Ponašanje turiste – Uvod i motivacija

doc. dr Tamara Jovanović

Šta predstavlja ponašanje turiste?

Opaženo ponašanje ali i mentalni, psihički procesi koji uključuju donošenje odluke, motivaciju i kogniciju

Ponašanje turiste – suma vidljivih aktivnosti individue i mentalnih procesa koji su rezultat socijalne interakcije

Ponašanje se može podeliti na obavezno i arbitrarno Ponašanje se može podeliti na obavezno i arbitrarno

Obavezno – jedenje, spavanje…

Arbitrarno – aktivnosti koje se biraju kao npr. rekreacija

Ponašanje turiste bliže arbitrarnom – većim delom voljno ponašanje

Važno je precizirati koji je tip turiste pre istraživanja njegovog ponašanja

Turista = potrošač?

Turističko i potrošačko ponašanje

Turista kupuje turistički aranžman ali postoje određene specifičnosti turističkog ponašanja naspram potrošačkog ponašanja

Klason i Kneč – 5 faza turističkog ponašanja:

Iščekivanje pre konzumacije kupljenog

Putovanje na destinaciju

Iskustvo na destinaciji

Povratak sa putovanja Povratak sa putovanja

Produženo prisećanje

Turista mašta i planira putovanje nekad i godinama unapred

Potrošač može da dugo mašta o nekim proizvodima (kolima, mobilnom) ali za neke to prosto nema smisla (hleb, deterdžent)

Putovanje na destinaciju i povratak sa putovanja nemaju analogiju u ponašanju potrošača

Izuzetno važni pri formiranju celokupnog doživljaja i utisaka!

Turističko i potrošačko ponašanje Centralni segment ponašanja turiste je iskustvo na destinaciji

Neopipljivo iskustvo – prilika da se vidi, upije oseti i čuje data destinacija

Postoje potrošački proizvodi koji su takođe neopipljivi – koji?

Duboke lične reakcije i posledice po okruženje čine turističko ponašanje na lokaciji specifičnim i drugačijim

Faza prisećanja turističkog iskustva je često dugotrajna Turistički proizvod ne zastareva a često je osvežavan novi posetama ili novopristiglim

informacijama o destinaciji

Turisti pišu putopise, kače fotografije, imaju okupljanja sa ljudima sa putovanja… Turisti pišu putopise, kače fotografije, imaju okupljanja sa ljudima sa putovanja…

Interesovanje za neki potrošački proizvod znatno opada sa protokom vremena a životne posledice proizvoda su često kratkotrajne

Turizam je socijalni fenomen i u samoj konzumaciji proizvoda i u njegovom stvaranju

Potrošački proizvodi imaju uputstvo za upotrebu Šta je uputstvo za upotrebu turističkog proizvoda?

Vodiči su mnogobrojni, turista treba da koristi što više

Turista sam određuje svoje iskustvo – može da ga oblikuje a ne samo da ga jednostavno koristi

Ponašanje turiste na samoj destinaciji je fokus istraživanja turističkog ponašanja dok je za potrošačke proizvode fokus na izboru proizvoda i zadovoljstvu

Tipologija turiste i turističkog ponašanja Postoje brojne tipologije turista

Većina se oslanja na preference određene destinacije, aktivnosti ili tipa putovanja

Dve najpoznatije su Koenova i Plogova tipologija

Koen (1972): Organizovani masovni turista – velike grupe, popularne lokacije, jasan plan puta

Individualni masovni turista – opušteniji u odabiru aranžmana, utabana ruta i standardna ponudaponuda

Istraživač – vole sami da osmišljavaju put, da izbegnu druge, kontakt sa lokalcima, komfor

Pustolov – potpuno odvajanje od formalnog turizma, cilj da postanu deo lokalne zajednice

Plog (1974): Psihocentrik (zavisni) – ne voli avanturu, organizovana putovanja sa hotelskim smeštajem

Alocentrik (smeli) – avanturista, egzotična mesta i individualna putovanja, bez plana

Midcentrik (centrici) – između ova dva ekstrema

Svorbruk i Horner navode da najverovatnije nikad neće postojati jedna sveobuhvatna tipologija turističkog ponašanja

Tipologija turiste i turističkog ponašanja

Važno je znati šta se treba uzeti u obzir prilikom proučavanja turističkog ponašanja

Koji su faktori ključni?

Pored individualnih karakteristika turiste, važna su i svojstva destinacije kao i proces odabira odmora

Na proces izbora odmora utiču odlike i turiste i destinacije

One zajedno utiču na iskustvo turiste koje posle određuje ishode putovanja One zajedno utiču na iskustvo turiste koje posle određuje ishode putovanja

Ishodi mogu biti vezani za:

Turistu – zadovoljstvo, žalbe

Domaćina – prihodi, socio-kulturne promene

Okruženje – očuvanje, izazovi menadžmenta

Turističko ponašanje se ne dešava u vakumu, povezano je sa prostorom, vremenom i drugim informacijama iz života turiste

Model turističkog ponašanja

Pauza 5 min!

Motivacija Jedan od najčešće istraživanih intrapsihičkih aspekata turističkog ponašanja je

proces motivacije

Interni proces koji reguliše ponašanje usmeravajući ga ka postizanju optimalnog funkcionisanja individue

Ovaj proces utiče na: Usmerenje – šta treba da uradimo

Intenzitet – sa koliko truda

Upornost – sa koliko istrajnosti Upornost – sa koliko istrajnosti

U osnovi svake motivacije leži potreba – nedostatak u organizmu koji se manifestuje kao odsustvo optimalnog stanja, određena nezadovoljenostživotnih nutrimenata

Motivi nisu isto što i motivacija

Motivi su pokretači ponašanja – podrazumevaju smer i cilj zadovoljenja

Idem gde vreme odgovara mojoj odeći

Motivacija uključuje konkretne objekte zadovoljenja te opis odnosa motiva sa datom situacijom

Idem na Tasos jer volim ostrvsku klimu i masline

Turistička motivacija Globalna mreža bioloških i kulturnih faktora koji daju smisao i smer pri

izboru putovanja, turističkog ponašanja i doživljaja

Polje turističke motivacije je bazično u istraživanju turizma i ključno za razvoj turističke industrije

Smatra se da je glavni faktor turističkog ponašanja upravo motivacija

Iako je tako važna tematika i dalje postoje problemi prilikom istraživanja Ne postoji jedinstveni konceptualni okvirNe postoji jedinstveni konceptualni okvir

Preveliki broj motiva

Jak uticaj kulture

Pirs navodi tri pristupa motivaciji u turizmu: Zasnovan na Plogovoj tipologiji

Zasnovan na Maslovljevoj hijerarhiji potreba

Zasnovan na intrinzičkoj motivaciji

Po Plogu objašnjenje zašto se neko ponaša na neki način i šta ga motiviše zavisi od lociranosti turiste na dimenziji psihocentrik-alocentrik

Turistička motivacija Pristupi koji se zasnivaju na Maslovu imaju mnogo širi teorijski pristup

Pored već pomenute (i naučene) Maslovljeve originalne teorije, postoje i njene modifikacije

Pirsova lestvica (obrasca) turističke karijere Turisti napreduju kroz svaku potrebu kao u karijeri, sa iskustvom se menja motivacija

Istovremeno više aktivnih nivoa – jedan dominantan Postoji rastuća hijerarhija potreba:

Relaksacija i telesne potrebe

Potreba za stimulacijom

Relaksacija i telesne potrebe

Potreba za stimulacijom Potreba za vezom sa drugima

Potreba za samopoštovanjem

Potreba za samoostvarenjem

Iso-Aholin model intrinzičke motivacije Fokus je iskustvo ili stanje uma turiste bez specifičnih aktivnosti ili vremenskog

perioda putovanja Turistička motivacija se sastoji od traženja (intrinzičke nagrade) i bekstva (od

rutinskog okruženja)

Turistička motivacija Turisti mogu istovremeno da budu vođeni obema potrebama

Lično i interpersonalno bekstvo i lično i interpersonalno traženje

Ovi motivi su latentni i deluju podsticajno kada je osoba u ulozi turiste

Teško je razumeti pravu motivaciju turiste i zato se mora uzeti u obzir lično iskustvo prilikom opisivanja ponašanja

Tolmanovi push i pull motivatori Motivatori koji guraju (push) su interno generisane potrebe (npr. vrednosti)

Znaci za zadovoljenje potreba u objektima, situacijama i događajima Znaci za zadovoljenje potreba u objektima, situacijama i događajima

Bazirani na emocijama

Rezultuju različitim odgovorima na različite situacije

Intrinzički

Motivatori koji vuku (pull) su generisani znanjem o cilju koji čeka turistu

Najčešće propaganda kojom se promovišu atrakcije i sadržaji destinacije

Bazirani na saznanju

Zavise od jačine uticaja na mišljenje

Ekstrinzički

Turistička motivacija Interakcija ova dva motivatora

Svaki turista putuje zato što ima neku unutrašnju potrebu za promenom ali i zato što ga svojstva destinacije privlače

Ipak turista najpre teži sebi da ugodi a svojstva destinacije su od sekundarnog značaja

Destinacije su samo sredstvo preko kojeg turisti zadovoljavaju unutrašnje potrebe

Stoga se javljaju teorije samo o push faktorima (Pirsova teorija) ili kombinacijom push faktora i odlučivanja

Vit i Vrajtova teorija očekivanja Vit i Vrajtova teorija očekivanja Bazirana na Vrumovoj teoriji radne motivacije

Potrebe + proces donošenja odluke

Motivatori koji guraju ali i to da li će turista otputovati i gde

Jačina motivacije je pod uticajem: Očekivanja – subjektivna procena da li će putovanje ispuniti potrebe

Valence – emotivna orijentacija, vrednost turističkog iskustva

Instrumentalnosti – verovatnoća da će putovanje zadovoljiti potrebe

Motivisanost zavisi od kombinacije ova tri aspekta

Izostavljeni stavovi o destinaciji i nameravano ponašanje i suviše je komplikovan model

Turistička motivacija Ajzen i Fišbajnova teorija rezonske akcije

Nameravano ponašanje turiste je pod uticajem stavova i subjektivnih normi

Stav može biti negativan i pozitivan prema datom ponašanju tokom odmora

Subjektivna norma obuhvata očekivani stav drugih prema nama u zavisnosti od našeg ponašanja

Nameravano ponašanje je u skladu sa stavovima turiste i očekivanim stavovima drugih turista

Novija verzija ove teorije ima i faktor procenjene kontrole nad faktorima nameravanog ponašanja i naziva se teorija planiranog ponašanjaNovija verzija ove teorije ima i faktor procenjene kontrole nad faktorima nameravanog ponašanja i naziva se teorija planiranog ponašanja Ukoliko turista proceni da ne može da ima kontrolu nad putovanjem da ima više prepreka

nego prednosti, on neće ni otići na put

Pored ovih teorijskih modela postoje i teorije koje samo klasifikuju turističke motive

Mekintošova teorija: Fizički

Kulturni

Interpersonalni

Statusni/prestižni

Turistička motivacija Grej:

Čežnja za lutanjem

Čežnja za suncem

WTO navodi tri grupe turističkih motiva: Socijalni

Porodični

Lični

Pored motivacije postoji i fenomen demotivacije

Robinson navodi šest destimulišućih faktora za putovanje: Robinson navodi šest destimulišućih faktora za putovanje: Troškovi

Nedostatak vremena

Fizička ograničenja

Porodični razlozi

Nedostatak interesovanja

Psihološki razlozi

Kraford i Gudbej: Interpersonalni

Intrapersonalni

Strukturalni

Hvala na pažnji!