Prof. dr Tomislav ŽivanovićPoljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu

Maj, 2012.Sokobanja

Kako objasniti današnje ogromno interesovanje za lekovito bilje, prirodne resurse, povratak prirodi i strah od svega onog što je povezano sa hemijom i industrijskom tehnologijom?

uvidelo se da sintetički preparati nisu svemoćniprevelika upotreba sintetičkih preparatazanemarena tradicionalna veština lečenja

lekovitim biljem koja je proistekla iz prirodnih uslova, reljefa i klime koji su karakteristični za naše podneblje

Koje lekovito bilje se prerađuje i pakuje u Srbiji?

samoniklo biljegajeno biljebilje iz uvoza

Snabdevanje na slobodnom tržištu je nesigurno:

veća konkurencija na tržištupovećane mogućnosti za izvoz smanjenje broja berača smanjena ponuda samoniklog lekovitog biljanestabilni vremenski uslovi u vreme vegetacije i sabiranja

lekovitog bilja (2000-a izrazito sušno leto, a 2003-e kišovito)nestabilne cene zakonska regulativa

Kada počinje intenzivna proizvodnja lekovitog biljau našoj zemlji?

Već 1970-ih proizvedene su veće količine sirovina dobije-nih od 15–tak biljnih vrsta sa poznatom tehnologijom gaje-nja (kamilica, pitoma nana, matičnjak, morač, žalfija i dr.)

Povećana potražnja za lekovitim sirovinama biljnog porekla u celom svetu dovela je do ekspanzije organizovane plantažne proizvodnje.

Pored toga, naučna dostignuća koja su omogućila determinaciju brojnih aktivnih sastojaka u biljkama, kao i upoznavanje njihovog terapeutskog dejstva, nametnula su visoke standarde za ocenu kvaliteta lekovitih sirovina biljnog porekla.

Koje su prednosti gajenja lekovitog i aromatičnog bilja?

dobijanje veće količine biljne sirovine standardnog kvaliteta,

mogućnost izbora prihvatljivih uslova za proizvodnju,

zaštita resursa ugroženog bilja od prekomerne eksploatacije,

mogućnost gajenja vrsta koje inače ne postoje u flori zemlje, i na taj način posredno smanjenje uvoza.

Osvajanje tehnologije plantažnog gajenja se ostvaruje:

izborom biljne vrste, sorte, zemljišta, pravilnom i blagovremenom obradom zamljišta, setvom ili sadnjom u optimalnom vremenskom

roku, pravilnim đubrenjem,pravilnom berbom ili žetvom,pravilnim sušenjem i skladištenjem.

Promet lekovitog i aromatičnog bilja

droge dobijene od lekovitog bilja sakupljenog iz prirode, gajenog plantažno, i iz uvoza,

etarska uljaekstrakti lekovito bilje predstavlja bogat izvor industrijskih sirovina,

koje se dalje koriste za izradu lekova, kozmetičkih i higijenskih preparata, začina i dr.

Sve ovo uslovljava njihovu povećanu potražnju kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu.

Procena obima potrošnje proizvoda od lekovitog i aromatičnog bilja vrši se na osnovu:

ostvarene proizvodnje u industrijskim pogonima,procenjene proizvodnje i prerade u privatnom sektoru, raspoloživih informacija o uvozu i izvozu,podataka o otkupu, i informacija dobijenih anketnim istraživanjem

Specifičnost ovog tržišta se ogleda u:

prisustvu velikog broja tržišnih akteraproizvođači koju su primarno orijentisani na prodaju, proizvođači koji deo sami troše ( npr. za proizvodnju

čajeva), a deo plasiraju na tržištu,proizvođači koji deo prodaju, a ostatak troše sami i, uz to,

kupuju nedostajuće sirovine radi sopstvene proizvodnje (npr. preparata na bazi bilja, etarskih ulja i dr.),

izvoznici,otkupljivači, ikupci za dalju preradu.

Proizvodnja lekovitog bilja

Od čega zavisi zastupljenost biljnih vrsta u proizvodnji?

potražnje na tržištu, cene, regiona gajenja, tradicije, opremljenosti gazdinstva mehanizacijom, blizine tržišta radne snage i dr.

Na osnovu raspoloživih resursa (zemljište, radna snaga), i drugih faktora (tradicija gajenja, tržište, semenski i sadni matrijal) i sve većih potreba za sirovinama biljnog porekla, može se zaključiti da postoji realan ekonomski značaj plantažne proizvodnje lekovitog bilja.

Radna snaga predstavlja jedan od resursa bitnih za svaku zajednicu, i jedan od ključnih faktora razvoja agroprivrede i ukupne nacionalne ekonomije.

Demografska slika poljoprivrednog stanovništva Srbije (1 milion ili 24,9% od ukupnog stanovništva) i veliki broj nezaposlenih (u 2001-oj taj broj iznosi 769.000 ili gotovo 27%) predstavlja veliki potencijal za razvoj poljoprivrede.

Evropsko tržište lekovitog bilja

Zemljekoje snabdevajutržište EU

Biološke osobine lekovitog bilja: jednogodišnje, dvogodišnje i višegodišnje vrste (ova

osobina određuje vreme setve odnosno sadnje), jednogodišnje vrste (kamilica, slačica, neven, anis, kim,

korijandar, bosiljak) porebno je gajiti u plodoredu.

obrada i priprema zemljišta i ostale agrotehničke mere se mnogo ne razlikuju u odnosu na druge gajene biljne vrste

zasnivanje useva i višegodišnjih zasada može se obaviti u proleće (uglavnom jednogodišnje vrste), ili u jesen, kada se rasađuju višegodišnje vrste (lavanda, origano, pitoma nana, žalfija i dr).

gajeno lekovito bilje može da se razmnožava semenom, rasadom i podzemnim stablima - stolonima (pitoma nana).

Sortiment gajenog lekovitog bilja predstavljaju domaće (autohtone) populacije, odomaćene i poboljšane sorte, introdukovane kao i novostvorene sorte. Semenski materijal koji se nalazi u prometu, mora da poseduje deklaraciju o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja (uz otpremnicu)

uz toleranciju ± 10%

Beli slezo Rad mašina 640o Reprodukcioni materijal 1200o Radna snaga 1600o Ukupno 3040

o Planirani prinos 1300o Planska cena 5.0

o Vrednost proizvodnje 6500o Troškovi 3440

Dobit 3060

Bosiljako Rad mašina 276o Reprodukcioni materijal 228o Radna snaga 450o Ukupno 954

o Planirani prinos 2000o Planska cena 1.0

o Vrednost proizvodnje 2000o Troškovi 954

Dobit 1064

Neveno Rad mašina 460o Reprodukcioni materijal 390o Radna snaga 1850o Ukupno 2700

o Planirani prinos 1000o Planska cena 5.0

o Vrednost proizvodnje 5000o Troškovi 2700

Dobit 2300

Valerijanao Rad mašina 606o Reprodukcioni materijal 775o Radna snaga 900o Ukupno 2081

o Planirani prinos 1400o Planska cena 4.0

o Vrednost proizvodnje 5400o Troškovi 2081

Dobit 3319

NanaI god. II god.

o Rad mašina 384 293o Reprodukcioni materijal 765 440o Radna snaga 293 293o Ukupno 1524 1026

o Planirani prinos 3000 3000o Planska cena 1.0

o Vrednost proizvodnje 3000 3000o Troškovi 1524 1026

Dobit 1476 1974

Melisa I god. II god.

o Rad mašina 284 263o Reprodukcioni materijal 571 365o Radna snaga 350 280o Ukupno 1205 908

o Planirani prinos 1500 3000o Planska cena 1.0

o Vrednost proizvodnje 1500 3000o Troškovi 1205 908

Dobit 295 2092

Krompiro Rad mašina 750o Reprodukcioni materijal 3000o Radna snaga 750o Ukupno 4500

o Planirani prinos 30 000o Planska cena 0.2

o Vrednost proizvodnje 6000o Troškovi 4500

Dobit 1500

Kukuruzo Rad mašina 350o Reprodukcioni materijal 300o Radna snaga 150o Ukupno 800

o Planirani prinos 6000o Planska cena 0.15

o Vrednost proizvodnje 900o Troškovi 800

Dobit 100

Zaključak

Iz navedenih podataka može se zaključiti: Tržište lekovitog bilja kod nas je nerazvijeno,Tržište u našem okruženju je znatno razvijenije,Potražnja za lekovitim biljem je u porastu, kako na domaćem tako i na

inostranom tržištu,Rast interesovanje potencijalnih proizvođača,Očekuje se stroža kontrola sakupljanja lekovitog bilja,Smanjuje se broj berača,Postoji višak radne snage koja na ovaj način može biti upošljena,Postoje svi preduslovi za gajenje lekovitog bilja na ovim prostorima

(reljefni, klimatski, poznata tehnologija gajenja, tradicija),Postoji potreba za proširenjem površina pod lekovitim biljem,Postoji strućna služba koja može da organizuje i prati kompletnu

proizvodnju,Postoji reprodukcioni materijal potreban za proizvodnju.

Pored već tradicionalno gajenih (nana, kamilica, matičnjak, itd) preporučujemo i gajenje biljnih vrsta koje rastu u prirodi, a tehnologija gajenja je poznata.

Među takve biljne vrste spada hajdučka trava, bokvica, beli slez i vranilovka. Ovde se radi o biljnim vrstama koje su višegodišnje a zasnivaju se iz rasada.

Posebna grupa čiju proizvodnju treba stimulisati su biljne vrste čije je sakupljanje zabranjeno

Za njihovu proizvodnju postoji poseban interes, na čemu bi trebalo da se angažuje šira društvena zajednica,

U tom cilju instituti i fakulteti rade na projektima osvajanja tehnologije gajenja samoniklih biljnih vrsta i biljnih vrsta koje ne rastu kao samonikle na ovom području

Jedan od razloga preporuke gajenja lekovitog bilja je i prihod koji se može ostvariti. On je daleko veći od prihoda koji se ostvaruje gajenjem tradicionalnih ratarskih kultura (pšenica, kukuruz itd.).

Da bi jedno poljoprivredno domaćinstvo moglo tržišno da funkcioniše, neophodno je da gaji 5-10 ha pod lekovitim biljem, zavisno da li je to jedina proizvodnja na gazdinstvu.

Podsetnik

u procesu proizvodnje droga od gajenog bilja, berba i sušenje predstavljaju dve veoma značajne faze

vreme berbe potrebno je usaglasiti sa sadržajem aktivnih sastojaka u organima biljke koji se koristi kao droga,

cvet se bere kad se potpuno otvori, po suvom vremenu,nadzemni deo se kosi ili se žanje, iznad zemlje u visini do

10-tak cm, takođe po suvom vremenu.odvozi se u prevoznom sredstvu bez sabijanja, u prostor

za sušenje, u najkraćem mogućem roku, da bi se izbegle promene do kojih dolazi usled izlaganja svetlosti,

promene do kojih dolazi usled nepravilne berbe, prevoza ili sušenja, a manifestuju se promenom boje droge ili netipičnim mirisom, znak je da je došlo i do promene u hemijskom sastavu. Tako izmenjena droga je u većini slučajeva izgubila i na kvalitetu.

Podsetnik

koren se vadi kada je zamljište umereno vlažno, otresa i pere pre sušenja ili nekog drugog postupka koji mu prethodi (npr. ljuštenje),da bi se koren lakše osušio nekad se pristupa sečenju, list se odvaja od osušene herbe. Može da se radi ručno, trešenjem vilama (nana, matičnjak) ili mašinski,kod biljnih vrsta kod kojih se kao droga koristi plod ili seme, vrši se jednofazna ili dvofazna žetva,posle žetve neophodno je doraditi seme u doradnom centru, pri čemu se uklanjaju žetveni ostaci i ostale primese,posle sušenja droga se pakuje u slamarice i natron vreće,GAP – Dobra Poljoprivredna Praksa