Upravljački IS - Pojam informacionih sistema i pojam poslovnog sistema

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

KRAGUJEVAC

PREDMET:

UPRAVLJAČI INFORMACIONI SISTEMI

TEMA SEMINARSKOG RADA:

POJAM INFORMACIONIH SISTEMA

I POJAM POSLOVNIH SISTEMA

Profesor: Student:

dr. Slavica Šarenac Ivan Radaković br. ind. 229/2012

Kragujevac, 2013.

Upravljački informacioni sistemi

Pojam informacionih i poslovnih sistema

2

SADRŽAJ:

1. INFORMACIONI SISTEMI...................................................................................... 3

1.1. Uvod ...................................................................................................................... 3

1.2. Definicije informacionog sistema ........................................................................... 3

2. UPRAVLJAČKI INFORMACIONI SISTEM............................................................ 4

2.1. Struktura upravljačkog informacionog sistema........................................................ 6

3. KOMPONENTE I AKTIVNOSTI INFORMACIONIH SISTEMA ........................... 7

4. RESURSI INFORMACIONIH SISTEMA ................................................................ 9

5. VRSTE INFORMACIONIH SISTEMA .................................................................. 11

5.1. Operativni informacioni sistemi ............................................................................ 11

5.2. Menadžerski informacioni sistemi ........................................................................ 13

6. INTEGRACIJA INFORMACIONIH SISTEMA ..................................................... 16

7. ZAKLJUČAK ......................................................................................................... 17

LITERATURA: .......................................................................................................... 18



3

1. INFORMACIONI SISTEMI

1.1. Uvod

Informacioni sistem je integrisani skup komponenti za sakupljanje, snimanje,

čuvanje, obradu i prenošenje informacija. Poslovna preduzeća, druge vrste organizacija

i pojedinci u savremenom društvu, zavise od informacionih sistema za upravljanje

svojim operacijama i aktivnostima, održavanje konkurentnosti na tržištu, ponudu

različitih usluga i unapreĎivanje kompetencija i kapaciteta. Na primer, moderne

korporacije zavise od računarskih informacionih sistema koji su neophodni za obradu

njihovih finansijskih i poslovnih transakcija, upravljanja ljudskim resursima; opštinske

uprave zavise od informacionih sistema bez kojih se ne mogu pružati osnovne usluge

njihovim graĎanima na efikasan i transparentan način; pojedinci koriste informacione

sisteme da bi unapreĎivali svoja znanja, za kupovinu, upravljanje bankovnim računima i

transakcijama, kao i za različite finansijske operacije.

1.2. Definicije informacionog sistema

Upravljanje ma kojom organizacijom uključuje donošenje odluka i rešavanje

problema, a u tu svrhu su neophodne informacije i znanja. Informacioni sistemi

obezbeĎuju informacije neophodne za svrhe donošenja odluka i rešavanja problema.

Kao što je već rečeno, informacije potiču iz izvora unutar organizacije i izvora izvan

organizacije. I jedne i druge mogu da budu obraĎivane kako formalnim informacionim

sistemom date organizacije, tako i njenim neformalnim sistemom. Prvobitno su računari

bili upotrebljavani za "elektronsku obradu podataka" (EOP), a kada je shvaćeno da

mogućnosti računara daleko prevazilaze puku obradu podataka, iskrsle su nove svrhe i

novi vidovi informacionih sistema. Tako se, istorijski posmatrano, prvo javljaju

upravljački informacioni sistemi (Management Information Systems - MIS), a potom

sistemi za podršku odlučivanju (Decision Support Systems - DSS). Pored toga, u

području veštačke inteligencije razvijani su ekspertni sistemi - ES. Intenzivan je od

nedavno i razvoj automatizovane kancelarije (Office Automation - OA). Prema nekim

shvatanjima, svih pet navedenih osnovnih oblasti primene predstavljaju jedan celoviti

sistem - informacioni sistem zasnovan na računaru (Computer-Based Information

System - CBIS).

Koristeći se analogijom sa živim organizmima, smatra se da ovakvi informacioni

sistemi zasnovani na računaru nastaju, rastu, sazrevaju i nestaju, pa se taj proces

označava izrazom "životni ciklus sistema" koji u pojedinim slučajevima može trajati

samo nekoliko meseci, a u drugim nekoliko godina. Ugrubljeno posmatrano, životni

ciklus informacionog sistema zasnovanog na računaru uključuje nekoliko faza:

planiranje sistema, analizu i oblikovanje sistema, testiranje i održavanje sistema,

implementaciju, kontrolu i ocenjivanje sistema. O svim navedenim komponentama

informacionog sistema zasnovanog na računaru, kao i o stupnjevima životnog ciklusa

sistema biće potanko reči u predstojećim poglavljima ovog teksta.



4

2. UPRAVLJAČKI INFORMACIONI SISTEM

Dugotrajne su nedoumice i nesuglasice o značenju izraza upravljački

informacioni sistem, MIS (management information system), kao i o odnosu

upravljačkog informacionog sistema sa elektronskom obradom podataka, EDP,

sistemom podrške odlučivanju, DSS (decision support system), ekspertnim sistemom,

ES, i automatizovanom kancelarijom, OA (Office automation).

Ima definicija upravljačkog informacionog sistema za koje se bez dvoumljenja može

reći da su nejasne i preširoke i da ne zadovoljavaju ni osnovna logička pravila ispravnog

definisanja. Primerom takve definicije se može smatrati ona koju daju D. Kroenke i K.

Dolan: MIS je razvoj i upotreba efektivnih informacionih sistema u organizaciji. To je

zapravo njihovo neznatno preinačenje (takone nejasne i preširoke) definicije MIS koju

je dao P.G.W. Keen.

Kada je reč o odnosu upravljačkog informacionog sistema sa drugim informacionim

sistemima i računarskim aplikacijama, McLeod je identifikovao sledeća tri shvatanja:

a) shvatanje da je DSS zamena za MIS,

b) shvatanje da MIS uključuje sve računarske aplikacije i

c) shvatanje da je MIS resurs organizacije.

(a) McLeod ističe da je nastanak upravljačkog informacionog sistema značio dramatičan

raskid sa automatskom obradom podataka, jer je shvaćeno da računar može mnogo više

od puke obrade podataka. Od polovine šezdesetih do polovine sedamdesetih, bile su

raspoložive samo dve aplikacije računara: automatska obrada podataka i upravljački

informacioni sistem. Ali, početkom sedamdesetih počinju da se razvijaju sistemi za

podršku odlučivanju, DSS.

Neki autori na osnovu proučavanja razvitka informacione tehnologije i njene primene u

upravljanju zastupaju gledište da je elektronska obrada podataka evoluirala preko

upravljačkih informacionih sistema u sisteme za podršku odlučivanju, DSS. Na tom

stanovištu su J.A.P. Stoner i C. Wankel koji definišu upravljački informacioni sistem

kao formalni metod koji upravljanju stavlja na raspolaganje tačne i pravovremene

informacije neophodne za olakšavanje procesa odlučivanja i za omogućavanje da

planiranje, kontrola i operacionalne funkcije budu efektivno izvedene (i dodaju da izraz

"formalni" nipošto ne znači poricanje značaja neformalnih komunikacija). Sistem

podrške odlučivanju isti autori definišu kao interaktivni računarski sistem lako dostupan

stručnjacima koji nisu specijalisti za računare i koji im pomaže u funkcijama planiranja

i odlučivanja.

McLeod zapaža da je bilo proučavalaca koji su u MIS videli primer totalnog sistemskog

pristupa - nastojanje da se izgradi jedinstveni celoviti informacioni sistem koji bi mogao

da zadovolji sve potrebe za informacijama svih članova organizacije koji se bave

menadžmentom. Pošto MIS naravno, nije mogao da ispuni ta očekivanja, pojmu MIS se

počinje zamerati. Postoji gledište da je DSS zamena za MIS, a neki autori prigovaraju

da MIS nije namenjen odlučivanju, što McLeod pobija navodeći niz starih definicija

MIS-a kojima se tvrdi da MIS treba da obezbedi informacije za odlučivanje. McLeod

smatra da pogreška nije bila u samom pojmu MIS već u njegovoj primeni; pojam MIS



5

je i ranije podrazumevao i sada podrazumeva da su informacije menadžerima potrebne

radi donošenja odluka, a računar im mnoge od potrebnih informacija može obezbediti.

(b) Prema drugom gledištu, DSS nije zamena za MIS; MIS ne bi trebalo napuštati, već

mu samo pripisati novu ulogu. Sa tog stanovišta MIS obuhvata: automatsku obradu

podataka, sisteme podrške odlučivanju, automatizovanu kancelariju i ekspertne sisteme.

Napominjemo da donekle slično gledište zastupaju G. Davis i M. Olson koji upravljački

informacioni sistem uopšteno definišu kao integrisani sistem obezbenivanja informacija

za podržavanje operacija upravljanja i funkcija odlučivanja u organizaciji, koji se koristi

hardverom i softverom računara, manuelnim procedurama, modelima za planiranje,

kontrolisanje i odlučivanje, kao i bazom podataka. Izraz "integrisani" ovde ne označava

jedinstvenu, monolitnu strukturu već samo znači da su delovi saobraženi jednom

opštem dizajnu sistema. Funkcionalni podsistemi upravljačkog informacionog sistema

mogu posebno da se razviju u saglasnosti sa opštim planom, a različiti korisnici se

njima mogu različito koristiti. Davis i Olson smatraju da izraz sistem podrške

odlučivanju, DSS, označava klasu sistema koji podržavaju proces odlučivanja; sistemi

podrške odlučivanju predstavljaju značajnu klasu aplikacija upravljačkog

informacionog sistema.

McLeod prigovara pomenutom drugom gledištu da prema njemu MIS znači svašta, a to

će reći - ništa. On se zalaže za treće gledište prema kojem je MIS organizacioni resurs.

(c) Prema tom shvatanju, MIS je samo jedna od pet ravnopravnih računarskih aplikacija

koje se nalaze na istom hijerarhijskom nivou. Te aplikacije su: MIS, DP, DSS, OA i

ES. Sve te aplikacije obuhvata "informacioni sistem zasnovan na računaru" - CBIS

(computer based information system). U ovom shvatanju MIS i DSS nisu

suprotstavljeni jedan drugom, već su, pre bi se reklo, komplementarni. McLeod

naglašava da MIS i DSS mogu da koriste isti hardver i, šta više, isti softver; mogu crpeti

iste podatke iz iste baze podataka i informacije u istoj formi. Glavna razlika izmenu njih

je, prema uverenju McLeoda, u tome ko upotrebljava sistem i kako se informacije

primenjuju. Ako je sistem oblikovan tako da pomaže velikoj grupi menadžera u celoj

organizaciji ili menadžera unutar neke velike funkcionalne oblasti organizacije da reše

problem obezbeĎujući im odgovarajuće informacije, onda je reč o MIS. Ako je,

meĎutim, sistem oblikovan tako da pomaže pojedinačnom menadžeru ili maloj grupi

menadžera koja dejstvuje kao tim da reši problem, obezbeĎujući im informacije za

donošenje specifičnih odluka, onda je reč o DSS. U tom slučaju se od menadžera manje

zahteva da odredi način na koji će se koristiti informacija, jer je to ugraĎeno u sam DSS,

dok se u slučaju MIS to uveliko prepušta samom menadžeru.

McLeod definiše upravljački informacioni sistem kao na računaru zasnovani sistem,

koji obezbenuje informacije menadžerima sa sličnim potrebama. Informacije opisuju

organizaciju ili neki od njenih glavnih sistema kazujući šta se dešavalo, šta se sada

dešava i šta će se verovatno dešavati u budućnosti. Informacije su raspoložive u vidu

periodičnih izveštaja, specijalnih izveštaja i izlaza matematičkih simulacija. Informacije

upotrebljavaju menadžeri u odlučivanju pri rešavanju problema.

Za upravljački informacioni sistem R. M. Stair kaže da je organizovani skup ljudi,

procedura, baza podataka i sredstava koji snabdevaju menadžere i donosioce odluka

informacijama koje im pomažu da postignu organizacione ciljeve.



6

Informaconi sistem se može definisati sa više različitih stanovišta. Sa tehnološko-

tehničkog se obično definiše kao skup meĎusobno povezanih komponenti koje

prikupljaju, unose, organizuju, memorišu i čuvaju podatke i procesiraju i distribuiraju

informacije za podršku procesa, poslovnih transakcija, odlučivanja i rešavanja problema

u organizaciji. Informacioni sistem omogućava sakupljanje, organizovanje i čuvanje

podataka i informacija o svim relevantnim entitetima u organizaciji i njenom okruženju.

Na primer, dobavljači, proizvodi, kupci, materijali, poslovni doganaji, mašine, ljudi,

potrošači i stotine i stotine drugih. Jedna integralna i sveobuhvatna baza podataka

informacionog sistema organizacije ima i do pet hiljada različitih tipova entiteta, o

kojima se prikupljaju, organizuju, skladište, čuvaju i obraĎuju podaci.

2.1. Struktura upravljačkog informacionog sistema

Organizaciju kao otvoreni socijalni sistem, prema shvatanju nekih teoretičara,

sačinjava nekoliko podsistema nephodnih za njen opstanak i rast:

1. podsistem proizvodnje,

2. podsistem podržavanja (koji obezbeĎuje neophodne sirovine za proizvodni

podsistem i distribuciju usluga i proizvoda),

3. podsistem održavanja (koji održava i štiti strukturnu celovitost i karakter

organizacije),

4. podsistem prilagoĎavanja (odgovoran za prilagoĎavanje i dugovečni opstanak

organizacije u promenljivom okruženju na osnovu sticanja odgovarajućih

informacija i nalaženja inventivnih rešenja za promene i prilagoĎavanje, na

primer, odeljenje za istraživanje i razvoj) i

5. podsistem upravljanja (koji koordinira, kontroliše i usmerava ostale podsisteme).

Smatra se da je u praksi velika većina organizacija strukturisana prema tradicionalnim

funkcionalnim oblastima kao što su: proizvodnja i/ili usluge, marketing, računovodstvo,

finansije, kadrovi, istraživanje i razvoj i dr. Svaka od tih oblasti zahteva drugačije

informacije koje su potrebne nekim funkcionalnim oblastima organizacije, ali i

informacije koje su potrebne samo jednoj od funkcionalnih oblasti organizacije.

Drugačije govoreći, neka organizaciona funkcija podržana odgovarajućim

funkcionalnim informacionim sistemom, ima svoje jedinstvene informacione zahteve,

ima zahteve koji su zajednički za još neku funkciju organizacije i, konačno, ima

informacione zahteve koji su zajednički za sve organizacione funkcije. Važno je imati

na umu da te različite funkcionalne oblasti uključuju različite nivoe upravljanja:

strategijsko, taktičko i operativno upravljanje, a kako je već rečeno i različiti nivoi

upravljanja imaju različite potrebe za informacijama. Unutar svake funkcije

funkcionalni upravljački informacioni sistem obezbeĎuje informacije neophodne na

svakom od nivoa upravljanja. Svakoj od tih oblasti može da bude primeren

odgovarajući funkcionalni upravljački informacioni sistem, ali je potrebno da se ti

funkcionalni informacioni sistemi povežu kako informacioni sistem organizacije ne bi

bio sveden na puku zbirku meĎusobno nepovezanih i nekoordinisanih sistema.

To povezivanje ne podrazumeva nastanak monolitnog sistema; upravljački informacioni

sistem je, kako je to izrazio Davis, "federacija slabo integrisanih podsistema".

Funkcionalni podsistemi upravljačkog informacionog sistema mogu da budu razvijeni



7

posebno, usmeravano opštim planom razvoja i integrisanih kroz bazu podataka. Jedan

od aspekata integrisanja funkcionalnih informacionih podsistema se ostvaruje

primenom baza podataka i sistema upravljanja bazama podataka (data base management

systems - DBMS). Konceptualna struktura upravljačkog informacionog sistema sadrži

jedinstvene, specifične fajlove za svaki funkcionalni podsistem i zajedničku bazu

podataka. Postoji i primenjuje se jedinstveni specifični softver za pojedinačne

funkcionalne upravljačke podsisteme i opšti, zajednički softver za sve funkcionalne

upravljačke informacione podsisteme: sistem upravljanja bazama podataka, baze

modela za analizu podataka, modela za planiranje, kontrolu i dr.

3. KOMPONENTE I AKTIVNOSTI INFORMACIONIH SISTEMA

Svaki informacioni sistem je sistemska celina i sklad izmeĎu njegovih ključnih

komponenti koje izvršavaju odreĎene aktivnosti. Slika 1 je model informacionog

sistema, koji sistemskim prilazom pokazuje koncepcijski okvir, najvažnije komponente

i aktivnosti sistema. Sistem skuplja, sreĎuje, obuhvata i unosi podatke u proces obrade,

organizuje, skladišti i održava podatke u bazi podataka i, iz organizovanih i

uskladištenih podataka, derivira informacije za krajnje korisnike sistema.

Model, takoĎe, ukazuje na relevantne odnose i objašnjava ključne veze izmeĎu

osnovnih komponenti i aktivnosti informacionog sistema. Može se reći da su četiri

ključna koncepta implicitna u svim vrstama informacionih sistema:

Ljudi, hardver, softver, podaci i računarske mreže čine pet osnovnih grupa

resursa svakog informacionog sistema;

Ljudski resurs uključuje specijaliste i korisnike IT (Information Technology),

hardverski resurs obuhvata računarske urenaje i medije, softverski resurs

programe i procedure,

resurs podataka baze podataka i znanja i

resurs mreže komunikacione medije i računarske mreže;

Resurs podataka se transformiše aktivnostima procesiranja u različite informacione

proizvode za različite krajnje korisnike.

Procesiranje informacija obuhvata aktivnosti: ulaz, obradu, izlaz, memorisanje i

kontrolu.



8

Slika 1

Ulaz kao resurs podataka je aktivnost koja podatke o nastalim poslovnim transakcijama

zahvata, priprema i unosi u sistem, odnosno, bazu podataka. Krajnji korisnici

informacionog sistema nastale podatke obuhvataju, ureĎuju i zapisuju na medije kao što

su izvorna dokumenta ili upisuju direktno na elektromagnetne medije računarskog

sistema. Uneti podaci se transferišu na mašinski čitljive medije kao što su magnetni

diskovi, upisuju u bazu, čuvaju, održavaju i koriste u procesu obrade.

Obrada podataka u informacije je aktivnost procesiranja: izračunavanja, uporenivanja,

sortiranja, sumacije, klasifikacije i mnogih drugih operacija. U okviru ove aktivnosti

podaci se čitaju sa elektromagnetnih medija, organizuju, analiziraju i manipuliše se

njima, da bi se konvertovali u informacije potrebne korisnicima. Podaci u bazi

podataka, u cilju njihovog kvaliteta, podležu, takone, kontinuiranom održavanju,

odnosno ažuriranju i dodavanju novih podataka, brisanju i menjanju postojećih.

Izlaz informacionih proizvoda u različitim oblicima i različitog sadržaja je aktivnost čiji

je cilj da zadovolji informacione potrebe korisnika različitih profila: menadžera,

eksperata, tehničkog osoblja. Najčešće su informacioni proizvodi poruke, izveštaji,

dokumenta, grafičke vizualizacije, koji mogu biti prezentirani korisnicima putem



9

različitih izlaznih ureĎaja. Korisnici žele informacione proizvode koji poseduju

odgovarajući kvalitet. Informacije koje su neaktuelne, nisu prispele na vreme, teško su

razumljive i slično, nisu od velike vrednosti i upotrebljivosti za korisnike. Korisnici žele

informacije višeg kvaliteta, to jest, informacione proizvode čije ih karakteristike,

atributi i kvalitet čine poželjnim, korisnim i odgovarajućim za zadovoljenje

informacionih zahteva korisnika.

Memorisanje podataka je ključna komponenta i aktivnost informacionog sistema.

Podaci i informacije stalno ostaju organizovani na odreĎeni način, poželjnog kvaliteta i

zapisani na elektromagnetnim medijima za kasnije korišćenje. Podaci i informacije su u

savremenim informacionim sistemima organizovani kao baze podataka.

Kontrola performansi sistema je, takoĎe, veoma važna aktivnost informacionih sistema.

Kontrola ulaza, obrade, izlaza i memorisanja podataka, odnosno informacija, se

obezbeĎuje odgovarajućom povratnom spregom o stanju, procesima i kvalitetu ovih

aktivnosti. Povratnom spregom mora se kontrolisati i ocenjivati sistem sa stanovišta

uspostavljenih standarda performansi uz stalno poravnavanje da bi kvalitet

informacionih proizvoda bio zadovoljavajući i prihvatljiv za korisnike.

4. RESURSI INFORMACIONIH SISTEMA

Informacioni sistem je sociotehnički sistem koji upotrebljava, organizuje i

efektivno i efikasno koristi odrenene resurse. Resursi informacionog sistema su:

a) ljudski resursi,

b) hardverski resursi,

c) softverski resursi,

d) resursi podataka i

e) resursi računarskih mreža.

Ljudski resursi su neophodni za funkcionisanje informacionih sistema. IT specijalisti i

krajnji korisnici IS čine ljudske resurse. IT specijalisti su ljudi koji razvijaju,

implementiraju, ocenjuju i održavaju IS. Ljudski resursi su organizovani u IC

(Informacionom centru) i zavisno od dimenzija organizacione strukture IC, a pre svega

od podele rada, mogu biti: projektanti informacionih sistema, sistem analitičari,

programeri, administratori baza podataka, softver inženjeri, specijalisti za hardver i

mreže, operateri i drugi. Stručnjaci ovih profila vrše odreĎene poslove, izvršavaju

konkretne radne zadatke. Krajnji korisnici su ljudi koji koriste informacioni sistem i

njegove informacione produkte u svakidašnjem radu. To mogu biti menadžeri,

analitičari, inženjeri, istraživači, komercijalisti, računovone, tehničko osoblje i drugi.

Većina zaposlenih u organizaciji su krajnji korisnici informacionog sistema.

U hardverske resurse spadaju celokupni računarski resursi koji tehnički podržavaju rad

informacionog sistema. Računarski sistemi: serveri baza podataka (veliki i računari

opšte namene), serveri aplikacija (mini računari), radne stanice (mikro računari),

periferne jedinice (štampači, tastature, monitori, magnetni i optički čitači i drugi),

elektromagnetni mediji za smeštaj podataka (diskovi, diskete, optički diskovi, magnetne



10

trake), zajedno čine integralnu tehničku podršku i hardverski resurs informacionih

sistema.

Softverski resursi uključuju sve vrste programskih instrukcija i procedura. Operativni

sistemi, programi prevodioci, sistemi za upravljanje bazama podataka, statistički paketi,

OLAP softver i mnogi korisnički programi (aplikativni softver) predstavljaju resurs

informacionih sistema od ogromnog značaja i značajnu intelektualnu investiciju

organizacije. Niz procedura koje upućuju korisnika kako da koristi svoj IS, su takoĎe

značajan softverski resurs.

Podaci, informacije i znanje su resurs ne samo IS, nego i organizacije, podjednako

važan kao i drugi resursi. Ovaj resurs se često organizuje u bazama podataka (podaci i

informacije), dimenzionalnim bazama podataka u Data Warehouse (ekstrahirani i

agregirani podaci i informacije), bazama znanja, Knowledge Warehouse i dr.

Resursi računarskih mreža, lokalnih i globalnih, sa aktivnom i pasivnom mrežnom

opremom, ureĎajima i instalacijama, su okosnica telekomunikacionog podsistema

informacionog sistema. Telekomunikacione mreže, kao što su intranet, ekstranet i

internet, su postale neminovnost uspešnog funkcionisanja organizacije i integralnih

informacionih sistema. Ovi resursi uključuju:

a) komunikacione medije, kao što su koaksijalni kablovi, fiber-optički kablovi,

mikrotalasni sistemi, satelitski komunikacioni sistemi i drugi,

b) mrežnu opremu: ruteri, svičevi, modemi, habovi, razne vrste priključaka i druga

mrežna oprema, i

c) komunikacioni kontrolni softver.



11

5. VRSTE INFORMACIONIH SISTEMA

Dosadašnji razvoj informacionih tehnologija i informacionih sistema

organizacije tekao je od ranih sistema automatske obrade podataka do DW. Prema

jednom stanovištu savremeni informacioni sistemi organizacije bazirani na i podržavani

informatičkim tehnologijama mogu se podeliti na: operativne informacione sisteme i

sisteme za podršku menadžmenta/menadžerski IS (Slika 2).

Slika 2

5.1. Operativni informacioni sistemi

Informacioni sistemi koji su namenjeni za obradu podataka nastalih u poslovnim

i tehnološkim procesima i koji obezbeĎuju podatke i informacije za poslovne operacije,

nazivaju se operativnim informacionim sistemima. Uloga ovih sistema je podrška

unaprenenju i efikasnom izvršavanju poslovnih transakcija, kontrola tehnoloških

procesa, automatizacija poslova u kancelarijama, podrška u kreiranju, distribuciji i



12

korišćenju znanja, podrška komunikaciji i saradnji u organizaciji, formiranje i

održavanje integralne baze podataka organizacije.

Slika 3

OLTP sistemi (On Line Transaction Procesing System) su sistemi koji trenutno

obraĎuju podatke nastale u poslovnim transakcijama. U toku dana se obrade milioni

različitih poslovnih transakcija i automatski izvrši ažuriranje velikih baza podataka. Ovi

sistemi su bazirani na relacionoj tehnologiji i koriste najsavremenije tehnike

računarstva. Tipični poslovni procesi su, na primer, ovi: obrada porudžbenica,

fakturisanje, kontrola zaliha, obrada zarada, prodaja robe u trgovinskim objektima,

obrada transakcija u bankarskom poslovanju i slično. Dakle, OLTP omogućavaju

automatizaciju odvijanja poslovnih procesa, aktivnosti, poslova, radnih zadataka i

operacija. Oni su, takoĎe, osnova i sredstvo za razvoj sistema koji podržavaju

odlučivanje u menadžmentu. Teško je, zapravo, pretpostaviti i praktično je neostvariva

zamisao razvoja upravljačkih informacionih sistema, Data Warehouse-a, sistema



13

poslovne inteligencije i drugih, a da organizacija nije prethodno razvila i implementirala

OLTP. Krajnji korisnici ovih sistema su, pre svega, stručnjaci različitih profilacija,

operativni menadžeri, administrativno i tehničko osoblje organizacije.

5.2. Menadžerski informacioni sistemi

Menadžerski informacioni sistemi su sistemi podrške odlučivanju u

menadžmentu. Oni mogu biti: MIS (Management Information Systems), DSS (Decision

Support Systems), EIS (Executive Support Systems), koji su najčešće zasnovani na

informacionim arhitekturama kao što su Data Warehouse (DW) i KBS (Knowledge

Based Systems) (Slika 3).

MIS

MIS je klasični upravljački informacioni sistem, koji pripada drugoj razvojnoj fazi

informacionih sistema. Javlja se kao odraz potrebe da se menadžmentu na adekvatan

način obezbede neophodne informacije za odlučivanje i upravljanje; pre svega, za

donošenje operativnih i taktičkih odluka. Oni obezbeĎuju za menadžere i druge

korisnike informacije, koje su im neophodne u svakodnevnom donošenju menadžerskih

odluka. Proizvode veoma mnogo različitih izveštaja koje su menadžeri na osnovu

istraživanja njihovih informacionih potreba unapred definisali. Ovi sistemi pretražuju

informacije o internim operacijama iz baza podataka i kontinuirano ih ažuriraju OLTP

sistemima. Oni, takoĎe, obezbeĎuju mnogo korisnih podataka i informacija o

relevantnom okruženju organizacije, koji dolaze iz eksternih izvora. Na primer,

menadžer prodaje može:

a) koristiti web brauser da bi primio neposredno i u realnom vremenu vizuelne prikaze,

na svojoj radnoj stanici, informacije o prodaji pojedinih proizvoda, različitim kupcima,

b) pristupiti nedeljnim, mesečnim, kvartalnim ili drugim analitičkim izveštajima koji

omogućavaju ocenjivanje rezultata prodaje, odnosno, postignuća njegovog odeljenja u

domenu prodaje različitih proizvoda, različitim kupcima, na različitim tržišnim

segmentima.

DSS

Pod sistemima podrške odlučivanju (DSS) se podrazumevaju interaktivni, na

računarima zasnovani, informacioni sistemi koji se koriste sofisticiranim modelima

anlalize podataka, modelima odlučivanja i specijalizovanim bazama podataka sa svrhom

podržavanja procesa polustrukturisanog i nestrukturisanog menadžerskog odlučivanja.

DSS se, s jedne strane, razlikuju od sistema transakcione obrade podataka, koji su

usredsreĎeni na obradu podataka generisanih poslovnim transakcijama i operacijama, a

s druge strane, od MIS, koji su usredsreĎeni na obezbenivanje unapred specifikovanih

informacija – izveštaja za menadžere, kojima bi trebalo da pomognu u procesu pretežno

strukturisanog donošenja efektivnih upravljačkih odluka, dok DSS omogućavaju

menadžerima analitičko modelovanje, simulacije, eksploracije mogićih alternativa i dr.

Sistemi podrške odlučivanju imaju veću analitičku moć od drugih sistema, jer se koriste

mnoštvom sofisticiranih modela analize i mogu sažimati ogromne količine podataka u

formu koju donosioci odluka mogu lako tumačiti i razumeti. Ovi sistemi su tako

oblikovani da se donosioci odluka njima mogu neposredno koristiti, a softver je izrazito



14

"user-friendly". Sistemi podrške odlučivanju se koriste u interaktivnom načinu i na ad

hoc osnovi – korisnik može menjati pretpostavke, postavljati nova pitanja, uključivati

nove podatake.

EIS

EIS su kategorija informacionih sistema, namenjeni za podršku odlučivanju izvršnim

menadžerima, odnosno, vrhovnom menadžmentu organizacije, mahom da bi

zadovoljavali strategijske informacione potrebe. Uzimaju podatke iz mnogih izvora,

agregiraju ih, kompariraju, analiziraju raznovrsnim analitičkim postupcima i vrše

njihovu vizualizaciju prema zahtevima menadžera. Obezbenuju selektivno, brzo i lako

razumljive informacije o ključnim faktorima koji su kritični za postizanje strategijskih

ciljeva organizacije. Mnogi ih smatraju podskupom DSS.

KBS

Na pomeranje granica informacionih sistema znatan uticaj su imala postignuća u oblasti

veštačke inteligencije (AI). MeĎu prve istraživače i osnivače oblasti veštačke

inteligencije spadaju Džon Makarti (J. McCarthy), Marvin Minski (M. Minsky), Alen

Njuel (A. Newell) i Herbert Sajmon (H. Simon).

Pod veštačkom inteligencijom se, prema rečničkim definicijama, obično podrazumeva

multidisciplinarna oblast koja uključuje filozofiju, psihologiju, fiziologiju centralnog

nervnog sistema, lingvistiku, nauku o računarstvu, a bavi se reprodukovanjem načina i

rezultata aktivnosti mozga i ljudskog rezonovanja. Značenje izraza veštačka

inteligencija je teško odredivo, a na jezgro toga značenja ukazuju neke iz mnoštva

definicija:

"Veštačka inteligencija je nauka koja čini da mašine obavljaju stvari koje bi zahtevale

inteligenciju kada bi ih obavljao čovek";

"Veštačka inteligencija je deo nauke o računarima usmeren na stvaranje i proučavanje

račnarskih programa koji ispoljavaju ponašajna svojstva koja mi identifikujemo kao

inteligentna u ljudskom ponašanju - znanje, rezonovanje, učenje, rešavanje problema,

razumevanje jezika i dr.".

"Veštačka inteligencija je proučavanje mentalnih moći kroz upotrebu modela

kompjutacije.

Pri tome je fundamentalna radna pretpostavka da ‘Ono što mozak čini može biti

zamišljeno na nekom nivou kao vrsta kompjutacije’." [41]. Osnovne oblasti veštačke

inteligencije su: razumevanje i obrada prirodnog jezika, robotika, računarsko vinenje,

automatsko zaključivanje, automatsko programiranje, mašinsko učenje, neuronske

mreže, sistemi zasnovani na znanju – ekspertni sistemi (ES).

U osnove veštačke inteligencije utkana je i pretpostavka da se čovekovo mišljenje može

dobro razumeti posredstvom reprezentacionih struktura i kompjutacionih procedura

kojima se operiše nad ovim stukturama. Ta pretpostavka uključuje i konekcionističke

koncepcije prema kojima se mišljenje modeluje pomoću veštačkih neuronskih mreža.

Pretpostavku da čovekov razum dejstvuje pomoću reprezentacije i kompjutacije neki

filozofi, menu kojima se posebno ističe Serl (J. Searle) osporavaju, dok drugi, kao

Tagard (P. Thagard) veruju da se tim osporavanjima najbolje može odgovoriti ne

napuštanjem, nego širenjem i dopunjavanjem kompjutaciono-reprezentacionog pristupa.

Nekadašnja preovlanujuća analogija razumračunar, odnosno podrazumevanje da su



15

razumu svojstvene mentalne reprezentacije po analogiji sa strukturama podataka u

računaru i kompjutacione procedure po analogiji s kompjutacionim algoritmima u

računaru, zamenjuje se novom analogijom mozak-računar u kojoj su, prema

konekcionističkim koncepcijama, reprezentacija i kompjutacija shvaćeni posredstvom

neurona i "sinapsi" – konekcija, kao i posredstvom širenja aktivacije.

MeĎu veoma praktične aplikacije veštačke inteligencije u klasi sistema zasnovanih na

znanju (KBS), spadaju ekspertni sistemi (ES). Pod ekspertnim sistemom se

podrazumeva računarski program koji se koristi znanjima radi oponašanja ponašanja

čoveka – eksperta. Ekspertni sistemi su karakteristični po:

a) raspolaganju znanjem eksperta o nekom uzanom domenu,

b) rešavanju zadataka simboličke prirode,

c) obrazlaganju svog ponašanja i svojih zaključaka,

d) proširivanju opsega svojih mogućnosti i moć da se usavršavaju,

e) rešavanju teških problema u uslovima neizvesnosti.

DW

Data Warehouse (DW) je prema shvatanju Inmona, veliko, jedinstveno, integrisano,

prilagodljivo, elastično i bezbedno spremište podataka koje obezbeĎuje

infrastrukturalnu osnovu informacionih softverskih aplikacija u organizaciji, i koje

sadrži ka korisniku usmerene, integrisane, vremenski varijantne, postojane,

multivarijatne skupove relevantnih, konzistentnih podataka, lako dostupnih i podložnih

analizovanju i manipulisanju, za svrhu podržavanja procesa odlučivanja u upravljanju

organizacijom i njenim procesima.

Organizacije pribegavaju gradnji data warehouse usled toga što raspoloživi podaci u

obliku u kojem su uskladišteni ne mogu efektivno i efikasno da budu analizovani, kako

bi se iz njih iscrpele informacije potrebne za odlučivanje u upravljanju procesima u

nekoj organizaciji i upravljanju tom organizacijom. Gradnjom data warehouse

organizacija sakuplja svoje podatke i smešta ih u jedno skladište, organizujući ih na

način koji obezbenuje laku i brzu dostupnost podataka, kao i njihovu podložnost

odgovarajućem manipulisanju i analizovanju s ciljem sticanja potrebnih relevantnih

novih informacija, pa i takvih koje će omogućiti nove uvide u procese kojima se

upravlja. Tokom graĎenja data warehouse, neizbežno, nastaju dodatne promene u

organizaciji: s jedne strane, uvode se neki sasvim novi procesi i procedure neophodni za

granenje data warehouse, dok se, s druge strane, neki procesi u organizaciji menjaju

usled novih mogućnosti koje data warehouse prirenuje.

'Mart podataka' se odnosi na bazu podataka za podršku odlučivanju izgraĎenu da se

njome koristi neka organizaciona jedinica ili grupa ljudi u organizaciji ili neki poslovni

proces. Mart podataka je logički podskup data warehouse; data warehouse sačinjava

unija svih pripadajućih martova podataka. Data warehouse sadrži veliki skup detaljnih

podataka, a martovi podataka sadrže sumarne podatke saobražene posebnim potrebama

korisnika. Izgleda da se opravdano može postaviti pitanje (i izraziti bojazan) da li takva

unija martova obezbeĎuje celovitost uključuje relacije i interakcije izmeĎu

organizacionih jedinica ili izmenu poslovnih procesa, kao i interakcije sa okruženjem

organizacije.



16

6. INTEGRACIJA INFORMACIONIH SISTEMA

Informacioni sistem organizacije treba da je integralan, da integriše sve funkcije,

procese i sve vrste informacionih sistema. Integracija se postiže, pre svega, kroz

kompozitni ili cross/function sistem, koji daje potporu svim poslovnim funkcijama,

procesima, aktivnostima, operacijama i podržava odlučivanje svih nivoa menadžmenta i

koji ima integrisane informacione resurse koje koriste sve aplikacije i korisnici. Mnogi

autori smatraju da akronim MIS uključuje sve navedene vrste informacionih sistema.

MeĎutim, prema nekim shvatanjima sve navedene osnovne vrste IS i oblasti primene IT

predstavljaju doista jedan celoviti sistem - informacioni sistem zasnovan na računaru

(Computer-Based Information System - CBIS). CBIS se u tom kontekstu koristi kao

"kišobran" za sve vrste informacionih sistema podržavanih informatičkim

tehnologijama. U istom smislu ćemo koristiti, jednostavno, termin informacioni sistem

organizacije (ISO).

Slika 4 pokazuje koje i kakve veze postoje izmeĎu vrsta informacionih sistema i kako se

oni mogu integrisati u jedinstvenu celinu.

OLTP je najznačajniji izvor podataka za druge sisteme, gde su DW, pre svega, a zatim

MIS i EIS, primarni primaoci podataka. DW je centralno spremište podataka i izvor za

razvoj aplikacija u sistemima kao što su MIS, DSS, EIS. Podaci se, prema tome, kako

strelice na slici pokazuju, razmenjuju izmenu pojedinih vrsta informacionih sistema i u

kontekstu drugog sistema koriste za striktne namene. Uvek se postavlja pitanje: kako,

koliko široko i čvrsto sistem treba integrisati? Odluku o stepenu integracije bi trebalo

zasnivati na jasnim kriterijumima i preciznim merama integracije. Najvažnije je u

inegracionom konceptu postići efektivan i efikasan tok podataka i informacija izmenu

pojedinih sistema. Integracija je kompleksan proces, prouzrokuje značajne troškove,

zahteva vreme i znanje, i ima svoje, ne male, troškove operativnog funkcionisanja.

Svaka organizacija mora imati svoj pogled na integraciju, i ne postoji "tačan nivo"

integracije koji se može preporučiti. Drugo pitanje se tiče života i smrti informacionog

sistema. Koristeći se analogijom sa živim organizmima, smatra se da ovakvi

informacioni sistemi zasnovani na računaru nastaju, rastu, sazrevaju i nestaju, pa se taj

proces označava izrazom "životni ciklus sistema" koji u pojedinim slučajevima može

trajati samo nekoliko meseci, a u drugim nekoliko godina. Ugrubljeno posmatrano,

životni ciklus informacionog sistema zasnovanog na računaru uključuje nekoliko faza:

planiranje sistema, analizu i oblikovanje sistema, testiranje i održavanje sistema,

implementaciju, kontrolu i ocenjivanje sistema. O svim navedenim komponentama

informacionog sistema zasnovanog na računaru, kao i o stupnjevima životnog ciklusa

sistema biće potanko reči u predstojećim poglavljima ovog teksta.



17

Slika 4

7. ZAKLJUČAK

Izumom i dostupnošću novih informacionih tehnologija (IT), javljaju se nove

mogućnosti. Pošto su informacioni sistemi omogućili različite ljudske aktivnosti, samim

tim su izvršili i veliki uticaj na društvo, odnosno izmenili životne stilove. Ubrzali su

obavljanje svakodnevnih aktivnosti, uticali na strukturu organizacija, izmenili načine

ponude i potražnje proizvoda na tržištu, kao i načine i shvatanje rada. Informacije i

znanje, danas čine vitalni ekonomski resurs.



18

LITERATURA:

[1] http://www.it-akademija.com/ITAkademija-Link-Informacioni-

Sistemi_29_5_31_109

[2] http://www.fon.edu.rs/

[3] http://www.oirs.fon.rs/data/RadniMaterijal/

[4] http://www.images.google.com

Documents

Upravljački IS - Pojam informacionih sistema i pojam poslovnog sistema