POJAM INDUSTRISKE PRAŠINE

Pod pojmom prašine podrazumevaju se čestice čvrstih materija,krupnoće do 500μm dispergovane u gasu.U praksi se najčešće za prašinu koristi naziv fina prašina i puder,a za čestice veće od 100 mikrona,gruba prašina.Takođe usvojen je pojam dim ili koloidna prašina za krupnoću čestica od 0,001 do 1 mikrona.Prašina podleže posebnim zakonima fizike i fizičke hemije koji su samo delimično slični važećim zakonima za koloidne čestice.Čestice manje od 4 mikrona u vazduhu podležu Braunovim kretanjima.Uopšte pod uticajem više faktora prašina u toku vremena menja svoje osobine u određenom intervalu vremena,a karakterišu je:-krupnoća zrna-hemiski i minerološki sastav čvste faze-koncentracijaOsobine jednog sistema prašine zavise od stepena disperzije čvrstih delića,što su sitniji delići utoliko više odstupaju osobine materije prema svojstvima strukture(misli se na odstupanje od osobina idealnog kristala).Hemiska i fizička svojstva menjaju se tek u skokovima.Sa finoćom praha raste brzina reakcije(brzina vezivanja kod kreča ili cementa) ili sposobnost redukcije(cinčani prah),takođe raste brzina rastvaranja i gasne atsorpcije.Mnoge vrste prašine organskog i neorganskog porekla poseduju elektrostatski elektricitet.U odnosu na ugrožavanje čovekovog zdravlja utvrđeno je (Landmehr)da su manje-više bezazlene vrtse prašine sa pozitivnim nabojem.Prašina kamene soli pokazuje suprotno svim očekivanjima negativan naboj ali kod većih brzina gasa ipak se pozitivno naelektriše.Svaka vrsta prašine ima svoj morfološki oblik,retke su vrste prašine koje su morfološki slične.Zastupljeni su oblici:kocka,lopta,tetraedar i druge geometriske forme.Postoje i ravne forme ali asimetričnog oblika!Tekstilna prašina je vlaknasta ,piljevina ima oblik štapića,čađ pahuljasta,oksid gvožđa mehurast,glina pločastog oblika,itd.Svaki oblik ima drugi odnos aktivne(slobodne) prašine za korespodentnu krupnoću zrna.Kako je već navedeno,time se menjaju samo osobine materije,već i njena specifična toplota i oslobođena energija,nastanak(priprema) reakcije i vrsta reakcije.Definišu se odabrani pojmovi u vezi sa problematikom zagađenja vazduha,otprašivanja i industriske ventilacije.Atmosferski vazduh,koji nas okružuje,predstavlja smešu raznih gasova,uglavnom azota i kiseonika.Osim toga sadrži i vodenu paru.U praksi se susrećemo sa vlažnim vazduhom,koji se karakteriše relativnom vlažnošću φ koja predstavlja maseni odnos pare sadržane u vazduhu prema masi vodene pare,koja zasićuje vazduh,pri datoj temperaturi.U granicama temperature i pritska,koji se susreću u praksi otprašivanja i transporta materija,parcijalni pritisak vodene pare u vlažnom vazduhu je veoma mali u poređenju sa barometarskim pritiskom. Shodno tome vlažan vazduh sa dovoljnom tačnošću za tehničke proračune može se posmatrati kao smeša idealnih gasova,koja se pokorava istim zakonima kao i idealni gasovi.Svi proračuni i odnosi,granične vrednostii ostalo svode se u instalacijama za ventilaciju, pneumatski transport i otprašivanje na normalne(standardne) uslove stanja vazduha.A to su:t-20 0C(293K),barometarski pritisak p-1013mbara i relativna valžnost φ-50% ,gustina ρ-1,2kg/m3.Uticaj vlažnosti vazduha na zapreminsku gustinu je minimalan,zbog toga se kod

praktičnih proračuna promena vlažnosti ne uzima u obzir .U otprašivanju i industriskoj ventilaciji najčešće je vazduh noseći fluid.

Čestica je delić materije u čvrstom ili tečnom agregatnom stanju,prečnika većeg od 0,001mikron.Gasovi su stišljivi fluidi,koji pri normalnim uslovima teže da zauzmu sav prostor gde se nalaze.Gasovi su bez oblika.Para je gasovito stanje,oblik materije koja je inače u čvrstom ili tečnom stanju.Para povećanjem pritiska ili smanjenjem temperature može preći u normalno agregatno stanje.Koristi se i termin isparenje za paru.Aerosol je naziv za sasvim stabilne čvrstih ili tečnih čestica u vazduhu ili gasu.To je skup sitnih čestica veličina od 0,01 do 100 mikrona ,najčešće lebdećih a termina ima raznih:prašina,magla,dim,suspenzija su sinonimi.Lebdeće čestice prate kretanje nosećeg fluida i uz to podležu dejstvu sila:molekularne,gravitacione,inercione) koje deluju na njihovo kretanje radi zadržavanja i izdvajanja iz gasa(vazduha).Prašina se koristi kao širi pojam za one nečistoće u vazduhu u radnom prostoru i atmosferi okoline.Kada je potrebno da se istakne kvalitet disperzije u gasu,koriste se termini:koloidna prašina,fina prašina ili puder i gruba prašina.Suspenzije su čvrste čestice nastale u procesu kondenzacije iz gasovite faze,uglavnom kao rezultat isparavanja materijala pod dejstvom toplote(iskre od zavarivanja,produkti hemiskih reakcija,oksidacija,npr.).Od ovih aerosola,čestice formiraju lančiće,saća i druge figure od nadovezanih kristalnih oblika.U uslovima kretanja gasa,kroz lančiće ima uslova za zadržavanje manjih čestica,kao posledica Braunovog kretanja.Ovi oblici,razređene forme razlikuju se od oblika prašine(kugla,kvadrat),veličine su oko 1 mikron i manje se talože pod uticajem gravitacije. Dim je fino koncentrovan aerosol od čvrstih ili mešavine čvrstih i tečnih čestica,uglavnim nastalih od nepotpunog sagorevanja a manjih od 5 mikrona.Magla je aerosol od čestica tečnosti nastalih kondenzacijom gasovite faze ili raspršivanjem veće količine tečnosti dimenzija 1 do 1000 mikrona,oblika kugle.Prirodna magla je vidljiva,uglavnom se sastoji od čestica manjih od 10mikrona i od vidljivih čestica većih od 10 mikrona.Smog je pozajmljen izraz koji označava mešavinu atmosferske nečistoće(magla) i nečistoće iz nekog veštačkog izvora-emitera.Takođe označava nečistoću nastalu transformacijom materije iz prethodnog oblika delovanjem atmosferskih pojava,kao na primer smog nastao fotohemiskom reakcijom sa produktima sagorevanja. Čađ su čestice ugljenika natopljene katranom,a sve nastalo u procesu nepotpunog sagorevanja goriva na bazi ugljenika.Pahuljastog je i nepravilnog oblika ali vrlo higroskopna(npr.upija SO2).Leteći pepeo su nesagorele manje čestice,neorganske supstance goriva,koje izlaze sa dimnim gasovima i nošene gasom i vazdušnom strujom se raznose po okolini.Mirisi su vazdušna onečišćenja koja osećamo čulom mirisa.Većina para i gasova u određenim koncentracijama u vazduhu imaju svoja mirisna svojstva.Izuzetak je otrovni ugljenmonoksid.Mirisi su posledica proizvodnih procesa ili razlaganja.Radioaktivne prašine u vazduhu nastaju od veštačkog raspršivanja radioaktivnih materijala koji emituju radioaktivne zrake.Prašina lagerovanih radioaktivnih materijala ili uskladištenih na neizolovanim deponijama mora biti tretirana posebnim uređajima kako ne bi prouzrokovala fatalne posledice.Mikroorganizmi u problematici zagađenog vazduha pretstavljaju sve žive organizme mikroskopskih dimenzija koji se mogu naći u vazduhu(bakterije,virusi) dimenzija 0,3-40 mikrona.

Aeroalergeni su nečistoće u vazduhu koje u čovekovom organizmu,dok je izložen njihovom uticaju izazivaju posebnu osetljivost i neželjene uticaje.Zadnjih godina su detektovani u povećanim količinama,dosta su neistraženog dejstva.Inhalacioni alergeni su naročito prisutni:bakterije,buđ,prašine,perje,paraziti žitarica,životinjsje dlake,poleni,duvanski dim.

Iz navedenih pojmova može se sagledati značaj inženjerske prakse u rešavanju problema zagađenja vazduha kao i povezivanja drugih prirodnih nauka u misiji razrešavanja problema koji produkuje industriska prašina u svim svojim vidovima.