i doprineo oţivljavanju ameriĉko-

japanskog bezbednosnog saveza 1996.godine.

Pre iraĉkog rata 2003. godine, kolumnista Robert Kejgan tvrdio je da su mnoge

evropske zemlje bile manje voljne da se suprotstave opasnim diktatorima poput Sadama

Huseina, jer su se navikle na mirne uslove sloţene meĊuzavisnosti koji preovladavaju

unutar Evrope i teţe da ih generalizuju na stvaran svet van Evrope, gde su manje

pogodni. Njegovim reĉima, „Amerikanci su sa Marsa, Evropljani su sa Venere“.

Naravno, ova pametna fraza bila je suviše jednostavna (pogledajte ulogu Britanije u

iraĉkom ratu), ali je obuhvatila razliĉita opaţanja s obe strane Atlantika. TakoĊe je

osvetlila širu suštinu. U odnosima jednih sa drugima, sve napredne demokratije obrazuju

kantovsko ostrvlje mira u moru hobsijanskog realizma. U svojim odnosima sa Kanadom,

Evropom i Japanom, ĉak i SAD su sa Venere. Podjednako je pogrešno pretvarati se da je

ĉitav svet modeliran prema Hobsovom realizmu kao i prema Kantovoj sloţenoj

meĊuzavisnosti.

NAFTNA POLITIKA

Pitanja se razlikuju i po tome koliko se uklapaju u pretpostavke dva idealna tipa.

Nafta nije jedino vaţna sama po sebi, nego ona takoĊe ukljuĉuje aspekte i realizma i

sloţene meĊuzavisnosti. MeĊuzavisnost u konkretnoj oblasti ĉesto se odvija u okviru

pravila, normi i institucija koje se nazivaju režim. MeĊunarodni naftni reţim se tokom

poslednjih decenija dramatiĉno promenio. Naftni reţim 1960. godine, predstavljao je

privatni oligopol blisko povezan sa vladama glavnih zemalja potrošaĉa. Nafta se u to

vreme prodavala za oko 2 dolara po barelu, a 7 velikih transnacionalnih naftnih

kompanija, poznatih i po nazivu „sedam sestara“ odreĊivale su koliĉinu nafte koja će biti

proizvedena. Cena nafte zavisila je od koliĉine koju su te kompanije proizvodile i od

potraţnje bogatih zemalja kojima se najveći deo te koliĉine prodavao. Transnacionalne

kompanije postavljale su stopu proizvodnje, a cene su odreĊivali uslovi u bogatim

zemljama. Najjaĉe sile u meĊunarodnom sistemu u tradicionalnom vojnom smislu

povremeno su intervenisale da bi odrţavale ovaj sistem funkcionalnim. Na primer, 1953.

godine, kada je nacionalistiĉki pokret pokušao da svrgne iranskog šaha, Britanija i

Sjedinjene Drţave tajno tajno intervenisale da povrate šaha na tron. Tadašnji naftni reţim

u najvećoj meri nije pretrpeo promene.

Kako je već pomenuto, posle 1973. godine došlo je do velike promene u

meĊunarodnom reţimu upravljanja naftom. Zemlje-proizvoĊaĉi postavljale su norme

proizvodnje i time imale jak uticaj na cenu, više nego što ju je odreĊivalo iskljuĉivo

trţište bogatih zemalja. Došlo je do izuzetno velikog prenosa moći i bogatstva sa bogatih

na relativno siromašne zemlje. Poverljiva dokumenta obelodanjena 2004. godine

pokazuju da su Sjedinjene Drţave razmatrale upotrebu sile da okupiraju naftna polja u

Persijskom zalivu, kao što bi to mogla da predvidi realistiĉka teorija, ali to nisu uĉinile, a

reţim se promenio u korist slabijih zemalja. Kako objasniti tako dramatiĉnu promenu?

Objašnjenje koje se ĉesto nudi je da su se zemlje-proizvoĊaĉi nafte povezale i

stvorile OPEC – Organizaciju zemalja-izvoznika nafte. Problem u ovom objašnjenju je

taj da je OPEC formiran 1960., a dramatiĉnih promena nije bilo sve do 1973. Cene nafte

pale su uprkos OPEC, tako da u ovoj priĉi postoji još nešto. Postoje 3 naĉina da se

objasne ove promene u meĊunarodnom naftnom reţimu: ukupna ravnoteţa snaga,

ravnoteţa snaga po pitanjima nafte, i meĊunarodne institucije

Realisti posmatraju promene u ravnoteţi snaga prvenstveno sa stanovišta vojne

sile, naroĉito u odnosu na Persijski zaliv, koji je najveći region-izvoznik nafte u svetu.

Dve promene uticale su na ovaj balans: porast nacionalizma i dekolonizacija. Polovina

zemalja OPEC 1960–tih, bile su evropske kolonije; do 1973. sve su postale nezavisne.

Uporedo sa rastom nacionalizma, rasli su i troškovi vojne intervencije. Mnogo je skuplje

koristiti silu protiv nacionalno probuĊenog i dekolonizovanog naroda. Kada su Britanci i

Amerikanci intervenisali u Iranu 1953., to nije bilo toliko skupo, ali da su Amerikanci

pokušali da zadrţe šaha na tronu 1979., troškovi bi bili previsoki. Jedan razlog zašto

bogate zemlje nisu 1973. ušle i kolonizovale zemlje-proizvoĊaĉe imao je veze sa

troškovima korišćenja sile protiv nacionalno osvešćenih naroda.

Promene ameriĉke i britanske moći takoĊe su uticale na ravnoteţa snaga u

Persijskom zalivu. U vreme formiranja OPEC, i pre toga, Britanija je u velikoj meri bila

policajac u Persijskom zalivu. 1961. to je spreĉilo ranije iraĉko nastojanje da anektira

Kuvajt. Ali, do 1971., Velika Britanija je ekonomski oslabila, a britanska vlada je

pokušavala da smanji njene meĊunarodne odbrambene obaveze. 1971. Britanija je

završila sa onim što se nazivalo njenom ulogom „istoĉno od Sueca“. Ovo moţe pomalo

da podseti na 1947., kada Britanija nije bila u mogućnosti da odrţi svoju ulogu sile u

istoĉnom Mediteranu. U to vreme, SAD su uskoĉile da pomognu Grĉkoj i Turskoj i

formulisale Trumanovu doktrinu. Ali, 1971. SAD nisu bile u tako dobroj poziciji da bi

zamenile Britaniju kao što su to uĉinile 1947. SAD su se ţestoko zavadile sa Vijetnamom

i nisu bile voljne da tome dodaju i veliku vojnu ulogu u Persijskom zalivu. Kao rezultat,

predsednik Nikson i tadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost Kisindţer kreirali su

ameriĉku strategiju koja se u velikoj meri oslanjala na regionalne sile. Za instrument su

odabrali Iran. Koristeći Iran kao regionalnu silu, smatrali su da će moći da jeftino zamene

odlazećeg britanskog policajca. Tako bi realista ukazao na ove promene u ukupnoj

strukturi moći, naroĉito ravnoteţa snaga u regionu Persijskog zaliva, da bi objasnio

promene naftnog reţima.

Drugi naĉin objašnjavanja ove promene je izmenjena forma realizma koja se

usredsreĊuje iskljuĉivo na raspodelu moći u vezi samog pitanja nafte, a ne ukupne vojne

strukture. Došlo je do vaţnih promena u strukturi moći po ovom pitanju. SAD su bile

vodeći proizvoĊaĉ nafte u svetu, ali je njihova proizvodnja na vrhuncu bila 1971. godine.

Nakon toga poĉeo je da raste ameriĉki uvoz i SAD više nisu imale viškove nafte. Za

vreme 2 bliskoistoĉna rata 1956. i 1967., arapske zemlje pokušale su sa naftnim

embargom, ali njihovi napori su bili bezuspešni jer su SAD proizvodile dovoljno nafte da

snabdeju Evropu kada je bila odseĉena od arapskih zemalja. Nakon što je ameriĉka

proizvodnja 1971. dostigla svoj vrhunac i SAD poĉela da uvozi naftu, moć da

uravnoteţuju trţište nafte prešla je u ruke zemalja kao što su Saudijska Arabija i Iran.

SAD više nisu bile dobavljaĉ koji predstavlja krajnje rešenje i koji je uvek mogao da

obezbedi naftu koja nedostaje.

Treći naĉin da se objasni razlika u naftnom reţimu posle 1973. oslanja se manje

na realizam, a više na promene uloge meĊunarodnih institucija, naroĉito multinacionalnih

kompanija i OPEC. „Sedam sestara“ je u ovom periodu postepeno izgubilo moć. Jedan

od razloga jeste zastarevajuća pogodba sa zemljama-proizvoĊaĉima. Kada

multinacionalna korporacija ulazi u zemlju bogatu resursima, sa novim ulaganjem, moţe

da postigne pogodbu u kojoj dobija veliki deo zajedniĉke dobiti. Sa taĉke gledišta

siromašne zemlje, dolazak multinacionalne kompanije koja će razvijati njene resurse

znaĉiće boljitak. Ĉak i da dobije svega 20%, a multinacionalna kompanija 80% prihoda,

siromašna zemlja imaće više nego što je imala ranije. Tako da u poĉetnim fazama, kada

multinacionalne kompanije imaju monopol nad kapitalom, tehnologijom i pristupom

meĊunarodnim trţištima, sklapaju pogodbu sa siromašnim zemljama prema kojoj

dobijaju lavovski deo. Ali, tokom vremena, multinacionalne kompanije nepaţljivo su

prenosile resurse u siromašne zemlje, ne iz milosrĊa nego u normalnom toku poslovanja.

Oni obuĉavaju lokalno osoblje. Saudijci, Kuvajćani i ostali nauĉili su kako se vode naftna

polja, pumpne stanice i dokovi za utovar. Lokalno osoblje razvilo je struĉnost u

marketingu i tako dalje.

Vremenom, siromašne zemlje traţile su za njih bolju podelu dobiti.

Multinacionalne kompanije su mogle da prete povlaĉenjem, ali sada su siromašne zemlje

mogle da prete da će same voditi posao. Tako je, tokom vremena, moć multinacionalnih

kompanija, naroĉito u oblasti sirovina, umanjena u smislu pregovaranja sa zemljom-

domaćinom. To je «zastarevanje pogodbe». Tokom razdoblja od šezdesetih godina, pa do

1973., multinacionalne kompanije su nepaţljivo vršile transfer tehnologije i veština za

unapreĊenje sposobnosti siromašnih zemalja za samostalno voĊenje poslovanja sa

naftom.

Bilo je i drugih kretanja. Sedam sestara dobilo je društvo «mlaĊih roĊaka», kada

su nove transnacionalne kompanije ušle na trţište nafte. Iako nisu bile tako velike kao

sedam sestara, ipak nisu bile male, i poĉele su da sa zemljama-proizvoĊaĉima nafte

postiţu sopstvene pogodbe. Tako, kada bi zemlja-proizvoĊaĉ nafte ţelela da se izvuĉe iz

ruku sedam sestara, mogla je da sklopi pogodbu sa manjom nezavisnom

multinacionalnom kompanijom. To je dodatno smanjilo pregovaraĉku moć najvećih

multinacionalnih kompanija.

Na institutcionalnom nivou, postojao je skromni porast efikasnosti OPEC kao

kartela. Kartelsko ograniĉavanje ponude dugo je bilo tipiĉno za naftnu industriju, ali u

prošlosti to su bili privatni aranţmani sedam sestara. Karteli su uopšte uzev imali

problem jer postoji tendencija varanja na proizvoĊaĉkim kvotama kada su trţišta slaba i

kada cene padaju. Karteli najbolje rade kada postoji nestašica nafte, ali kada postoji

višak, ljudi ţele da prodaju svoju naftu i teţe da saseku cene kako bi dobili veći udeo na

trţištu. Vremenom, sile trţišta teţe da izjedu kartele. OPEC je predstavljao nastojanje da

se izvrši promena sa privatnih na vladine kartele zemalja-proizvoĊaĉa nafte. U svojim

prvim godinama, OPEC je imao problem da iskaţe moć jer je nafte bilo mnogo. Sve dok

su postojali viškovi nafte, zemlje OPEC imale su podsticaj da varaju da bi došli do većeg

udela na trţištu. OPEC nije bio u mogućnosti da osnaţi disciplinu cena od godine kada je

osnovan, 1960. sve do ranih sedamdesetih. Ali, kada je ponuda nafte opala, porasla je

uloga OPEC u koordinaciji pregovaraĉkih moći proizvoĊaĉa.

Rat na Bliskom istoku 1973. je OPEC-u dao podsticaj, znak da sada moţe da

iskoristi svoju moć. Arapske zemlje su obustavile snabdevanje naftom u ratu

1973.godine. iz politiĉkih razloga, što je stvorilo situaciju u kojoj je OPEC mogao da

bude efikasniji. Iran, koji nije arapska zemlja, navodno je bio ameriĉki instrument za

kontrolu Persijskog zaliva, ali iranski šah je uĉetvorostruĉio cenu nafte a ostale OPEC

zemlje su sledile taj model. Tokom duţeg vremena, OPEC zbog sila trţišta nije bio u

stanju da stalno podiţe cene nafte, ali postojao je donji prag, kao posledica OPEC

koalicije.

Znaĉajniji institucionalni faktor bila je uloga naftnih kompanija u »ublaţavanju

patnji» u samoj krizi. U jednom trenutku krize, Henri Kisindţer, do tada već drţavni

sekretar SAD rekao je da bi, ukoliko se SAD suoĉe sa «gušenjem», mogla biti

upotrebljena i sila. 15% nafte u prometu bilo je odseĉeno, a arapski embargo smanjio je

izvoz nafte u SAD za 25%. MeĊutim, naftne kompanije su obezbedile da ni jedna zemlja

ne trpi mnogo više od druge. Kada je SAD izgubila 25% svog uvoza arapske nafte,

kompanije su joj otpremale više nafte iz Venecuele ili Indonezije. Ublaţile su patnje zbog

embarga, tako da su bogate zemlje izgubile oko 7-9% svoje nafte, dosta ispod taĉke

gušenja. One su pomogle da se spreĉi da ekonomski sukob postane vojni sukob.

Zašto su to radile? To nije bilo iz milosrĊa. Transnacionalne kompanije teţe

maksimiziranju profita na duge staze; to jest, ţele da dugoroĉno maksimiziraju svoj

profit. Da bi to ostvarile, potrebna im je stabilnost i pristup trţištu. Multinacionalne

kompanije plašile su se situacija u kojima bi bile nacionalizovane u nekoj zemlji ukoliko

odbiju da vrše prodaju toj zemlji. Na primer, britanski premijer Edvard Hit traţio je od

direktora British Petroleuma da prodaje samo u Britaniju, a ne i u druge zemlje. Direktor

British Petroleuma odgovorio je da bi, kad bi poštovao takav nalog, kompanija bila

nacionalizovana od strane tih drugih zemalja, što bi uništilo British Petroleum. Britanski

premijer se povukao. U suštini, zbog toga što su naftne kompanije teţile maksimizaciji

profita na duge stane, više su pokušavale da stabilizuju trţište nego da bilo koja zemlja

mnogo trpi. Smanjenjem pretnje gušenja, smanjile su verovatnoću upotrebe sile.

Ukratko, nafta je ilustracija jedne teme koja se nalazi izmeĊu idealnih tipova

realizma i sloţene meĊuzavisnosti. Trodimenzionalne promene – sveukupne ravnoteţe

moći, pitanja sturkture moći, i institucija u oblasti naftne politike – omogućavaju

objašnjavanje ove dramatiĉne promene izmeĊu naftnog reţima šezdesetih i onog posle

1973. godine.

Nafta kao izvor moći

Koliko je moćno bilo naftno oruţje u trenutku prevrata 1973. godine?

Smanjenjem proizvodnje i embargom na prodaju zemljama bliskim Izraelu, arapske

drţave bile su u mogućnosti da svoja pitanja stave na ĉelo ameriĉke liste prioriteta. One

su takoĊe stvorile privremenu zbrku u savezima izmeĊu Japana, Evrope i SAD. U nameri

da zaštite svoje koliĉine nafte, Francuska i Japan zauzeli su nezavisne pozicije. Naftno

oruţje ohrabrilo je SAD da odigraju pomirljiviju ulogu u traţenju rešenja za arapsko-

izraelski spor odmah nakon Jomkipurskog rata. S druge strane, ono nije promenilo

osnovnu politiku SAD na Bliskom istoku. Amerikanci se nisu odjednom prebacili od

savezništva sa Izraelom na podršku arapskoj stvari. Nafta je bila moćni resurs koji je

imao uticaja, ali ne i dovoljno snaţnog efekta da preokrene ameriĉku politiku.

Zašto naftno oruţje nije bilo delotvornije? Deo odgovora je u uzajamnosti u

meĊuzavisnosti. Saudijska Arabija, koja je postala kljuĉna zemlja na trţištima nafte,

imala je velike investicije u SAD. Da je Saudijska Arabija poljuljala ameriĉku

ekonomiju, povredila bi i sopstveni ekonomski interes. Uz to, Saudijska Arabija zavisila

je od SAD u oblasti bezbednosti. Na duţe staze, SAD su bile jedina zemlja sposobna da

odrţi stabilnu ravnoteţu moći u regionu Persijskog zaliva. Saudijci su to znali, pa su

stoga bili obazrivi u pogledu toga koliko daleko vršiti pritisak naftnim oruţjem.

Koja je bila uloga sile kao izvora moći u naftnoj krizi 1973. godine? Tu nije bilo

otvorene upotrebe sile. Nije bilo ni vojne intervencije jer nije bila neophodna. Štaviše,

Saudijska Arabija imala je koristi od dugoroĉnog jemstva bezbednosti od strane SAD.

Stoga je sila igrala sporednu ulogu. Postojala je indirektna veza izmeĊu bezbednosne i

naftne meĊuzavisnosti. Sila je bila suviše skupa da se otvoreno upotrebi, ali je u pozadini

odigrala ulogu kao izvor moći.

Ovaj sloţen set faktora i dalje opstaje. Nafta ostaje izuzetak meĊu sirovinama, i

to je delom doprinelo dvoma zalivskim ratovima i nastavku snaţnog prisustva ameriĉke

mornarice u Persijskom zalivu. Ali, cene nafte su osetljive na sile globalnog trţišta i

potraga za novim nalazištima koje multinacionalne kompanije vrše u centralno-azijskom i

drugim regionima povećala je ponudu. Cene su se krajem veka vratile na istorijski

najniţe vrednosti pre krize 1973. godine.

Najgori mogući naftni scenariji predviĊani tokom sedamdesetih, nisu se

ostvarili. Ameriĉko ministrastvo za energiju, na primer, predvidelo je da će nafta do

2000.godine koštati više od 100$ za barel.79

Od poĉetka ranih osamdesetih, meĊutim,

cene nikada nisu dostigle ni polovinu te vrednosti.

Brojni faktori pomogli su da se ova predviĊanja ne ostvare. Na strani potraţnje,

politiĉke mere i porast cena doveli su do efikasnije upotrebe energije. Na primer, Zakon o

proseĉnoj korporativnoj energetskoj efikasnosti u SAD zahteva da proizvoĊaĉi

automobila proizvode automobile koji zadovoljavaju minimalne standarde gasne

kilometraţe. Ovo je primer domaće politike koja je imala jasno ţeljeni uticaj na inostranu

politiku. (Uz to, vozaĉi svesni troškova, koji su osetili bolno stezanje zbog visokih cena

benzina, takoĊe su doprineli ovakvoj posledici).

Na strani ponude, pojava van-OPEC izvora nafte koji nisu bili na raspolaganju

tokom Hladnog rata znaĉila je da se OPEC suoĉava sa većom konkurencijom na

svetskom trţištu. Do kraja devedesetih, Rusija je postala glavni snabdevaĉ Zapada

naftom. Rezerve u Kaspijskom moru takoĊe su nudile drugo obećavajuće nalazište van

kontrole OPEC. Napredak u tehnologiji omogućio je geolozima da osvoje pristup nafti do

koje je ranije bilo nemoguće dopreti, pokazujući ograniĉenja projekcija globalnih rezervi

naĉinjenih tokom sedamdesetih.

Dva rastuća giganta uticaće na budućnost energetskih trţišta: Kina i Indija. Kao

dve najmnogoljudnije nacije na svetu, obe prolaze kroz nagli porast potraţnje za

energijom kako se modernizuju i industrijalizuju. Kina ima ogromne rezerve uglja kao i

prirodnog gasa u svojoj zapadnoj provinciji Sinkjang, ali će se sve više oslanjati na uvoz

kako bi zadovoljila svoje rastuće potrebe. Obe zemlje takoĊe se suoĉavaju sa ozbiljnim

pretnjama ţivotnoj sredini zbog korišćenja fosilnih goriva koja mogu da imaju globalni

uticaj u smislu zagaĊenja vazduha, a njihov porast znaĉajno će doprineti globalnoj

potraţnji za naftom.

Sjedinjene Drţave će takoĊe verovatno nastaviti da se oslanjaju na uvezenu

naftu da bi zadovoljile svoje potrebe za energentima, a ovo znaĉi da će najveći globalni

regioni-proizvoĊaĉi nafte kao Persijski zaliv još uvek igrati kljuĉnu ulogu u geopolitici.

Uprkos novim resursima kao što je Rusija, struĉnjaci predviĊaju da će Saudijska Arabija i

79

„Still Holding Customers Over a Barrel“, The Economist, October 25, 2003, pp. 61 – 63.

njeni susedi zadovoljiti dve trećine povećane globalne potraţnje od sada do 2030.80

Budući da je svetski proizvoĊaĉ broj 1, svaka promena u politiĉkom sistemu Saudijske

Arabije mogla bi da ima dramatiĉne posledice.

Cene bi mogle da porastu naglo ukoliko sukobi prekinu isporuke iz Persijskog

zaliva. Drama povodom nafte još uvek traje. Dok su u ekonomijama informatiĉke ere

sirovine manje kljuĉne nego u industrijsko doba, nafta je još uvek vaţna. A premda

rastuće globalne mreţe ekonomske meĊuzavisnosti proizvode zajedniĉka dostignuća, one

takoĊe mogu i da stvore politiĉke probleme. Politika moći u eri ekonomske globalizacije

postaje sve sloţenija.

PITANJA ZA RAZMIŠLJANJE:

1. Koji su najvaţniji tipovi globalizacije? Da li je globalizacija jedan nepovratan

proces? U ĉemu se današnja globalizacija razlikuje od globalizacije u prethodnim

razdobljima?

2. Koje su implikacije globalizacije na podruĉju kulture? Da li ona nuţno vodi

globalnoj kulturnoj homogenizaciji? Da budemo još odreĊeniji, da li će

globalizacija, u poslednjoj instanci, dovesti do „amerikanizacije“ sveta?

3. Koja vrsta politiĉkih reakcija je podstaknuta globalizacijom? Kakva je odnos

IzmeĊu antiglobalizacijskih osećanja ljudi i ekonomske nejednakosti u sferi

meĊunarodnih odnosa?

4. Šta je kompleksna meĊuzavisnost? Da li je ona jedan deskriptivni model? Gde

je ovaj koncept najrazvijeniji u današnjem svetu?

5. Šta ekonomsku meĊuzavisnost ĉini izvorom moći? Objasnite na koji naĉin se

razlikuju pojmovi senzitivnosti i ranjivosti?

6. Koji su bili dublji uzroci a koji povodi naftne krize iz 1973. godine? Zašto do

takve jedne situacije nije došlo ranije, recimo 1967. godine? Da li ovo

predstavlja jedinstven dogaĊaj u istoriji ili je reĉ o poĉetku revolucije u

meĊunarodnoj politici? Zašto u rešavanju zbog toga nastalih problema nije

korišćena sila?

7. Liberalna teorija je optimistiĉna, verujući da povećanje obima meĊunarodne

trgovine moţe ozbiljno smanjiti privlaĉnost vojne sile kao sredstva u

meĊunarodnoj politici? Da li postojanje meĊunarodnog reţima za proizvodnju

nafte potvrĊuje ili poriĉe ovu hipotezu?

8. Prema jednoj od klasiĉnih hipoteza realistiĉke teorije meĊunarodnih odnosa,

ne treba da oĉekujemo saradnju izmeĊu drţava dokle god one deluju u uslovima

anarhije. Kako se onda moţe objasniti visoki stepen saradanje izmeĊu drţava

proizvoĊaĉa nafte u periodu posle krize iz 1973. godine? Da li je embargo tada

nametnut, ostvario svoje ciljeve? Koji su bili njegovi neuspesi? Šta im nije pošlo

za rukom?

PREPORUĈENA LITERATURA:

80

Ibid.

1. Keohane, Robert O., and Joseph S. Nye, Jr., Power and Interdependence, 3rd ed.,

Longman, New York, Poglavlja 1 – 3

2. David Held, et al., Global Transformations: Politics, Economics and Culture,

Stanford University Press, Stanford, CA, oglavlja 1 – 3

3. Thomas L. Friedman, Lexus and Olive Tree: Understanding Globalization, Farrar

Straus and Giroux, New York, 1999

4. Joseph S. Nye, Jr., and John D. Donahue, eds., Governance in a Globalizing

World, Brookings Institution Press, Washington, DC, 2000, Poglavlja 1 – 2

DODATNA LITERATURA:

Adler, Emmanuel and Peter Haas, „Epistemic Communities, World Order, and the

Creation of a Reflective Program“, International Organization, 46 : 1, 1992, pp. 367

– 390.

Baldwin, David A., Economic Statecraft, Princeton University Press, Princeton NJ,

1985

Bhagwati, Jagdish, In Defense of Globalization, Oxford University Press, New York,

2004

Cairncross, Frances, The Death of Distance: How The Communications Revolution

Will Change Our Lives, Harvard Business School Press, Boston, 1997

Coglianese, Cary, „Globalization and the Design of International Institutions“, in:

Joseph S. Nye, Jr., and John D. Donahue, eds., Governance in a Globalizing World,

Brookings Institution Press, Washington, DC, 2000,

Cohen, Benjamin, The Question of Imperialism: The Political Economy of

Dominance and Dependence, Basic, New York, 1973

Diamond, Jared, Guns, Germs and Steel: The Fates of Human Societies, W. W.

Norton, New York, 1998 (Ova knjiga je prevedena na Srpski jezik: Dţared Dajmond,

Mikrobi, puške i čelik: sudbine ljudskih društava, Sluţbeni List SCG, Dosije,

Beograd, 2004)

Folk Richard and Andrew Strauss, „Toward a Global Parliament“, Foreign Affairs,

January / February 2001

Foreign Affairs Editor’s Choice, Gobalization: The Challenge and Opportunity,

Council on Foreign Relations, New York, 2002

Galtung, Johan, „A Structural Theory of Imperialism“, Journal of Peace Research,

18 : 2, 1971, pp. 81 – 118.

Gidens, Anthony, Runnaway World: How Globalization is Reshaping Our Lives,

Routledge, New York, 2000

Gilpin, Robert, The Political Economy of International Relations, Princeton

University Press, Princeton, NJ, 1987

Grieco, Joseph, „Anarchy and the Limits of Cooperation“, International

Organization, 42 : 2, Summer 1988, pp. 485 – 508.

Haggard, Stephan, Pathways from he Periphery, Cornell University Press, Ithaca,

NY, 1990

Held, David, and Anthony McGrew, eds., Governing Globalization: Power,

Authority, and Global Governance, Polity Press, Cambridge, U. K., 2002

Hufbauer, Gary C., Jeffrey J. Schott, and Kimberly A. Elliot, Sanctions Reconsidered,

2nd ed., Institute for International Economics, Washington, DC, 1990

Inkeles, Alex, One World Emerging: Convergence and Divergence in Industrial

Societies, Westview Press, Boulder, CO, 1998

Jervis, Robert, System Effects: Complexity in Political and Social Life, Princeton

University Press, Princeton NJ, 1997

Joy, Bill, et al., „Why the Future Doesn’t Need Us“, Wired, April 2000

Kahler Miles and David A. Lake, eds., Governance in a Global Economy: Political

Authority in Transition, Princeton University Press, Princeton NJ, 2003

Kapur, Devesh, „The IMF: Case or a Curse“, Foreign Policy, No. 111, Summer 1998

Keohane, Robert O., After Hegemony, Princeton Universty Press, Princeton NJ, 1984

Kindleberger, Charles P., The World in Depression 1929 – 1939, University of

California Press, Berkeley, CA, 1973

Krasner, Stephen D., ed., International Regimes, Cornell University Press, Ithaca,

New York, 1983

Krugman, Paul, Pop Internationalism, MIT Press, Cambridge, MA, 1996

Lafeber, Walter, Michael Jordan and the New Global Capitalism, Norton,

New York, 1999

Lake, David A., „Leadership, Hegemony and the International Economy“, International

Studies Quarterly, 37 : 4 Winter 1993 – 1994, pp.459 – 490.

Llosa, Mario Vargas, „The Culture of Liberty“, Foreign Policy, January / February 2001

Longworth, Richard, „Government without Democracies“, The American Prospect,

Summer 2001

Polanyi, Karl, The Great Transformation, Rinehart, New York, 1944 (Videti izdanje ove

knjige na Srpskom jeziku: Karl Polanji, Velika Transformacija, Filip Višnjić, Beograd,

2003)

Reich, Robert B., The Work of Nations: Preparing Ourselves for 21st Century

Capitalism, Knopf, New York, 2001

Rodrik, Dani, Has Globalization Gone Too Far? Institute for International Economics,

Washington, DC, 1997

Rodrik, Dani, „Sense and Nonsense in the Globalization Debate“, Foreign Policy,

Summer 1997, pp. 19 – 37.

Sassen, Saskia, Losing Control? Sovereignty in an Age of Globalization, Columbia

University Press, New York, 1996

Scholte, Jan Aart, Globalization: A Critical Introduction, St. Martin’s Press, New York,

2000

Stiglitz, Joseph, Globalization and its Discontents, W. W. Norton, New York, 2002,

(Videti izdanje ove knjige na Srpskom jeziku: Dţozef E. Stiglic, Protivrečnosti

globalizacije, SBM-x, Beograd, 2002 )

Strange, Susan, The Retreat of the State: The Diffusion of Power in the World Economy,

Cambridge University Press, New York, 1996

Thompson, Dennis, “Democratic Theory and Global Society”, Journal of Political

Philosophy, June 1999

Védrine, Hubert, and Dominique Moisi, France in an Age of Globalization, Brookings

Institution Press, Washington, DC, 2001

Vernon, Raymond, Sovereignty at Bay: The Multinational Spread of U. S. Enterprises,

Basic, New York, 1971

Yergin, Daniel, The Prize: The Epic Quest for Oil, Money and Power, Simon & Schuster,

New York, 1991

Yergin, Daniel, and Joseph Stanislaus, The Comanding Heights: How the Battle Between

Government and the Marketplace is Remaking the Modern World, Simon and Schuster,

New York, 1998, ((Videti izdanje ove knjige na Srpskom jeziku: Danijel Jergin, Dţozef

Stanislav, Komandni visovi, Narodna knjiga, Beograd, 2004)

POGLAVLJE 8

INFORMATIĈKA REVOLUCIJA,

TRANSNACIONALNI SUBJEKTI I RASPRŠIVANJE MOĆI

MOĆ I INFORMATIĈKA REVOLUCIJA

Pre ĉetiri stoleća, engleski drţavnik-filozof Frensis Bejkon napisao je da je

informacija moć. Na poĉetku dvadeset prvog veka, pristup ovoj vrsti moći ima mnogo

veći broj ljudi, unutar drţava i u njihovim odnosima. Vlade su uvek vodile raĉuna o

protoku informacija i kontroli nad njima, a sadašnje razdoblje nije prvo na koje su

promene u informatiĉkoj tehnologiji snaţno uticale. Gutenbergovom izumu štamparije,

koji je omogućio štampanje Svetog pisma i njegovu dostupnost ogromnom delu

evropskog stanovništva, ĉesto se pripisuje glavna uloga na poĉetku Reformacije. Pamfleti

i „komiteti za korespondenciju“ utrli su put Ameriĉkoj revoluciji. Kako istiĉu

konstruktivisti, brze promene u tokovima informacija mogu da dovedu do vaţnih

promena u identitetima i interesima.

Informatiĉka revolucija koja je u toku zasniva se na brzom tehnološkom napretku

u oblasti raĉunara, komunikacija i softvera, koji je doveo do dramatiĉnog smanjenja

troškova obrade i prenosa informacija. Brzina procesora udvostruĉavala se svakih 18

meseci tokom 30 godina, a na poĉetku dvadeset prvog veka košta manje nego 1 procenat

onoga koliko je koštala ranih sedamdesetih. Da je cena automobila padala toliko brzo kao

cena poluprovodnika, danas bi automobil koštao pet dolara.

Na svetu je 1993. godine bilo oko 50 veb-sajtova; do kraja decenije, njihov broj je

prešao 5 miliona. Do 2003, meĊunarodni saobraćaj na internetu rastao je po godišnjoj

stopi od 67%, što znaĉi da se udvostruĉavao svakih 16 meseci. Komunikacije se brzo

šire, a njihovi troškovi nastavljaju da opadaju ĉak i brţe nego što raste brzina procesora.

Još 1980. godine, telefonski razgovori putem bakarne ţice mogli su da prenesu svega

jednu stranu informacija u sekundi; danas tanki snop optiĉkog vlakna moţe da prenese u

sekundi 90.000 tomova. U današnjim dolarima, cena trominutnog prekookeanskog

telefonskog razgovora pala je sa 250 dolara 1930, na znatno manje od jednog dolara na

poĉetku novog veka. Gigabajt memorije je 1980. godine je zauzimao jednu sobu; danas

Apple-ov i-Pod koji staje u dţep ima 40 gigabajta memorije.

Kljuĉna odlika informatiĉke revolucije nije brzina komunikacije izmeĊu bogatih i

moćnih: doslovno trenutna komunikacija izmeĊu Evrope i Severne Amerike moguća je

više od 130 godina. Suštinska promena je izuzetno smanjenje troškova prenosa

informacije. Za sve praktiĉne svrhe, sadašnji troškovi prenosa postali su zanemarljivi;

stoga je koliĉina informacija koje se mogu preneti širom sveta u stvari neograniĉena.

Rezultat je eksplozija informacija, pri ĉemu su dokumenti jedan mali deo u tome. Po

jednoj proceni, postoji 1,5 milijardi gigabajta digitalno magnetski pohranjenih

informacija (ili 250 megabajta po svakom stanovniku planete), a isporuĉivanja takvih

informacija udvostruĉuju se svake godine. Na poĉetku dvadeset prvog veka, korisnici

raĉunara slali su, pribliţno, 4 triliona e-mail poruka godišnje, a internet je sadrţao oko

170 terabajta informacija, što odgovara veliĉini koja je sedamnaest puta veća od koliĉine

štampanog materijala Kongresne biblioteke. Ova dramatiĉna promena u povezanim

tehnologijama raĉunara i komunikacija, ponekad nazivana „treća industrijska revolucija“

menja prirodu vlada i suvereniteta i dovodi do raspršivanja moći.

POUKE PROŠLOSTI

Nekakvu predstavu o tome kuda idemo moţemo da steknemo ukoliko se

osvrnemo na prošlost razvijenog sveta. U prvoj industrijskoj revoluciji na poĉetku

devetnaestog veka, primena pare u mlinovima i transportu imala je snaţan uticaj na

ekonomiju, društvo i vladu. Promenjeni su modeli proizvodnje, rada, uslovi ţivota,

društvene klase i politiĉka moć. Pojavilo se javno obrazovanje jer su sve sloţenije i

potencijalno, po ţivotnu sredinu, opasne fabrike zahtevale posebno obuĉene radnike.

Policijske snage, kao što su londonski „bobiji“ formirane su da se bave rešavanjem

problema izazvanih urbanizacijom. ObezbeĊivane su subvencije za neophodnu

infrastrukturu kanala i ţelezniĉkih pruga.

„Druga industrijska revolucija“, na prelazu u dvadeseti vek – elektriĉna energija,

sintetiĉki materijali i motor sa unutrašnjim sagorevanjem – donela je sliĉne ekonomske i

društvene promene. Sjedinjene Drţave su od prvenstveno poljoprivredne, postale izrazito

industrijska i urbana drţava. Osamdesetih godina devetnaestog veka, većina

Amerikanaca još je radila na farmama ili kao pomoćni radnici. Nekoliko decenija kasnije,

većina je ţivela u gradovima i radila u fabrikama. Društvene klasne i politiĉke podele su

se menjale u skladu sa porastom vaţnosti gradskih radniĉkih i granskih sindikata. I

ponovo, sa zakašnjenjem, izmenjena je uloga vlade. Dvostranaĉki napredni pokret vodio

je ka antimonopolistiĉkom zakonodavstvu; prvim propisima o zaštiti potrošaĉa od strane

prethodnika Uprave za hranu i lekove i ekonomskoj stabilizaciji od strane Odbora za

savezne rezerve. Sjedinjene Drţave uzdigle su se do statusa velike sile u svetskoj politici.

Neki oĉekuju da će treća industrijska revolucija proizvesti istovrsne preobraţaje u

ekonomiji, društvu, vladi i svetskoj politici.

Ove istorijske analogije nam pomaţu da shvatimo neke od sila koje će oblikovati

svetsku politiku u dvadeset prvom veku. Ekonomije i informacione mreţe menjale su se

mnogo brţe nego vlade. Politiĉki suverenitet i drţavna vlast nisu dostigle sliĉan obim

promena. „Ako postoji preovlaĊujući sociološki problem u postindustrijskom društvu –

naroĉito u upravljanju tranzicijom – to je upravljanje pomenutim srazmerama.“81

Pojednostavljeno, nova tehnologija preobraţava osnovne blokove od kojih je sazdana

svetska politika. Ako se usredsredimo samo na tvrdu moć nacionalnih drţava,

propustićemo novu realnost.

81

Daniel Bell, The Coming of Post-Industrial Society: A Venture in Social Forecasting, Basic Books, New

York, 1999, pp. 94, 97.

Još uvek smo u ranoj fazi aktuelne informatiĉke revolucije, i njeni efekti na

ekonomiju i politiku nisu ravnomerni. Kao što je bio sluĉaj sa parom u kasnom

osamnaestom i elektriĉnom strujom u poznom devetnaestom veku, rast produktivnosti je

zaostajao jer je društvo moralo da nauĉi kako da u potpunosti iskoristi nove tehnologije.

Društvene ustanove menjale su se sporije od tehnoloških promena. Na primer, elektriĉni

motor izumljen je 1881.godine, ali je trebalo da proĊe gotovo ĉetiri decenije pre nego što

je Henri Ford prvi sproveo reorganizaciju fabriĉkih proizvodnih traka da se potpuno

iskoristi prednost elektriĉne energije. Sliĉna zakašnjenja vaţe i za informatiĉku

tehnologiju i raĉunare. Porast produktivnosti ameriĉke ekonomije vidljiv je tek od sredine

devedesetih godina dvadesetog veka.

Dolazak istinski masovnih komunikacija i radija pre jednog veka, koji je

omogućila nova, jeftina elektriĉna energija, pruţa neke pouke o mogućim društvenim i

politiĉkim posledicama i u današnje vreme. Ova pojava uvodi nas u doba masovne,

popularne kulture. Efekti masovnih komunikacija i radio talasa, premda se to ne moţe

reći i za telefon, naginjali su centralizaciji politiĉkog uticaja. Sve veća raširenost

informacija, dovela je do toga, da su one, ĉak i u demokratskim drţavama, bile

centralizovanije nego što je to bio sluĉaj u doba lokalne štampe. Naĉin na koji je

Predsednik Frenklin Ruzvelt koristio radio tridesetih godina dvadesetog veka doveo je do

dramatiĉne promene u ameriĉkoj politici. Ove posledice naroĉito su bile naglašene u

zemljama u kojima su pomenute promene išle uporedo sa usponom totalitarnih vlada koje

su bile u stanju da potisnu druge izvore informacija. Neki nauĉnici zaista veruju da

totalitarizam ne bi bio moguć bez upotrebe sredstava masovnih komunikacija koje su

pratila drugu industrijsku revoluciju.

Sredinom dvadesetog veka, ljudi su se plašili da će raĉunari i komunikacije tekuće

informatiĉke revolucije dovesti do stvaranja centralizovane kontrole društva od strane

vlada, što je bilo opisano na dramatiĉan naĉin u romanu Dţordţa Orvela 1984. Ĉinilo se

da su ogromni centralni raĉunari napravljeni kako bi uvećali centralno planiranje i podigli

nadzorne moći onih koji se nalaze na vrhu piramide. Televizija pod kontrolom vlade

dominirala bi vestima. Pomoću centralne baze podataka, raĉunari mogu da olakšaju

vladama utvrĊivanje i nadzor, a komercijalizacija je već izmenila ranije crte "slobodarske

kulture" i kod interneta. Bez obzira na sve, tehnologija šifriranja podataka evoluira, a

programi kao što su Gnutella i Freenet korisnicima interneta omogućavaju da anonimno

razmenjuju digitalne informacije. Obećavaju veći prostor pojedincima nego što su to

nekadašnji pesimisti zamišljali, a vladi je teţe da kontroliše internet nego tehnologiju

druge informatiĉke revolucije.

Sa smanjivanjem troškova za kupovinu sve moćnijih i moćnijih raĉunara ĉija se

veliĉina smanjuje dok postaju sve rasprostranjeniji, njihove decentralizujuće posledice

nadmašile su pomenute centralizujuće efekte. Internet stvara sistem u kome je moć

posedovanja informacija rasprostranjenija. U poreĊenju sa radijom, televizijom i

novinama, koje kontrolišu urednici i emiteri, internet stvara komunikaciju jedan-na-jedan

(preko elektronske pošte), jedan-prema-mnogima (preko liĉne internet stranice ili

elektronske konferencije), mnogi-prema-jednom (preko elektronskog emitovanja) i,

moţda najvaţnije, mnogi-prema-mnogima („chat room“ na internetu). „Internet poruke

se odlikuju sposobnošću da stiţu dalje, brţe i sa manje posrednika“.82

Centralni nadzor je

82

Pippa Norris, The Digital Divide: Civic Engagement, Information Poverty and the Internet Worldwide,

Cambridge University Press, New York, 2001, p. 232

moguć, ali vlade koje teţe da kontrolišu tokove informacija kroz kontrolu interneta

suoĉavaju se sa visokim troškovima i frustracijom kao krajnjim ishodom. Pre nego da

ponovo ojaĉaju centralizaciju i birokratiju, nove informatiĉke tehnologije naginjale su

jaĉanju mreţnih organizacija, novog tipa zajednica i zahtevima za drukĉijom ulogom

vlade.

Ovo znaĉi da svetska politika neće biti oblast kojom se jedino vlade bave. I

pojedinci i privatne organizacije, poĉev od korporacija preko nevladinih organizacija do

terorista, biće u mogućnosti da igraju neposrednu ulogu u svetskoj politici. Širenje

informacija znaĉi da će moć biti rasprostranjenija, a neformalne mreţe će uzdrmati

monopol tradicionalne birokratije. Brzina internet operacija znaĉi da će sve vlade, i ovde

i u inostranstvu, imati manje kontrole nad svojom delatnošću. Politiĉke voĊe imaće manji

stepen slobode delovanja pre nego što budu morale da se uhvate u koštac sa dogaĊajima,

a onda će biti prinuĊeni i da dele pozornicu sa više aktera. Konstruktivisti upozoravaju

da ćemo morati da izbegavamo opĉinjenost pojmovima kao što su „ravnoteţa snaga“ i

„hegemonija“, i merenje moći pomoću koga uporeĊujemo samo tvrdu moć drţava kojima

upravljaju centralizovane vlade. ViĊenja suverenih drţava u uĉenjima teoretiĉara

realizma, pri ĉemu one vode politiku uravnoteţivanja moći i meĊusobno se sudaraju

poput bilijarskih kugli, zaslepeće nas do te mere da nećemo videti novu sloţenost svetske

politike.

NOVA SVETSKA POLITIKA?

Efekti treće informatiĉke revolucije na centralne vlade još uvek su u ranoj fazi.

Piter Draker i Hajdi i Alvin Tofler tvrde da informatiĉka revolucija dovodi do kraja

hijerarhijske birokratske organizacije koja je obeleţila doba industrijske revolucije.83

U

civilnim društvima, pošto se decentralizovane organizacije i virtuelne komunikacije

odvijaju na internetu, one seku teritorijalne nadleţnosti i razvijaju sopstvene modele

upravljanja.

Ako su ovi proroci u pravu, rezultat bi mogao da bude novi sajber-feudalizam, sa

preklapajućim zajednicima i nadleţnostima koje pretenduju na višestruke slojeve

identiteta i lojalnosti graĊana. Ukratko, ovi preobraţaji sugerišu povratak moderne

centralizovane drţave kakva je dominirala svetskom politikom u poslednjih 350 godina.

Umesto „meĊu-drţavne“ politike, imaćemo širu „svetsku politiku“. Srednjovekovni

Evropljanin je moţda imao podjednaku lojalnost prema lokalnom gospodaru, vojvodi,

kralju i Papi. Budući Evropljanin će moţda dugovati lojalnost Britaniji, Parizu, Briselu,

kao i nekolikim „sajber-zajednicama“ koje se bave religijom, radom i razliĉitim drugim

interesima.

Premda je sistem suverenih drţava još uvek dominantan model meĊunarodnih

odnosa, moţemo poĉeti da razaznajemo i model unakrsnih zajednica i vlada koje

unekoliko podsećaju na situaciju pre nego što je Vestfalski mir ozvaniĉio sistem drţava

1648. godine. Transnacionalni kontakti preko politiĉkih granica bili su tipiĉni za feudalno

doba, ali su postepeno ograniĉavani usponom centralizovanih nacionalnih drţava.

Suverenitet se sada menja. Pre tri decenije, transnacionalni kontakti već su rasli, ali su

obuhvatali relativno mali broj elita ukljuĉenih u multinacionalne korporacije, nauĉne

83

Alvin Toffler and Heidi Toffler, The Politics of the Third Wave, Andrews and McMeel, Kansas City,

MO, 1995) and Peter Drucker, „The Next Information Revolution“, Forbes, August 24, 1998, pp. 46 – 58.

grupe i akademske ustanove. Sada internet pravi male troškove koji transnacionalnu

komunikaciju ĉine dostupnim milionima ljudi.

SUVERENITET I KONTROLA

Suverenitet je vruće pitanje današnje svetske politike. Mnogi politiĉki lideri opiru se

svemu što im se ĉini da umanjuje nacionalnu autonomiju. Zabrinuti su zbog politiĉke

uloge Ujedinjenih nacija u ograniĉavanju upotrebe sile, ekonomskih odluka koje donosi

Svetska trgovinska organizacija i nastojanja da se razviju institucije i sporazumi za zaštitu

ţivotne sredine. U njihovim oĉima, zamisao jedinstvenog mišljenja meĊunarodne

zajednice je iluzorna.

Okvir debate povodom sudbine suverene drţave, meĊutim, loše je postavljen. Kao

što kaţe politikolog iz tabora konstruktivista, Dţon Rugi (John Ruggie): „Ovde je na delu

izuzetno osiromašen mentalni sklop, koji je u stanju da vizuelizuje dugoroĉne pretnje

sistemu drţava samo u smislu entiteta koji su institucionalna zamena za drţavu“.84

Bolja

istorijska analogija je razvoj trţišta i ţivota u gradovima u ranom feudalnom periodu.

Srednjovekovni trgovinski sajmovi nisu bili zamena za institucije feudalne vlasti. Oni

nisu razarali zidine zamka niti uklanjali lokalnog gospodara, nego su donosili novo

bogatstvo, nove saveze i nove stavove saţete u maksimi «gradski vazduh donosi

slobodu.»

Srednjovekovni trgovci razvili su lex mercatoria koji je ureĊivao njihove odnose

u velikoj meri kao privatni skup pravila za voĊenje poslova. Sliĉno tome, danas svako, od

hakera do velikih korporacija, razvija kod i norme interneta delom van kontrole

formalnih politiĉkih institucija. Razvoj transnacionalnih korporativnih intraneta iza

zaštitinih zidova i kodiranja „predstavlja privatno prisvajanje javnog prostora“.85

Ovi

privatni sistemi kao što su korporativni intraneti ili diskusione grupe širom sveta,

posvećene konkretnim pitanjima kao što su zaštita ţivotne sredine, ne predstavljaju

frontalan izazov vladama suverenih drţava; oni jednostavno dodaju sloj odnosa koji

suverene drţave ne kontrolišu efikasno. Ljudi će uĉestovati u transnacionalnim internet

zajednicama bez da prestanu da budu lojalni graĊani, ali njihove perspektive će biti šire

nego one tipiĉnih lojalnih graĊana pre pojave interneta.

Ĉak i u doba interneta, promena uloge politiĉkih institucija će verovatno biti

postepeni proces. Nakon uspona teritorijalne drţave, drugi naslednici srednjovekovne

vlasti kao što su italijanski gradovi-drţave i Hanseatska liga opstali su kao moguće

alternative, sposobne da oporezuju i bore se gotovo dva veka. Pravo pitanje danas nije

produţeno postojanje suverene drţave, nego kako se menjaju njena centralizovanost i

funkcije. „Domet drţave porastao je u nekim oblastima, ali se smanjio u drugim. Vladari

su priznali da njihova efikasna kontrola moţe da se poveća tako što će se udaljiti od

pitanja koja ne mogu da reše“.86

Sve zemlje, ukljuĉujući najveće, suoĉavaju se sa

rastućom listom problema koje je teško kontrolisati unutar suverenih granica – finansijski

84

John G. Ruggie, „Territoriality and Beyond: Problematizing Modernity in International Relations“,

International Organization, Winter 1993, pp. 143, 155. 85

Saskia Sassen, „On the Internet and Sovereignty“, Indiana Journal of Global Legal Studies, Spring 1998,

p. 551 86

Stephen Krasner, „Sovereignty“, Foreign Policy, January / Februrary 2001, p. 24 i Linda Weiss, The

Myth of the Powerless State, Cornell University Press, Ithaca, NY, 1998

tokovi, trgovina drogom, klimatske promene, AIDS, izbeglice, terorizam i nametanje

kulturnih vrednosti – da pomenemo nekoliko. Komplikovanje zadatka nacionalne uprave

nije isto što i podrivanje suvereniteta. Vlade se prilagoĊavaju. U procesu prilagoĊavanja,

meĊutim, one menjaju znaĉenje suverene nadleţnosti, kontrole i uloge privatnih aktera.

Uzmite, na primer, problem kontrole ameriĉkih granica. Tokom jedne godine, u

zemlju je na 3700 terminala u 301 taĉki ulaska ušlo 475 miliona ljudi, 125 miliona vozila

i 21 milion dolaznih pošiljki. Potrebno je pet sati da se pregleda potpuno napunjen

kontejner od ĉetrdeset stopa, a više od 5 miliona ih uĊe svake godine. Uz to, poslednjih

godina, više od 2,7 miliona imigranata bez dokumenata jednostavno dopešaĉi ili se

preveze preko meksiĉke ili kanadske granice. Kao što je pokazao 11. septembar, teroristi

mogu lako da se ubace, a lakše je uneti nekoliko funti smrtonosnog biološkog ili

hemijskog agensa nego švercovati tone ilegalnog heroina ili kokaina koji pristiţu svake

godine. Jedini naĉin da se Departman za unutrašnju bezbednost (Department of

Homeland Security) uhvati u koštac sa takvim tokovima jeste da dopre izvan nacionalnih

granica preko obaveštajnih sluţbi i saradnje unutar nadleţnosti drugih drţava te da se

oslanja na privatne korporacije, kako bi se razvio transparentan sistem praćenja

meĊunarodnih komercijalnih tokova tako da ovlašćeni sluţbenici mogu da sprovode

„virtuelne“ revizije dolaznih pošiljki pre nego što stignu. Tako rade carinski sluţbenici

širom Latinske Amerike, kako bi pomogli uvoĊenje bezbednosnih programa koji će

smanjiti rizik da budu iskorišćeni od strane švercera droge, a meĊunarodni mehanizmi

saradnje razvijaju se za praćenje trgovinskih tokova. Suverena drţava se prilagoĊava, ali

kroz to menja znaĉenje i ekskluzivnost nadleţnosti vlade. Zakonske granice se ne

menjaju, ali se u praksi zamagljuju.

Nacionalna bezbednost – odsustvo pretnje glavnim vrednostima – drugi je primer.

Šteta naneta klimatskom promenom ili unetim virusima moţe biti veća u smislu gubitka

novca ili ţivota nego posledice nekih ratova. Ĉak ukoliko neko još uţe omeĊi odreĊenje

nacionalne bezbednosti, priroda vojne bezbednosti se menja. Kako je istakla ameriĉka

Komisija za nacionalnu bezbednost u dvadeset prvom veku, strane armije nisu okupirale

SAD od 1814. godine, a vojska je postavljena tako da projektuje silu i vodi ratove daleko

od naših obala. Vojska, meĊutim, nije dobro opremljena da nas zaštiti od napada na naše

tlo od strane terorista koji civilne avione koriste kao oruţje velike razorne moći.

Sjedinjene Drţave pretrpele su više ţrtava od transnacionalnih teroristiĉkih napada 11.

septembra 2001. godine, nego od japanskog napada na Perl Harbor, 1941. godine.

Danas, napadaĉi mogu da budu vlade, grupe, pojedinci ili neka njihova

kombinacija. Mreţa Al Kaide koja je 11. septembra napala Sjedinjene Drţave ukljuĉuje

pojedince i grupe iz mnogih zemalja i navodno je imala ćelije u ĉak pedeset drţava

(ukljuĉujući SAD). Neki agresori mogu da budu anonimni i da se ĉak i ne pribliţe ciljnoj

zemlji. Kada se zvaniĉni Vašington 1998. godine ţalio kako je sedam moskovskih

internet adresa umešano u provaljivanje tajni Pentagona i NASA-e, ruska vlada je

odgovorila da telefonski brojevi sa kojih su napadi potekli nisu u funkciji. Sjedinjene

Drţave nisu ni na koji naĉin mogle da znaju da li je ruska vlada bila upletena ili ne. Više

od 30 drţava razvilo je agresivne programe kompjuterskog ratovanja, ali kao što to zna

svako ko ima kompjuter, pojedinac takoĊe moţe da uĊe u igu. Sa nekoliko kljuĉnih

udara, anonimni izvor bilo gde u svetu moţe da upadne i prekine (privatne) strujne mreţe

velikih gradova ili (javne) sisteme hitnih sluţbi. Haker iz Malezije koji je iskljuĉio struju

u Ĉikagu moţe da napravi veliku štetu u preko pola sveta. A vladini zaštitni zidovi nisu

dovoljni. Svake noći ameriĉke softverske kompanije elektronski šalju posao u Indiju i

druge zemlje gde softver inţenjeri mogu da rade dok Amerikanci spavaju i pošalju ih

nazad sledećeg jutra. Neko van ameriĉkih granica mogao bi takoĊe da ugradi skrivene

ulaze duboko u kompjuterski kod, za kasnije korišćenje. Nuklearno odvraćanje, graniĉne

patrole i stacioniranje trupa u inostranstvu kako bi se oblikovale regionalne ravnoteţe

moći, biće vaţne i u informatiĉko doba, ali neće biti dovoljni da osiguraju nacionalnu

bezbednost.

Suprotstavljena tumaĉenja suvereniteta pojavljuju se ĉak i u domenu prava. Od

1945. godine, odredbe o ljudskim pravima su uporedo postojale u Povelji Ujedinjenih

nacija zajedno sa odredbama koje štite suverenitet drţava. Kako smo videli u Poglavlju 6,

Ĉlan 2.7 kaţe da ništa neće ovlastiti Ujedinjene nacije da intervenišu u pitanjima

unutrašnje nadleţnosti. Ipak, razvoj globalnih normi anti-rasizma i gnušanje na

juţnoafriĉku praksu aparthejda, doveo je veliku većinu u UN do toga da zaobiĊe ovaj

princip. Još skorije, NATO intervencija na Kosovu bila je predmet ţestoke debate izmeĊu

meĊunarodnih pravnika od kojih su neki tvrdili da je ona nelegalna jer Savet bezbednosti

UN nije za nju dao izriĉito ovlašćenje, a drugi su tvrdili da je legalna pod korpusom

meĊunarodnog humanitarnog prava koje je u razvoju. Drugi primer ove sloţenosti jeste

hapšenje generala Augusta Pinoĉea u Britaniji 1998.godine, kao odgovor na španski

zahtev za ekstradiciju, zasnovan na kršenjima ljudskih prava i zloĉinima poĉinjenim dok

je bio predsednik Ĉilea.

Informatiĉka tehnologija, naroĉito internet, olakšala je zadatke usaglašavanja i

ojaĉala aktiviste za ljudska prava, ali politiĉke voĊe, naroĉito u ranije kolonizovanim

zemljama, ĉvrsto se drţe zaštite koju pravni suverentitet pruţa protiv intervencija spolja.

Svet će verovatno gledati ova dva delimiĉno kontradiktorna korpusa meĊunarodnog

prava kako i dalje uporedo postoje i u narednim godinama.

Za mnoge ljude, nacionalna drţava obezbeĊuje vaţan izvor politiĉkog identiteta

koji im je vaţan. Kako smo videli u Poglavlju 6, ljudi su sposobni za razliĉite unakrsne

identitete – porodica, selo, etniĉka grupa, vera, nacionalnost, kosmopolitizam – a koji od

njih preovladava ĉesto zavisi od konteksta. U mnogim predindustrijskim zemljama,

preovladavaju podnacionalni identiteti plemena ili klana. U nekim postindustrijskim

zemljama, ukljuĉujući Sjedinjene Drţave i evropske zemlje, poĉinju da se javljaju

kosmopolitski identiteti kao što su „globalni graĊanin“ ili „staratelj planete Zemlje“. Još

uvek je prerano da se razumeju ukupne posledice interneta, ali oblikovanje identiteta

moţe se kretati u protivreĉnim pravcima u isto vreme – gore do Brisela, dole do Britanije

ili fiksirano na Parizu – kako diktiraju okolnosti.

Fascinantna upotreba interneta za vešto upravljanje mekom moći moţe se naći u

politici zajednica u dijaspori. Prema reĉima struĉnjaka za komunikaciju Dejvida Bolijera,

„internet je bio boţji dar za takve populacije jer velikom broju geografski razdvojenih

ljudi sa zajedniĉkom istorijom omogućava da se organizuju u ogromne virtuelne

zajednice“.87

Internet im omogućava da predstave privlaĉne alternativne ideje onima kod

kuće. Internet veze izmeĊu njihovih sunarodnika koji ţive u inostranstvu i onih u

domovini, pomogle su pokretanje protesta u Pekingu protiv antikineskih nemira koji su se

dogaĊali u Indoneziji, 1998. godine. Nezadovoljstvo etniĉkih Kineza koji su ţiveli u

87

David Bollier, The Rise of Netpolitik, The Aspen Institute, 2003

(http://www.aspeninst.org/AspenInstitute/files/CCLIBRARYFILES/FILENAME/0000000077/netpolitik.pd

f), pp. 21, 23, 24.

Indoneziji preneto je u Peking znaĉajnom brzinom. Sliĉno, u Zimbabveu, internet je bio

kljuĉan za širenje vesti o vladinim akcijama tokom spornih izbora.

Jedan primer grupe iz dijaspore koja delotvorno koristi internet i druge medijske

izvore da utiĉe na politiĉke ishode u domovini je raseljena zajednica Gane. U izborima

2000. godine, koji su bili prva mogućnost da graĊani Gane demokratskim sredstvima

promene svoju vladu, mreţa dijaspore bila je kljuĉna za mobilizaciju podrške i novca za

kandidata opozicije. Internet mreţe zajednice kao što su Sajber-grupa Gane (GCG),

osnovana 1999. godine u Njujorku, okupila je dijasporu u Sjedinjenim Drţavama na

agresivnu kampanju za promenu reţima u Gani. GCG je u procesu uspostavljanja mreţe

izmeĊu 2,5 miliona iseljenika iz Gane kako bi povećala protok kapitala u njihovu

domovinu.88

Internet je takoĊe omogućio da protesti budu brzo organizovani od strane

samostalnih amorfnih grupa pre nego hijerarhijskih organizacija. U vreme Vijetnama,

planiranje protesta zahtevalo je nedelje i mesece za pamflete, postere i telefonske

razgovore, i trebalo je ĉetiri godine da veliĉina prvih protesta od 25.000 dostigne pola

miliona uĉesnika 1969. godine. Nasuprot tome, jednog vikenda u februaru 2003.godine u

Americi se pojavilo 800.000, a u Evropi 1,5 miliona ljudi da protestvuju zbog pretećeg

rata u Iraku.89

Protesti ne predstavljaju „meĊunarodnu zajednicu“, ali ĉesto utiĉu na

stavove kolumnista, parlamentaraca i drugih uticajnih ljudi u vaţnim zemljama ĉiji

stavovi se zakljuĉuju tom nejasnom frazom.90

Neprekidno nadmetanje za legitimnost

ilustruje vaţnost meke moći.

Rezultat moţe biti veća sklonost brzim promenama, pre nego dosledan pokret u

bilo kom pravcu. Karakteristike interneta „mnogi ka mnogima“ i „jedan ka mnogima“

izgledaju „veoma povoljne za beskompromisni, egalitarni i libertenski karakter sajber-

kulture“. Jedna posledica su „flash pokreti“ - iznenadni talasi protesta – podstaknuti

konkretnim pitanjima ili dogaĊajima, kao što su antiglobalistiĉki protesti ili iznenadni rast

koalicije protiv poreza na benzin koja je zaokupila evropsku politiku u jesen 2000, ili

protesti širom sveta tokom iraĉkog rata 2003.godine.91

Politiĉari postaju teatralniji i

usmereni na globalnu publiku. Zapatistine pobune u meksiĉkoj provinciji Ĉiapas

oslanjale su se manje na metke, a više na transnacionalni publicitet, ĉiji je veliki deo

koordiniran na internetu, da izvrše pritisak na meksiĉku vladu za reforme. Politikolog

Dţejms Rozenau pokušao je da zahvati ovakve trendove pronalaţenjem nove reĉi,

„fragmegracija“, da izrazi ideju da i integracija ka većim identitetima i fragmentacija u

manje zajednice mogu da se dešavaju istovremeno. Nije, meĊutim, potrebno menjati

engleski jezik da se shvati da naizgled protivreĉni pokreti mogu da se dešavaju simultano.

Oni ne iskazuju kraj suverene drţave, nego pokušavaju da njenu politiku uĉine

promenljivijom i manje samoograniĉenom nacionalnm ljušturom.

TRANSNACIONALNI AKTERI

88

„A Brief History of GCG“, Ghana Cyber Group, Inc., July 28, 2003, (http://www.ghanacybergroup.com).

Videti takoĊe: „Net Effect: Africa’s Expat Politics“, Foreign Policy, September / October 2003, p. 51.

Duţnik sam Aleksandri Skako što mi je skrenula paţnju na ovaj sluĉaj. 89

Jennifer Lee, „How Protesters Mobilized So Many and So Nimbly“, The New York Times, February 23,

2003, Week in review, p. 41 90

Za razliĉite poglede na to šta ona znaĉi, videti: „What is the International Community?“ u izdanju

ĉasopisa Foreign Policy od septembra 2002. 91

Norris, p. 191

Kao što smo videli, odlika globalnog informatiĉkog doba je povećana uloga

transnacionalnih aktera – nedrţavnih aktera koji deluju preko meĊudrţavnih granica. U

tradicionalnoj meĊunarodnoj politici drţave imaju glavnu ulogu. Tako, na primer,

koristimo skraćene izraze kao što su „Nemaĉka je ţelela Alzas“ ili „Francuska se plašila

Britanije“. Ovo skraćivanje predstavlja korisno pojednostavljivanje, naroĉito u klasiĉnom

periodu meĊunarodne politike. U osamnaestom veku, monarsi su govorili u ime drţave.

Ako je Fridrih Veliki ţeleo nešto za Prusku, Fridrih je bio Pruska. U devetnaestom veku,

spoljnopolitiĉke odluke kontrolisala je jedna šira elitna klasa, ali ĉak i uoĉi I svetskog

rata, evropska diplomatija je bila smatrana za relativno usku salonsku diplomatiju. Uz to,

u klasiĉnom periodu meĊunarodne politike, njena delatnost bila je više ograniĉena.

Preovladavala su pitanja vojne bezbednosti, a njima se prvenstveno bavilo Ministarstvo

spoljnih poslova.

Kvalitativno, transnacionalni akteri su vekovima imali ulogu, ali kvantitativni

pomak u drugoj polovini dvadesetog veka oznaĉava vaţnu promenu u meĊunarodnom

sistemu. U svetu globalne meĊuzavisnosti, spoljnopolitiĉka delatnost je šira, i izgleda da

svako ţeli da stupi na scenu. U Sjedinjenim Drţavama, na primer, gotovo svaka domaća

agencija ima neku meĊunarodnu ulogu. Ministarstvo poljoprivrede zainteresovano je za

meĊunarodna pitanja prehrane; Agenciju za zaštitu ţivotne sredine zanimaju kisele kiše i

globalno zagrevanje; Obalsku straţu interesuje bacanje otpada u okean; Ministarstvo

trgovine interesuje trgovina, a Trezor zanimaju kursevi valuta. Stejt Department ne

kontroliše sva ova pitanja. Svaki biro u ameriĉkoj vladi ima svoje malo ministarstvo

spoljnih poslova. U stvari, ako pogledamo ameriĉko predstavljanje u inostranstvu, samo

manjina Amerikanaca u većini ambasada dolazi iz Stejt Departmenta.

U kompleksnoj meĊuzavisnosti, društva stupaju u interakciju na mnogim

taĉkama. Ima suviše prometa za samo jednu taĉku preseka. Ovakve interakcije preko

drţavnih granica van centralne kontrole spoljnopolitiĉkih organa nazivaju se

transnacionalni odnosi. Oni ukljuĉuju, ali se ne ograniĉavaju, na migraciju stanovništva,

brz prenos kapitala iz jedne zemlje u drugu koji se dnevno odvija na svetskim trţištima

akcija i novca, nezakonite trgovine oruţjem i drogom, i neke oblike terorizma. Vlade

mogu da pokušavaju da kontroliše ove aktivnosti, a u sluĉaju terorizma ili šverca to i

moraju, ali je cena kontrole ĉesto veoma visoka. Na primer, Sovjetski Savez je strogo

kontrolisao transnacionalne odnose, a sovjetska ekonomija je veoma trpela zbog toga. U

okolnostima visokog stepena meĊuzavisnosti i velikog broja transnacionalnih aktera,

moţemo da budemo zavedeni skraćenicama koje su bile toliko korisne u klasiĉnom

periodu. Kaţemo nešto kao „Japan je saglasan da više uvozi“ ili „Amerika se usprotivila

širokim zahtevima u odnosu na epikontinentalni pojas,“ ali ako paţljivije pogledamo,

primećujemo da su japanske firme transnacionalno delovale kako bi više izvezle ili da su

neki ameriĉki graĊani sprovodili meĊunarodno lobiranje s ciljem da podrţe široko

odreĊenje epikontinentalnog pojasa.

Ova sloţenost interesa je uvek postojala, ali je veća u ekonomskim i društvenim

nego u tradicionalnim pitanjima vojne bezbednosti. Pitanja bezbednosti ĉesto su više

zajedniĉka. Opstanak ĉoveĉanstva je oĉigledno kolektivno dobro. Društvena i ekonomska

pitanja ĉesto su manje zajedniĉka; postoji veća razlika u interesima. Prema tome, sa

porastom ekonomske meĊuzavisnosti i usponom ekonomskih pitanja na listi prioriteta

meĊunarodne politike, uviĊamo da naše tradicionalne skraćenice manje odgovarajuće

opisuju politiĉki proces.

Dozvolite mi da ovo ilustrujem sluĉajem nafte kojim smo se bavili u Poglavlju 7.

Rekao sam da su 1973. godine zemlje-potrošaĉi ţelele niţe cene, a zemlje-proizvoĊaĉi

više. Politika je, meĊutim, mnogo sloţenija od toga. ProizvoĊaĉki interesi unutar

zemalja-potrošaĉa traţili su više cene nafte. Mali proizvoĊaĉi nafte u Teksasu nisu bili

sasvim nezadovoljni kada je OPEC podigao cene nafte budući da su imali isti ekonomski

interes kao i Arapi, a ne kao potrošaĉi koji su se smrzavali u Novoj Engleskoj.

ProizvoĊaĉi nuklearne energije nisu bili nezadovoljni rastom cena nafte jer bi to moglo

da pomogne da nuklearna energija postane konkurentniji izvor energije. Industrija uglja

koja je u opadanju u Evropi i nezaposleni rudari takoĊe nisu bili nezadovoljni rastom

cena nafte. Niti su to bili ekolozi, koji su verovali da će više cene smanjiti potrošnju i

zagaĊenje. Tako da su unutar zemalja-potrošaĉa postojale izuzetno velike razlike u

interesima zbog cena nafte. U sluĉaju meĊuzavisnosti, politika izgleda drugaĉije kad

podignemo veo nacionalnog interesa i nacionalne bezbednosti. Jedan od razloga zbog

koga zemlje-potrošaĉi nisu koristile ekstremnije mere kao što je sila, jeste to što su vaţni

politiĉki akteri unutar zemalja-potrošaĉa osetljivost meĊuzavisnosti koja je dovela do

visokih cena energije smatrali dobrom. De facto je postojala transnacionalna koalicija

koju visoke cene nafte nisu ĉinile nezadovoljnom.

Naravno, postojanje protivreĉnih interesa unutar zemalja nije novo. U SAD

devetnaestog veka, politika je bila obeleţena razlikama izmeĊu juţnjaĉkih farmera i

severnih industrijalaca povodom carina. Nije ništa novo da unutar jedne zemlje postoje

razliĉiti interesi. Kada je predsednik Dţordţ. V. Buš 2002. godine podigao carinu na

ĉelik, time je zadovoljio kompanije i sindikate – proizvoĊaĉe ĉelika, ali je naneo štetu

onima koji ga koriste. Kako smo videli u Poglavlju 2, unutrašnja politika uvek je bila

vaţna za spoljnu politiku, ali sa povećanjem uĉešća u njoj, ona postaje sve vaţnija.

Štaviše, pošto su neki od ovih domaćih interesa razvili sposobnost da direktno

komuniciraju i stupaju u interakciju sa drugim interesima u drugim zemljama, na taj

naĉin razvijaju drugaĉiju vrstu svetske politike.

Nezadovoljan situacijom u kojoj se našla teško oštećena naftna industrija u Teksasu, prvi Republikanac koji

je ikada imenovan u Teksašku komisiju za ţeleznice planira da ĉlanove OPEC ove nedelje u Beĉu natera da

usvoje proizvodne limite za zemlje van OPEC kako bi se cene odrţale iznad 18$ za barel.

„Ovi ljudi imaju više uticaja na našu ekonomiju u Teksasu nego bilo koji drugi ljudi na svetu“,

rekao je Kent Hens. „Ako bismo mogli da cene stabilizujemo oko 18$, to bi bilo dobro i za proizvoĊaĉa i

za potrošaĉa.“

- The New York Times, 25. april 1985.92

Crteţ 8.1. prikazuje dve forme svetske politike. Tradicionalna forma

meĊunarodne politike je spoljni okvir dijagrama sa leve strane. Tradicionalna

meĊunarodna politika prati pravilne ĉvrste linije. Ako bi ljudi u Društvu 1 ţeleli da izvrše

pritisak na Vladu 2, oni traţe od Vlade 1 da razgovara sa Vladom 2. Ali u

transnacionalnim odnosima, ljudi u Društvu 1 izvršiće pritisak direktno na ljude u

Društvu 2. Dodatne linije na dijagramu sa desne strane su pojedinci ili nevladine

organizacije koje deluju preko nacionalnih granica. Kada govorimo o politici

92

„Texan to Urge Limits on Non-OPEC Output“, The New York Times, April 25, 1988, p. 3

meĊuzavisnosti, ne smemo da pretpostavimo da je sve zatvoreno tradicionalnim

modelom odnosa izmeĊu vlada. Jedna od drugaĉijih odlika sloţene meĊuzavisnosti je

znaĉaj drugih aktera pored drţave.

Tradicionalno skraćivanje nije pogrešno. Ono ostaje najbolja prva procena, ĉak i

za politiku meĊuzavisnosti. Drţave obiĉno jesu glavni akteri. Ali ako paţnju ograniĉite

samo na drţave, moţete biti dovedeni u zabludu po pitanju politike meĊuzavisnosti.

Drţave mogu da izgledaju neranjivo u celini, ali paţljiviji pogled pokazuje da su neki

delovi drţava veoma ranjivi, a da drugi nisu. A ovi ranjivi delovi mogu delovati

transnacionalno da bi poboljšali svoj poloţaj. Ukratko, drţave ostaju najvaţniji akteri u

meĊunarodnoj politici, ali kako nas konstruktivisti podsećaju, kada ste to rekli, niste rekli

sve što je vaţno znati o politici i sukobima meĊuzavisnosti.

NEVLADINE ORGANIZACIJE (NVO)

Privatne organizacije takoĊe sve više prelaze nacionalne granice. Transnacionalne

religiozne organizacije suprotstavljale su se ropstvu još 1775. godine, a u devetnaestom

veku izmeĊu ostalih osnovane su i Socijalistiĉka internacionala, Crveni krst, mirovni

pokreti, organizacije za oslobaĊanje ţena, i Udruţenje za meĊunarodno pravo. Pre I

svetskog rata, bilo je 176 meĊunarodnih nevladinih organizacija. Njihov broj bio je,

1956.godine, gotovo hiljadu; 1970. blizu 2000. U skorije vreme, došlo je do eksplozije

broja NVO, koji je samo tokom devedestih porastao sa 6.000 na oko 26.000. A brojevi ne

priĉaju ĉitavu priĉu, jer oni predstavljaju samo formalno konstitutisane organizacije.

Mnoge NVO tvrde da deluju kao „globalna svest“ predstavljajući šire javne interese

izvan delokruga pojedinaĉnih drţava, ili koje drţave imaju obiĉaj da ignorišu. Iako nisu

demokratski izabrane, one ponekad pomaţu razvijanju novih normi vršeći direktan

pritisak na vlade i poslovne lidere da izmene politiku, i indirektno menjajući javnu

percepciju onoga što bi vlade i firme trebalo da rade. U smislu izvora moći, ove nove

grupe retko poseduju mnogo tvrde moći, ali je informatiĉka revolucija u velikoj meri

ojaĉala njihove meke moći.

Vlade sada moraju da dele pozornicu sa akterima koji mogu da iskoriste

informacije da ojaĉaju svoju meku moć i izvrše pritisak na vlade direktno, ili indirektno,

mobilišući njihove javnosti. Imajući u vidu moć urednika kojima se veruje i onih koji

daju signale, a koji mogu da se probiju kroz lavinu raspoloţivih informacija u doba

interneta, grub naĉin da se izmeri rastući znaĉaj transnacionalnih organizacija je da se

pogleda broj koliko su puta ove organizacije pomenute u glavnim medijima. Ovom

merom, najveće NVO postale su etablirani igraĉi u borbi za paţnju uticajnih urednika. Na

primer, nakon što je „Hjuman Rajts Voĉ“ (Human Rights Watch) objavio svoj „Izveštaj o

stanju ljudskih prava u svetu 2003“ (World Report 2003), koji je ukljuĉivao oštru kritiku

vlade SAD za ponašanje u ratu protiv terorizma, narednih deset dana u 288 novina i

ĉasopisa pojavili su se ĉlanci koji su pominjali ovu organizaciju.93

Novinski izveštaji tokom protekle decenije odraţavali su rast ovog opšteg sektora;

upotreba termina „nevladina organizacija“ ili „NVO“ povećala se 17 puta od 1992. Uz

„Hjuman Rajts Voĉ“ (Human Rights Watch), druge NVO kao što su „Amnesti

Internešnel“ (Amnesty International), MeĊunarodni Crveni krst, „Grinpis“ (Greenpeace),

„Lekari bez granica“ (Medecins Sans Frontieres) i „Transparensi Internešnel“

93

Videti: Search of Factiva / baza podataka Dow Jones, 14.1.2003. – 25.1.2003.

(Transparency International) prošle su kroz eksponencijalni rast u smislu broja

pominjanja u „mainstream“ medijima.

Ne samo da postoji veliki porast broja transnacionalnih i vladinih kontakata, nego

takoĊe postoji i promena u tipu. Raniji transnacionalni tokovi bili su ĉvrsto kontrolisani

od strane velikih birokratskih organizacija kao što su multinacionalne korporacije ili

rimokatoliĉka crkva, koje su mogle da profitiraju iz ekonomije velikog obima. Takve

organizacije ostaju vaţne, ali niţi troškovi komunikacije u doba interneta otvorili su polje

labavo strukturiranim nevladinim organizacijama sa malo zaposlenih u njihovom sedištu,

pa ĉak i pojedincima. Ove nevladine organizacije i mreţe naroĉito su delotvorne u

prodoru u drţave bez obzira na granice. Zbog toga što ĉesto ukljuĉuju graĊane koji su

dobro pozicionirani u unutrašnjoj politici nekoliko zemalja, one su u mogućnosti da

usredsrede paţnju medija i vlada na pitanja koja ih okupiraju. Sporazum o zabrani mina,

kako je ranije pomenuto, bio je rezultat zanimljive mešovite koalicije organizacija

baziranih na internetu koje su radile sa vladama drţava srednje moći (Middle – power

Governments) kao što su Kanada i nekim pojedincima-politiĉarima i slavnim liĉnostima

kao što je pokojna princeza Dajana.

Pitanja zaštite ţivotne sredine su drugi primer. Uloga NVO bila je vaţna kao

kanal komunikacije delegacija u diskusiji o globalnom zagrevanju u Kjotu 1997. godine.

Industrija, sindikati i NVO nadmetale su se u Kjotu za paţnju medija iz glavnih zemalja u

transnacionalnoj borbi povodom dnevnog reda svetske politike.

Geografske zajednice i suverene drţave nastaviće da igraju glavnu ulogu u

svetskoj politici još dugo vremena, ali će biti mnogo manje samodovoljne i više porozne.

Moraće da pozornicu dele sa akterima koji mogu da upotrebe informacije za uvećavanje

sopstvene meke moći i vrše pritisak na vlade direktno ili indirektno mobilišući njihovu

javnost. Vlade koje ţele da doţive brz razvoj otkriće da moraju da odustanu od nekih

prepreka protoku informacija koje su kroz istoriju štitile zvaniĉnike od spoljne kontrole.

Vlade koje ţele visok nivo razvoja neće više moći da priušte udobnost ĉuvanja svoje

finansijske i politiĉke situacije u crnoj kutiji, kao što su radile Burme i Severna Koreja.

Ova forma suvereniteta pokazala se kao suviše skupa. Ĉak i velike zemlje koje poseduju

znatnu tvrdu moć, kao što su Sjedinjene Drţave, nalaze se u situaciji da pozornicu dele sa

novim akterima i imaju više problema u kontroli svojih granica. „Sajber prostor“ neće

zameniti geografski prostor i neće ukinuti drţavni suverenitet, ali kao što su to uĉinile

gradske trţnice u feudalno doba, uporedo će postojati i u velikoj meri usloţnjavati ono

što teţi da bude suverena drţava ili moćna zemlja.

TRANSNACIONALNI TERORIZAM

Drugi tip nedrţavnih aktera koji postaje sve vaţniji jeste transnacionalni terorista.

Terorizam nije nov u svetskoj politici. To je metod nasilja ĉiji koreni seţu duboko u

istoriju. Teror znaĉi veliki strah, a vlade u Francuskoj Revoluciji ili Staljinovom

Sovjetskom Savezu koristile su ga da kontrolišu svoje stanovništvo. Terorizam su takoĊe

koristili anarhisti i drugi transnacionalni revolucionari u devetneastom veku, kao što smo

videli u Poglavlju 3. I svetski rat delom je pokrenut atentatom. Ono što je danas novo je

da tehnologija stavlja u ruke devijantnih individua i grupa sredstva velike destruktivne

moći a koja su nekad bila rezervisane prvenstveno za vlade. U dvadesetom veku, šefovi

vlada kao što su Staljin ili Hitler mogli su da ubiju veliki broj ljudi. Ako su teroristi u

mogućnosti da pribave oruţje za masovno uništenje u dvadeset prvom veku, oni će razviti

sliĉne sposobnosti. Zbog toga neki posmatraĉi o terorizmu govore kao o privatizaciji rata.

Štaviše, tehnologija je sloţene sisteme modernih društava uĉinila ranjivijim za napad

velikog obima. Kao što tvrdi Walter Laquer, «Ovaj trend prema povećanoj ranjivosti

dešavao se ĉak i pre nego što ga je internet raširio».94

Napadi na Sjedinjene Drţave koje je 11. septembra izvela teroristiĉka mreţa Al

Kaide i koji su odneli više od 3000 ţivota, u skladu su sa trendom povećanja broja ţrtava

u napadima (iako je broj samih napada opao). Raniji akti terorizma - podmetanje bombe

na letu Air India 1985. ubilo je 325 ljudi, a napad kamionom naoruţanog eksplozivom na

federalnu zgradu u Oklahoma Sitiju 168. Terorizam sedamdesetih i osamdesetih je u

velikoj meri bio voĊen ideologijom ili nacionalizmom, ali devedesetih su mu okvir sve

više davala ekstremna religijska verovanja. Tradicionalni teroristi, bilo leviĉarski ili

desniĉarski ili nacionalistiĉko-separatistiĉki nastrojeni, ĉesto su imali izvesne skrupule u

vezi nasumiĉnog ubijanja nevinih ljudi, ali izgleda da su takve ograde danas manje vaţne.

Kada se takvi stavovi kombinuju sa spremnošću da se ţrtvuju sopstveni ţivoti, novi

teroristi mogu da nanesu ogromna razaranja. Dok su oni odgovorni za napade septembra

2001. godine bili motivisani odreĊenom vrstom islamskog fundamentalizma, treba se

podsetiti da je najgori prethodni incident u Sjedinjenim Drţavama (Oklahoma City) bio u

potpunosti domaći, a da radikalne grupe voljne da koriste teror mogu da budu sekularne,

kultne ili pridruţene ekstremistima nekoliko religija.

Šta je terorizam? Po ameriĉkom zakonu to je unapred planirano, politiĉki

motivisano nasilje protiv neborbenih ciljeva od strane razliĉitih društvenih grupa. UN su

donele konvencije za suzbijanje teroristiĉkih podmetanja bombi, ubistava, uzimanja

talaca i finansiranja terorizma. Rezolucija Saveta bezbednosti iz septembra 2001. koja je

obavezala svih 189. drţava ĉlanica95

da uskrate utoĉište teroristima pomogla je

legitimizaciju ameriĉkih akcija u Avganistanu. Ipak Generalnoj skupštini je bilo teško da

se usaglasi oko rezolucije koja bi definisala terorizam. Arapske vlade predvoĊene

Egiptom i Sirijom blokirale su svaki tekst koji nije izuzimao grupe kao što su Palestinci

od definisanja da su teroristi. U njihovim oĉima, palestinski otpor izraelskoj okupaciji

Zapadne obale bio je legitiman nacionalni otpor, a odgovori koje je izraelska vlada

preduzimala bili su ubijanje nevinih palestinskih civila. Kao što skeptici ponekad kaţu,

„Onaj ko je terorista za jedne, za neke druge je borac za slobodu.“

Kada se Predsednik Dţordţ V. Buš 2001. godine obratio Generalnoj skupštini,

rekao je da svet mora da se ujedini u „suprotstavljanju svim teroristima, a ne samo

nekima. Nikakav nacionalni cilj, nikakvo zlo koje je bilo ko pretrpeo u prošlosti, ne moţe

ikada opravdati namerno ubijanje nevinih“. Njegova izjava u skladu je sa doktrinom

pravednog rata razmatranom u Poglavlju 6, i sa meĊunarodnim pravom. Mogu da postoje

dela nedrţavnog politiĉkog otpora koja ne treba smatrati terorizmom – na primer, borba

protiv aparthejda u Juţnoj Africi uglavnom nije ukljuĉivala ubijanje civila. Ali ĉak iako

politiĉka grupa moţe da tvrdi da odsustvo demokratskih procedura za promenu ĉini

nasilje neophodnim u «ratu za nacionalno osloboĊenje», oduzimanje nevinog ţivota nije

94

Walter Laquer, „Left, Right and Beyond: The Changing Face of Terror“, in: How Did This Happen?

Terrorism and the New War, James F. Hogue and Gideon Rose, eds. Council on Foreign Relations, Public

Affairs, New York, 2001, p. 73 95

Broj drţava ĉlanica Ujedinjenih Nacija, popeo se ulaskom u punopravno ĉlanstvo Istoĉnog Timora i

Švajcarske na 191. (Prim. Prev.)

moralno ni pravno prihvatljivo po doktrini pravednog rata. Sliĉno, ako drţave namerno

ubijaju osobe koje nisu borci da bi terorisale stanovništvo, to je ratni zloĉin. Ako se

terorizam definiše kao nedrţavna upotreba sile u politiĉke svrhe, drţave su izuzete (po

definiciji), ali se one time ne iskupljuju ukoliko su upletene u sliĉno nemoralno i ilegalno

ponašanje. Uprkos svim poteškoćama koje postoje u vezi sa odreĊenjem terorizma,

kljuĉno zlo namernog ubijanja nevinih ljudi u politiĉke svrhe, široko je osuĊeno

moralnim kodeksima svih velikih religija kao i meĊunardnim pravom.

Transnacionalni terorizam je za dvadeset prvi vek nešto kao piraterija u ranijim

vremenima. Neke vlade daju gusarima sigurne luke da zarade prihode ili uznemiravaju

neprijatelje. Danas neke drţave daju utoĉište teroristima da bi napadali njihove protivnike

ili zato što su suviše slabe da kontrolištu takve grupe. Ameriĉka kampanja protiv

talibanske vlade u Avganistanu i razliĉite rezolucije Ujedinjenih nacija mogu da drţavno

sponzorisani terorizam uĉine manje verovatnim u budućnosti. Istovremeno, tehnologija

minijaturizacije eksploziva, ranjivost modernih sistema kao što su putovanja vazdušnim

putem i rastuća lakoća komunikacije preko interneta pruţaju mogućnosti nedrţavnim

akterima da uĉine veliku štetu preko granica ĉak i bez drţavne podrške. Ironiĉno,

zajedniĉka pretnja koju oseća mnogo ljudi moţe da ojaĉa poštovanje uloge drţava i

vaţnost njihove saradnje u obezbeĊenju bezbednosti. Anarhija meĊudrţavnog sistema

obiĉno je podnošljivija nego haotiĉna anarhija rata koji nedrţavni akteri vode po sistemu

svi protiv svih.

INFORMACIJE I MOĆ MEĐU DRŢAVAMA

Informatiĉka revolucija ĉini svetsku politiku sloţenijom tako što daje veće mogućnosti

nedrţavnim akterima, što ima svoje dobre i loše strane, i smanjuje kontrolu centralnih

vlada. TakoĊe utiĉe na moć meĊu drţavama. Ovde koristi imaju Sjedinjene Drţave, a

mnoge siromašnije zemlje zaostaju. Dok su neke siromašne zemlje kao Kina, Indija i

Malezija napravile znaĉajan napredak ulaskom u informacionu ekonomiju, 87% ljudi koji

koriste internet ţivi u postindustrijskim društvima. U informatiĉko doba svet ostaje

mešavina poljoprivrednih, industrijskih i ka uslugama orijentisanih ekonomija.

Postindustrijska društva i vlade najteţe pogoĊeni informatiĉkim dobom uporedo postoje i

stupaju u interakciju sa zemljama daleko manje pogoĊenim informatiĉkom revolucijom.

Hoće li ova digitalna podela opstati dugo vremena? Smanjenje troškova moţe da

omogući siromašnim zemljama da preskoĉe ili zaobiĊu neke faze razvoja. Na primer,

beţiĉne komunikacije već zamenjuju skupe zemaljske vodove, a tehnologije

prepoznavanja glasa daju nepismenima pristup raĉunarskoj komunikaciji. Internet moţe

da siromašnim farmerima pomogne da bolje razumeju vremenske i trţišne uslove pre

planiranja useva, a više informacija moţe da umanji ulogu pohlepnih posrednika. Uĉenje

na daljinu i internet veza mogu da pomognu izolovanim lekarima i nauĉnicima u

siromašnim zemaljama. Ali ono što je siromašnim zemljama najpotrebnije jeste osnovno

obrazovanje i infrastruktura.

Tehnologija se vremenom širi, i mnoge zemlje teţe da razviju sopstvene

silikonske doline. Lakše je, meĊutim, identifikovati virtuelne kljuĉeve kraljevstva visoke

tehnologije nego otvoriti njegove kapije. Dobro razvijena komunikaciona infrastruktura,

sigurna prava svojine, ĉvrsta vladina politika i okruţenje koje podstiĉe nove poslovne

formacije, razvijeno trţište kapitala i kvalifikovanu radnu snagu, od kojih mnogi

razumeju engleski (jezik 80% svih veb stranica), vremenom će doći u neke siromašne

zemlje, ali ne brzo. Ĉak i u Indiji, koja ispunjava neke kriterijume, softverske kompanije

zapošljavaju stotine hiljada ljudi, ali polovina od 1 milijarde stanovnika Indije ostaje

nepismena.

Informatiĉka revolucija ima sveukupan decentralizujući i ujednaĉavajući efekat,

ali da li će takoĊe ujednaĉiti i moć meĊu drţavama? Pošto smanjuje troškove i prepreke

ulasku na trţišta, trebalo bi da smanjuje i moć velikih drţava i jaĉa moć malih drţava i

nedrţavnih aktera. Ali u praksi, meĊunarodni odnosi su sloţeniji nego što to implicira

takav tehnološki determinizam. Neki aspekti informatiĉke revolucije pomaţu malima; ali

neki pomaţu onima koji su već veliki i moćni. Postoji nekoliko razloga za ovo.

Prvo, veliĉina je još uvek vaţna. Ono što ekonomisti nazivaju „preprekama

ulasku“ i „ekonomijama velikog obima“ ostaje vaţna stvar i u nekim aspektima moći koji

se odnose na informaciju. Na primer, na meku moć snaţno utiĉe kulturni sadrţaj onoga

što se emituje ili pojavljuje u filmovima i televizijskim programima. Velike etablirane

industrije zabave ĉesto uţivaju znaĉajne ekonomije skale u proizvodnji i distribuciji

sadrţaja. Udeo dominantnog ameriĉkog trţišta na svetskim trţištima filmskih i

televizijskih programa je pravi primer. Novopridošlima je teško da se nadmeću sa

Holivudom. Štaviše, u informatiĉkoj ekonomiji, postoje „efekti mreţe“, koji povećavaju

obrt na skali. Kao što znamo, jedan telefon je beskorisan. Drugi dodaje vrednosti, i tako

dalje kako mreţa raste.

Drugo, ĉak i onde gde je sada jeftino širiti postojeće informacije, prikupljanje i

proizvodnja novih informacija ĉesto zahteva veliku investiciju. U mnogim situacijama

gde ima nadmetanja, nove informacije najviše znaĉe. U nekim dimenzijama, informacija

je javno dobro bez premca: potrošnja jedne osobe ne umanjuje potrošnju druge. Tomas

Dţeferson koristio je analogiju sveće. Ako daje svetlo vama, ne umanjuje svetlo meni.

Ali u situaciji gde ima nadmetanja, moglo bi da predstavlja veliku razliku ako ja prvi

dobijem svetlo i vidim stvari pre vas. Dobar primer je prikupljanje obaveštajnih podataka.

Amerika, Rusija, Britanija i Francuska imaju kapacitete za prikupljanje i proizvodnju u

poreĊenju sa kojima su kapaciteti drugih zemalja veoma mali. Objavljeni izveštaji govore

da Sjedinjene Drţave troše nekih 30 milijardi $ godišnje na obaveštajne aktivnosti. U

nekim komercijalnim situacijama, obiĉno je bolje biti prvi pokretaĉ nego brzi sledbenik.

Ironiĉno je, ali ne sluĉajno, da za sve diskusije o smanjenju udaljenosti zbog interneta

firme još uvek okupljaju u Silikonskoj dolini, izdvojenoj maloj oblasti juţno od San

Franciska, zbog onoga što se naziva „efektom koktel zabave“. Ono što ĉini uspeh je

neformalni pristup novoj informaciji pre nego što ona postane javna. „U industriji gde je

nova tehnologija stalno na ivici zastarelosti, firme moraju da brzo prepoznaju potraţnju,

obezbede kapital i iznesu proizvod na trţište ili će ih u protivnom pobediti konkurent.“96

Veliĉina trţišta i blizina za konkurente, dobavljaĉe i potrošaĉe u informatiĉkoj ekonomiji

je još uvek vaţna.

Treće, oni koji poĉinju prvi, ĉesto su kreatori standarda i arhitekture informatiĉkih

sistema. Kao u ĉuvenoj pesmi Roberta Frosta, kada se jednom probije staza kroz šumu i

krenete njome, teško je vratiti se na drugu. Ponekad će „sirove“ jeftine tehnologije

otvoriti preĉice koje omogućavaju preticanje prvog pokretaĉa, ali u mnogim sluĉajevima,

razvoj informatiĉkog sistema koji zavisi od utvrĊene staze odraţava prednost prvog

pokretaĉa. Korišćenje engleskog jezika i model najpopularnijih naziva internet domena

96

Douglas McGray, „The Silicon Archipelago“, Daedalus, 128 : 2, p. 167

su pravi primer. Delom zbog preobraţaja ameriĉke ekonomije osamdesetih, a delom zbog

velikih investicija usmeravanih vojnim nadmetanjem tokom Hladnog rata, Sjedinjene

Drţave su ĉesto bile prvi pokretaĉ i još uvek uţivaju voĊstvo u primenu širokih varijeteta

informatiĉkih tehnologija.

Ĉetvrto, kao što smo videli, vojna moć ostaje vaţna u kritiĉnim domenima

meĊunarodnih odnosa. Informatiĉka tehnologija ima neke efekte na korišćenje sile koja

koristi malima a nekad ide u prilog već moćnima. Komercijalna dostupnost ranije skupe

vojne tehnologije, koristi malim drţavama i nevladinim akterima i povećava ranjivost

velikih drţava. Na primer, danas svako moţe od komercijalnih kompanija, za mali novac

da naruĉi u rezoluciji od 1 metra satelitske slike onoga što se dešava u drugim zemljama.

Komercijalne firme i pojedinci mogu da odu na internet i pristupe satelitskim

fotografijama koje su pre samo nekoliko godina bile najstroţa tajna i koštale vlade

milijarde dolara. Kada se pre nekoliko godina jednoj nevladinoj grupi uĉinilo da je

ameriĉka politika prema Severnoj Koreji suviše alarmirajuća, objavila je privatne

satelitske snimke severnokorejskih rampi za lansiranje raketa. Oĉigledno, druge zemlje

mogu da kupe sliĉne slike ameriĉkih baza.

UreĊaji za globalno pozicioniranje koji daju precizne lokacije, nekada vlasništvo

iskljuĉivo vojske, sada su na raspolaganju u lokalnim prodavnicama elektronske opreme.

Štaviše, informatiĉki sistemi ĉine bogate zemlje ranjivijima jer time dodaju nove mete za

teroristiĉke grupe (ukljuĉujući i one koje sponzorišu drţave). Zamislivo je da će u

narednih 25 godina sofisticirani neprijatelj (kao što je mala zemlja sa resursima za „sajber

ratovanje“) odluĉiti da moţe da ucenjuje Sjedinjene Drţave. TakoĊe postoji perspektiva

samostalnih „sajber napada“.

Drugi trendovi, meĊutim, ojaĉavaju već moćne. Informatiĉka tehnologija

proizvela je revoluciju u vojnim poslovima. Senzori postavljeni u svemiru, neposredno

emitovanje, super-brzi raĉunari i sloţeni sofveri obezbeĊuju mogućnost prikupljanja,

sortiranja, obrade, prenosa i širenja informacija o sloţenim dogaĊajima koji se dešavaju

na širokom geografskom prostoru. Ova svest o dominantnom podruĉju borbe

kombinovana sa preciznim odreĊivanjem meta proizvodi moćnu prednost. Kao što su dva

Zalivska rata pokazala, tradicionalne procene odnosa nosaĉa oruţja kao što su tenkovi ili

avioni postaju irelevantne osim ako ukljuĉuju sposobnost da se ovo oruţje integriše sa

informacijama. To je bila greška koju je naĉinio Sadam Husein (kao i oni koji su 1990. u

Kongresu predviĊali masovne ameriĉke ţrtve). Mnoge relevantne tehnologije dostupne su

na komercijalnim trţištima, a moţe se oĉekivati da će slabije drţave kupiti mnoge od

njih. Kljuĉ, meĊutim, neće biti posedovanje modernog hardvera ili naprednih sistema,

nego sposobnost da se integriše sistem sistema. U ovoj dimenziji, Sjedinjene Drţave će

verovatno zadrţati voĊstvo. U informatiĉkom ratovanju, ĉak i mala prednost predstavlja

veliku razliku.

INFORMATIĈKA REVOLUCIJA I SLOŢENA MEĐUZAVISNOST

Informatiĉka revolucija nije ujednaĉila moć meĊu drţavama. Do sada je imala suprotan

uĉinak, a realisti se moţda osećaju osloboĊenim krivice. Šta je, meĊutim, sa smanjenjem

uloge vlade i moći svih drţava. Ovde su promene mnogo više u skladu sa predviĊanjima

liberala i konstruktivista. Sloţena meĊuzavisnost sigurno je mnogo veća u prostoru

višestruktih kanala kontakta izmeĊu društava.

Eksplozija informacija proizvela je „paradoks obilja“.97

Obilje informacija dovodi

do gubljenja paţnje. Kada su ljudi pretrpani velikim koliĉinama informacijama, imaju

teškoća da razlikuju na šta da se usredsrede. Više nego informacija, paţnja postaje resurs

koji nedostaje, a oni koji mogu da razlikuju vrednu informaciju od pozadinskog šuma

stiĉu moć. Urednici i oni koji daju signale sve su zahtevniji, a ovo je izvor moći za one

koji nam mogu reći gde da usmerimo našu paţnju. Nazivi brendova i sposobnost da se

izdaje meĊunarodna potvrda «Good Housekeeping» biće sve vaţniji.

Uz to, javnost je postala sve paţljivija i osetljivija na propagandu. Propaganda kao

forma slobodne informacije nije nova. Hitler i Staljin efikasno su je koristili tridesetih

godina. Miloševićeva kontrola televizije bila je kljuĉna za njegovu moć u Srbiji

devedesetih. U Moskvi 1993., bitka za moć vodila se u TV stanici.

Sada je poverenje kljuĉni resurs, i vaţan izvor meke moći. Ugled postaje ĉak i

vaţniji nego u prošlosti, a politiĉke borbe vode se oko stvaranja i razaranja kredibiliteta.

Vlade se nadmeću za poverenje ne samo sa drugim vladama, nego sa velikim brojem

mogućnosti ukljuĉujući novinske medije, korporacije, nevladine organizacije,

meĊuvladine organizacije i mreţu nauĉnih zajednica.

Politika je postala nadmetanje za poverenje. U svetu tradicionalne politike moći

obiĉno je reĉ o onima ĉija vojska ili ekonomija pobeĊuju. Politika u informatiĉko doba

„moţe da se odnosi na kraju na one ĉija priĉa pobedi“.98

Vlade se nadmeću izmeĊu sebe i

sa drugim organizacijama da ojaĉaju sopstveni kredibilitet i oslabe kredibilitet svojih

protivnika. Pogledajte borbu izmeĊu Srbije i NATO da se postavi okvir tumaĉenju

dogaĊaja na Kosovu 1999. i dogaĊaja u Srbiji godinu dana kasnije. Pre demonstracija

koje su dovele do svrgavanja Slobodana Milosevića oktobra 2000. godine, 45% odraslih

Srba slušalo je Radio Slobodna Evropa i Glas Amerike. Nasuprot tome, svega 31%

slušalo je Radio-Beograd, stanicu koju je kontrolisala drţava.99

Štaviše, domaća

alternativna radio stanica, B92, omogućila je pristup zapadnim vestima, a kada je vlada

pokušala da je zatvori, nastavila je da emituje takve vesti na internetu.100

Informacije koje izgledaju kao propaganda mogu ne samo da budu odbaĉene,

nego moţe da se ispostavi da su kontraproduktivne ukoliko podrivaju ugled zemlje.

Preterane tvrdnje u vezi sa oruţjem za masovno uništenje Sadama Huseina i vezama sa

Al Kaidom, 2003.godine su moţda pomogle mobilisanje domaće podrške iraĉkom ratu,

ali ankete pokazuju da je naknadno otkrivanje preterivanja zadalo skup udarac

britanskom i ameriĉkom kredibilitetu. U novim uslovima više nego ikada, tzv. meka

propaganda moţe se pokazati delotvornijom nego tvrda.

Primer Iraka ilustruje da moć ne teĉe nuţno onima koji mogu da zadrţe

informacije. Pod odreĊenim okolnostima, privatne informacije mogu da naruše

kredibilitet onih koji ih poseduju. Kako je to istakao dobitnik Nobelove nagrade Dţordţ

Akerlof, prodavci polovnih automobila imaju više znanja o njihovim manama nego

potencijalni kupci. Štaviše, vlasnici loših automobila će verovatno više ţeleti da ih

prodaju nego vlasnici dobrih. Ove ĉinjenice vode potencijalne kupce da smanjuju cenu

97

Herbert A. Simon, „Information 101: It’s Not What You Know, It’s How You Know It“, The Journal for

Quality and Participation, July / August 1998, pp. 30 – 33. 98

John Arquilla and D. Ronfeldt, The Emergence of Noopolitik: Toward an American Information

Strategy, RAND , Santa Monica, CA, 1999, p. 53 99

Edward Kaufman, „A Broadcasting Strategy to Win Media Wars“, The Battle for Hearts and Minds,

Center for Strategic and International Studies, Washington, DC, 2003, p. 303. 100

Vidi „Guerilla Radio“, citiran u Poglavlju 2

koju su voljni da plate kako bi se prilagodili nepoznatim manama. Stoga rezultat

superiorne informacije prodavaca nije da poboljšaju proseĉnu cenu koju dobijaju, nego da

im onemogući da prodaju dobra polovna kola za njihovu stvarnu vrednost. Za razliku od

asimetriĉne meĊuzavisnosti u trgovini, gde moć ide onima koji mogu da priušte

ograniĉavanje ili prekid trgovinskih veza, moć informacije ide onima koji mogu

preurediti i na pravi naĉin vrednovati informaciju kako bi izdvojili ono što je i taĉno i

vaţno.

Jedna implikacija viška izvora slobodnih informacija i uloga kredibiliteta je da će

meka moć verovatno manje biti funkcija jednostavnih materijalnih izvora nego u

prošlosti. Kada je sposobnost da se proizvede i raširi informacija nedovoljan izvor,

ograniĉavajući faktori ukljuĉuju kontrolu štamparskih presa, radio stanica i novinske

štampe. Tvrda moć – na primer, korišćenje sile da se preuzmu radio stanice – moţe da

generiše meku moć. U sluĉaju televizije koja pokriva ceo svet, bogatstvo takoĊe moţe da

vodi ka mekoj moći. Na primer, CNN ima sedište u Atlanti a ne u Amanu ili Kairu, zato

što Amerika drţi vodeću mesto u ovoj industriji i u tehnologiji. Kada je Irak 1990. izvršio

invaziju Kuvajta, ĉinjenica da je CNN u osnovi bila ameriĉka kompanija pomogla je da

se ovo pitanje širom sveta tretira kao agresija (analogno sa Hitlerovim akcijama tridesetih

godina), a ne kao opravdan pokušaj da se preokrene kolonijalno poniţavanje (analogno sa

indijskim široko prihvaćenim „oslobaĊanjem“ portugalske kolonije Goa šezdesetih

godina). Do 2003. godine, meĊutim, uspon kablovskih mreţa u regionu kao što su Al

Dţazira i Al Arabija uzdrmao je ameriĉki monopol i obezbedio lokalno oblikovanje

pogleda koji se tiĉu iraĉkog rata.

Bliska veza izmeĊu tvrde i meke moći verovatno će unekoliko oslabiti pod

uslovima sloţene meĊuzavisnosti u informatiĉko doba. Moć elektronskih medija ostaje,

ali će ona biti sve više dopunjivana internetom sa njegovim višestrukim kanalima

komunikacije, koje kontrolišu brojni akteri koji ne mogu da koriste silu da kontrolišu

jedni druge. Na sukobe će uticati ne samo to koji akteri poseduju televizijske mreţe, radio

stanice ili veb sajtove – kad postoji obilje takvih izvora– nego takoĊe i ko poklanja

paţnju kojim izvorima informacija i dezinformacija.

Emitovanje putem elektronskih medija je vrsta širenja informacija koje su dugo

imale uticaj na javno mnjenje. UsredsreĊivanjem na pojedine sukobe i probleme ljudskih

prava, stanice su vršile pritisak na politiĉare da odgovore na odreĊene inostrane sukobe

pre nego na neke druge – na primer, na Somaliju pre nego na Juţni Sudan devedesetih.

Ne iznenaĊuje da su vlade teţile da utiĉu, manipuliše ili kontrolišu televizijske i radio

stanice, i da su mogle da to rade sa znaĉajnim uspehom jer je relativno mali broj mesta za

emitovanje korišćen da ista poruka dopre do mnogo ljudi.

NOVI GLOBALNI AKTERI

Svet je gotovo stigao do jedne vrste neosrednjovekovlja u kome su institucije i izvori autoriteta veoma

raznovrsni. Baš kao što su predvodnici vitezova templara ili franjevaĉkog reda bili iznad svih osim

najmoćnijih prinĉeva, tako i generalni sekretar Amnesty International-a i glavni operativni sluţbenik Royal

Duch Shell-a bacaju mnogo duţe senke na meĊunarodnoj pozornici nego lideri Moldavije, Namibije ili

Naurua. Drţava moţda nije sasvim spremna da se povuĉe, ali ona nije ono što je bila.

- Peter J. Spiro101

INFORMATIĈKA REVOLUCIJA I DEMOKRATIZACIJA

Što se tiĉe drţava, većinu informacija oblikuju demokratije. Ovo nije sluĉajno. Njihovim

društvima je dobro poznata slobodna razmena informacija a njihovim upravljaĉkim

ustanovama to ne predstavlja pretnju. One mogu da oblikuju informacije zato što takoĊe

mogu i da ih dobijaju. Autoritarne drţave, tipiĉne meĊu onima koje zaostaju, imaju

znatno više problema. Vlade kao što je kineska mogu da nadziru pristup svojih graĊana

internetu kontrolisanjem provajdera internet usluga i posmatranjem relativno malog

procenta korisnika. Moguće je, ali skupo, sprovesti takva ograniĉenja, a kontrola ne mora

da bude potpuna da bi bila delotvorna u politiĉke svrhe. Singapur, drţava koja kombinuje

ĉvrstu politiĉku kontrolu sa ekonomskim liberalizmom, kombinovala je svoj politiĉki

nadzor sa rastućom ulogom interneta. Kako, meĊutim, društva kao što je Singapur

dostiţu nivo razvoja pri kome veći broj obrazovanih radnika traţi manje ograniĉenja za

pristup mreţi, Singapur je u opasnosti da izgubi radnike sa stvaralaĉkim znanjem, svoje

najvrednije bogatstvo za nadmetanje u informatiĉkoj ekonomiji. Zato se Singapur bori sa

dilemom preoblikovanja vlastitog obrazovnog sistema kako bi podstakao pojedinaĉnu

kreativnost kakvu će traţiti informatiĉka ekonomija, dok u isto vreme pokušava da drţi

postojeći društveni nadzor nad protokom informacija. Zatvoreni sistemi postaju sve

skuplji.

Drugi razlog zbog koga zatvoreni sistemi postaju sve skuplji jeste da je za strance

riziĉno da investiraju sredstva u autokratsku zemlju gde se kljuĉne odluke donose daleko

od oĉiju javnosti. Transparentnost postaje kljuĉna prednost za zemlje koje traţe

investicije. Sposobnost da se informacija zadrţi od puštanja u javnost, koja je nekad

izgledala toliko vredna autokratskim drţavama, podriva kredibilitet i transparentnost koje

su neophodne za privlaĉenje investicija u uslovima globalne konkurencije. Ova tvrdnja je

bila ilustrovana azijskom finansijskom krizom iz 1997.godine. Vlade koje nisu bile

transparentne nisu kredibilne, pošto se informacije koje nude smatraju za pristrasne i

selektivne. Štaviše, kako napreduje ekonomski razvoj i razvijaju se društva sa jakom

srednjom klasom, represivne mere postaju sve skuplje ne samo kod kuće, nego takoĊe i u

pogledu oĉuvanja meĊunarodnog ugleda zemlje. I Tajvan i Juţna Koreja su kasnih

osamdesetih otkrili da bi suzbijanje rastućih zahteva za demokratijom i slobodnim

izraţavanjem bili skupi u pogledu reputacije njihovih zemalja i meke moći kojom

raspolaţu. Poĉinjući tada da se demokratizuju, oni su ojaĉali svoje kapacitete – u

poreĊenju sa, na primer, Indonezijom – da se uhvate u koštac sa ekonomskom krizom.

Kakvi god da su budući efekti meĊudejstva i virtuelnih društava, jedna politiĉka

posledica sve većeg protoka slobodnih informacija kroz višestruke kanale je već jasna:

drţave su izguble mnogo od svoje kontrole nad informacijama o vlastitim društvima.

Drţavama koje teţe da se razviju potreban je strani kapital, te tehnologija i organizacija

koje idu uz njega. Geografski situirane zajednice su i dalje najvaţnije, ali vlade koje ţele

da vide brz razvoj shvatiće da moraju da se odreknu nekih prepreka informatiĉkim

tokovima koje su zvaniĉnike štitile od spoljne kontrole. Vlade koje ţele visok nivo

101

Peter J. Spiro, „New Global Communities, Nongovernmental Organizations in International Decision-

making Institutions“, Washington Quarterly, 18:1 Winter, 1995, pp. 45 – 46.

razvoja više neće moći da priušte komfor ĉuvanja svog finansijskog i politiĉkog stanja u

nacionalnoj crnoj kutiji.

Nalazimo se u tako ranoj fazi informatiĉke revolucije da svaki zakljuĉak mora da

bude provizoran. Svejedno, sadašnji dokazi podrţavaju ĉetiri glavna argumenta. Prvo,

neki liberali greše u svojim predviĊanjima izjednaĉavanja efekata informatiĉke i

komunikacijske revolucije na distribuciju moći meĊu drţavama. Delom je to zato što

„ekonomije velikog obima“ i „prepreka za ulazak“ opstaju u odnosu na komercijalne i

strateške informacije; a delom zato što u odnosu na slobodne informacije, veće drţave će

ĉesto biti dobro pozicionirane u nadmetanju za kredibilitet. Drugo, jeftini tokovi

informacija stvorili su izuzetnu promenu u kanalima kontakta preko drţavnih granica.

Nevladini akteri koji deluju transancionalno imaju mnogo veće mogućnosti da organizuju

i propagiraju svoje poglede. Suverene drţave su lakše za prodor i manje liĉe na crne

kutije. Politiĉki lideri otkriće da je teţe odrţavati koherentno reĊanje spoljnopolitiĉkih

pitanja. Treće, informatiĉka revolucija menja politiĉke procese na naĉin da će se otvorena

demokratska društva i transnacionalni akteri uspešnije nadmetati za kljuĉni resurs moći –

kredibilitet - nego autoritativne drţave. Konaĉno, meka moć postaje sve vaţnija u odnosu

na tvrdu moć nego što je to bilo u prošlosti, jer kredibilitet postaje kljuĉni resurs moći i za

vlade i za NVO. Iako koherentnost vladine politike moţe da se smanji u više

pluralistiĉkim i otvorenim drţavama, iste te zemlje mogu da budu bolje pozicionirane u

smislu kredibiliteta i meke moći. Ukratko, geografski situirane drţave koje realisti

posebno istiĉu nastaviće da strukturiraju politiku i u informatiĉkom dobu, ali

konstruktivisti su u pravu kada tvrde da se procesi svetske politike unutar te strukture

temeljno menjaju.

Pitanja za raspravu:

1. Šta je treća industrijska revolucija? Po ĉemu se razlikuje od prethodnih

industrijskih revolucija?

2. Kako informatiĉka revolucija i Internet utiĉu na svetsku politiku?

3. Šta je jaĉe – centralizujući ili decentralizujući efekti napretka informatiĉke

tehnologije?

4. Na koji naĉin informatiĉka revolucija utiĉe na drţavni suverenitet? Kakve

promene donosi u meĊunarodnom sistemu drţava i u globalnoj upravi?

5. Da li je informatiĉka revolucija donela pribliţno ujednaĉavajući efekat u smislu

moći i bogatstva meĊu drţavama?

6. Šta je «digitalna podela»? Koje implikacije ona ima, naroĉito za zemlje u

razvoju? Da li je informatiĉka revolucija donela pribliţno ujednaĉavajući efekat u

smislu moći i bogatstva meĊu drţavama?

7. Koje su tri dimenzije informacije?

8. Ko su transnacionalni akteri? Da li dobijaju na znaĉaju? Navedite neke primere

moći transnacionalnih aktera u informatiĉkom dobu?

9. Koja je uloga velikih drţava u upravljanju meĊunarodnom ekonomijom? Koja je

uloga institucija?

10. Kakav je odnos izmeĊu informatiĉke revolucije i demokratije? Da li su

globalizacija i informatiĉka revolucija osnaţile civilno društvo u nedemokratskim

drţavama? Kakav uticaj one imaju na politiĉku participaciju?

PREPORUĈENA LITERATURA:

1. Keohane, Robert O., and Joseph S. Nye, Jr., „Power and Interdependence in the

Information Age“, Foreign Affairs, September / October 1998

2. Litan, Robert, „The Internet Economy“, Foreign Policy, March/April 2001

3. Simon, Herbert Al, „Information 101: It's Not What You Know, It's How You

Know It“, The Journal for Quality and Participation, July/August 1998

4. Meyer-Schoenberger, Viktor, and Deboarh Hurley, „Globalization of

Communication“, in Joseph S. Nye and John D. Donahue, eds., Governance in a

Globalizing World, pp. 135-151

5. Matthews, Jessica T., „Power Shift“, Foreign Affairs, January 1997, pp. 50 - 66

6. Florini, Ann, ed., The Third Force, Carnegie Endowment,Washington, DC, 2000

DODATNA LITERATURA (Preporuĉena literatura):

Adams, James, “Virtual Defense”, Foreign Affairs, May/June 2001, pp. 98-112.

Arquilla, John, and David Ronfeldt, The Emergence of Noopolitik: Toward an American

Information Strategy, Rand Corporation, Santa Monica, CA, 1999

Bell, Daniel, The Coming of Post-Industrial Society: A Venture in Social

Forecasting,Basic Books, New York, 1999

Drucker, Peter, “The Next Information Revolution”, Forbes, August 24, 1998, pp. 46-58

Dyson, Esther, Release 2. 1: A Design for Living in the Digital Age, Broadway Books,

New York, 1998

Edwards, Michael, NGO Rights and Responsibilities, The Foreign Policy Centre,

London, 2000

Florini, Ann, ed., The Third Force, Carnegie Endowment, Washington, DC, 2000

Flynn, Stephen, „Beyond Border Control“, Foreign Affairs, November / December 2000,

pp. 57 – 68.

Guetzkow, Harold, Multiple Loyalties: Theoretical Approaches to a Problem of

International Organization, Princeton University Press, Princeton, NJ, 1955

Hill, Kevin, and John Hughes, Cyberpolitics, Rowman and Littlefield, New York, 1998

Hoge, James, and Gideon Rose, eds., How Did This Happen? Terrorism and the New

War, Public Affairs, New York, 2001

Kaldor, Marry, Helmut Anheier, and Marlies Glasius, eds., Global Civil Society 2003,

Oxford University Press, Oxford, 2003

Kamarck, Elaine, and Joseph S. Nye, Jr., eds. Governance.com: Democracy in the

Information Age, Brookings Institution Press, Washington, DC, 2002, Poglavlje 1

Keohane, Robert O., and Jospeh S. Nye, Jr., Transnational Relations and the World

Politics,

Harvard University Press, Cambridge, MA, 1972

Khagram, Sanjeev, James V. Rikker, and Kathryn Sikkink, eds., Restructuring World

Politics: Transnational Social Movements, Networks and Norms, University of

Minnesota Press, Minneapolis, 2002

Lafeber, Walter, Michael Jordan and the New Global Capitalism, Norton, New York,

1999

Lennon, T.J., ed., The Battle for Hearts and Minds: Using Soft Power to Undermine

Terrorist Networks, MIT Press, Cambridge, MA, 2003

Lessig, Lawrence, Code and Other Laws of Cyberspace, Basic Books, New York, 2000

Litan, Robert, „The Internet Economy“, Foreign Policy, March / April 2001,

Matthews, Jessica T., „Power Shift“, Foreign Affairs, January 1997, pp. 50-66

Norris, Pippa, The Digital Divide: Civic Engagement, Information Poverty, and the

Internet Worldwide, Cambridge University Press, New York, 1999

Nye, Joseph S., Jr., Soft Power: The Means to Success in World Politics, Public Affairs,

New York, 2004

Pells, Richard, Not Like Us, Basic Books, New York, 1997

Perrit, Henry H., Jr., „The Internet as a Threat to Sovereignty?“, Indiana Journal of

Global Legal Studies, Spring 1998, pp. 423 – 442.

Quinlan, Joseph, and Marc Chandler, „The U. S. Trade Deficit: A Dangeorus Illusion“,

Foreign Affairs, May / June 2001

Roberts, Adam, „The So – called ’Right’ of Humanitarian Intervention“, Yearbook of

International Humanitarian Law, May / June 2001, pp. 98 – 112.

Ruggie, John G., „Territoriality and Beyond: Problematizing Modernity in International

relations“, International Organization, Winter 1993

Saich, Tony, „Globalization, Governance, and the Autoritarian State: China“, in: Joseph

S. Nye, Jr., and John Donahue, eds., Governanace in a Globalizing World, Brookings

Institution Press, Washington D. C., 2000

Sassen, Saskia, „ On the Internet and Sovereignty“, Indiana Journal of Global Legal

Studies, Spring 1998

Simon, Herbert A., «Information 101: It's Not What You Know, It's How You Know It,»,

The Journal for Quality and Participation, July/August 1998

Smith, Gordon, and Moises Naim, Altered States: Globalization, Sovereignty, and

Governance, International Development Research Center, Ottawa, 2000

Sola, Pool, Ithiel, Technologies of Freedom, Belknap, Cambridge, MA, 1983

Spiro, Peter, „The New Sovereigntists“, Foreign Affairs, November / December 2000

Spruyt, Hendryk, The Sovereign State and its Competitors, Princeton University Press,

Princeton, NJ, 1994

Strange, Susan, The Retreat of State, Cambridge University Press, Cambridge, 1996

Stern, Jessica, The Ultimate Terrorist, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1999

(Ova knjiga je prevedena na Srpski jezik: Dţesika Stern, Ekstremni teroristi, Aleksandria

Pres, Beograd, 2004)

Williamson, Jeffrey, Globalization and Inequality Then and Now: The Late 19th and

Early 20 th Centuries Compared, National Bureau of Economic Research, Cambridge,

MA, 1996

POGLAVLJE 9

NOVI SVETSKI POREDAK?

Razliĉita viĊenja budućnosti

MeĊunarodna politika ostaje i dalje podruĉje samopomoći, u kojoj su drţave

suoĉene sa bezbednosnom dilemom i gde vojna moć igra znaĉajnu ulogu. Iako postoje

mehanizmi kojima se ta moć moţe ublaţiti kao što su ravnoteţa snaga, meĊunarodne

norme, pravo i organizacije, oni nisu predupredili sve ratove. Logika meĊunarodnih

sukoba, onako kako je opisana kod Tukidida, još se primenjuje u nekim delovima sveta.

Sa završetkom Hladnog rata, došlo je do znaĉajnih rasprava o izgledima za

stvaranje novog svetskog poretka. Kao što ćemo videti kasnije, bilo je mnogo manje

jasno šta to u stvari znaĉi. Postojao je novi svetski poredak, ukoliko se ima na umu da

je nestao bipolarni meĊunarodni sistem koji je nastao posle Drugog svetskog rata. To je,

meĊutim, bio poredak u okviru anarhiĉnog sistema drţava, i nije neminovno bio

pravedan poredak. Neki su smatrali da novi svetski poredak znaĉi izbegavanje problema

koji vladaju u anarhiĉnom sistemu drţava. Da li je takav svet uopšte moguć? Britanski

istoriĉar Arnold Tojnbi, napisao je poĉetkom Hladnog rata da nacionalna drţava i cepanje

atoma ne mogu istovremeno da postoje na istoj planeti. U svetu suverenih drţava, gde je

rat poslednji vid odbrane a nuklearne bombe - oruţje koje se moţe upotebiti u krajnjoj

instanci, smatrao je da nešto mora da nestane, po mogućstvu drţava. I kako smo imali

prilike da vidimo u prethodna dva poglavlja, globalizacija i informatiĉka revolucija

predstavljaju nove izazove suverenitetu drţava, u pozitivnom i negativnom smislu.

Teritorijalna drţava nije uvek postojala u prošlosti, tako da nije nuţno da postoji i

u budućnosti. Rascepkane politiĉke jedinice i sistemi drţava postojali su još za vreme

Tukidida, ali drţave sa velikom teritorijom koje su glavni osnov meĊunarodne politike

nastale su tek posle perioda renesanse. Tridesetogodišnji rat iz sedamnaestog veka još

uvek je imao neke odlike feudalnog rata, te se stoga smatra i poslednjim feudalnim ratom

i prvim ratom izmeĊu teritorijalnih drţava. Drţave sa velikom teritorijom kakve mi danas

poznajemo, bile su glavne institucije savremene svetske politike samo tokom tri ili ĉetiri

veka. Mnogi futurolozi predviĊaju opadanje znaĉaja teritorijalne drţave. Prema njima,

novi svetski poredak podrazumeva postojanje strukture koja prevazilazi „dilemu

anarhije”. Posle Drugog svetskog rata, mogu se uoĉiti pet većih nastojanja da se osmisle

alternativna promišljanja koja prevazilaze nacionalnu drţavu kao model za oblikovanje

svetske politike.

Svetski federalizam - Kao jedna od najstarijih tradicija u evropskom mišljenju,

federalizam smatra da je rešenje za problem anarhije - meĊunarodna federacija: drţave

bi, naime, pristale da se odreknu sopstvenog naoruţanja i da prihvate odreĊeni stepen

centralne vlade. Federalisti su ĉesto pravili poreĊenja sa udruţivanjem 13 ameriĉkih

kolonija u 18. veku. Neki smatraju da je istorija beleţnica napretka ka formiranju

teritorijalno većih politiĉkih jedinica. Ipak, federalizam se nije pokazao kao veoma

uspešna zamisao. Mir nije jedina stvar koju ljudi vrednuju. Ljudi takoĊe ţele pravdu,

bogatstvo, kao i nezavisnost, i nisu toliko uvereni da će ih svetska vlada štititi. Pored

toga, kod malo ljudi postoji ubeĊenje da bi taj „federalni melem” funkcionisao, odnosno

da bi predstavljao rešenje za problem rata. Ĉak i da je anarhiĉni sistem drţava bar i

delimiĉan uzrok rata, ukidanje nezavisnih drţava ne bi nuţno znaĉilo i kraj rata. Kao što

smo već videli u prethodnim poglavljima, većina ratova koja se nedavno dogodila bili su

unutar drţava.

Funkcionalizam - Ideja meĊunarodnog funkcionalizma nastala je zbog

nedostataka zamisli federalizma. Funkcionalizam, popularan u 1940-im, smatra da

ekonomska i društvena saradnja mogu da stvore zajednice koje prevazilaze granice

drţava i da se na taj naĉin otkloni problem rata. To znaĉi da bi suverenitet (drţava) tada

postao manje relevantan, i iako bi formalno jezgro drţava još uvek postojalo, nestao bi

njen neprijateljski sadrţaj. Od kraja Drugog svetskog rata, na osnovu funkcionalistiĉkog

promišljanja nastale su neke od specijalizovanih agencija Ujedinjenih Nacija kao što su

Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO), Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i

druge. Funkcionalizam postoji i danas u odreĊenoj meri, u svetu sa mnogim

transnacionalnim interesima, nevladinim organizacijama, multinacionalnim

korporacijama i sliĉno. Ipak, funkcionalizam se nije pokazao kao uspešna zamisao za

formiranje svetskog poretka, jer većina drţava nerado pristaje da postane toliko

meĊuzavisna u smislu da postanu previše ranjive od drugih.

Regionalizam - Zamisao regionalne integracije je postala veoma popularna u

1950-im i 1960-im. Ţan Mone, šef Francuske Komisije za planiranje, smatrao je da bi

funkcionalistiĉki pristup na regionalnom nivou mogao da dovede do udruţivanja

Nemaĉke i Francuske, i tako speĉi obnavljanje sukoba koje su one vodile u Prvom i

Drugom svetskom ratu. Evropa je 1950. godine zapoĉela ostvarenje tog procesa sa tzv.

Šumanovim planom, koji je podrazumevao integrisanje zapdnoeverospkih industrija uglja

i ĉelika. Nakon 1957. godine, Ugovorom iz Rima osnovano je Zajedniĉko evropsko

trţište, koji je omogućio postepeno smanjenje trgovinskih barijera i harmonizaciju

širokog spektra poljoprivrednih i ekonomskih politika, što je sve kulminiralo stvaranjem

Evropske unije 1992. godine. Kao što smo videli, i drugi regioni u svetu su pokušali da

podraţavaju evropski regionalizam, od kojih je NAFTA najznaĉajniji primer u Zapadnoj

hemisferi.

Ipak, 1965. godine, Šarl de Gol, tadašnji predsednik Francuske, i kasnije, 1980-ih

Margaret Taĉer, u to vreme premijer Velike Britanije, utvrdli su granice tome koliko

daleko mogu ići regionalne integracije. Do sredine 1990-ih, u zemljama Evropske unije

postojala su široko rasprostranjena ambivalentna osećanja o stepenu suvereniteta koje one

treba da prenesu na regionalne vlade. Nova zajedniĉka valuta, euro, puštena je u opticaj

2002. godine ali ne u svim drţavama ĉlanicama Unije. Uprkos tome što je kretanje ka

formiranju federacije bilo sporo, i što se Unija suoĉava sa organizacionim i ustavnim

problemima u procesu pridruţenja novih ĉlanica sa Istoka Evrope, moţe se reći da se

Evropa promenila na bolje u poreĊenju sa ranijim razdobljima koja smo prouĉavali.

Evropska Unija predstavlja jedan tekući i dinamiĉni eksperiment u meĊunarodnim

odnosima. Kako njene ĉlanice briţljivo nastavljaju da pregovaraju, nastala je isprepletena

mreţa multilateralnih institucija koje se bave razliĉitim pitanjima od poljoprivrede do

zajedniĉkih odbrambenih snaga, i poseban evropski identitet. Iako na nivou politiĉkog

odluĉivanja i dalje ostaju razlike meĊu drţavama ĉlanicama, istraţivanja javnog mnenja

pokazuju da mnogi graĊani Evropske unije doţivljavaju sebe kao Evropljane, na isti

naĉin kao što vide sebe i kao Francuze, Nemce ili Špance. Ovo je u skladu sa postavkama

teorije socijalnog konstruktivizma u kojoj se istiĉe uloga koju imaju ideje i kultura u

stvaranju politiĉkih identiteta i uverenja. Drţave ĉlanice Evropske unije izabrale su da

povećaju sloţenu meĊuzavisnost izmeĊu njih, verujući da odnos izmeĊu cene i dobrobiti,

daje prednost saradnji izmeĊu drţava u odnosu na koncept pune nezavisnosti drţava. U

današnjoj Evropi, moţda neće svi biti u istom ĉamcu, ali ĉamci su zajedno privezani na

razliĉite naĉine, doduše mnogo drugaĉije nego ranije. Na primer, u mnogim oblastima

zakoni EU su stariji od zakona drţava ĉlanica. Evropska unija, dakle, predstavlja novi

oblik meĊunarodne politike, ali samo na regionalnom nivou.

Ekologizam – Tokom ’70-ih, ekologizam daje novi znak nade razliĉitim oblicima

svetskog poretka. Riĉard Folk u knjizi „Ova ugroţena planeta“ tvrdi da dve stvari mogu

da obezbede osnovu za novi svetski poredak, a to su: porast znaĉaja transnacionalnih,

neteritorijalnih aktera i rastuća meĊuzavisnost meĊu akterima u uslovima oskudice. Folk

smatra da moţe doći do postepenog razvoja svesti obiĉnih ljudi o opšteprihvaćenim

vrednostima koje bi prevazišle granice nacionalnih drţava. Antikolonijalizam,

antirasizam, veća jednakost, i teţnja ka oĉuvanju ţivotne sredine ne bi samo uĉvrstili

odnose izmeĊu većine ĉlanica Ujedinjenih nacija, nego bi tako nastali novi meĊunarodni

reţimi koji bi se bavili rešavanjem problema smanjenja prirodnih bogatstava u svetu.

Krajnji cilj bio bi stvaranje meĊunarodnih normi koje u prvi plan istiĉu vrednosti kao što

su mir, pravda, ekološka ravnoteţa, i novi oblik svetskog poretka.

Usled tehnoloških promena i ekonomskog rasta naglašeni su ekološki problemi i

izvršen je pritisak na resurse kao što su okeani, atmosfera, i biološka raznovrsnost koji se

smatraju zajedniĉkim dobrom. Tokom prošlog veka, vlade mnogih drţava potpisale su

više od 170 meĊunarodnih ugovora koji se odnose na pitanja od zajedniĉkog interesa kao

što su ribarstvo, kisele kiše, tanjenje ozonskog omotaĉa, zaštita ugroţenih vrsta, pitanja

Antarktika i zagaĊivanje okeana. Dve trećine tih ugovora potpisano je nakon prve

Konferencije Ujedinjenih Nacija o ţivotnoj sredini odrţane u Stokholmu 1972. godine.

TakoĊe, znaĉajne Konferencije Ujedinjenih nacija o ţivotnoj sredini i globalnom

zagrevanju odrţane su u Brazilu 1992. i Japanu 1997. godine. Ekološka pitanja su

podstakla i razvoj brojnih nevladinih organizacija koje deluju transnacionalno. Pored

toga, većina razvijenih zemalja, preko svojih unutrašnjih politika, pokazuje snaţan

porast zabrinutosti za ţivotnu sredinu.

MeĊutim, Folk je precenio stepen oskudice resursa i potcenio u kom stepenu nove

tehnologije mogu da zamene postojeću oskudicu, jer je i u mnogim siromašnim zemljama

zabrinutost za ekologiju na drugom mestu, odmah iza ţelje za brzim ekonomskim

razvojem.

Sajberfeudalizam - Kao što smo imali prilike da vidimo u prethodnom poglavlju,

neki teoretiĉari organizacije u informatiĉkom dobu kao što su Piter Draker i Alvin i Hajdi

Tofler tvrde da informatiĉka revolucija izjednaĉava hijerarhijske odnose meĊu akterima i

zamenjuje ih mreţnom organizacijom. Prema njima, centralizovane vlade i njihove

birokratije iz dvadesetog veka postaće decentralizovane organizacije u dvadeset prvom

veku, a privatna trţišta kao i neprofitne organizacije obavljaće sve više vladinih funkcija.

Štaviše, struĉnjak za Internet, Ešter Dajson smatra da će decentralizovane organizacije i

virtuelne zajednice koje su se razvile u okviru Interneta, prevazići jurisdikcije

teritorijalnih drţava i razviti svoje vlastite obrasce upravljanja. Iako će nacionalne drţave

i dalje postojati, one neće zauzimati centralno mesto u ţivotima ljudi. Ljudi će ţiveti na

osnovu višestrukih dobrovoljnih ugovora, a iz zajednica će ulaziti i izlaziti jednim

pritiskom na „miš“. Novi obrazac, uz ukrštanje zajednice i vlade postao bi savremeniji i

civilizovaniji u poreĊenju sa feudalnim svetom koji je postojao pre nego što je Vestfalski

sistem postao dominantan.

Iako moţemo primetiti da postoje odreĊena kretanja u tom pravcu, ova vizija o

tome kako će izgledati svet posle nacionalnih drţava ostavlja otvorena pitanja o tome,

kako će se sukobiti zahtevi virtuelnih i geografskih zajednica, i kako će se rešiti problemi

nasilja i bezbednosti. Šta više, kao što smo videli u prethodnom poglavlju, nove

informatiĉke tehnologije mogu biti korisno upotrebljene ali i zloupotrebljene. Današnji

teroristi koriste raĉunare, pretraţuju informacije o naoruţanju i koordiniraju svoje

aktivnosti preko interneta. Tako hakeri koji ţive u nekim dalekim mestima mogu ugroziti

druge zemlje, a da ne preĊu granice svoje vlastite drţave. U takvim okolnostima, graĊani

mogu zahtevati postojanje jaĉih, a ne slabijih drţava koje će moći da im pruţe zaštitu.

Kao što je to Tomas Hobs istakao vekovima ranije, anarhija koja postoji meĊu drţavama

ima svoje opasnosti, ali su one mnogo manje od oblika anarhije u kojoj ne postoji vlast da

pruţi zaštitu od delovanja nedrţavnih aktera.

Nasuprot predviĊanjima datim u ovih pet modela, nacionalna drţava nije još uvek

zastarela. Oni koji veruju da je koncept nacionalnih drţava zastareo, ĉesto to ilustruju

jednostavnom analogijom. Oni, naime, tvrde da je danas nacionalna drţava napadnuta i

balistiĉkim raketama i elektronskim porukama koje za tili ĉas mogu preći njihove

granice. Kao što su vatrena oruţja i pešadija prodirali i uništavali srednjovekovne

tvrĊave, tako su nuklearni projektili i Internet uĉinili nacionalnu drţavu zastarelim

konceptom. Ali ljudi od svojih politiĉkih ustanova zahtevaju tri stvari: fiziĉku

bezbednost, ekonomsko blagostanje i zajedniĉki identitet. Promene u meĊunarodnim

procesima veoma sporo menjaju mesto tih vrednosti, i to će trajati sve dok nacionalna

drţava pruţa i obezbeĊuje te tri vrednosti u većoj meri nego bilo koja druga institucija.

Multinacionalne kompanije, nevladine organizacije i meĊunarodne (vladine-prim.prev.)

organizacije nemaju vojnu silu koja pruţa takvu bezbednost, kao ni legitimnost da se

odredi središte za stvaranje zajedniĉkog identiteta. Štaviše, u ovom razdoblju ljudske

istorije, do procvata demokratije došlo je samo unutar konteksta nacionalnih drţava.

Virtualne zajednice su još uvek slabije od geografskih zajednica. Dakle, uprkos dugoj

tradiciji nastojanja da se osmisle alternative, drţava koja ima stalnu teritoriju, kao i svoje

izazove i dalje će zauzima središnje mesto u svetskoj politici.

Drţave su se odrţale kao takve, ali se menja kontekst svetske politike.

Revolucionarne promene do kojih je došlo u tehnologiji uĉinile su da svet izgleda mnogo

manji i tešnje povezan. Skoro istovremeno, te brze promene su izazvale kod ljudi mnoge

etniĉke, verske i nacionalistiĉke podele. Kao što smo to imali prilike da vidimo u

sedmom poglavlju, globalizacija moţe dovesti do procesa ekonomske integracije i

politiĉke fragmentacije u isto vreme.

Komunikacije menjaju svet. Diplomatija se danas vodi uporedo sa dešavanjima. U

Zalivskom ratu, i Sadam Husein i Dţordţ Buš gledali su CNN da bi ĉuli najnovije vesti.

Tokom borbi u Avganistanu, i Osama Bin Laden i Dţordţ V. Buš gledali su CNN i

arapsku televizijsku stanicu Al Dţazira. U Iraĉkom ratu, televizijski izveštaĉi putovali su

zajedno s trupama. Problemi ljudskih prava i patnja mnogih u udaljenim delovima sveta,

uţivo nam se predstavlja u dnevnim sobama putem televizije. Ljudi iz siromašnih

zemalja koji zaraĊuju jedan dolar dnevno postaju bolje obavešteni o naĉinu ţivota ljudi

koji zaraĊuju milione dolara godišnje. Prema Kenetu Rogofu, bivšem glavnom

ekonomisti MeĊunarodnog monetarnog fonda, visok stepen povezanosti izmeĊu

poslovnog sveta i mišljenja potrošaĉa širom planete moţe uticati na globalnu ekonomsku

aktivnost ka opštoj ekonomskoj recesiji, mnogo više nego u prošlosti. „Jedan od razloga

zbog koga smo postali sinhronizovaniji”, kaţe on, „jeste da svi gledamo CNN”.102

Ekonomska integracija ne znaĉi, meĊutim, i politiĉku integraciju. Većina ljudi

koji putem televizije Al Dţazira prate ratove u Avganistanu i Iraku, imaju razliĉito

viĊenje dogaĊaja u odnosu na one koji iste stvari prate reko CNN-a. Na sliĉan naĉin,

svetska mreţa omogućava da više informacija bude dostupno većem broju ljudi, ali ljudi

ne tragaju uvek za istom vrstom ili izvorom informacija. Internet, kablovska i satelitska

televizija više podstiĉu da se emitovanje informacija usmeri ka specifiĉnim grupama

ljudi, nego što pruţaju zajedniĉki kriterijum koji bi bio tipiĉan za televizijsko emitovanje.

Kanadski teoretiĉar komunikacija Maršal Makluan rekao je jednom da su savremene

komunikacije stvorile, kako je on nazvao, „globalno selo”. Metafora globalnog sela

moţe, meĊutim, biti pogrešna zbog toga što je globalni politiĉki identitet i dalje slab. U

većem delu sveta, ĉini se da jaĉaju a ne da slabe nacionalni, verski, etniĉki identiteti.

Umesto globalnog sela, mi imamo više sela širom sveta koja sve više znaju jedna za

druge. A sela podrazumevaju parohijalizam, kao i zajednicu. Na osnovu tog

istovremenog procesa integracije i dezintegracije, nastala su dva poznata, previše

uprošćena shvatanja o budućnosti svetske politike posle hladnog rata.

Kraj istorije ili sukob civilizacija?

Frensis Fukujama je 1989. godine objavio je ĉlanak pod naslovom „Kraj istorije”.

Naravno, on to nije mislio bukvalno, nego je tvrdio da smo sa padom komunizma

dostigli krajnju taĉku ideološkog razvoja i „pojavu zapadne liberalne demokratije kao

konaĉnog oblika ljudske vladavine”. Duboki ideološki rascepi vodili su ka

102

Joseph Kahn, "The World’s Economic Slide Together into Recession", The New York Times, November

25, 2001.

meĊunarodnim sukobima tokom 20. veka, a pokreti kao što su fašizam i komunizam bili

su odgovori na poremećaje u tradicionalnom naĉinu ţivota usled procesa modernizacije.

Industrijalizacija je otrgla ljude iz njihovih sela ili malih zajednica, i uĉinila ih podloţnim

angaţovanju u velikim ideološkim pokretima. Vremenom se, ipak, liberalni kapitalizam

pokazao kao mnogo uspešniji sistem, zbog stvaranja većeg stepena blagostanja i uĉešća

graĊana. Kraj Hladnog rata nagovestio je pobedu liberalnog kapitalizma. Sa jedne strane,

Fukujama je u pravu. Više ne postoji jedan jedinstveni konkurent liberalnom kapitalizmu,

kao jedinoj preovlaĊujućoj ideologiji. Pored toga, potpuno su promenjeni i odnosi izmeĊu

bogatih zemalja sa demokratskim ureĊenjem. Ni Nemaĉka i Francuska, niti Sjedinjene

Drţave i Japan, ne oĉekuju ili planiraju rat jedni protiv drugih. Sloţena meĊuzavisnost

izmeĊu njih stvara „velika ostrva demokratskog mira” u današnjem svetu, i stoji u istom

redu kao i Kantove liberalne prognoze.

S druge strane, meĊutim, poslehladnoratovski svet se pre moţe opisati kao

povratak istorije, nego da se radi o „kraju istorije”. Povratak istorije podrazumeva više

uobiĉajenih okolnosti, u kojima pojedinaĉna ideološka neslaganja ne vode ka velikim

sukobima u meĊunarodnoj politici. Liberalni kapitalizam ima mnogo konkurenata, iako

su oni meĊusobno podeljeni. Kina i Rusija koriste kapitalizam i globalno trţište, iako

nijedna od njih nije ni sasvim liberalna ni sasvim kapitalstiĉka drţava. U drugim

podruĉjima sveta, verski fundamentalizam dovodi u pitanje teoriju i praksu liberalnog

kapitalizma. Iako ponekad posmatramo sve verske fundamentalizme kao jednu celinu,

postoji više razliĉitih fundamentalizama. Ono što je zajedniĉko svima njima su delovanje

protiv, kao i suprotstavljanje sekularnom liberalnom kapitalizmu. Jedan od velikih

odgovora i konkurenata liberalnom kapitalizmu posle kraja Hladnog rata jeste etniĉki,

verski i nacionalni komunalizam.

Tokom 1993. godine, Semjuel P. Hantington je objavio ĉlanak (a kasnije i knjigu)

pod naslovom „Sukob civilizacija”, zahvaljujući kojima je postao poznat po suprotnim

shvatanjima od Fukujame.

Hantington smatra da iako su glavni izvori sukoba u novom svetu ideološki i ekonomski,

vaţniji uzrok koji bi imao uticaja na sukob bio bi kulturni. Sledeći Arnolda Tojnbija,

Hantington je podelio svet u 8 velikih „civilizacija” (Zapadnu i Latinoameriĉku, Afriĉku,

Islamsku, Kinesku, Hindu, Pravoslavnu, Budistiĉku i Japansku). On je predvideo kako će

sukobi izbijati po rasednoj liniji izmeĊu tih civilizacija. Nasuprot onim realistiĉkim

teoretiĉarima koji su koristili teoriju ravnoteţe snaga da predvide obnavljanje

meĊudrţavnih sukoba izmeĊu Nemaĉke i njenih suseda, ili nekih liberala koji su

oĉekivali da će se demokratski mir raširiti po svetu, Hantington se pokazao kao veoma

mudar jer se usredsredio na kulturu kao izvor sukoba.

Sa druge strane, Hantington je previše uprostio svoje shvatanje prihvatajući jednu

Tojnbijevu priliĉno proizvoljnu podelu civilizacija. Kao što smo imali prilike da vidimo u

sedmom poglavlju, kulture nisu ni homogene ni statiĉne kategorije, nego se one ĉesto

prepliću i menjaju. Došlo je do velikog broja sukoba unutar tih velikih „civlizacija”

prema Hantingtonovoj mapi sveta (na primer, unutar afriĉke civilizacije ili islama), nego

izmeĊu njih. Neki posmatraĉi smatraju da teroristiĉki napadi Osame bin Ladena i njegov

poziv na Islamski Dţihad protiv Zapada, potvrĊuju da je Hantington bio u pravu, ali neko

moţe smatrati opravdanim i dogaĊaje posle Septembra 2001. godine, kao i graĊanski rat

unutar Islama izmeĊu ekstremnih fundamentalista i pristalica umerenih struja. Mnogi

muslimani umerenih pogleda imaju više zajedniĉkog sa umerenim Hrišćanima ili

Jevrejima, nego sa Osama bin Ladenom.

Nedostatak takvih shvatanja, kod Fukujame i kod Hantingtona, jeste nastojanje da

smeste poslehladnoratovski svet u jedan ili u drugi obrazac. Jedna mera, meĊutim, ne

odgovara svima. Kao što smo prethodno videli, osim razliĉitih kultura postoje i veoma

razliĉiti oblici drţava, prema stepenu ekonomske modernizacije. Fukujamina pobeda

liberalnog kapitalizma i demokratskog mira veoma se dobro uklapa u veći deo

postindustrijskog sveta. Realizam moţe mnogo da nam kaţe o odnosima izmeĊu zemalja

u predindustrijskom i industrijskom periodu. Hantingtonovo usmeravanje na sukobe do

kojih dolazi zbog razliĉitih kultura, više odgovara predindustrijskom svetu i njihovim

odnosima sa ostatkom sveta.

Kao što smo već videli, etniĉki i kulturni sukobi nastaju kada su identiteti pod

znakom pitanja usled velikih društvenih promena koje prate procese modernizacije i

globalizacije. Ljudi sa sliĉnim etniĉkim karakteristikama tvrde da je njihov zajedniĉki

identitet veoma moćna ideja, ali kada pokušavaju da kontrolišu drţavu, to nazivamo

nacionalizmom. Realisti kritikuju Hantingtona istiĉući da su takve nacionalne drţave u

zategnutim odnosima sa transnacionalnim civilizacijama i kulturama u ĉijim osnovama je

religija, koje su u središtu njegovog shvatanja. Kao što smo primetili na Bliskom Istoku,

nacionalne drţave kao što su Egipat i Sirija su se pokazale jaĉe od pan-arabizma, i

trenutno su one u borbi protiv snaga islamskog fundamentalizma.

Ĉak i kada drţave preovladaju, nacionalizam varira po svom intenzitetu. Veoma

je pouĉno posmatrati razliku izmeĊu Istoĉne i Zapadne Evrope. Pod komunistiĉkom

vladavinom na Istoku, nacionalistiĉki i etniĉki sukobi bili su zamrznuti u periodu od pola

veka. Kraj Hladnog rata i nestanak sovjetske hegemonije oţiveli su mnoge takve

napetosti. Na primer, sa krajem Hladnog rata i nestankom komunistiĉke vlade, razlike

izmeĊu Srba, Hrvata, Muslimana i Kosovskih Albanaca izbile su u prvi plan sa

katastrofalnim posledicama u Jugoslaviji. Širom bivšeg Sovjetskog Saveza, mnoge

etniĉke grupe raširile su se van drţavnih granica rasplamsavajući nove etniĉke sukobe i

oţivljavanje nacionalizma. Nasuprot tome, u Zapadnoj Evropi posle kraja Hladnog rata,

bile su zanemarljive mogućnosti za izbijanje meĊudrţavnih sukoba, a zemlje koje su pre

toga bile ţestoki rivali, osnovale su Evropsku uniju. Kako se to moţe objasniti?

Delimiĉno objašnjenje moţe biti uloga ekonomskog rasta. Kada ljudi ţive bolje,

neslaganja izmeĊu njih mogu biti manjeg intenziteta. Deo objašnjenja moţe biti i

demokratija, jer tamo gde ljudi imaju mogućnost da stvore za sebe odreĊene javne

procedure, strasti mogu biti nadvladane. Neka neslaganja na Zapadu nestala su za tokom

demokratskih procesa - o tome najbolje svedoĉi rasprava koja se vodila u Zapadnoj

Nemaĉkoj po završetku Drugog svetskog rata a koja je dovela do promena u udţbenicima

i do novog razumevanja nemaĉke istorije. Deo odgovora je i formiranje regionalnih

institucija koje su okupile stanovnike Zapadne Evrope u jedan veći poredak u kome

krajnja nacionalistiĉka shvatanja nisu naišla na odobravanje.

Ĉak i u Zapadnoj Evropi, meĊutim, daleko od toga da je nacionalizam savladan i

nestao sa scene. Mnogi Evropljani ne ţele da njihov nacionalni identitet bude potpuno

utopljen u evropski identitet. Još uvek postoje preostali strahovi izmeĊu Francuza i

Nemaca. Jedan od razloga zbog ĉega Francuzi podrţavaju proces evropskih integracija,

jeste što tako drţe Nemce pod kontrolom. Pored toga, mnogi stanovnici Zapadne Evrope

su zabrinuti zbog imigranata i reaguju protiv njih. Oni strahuju od migracija sa Severa

Afrike, kao i iz Istoĉne Evrope. Ti došljaci sa juga i istoka su siromašni, i mogu doći

pojedinaĉno ili moţda kao teroristiĉke grupe. Politiĉke partije desno od centra koriste se

ksenofobijom i upozoravaju da problemi nacionalizma i etniĉkih tenzija nisu potpuno

otklonjeni u Zapadnoj Evropi. Suverenitet i dalje štiti bogatu manjinu od siromašne

većine koja ţivi u svetu. MeĊutim, znaĉajno je poreĊenje izmeĊu Zapadne i Istoĉne

Evrope. Na sreću, ţelja mnogih istoĉnoevropskih zemalja da se pridruţe Evropskoj uniji

imala je snaţan umirujući efekat na njihove lidere i narode. Ipak, širenje ostrva mira je

jedan spor proces.

Tehnologija i raspršivanje moći

Postoji i treće viĊenje budućnosti koje je nedovoljno odreĊeno za razliku od

shvatanja Fukujame ili Hantingtona, ali ipak postaje blisko stvarnosti. Prema tom

shvatanju, tehnologija, a naroĉito informatiĉka tehnologija, prednjaĉi u raspršivanju

moći. Kao što je dvadeseti vek bio doba centralizacije vlasti u drţavnim prestonicama,

koje su dostigle svoj vrhunac sa totalitarnim vladama u Sovjetskom Savezu i nacistiĉkoj

Nemaĉkoj, ekonomske i informatiĉke mreţe pomeraju neke funkcije upravljanja ka višim

i niţim nivoima, a u nekim situacijama od zvaniĉne vlasti ka privatnom i neprofitnom

sektoru, kao što je prikazano u tabeli 9.1. Kao što smo videli u osmom poglavlju,

informacija je moć, pa će svaka vlast uoĉiti kako se ozbiljno narušava njena kontrola u

dvadeset prvom veku, dok se informatiĉka tehnologija postepeno širi i smanjuju troškovi

njene proizvodnje. Sredinom dvadesetog veka, ljudi su oĉekivali da će raĉunari dovesti

do pojave centralizovanog sveta po ugledu na roman „1984.” Dţordţa Orvela, ali se

pokazalo da su posledice decentralizacije mnogo snaţnije.

Tabela 9.1. Podela vlasti u dvadeset prvom veku

Privatna Javna Treći sektor

Naddržavna

Transnacionalne

korporacije

(primer,

IBM, Shell)

MeĊunarodne

organiza

cije

(primer, UN, STO)

Nevladine

organiza

cije

(primer,

Oxfam,

Greenpe

ace)

Državna

Drţavne korporacije

Centralna vlast

Drţavne neprofitne

organiza

(primer, US

Airways)

u 20. veku cije

(primer,

ameriĉki

crveni

krst)

Lokalna

(ona koja je

ispod državne)

Lokalna preduzeća

Drţavna/Lokalna

vlast

Lokalne grupe

Zemlje će se razlikovati po tome koliko daleko i brzo će informatiĉka revolucija

podsticati decentralizaciju, i koliko se suprotnih sila moţe pojaviti. Ĉini se veoma

verovatnom opšta pretpostavka da vlade drţava gube svoj monopol nad spoljnom

politikom, i da će biti prinuĊene da dele pozornicu svetske politike sa nedrţavnim

akterima kao što je opisano u osmom poglavlju ove knjige.

To raspršivanje moći moţe imati i pozitivne i negativne posledice. Prema prvom,

pozitivnijem shvatanju, tehnologija podstiĉe ekonomski razvoj i slabi autoritarne reţime.

Rezultat bi bio da se ubrzava širenje ostrva demokratskog mira. Prema drugom,

negativnijem shvatanju, uoĉava se novi feudalizam u kome destruktivni pojedinci,

teroristiĉke grupe, i druge slabe drţave imaju pristup sredstvima za masovno uništenje,

što stvara pravu anarhiju, za razliku od anarhije koja postoji meĊu drţavama. U jednom

takvom nesigurnom svetu, moţe doći do otpora koji usporava proces ekonomske

globalizacije i u kome graĊani ţrtvuju demokratske slobode u korist hobzijanskih

autokratskih vlada koje im obezbeĊuju liĉnu bezbednost.

U tom pozitivnijem shvatanju istiĉe se da se zbog meĊunacionalnih komunikacija

povećala i svest o tome šta se dešava u drugim delovima sveta, zato što su grupe

sposobnije da se organizuju na globalnom planu. Kao što smo videli, nevladine

organizacije su u stanju da pokrenu kampanje koje obuhvataju više nacija u cilju borbe za

pitanja ţivotne sredine ili pak pitanja ljudskih prava. Internet pruţa informacije

graĊanima kojima se podriva kontrola koju autoritarni reţimi mogu da imaju.

Najimpresivniji transnacionalni akteri su, naravno, multinacionalne korporacije.

Širenjem investiranja širom sveta i sticanjem profita u razliĉitim delovima globalnog

trţišta, transnacionalne kompanije stvaraju drugaĉiji tip svetske ekonomije. Vlade se bore

da privuku strane investicije. Veliki deo meĊunarodne trgovine je trgovina unutar

multinacionalnih kompanija. Honda sada proizvodi više automobila u Sjedinjenim

Drţavama nego što to ĉini u Japanu, i ona transportuje automobile koji su napravljeni u

Americi natrag u Japan. Vlada Sjedinjenih Drţava pritiska drţave ĉlanice Evropske unije

da prihvate Hondina vozila koja su proizvedena u Sjedinjenim Drţavama. Drugim

reĉima, Sjedinjene Drţave definišu izvoz japanskih automobila proizvedenih u

Sjedinjenim Drţavama u Evropu, kao ameriĉki nacionalni interes. Na sliĉan naĉin, IBM

je najveći proizvoĊaĉ mreţnih kompjutera u Japanu. IBM Japan pravi svoja istraţivanja u

Japanu i zapošljava japanske radnike.

Sve ovo navelo je bivšeg sekretara rada Roberta Rajha da se zapita, „ko je naš”?

Treba li analitiĉari da se usredsrede na identitet sedišta kompanija ili na ĉinjenicu gde one

vrše svoja istraţivanja i gde organizuju svoju proizvodnju? On tvrdi da u smislu onoga

što je dobro za narod koji ţivi unutar granica SAD, strane kompanije koje deluju unutar

Sjedinjenih Drţava mogu biti mnogo vaţnije nego neka ameriĉka kompanija koja radi u

Japanu. Kritiĉari odgovaraju Rajhu da on gleda mnogo dalje u budućnost nego što to

sadašnjost opravdava. Većina multinacionalnih kompanija ima predominantni nacionalni

identitet, i tri ĉetvrtine ameriĉkih proizvoda prave kompanije sa sedštem unutar

Sjedinjenih Drţava. MeĊutim, ovo je jedan interesantan naĉin razmišljanja o budućnosti.

Transnacionalno investiranje dovodi do konfuzije identiteta, do konfuzije povodom

pitanja „ko je naš” i zajedno sa meĊuzavisnošću ţivotne sredine, sve to moţe uticati na

dugoroĉno gledanje na svetske probleme.

Kada bi Sjedinjene Drţave reagovale na naĉin da iskljuĉe strane firme sa

ameriĉkog trţišta, to bi jednostavno dovelo do stvaranja neefikasnih preduzeća koja više

ne bi bila sposobna da konkurišu na svetskom trţištu. Problem povodom

protekcionistiĉkih akcija je što mogu naneti štetu i onom ko pokušava da se zaštiti,

podjednako koliko i suprotnoj strani. Tako su 1990-ih, Amerikanci i Japanci pregovarali

povodom unutarpolitiĉkih prepreka trgovini. Sjedinjene Drţave su pritiskale Japan po

pitanju striktnih japanskih unutrašnjih pravnih propisa. Japan ima zakone kojima se

ograniĉava veliĉina supermarketa, kao i drugaĉiju praksu kojom se ograniĉava pristup

stranih firmi sistemu raspodele. Brojni japanski politiĉari i potrošaĉi bili su obradovani

što je došlo do tih ameriĉkih pritisaka, jer je to donelo odreĊene koristi i japanskim

potrošaĉima. Na neki naĉin, postoji transnacionalna koalicija izmeĊu ameriĉkih

prozvoĊaĉa i japanskih potrošaĉa. Japanska vlada je zauzvrat pritiskala Sjedinjene

Drţave da smanje njihov budţetski deficit, tvrdeći da je ameriĉki trgovinski deficit u

direktnom odnosu sa vladinim budţetskim deficitom. Drugim reĉima, ameriĉki i japanski

zvaniĉnici bavili su se stvarima koje ne samo da nisu bile „na granici teritorijalnih voda”,

nego o stvarima koje se nalaze duboko unutar suverene jurisdikcije svake zemlje.

Širenje oruţja za masovno uništavanje

Shvatanje koje moţe naneti štetu odnosi se na razliĉite dimenzije

transnacionalnog širenja tehnologije. Kao što smo imali prilike da vidimo u sluĉaju nafte,

kompanije šire tehnologiju i odreĊene veštine i znanja. Tehnologija se takoĊe moţe

proširiti preko trgovine, migracijama, obrazovanjem i protokom ideja. Šta ovo širenje

donosi bezbednosti? Postoji već oko 40 zemalja sa potencijalom da prizvode nuklearno,

hemijsko, ili biološko oruţje za masovno uništavanje. Tehnologija prozvodnje hemijskog

oruţja stara je skoro jedan vek; nuklerano naoruţanje i balistiĉke rakete su tehnologije

stare pola veka. U odreĊenom obimu, politike neširenja su usporile širenje nukleranog

oruţja. Ali problem širenja oruţja se još i pogoršao sa kolapsom Sovjetskog Saveza i

nedovoljnom sposobnošću njegovih drţava naslednica da kontrolišu odliv tih tehnologija.

Pre nego što se Sovjetski Savez raspao, osam drţava na svetu posedovalo je

nuklearno oruţje. MeĊu njima, pet drţava su imale status formalno deklarisanih

„nuklearnih” zemalja i bile potpisnice sporazuma o neširenju nukleranog oruţja (Non-

proliferation Treaty-NPT) iz 1968. godine, a to su: Sjedinjene Ameriĉke Drţave,

Sovjetski Savez, Velika Britanija, Francuska i Kina. Tri zemlje koje su ostale van ovog

sporazuma bile su nadaleko poznate po tome da su tajno razvile nuklearno oruţje, a to su:

Izrael, Indija i Pakistan. I Indija i Pakistan su 1998. godine javno izvršili svoje nuklearne

probe. Druge tri zemlje, Irak, Iran i Severna Koreja, potpisale su NPT sporazum ali je

meĊu drugim zemljama bilo rašireno mišljenje da one pokušavaju na bilo koji naĉin da

razviju nuklearno oruţje. Još pet drţava, Juţna Afrika, Juţna Koreja, Argentina, Brazil i

Libija su krenule tim putem, ali su u meĊuvremenu promenile mišljenje i odustale.

Interesantno je da je više od trideset drţava u stanju da proizvede nuklearno oruţje ali da

to nisu uĉinile; to jest, postoji tri ili ĉetiri puta više drţava koje su sposobne da poseduju

nuklearno oruţje nego što je onih koji ga stvarno poseduju. To je potpuno suprotno

strahovanjima predsednika Kenedija prilikom potpisivanja Ugovora o ograniĉavanju

nuklearnih proba (Limited Test Ban Treaty) iz 1963. godine, koji je smatrao da će biti 25

drţava sa nuklearnim oruţjem do 1970. godine.

Pa zašto onda nije bilo više širenja nuklearnog oruţja? Konaĉno, zar u jednom

anarhiĉnom svetu u kojem postoje suverene drţave, nuklearno oruţje nije poslednje

sredstvo koje im stoji na raspolaganju u cilju samopomoći. Postoje ĉetiri glavna odgovora

na ovo pitanje. Prvi odgovor je da je za to zasluţno postojanje saveza tokom Hladnog rata

u kojem je svaka supersila garantovala bezbednost svojim saveznicama. Na primer,

Nemaĉka i Japan nisu razvile nuklearno oruţje jer su imale ameriĉke bezbednosne

garancije. Obećanja Amerikanaca da će spreĉiti svaku zemlju koja koristi pretnju

upotrebe nuklearnog oruţja protiv tih saveznika uveravala su Japance i Nemce da ne

treba da razviju vlastito nuklearno oruţje. Savezi su takoĊe od znaĉaja i za manje drţave.

Na primer, i Juţna Koreja i Tajvan su zapoĉele sa razvojem nuklearnog oruţja kada je

izgledalo da će se Sjedinjene Drţave povući iz Azije tokom 1970-ih godina zbog

posledica Vijetnama, ali su prekinule sa tim posle protesta Sjedinjenih Drţava koja im je

obećala dalje pruţanje zaštite. Na sliĉan naĉin, Sovjetski Savez je obuzdavao svoje

istoĉnoevropske saveznike i zavisne zemlje Trećeg sveta od razvijanja nuklearnog oruţja.

Drugi uzrok ticao se saradnje meĊu supersilama. U ranim fazama nuklearne ere,

stav supersila prema nuklearnom oruţju bio je veoma kompetitivan. Supersile su

pokušale da koriste nuklearno oruţje kao sredstvo u sticanju poena u ideološkom

nadmetanju. Predsednik Ajzenhauer je 1953. godine obelodanio uz velike fanfare

program "Atomi za mir" u cilju pomoći drugim drţavama da doĊu u posed nuklearne

energije koju bi koristili u mirnodopske svrhe, naglašavajući tako "dobroćudnu stranu

atoma" i pokušavajući da stekne dodatne poene za Sjedinjene Drţave. Na sliĉan naĉin,

Sovjetski Savez je pruţio pomoć u razvoju nuklearne tehnologije Kini. Ali do 1968.

godine Sjedinjene Drţave i Sovjetski Savez bile su u stanju da svoju saradnju dovedu do

taĉke u kojoj su se saglasile o sporazumu o neširenju nuklearnog oruţja. TakoĊe, 1977.

godine, Sjedinjene Drţave, Sovjetski Savez i još 13 drugih zemalja koje su bile

snabdevaĉi nuklearnom tehnologijom osnovale su Grupu zemalja snabdevaĉa nuklearnim

oruţjem u cilju stvaranja pravila o tome koji tipovi nuklearne tehnologije se mogi

izvoziti.

Treći razlog za ovo bio je postojanje meĊunarodnih ugovora i meĊunarodnih

institucija. Ugovor o neširenju (NPT) potpisalo je 187 zemalja, ĉime su se saglasile da ne

razvijaju ili da ne uĉestvuju u transferu nuklearnog oruţja. Nenuklearne drţave su se

sporazumele da prihvate inspektore koje bi poslala MeĊunarodna agencija za atomsku

energiju (IAEA) iz Beĉa, a koji bi posećivali njihova nuklearna postrojenja kako bi se

uverili da ta postrojenja nisu zloupotrebljena, to jest da se umesto u mirnodopske

nuklearna energija koristi u cilju razvoja nuklearnih oruţja. Kao što smo videli, samo

nekoliko drţava poput Izraela, Indije i Pakistana nisu potpisali ovaj sporazum, a svega

nekoliko potpisnica su prekršile odredbe sporazuma. I konaĉno, u Iraku nakon što je

izgubio u Zalivskom ratu, ameriĉke trupe i inspektori Ujedinjenih Nacija su demontirali

iraĉki nuklearni program.

Dva pitanja ostaju otvorena u svetu posle hladnog rata, a to su budućnost saveza,

meĊunarodnih institucija i bezbednosnih garancija, kao i pitanje da li bi nuklearna

tehnologija dolazila iz zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza ka potencijalnim zemaljama

koje bi širile nuklearno oruţje. Neorealisti poput Keneta Volca smatraju da širenje

nuklearnih oruţja moţe biti ĉinilac stabilizacije jer će u tom sluĉaju delovati strategija

odvraćanja. Ako je nuklearno oruţje spreĉilo da hladni rat ne postane "vruć," zašto onda

taj efekat kristalne kugle ne bi doneo razboritost i poredak u drugim delovima sveta kao

što su Bliski Istok ili Juţna Azija? Problem sa ovakvim jednim gledištem je u tome da se

ono skoro u potpunosti oslanja na racionalni model odvraćanja meĊu koherentnim

jedinstvenim akterima (drţavama-prim.prev.). Ali ako je realna opasnost nuklearnih

oruţja u posthladnoratovskom svetu da ona ostanu van kontrole, onda ovi modeli

racionalnog odluĉivanja koji predstavljaju bazu za pouzdana predviĊanja mogu biti

irelevantni. Mnoge od drţava koje će u budućnosti razviti nuklearno oruţje imaju jednu

veoma nestabilnu prošlost prouzrokovanu vojnim puĉevima i podelama u vojsci.

Transnacionalne pretnje i koncept bezbednosti

Nuklearno oruţje u Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama i Sovjetskom Savezu bilo

je opremljeno sloţenim tehnološkim napravama za koje je bila potrebna šifra data od

organa najviše vlasti, kako bi se uopšte pristupilo oruţju. Mnoge zemlje, meĊutim, koje

su nedavno razvile nuklearno oruţje nemaju ta sloţena tehnološka dostignuća. Kraj

Hladnog rata i transnacionalno širenje tehnologije mogu dovesti do situacije u kojoj je

izglednije korišćenje nuklearnog oruţja od strane zemalja koje su nove u nuklearnoj trci,

u odnosu na poslednjih pola veka. Jedna od najvećih pretnji u budućnosti biće ukoliko

transnacionalne teroristiĉke grupe doĊu u posed oruţja za masovno uništavanje. Poznato

nam je da Bin Laden i mreţa Al Kaida ulaţu napore da doĊu u posed takvih oruţja i da su

već stupili u kontakt sa nauĉnicima koji rade na pakistanskom nuklearnom programu.

Proizvodnja fisionih materijala je teška i skupa, ali teroristi mogu doći do

materijala koji su ukradeni iz drţava bivšeg Sovjetskog Saveza, a koji su prokrijumĉareni

u inostranstvo. Štaviše, nuklearna oruţja nisu jedina pretnja. Biološke agense su razvijale

drţave kao što je Irak. Uprkos tome što nisu pouzdana na bojnom polju (pomislite samo o

dejstvu vetra na aerosolne oblake spora antraksa), biološka oruţja se lakše proizvode od

nuklearnog oruţja (uputstva za pravljenje su dostupna na internetu), i mogu se koristiti da

bi se izazivao strah kod civilnog stanovništva koje od toga ne moţe da se zaštiti. Da su

pripadnici transnacionalnih teroristiĉkih grupa koji su 1993. godine detonirali kamion –

bombu u podzemnoj garaţi Svetskog Trgovinskog Centra u Njujorku koristili antraks ili

hemijski agens sarin kao dodatak eksplozivu, bilo bi na hiljade ţrtava. Teroristi su takoĊe

2001. godine oteli civilni vazduhoplov i pretvorili ga u gigantsku krstareću raketu kako bi

ostvarili taj cilj. Da su kojim sluĉajem imali pristup nuklearnom oruţju, mogli su da

usmrte na stotine hiljada ljudi. Nije verovatno da će ovaj problema nestati ĉak i u situaciji

da mreţa Al kaide bude demontirana. Om Šinrikjo, verska sekta iz Japana je 1995.

godine usmrtila je desetak ljudi upotrebljavajući sarin u tokijskom metrou. Sekta je već

poĉela da se širi i transnacionalno, vršeći eksperimente u cilju razvoja biološkog oruţja, i

istraţujući nuklearna oruţja.

Pripadnici teroristiĉkih grupa mogu takoĊe naĉiniti ogromnu štetu napadom na

informatiĉke sisteme koji kontrolišu snabdevanje elektriĉnom energijom bolnice, radare u

vazdušnom saobraćaju ili bankarske transakcije. Takvi napadi se mogu poĉiniti

upotrebom snaţnih eksplozivnih sredstava na mesta gde se nalaze kljuĉni raĉunari-

serveri, ali oni se takoĊe mogu izvesti transnacionalno od strane kompjuterskih hakera

koji su udaljeni na desetine milja.

Strategija odvraćanja ne pruţa odgovarajuću zaštitu od teroristiĉkih pretnji, jer

ponekad ne postoji povratna adresa protiv koje moţete vršiti odmazdu osim, ukoliko se

ne moţe dokazati da je neka strana drţava pomagala teroristima kao što je to bilo u

sluĉaju Avganistana. I najgori sluĉaj terorizma u Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama pre

2001. godine, kao što je bombardovanje zgrade federalne vlade u Oklahoma Sitiju iz

1995. godine, bilo je potpuno internog karaktera. U nekim drugim sluĉajevima,

kriminalne grupe mogu da preuzmu kontrolu nad vladom drţave koja se naizgled ponaša

prema normama meĊunarodnog prava i koja zahteva pravo zaštite suverenosti protiv

mešanja u unutrašnje poslove. U takvim okolnostima, druge drţave mogu smatrati da je

intervenisanje opravdano. Neke od situacija u Latinskoj Americi i Karibima bile su

veoma bliske ovome: svedoci smo ameriĉke invazije na Panamu 1989. godine, hapšenja

njenog predsednika Manuela Norijege i njegovog suĊenja za krijumĉarenje droge u

Sjedinjenim Drţavama. U 2002. godini, predsednik Dţordţ V. Buš je objavio novu

strategiju nacionalne bezbednosti u kojoj je istakao zalaganje za preduhitrujuće napade u

suoĉavanju sa teroristiĉkim pretnjama.

Sa porastom transnacionalnih bezbednosnih pretnji, drţave neće biti samo u

situaciji u kojoj će poĉeti da dovode u pitanje vaţenje Vestfalskih pravila koja nam nude

jasnu razliku izmeĊu onog što je unutarpolitiĉka stvar jedne zemlje i onog što je stvar

meĊunarodne politike, nego će se takoĊe naći u situaciji u kojoj će morati da prošire

svoje shvatanje koncepata bezbednosti i odbrane. Mnoge nove pretnje neće biti rešene

tako što na njih vojske ispaljuju eksplozive velike razorne moći. Bliska saradnja izmeĊu

obaveštajnih sluţbi, carina i policijskih agencija igraće veoma znaĉajnu ulogu, kao i mere

zaštite i spreĉavanje razliĉitih sredstava koje je preuzeo privatan sektor. Ako demokratske

drţave ne ispune te zahteve, a teroristi koristeći oruţja za masovno uništavanje stvore

anarhiju pojedinaca pre nego anarhiju drţava, Fukujamino shvatanje budućnosti postaće

manje relevantno. Ako vlade drţava pokaţu da su dorasle tom izazovu i zaustave

terorizam, onda će i dalje ostati uglavnom tradicionalni problemi meĊudrţavnog poretka.

Novi svetski poredak?

Uzevši u obzir protivreĉne sile na delu, postavlja se pitanje šta će oblikovati

svetski poredak u ranim decenijama dvadeset prvog veka? Kraj Hladnog rata zasigurno je

doveo do promene meĊunarodnog sistema, ali tvrdnje o raĊanju "Novog svetskog

poretka" dovoĊene su u pitanje suštinski razliĉitim naĉinima na koji ljudi interpretiraju

znaĉenje reĉi poredak. Pristalice realistiĉke teorije smatraju da se ratovi pojavljuju zbog

teţnji drţava za sticanjem moći i bezbednosti u jednom anarhiĉnom svetu, u kojem

takoĊe nema vrhovnog sudije, osim samopomoći i snage oruţja. Prema ovom gledištu,

pojam poredak prvenstveno se odnosi na strukturu ili raspodelu moći meĊu drţavama u

jednom meĊunarodnom sistemu. Pristalice liberalne i konstruktivistiĉke teorije tvrde da

sukobi i naĉini na koji se oni mogu spreĉiti nisu determinisani samo ravnoteţom snaga,

nego i unutrašnjom strukturom drţava, njihovim vrednostima, identitetima i kulturama,

kao i meĊunarodnim ustanovama ĉija je svrha rešavanje sukoba. Nasuprot realistima,

liberali smatraju da ustanove kao što su Ujedinjene Nacije mogu pomoći u spreĉavanju

izbijanja sukoba i uspostavljanju poretka tako što će stabilizovati oĉekivanja subjekata u

meĊunarodnom sistemu, stvarajući na taj naĉin smisao kontinuiteta i osećaj da će se

trenutna saradnja odrţati i u budućnosti. Stoga, poredak je za liberale povezan sa

vrednostima kao što su demokratija i ljudska prava, kao i sa institucijama. Na kraju,

konstruktivisti nas podsećaju na ĉinjenicu da je svaki poredak rezultat suprotstavljenih

mišljenja, te stoga nikada ne moţe biti vrednosno neutralan pojam.

Po nekima, poredak ima nekakve zlosutne konotacije. U viĊenjima grupa

autohtonog domaćeg stanovništva, ili nacionalistiĉkih grupa kao što su one koje vodi Pat

Robertson u Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama, ili Ţan-Mari Lepen u Francuskoj, "novi

svetski poredak" sugeriše postojanje zavere nastale meĊu finansijskim i politiĉkim

elitama u cilju dominacije svetom. Po njima, multinacionalne korporacije se, u savezu sa

finansijskim trţištima Vol Strita, Londona i Tokija, bogate na raĉun ostatka sveta. U

viĊenjima odreĊenih islamskih ekstremistiĉkih grupa, poredak je ĉisto zapadnjaĉki

koncept osmišljen u cilju dominacije nad ne-Zapadnim svetom.

Ove razliĉite koncepcije poretka znaĉe da se sintagma103

"novi svetski poredak"

veoma teško definiše. Nijedna od škola mišljenja nije dovoljna sama po sebi da bi se

razumeli uzroci sukoba u svetu u kojem ţivimo. Realistiĉko naglašavanje ravnoteţe

snaga je nuţno ali nije dovoljno u situaciji u kojoj su dugoroĉne promene u prirodi

društava dovele do nagrizanja normi apsolutnog suvereniteta drţava. ViĊenje da je do

mira došlo izmeĊu većih liberalnih demokratija je taĉno, ali to nije lek za sve probleme

jer mnoge drţave, ukljuĉujući i neke velike sile, nisu liberalne demokratije. Stari

bipolarni hladnoratovski poredak osiguravao je stabilnost posebne vrste. Hladni rat je,

naime, doveo do pogoršanja brojnih sukoba u zemljama Trećeg sveta, ali su ekonomski

sukobi izmeĊu Sjedinjenih Drţava, Evrope i Japana bili ublaţeni zajedniĉkom

zabrinutošću zbog postojanja sovjetske vojne pretnje, a gorke etniĉke podele drţane su

ispod tepiha u vreme Sovjetskog prisustva u Istoĉnoj Evropi. Sa nestankom bipolarnog

poretka, sukobi se nisu završili. MeĊutim, oni danas imaju nešto drugaĉije uzroke.

Buduće konfiguracije moći

Kako su istoriĉari i posmatraĉi politiĉkih dešavanja primetili još od vremena kada

je to Tukidid pribeleţio, situacije u kojima dolazi do brzog prelaska u posedovanju moći

od jedne zemlje ka drugoj (power transition theory), su jedan od vodećih uzoroka sukoba

meĊu velikim silama. Takve tranzicije moći bili su najdublji, strukturalni uzrok

skorašnjih sukoba velikih sila ukljuĉujući uspon Nemaĉke pre oba svetska rata i relativni

uspon i rivalstvo koje je nastalo izmeĊu Sjedinjenih Drţava i Sovjetskog Saveza posle

Drugog svetskog rata. Mnogi su saglasni da je razdoblje posle kraja Hladnog rata znaĉilo

brzu tranziciju moći koji je pratio uspon Sjedinjenih Drţava i Kine i opadanje moći

Sovjetske Rusije. Postoji znaĉajna rasprava povodom toga kako opisati i odrediti jaĉinu

prelaska, ali ipak, i te debate govore o nepredvidljivosti koje ovakve promene ĉine

potencijalnim izvorom sukoba.

Jedna od alternativa ovakvom gledištu jeste multipolarnost. Francuski predsednik

Ţak Širak, na primer, pozivao je na povratak multipolarnog sveta. Ipak, ako pojam

multipolarnosti podrazumeva jednu istorijsku analogiju sa devetnaestim vekom, onda je

ovo potpuno pogrešna analogija. Taj poredak je poĉivao na ravnoteţi snaga izmeĊu

bezmalo jednakih sila, dok su velike sile posle Hladnog rata daleko ĉak i od pribliţne

jednakosti u moći. Ruska moć opadala je brţe i više od 1990. godine naovamo nego što je

to iko oĉekivao, uprkos tome što je zadrţala jedan ogroman nuklearni arsenal. Kineska

moć je rasla brţe nego što je bilo ko mogao da pretpostavi, sa dugim razdobljem

dvocifrenog ekonomskog rasta, ali je ipak po mnogim karakteristikama ona ostala zemlja

u razvoju. Japan i Nemaĉka nisu postale supersile u punoj snazi kako su to neki netaĉno

predviĊali 1990. godine. Sjedinjene Drţave su jedina vojna supersila, iako je Evropska

unija pribliţno tu u ekonomskoj moći.

Neki analitiĉari predviĊaju da će svet biti organizovan oko tri ekonomska bloka -

Evrope, Azije i Severne Amerike. Ipak, ĉak i ovde, globalne tehnološke promene i porast

broja neblokovskih, nedrţavnih subjekata meĊunarodnih odnosa poput multinacionalnih

korporacija i etniĉkih grupa, dovešće do njihovog otpora kapacitetima ova tri bloka da

ograniĉe njihove aktivnosti. A već smo imali prilike da diskutujemo o problemu koji

nastaje kada opisujemo svet kao poredak civilizacija.

Kao posledica rata u Iraku 2003.godine, drugi analitiĉari opisuju meĊunarodni

poredak kao Ameriĉku svetsku imperiju. Na mnogo naĉina metafora o imperiji je

privlaĉna. Ameriĉka vojska ima globalni domašaj, sa bazama širom sveta i njihovim

regionalnim komandantima koji ponekad deluju kao prokonzuli. Engleski je lingua

franca kao što je to svojevremeno bio Latinski jezik. Ameriĉka ekonomija je najveća na

svetu, a ameriĉka kultura je magnet drugim kulturama. Ipak, pogrešno je pomešati

politiku prvenstva sa politikom imperije. Sjedinjene Ameriĉke Drţave zasigurno nisu

imperija na naĉin na koji mi mislimo o evropskim prekomorskim imperijama iz

devetnaestog i dvadesetog veka, jer je suštinska osobina takvog imperijalizma bila

politiĉka kontrola nad ostalim delovima planete. Iako odnosi u kojima postoji

nejednakost zasigurno postoje izmeĊu Sjedinjenih Drţava i slabijih sila i lako mogu

dovesti do jednog eksploatatorskog odnosa sa ameriĉke strane, odsustvo formalne

politiĉke kontrole nad tim drţavama, ĉini termin "imperijalna" ne samo nedovoljno

taĉnim, nego i potpuno pogrešnim.

Sjedinjene Ameriĉke Drţave imaju više izvora moći nego što ih je imala Velika

Britanija na vrhuncu svoje imperijalne moći, ali Sjedinjene Drţave imaju manje moći u

smislu kontrole nad ponašanjem i unutrašnjom politikom drugih zemalja, nego što je to

imala Britanija u doba kada je vladala ĉetvrtinom Planete. Na primer, škole u Keniji,

izbori, proces donošenja zakona i ubiranje poreza - da ne pominjemo spoljnu politiku

zemlje - bili su pod kontrolom britanskih zvaniĉnika. U poreĊenju sa tim, Sjedinjene

Drţave imaju malo takve kontrole u današnje vreme. Tokom 2003. godine Sjedinjene

Drţave nisu ĉak uspele da zadobiju glasove Meksika i Kine za drugu rezoluciju o Iraku u

Savetu bezbednosti Ujedinjenih Nacija. Analitiĉari imperije odgovaraju da je termin

"imperija" samo metafora. Ipak, problem sa tom metaforom jeste da ona podrazumeva

kontrolu iz Vašingtona koja se teško uklapa sa sloţenim naĉinom na koji je moć u svetu

danas raspodeljena.

U globalnom informatiĉkom dobu, moć je meĊu drţavama raspodeljena po

obrascu koji podseća na sloţenu trodimenzionalnu šahovsku tablu, na kojoj se igra odvija

i horizontalno i vertikalno. Na vrhu šahovske table gde su politiĉko-vojna pitanja, vojna

moć je uglavnom unipolarna sa Sjedinjenim Drţavama kao jedinom supersilom, ali u

sredini table gde su ekonomska pitanja, Sjedinjene Drţave nisu hegemon ili imperija, i

moraju da se cenjkaju sa Evropom sa jednakih pozicija kada Evropa deluje kao

ujedinjena celina. Na primer, povodom antimonopolskih ili pitanja koja se odnose na

privredu, one moraju naći kompromis, da bi postigle sporazum. I na dnu table

transnacionalnih odnosa koji prelaze granice van kontrole vlada drţava i tako ukljuĉuju

raznovrsne aktere kao što su bankari i teroristi, moć se haotiĉno raspršava. Uzmimo kao

dodatak pitanjima terorizma samo nekoliko primera; privatni akteri na globalnom trţištu

kapitala ograniĉavaju naĉin na koji se kamatne stope mogu koristiti za upravljanje

ameriĉkom ekonomijom, a trgovina droge, AIDS, migracija stanovništva, i globalno

zagrevanje koji imaju duboke društvene korene u više od jedne zemlje, izvan su kontrole

ameriĉkih vlasti. U takvoj jednoj situaciji ĉini se da nema baš puno smisla koristiti

tradicionalne termine poput unipolarnost, hegemonija ili imperija s ciljem da se opišu

takvi problemi.

Oni koji slikaju imperiju zasnovanu na tradicionalnoj vojnoj moć oslanjaju se u

svom radu samo na jednodimenzionalnu analizu. U igri koja ima tri dimenzije, meĊutim,

izgubićete ako se usredsredite samo na jednu hijerarhiju i nećete uspeti da uzmete u obzir

i druge odnose, te vertikalne veze izmeĊu njih - pogledajte samo vezu u ratu protiv

terorizma, izmeĊu vojnih akcija na najvišoj tabli (figurativno:šahovskoj tabli-prim.prev.)

u kojoj su Sjedinjene Drţave uklonile tiranina iz Iraka, ali su istovremeno uvećale

sposobnost ĉlanova teroristiĉke mreţe Al Kaida da pridobiju nove regrute na

transnacionalnoj tabli. Predstavljajući tamnu stranu globalizacije, ova pitanja su

inherentno višestrana, a da bi se rešila zahtevaju saradnju. Opisujući takav svet kao svet u

kojem postoji nekakva ameriĉka imperija, nećemo uspeti da shvatimo stvarnu prirodu

sveta sa kojim se Sjedinjene Drţave suoĉavaju.

Štaviše, još jedan problem koji nastaje njihovom analizom jeste da li će ameriĉka

javnost tolerisati ovakvu jednu klasiĉno imperijalnu ulogu. Amerika je kratko vreme bila

u imperijalnom iskušenju u vreme kada se pojavila kao globalna sila na meĊunarodnoj

sceni 1898. godine, ali meĊuvreme formalne imperije nije dugo trajalo. Nasuprot

Britaniji, imperijalizam za Amerikance nije bio zadovoljavajuće iskustvo. Istraţivanja

javnog mnenja su stalno pokazivala da postoji malo osećaja za imperiju. Umesto toga,

javnost nastavlja da favorizuje multilateralizam i korišćenje Ujedinjenih Nacija. Moţda je

to razlog zbog koga je Majkl Ignjatijev, kanadski zastupnik prihvatanja metafore

imperije, oznaĉio ameriĉku ulogu u svet kao "laku imperiju".

Trenutnu raspodelu moći u svetu moţemo oznaĉiti kao meĎuzavisnost na više

nivoa. Naime, nijedna pojedinaĉna hijerarhija ne opisuje na odgovarajući naĉin današnju

svetsku politiku, kao što to ĉini ona koja je prikazuje kao trodimenzionalnu partiju šaha.

Ali sva ta sloţenost ne bi ništa znaĉila da se vojna moć pretvara poput novca i da se moţe

odrediti ishod u svim oblastima. Vojna veština se, meĊutim, dokazala kao slabo sredstvo

za predviĊanje ishoda u današnjoj svetskoj politici na ekonomskoj i transnacionalnoj

šahovskoj tabli. Istina je da Sjedinjene Ameriĉke Drţave imaju raznovrsniji portfolio

izvora moći nego bilo koja druga zemlja na svetu, ali svetski poredak današnjice nije era

ameriĉke imperije u tradicionalnom smislu te reĉi. Uprkos svemu, jedina svetska

supersila ne moţe sebi dopustiti taj luksuz da deluje sama. Proces globalizacije stavio je

na dnevni red meĊunarodnih odnosa sledeće: ĉak ni najmoćnija zemlja sveta ne moţe se

hvatati u koštac sa njom samo sopstvenim snagama-uzmite kao dokaz pitanja

meĊunarodne finansijske stabilnosti, globalnih klimatskih promena, širenje infektivnih

bolesti, i transnacionalnu trgovinu drogom, kriminal i teroristiĉke mreţe.

Tamnica starih koncepata

Svet posle Hladnog rata je sui generis. Pristalice konstruktivistiĉke teorije su u

pravu kada kaţu da ne bi trebalo previše da ograniĉavamo svoje razumevanje

pokušavajući da ga smestimo u Prokrusterovu postelju tradicionalnih metafora sa

njihovim mehaniĉkim suprotnostima. Moć je postala višedimenzionalna, strukture su

postale sloţenije, a granice drţava same po sebi poroznije. Ova dodatna kompleksnost

znaĉi da svetski poredak mora poĉivati na više od onog što je samo tradicionalna vojna

ravnoteţa snaga.

Realistiĉko viĊenje svetkog poretka je nuţno, ali nije dovoljno, jer ne uzima u

obzir dugoroĉne društvene promene koje su polako odmakle svet od Vestfalskog sistema.

Godine 1648., nakon 30 godina meĊusobne besomuĉne borbe povodom religije, evropske

drţave su se dogovorile Vestfalskim mirom da je zapravo vladar taj koji će odrediti

religiju svoje drţave, bez obzira na opredeljenje naroda. Poredak je zasnovan na

suverenitetu drţava, ne naroda. Mehaniĉka ravnoteţa izmeĊu drţava, koje su posmatrane

kao prazne bilijarske kugle, polako je erodirala tokom sledećih vekova rastućeg

nacionalizma i demokratske participacije, ali su norme drţavne suverenosti opstale.

Danas, brzi rast transnacionalnih komunikacija, migracija i ekonomske meĊuzavisnosti

ubrzava eroziju klasiĉnih koncepata i produbljuje jaz izmeĊu normativnog i stvarnog.

Ova evolucija ĉini jednako znaĉajnim liberalni koncept svetskog društva ljudi i

društva drţava, kao i poredak zasnovan na vrednostima, institucijama i poretku vojne

moći. Liberalni pogledi koji su nekada smatrani beznadeţno utopijskim, kao na primer

prizivanje miroljubive lige demokratija Imanuela Kanta, deluju manje neostvarivim sada

kada teoretiĉari politike govore da u stvarnosti ne postoji primer demokratija u

meĊusobnom ratu. U debatama povodom nemaĉkog ujedinjenja, na primer, predviĊanja

realista koji su Evropu videli kako se vraća u budućnost su prošla gore, nego ona liberala

koji su naglašavali da je nova Nemaĉka demokratska i duboko uronjena u svoje

zapadnjaĉko okruţenje kroz institucije Evropske unije.

Svakako da ove liberalne koncepcije poretka nisu u potpunosti nove i nisu

primenjive na sve drţave. Poredak Hladnog rata je takoĊe imao norme i institucije, ali su

one imale ograniĉenu ulogu. Tokom Drugog svetskog rata, Ruzvelt, Staljin i Ĉerĉil su

pristali na Ujedinjene Nacije koje pretpostavljaju multipolaranu distribuciju moći. Savet

bezbednosti UN-a bi nametnuo doktrinu kolektivne bezbednosti i neagresije protiv malih

drţava, dok bi pet velikih sila bilo zaštićeno pravom veta.

Ĉak i ova skraćena verzija Vudro Vilsonovog institucionalnog pristupa poretku je

obogaljena nepredviĊenim usponom bipolarizma. Supersile su stavile jedna drugoj veto

na inicijative i organizacija je svedena na još skromniju ulogu stacioniranja mirovnih

snaga više za nadgledanje primirja, nego za odbijanje agresorskih napada. Kada je pad

sovjetske moći doveo do nove politike Kremlja – saradnje sa Sjedinjenim Ameriĉkim

Drţavama u primeni doktrine UN-a o kolektivnoj bezbednosti protiv Iraka 1990-1991, to

je bio manje dolazak novog svetskog poretka, nego što je bio ponovna pojava jednog

aspekta liberalnog institucionalnog poretka koji je trebalo da nastane 1945. godine.

Jednako kako je Zalivski rat vaskrsnuo jedan aspekt liberalnog pristupa svetskom

poretku, tako je i otkrio jednu vaţnu slabost u liberalnom konceptu. Doktrina kolektivne

bezbednosti objavljena je u Povelji Ujedinjenih Nacija. Povelja se oslanja na drţave, i

primenjiva je samo kada odnosi prelaze drţavne granice, ali ne i kada je sila upotrebljena

izmeĊu naroda u drţavi. Liberali pokušavaju da pobegnu od ovog problema pozivajući na

principe demokratije i samoopredeljenja: pustiti narod unutar drţave da glasa da li ţeli da

bude zaštićen van svojih granica. Ali kako smo videli, samoopredeljenje nije tako

jednostavno kao što zvuĉi. Ko odluĉuje ko ima pravo na samoopredeljenje? Manje od

10% drţava u današnjem svetu su etniĉki homogene. Samo polovina od njih ima jednu

etniĉku grupu koja ĉini više od 75%. Većina drţava nastalih raspadom Sovjetkog saveza

imaju znaĉajan broj manjina i mnoge od njih imaju diskutabilne granice. Afrika moţe da

bude posmatrana kao kontinent od otprilike hiljadu naroda stisnutih unutar nekih

pedesetak drţava. U Kanadi većinsko frankofonsko stanovništvo provincije Kvebek

zahteva specijalan status, a neki od njih agituju za nezavisnost od ostatka Kanade.

Jednom kada postojanje takvih multietniĉkih i višejeziĉkih drţava bude dovedeno u

pitanje, biće teško sagledati gde će se taj proces završiti. U takvom svetu, lokalna

autonomija i meĊunarodni nadzor nad pravama manjina pruţaju neku nadu, ali politika

bezrezervne podrške pravu na nacionalno samoopredeljenje moţe se pretvoriti u princip

velikog svetskog besporetka.

Razvoj hibridnog svetskog poretka

Kako je onda moguće oĉuvati neki poredak u tradicionalnom smislu raspodele

moći meĊu suverenim drţavama, dok istovremeno imamo tendenciju stvaranja

meĊunarodnih institucija koje u svojoj osnovi imaju princip pravde meĎu narodima?

MeĊunarodne institucije se postepeno kreću u takvom post-vestfalskom smeru. Već 1945.

godine, na osnovu ĉlanova 55. i 56. Povelje Ujedinjenih nacija drţave su obavezane na

kolektivnu odgovornost u poštovanju ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ĉak i pre

Rezolucije Saveta bezbednosti iz 1991. godine koja je odobrila posleratne intervencije u

Iraku, preporuke Ujedinjenih Nacija o uvoĊenju sankcija protiv reţima aparthejda u

Juţnoj Africi znaĉile su presedan o nepridrţavanju odredaba Povelje o suverenitetu

drţava. U Evropi, Završnim aktom iz Helsinkija iz 1975. godine ozakonjena su prava

manjina, dok bi povrede tih prava bile razmatrane pred Konferencijom o evropskoj

bezbednosti i saradnji i Savetu Evrope. MeĊunarodno pravo se postepeno razvija.

Ameriĉki Pravni Institut je 1965. godine definisao meĊunarodno pravo kao "pravila i

principe ... u vezi sa ponašanjem drţava i meĊunarodnih organizacija". Dve decenije

kasnije, pravnici ovog Instituta su dodali "kao i njihovim odnosima sa pojedincima".

Liĉna prava kao i prava manjina se sve više tretiraju kao nešto što nije samo unutrašnja

stvar drţava.

U mnogim, moţda skoro svim delovima sveta, ljudska prava se krše što prolazi

nekaţnjeno. Pokrenuti oruţanu multulateralnu intervenciju da bi se ispravila sva nedela

takoĊe bi bilo princip velikog svetskog besporetka. Ali kao što smo videli, intervencija

odnosno posredovanje se sastoji od raznih postupaka koji se kreću od davanja izjava i

preduzimanja ekonomskih mera ograniĉenog karaktera što je na najniţem nivou lestvice,

pa do invazije u punoj snazi, što se nalazi na najvišem nivou. Vojne intervencije

ograniĉenog obima i multilateralna povreda suvereniteta mogu postepeno da se povećaju

bez izazivanja naglog poremećaja u raspodeli moći meĊu drţavama.

Na široj skali posmatrano, Savet bezbednosti moţe delovati u skladu sa

odredbama Glave VII Povelje Ujedinjenih nacija, ako se utvrdi da nasilje unutar suverene

drţave ili razvijanje oruţja za masovno uništavanje preti da postane opšta pretnja miru u

regionu. Takve definicije su pomalo elastiĉne i mogu se postepeno razvijati tokom

vremena. U drugim sluĉajevima, grupe dţrava mogu delovati na regionalnoj bazi, kao što

su to ĉinile Nigerija i druge zemlje devedesetih godina prošlog veka šaljući svoje vojne

trupe u Liberiju i Sijera Leone pod okriljem Ekonomske zajednice zemalja Zapadne

Afrike, ili kao što je to NATO uradio na Kosovu i Metohiji.

Takvi nesavršeni principi i institucije ostavljaju mnogo prostora za izbijanje

nasilja unutar drţava i nepravdi izmeĊu naroda. Strahote bi bile, meĊutim, mnogo manje

nego kada bi donosioci politiĉkih odluka pokušali da isprave sva zlodela silom, ili opciju

da se vrate nepromenjenom vestfalskom sistemu meĊunarodnih odnosa. Liberali moraju

shvatiti da je razvoj novog svetskog poretka koji prevazilazi vestfalski sistem nešto što

traje decenijama i vekovima; realisti moraju priznati da tradicionalne definicije moći i

strukture u njihovom iskljuĉivo vojnom znaĉenju, propuštaju promene koje se dogaĊaju u

svetu globalnih komunikacija i rastućih transnacionalnih odnosa.

MISLEĆI O BUDUĆNOSTI

U kakvom biste svetu ţeleli da ţivite? Ţiveli bi u svetu koji bi bio anarhiĉan u

smislu opisanom na poĉetku knjige i, nadamo se, ne u hobsovskom smislu haotiĉnog rata

sviju protiv svih. Poredak će biti osiguran i realistiĉkom koncepcijom ravnoteţe snaga

meĊu drţavama, ali i liberalnim konceptom meĊunarodnih institucija. Taj poredak neće

biti uvek zasnovan na pravdi. Pravda i poredak su ĉesto suprotstavljeni ĉak i u pitanju

samoopredeljenja. Da li je vaţnije oĉuvati granice ili slediti humanitarne razloge koje

krše teritorijalni integritet? Kako izbor izmeĊu ove dve stvari utiĉe na principe poretka?

Ove rasprave se ne mogu lako privesti kraju.

Promena se, meĊutim, dogaĊa. Robert Gilpin smatra da se meĊunarodna politika

nije promenila tokom dva milenijuma ljudske istorije i da bi Tukidid bez mnogo

problema razumeo naš današnji svet. Kada bi se Tukidid našao na Bliskom Istoku ili u

Istoĉnoj Aziji, verovatno bi se sasvim brzo snašao u takvom okruţenju. Ali, kada bi se,

kojim ĉudom obreo u Zapadnoj Evropi, trebalo bi mu mnogo više vremena da shvati

odnose izmeĊu Francuske i Nemaĉke. Globalno posmatrano, postojala je tehnološka

revolucija u razvoju nuklearnog oruţja, informatiĉka revolucija koja je smanjila ulogu

geografije i teritorija, jedan znaĉajan porast ekonomske meĊuzavisnosti i pojava

globalnog društva u kojem postoji povećana svest ljudi o odreĊenim vrednostima ljudskih

pravima koja nadilazi drţavne granice. Interesantno je da je sliĉne promene predvideo

Imanuel Kant u svom osamnaestovekovnom pogledu na meĊunarodnu politiku. Kant je

prorekao da će se na duge staze ljudi izdići iznad rata iz tri razloga: zbog velike

destruktivnosti rata, zbog porasta ekonomske meĊuzavisnosti, i zbog razvoja onoga što je

on zvao republikanskom vladom, ili onoga što mi danas nazivamo liberalnom

demokratijom.

Da bismo razumeli sadašnji svet, moramo shvatiti i realistiĉko i liberalno gledište

na svetsku politiku i biti osetljivi na socijalne i kulturne promene koje istiĉu pristalice

konstruktivistiĉke teorije. Moramo biti sposobni da u isto vreme mislimo o razliĉitim

idealnim tipovima, u veberovskom smislu te reĉi. U stavarnosti ne postoji ni ono što slika

realizam, ni ono što opisuje uĉenje o kompleksnoj meĊuzavisnosti; jer su oba idealni

tipovi. Realisti vide svet naseljen drţavama koje koriste silu u potrazi za bezbednošću.

Ako se to preokrene stvara se kompleksna meĊuzavisnost, u kojoj su nedrţavni akteri,

ekonomski instrumenti i sticanje bogatsva mnogo vaţniji nego bezbednost. Ova dva

gledišta su na suprotnim krajevima konceptualnog kontinuuma na koji moţemo smestiti

razliĉite odnose koji postoje u realnom ţivotu. Sva tri pristupa – realizam, liberalizam,

konstruktivizam - mogu biti od pomoći i neophodni u razumevanju meĊunarodne politike

u svetu koji se menja.

To nas dovodi do nekih završnih pitanja. Koliko će budućnost liĉiti na prošlost?

Moţe li se Evropa vratiti u budućnost? Da li će doći do još jednog rata velikih sila?

Civilizacija? Hoće li naše informatiĉko doba biti više demokratsko i stoga miroljubivije?

Mogu li vlade kontrolisati transnacionalni terorizam? Bipolarni svet više ne postoji, ali

neće biti zamenjen unipolarnom svetskom imperijom koju će Sjedinjene Drţave same

kontrolisati. Svet je, ekonomski posmatrano, već multipolaran i kako informatiĉka

revolucija bude napredovala i meĊuzavisnost se povećavala, a transnacionalni akteri na

meĊunarodnoj sceni postajali sve znaĉajniji, doći će do raspršivanja moći. Novi svet neće

biti savršeno ureĊen, i vi ćete ţiveti s tim.

PITANJA ZA RAZMIŠLJANJE

1. Šta Fukujama misli pod "krajem istorije"? Koje su prednosti i nedostatci ovog

koncepta?

2. Da li je verovatnije da će sukobi nastati izmeĊu velikih civlizacija ili unutar njih?

Koje su prednosti i nedostatci Hantingtonovih argumenata?

3. Postoji li Novi svetski poredak, drugaĉiji od onog koji je postojao posle Drugog

svetskog rata? Moţemo li ga okarakterisati kao multipolaran? Bipolaran?

Unipolaran? Da li je to od vaţnosti?

4. Gubi li se znaĉaj nacionalizma u svetskoj politici, ili je ovaj ĉinilac jaĉi nego

ikada? Navedite neke primere. Da li je moguća imperija u eri nacionalizma?

5. Koliko je realna pretnja od nuklearnog rata ili je to stvar prošlosti? Šta će se desiti

ako teroristiĉke grupe doĊu u posed oruţja za masovno uništenje?

6. Koji su argumenti za i protiv raspršenosti moći od centralnih vlada drţava ka

nekim drugim subjektima meĊunarodnih odnosa? Zašto je ovo vaţno?

7. Koje vrste moći su znaĉajne a koje će biti znaĉajne u narednim decenijama? Kako

će to uticati na ameriĉku ulogu u svetu? Kako Zalivski rat iz 1991. godine, ili

Kosovska kriza iz 1999. godine, kampanja u Avganistanu iz 2001. ili Iraĉki rat iz

2003. godine utiĉu na odgovore na ova pitanja?

8. Šta realistiĉka teorija meĊunarodnih odnosa predviĊa o budućnosti Evrope? Koji

drugi ĉinici mogu uticati na dešavanja u svetu oko nas? Šta liberalni i

kontsruktivistiĉki pristupi imaju da dodaju?

9. Šta pristalice realistiĉke i liberalne teorije meĊunarodnih odnosa predviĊaju o

tome kakva će biti priroda ameriĉko-japanskih odnosa u godinama koje su pred

nama? Ameriĉko-evropskih? Ameriĉko-kineskih? Da li će širenje liberalne

demokratije imati uticaja na mir u svetu?

10. Koji su argumenti za i protiv gledišta koje sadašnji svetski poredak prikazuje kao

Ameriĉku imperiju?

11. Ako postojanje interneta pomaţe jaĉanju transnacionalnih grupa, kakvog će to

imati uticaja na svetsku politiku?

12. Na koji se naĉin bezbednost u 21. veku razlikuje od bezbednosti u prethodnom

veku?

PREPORUĈENA LITERATURA

1. Fukuyama, Francis, "The End of History," The National Interest, No. 16

Summer 1989, pp. 3-18. (Za ovaj tekst na Srpskom jeziku videti: Frensis

Fukujama, “Kraj istorije”, III Program Radio Beograda, br. 84, 1990, str. 141

– 162.; TakoĊe, ovaj tekst je kasnije prerastao u knjigu, koja je prevedena na

Srpski jezik: Frensis Fukujama, Kraj istorije i poslednji čovek, Sluţbeni List

SRJ, Beograd, 1996 ili Frensis Fukujama, Kraj istorije i poslednji čovek, CID,

Podgorica, Romanov, Banja Luka, 2002)

2. Francis Fukuyama, "The Last Man in a Bottle: An Essay on the Tenth

Anniversary of the Publication of 'The End of History'" and "Responses to

Fukuyama," The National

Interest, No. 56 Summer 1999

3. Mearsheimer, John, "Back to the Future," International Security, 15:1, Summer

1990,

pp. 5-56; and Hoffmann, Stanley, Robert Keohane, and John Mearsheimer,

"Back to the Future: Part II," International Security, 15:2, Fall 1990, pp. 191-

199.

4. Huntington, Samuel, "The Clash of Civilizations?" Foreign Affairs, 72:3

(Summer 1993), pp. 22-49. (Videti ovaj tekst na Srpskom jeziku: Samjuel

Hantington, “Sudar civilizacija”, u: Branko Milinković, Sanja Milinković,

Nacionalne manjine u meĎunarodnom i jugoslovenskom pravnom poretku,

MeĊunarodna politika, Beograd, 1997, str. 327 – 350; TakoĊe, ovaj tekst je

kasnije prerastao u knjigu, koja je prevedena na Srpski jezik: Semjuel

Hantington, Sukob civilizacija i preoblikovanje svetskog poretka, CID,

Podgorica, 1998)

5. Hoge, James, and Gideon Rose, How Did This Happen? Terrorism and the New

War Council on Foreign Relations, Public Affairs Reports , New York, 2001

6. Nye, Joseph S., Jr., The Paradox of American Power: Why the World's Only

Superpower Can't Go It Alone (New York: Oxford University Press, 2002),

Poglavlje 5 (Ova knjiga je prevedena na Srpski jezik: videti, Dţozef Naj, Jr.,

Paradoks američke moći, BMG, Beograd, 2004 – prim. prev.)

DODATNA LITERATURA

Bacevich, Andrew, American Empire, Harvard University Press, Cambridge, MA,

2002

Barnet, Richard J., and John Cavanagh, Global Dreams: Imperial Corporations and the

New World Order, Simon & Schuster, New York, 1994

Brown, Michael, Sean Lynn-Jones, and Steven Miller, eds., Debating the Democratic

Peace MIT Press, Cambridge, MA, 1996

Clark, Grenville, and Louis Sohn, Introduction to World Peace Through World Law,

World Without War Publications, Chicago, 1973

Deudny, Daniel, "Geopolitics and Change," in Michael W Doyle and G. John

Ikenberry, eds., New Thinking in International Relations Theory, Westview Press,

Boulder, CO, 1997

Emmott, Bill, 20:21 Vision: Twentieth Century Lessons for the Twenty-First Century

Farrar, Strauss, and Giroux, New York, 2003

Falk, Richard A., This Endangered Planet: Prospects and Proposals for Human Survival

Random House, New York, 1971

Feinstein, Lee, and Anne-Marie Slaughter, "A Duty to Prevent," Foreign Affairs

January / February, 2004

Finnemore, Martha, "Constructing Norms of Humanitarian Intervention," in Peter

J. Katzenstein, ed., The Culture of National Security: Norms and Identity in World

Politics Columbia University Press, New York, 1996

Gaddis, John L, 'Towards the Post-Cold War World," Foreign Affairs, 70:2,

Spring 1991, pp. 102-122.

Haas, Ernst B., Beyond the Nation-State: Functionalism and International Organization

Stanford University Press, Stanford, CA, 1964

Huntington, Samuel P, The Third Wave: Democratization in the Late Twentieth

Century University of Oklahoma Press, Norman, OK, 1991, (Videti Srpsko

izdanje ove knjige: Semjuel Hantington, Treći talas, Stubovi Kulture, Beograd,

2004)

Ignatieff, Michael, Empire Lite, Vintage Books, New York, 2003

Ignatieff, Michael, The Rights Revolution, House of Anansi Press, Toronto, 2000

Kagan, Robert, Of Paradise and Power: America and Europe in the New World Order

Vintage Books, New York, 2003 (Ova knjiga je prevedena na Srpski jezik,

videti:

Robert Kejgan, O raju i moći, Ĉarobna knjiga, Beograd, 2003 – prim. Prev.)

Kaplan, Robert, The Ends of the Earth: A Journey at the Dawn of the 21s t

Century (New York: Random House, 1996).

Kennedy, Paul M., The Rise and Fall of the Great Powers: Economic Change and

Military Conflict from 1500 to 2000, Random House, New York, 1987, (Ova knjiga

je prevedena na Srpski jezik, videti: Pol Kenedi, Uspon i pad velikih sila,

Sluţbeni List SRJ, Beograd, CID, Podgorica, 1999 – prim.prev.)

Lake, David, and Donald Rothchild, Ethnic Forces and Global Engagement: The International

System and Management of Ethnic Conflic, University of California: Institute on

Global Conflict and Cooperation, San Diego, 1996

Mastanduno, Michael, "Preserving the Unipolar Moment: Realist Theories and U.S.

Grand Strategy After the Cold War," International Security, 21:4, Spring 1997,

pp. 49 - 88.

Mathews, Jessica A., Preserving the Global Environment: The Challenge of Shared

Leadership Norton, New York, 1991

Mitrany, David, A Working Peace System, Quadrangle, Chicago, 1966

Moravcsik, Andrew, The Choice for Europe: Social Purpose and State Power from

Messina to Maastricht, Cornell University Press, Ithaca, NY, 1998

Neustadt, Richard E., and Ernest R. May, Thinking in Time: The Uses of History for

Decision-makers, Free Press, New York, 1986

Russett, Bruce, and James S. Sutterlin, "The U.N. in a New World Order," Foreign Affairs,

70:2 , Spring 1991, pp. 69 - 83.

Sagan, Scott D., and Kenneth N. Waltz, The Spread of Nuclear Weapons: A Debate (New

York: W.W. Norton, 1995).

Slaughter, Anne-Marie, "The Real New World Order," Foreign Affairs September /

October, 1997

Sorensen, Georg, Changes in Statehood: The Transformation of International

Relations, Palgrave, New York, 2001

Spiro, Peter J., "New Global Communities: Nongovernmental Organizations in

International Decision-Making Institutions," The Washington Quarterly, 18:1, Winter

1995, pp. 45 - 56.

Vernon, Raymond, In the Hurricane's Eye: The Troubled Prospects of Multinational

Enterprises, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1998

Wallace, William, The Transformation of Western Europe, Royal Institute for Interna-

tional Affairs, Pinter, London, 1990

Williams, Phil, "Transnational Criminal Organizations: Strategic Alliances," The

Washington Quarterly, 18:1, Winter 1995, pp. 57 - 72.

POJMOVNIK:

Alijanse

Formalni ili neformalni aranţmani naĉinjeni izmeĊu suverenih drţava ĉiji je cilj obiĉno

da osiguraju meĊusobnu bezbednost.

Politika popuštanja

Delovanje kojim se kroz popuštanje izlazi u susret zahtevima sile koja jaĉa u cilju

predupreĊivanja sukoba. Zapadnoevropsko umirivanje Hitlera kasnih 1930-ih je klasiĉan

primer opasnosti ovakve politike.

Asimetrija

Sluĉajevi u kojima se drţave ili drugi akteri sa neuravnoteţenom moći nalaze u

suprotstavljenim poloţajima. Rat koji Sjedinjene Ameriĉke Drţave vode protiv Al Kaide,

od velikog dela struĉne javnosti smatra se za primer asimetriĉnog sukoba.

Ravnoteţa snaga

Termin koji se ĉesto koristi da opiše 1) raspodelu moći u meĊunarodnom sistemu, 2)

politiku uravnoteţivanja strane moći u cilju predupreĊivanja jedne drţave od zadobijanja

premoći, ili 3) ravnoteţu vojne moći koja je postojala u multipolarnom sistemu

devetnaestovekovne Evrope.

Bipolarizam

Struktura meĊunarodnog sistema u kojoj dve drţave ili alijanse drţava dominiraju

svetskom politikom. Hladnoratovska podela izmeĊu Sjedinjenih Drţava i Sovjetskog

Saveza ĉesto se navodi kao primer bipolarnog sistema.

Breton Vuds

Odmaralište u ameriĉkoj saveznoj drţavi Nju Hempšajr u kojem su 1944. godine

osnovani MeĊunarodni monetarni fond i Svetska banka.

Kolektivna bezbednost

Sredstvo za odrţavanje mira u kojem se skup drţava saglasio o institucionalnom okviru i

pravnim mehanizmima kako bi predupredio ili ugušio agresiju. Dva primera delovanja

sistema kolektivne bezbednosti pod okriljem Ujedinjenih Nacija bili su Korejski rat i rat

u Persijskom zalivu.

Hladni rat

Pat pozicija izmeĊu Sjedinjenih Drţava i Sovjetskog Saveza koja je trajala pribliţno od

kraja Drugog svetskog rata do pada Berlinskog zida 1989. godine. Iako su se vodili tzv.

posredni ratovi u ime obe strane širom sveta, ameriĉka i sovjetska vojska nisu bile u

direktnom sukobu, što je sve zajedno uslovilo da je ovaj rat pre bio Hladni nego “topli”

rat.

Beĉki kongres

Sporazum iz 1815. godine koji je oznaĉio kraj Napoleonovih ratova i ustanovio opšti

okvir meĊunarodnog sistema Evrope u 19. veku.

Konstruktivizam

Analitiĉki pristup meĊunarodnim odnosima koji naglašava znaĉaj ideja, kulture i

društvenih dimenzija. Dţon Rugi, Aleksander Vend, Peter Kacenstajn se smatraju

konstruktivistima.

Kontejment

Spoljna politika osmišljena da obuzda potencijalnog agresora. Zapreĉavanje je bilo

ugaoni kamen Ameriĉke spoljne politike prema Sovjetskom komunizmu tokom Hladnog

rata.

Kosmopolite

Kosmopolite vrednuju pojedince iznad suverenih drţava i ograniĉavaju moralnu vaţnost

drţavnih granica. Ĉarls Bajc je istaknuti teoretiĉar kosmopolitizma.

Metod izvrtanja ĉinjenica

Argumenti koji idu suprotno od ĉinjenica. Ĉesto se nazivaju “šta bi bilo kad bi bilo”

pitanjima i koriste se u analizi scenarija u meĊunarodnim odnosima u cilju istraţivanja

uzroĉnih odnosa.

Kubanska raketna kriza

Pat pozicija koja je u oktobru 1962. godine postojala izmeĊu Sjedinjenih Drţava i

Sovjetskog Saveza zbog postavljanja sovjetskih nuklearnih raketa na Kubi. Kriza je bila

rešena na taj naĉin što su Sovjeti uklonili njihove rakete, delimiĉno u zamenu za tajni

sporazum koji je predviĊao da će Sjedinjene Drţave ukloniti svoje rakete iz Turske.

Teorija zavisnosti

Teorija razvoja, popularna 1960-ih i 1970-ih, koja je smeštala bogate zemlje u “središte”

meĊunarodnog sistema, pri cemu bi “zemlje u razvoju” bile drţane na „periferiji“. Ova

teorija je izgubila svoju uverljivost kada su se zemlje poput Singapura i Juţne Koreje

brzo razvile u 1980-im i 1990-im godinama.

Odvraćanje

Strategija obeshrabrivanja potencijalnog agresora putem pretnje ili straha.

Ekonomska meĊuzavisnost

Situacije koje se odlikuju uzajamnim ekonomskim uticajem izmeĊu drţava ili aktera u

razliĉitim drţavama. Vidi meĊuzavisnost.

Ĉetrnaest taĉaka

Vudro Vilsonov plan za sreĊivanje prilika u meĊunarodnim odnosima na kraju I svetskog

rata. MeĊu njegovim najvaţnijim odlikama bio je poziv za stvaranje jedne meĊunarodne

ustanove koja bi osigurala kolektivnu bezbednost. Vidi Društvo naroda.

GATT (Opšti sporazum o carinama i trgovini, General Agreement of Tariffs and

Trade)

MeĊunarodni sporazum o carinama i trgovini koji je stupio na snagu 1947. godine, a

zamenjen je 1994. godine sa WTO (Svetska trgovinska organizacija, World Trade

Organization)

Teorija igara

Teorija racionalnog delovanja (pretpostavlja se da odreĊeni subjekat moţe da odredi šta

je u nekoj situaciji dobro a šta loše za njega, tzv. cost – benefits) koja predviĊa naĉin na

koji će akter reagovati u odreĊenoj situaciji kako bi osigurao povoljan ishod. Teorija

igara je bila popularizovana u filmu Blistavi um.

Geopolitika

Teorija meĊunarodne politike koja smatra da su mesto i poloţaj neke drţave u odnosu na

druge od presudnog znaĉaja za njeno ponašanje.

Globalizacija

U svom najširem znaĉenju, ovaj termin se koristi da opiše mreţu meĊuzavisnosti koja je

prekrila ĉitav svet. Ima jedan broj dimenzija, ukljuĉujući ekonomsku, kulturnu, vojnu i

politiĉku globalizaciju. To nije nova pojava – potiĉe još od Puta svile – ali je usled

informatiĉke revolucije, njen savremeni oblik „gušći i brţi“ nego što su to prethodni.

Hegemonija

Sposobnost vršenja kontrole unutar sistema suverenih drţava. Za Sjedinjene Ameriĉke

Drţave se ĉesto kaţe da imaju vojnu hegemoniju u današnjem svetu.

MeĊunarodne vladine organizacije

Organizacija koja povezuje dve ili više suverenih drţava. Ujedinjene nacije i

MeĊunarodni monetarni fond (MMF) su primeri meĊunarodnih vladinih organizacija.

MeĊunarodne organizacije

Ustanove stvorene da pospeše meĊunarodnu saradnju. Ujedinjene nacije, Svetska banka,

MeĊunarodni monetarni fond su primeri meĊunarodnih organizacija.

MeĊunarodno pravo

Kombinacija ugovora i obiĉaja koji ureĊuju ponašanje drţava. МeĊunarodno pravo se

takoĊe moţe primeniti na pojedince koji deluju u meĊunarodnom kontekstu.

MeĊunarodni monetarni fond

MeĊunarodna organizacija osnovana posle Drugog svetskog rata da kreditira prvenstveno

zemlje u razvoju, pomaţe stabilizaciju valuta ili pokriva platne bilanse. Vidi Breton

Vuds.

MeĊuzavisnost

Situacija koju odlikuje postojanje uzajamnih uticaja izmeĊu drţava ili drugih subjekata.

Intervencija

Spoljne akcije koje utiĉu na unutrašnje poslove suverene drţave. Ovaj pojam se najĉešće

koristi da oznaĉi nasilno mešanje u unutrašnje poslove neke zemlje.

Ius ad bellum

Moralni kodeks opravdavanja rata koji mora biti zadovoljen kako bi rat bio smatran za

pravedan. Tradicionalno ovaj pojam ukljuĉuje sledeće elemente: opravdani razlog koji se

objavljuje od strane nadleţne vlasti; posedovanje dobre namere; razumne šanse za uspeh;

cilj koji je proporcionalan upotrebljenim sredstvima. Od latinskog „opravdanje za rat“.

Ius in Bello

Moralni kodeks ponašanja koji drţave i pojedince obavezuje na odgovornost za njihove

akcije za vreme ratnog stanja. Od latinskog „pravda u ratu“.

Doktrina pravednog rata

Intelektualna tradicija sa poreklom u hrišćanskoj crkvi koja uvodi moralne smernice i

opravdanja da ograniĉi odgovarajuću upotrebu sile od strane drţava. Tradicija pravednog

rata zabranjuje ubijanje neduţnih civila. Sveti Avgustin i Toma Akvinski su vaţne

istorijske pojave u ovoj tradiciji; Majkl Volcer je poznati moderni teoretiĉar. Vid. Ius in

bello i Ius ad bellum.

Društvo naroda

MeĊunarodna organizacija posvećena kolektivnoj bezbednosti koja je bila osnovana na

kraju Prvog svetskog rata. Vudro Vilson, glavni zagovornik Lige, pozvao je na njeno

stvaranje u njegovih Ĉetrnaest taĉaka na kraju rata. Društvo naroda nije uspelo

zahvaljujući vlastitoj nesposobnosti da predupredi agresije koje su vodile Drugom

svetskom ratu.

Liberalizam

Analitiĉki pristup meĊunarodnim odnosima po kojem drţave funkcionišu kao deo jednog

globalnog društva koje predstavlja okvir za njihova meĊudejstva. Klasiĉni liberalizam

ima intelektualne korene u delima Imanuela Kanta, Dţeremi Bentama i Dţona Stjuarta

Mila. U moderno doba Vudro Vilson i Riĉard Rouzkrens se smatraju liberalima.

Multipolaran

Struktura meĊunarodnog sistema u kome tri ili više drţava ili saveza dominiraju

svetskom politikom. Mnogi teoretiĉari devetnaestovekovnu Evropu vide kao primer

multipolarnog meĊunarodnog sistema.

NAFTA ( Severnoameriĉki sporazum o slobodnoj trgovini)

Sporazum iz 1994. godine izmeĊu Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava, Kanade i Meksika

kojim je stvorena zona slobodne trgovine na podruĉju Severne Amerike.

Nacionalni interes

Opaţanja drţave njenih ciljeva u meĊunarodnom sistemu. Realisti, liberali i

konstruktivisti imaju razliĉita opaţanja o tome kako drţave formulišu svoje nacionalne

interese.

Nacionalizam

Verovanje da ljudi koji pripadaju odreĊenoj grupi, bilo kroz zajedniĉku etniĉku

pripadnost, jezik, tlo, kulturu ili religiju, treba da naseljavaju datu teritoriju i kontrolišu

drţavu.

Neoliberalizam

Analitiĉki pristup meĊunarodnim odnosima po kojem su akcije drţava ograniĉene

ekonomskom meĊuzavisnošću i meĊunarodnim organizacijama. Robert Kiohejn se

smatra neoliberalom. Vidi MeĊuzavisnost i MeĊunarodne institucije.

Neorealizam

Analitiĉki pristup meĊunarodnim odnosima po kojem su akcije drţava prvenstveno

ograniĉene strukturalnom ravnoteţom vojne moći. Kenet Volc i Dţon Miršajmer su

poznati neorealisti.

NGO (Nevladine meĊunarodne organizacije)

Najšire definisano, svaka organizacija koja predstavlja interese drugaĉije od interesa

drţava i multinacionalnih korporacija. Ovaj pojam najviše se odnosi na transnacionalne

ili meĊunarodne grupe (ono što ponekad nazivamo INGO, International

Nongovernmental Organization, meĊunarodna nevladina organizacija). Primeri poznatih

NGO-a ukljuĉuju Katoliĉku crkvu, „Green Peace“, MeĊunarodni Crveni krst.

Strategija nuklearnog odvraćanja

Strategija korišćena tokom Hladnog rata od strane Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih

Drţava u kojoj je posedovanje nuklearnog oruţja sluţilo kao sredstvo odvraćanja druge

strane. Vidi Odvraćanje.

OPEK (Organizacija zemalja izvoznica nafte, OPEC, Organization of Petroleum

Exporting Countries)

Organizacija drţava najvećih svetskih proizvoĊaĉa nafte koje na taj naĉin usaglašavaju

politiku proizvodnje nafte i njenu cenu.

Zatvorenikova dilema

Misaona veţba u kojoj dva zatvorenika koji su odvojeni jedan od drugoga, donose

nezavisne racionalne odluke (pretpostavlja se da odreĊeni subjekat moţe da odredi šta je

u nekoj situaciji dobro, a šta loše za njega, tzv. cost – benefits) o davanju informacija ili

prikrivanju informacija ĉime ţele da obezbede najbolji ishod za sebe. Vidi Teorija igara.

Vestfalski mir

Sporazum iz 1648. kojim je okonĉan Tridesetogodišnji rat i postao okvir meĊunarodnog

sistema u kojem su suverene drţave bile najviši oblik vlasti.

Ĉuvanje mira

Razmeštanje naoruţanih trupa u cilju spreĉavanja sukoba ili odrţavanja mira u nekoj

drţavi. Mnoge operacije ĉuvanja mira voĊenje su pod okriljem Ujedinjenih Nacija, ali

one takoĊe mogu biti voĊene i od strane regionalnih organizacija ili grupa drţava koje

deluju van sistema UN-a.

Peloponeski rat

Sukob izmeĊu Atine i Sparte koji je trajao od 431.- 404. p.n.e. i koji je rezultirao

porazom Atine i slomom zlatnog doba atinske demokratije. Vidi Tukidid.

Realizam

Analitiĉki pristup izuĉavanju meĊunarodnih odnosa po kome su drţave glavni subjekti, a

središnji problemi su rat i upotreba sile. Realistima se smatraju Tukidid, Oto fon

Bizmark, Edvard H. Kar, Hans Morgentau i Henri Kisindţer.

Samoopredeljenje

Pravo naroda da formiraju drţavu. Vudro Vilson je bio veliki zagovornik prava na

samoopredeljenje.

Skeptici

Skeptici veruju da u diskusijama o meĊunarodnim odnosima nema mesta za moralne

kategorije, jer ne postoji meĊunarodna zajednica koja bi propisivala prava i duţnosti.

Društveni liberalizam

Uverenje da kontakti meĊu ljudima smanjuju mogućnost izbijanja sukoba, tako što

unapreĊuju meĊusobno razumevanje.

Meka moć

Sposobnost da se poţeljni ishod ostvari putem privlaĉnosti, a ne pomoću prinude ili

plaćanja.

Suverenitet

Koncept da drţave imaju vlade ĉija se vlast proteţe na celoj njenoj teritoriju. Vidi

Vestfalski sporazum.

Drţavni moralisti

Drţavni moralisti veruju da meĊunarodni moral zavisi od društva suverenih drţava koje

deluju po odreĊenim pravila, ĉak i ako se ta pravila ne poštuju.

Simetrija

Situacija u kojoj su drţave ili drugi subjekti meĊunarodnih odnosa koji poseduju

pribliţno jednaku moć, meĊusobno suprotstavljeni. Nuklearna ravnoteţa izmeĊu

Sjedinjenih Drţava i Sovjetskog Saveza u vreme Hladnog rata se ĉesto navodi kao primer

simetriĉnog sukoba.

Tridesetogodišnji rat

Niz ratova u Evropi uzrokovanih meĊunarodnim, verskim i dinastiĉkim sukobima koji su

se dogaĊali izmeĊu 1618. i 1648. godine. Vidi Vestfalski sporazum.

Tukidid

Atinski vojni zapovednik ĉija knjiga Istorija Peloponeskog rata, hronika Peloponeskog

rata izmeĊu Atine i Sparte, predstavlja jedno od najranijih poznatih dela o istoriji i

meĊunarodnim odnosima.

Transnacionalni subjekti meĊunarodnih odnosa

Bilo koji nedrţavni subjekt ili entitet ĉije delovanje prelazi meĊunarodne granice.

Transnacionalni akteri su i Osama bin Laden i Crveni krst.

Rimski ugovori

Sporazum iz 1957. godine kojim je poloţen temelj za evropske integracije, koji je prvo

vodio ka stvaranju Evropskog zajedniĉkog trţišta, i na kraju doveo do Evropske unije i

zajedniĉke Evro valute.

Ugovor u Utrehtu

Sporazum kojim je 1713. godine okonĉan „Rat za špansko nasleĊe“ i ustanovljen

legitimitet britanskih i francuskih poseda u Severnoj Americi.

Vestfalski sporazum

Ugovor iz 1648. godine kojim je formalno zakljuĉen Tridesetogodišnji rat i uspostavljen

suverenitet drţava kao najviše naĉelo u meĊunarodnom sistemu.

Unipolarnost

Raspodela moći u nekom meĊunarodnom sistemu u kome jedna drţava ima najveću moć.

Neki analitiĉari strukturu vojne moći koja postoji u sadašnjem meĊunarodnom sistemu,

sa Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama kao dominantnom vojnom silom, navode kao

primer unipolarnog sistema.

Ranjivost

Relativna cena promene strukture sistema meĊuzavisnosti. O ovom pojmu se takoĊe

moţe misliti kao o ceni izbegavanja pridrţavanja ili promene pravila igre.

Svetska banka (World Bank, WB)

MeĊunarodna finansijska institucija osnovana posle Drugog svetskog rata sa ciljem

obezbeĊivanja pozajmica, tehniĉke pomoći, i politiĉkih saveta zemljama u razvoju. Vidi

Breton Vuds.

STO, Svetska trgovinska organizacija, (WTO- World Trade Organization)

MeĊunarodna organizacija stvorena 1994. godine da ureĊuje trgovinu i carinske stope

izmeĊu drţava ĉlanica. Vidi GATT.