Efekti ishrane na funkciju eonog renja Do sada smo videli tetne efekte droga, lekova, alkohola, nikotina i kofeina na eoni reanj. Neki od tih faktora ispoljavaju prvenstveni ili glavni efekat na eoni reanj. Sa druge strane, veina stvari koje poboljavaju funkciju prednjeg mozga esto pruaju korisne efekte i celom mozgu. Klasian primer je ishrana. to vie uimo o ishrani, to vie uviamo da je optimalna ishrana neophodna za najbolje funkcionisanje mozga. Videemo da nai izbori

198ishrane mogu ili da poboljaju modane sposobnosti, ili da ih onesposobljavaju.

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA

Poboljanje modanih funkcija dojenjem, polinezasienim masnim kiselinama i vitaminimaNa najraniji izbor ishrane u stvari nije na. Onima, koji su dovoljno sreni da imaju majke koje biraju da ih doje, bie dato dragoceno zavetanje eonog renja. Istraivanja pokazuju da deca koja su dojena imaju mentalnu otrinu koja opstaje najmanje vie godina, a verovatno i ceo ivot.77,78 Nisu jasni svi razlozi koji idu u prednost dojenju. Meutim, jedan faktor je izgleda sadraj masti u majinom mleku. Dr Jokota (Yokota) iz Japana je pokazao da novoroeni pacovi zahtevaju odgovarajue koliine omega-3 masnih kiselina u ishrani. Bez tih masnih kiselina, sposobnost uenje je smanjena.79 Drugi meunarodni istraivaki timovi kao to je tim Burea (Bourre) i njegovih francuskih kolega80 su doli do slinih otkria u testovima na ivotinjama. Svi su pokazali ivotnu potrebu za omega-3 masnim kiselinama za razvoj mozga sisara. Dobro je utvreno u istraivakim krugovima da tradicionalne zamene za mleko obezbeuju manje koliine omega-3 masnih kiselina u poreenju sa majinim mlekom.81 Zamenjivanje u deijoj ishrani drugim mlekom ne moe dovoljno da nadoknadi nedostatak omega-3 masnih kiselina. Jedna grupa istraivaa je dola do sledeeg zapanjujueg zakljuka: Zakljueno je da je doslovno nemogue zameniti ishranu odojadi kako bi se poklopila sa unosom polinezasienih masnih kiselina dugih lanaca kod dojenih odojadi trenutno dostupnim namirnicama.82 Nadmonost dojenja je oigledno znaajna informacija za budue roditelje. Meutim, pravilan tip masti je izgleda takoe neophodan za kratkorono uenje kod odraslih osoba. Dr Koskina (Coscina) je sa saradnicima pre jedne decenije prikazao tu injenicu.83 Oni su hranili dve grupe odraslih pacova ishranom koja je sadrala identine koliine masti. Meutim, mast je dolazila iz razliitih izvora. Posle samo tri sedmice, pacovi kojima je davana ishrana zasnovana na umerenoj koliini masti iz povra (20-procentno polinezasieno sojino ulje) su ispoljavali poboljane vetine uenja u poreenju sa onima ija je ishrana zasnovana na 20% zasienim masnim kiselinama (svinjska mast). Autori su videli to kao vrst dokaz da kratkorone varijacije u kvalitetu masti u ishrani mogu da poboljaju sposobnost uenja kod si-

sara. Izraelski istraivai su takoe utvrdili da ivotinje koje su na ishrani sa odgovarajuom koliinom biljnih masti, kao to su alfa linoleinska kiselina i linolna kiselina, mogu da poboljaju pamenje i da pomognu da mozak bolje podnosi bol.84 Dr Bernel Boldvin ukazuje na jedno objanjenje zato tip masti koji unosimo proizvodi razliku. Zasiene masne kiseline koje se tipino nalaze u ivotinjskim proizvodima mogu da oteaju nervnu komunikaciju u mozgu. Njegova hipoteza je da membrane (zvane sinapse) izmeu kojih se odigrava modana komunikacija postaju krue ishranom bogatom zasienim masnim kiselinama; dok ishranom nezasienim masnim kiselinama iz povra, semenja i jezgrastog voa postaju fleksibilnije i podstiu efikasniju modanu komunikaciju.85 Neka od najnovijih istraivanja su nastavila da prikazuju tetne efekte zasienih masnih kiselina na modane sposobnosti, ali nisu pronali dokaze koji bi ukazivali da su takve promene membrana odgovorne za takve efekte.86 Druga mogunost je da neke od nezasienih masnih kiselina u stvari imaju povoljne efekte koji se mogu blokirati zasienim srodnicima. Ako je to tano, nezasiene masne kiseline kao to su omega-3 masne kiseline mogu da budu naroito znaajne i za sposobnost uenja kod odras-lih. Na sreu za odrasle, postoje drugi izvori tih visoko kvalitetnih masti pored majinog mleka. U 5. poglavlju: Istina o ribi, istrauje se jedinstvena klasa masnih kiselina zvana omega-3 masne kiseline, i navodi se itav niz odlinih vegetarijanskih izvora ovih sastojaka. Unoenje polinezasienih masnih kiselina nije jedini klju u ishrani za optimalno funkcionisanje mozga. Odgovarajui unos vitamina i minerala je izgleda takoe neophodan za modane sposobnosti kod ljudi. U neke od tih mikroelemenata koji imaju ulogu u poboljanju naih modanih dostignua spadaju tiamin, riboflavin, nijacin, B6, B12, folna kiselina, antioksidativni vitamini A, C i E, i gvoe.87,88,89 Sve vea lista takvih hranljivih sastojaka ide u prilog primeni dobro uravnoteene ishrane koja je bogata tim jedinjenjima.

Lekcije na osnovu ugljenih hidrataDrugi delovi tela mogu da koriste masti, belanevine ili ugljene hidrate za energiju, ali ne i mozak. Mozak koristi glukozu, prost ugljeni hidrat, skoro iskljuivo kao izvor energije.90 Oigledno da je kao rezultat veoma brzog modanog metabolizma on zavisan od neprestanog dotoka tog prostog ugljenog hidrata. To

EONI REANJ

199onda ishrana sa mnogo eera da teti modanim funkcijama? Dopustite mi da vam dam najbolje objanjenje koje sam pronaao za ovaj paradoks. Naa tela su stvorena da jedu hranu kao to su voe i itarice u prirodnom, nepreraenom stanju. Ove namirnice pomau odravanju eera u krvi na prilino konstantnom nivou. Meutim, kada namirnice sa preraenim eerom uu u sistem za varenje, nivo eera u krvi se drastino poveava, a telo reaguje kao da je upravo izloeno velikoj koliini prirodne hrane. Kao odgovor, pankreas proizvodi velike koliine insulina. Meutim, brz rast eera u krvi je obmanjujui. Rezultat je da je brz porast eera u krvi kratkotrajan. Uz insulin koji je i dalje prisutan i bez nadolazeeg eera kroz sistem za varenje, nivo eera u krvi moe drastino da se spusti. Nije neobino da se nivo eera u krvi spusti daleko ispod nivoa koji je postojao pre nego to je pojedena namirnica bogata eerom. Ako nivo eera u krvi dovoljno opadne, funkcije eonog renja mogu da pate usled neodgovarajueg dotoka goriva. Da bi stvari bile gore, verovatno je najei odgovor na hipoglikemiju uzeti jo jednu uinu sa eerom. Iako e to ponovo brzo poveati eer, istraivanja pokazuju da je mozgu potrebno jo 45 do 75 minuta pre nego to povrati normalne intelektualne funkcije nakon to se eer u krvi vratio na normalu.93,94 Poruka koju ja izvlaim iz ovog istraivanja je da odrasli, kao i deca, moraju da vre pravilan izbor ishrane ako ele da funkcioniu uz maksimalnu mentalnu efikasnost. Svaki dan bi trebalo da zapone sa visoko kvalitetnim dorukom koji ukljuuje uravnoteeni izbor biljnih izvora hranljivih materija. Ja najvie volim raznovrsno voe i integralne itarice zajedno sa malom koliinom jezgrastog voa. Te namirnice tee da odravaju eer u krvi u odgovarajuem opsegu tokom celog jutra bez potrebe za uinom. Potpunije objanjavam znaaj upranjavanja kvalitetnog doruka u prvom poglavlju: Principi za optimalno zdravlje. Vea koliina voa, povra i itarica obezbeuje najbolju ishranu za eoni reanj. Sve ove namirnice sadre zdrave koliine ugljenih hidrata. Sa druge strane, u sutini nijedna vrsta mesa ne sadri ugljene hidrate. Ako pogledate tabele namirnica, videete rezultat koji se ponavlja: bez obzira da li je u pitanju crveno meso, riba ili piletina sve vrste mesa dobijaju veliku 0 (ili veoma blizu nje) u kategoriji ugljenih hidrata.95 Te namirnice uglavnom sadre mnogo masti i belanevina, ali im nedostaju ugljeni hidrati, to moe da bude

je lake shvatiti kada uvidite da mozak ima 7,5 puta veu stopu metabolizma u odnosu na proseno telesno tkivo.91 Iako ini samo 2% telesne mase, mozak je odgovoran za 15% naeg ukupnog metabolizma. Meutim, mozak nema mnogo prostora za skladitenje hranljivih materija prostor je veoma ogranien vrstom lobanjom. Modanim elijama je dostupna samo dvominutna koliina glukoze, u obliku glikogena, skladinom obliku eera. Prema tome, za najbolje sposobnosti, eoni reanj zahteva krv sa stabilnim i odgovarajuim nivoom glukoze. U poglavlju o eeru i dijabetesu (8. poglavlje) ukazujem kako ishrana koja sadri velike koliine preraenih namirnica moe da prouzrokuje brz porast eera u krvi, a da zatim padne ispod normalnog. Takve namirnice se nalaze u velikim koliinama u kioscima za uine i prodavnicama. Najbolje ih je izostaviti iz ishrane. Bolje bi bilo jesti vee koliine raznovrsnih sloenih ugljenih hidrata kao to su oni koji se nalaze u krompiru, pirinu, hlebu od integralnih itarica i ovsenim pahuljicama. Prosti eeri su takoe ugljeni hidrati, ali je vano shvatiti razliku izmeu prostih eera skoncentrisanih u namirnicama za uinu i onih pronaenih u prirodnom vou koje sadri obilje vlakana. Pre vie godina, kada su naunici prvi put otkrili da mozak najbolje funkcionie na gorivu od ugljenih hidrata, neki ljudi su poeli da oznaavaju slatkie kao hranu za mozak. Na kraju smo nauili da, za dugorono dobre sposobnosti, preraeni eer uopte nije hrana za mozak; predstavlja upravo suprotno, kao to je navedeno u tabeli 15.Tabela 15. eer i eoni reanj Pokazano je da velike koliine eera u ishrani ometaju funkcije eonog renja kod dece kolskog uzrasta.

Jedno istraivanje 46 petogodinjih deaka je bilo naroito prosvetljujue.92 Deaci sa malo eera u ishrani su imali nadmoniji opseg panje i preciznije odgovore u odnosu na deake koji su koristili mnogo eera. Razlika se nije mogla objasniti koeficijentom inteligencije ili roditeljskim socijalnim ili obrazovnim statusom. Kada su testirani, deaci na ishrani sa malo preraenog eera su pokazali rezultate srazmerne jednoj oceni vie u koli. Ovo izazovno istraivanje ukazuje da e bolja ishrana pomoi preobraavanju B-uenika u A-uenike. Ako je eer ugljeni hidrat, a ugljeni hidrati su poeljno gorivo za eoni reanj, kako moe

200jedan od razloga zato je meso izgleda povezano sa tananim poremeajima eonog renja. Meutim, postoji ironija u svim ovim podacima. Poto je mozak veoma prilagodljiv i navikava se na nain ivota kojim ivite, ak i zdrave promene mogu da prouzrokuju kratkoroan pad modane efikasnosti pre nego to se javi bilo kakvo poboljanje. To se moe uporediti sa situacijom sa nikotinom koju sam opisao u 16. poglavlju o ostavljanju navike puenja. Uprkos tetnim efektima nikotina na mozak, kada osoba prestane sa puenjem, kvalitet sna i mentalne sposobnosti tee da se pogoraju pre nego to postanu bolje. Isto je verovatno tano i sa ishranom. Istraivanja ukazuju da kada ljudi drastino poveaju unos masti ili ak ugljenih hidrata, mentalne sposobnosti mogu da pate kratkorono gledano. Meutim, nastavljanje sa boljim nainom ivota e vremenom doneti oekivane koristi. Poruka je: bez obzira koliko teko to moe da bude kratkorono, razvijte nove zdrave navike i drite ih se.96

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA

Lani transmiteri u bogatim namirnicama zbunjuju modane elijeDruge supstance u ishrani takoe mogu da imaju tetne efekte na eoni reanj. Jedna od njih je hemikalija zvana tiramin. Tiramin se obilno nalazi u sirevima, vinu i drugim masnim jelima.97 Nema sumnje da neki od tetnih efekata tiramina na eoni reanj nastaju iz njegove stimulacije telesnog hormonskog sistema za stres. Kada se ovaj agens unese, simpatiki nervni zavreci se stimuliu i oslobaaju hemikaliju zvanu norepinefrin (noradrenalin), koja predstavlja prvenstvenu hemikaliju koja zapoinje odgovor tela na stres.98 Stres definitivno prouzrokuje porast obazrivosti; meutim, esto ometa finu kontrolu procesa miljenja neophodnog za uenje, analitino svrstavanje stvari u kategorije, kreativno miljenje i optimalno priseanje. To nije iznenaenje za one koji i dalje imaju ivo seanje slabijih rezultata na kolskim testovima usled stresa od ispita. Dr Gajton (Guyton) istie da ti stresni hormoni mogu da umanje dotok krvi do mozga.99 To moe da obezbedi jedno objanjenje za propadanje modanih sposobnosti pod istinskim stresom ili stanjem nalik na stres prouzrokovanim unosom tiramina. Zbog sposobnosti tiramina da stimulie nervne hemijske promene (preciznije - otputanje norepinefrina), nazvan je lanim neurotransmiterom. Kao takav, na tiramin se moe gledati kao na agens koji na elijskom nivou zbunjuje mo-

dane elije.100,101,102 On deluje kao mo-dani hemijski glasnik ili neurotransmiter; meutim, on dolazi iz hrane koju jedemo, a ne iz komunikacije koju su zapoele same modane elije. Drugim reima, stimulacija modanih elija tiraminom izaziva privid informacije kada u stvari nema nikakve informacije. Prema tome, jo jedan nain sagledavanja oteenja koje tiramin proizvodi na eonom renju je kao rezultat mentalne zabune usled lane komunikacije. Jo jedna srodna hemikalija koja prouzrokuje probleme sa modanim prenosom je triptamin. Kao i tiramin, klasifikuje se kao biogeni amin. Triptamin je poznat po svojim efektima izmene svesti. Bio je povezan sa nonim morama i ak klasifikovan sa drogama kao to su LSD i psilocibin jer moe da prouzrokuje halucinogene efekte.103 Zanimljivo je da namirnice koje su izvor triptamina esto sadre i tiramin. U primere namirnica sa utvrenim koncentracijama ovih elemenata koji destabilizuju svest spadaju: sir,104 riba,105 i kobasice.106,107 Takoe, brzo kvarenje piletine proizvodi ta jedinjenja jer veliki procenat bakterija koje se nalaze u domaoj ivini ima sposobnost da razlae pilee tkivo u ove toksine supstance.108 Pitanje kvarenja ivotinjskih proizvoda i veze sa hemikalijama koje menjaju svest ne treba uzimati olako. Istraivanja sada ukazuju da se znaajno kvarenje moe odigrati ak i na normalnoj temperaturi friidera. Jedan izvetaj o ribi je utvrdio da se kvarenje odigralo tokom dranja u friideru i proizvelo jo jedan biogeni amin zvani trimetilamin.109 (Trimetilamin se takoe nalazi u drugim morskim plodovima i tei da formira hemikalije koje prouzrokuju rak.110) Triptamin moe takoe da igra ulogu u izazivanju raka. Kada se ovo jedinjenje kombinuje sa alkoholom (i u prisustvu uobiajene klice koja boravi u stomaku, Helicobacter pylori) moe da dovede do nastanka lanova harmanove familije111 klase hemikalija koja ima poznate osobine izazivanja raka112,113 kao i mentalne efekte.114 Jo jedna zanimljiva injenica o harmanovim jedinjenjima je da se ona nalaze u alkoholnim piima kao to su pivo i vino.115 Neki od efekata alkohola na izmenu svesti, kao i neki od sada utvrenih efekata alkohola na poveanje rizika od raka delom mogu biti povezani sa ovim jedinjenjima. Te iste harmanove hemikalije ak mogu da igraju ulogu u neprestanom obnavljanju elje za alkoholom.116

EONI REANJ

201stimulacija moe da poremeti ravnoteu racionalog razmiljanja u korist impulsivnijeg ponaanja. Pomenuti autor je napisao rei upozorenja o tetnim efektima ishrane mesom na intelektualnu aktivnost. One su navedene u tabeli 16.124Tabela 16. Meso i inteligencija ... Konzumiranje mesa e umanjiti intelektualnu aktivnost. Uenici bi ostvarili daleko vie u svom uenju da nikada nisu okusili meso. Kada se ivotinjski deo ljudske prirode ojaa konzumiranjem mesa, intelektualna mo se srazmerno umanjuje.

Koji je praktini znaaj nekog od ovih podataka o biogenim aminima i njihovom destabilizirajuem efektu na um? Postoji mnogo podesnih primena. Dozvolite mi da ukratko spomenem dve. Prvo, mogue je da postoji veza izmeu biogenih amina kao to su triptamin i tiramin i niza blagih poremeaja ponaanja. Na primer, ova jedinjenja mogu da budu jedan od mnogih faktora koji utiu na hiperaktivnost kod dece.117 Drugo, none more mogu da predstavljaju est problem posle ishrane namirnicama bogatim triptaminom i tiraminom uvee. (Ljubitelji nonih pia, uvajte se.) Razlozi za zabrinutost u vezi sa ovim hemikalijama mogu da obezbede dalje uvide u to zato je ve citirani autor napisao da sir nikada ne treba unositi u stomak.118

U stvari, i fiziki i mentalni korisni efekti se obezbeuju ishranom pravom hranom. Ovaj autor je preporuio takvu ishranu kao to je navedeno u tabeli 17.125Tabela 17. Nadmona ishrana itarice, voe, povre i jezgrasto voe sainjavaju ishranu koju je za nas odabrao na Tvorac. Ta hrana, pripremljena na to je jednostavniji i prirodniji nain mogue, je najzdravija i najhranjivija. Ona daje snagu, izdrljivost i ivost intelekta koji se ne mogu ostvariti sloenijom i stimulirajuom ishranom.

Arahidonska kiselina i veliki molekuli iz mesa slabe funkcije eonog renjaJo jedna hemikalija iz hrane koja prouzrokuje modane probleme je arahidonska kiselina. Ovo jedinjenje ometa proizvodnju i skladitenje acetilholina, ranije pomenutog znaajnog neurotransmitera koji je u velikoj meri ukljuen u funkciju eonog renja. Setiete se da je smanjenje koliine acetilholina u mozgu povezano sa poremeenim mentalnim funkcijama.119,120 Prema tome, rezultat arahidonske kiseline je smanjenje sposobnosti eonog renja da efikasno funkcionie.121 Jedan od najeih izvora arahidonske kiseline u ishrani je meso. U stvari, arahidonska kiselina se skoro iskljuivo nalazi u ivotinjskim proizvodima.122 Drugi problem sa mesom je njegov tetni efekat na mozak. Ruski naunici su utvrdili da samo jedan obrok mesa moe da povea koliinu odreenog stresnog hormona zvanog 17-hidroksikortikosteroid (17-hydroxycorticosteroid, 17-HCS). Boldvin ukazuje da hemikalije ove prirode, zbog svoje veliine, ne moraju da stimuliu sve regione mozga podjednako.123 Delovi mozga zadueni za vie funkcije razmiljanja su zatieni neim to se zove modanokrvna barijera koja je izgleda nepropusna za hemikalije kao to su 17-HCS. Sa druge strane, tako veliki molekuli koji izazivaju stres su sposobni da stimuliu nie delove mozga gde takva barijera ne postoji, kao to je hipofiza u kojoj se proizvode mnogi hormoni. Sve je to veoma znaajno jer su te oblasti nieg mozga mesto gde borave nae manje racionalne funkcije slinije ivotinjskim. Drugim reima, ishrana mesom moe da ima stimulirajui efekat usled jedinjenja kao to su 17-HCS, ali

PCB tete razvoju mozgaVegetarijanska ishrana kod trudnih ena takoe moe da pomogne razvoju mozga fetusa. Kao to opisujem u poglavlju o ribama (5. poglavlje), postoji sve vea zabrinutost u vezi sa toksinima u naoj hrani naroito u mesnim proizvodima. U dobro poznatom primeru, utvreno je da su ene koje su jele ribu iz jezera Miigen tokom trudnoe imale vee izlaganje polihlor bifenilima (polychlorinated biphenyls, PCB) i srodnim jedinjenjima. Istraivai su prilikom poroaja procenili izlaganje novoroenadi PCB-u merei koliinu tih hemikalija u krvi iz pupane vrpce. Kada je na izloenoj deci izvreno testiranje mozga 4 godine kasnije, istraivai su utvrdili da su deca sa viim PCB nivoom imala poremeaje mozga ukljuujui smanjenu sposobnost itanja, smanjen opseg panje i slabije pamenje.126

Spartanska ishrana moe da pobolja modane sposobnostiGodinama su istraivai znali da ivotinje ive due ako su uskraene za kalorije (to jest, daje im se da jedu manje od onoga to bi normalno izabrale).127 Ameriki istraivaki tim pod vostvom dr L. V. Mensa (L. W. Means) je

202dodao nove dokaze o koristima spartanske ishrane. Mens je sa saradnicima, direktnim merenjem, pokazao poboljanje sposobnosti mozga na ishrani sa manje kalorija.128 tavie, njihovo istraivanje je pokazalo da su te ivotinje ostvarile korisne efekte po mozak ak iako nisu zapoele tako ogranienu ishranu sve do srednjeg doba starosti. To nije jedino istraivanje. Istraivai iz Italije su prvi pokazali oigledno: pacovi na normalnoj ishrani starenjem gube mentalne sposobnosti, meutim, istraivai su nastavili utvrujui da su stari pacovi koji su bili na ishrani sa malo kalorija od roenja imali podjednako dobre mentalne sposobnosti kao i mlai pacovi. Nae modane sposobnosti danas mogu da budu pod uticajem broja kalorija koje smo uneli pre 15 godina. 99 ispitanika starosti od 75 godina navie je testirano u Kaliforniji za svoje mentalne sposobnosti vrei mini mentalni dravni ispit. Oni koji su unosili vie kalorija 1976. godine, imali su nie rezultate 1991. godine. Ovo istraivanje ukazuje da vee unoenje kalorija u srednjem dobu ubrzava pad mentalnih funkcija starenjem.129 Ova istraivanja ukazuju da prejedanje (takoe oznaeno i kao neumereno konzumiranje) moe da teti celom mozgu. Oekivalo bi se da takav celokupni mentalni pad negativno utie i na eoni reanj. Pre vie decenija, pomenuti autor je govorio o tetnim efektima takvih praksi na mozak. Njegove izjave su prikazane u tabeli 18.130Tabela 18. Neumerenost i mozak Nije neophodno piti alkoholna pia da bi ovek bio neumeren. Greh neumerenog jedenja, jedenja preesto, previe, i masne, nezdrave hrane: - unitava zdravo delovanje organa za varenje, - utie na mozak i izokree rasuivanje, - spreava racionalno, smireno, zdravo razmiljanje i delovanje. To je bogat izvor rasprava meu religioznim ljudima.

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA

na takvim skupovima, ne mora da bude usled pitanja koje predstavlja temu, ve usled hrane koja se jede pre toga, inei nemoguim da se stvari vide jasno i racionalno. Ako se neumereno konzumiranje odnosi na rasprave religioznih ljudi, da li moe uticati i na rasprave na poslovnim sastancima, porodinim odnosima i ivotu uopte? Druga izjava istog autora se dobro uklapa u informacije iz ovog poglavlja. Malo ljudi uvia koliko njihove navike ishrane utiu na njihovo zdravlje...131 Danas je nauna literatura puna istraivanja koja jasno ukazuju na posledice ishrane i naina ivota po nae zdravlje, od kojih su mnoga spomenuta u ovoj knjizi. Cela izjava glasi: Malo ljudi uvia koliko njihove navike ishrane utiu na njihovo zdravlje, karakter, korisnost u ovom svetu i njihovu venu sudbinu.132 To je razborita misao i ona koju bi morali ozbiljno da razmotrimo da ono to unosimo u telo utie na deo mozga u kome boravi duhovnost, moralnost i volja. To podvlai znaaj ivljenja i upranjavanja najzdravijeg mogueg naina ivota. Potreban nam je celokupni eoni reanj koji nam je dat, i potrebno nam je da funkcionie na maksimalnom nivou. Kada razmiljamo o efektima pravilno hranjenog eonog renja na potencijal za potpuniji, bogatiji ivot, to je ohrabrujue. Ne moramo da budemo deo mentalne zdravstvene statistike. Umesto toga, postoji mogunost da obezbedimo visok kvalitet ivota, uz dug ivot kao bonus. Ishrana i nain ivota zaista zasluuju nae najozbiljnije napore. Rezultati e se oseati dan za danom i godinu za godinom.

ODELJAK III Efekti hipnoze, televizije i muzike na eoni reanj

Hipnoza i eoni reanjPreimo sada sa oblasti ishrane na drugu oblast koja utie na zdravlje naih eonih renjeva. Sada skreemo panju na veoma popularan nain za reavanje stvari koje se kreu od uobiajenih navika spavanja do emocionalno razarajue traume iz detinjstva. Taj metod je hipnoza. Uprkos njenom nevinom izgledu kakav prikazuju izvoai u cirkusu, kakvim se predstavlja na prezentacijama u medijima i masovnim programima za prestajanje sa puenjem, hipnoza moe da prouzrokuje neke ozbiljne sporedne efekte. Meu tetnim efektima ove popularne terapije je oteenje eonog renja.

Neumerenost je obino povezana sa korienjem alkohola, a opasnosti su dobro utvrene. U ovom poglavlju smo razmotrili dodatne opasnosti od neumerenosti u jelu i njenog ozbiljnog uticaja na eoni reanj. Iako je autor ove izjave opseno pisao o zdravlju, prvenstveno je bio zainteresovan za teoloka i duhovna pitanja, kao to je ukazano konanom izjavom: To je bogat izvor rasprava meu religioznim ljudima. Glavni uzrok rasprave, ak i

EONI REANJ

203role stresa, ali dr Frida Moris istie da je u mnogim sluajevima to u stvari tehnika samohipnoze.137 Zbog toga je takva meditacija potencijalno opasna. Poreenja izmeu istone meditacije i hipnoze su ispitana u 14. poglavlju: Stres bez potresa. Razlike izmeu istone meditacije i biblijske duhovnosti se mogu pronai u istom poglavlju. Sa moje take gledita, kontrola stresa se moe ostvariti na daleko bezbedniji nain ulazei u iskustvo komunikacije i molitve lino Bogu, govorei sa Njim kao to bismo inili i sa potovanim prijateljem. Jedan od razloga zbog koga dajem takvu preporuku je zbog mog razumevanja mentalnih efekata razliitih tipova duhovnih disciplina. Na primer, ako poveete osobu pod stresom na monitor sa negativnom povratnom spregom (ureajem za merenje stresa), bez obzira da li upranjava jogu ili istonu meditaciju, ili se moli Bogu, veoma verovatno e pokazati znaajno umanjenje stresa. Meutim, samo oni koji se mole i dalje imaju svoje moi rasuivanja u potpunosti nedirnute. Zdravi, beta modani talasi razmiljanja e biti prisutni tokom molitve u isto vreme dok se odigrava merljivo smanjenje stresa. Prema tome, razgovor sa Bogom u molitvi obezbeuje uravnoteeniji oblik duhovnosti.

Veza izmeu hipnoze i eonog renja ne predstavlja iznenaenje za one koji su upoznati sa ovom tehnikom. Hipnoza, po planu, zaobilazi eoni reanj dok pomae osobi da ue u stanje nalik na trans. Dr Frida Moris (Freda Morris), bivi profesor medicinske psihologije na UCLA, napisala je nekoliko knjiga o hipnozi. Po njenim reima, hipnoza je stanje karakterisano koncentrisanjem uma na samo jednu stvar, kao ptica koja posmatra zmiju.133 Dok je pod hipnozom, osoba ne obraa panju na druge sredinske dogaaje. Hipnotizer esto moe da proizvede takvo stanje pomaui prvo osobama da ostanu tihe i mirne, osloboene od svih spoljnih ometanja. Zatim im hipnotizer pomae da razviju novu koncentraciju na odreenu taku. Kada jednom uu u hipnotiko stanje, ohrabruju se da slede um hipnotizera. Kada bi se modani talasi merili EEG-om (elektroencefalogramom) tokom tog procesa, videli bismo da osoba pod hipnozom gubi beta talase iz mozga. Ova beta aktivnost ukazuje na budno razmiljanje koje ukljuuje dinamiku aktivnost eonog renja. Meutim, u stanju hipnoze, aktivan je alfa modani obrazac,134 tokom koga ne analiziramo kritiki nadolazee informacije.135 Alfa talasi su modani talasi na nioj frekvenciji od beta talasa. U tom stanju, osoba e primiti informacije i sugestije bez tumaenja i bez filtriranja kroz eoni reanj. Zabeleeno je da treperavo svetlo koje trenira oi da se koncentriu na jedno mesto lako dovodi do hipnotikog stanja. Tokom hipnotikog stanja, osobe mogu da prime raznovrsne informacije, i mogu mentalno da zabelee zadatke koje im hipnotizer kae da izvre. Zaista, njihovo pamenje radi dobro, emocije rade fino, i mogu da se smeju i plau. Ali, dok nastavljaju da se koncentriu na svetlo koje treperi ne analiziraju kritiki informaciju koju primaju.136 Nijedna od informacija se ne filtrira na osnovu njenog oseaja vrednosti ili moralne vrednosti; njihove same moi rasuivanja se zaobilaze. eoni reanj je zaobien. Ljudima je dat veliki eoni reanj sa dobrim razlogom. Opasno je ugroavati ovaj kontrolni deo mozga, ak i privremeno. Danas je hipnoza postala veoma popularna i postoji u nekoliko oblika. Medicinska literatura je puna primera o hipnozi koja se koristi za psihijatrijske i/ili probleme sa ponaanjem, kreui se u irokom spektru od traumatinih dogaaja iz detinjstva do trenutnih problema sa prejedanjem ili upotrebom nikotina. Postoje drugi suptilniji oblici hipnoze: istona meditacija ili joga se promovie u cilju kont-

Molitvaak i iskreni skeptici uviaju da je neizbeno da molitva prua jedinstvene koristi koje istona meditacija ne moe da obezbedi. Sluaj za to prua dr Leri Dosi (Larry Dossey), lekar iz Teksasa. Dr Dosi je odgajan u konzervativnoj hrianskoj tradiciji biblijskog kaia; meutim, postaje samoprozvani agnostik tokom koleda.138 Nekoliko godina kasnije, postao je zainteresovan za istonjake filozofije kao to su budizam i taoizam, i poeo je da upranjava meditaciju. Meutim, njegova duhovna gledita su rasturena kada je utvrdio da postoji itav niz naunih istraivanja koja su pokazala da je molitva proizvodila razliku u zdravlju pacijenata za koje se molilo. Kako je Dosi opisao svoju prvobitnu reakciju na ubedljive podatke, nije eleo da ima nita sa razgovorom sa Bogom. Meutim, na kraju je doao do zakljuka: Odluio sam da je ne primenjivati molitvu sa svojim pacijentima bilo jednako neukazivanju na moan lek ili hirurku proceduru.139 Dosi, ubeen u mo molitve, vie nije bio zadovoljan samo meditacijom; pretvorio je komunikaciju sa Apsolutnim izvorom moi u dnevnu praksu.

204Ono to sam izneo o Dosijevom iskustvu jo uvek ne govori o efektu molitve na eoni reanj. Meutim, pokazuje da sa gledita naunika, molitva prua koristi koje se prostiru iznad obine meditacije. Meutim, Dosi prua duboku vezu izmeu molitve i eonog renja u svojoj knjizi: Isceljujue rei: mo molitve i medicinska praksa (Healing Words: The Power of Prayer and the Practice of Medicine). Knjiga je moda jo monija jer Dosi nije religiozni fanatik koji pokuava da promovie odreenu sektu. On se pojavljuje kao iskreni naunik koji je bio prinuen da prizna mo molitve uprkos svojim ranijim predrasudama. Iako se moje shvatanje molitve delimino razlikuje od Dosijevog, verujem da je izneo neke vredne uvide koji su znaajni za ovo poglavlje. Jedna od najznaajnijih veza sa eonim renjem se javlja kada Dosi povezuje molitvu sa jednom od najtajnovitijih pojava za svetovne lekare, spontanom regresijom raka. Kod spontane regresije, osoba sa smrtonosnim rakom preivljava bez podvrgavanja bilo kakvom leenju. Osoba moe u stvari da bude izleena i potpuno osloboena raka ili jo uvek mogu da postoje dokazi prisustva raka, ali da on ne uzima nikakav danak osobi. Dosi navodi istraivanje Judiro Ikemija (Yujiro Ikemi) iz Japana o regresiji raka. On zatim daje sledee opaanje: esto molitva, stav posveenosti i prihvatanja nalik molitvi, a ne samo gruba, agresivna molitva za odreeni ishod ukljuujui odstranjivanje raka, prednjai nad lekom.140 Zanimljivo je da je moda veza eonog renja sa viom silom kroz molitvu i rezultujue prihvatanje bolesti, ono to pomae poploavanju puta ka isceljenju. Kasnije u svojoj knjizi kada Dosi ponovo govori o Ikemijevom istraivanju, istie da su se svi pacijenti (koji su doiveli spontanu regresiju raka) totalno predali Boijoj volji poto su saznali da imaju rak.141 U stvari, postoje dokazi da tipina meditacija ili trening oputanja mogu da zaobiu ovaj proces i da budu tetni. Istraivanje hormona stresa pre, neposredno posle, a zatim dva dana posle operacije izgleda da podupire te zakljuke. Dosi istie da su britanski istraivai utvrdili da su se hormoni stresa koji slabe imunitet znaajno poveali samo kod onih koji su imali formalni trening oputanja. Oni koji su se suoili sa svojom nervozom i strahovima bez korienja tehnika oputanja, nisu pokazali rast hormona stresa.142 Koncentracija molitve nije negiranje bolesti ili bavljenje simptomima ve dovoenje osobe koja se moli u dodir sa Bogom.

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA

Molitva ponekad moe da bude prvenstveno receptivna: pristajanje na Boiju volju. U drugim prilikama, molitva moe da bude krajnje aktivna. U primere spadaju: borba sa Bogom u traenju odgovora na teka pitanja, ili traenje da se sazna Njegova volja u sloenoj situaciji. U ovom drugom kontekstu, molitva se moe posmatrati kao jedna od najviih aktivnosti eonog renja. Moe se tvrditi da bez eonog renja koji je zdrav i nedirnut ne moemo optimalno da vrimo tako aktivne, koncentrisane molitve. Posredna molitva je po definiciji koncentrisana molitva. U takvim situacijama, molimo se za odreene osobe, esto traei odreene rezultate. Pokazano je da takva molitva daje rezultate u nauno merljivim efektima sama po sebi. Jedno od najire navoenih istraivanja je ono koje je izvrio specijalista za srce Rendolf Bird (Randolf Byrd). Dr Bird je nasumino izabrao polovinu od priblino 400 pacijenata sa sranim problemima na intenzivnoj nezi da se za njih moli jedna grupa religioznih ljudi. Pacijenti nisu bili svesni da se neko za njih moli. Oni za koje se molilo su imali znaajno manje problema sa pluima, zahtevali su manje antibiotika i doiveli manje smrtnih sluajeva (iako ovaj poslednji ishod nije bio statistiki znaajan to znai da nije dovoljno smanjen broj ljudi koji su umrli kako bi se utvrdilo da li razlika u stopi smrtnosti nastaje usled molitve).143 Zaista, zdrav eoni reanj nam moe pomoi da se potpuno koristimo molitvom, a takva molitva je u velikoj meri razliita od mentalnog stanja nalik hipnozi koje neki nazivaju meditacijom.

Kuni hipnotizerU vaem domu moe da postoji neto to vas nesvesno uvodi u odreeni tip hipnotikog transa. Ako ste kao proseni Amerikanac, nekoliko soba u vaoj kui je opremljeno neim to fokusira vae oi, treperi svakih nekoliko sekundi i to moe da proizvede trans nalik hipnotikom. To je jedan od najpopularnijih ureaja naeg vremena: televizor. Vie od 96% amerikih domova ima bar jedan.144 Iako postoji mnogo naina da se neko hipnotie, Deri Mender (Jerry Mander) je utvrdio da je niz strunjaka za hipnozu definisao taj proces na takav nain da se televizija sasvim lepo uklapa u opis. Klasini uslovi za posmatranje televizije su slini tipinoj sredini za izazivanje hipnoze: zamraena soba, svetlo koje treperi (televizor) i koncentracija na jednu stvar, i sloboda od svih spoljanjih ometanja.145 Ljudi gledaju program koji emituju TV stanice, kablovske kompanije i satelitske mree ili gledaju video snimke. Opseg

EONI REANJ

205potpunim kapacitetom. Mozak belei informaciju; vid, pamenje i emocije funkcioniu dobro; ipak, mozak vie ne analizira kritiki informaciju. Mogu se prikazivati uasne scene, ali gledalac tei samo da se smeje ili da slee ramenima promatrajui ih. Normalno, ako bi se takva vrsta dogaaja deavala u stvarnom ivotu, osoba bi bila uasnuta. (Meutim, ak se i to postepeno menja kako ljudi postaju sve neoseajniji tokom godina.) Uprkos tome kako neko reaguje bez obzira da li se smeje, apatino zuri, skree pogled sa gaenjem, ili na stotine drugih naina, te scene su neizbrisivo utisnute u na um. Kada vidite reprizu, im zapone, znate da ste to ranije ve videli. Pamenje je tu, iako poslednji put kada ste to gledali va eoni reanj nije bio ni malo aktivniji nego ovog puta. Alvin Tofler (Alvin Toffler), autor bestselera 1970-ih godina: Budui ok (Future Shock), dao je naroito slikovit opis efekata vetake stimulacije. Njegove rei me i dalje pogaaju kao jasan opis televizijskih tananih efekata. Njegova opaanja govore vie od samog predmeta hipnoze: Konstantna stimulacija ula gasi analitiki proces uma i na kraju gasi sposobnost miljenja i racionalnog suoavanja sa ivotom. To dovodi do tehnika beanja i prilagoavajuih odgovora koji tee da ukljuuju povlaenje, apatiju i odbacivanje disciplinovanog miljenja prilikom suoavanja sa tekim dunostima i odlukama.150 ak je i pre vie od decenije postojalo vie od 3.000 objavljenih naunih istraivanja u vezi sa efektima televizije na um.151 Istraivanja se nastavljaju po pitanju ovog odnosa. O ovom predmetu je napisano preko 500 knjiga. To je jedan od najistraenijih problema u naoj kulturi, pa ipak je veina ljudi malo svesna o posledicama gledanja televizije. Televizijske vesti esto objavljuju nauna istraivanja u vezi sa nainom ivota, ali ih ne ujemo mnogo o istraivanjima vrenim po pitanju efekata televizije na um. Ne bismo oekivali da televizijski mediji priznaju bilo ta, ali ne moramo da ostanemo neinformisani. Primeri na kraju ovog poglavlja obezbeuju itav niz izvora koji se bave televizijom. Veina biblioteka ima knjige koje objanjavaju efekte televizije na um, a univerzitetske biblioteke su obino povezane sa izvorima naunih podataka koji vas mogu povezati sa stotinama lanaka napisanim po ovom pitanju. est decenija poto je Dejvid Sernof (David Sarnoff), predsednik RCA, predstavio prvu televiziju na svetskom sajmu 1939. godine, dolo je vreme da se zapi-

programa u bilo kom od ovih sluajeva je irok: igrani ili dokumentarni filmovi, reklame, sportski dogaaji, muzika, obrazovni program, filmovi o prirodi, vesti, i u beskraj. Da li ono to gledate proizvodi bilo kakvu razliku u vaem umu ili karakteru? Odgovor je: i da i ne. Iako sadraj koji posmatrate ispoljava moni efekat na va um, sam medijum izgleda ispoljava duboke mentalne efekte. Dokazi ukazuju da je prenosnik televizije sam po sebi obino tetan. Ovaj efekat tetan za eoni reanj je izgleda rezultat delovanja iskljuivanja kamere u veini video snimaka ili drugih programa. Tehniki problemi sa tehnikom snimanja se oznaavaju kao brzo smenjujui niz uglova. Tanije, proseni televizijski program menja svoju scenu svake tri do pet sekundi. Gledite sa koga posmatrate dogaaj se iznenada menja vie puta svakog minuta, eleli to ili ne. To je u otrom kontrastu sa nainom na koji normalno posmatramo svet oko nas gde vidimo scene iz stvarnog ivota sa jednog gledita (mesta na kome se nalazimo, i u vreme u koje se odigrava dogaaj). Moemo da promenimo svoje gledite samo voljnim pomeranjem. Dr Moris navodi televizijsku brzu promenu dogaaja kao faktor koji doprinosi efektu hipnotikog tipa.146 Istraivanje dr Tomasa Malholanda (Thomas Mulholland) je razmatralo EEG dece dok su gledala omiljene televizijske programe. Istraivai su pretpostavili da poto su to programi njihove omiljene emisije, deca e biti mentalno ukljuena u ono to gledaju i doivljavati oscilacije izmeu alfa i beta aktivnosti modanih talasa. Umesto toga, posle samo 2 ili 3 minuta programa, ona su se zavalila i ostala skoro u potpunosti u alfa obrascu. To je znailo da dok su posmatrala nisu reagovala, nisu se orijentisala, koncentrisala, samo su odsutno promatrala.147 Dr Herbert Kruman (Herbert Krugman), istraiva modanih talasa, je zabeleio: Televizija je medijum komunikacije koji bez napora prenosi velike koliine informacije koja se ne razmatra u vreme izlaganja.148 Dr Erik Peper (Erik Peper), jo jedan ugledni istraiva modanih talasa i pisac, je jednom rekao: Uas televizije je da informacija ulazi, ali mi ne reagujemo na nju. Ona ulazi direktno u nau memoriju i moda reagujemo na nju kasnije, ali ne znamo na ta reagujemo. Kada gledate televiziju, trenirate sebe da ne reagujete ni kasnije, inite stvari ne znajui zato ih inite ili odakle one dolaze.149 Pod uticajem savremene brzo pokretne televizije, eoni reanj ne moe da funkcionie

206tamo: ta televizija ini naoj Odreenije, ta televizija ini meni? zemlji?

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA

Televizija slabi modane sposobnostiEfekti televizije su dalekoseni. Jedna od najveih zabrinutosti u akademskim krugovima je da je zanimanje TV gledaoca za itanje znaajno umanjeno. to se vie televizije gleda, to vie zanimanje za itanje trpi. Deca koja provode dosta sati svakog dana gledajui televiziju tee da budu slabi itaoci. Sposobnost itanja i shvatanja proitanog trpi.152 Uenje drugih predmeta kao to je istorija, geografija, matematika i engleski je zasnovano na itanju, prema tome, slabi itaoci imaju uopteni hendikep uenja. Rezultat je bio dosledan pad prosenih sposobnosti itanja nae omladine od kada je televizija postala uticajna 1950-ih godina. Televizija utie i na druge stvari osim sposobnosti itanja. Slabi sposobnosti mozga uopteno gledano. To je tano za bilo koje starosno doba, od ranog detinjstva do zlatnih godina. Novije istraivanje je otkrilo da su odreene aktivnosti penzionisanih osoba poveavale mentalni kapacitet dok su ga druge aktivnosti smanjivale.153 Rezultati su prikazani u tabeli 19.Tabela 19. Modana sposobnost koristite je ili ete je izgubiti

davnica je pun tih namirnica reklamiranih na televiziji, ne zato to su one dobre za nas, ve zato to se dobro prodaju. Kao to smo ve videli u ovom poglavlju, te namirnice su zaista hrana protiv mozga. Ovo istraivanje pokazuje esto vien princip: poremeaj funkcije eonog renja jednom aktivnou (u ovom sluaju, televizijom) favorizuje loije izbore (na primer, upotrebu loe hrane) to zauzvrat dovodi do jo veeg poremeaja funkcije eonog renja. Loije ivotne navike koje promovie televizija su izgleda glavni faktor epidemije gojaznosti kod dece. Mnoga istraivanja otkrivaju da su posmatranje televizije i gojaznost kod dece direktno povezani: to dete vie gleda televiziju, to je sklonije da bude tee. Pored prouzrokovanja loijih izbora hrane, istraivai univerziteta u Tenesiju su pomogli da se razjasne jo neki razlozi za ovu povezanost. Oni su prouavali efekat gledanja televizije na 31 detetu izmeu 8 i 12 godina starosti. Petnaestoro je bilo gojazno, a 16 sa normalnom teinom. Stopa metabolizma svakog deteta je merena i tokom gledanja televizije i prilikom odmora i ne injenja niega. Nalazi su prikazani u tabeli 20.155Tabela 20. TV ili ne TV: mast je pitanje - Stopa metabolizma dece od 8 do 12 godina starosti je tokom gledanja televizije bila znaajno nia nego kada su se deca odmarala ne inei nita. - Nii metabolizam u kombinaciji sa uinama sa mnogo masti, koje se pojedu tokom asova provedenih ispred televizora, izlau decu povienom riziku od gojaznosti. - Deca u proseku gledaju televiziju 26 sati sedmino. - Gojaznost kod dece sada pogaa svako etvrto dete.

Aktivnosti koje ojaavaju um: - Igranje brida ili preferansa - Reavanje ukrtenih rei Aktivnosti koje ga ne ojaavaju: - Bingo ubija um - Televizija najgora stvar koja se moe raditi je sedeti i gledati televiziju

Ovi rezultati su ohrabrujui: izbegavanjem aktivnosti koje otupljuju um kao to je gledanje televizije i preduzimanjem izazovnih aktivnosti, ak i ljudi starijeg doba mogu da poboljaju mentalne sposobnosti. Penzionisanje ne znai da va mozak mora da propada. Jo jedan nain na koji televizija potkopava zdravlje je ohrabrivanjem loih navika naina ivota. Kao to smo istraili ranije u poglavlju, ishrana je znaajna za pravilno funkcionisanje mozga. Veliki broj dece i tinejdera ne funkcionie uz potpuni kapacitet eonog renja zbog navika u ishrani. Ako pogledate nekoliko deijih programa (i nekoliko programa za odrasle, to se toga tie), zapaziete da se esto reklamira itav niz namirnica bogatih eerom i mastima.154 Veliki deo naih pro-

Gledanje televizije ne zahteva fiziko ukljuivanje, pa ipak zauzima u proseku 26 sati sedmino veini dece. Oni troe veliki broj sati bez bilo kakve znaajne mentalne ili fizike aktivnosti.156 Pored poveane pasivnosti na taj nain, sam medijum televizije moe da snizi metabolizam u veoj meri nego kada biste samo sedeli u sobi odmarajui se.157 To obezbeuje jo argumenata u korist izmenjenog stanja nalik na trans koje televizija moe da izazove. Svi ovi faktori doprinose porastu gojaznosti kod dece, koja je postala epidemija u Sjedinjenim Dravama, pogaajui preko 25% nae dece.158 Gojazna deca esto postaju gojazne odrasle osobe. Da bi stvari dalje postale slo-

EONI REANJ

207nje najtanijih izvetaja vesti, kom obliku medija biste najvie verovali. Da li bi to bila televizija, novine ili radio? Kao deo psiholokog eksperimenta istaknuti britanski komentator je namerno dao suprotne odgovore u dva odvojena televizijska intervjua. Njegova televizijska prevara je obmanula oko polovine gledalaca. Njegova obmana je bila manje uspena kada su osobe itale tekst njegovog intervjua u novinama ili ga ule na radiju. U eksperimentu je objavljeno da e dobro poznati politiki komentator, Robin Dej (Robin Day), imenovati svoj omiljeni film u intervjuu od 25 sekundi, a zatim imenovati drugi film kao svoj omiljeni u narednom intervjuu. Gledaocima je reeno da je on namerno lagao u jednom od intervjua; to jest, jedan od navedenih favorita je zaista bio njegov omiljeni film, dok drugi nije. Ta dva intervjua su takoe objavljena u velikim novinama i emitovana preko radija. TV gledaoci, itaoci novina i sluaoci radija su pozvani da pogode koji je intervju laan i da glasaju pozivajui jedan od dva broja telefona. Dolo je preko 41.000 poziva. Glasanje je navedeno u tabeli 21.167Tabela 21. TV gledaoci nisu uspeli da utvrde la - Televizijski gledaoci 52% je utvrdilo la (slino bacanju novia) - Novinski itaoci 64% je utvrdilo la - Radio sluaoci 73% je utvrdilo la

ene, gojaznost poveava rizik od zastoja disanja u snu159 uz poremeaj eonog renja i celog mozga. Kada se osoba sa zastojem disanja u snu odmara tokom sna, preoptereeni putevi vazduha se esto zatvaraju, prouzrokujui zastoj disanja i do jednog minuta, doslovno bez disanja, to dovodi do drastinog pada zasienosti kiseonikom. Takve osobe ne samo da buno hru, ve ne dobijaju odmor u snu, i zbog toga se esto nenamerno uspavljuju tokom dana. Ako osoba smra, zastoj disanja u snu se esto lei i sposobnosti mozga i eonog renja se poboljavaju.

Televizija poveava matanje i nereagovanjePostoje i drugi znaajni efekti gledanja televizije. Uopteno, televizija poveava sanjarenje, podstiui misli o nepraktinom svetu iz mate u kome izgleda mnoga deca praktino ive, kao i neki odrasli ljudi.160 U isto vreme, televizija umanjuje kreativnu domiljatost osobe, ili kreativnu imaginaciju.161,162 Neki ljudi pogreno veruju da sanjarenje i kreativna imaginacija idu zajedno. U stvari, to je vie matanja, to je manje kreativne domiljatosti. Kao to je ve nagoveteno, matanje nije produktivno jer tei da skrene misli sa zadataka koji su pri ruci, kako bi se bavilo slikama koje borave u pamenju. Sa druge strane, kreativna imaginacija ulazi u igru kada um pokuava da rei problem, naini ilustraciju ili stvori crte. Matanje je obino nevoljna mentalna aktivnost koja pada na pamet, dok je kreativna imaginacija mo koja se voljno ostvaruje.163 Profesori sa koleda mogu da procene koja su deca odrasla na televiziji opaajui njihov nivo kreativnosti. Malobrojni studenti koji su odrasli bez televizije su daleko kreativniji i imaju veu sposobnost uenja u poreenju sa studentima koji su odrastali na televiziji.164 Jedno zapanjujue istraivanje je uporedilo stanovnike malog grada svih starosnih grupa pre i posle uvoenja televizije. U roku od dve godine od dolaska televizije u grad Britanske Kolumbije, koji je bio izolovan od medija, i deca i odrasli su doiveli smanjenje kreativnosti od 20%. Pored toga, stanovnici su postali manje dosledni u bavljenju odreenim problemom.165,166

Zapazite da su ljudi koji su posmatrali intervju preko televizije mogli da prou skoro podjednako dobro i da su bacali novi. Ali, oni koji su itali isti intervju ili ga sluali preko radija imali su znaajno veu verovatnou da budu u pravu. Eksperiment je ukazivao da je nekada tee razlikovati istinu od lai kada se neto predstavi na televiziji u odnosu na pojavljivanje na radiju ili u tampi.168

Televizija podstie nereagovanjeI Emeris i dr Erik Peper istiu da gledanje televizije takoe trenira osobe da ne reaguju. To stanje nereagovanja opisuje pasivan stav bez injenja iega prilikom suoavanja sa potrebama i problemima. ak i posmatranje vesti dan za danom tei da izazove stav nereagovanja, to predstavlja zatitni mehanizam. Kada posmatrate decu koja gladuju u Somaliji, ne moete da odete do televizora i da im date neto hrane. Kada gledate zemlje opustoene ratom, ne moete da pruite ruku u pomo. Da, mogli biste da poaljete novac nekim humani-

Sposobnost rasuivanja pati pod uticajem televizijeTelevizija umanjuje nae sposobnosti rasuivanja. Ako ste zainteresovani za prima-

208tarnim organizacijama (koje mogu ili ne moraju da reavaju problem), ali e veernje vesti sledeeg dana predstaviti istu tragediju za koju ste upravo dali neto novca kao pomo. Moda jo gore, dva dana kasnije ete verovatno videti drugi okantan dogaaj koji bi, da smo prisutni na mestu dogaaja, ponovo traio nae svesrdno ukljuivanje. to vie tragedija vidimo na koje ne moemo da odgovorimo, to emo manje teiti da reagujemo: uimo da ne reagujemo. Bez obzira da li je na vestima, u serijskom programu ili dugometranim filmovima, kada vidimo patnju koja se iznova prikazuje, ali ne moemo da uinimo nita kako bismo je ispravili, postajemo neosetljivi. Posledice treniranja ljudi za nereagovanje se mogu videti pri zloinima prilikom kojih oevici pasivno posmatraju, i niko ne mrda ni prstom kako bi se umeao. Televizija i njeno zavetanje nereagovanja mogu da navedu gledaoce da olako gledaju na zloin.

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA

u i njegovim imitacijama. Ovaj tip muzikog programa neprestano stimulie vizuelna ula provokativnim, brzo smenjujuim scenama. Ne samo da se scene brzo menjaju (ak i viestruke scene u sekundi u nekim prilikama), ve se takoe stimulie i ulo sluha. Ova kombinacija oko-uho je izgleda proraunata da izazove jo dublje gaenje analitikih procesa. Jedno istraivanje koje to jedinstveno demonstrira je izvreno u maksimalno obezbeenoj mentalnoj ustanovi na 222 pacijenta. Tokom perioda od jedne godine, pacijenti su bili 7 meseci izloeni MTV-u, a zatim su u periodu od 5 meseci bili bez njega (ostale TV opcije su bile dostupne). Rezultati su prikazani u tabeli 22.171 Ve smo videli da standardna, savremena televizija brzog tempa ima dobro utvren nega-

Tabela 22. Naviknuti MTV gledaoci

Televizija ojaava negativne kvalitete kod deceDeca koja gledaju televiziju su sklona da imaju loe stavove i da budu razdraljivija. Sama deca koja gledaju televiziju izjavljuju da ih televizija ohrabruje da pokazuju nepotovanje prema svojim roditeljima, da lau i da primenjuju agresivno ponaanje.169 Tipino gledanje televizije takoe pojaava stereotipe uloge pola i drastino poveava verbalno i fiziko agresivno ponaanje kod oba pola.170 Porast agresivnosti je jedan od najzabrinjavajuih efekata televizije na nae drutvo. Mnogi psiholozi veruju da gledanje televizije snosi znaajan deo krivice za visoke stope nasilja u naem drutvu. Mnoga istraivanja su pokuala da utvrde efekte televizije na nasilje kod mladih. Ova istraivanja su detaljnije ispitana u 13. poglavlju pod nazivom: Zaustavljanje plime nasilja. Znaajno je uvideti da nisu svi televizijski programi podjednako tetni. Neki programi su jasno tetniji od drugih, naroito u oblasti nasilja. Zanimljivo je da nisu samo nasilni filmovi povezani sa problemima. Jedan od najproblematinijih vrsta programa je onaj okarakterisan MTV-em, nacionalnim kablovskim TV programom koji je specijalizovan za brzo pokretne fotografske slike sinhronizovane sa hevi metal i rok muzikom.

Agresivno ponaanje se smanjilo posle 5 meseci bez MTV-a - Verbalna agresija se smanjila za 32%. - Agresija prema predmetima se smanjila 52%. - Agresija prema drugim ljudima se smanjila za 48%.

tivan uticaj na eoni reanj. Meutim, ovde vidimo indikacije da su efekti MTV-a jo gori.

Televizija i seksTelevizija takoe efektivno poveava seksualnu aktivnost kod tinejdera i mlae dece. Istraivanja pokazuju da ona znaajno smanjuje starost kod prvog seksualnog odnosa. to se vie televizije gleda, to je manja starost pri prvom seksualnom kontaktu.172 Ne samo da to istraivanja pokazuju, ve sama deca izjavljuju da ih televizija ohrabruje da prerano uestvuju u seksualnoj aktivnosti.173 tetni efekti tinejderskog seksa su izneti u tabeli 23.

MTV Problemi sa nasiljemPostoji zabrinutost da se mnogi tinejderi okreu od tipinijih televizijskih opcija ka MTV-

Tabela 23. Tinejderski seks i njegovi rezultati Trenutno visoki nivo tinejderske seksualne aktivnosti dovodi do sledeih rezultata: - Tinejderi se bave odgovornostima i problemima koji su daleko iznad njihovih fizikih i emocionalnih mogunosti. - Tinejderi sa bolestima koje se prenose polnim putem. - Celokupna budunost tinejdera se menja u negativnom smeru.

EONI REANJ

209gledanje televizije radi protiv nas, a ne za nas. Ovo istraivanje u stvari obezbeuje letimian pogled na jo jednu opasnost od gledanja televizije: uticaj roditelja se u velikoj meri smanjuje kada televizija postane glavni prijatelj dece kod kue. Nedostatak ukljuenosti roditelja u ivote dece ima direktne veze sa jo jednim poremeajem eonog renja: upotrebom alkohola i duvana. Istraivai sa Medicinskog centra u Nju Orleansu, Dravnog univerziteta u Luizijani su to pokazali kada su istraivali preko 2.000 uenika 5. i 6. razreda u roku od tri do etiri godine.174 Kod dece koja su izjavila da su njihovi roditelji provodili vie vremena sa njima i imali vie komunikacije sa njima bilo je manje verovatno da e koristiti alkohol i duvan. Takoe je bilo manje verovatno da e odabrati prijatelje koji koriste te supstance. Naalost, istrivanje pokazuje ono to bismo svi oekivali: uz vie gledanja televizije, koliina vremena provedenog u aktivnom razgovoru sa lanovima porodice se znaajno smanjivala. Ako nam gledanje televizije uskrauje aktivno vreme koje kao porodica zajedno treba da provodimo, roditelji mogu veoma lako da poanju gorku etvu.

Televizija stvara zavisnostVeina ljudi ne shvata da televizija stvara zavisnost. Oni vide sebe kako borave gledajui televiziju bez razmiljanja o tome, i neki to ine po ceo dan. Slobodna tampa Detroita je 1976. godine izvrila istraivanje koje je pomoglo utvrivanju zato se prodaja njihovih novina smanjivala. Rezultati istraivanja su pokazali da je veina ljudi primala vesti i informacije preko televizije. To je teta jer, kao to smo videli, u nekim pogledima ona predstavlja najslabiji izvor informacija. Moemo da nauimo mnogo vie itajui novine, asopise ili vesti preko kompjutera u odnosu na posmatranje jednostranih iseaka vesti koji se smenjuju pred naim oima u brzom sledu. Takoe, moemo da promaimo sutinu, ali se ne moemo ponovo vratiti. itanje je daleko bolji nain za pregledavanje vesti, uenje novih stvari i ukljuivanje naeg eonog renja. Slobodna tampa Detroita se nije zaustavila tim istraivanjem. Nastavili su nudei 500 dolara bilo kojoj porodici koja bi se odrekla televizije tokom mesec dana. Novine su uputile poziv do 120 porodica. Ukupno 93 njih nije moglo da bude namamljeno da se odvoji od televizije ak ni samo 30 dana. Meutim, 27 porodica je prihvatilo njihovu ponudu. Da bi se obezbedilo da ne mogu da varaju, novinska kompanija je ugradila elektronske ureaje koji bi ometali bilo koji televizor korien u njihovim kuama. Rezultati jednomesene probe su bili zapanjujui. lanovi porodice su ispoljavali stvarne simptome odvikavanja od zavisnosti. Nesanice i glavobolje su bile este. Jedan ovek, za koga je tvreno da je blag suprug, izgubio je svoju smirenost tokom prve sedmice, postao razdraljiv i poeo da bije svoju enu. Meutim, tokom tog meseca stavovi su se promenili. Na kraju meseca, na iznenaenje skoro svih, svih 27 porodica je reklo da je to bilo dobro iskustvo. Veina porodica je iskoristila svoje dodatno vreme u dobru svrhu sreujui stvari po kui. Jedan od najvrednijih nalaza je bio da su porodice bile u stanju da ostvaruju meusobne odnose na naine na koje to nisu ostvarivali godinama. Pronali su stvari koje mogu zajedno da rade, njihovi umovi su bili kreativniji i uivali su u ivotu vie nego dok su imali televiziju. Da li e se vratiti televiziji sada kada su zaradili svojih 500 dolara? Generalno su bili ubeeni da e prolaziti mnogo bolje ako odravaju gledanje televizije na minimumu. Istraivanje je pomoglo da se pokae zavisnost od televizije i prikae da u mnogim pogledima

Televizija krade nae duhovne kvaliteteGledanje televizije, zbog vremena koje oduzima, moe da nas dri daleko od smislenih aktivnosti i potraga, ukljuujui provoenje vremena sa Bogom. Kada pogledamo prosene sedmine aktivnosti osobe pre i posle dolaska televizije, vidimo da se koliina vremena provedenog u crkvi ili itajui duhovni materijal kao to je Biblija, znaajno smanjila.175 Razlog za to verovatno nije samo u tome to televizija neosetno krade nae vreme. Imajte u vidu, televizija potiskuje aktivnost eonog renja, koji predstavlja sedite duhovnosti, moralnosti i volje. Oekivali bismo odgovarajue smanjenje takvih neopipljivih kvaliteta eonog renja kao to su duhovnost i vera u Boga. Meutim, ako razmatramo televiziju samo sa stanovita vremena, ona esto uzima nekoliko asova slobodnog vremena koje imamo tokom dana. Pre televizije, tri najdublja uticaja na amerike vrednosti su bila porodica, crkva i kola. Ako koliina vremena koje troimo u nekoj aktivnosti direktno odgovara njenoj moi da oblikuje nae vrednosti, onda je 1950-ih godina televizija potisnula crkvu. 1960-ih godina, televizija je potisnula porodicu; a do 1970-ih godina, potisnula je kolu. Trenutno, amerika deca provode priblino 20% svog budnog vremena pratei televiziju.176 Proseno ameriko dete,

210do vremena kada zavri srednju kolu, potroilo je vie vremena ispred televizora nego to je potroilo tokom 13 godina u uionici.177,178 Mnogi ljudi veruju da su hiljade tih asova nasuminog izlaganja televizijskom programu duboko uticali na nau zemlju. Oni krive televiziju da je jedan od glavnih razloga za pad moralnih vrednosti u naoj zemlji. Neki kritiari bi voleli da koriste zakone za reavanje problema, ali mi ne bi trebalo i ne moemo zakonom da odreujemo ta ljudi ine u svojim domovima. Porodice bi trebalo da postavljaju sopstvena pravila. Meutim, kako porodica moe da bude motivisana da postavlja pravila ako nije informisana na odgovarajui nain o tetnim efektima televizije? Nekako bi precizna informacija koja je prikazana u ovom poglavlju trebalo da ode do svake porodice kako bi se mogle doneti odluke na osnovu informacija. Ako jednostavne, zdrave i prijatne porodine aktivnosti bez televizije postanu osnov porodinog ivota, verujem da bi bilo malo aljenja za naputanjem biveg ivota u kome je televizor drao punu kontrolu. Ako se neki jo uvek dvoume da li bi televizija trebalo da bude manje naglaena u njihovom domu, dopustite mi da rezimiram 17 tetnih efekata gledanja televizije o kojima sam govorio u ovom poglavlju. Nabrajanje redosledom kojim su predstavljeni je dato u tabeli 24.Tabela 24. Rezime 17 tetnih efekata gledanja televizije 1. Proizvodi hipnotiki efekat, zaobilazei filtriranje kroz eoni reanj 2. Umanjuje zainteresovanost za itanje i uenje 3. Slabi modane sposobnosti 4. Ohrabruje loe ivotne navike 5. Ohrabruje gojaznost 6. Pojaava matanje 7. Slabi kreativnost 8. Moe da umanji nae sposobnosti rasuivanja 9. Podstie nereagovanje 10. Utie da gledaoci olako gledaju na nasilje 11. ini decu razdraljivijom 12. Poveava agresivnost 13. Preuranjuje seksualnu aktivnost 14. Stvara zavisnost 15. Smanjuje rasploivo vreme za produktivna dostignua 16. Krade vreme od porodinih odnosa 17. tetno utie na duhovna traganja

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA

ivici ravnotee. Oni koji se pitaju da li i kako ivot moe da bude prijatan bez televizije, neka ispitaju deo u sledeem poglavlju: Zaustavljanje plime nasilja.

Muzika i eoni reanjMalo ljudi je svesno monog uticaja koji muzika ima na eoni reanj. Muzika ulazi u mozak kroz njegove emocionalne regione kao to je objanjeno u tabeli 25.179Tabela 25. Muzika i eoni reanj - Muzika ulazi u mozak kroz njegove emocionalne regione, u koje spadaju slepooni reanj i limbiki sistem. - Odatle, neke vrste muzike tee da proizvedu odgovor eonog renja koji utie na volju, moralnu vrednost i mo rasuivanja. - Drugi tipovi muzike e izazvati, ako uopte izazovu, veoma slab odgovor eonog renja, ali e proizvesti veliki emocionalni odgovor sa veoma malo logikog ili moralnog tumaenja.

Ovi tetni efekti zajedno izgrauju vrst sluaj za lino delovanje danas. Na kraju, i sama moralna svesnost vas i vae porodice, koja boravi u vaim eonim renjevima, je moda na

U zavisnosti od vrste muzike, ona moe da utie na mozak ili korisno ili tetno. Terapeuti koji koriste muziku nam kau da odreeni tipovi muzike, kao to je rok muzika sa svojim ritmom, zaobilazi eoni reanj i na taj nain izbegava nau sposobnost da razmiljamo i vrimo procene o njoj. Dokazi ukazuju da ona, kao i televizija, moe da proizvede hipnotiki efekat.180 Vie godina su neki ljudi tvrdili da rok muzika kvari omladinu. Nedavno su se jedan neurobiolog i jedan fiziar udruili kako bi ispitali tu generalizaciju. Osmislili su istraivanje za procenu neuroloke reakcije mieva na razliite muzike ritmove.181 Tokom 8 sedmica su izlagali svaku od 3 grupe mieva razliitim vrstama muzike. Jedna grupa je sluala disharmonine zvukove bubnja nalik rok muzici koji su putani tiho u njihovoj sredini, druga grupa je sluala klasinu muziku, dok trea nije sluala nikakvu muziku. Svi mievi su proli kroz standardni test - lavirint (uz hranu na kraju lavirinta). Prvog dana, sve tri grupe su prole podjednako dobro. Tumarali su lavirintom u potrazi za hranom. Meutim, do kraja osme sedmice, zapaeno je da su druga i trea grupa nauile direktan put do hrane. Meutim, rok grupa je i dalje tumarala, pri emu joj je bilo potrebno mnogo vie vremena da pronae hranu u odnosu na druge dve grupe. Zatim je usledila tronedeljna pauza u njihovom treniranju u lavirintu i bez muzike, posle ega su ponovljeni testovi sa lavirintom kako bi se utvrdilo koliko su znanja zadrali o putanji u lavirintu, i kako bi se videlo da li je proao

EONI REANJ

211U istraivanju uticaja Mocartove muzike, deca od 3 do 5 godina starosti koja su imala 8 meseci grupnog pevanja i uenja sviranja na klavijaturi su daleko bolje prola na zadatku slaganja objekta (preureivanja delova slagalice kako bi se formirala smisaona celina, to zahteva funkciju eonog renja) u poreenju sa decom iste predkolske starosti koja nisu imala lekcije iz muzike.185 Drugo istraivanje je pokazalo da su muziari koji su posedovali savreni sluh bili veoma izloeni muzici pre 7 godine starosti.186 Uticaj muzike na oblikovanje karaktera (i otuda na eoni reanj) je utvren pre najmanje 23 veka. Aristotel, grki filozof iz IV veka pre nove ere, uvideo je da muzika moe biti ili korisna ili tetna po na karakter, u zavisnosti od vrste muzike kojoj se izlaemo. On je napisao: Muzika direktno predstavlja strasti ili stanja due: nenost, bes, hrabrost, umerenost, i njihove suprotnosti i druge kvalitete; otuda, kada neko slua muziku koja imitira odreeno oseanje postaje proet istim oseanjima, i ako tokom dugog perioda iz navike slua vrstu muzike koja proizvodi neplemenita (degradirana ili vulgarna) oseanja, njegov celokupni karakter e biti oblikovan u neplemenit oblik. Ukratko, ako neko slua pogrenu vrstu muzike postae pogrena vrsta osobe. Ali, suprotno tome, ako slua pravu vrstu muzike bie sklon da postane prava vrsta osobe.187 Aristotel je nesvesno govorio o eonom renju, za koji sada znamo da predstavlja sedite naeg karaktera. Ranije pominjani autor je napisao rezimiranu izjavu opisujui efekte odreenih zabava na eoni reanj: Neprijatelj pravednosti ima raznovrsna zadovoljstva pripremljena za mlade u svim stanjima ivota, a ona nisu predstavljena samo u gusto naseljenim gradovima, ve na svakom mestu koje naseljavaju ljudi. Sotona voli da dobije mlade za vojnike u svojim redovima. Stari neprijatelj dobro zna kakvim materijalom mora da se bavi; pokazao je svoju paklenu mudrost izmiljajui obiaje i zadovoljstva za mlade koji e odvojiti njihove naklonosti od Boga.188 Dalje je naveo: Razliite zabave drutva bile su propast hiljada i desetina hiljada onih koji bi, da nije bilo tih zabava, bili posluna deca, puni potovanja prema roditeljima, ispravni, isti i plemeniti u svojim tenjama u ivotu i svom karakteru.189 Svakako bi se na osnovu istraivanja koja smo pregledali najvei deo televizijskog programa, ukljuujui MTV i muziku nalik na rok muziku uopte, uklapao u kategoriju koju

efekat rok zvukova. Ponovo je rok grupa loe prola. Nastavili su da imaju potekoe sa pamenjem kako da dou do svoje hrane, dok su je druge dve grupe i dalje brzo pronalazile. Rok grupa je izgledala skoro kao da uvek poinje iz poetka. Ona je tumarala uokolo i izgledala dezorijentisano. Sa druge strane, i kontrolna i harmonina grupa su mogle da prou kroz lavirint znaajno bre, dokazujui da se njihovo uenje zadralo. Da bi se utvrdilo zato je rok grupa imala toliko problema, istraivai su ispitali njihove mozgove, traei promene u hipokampusu, regionu u slepoonom renju blizu modanog stabla, koje je obino povezano sa obazrivou, pamenjem i uenjem. Pronali su dokaze abnormalnog grananja nervnih elija, kao i poremeaje u normalnim koliinama informacione RNK, hemikalije neophodne za skladitenje memorije. Istraivai su zakljuili da je krivac koji je prouzrokovao probleme pamenja i uenja muziki ritam, a ne njegova harmonina ili melodina struktura. Teorija je da odreeni muziki ritmovi pomau sinhronizovanju prirodnih biolokih ritmova, poboljavajui na taj nain telesne funkcije, dok drugi ritmovi tee da se sukobljavaju, ili poremeuju te unutranje ritmove. To nije iznenaujue poto svi nai telesni sistemi funkcioniu odreenim ritmom. Autori istraivanja postuliraju da ako su ovi prirodni ritmovi poremeeni nekom vrstom disharmonije, mogu da nastanu tetni efekti, ukljuujui trajne potekoe pri uenju. To bi moglo da objasni zato su sluaoci rok muzike skloniji da koriste droge i ulaze u predbrani seks, i zato su sluaoci hevi metala skloniji razmatranju samoubistva.182 Ne samo da je disharmonijska muzika nalik rok muzici prouzrokovala oteenje slepoonih renjeva, ve je takoe prouzrokovala atrofiju eonog renja. Od ove atrofije bi se oekivalo da utie na moralnu vrednost, uenje i mo rasuivanja. Harmonijski tipovi himni i simfonija, sa druge strane, mogu da proizvedu veoma koristan odgovor eonog renja. To je vrsta muzike sredine u kojoj bi naa deca trebalo da budu odgajana muzika koja moe da proizvede pozitivan, a ne tetan efekat. Pokazano je da klasina muzika pomae studentima da ue prostorne odnose u geometriji.183 Istraivanje je pokazalo da je sluanje Mocartovih klavirskih sonata znaajno povealo prostorno-vremensko rasuivanje.184 Zanimljivo je da je Mocart poeo da komponuje muziku sa 4 godine.

212spominje. Kada bi nai mladi ljudi mogli da odrastu u pozitivnoj sredini uz njenu podrku, zamislite koliko mnogo njih bi postalo zdrave, moralne osobe koje bi bile ubrajane meu najvee mukarce i ene naeg vremena.

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA

ODELJAK V Saeta lista sedam delovanja koja treba preduzeti za poboljanje funkcije eonog renjaSaeta lista delovanja koja moemo da preuzmemo kako bismo poboljali funkciju eonog renja je prikazana u tabeli 26.Tabela 26. Odnosite se prema prednjem mozgu brino 1. Zatitite ga od mehanike povrede. 2. Spreite ili kontroliite bolesti koje mogu da budu uzrok oteenja eonog renja. 3. Pruite mu odgovarajui dotok kiseonika iz krvi. 4. Obezbedite ga dobrim hranljivim materijama jedui pravu hranu i izbegavajui pogrenu. 5. Obezbedite odgovarajuu koliinu suneve svetlosti. 6. Vebajte ga. 7. Obezbedite odgovarajue unose kontroliui ono to vidite i ujete.

ja. Mnoge od ovih bolesti je potencijalno mogue spreiti. log je meu najzabrinjavajuijim. Ipak, esto se moe spreiti kontrolisanjem faktora rizika kao to je povieni krvni pritisak. U nezavisne faktore rizika za log kod ljudi izmeu 16 i 60 godina starosti spadaju: povieni krvni pritisak, dijabetes, trenutna upotreba duvana, srana oboljenja i korienje alkohola (u roku od 24 asa pre poetka loga).190 ene treba da dodaju oralna kontraceptivna sredstva na ovu listu faktora rizika od loga.191 Novija istraivanja ukazuju da sam povieni krvni pritisak moe da utie na efikasnost mozga.192,193 U jednom od ovih istraivanja, 42 osobe sa hipertenzijom (pacijenti sa povienim krvnim pritiskom) su poreene sa 42 osobe bez povienog krvnog pritiska. Svi su proli kroz MRI skeniranje, lako dostupnu proceduru koja detaljno snima mozak. Testovi inteligencije su takoe davani ispitanicima. Rezultati su prikazani u tabeli 27.194Tabela 27. Hipertenzija i inteligencija

1. Zatitite eoni reanj od mehanike povredeMehanika povreda moe da nanese trajno oteenje mozgu. Boks, ragbi i vonja motora predstavljaju primere visoko rizinih aktivnosti. Udarci u glavu prilikom boksa esto oteuju siune krvne sudove, naroito u eonom renju. Drugi sportovi mogu da dovedu do slinih povreda. Sve takve pozive je najbolje da izbegavaju oni koji ele da zatite dobro funkcionisanje eonog renja. Mehanika povreda eonog renja nije ograniena na sportiste. Povrede glave usled saobraajnih nesrea mogu da izazovu oteenje eonog renja. Zbog toga, pojasevi na seditima u kolima su obavezni. tavie, povrede na radnom mestu nisu ograniene na Fineasa Gejda iz prolosti. Preuzmite sve razumne mere predostronosti na poslu.

Rezultati MRI skeniranja hipertenzivnih i normalnih ispitanika 1. Hipertenzivni ispitanici su imali 10 puta veu pojavu oteenja bele mase. 2. Testovi inteligencije su pokazali nii nivo ukupne modane sposobnosti i inteligencije kod onih sa oteenjima bele mase. 3. Oteenja su bila prisutna bez obzira koliko je krvni pritisak dobro leen terapijom lekovima.

2. Spreite bolesti koje mogu da otete eoni reanjPravilna upotreba preventivnih medicinskih principa takoe moe da vam pomogne da ouvate funkciju eonog renja. Niz bolesti moe da dovede do gubitka kapaciteta eonog ren-

Zapazite da je povieni krvni pritisak naneo vidljiva oteenja bele mase eonog renja kao i oteenje inteligencije ispitanika. Deo mozga koji predstavlja belu masu je ukljuen u provoenje nervnih impulsa i bogat je nervnim vlaknima. Njegova boja dolazi od tih nervnih vlakana koja su obmotana belom supstancom zvanom mijelin. tavie, zapazite da su oteenja bele mase bila prisutna bez obzira koliko je uspeno krvni pritisak leen terapijom lekovima. Ovo istraivanje ukazuje da se samo kontrolisanjem krvnog pritiska nainom ivota mogu spreiti takva oteenja mozga. esto poglavlje objanjava kako se povieni krvni pritisak moe leiti ili izbei prirodnim nainima, bez lekova. Jo jedno istraivanje je dokumentovalo drugi tetni efekat povienog krvnog pritiska na mozak, to jest, atrofiju mozga, ili skupljanje mozga. Veliina mozga merena MRI-om je manja kod onih sa povienim krvnim pritiskom. To je opisano u tabeli 28.195

EONI REANJTabela 28. Hipertenzija i skupljanje mozga

213funkcionisanje eonog renja. Totalna vegetarijanska ishrana koja je osloboena svih stimulirajuih agenasa je izgleda najbolja ishrana za poboljanje sposobnosti naeg prednjeg mozga. Hrana za odojad bi trebalo da bude majino mleko.

Rezultati MRI merenja veliine mozga Znaajno vea atrofija mozga se javila kod ispitanika sa hipertenzijom u poreenju sa onima sa normalnim krvnim pritiskom.

Povieni krvni pritisak i log nisu jedina stanja koja mogu da ugroze eoni reanj. Fizika stanja esto utiu na sposobnosti mozga. Srani problemi mogu da dovedu do problema koji kasnije utiu na mozak. Raznovrsni poremeaji nervnog sistema ometaju funkcije mozga. U stvari, bilo koja ozbiljna bolest e teiti da ima merljive efekte na mozak. Krajnja poruka je da treba slediti zdrav nain ivota koji odgovara vaim ukupnim telesnim potrebama.

5. Obezbedite odgovarajuu koliinu suneve svetlostiSuneva svetlost moe da povea proizvodnju serotonina tokom dana. Tako, zauzvrat, moe da pomogne spreavanju depresije i zamora.197 Bavim se nekim od tih veza u kontekstu uloge sunca na poboljanje sna u 9. poglavlju o melatoninu. Dalje pojedinosti korisnih efekata suneve svetlosti na celokupno zdravlje osobe su navedeni u 20. poglavlju: Iznad vodeih uzroka smrti.

3. Poboljajte kvalitet dotoka krvi do vaeg mozgaPoboljanje kvaliteta krvnog dotoka do mozga je znaajno. Ponovo, ovaj faktor pomae celokupnom mozgu, a ne samo eonom renju. Kako moemo da ga obezbedimo? Diui ist, sve vazduh sa dosta kiseonika. Detaljnije govorimo o koristima sveeg vazduha na mentalne sposobnosti u 20. poglavlju: Iznad vodeih uzroka smrti. Tamo govorim o mnotvu istraivanja koja ukazuju da negativno naelektrisani joni u sveem vazduhu poboljavaju mentalne sposobnosti. Meutim, ne utie samo kvalitet vazduha na mentalne sposobnosti. Nae navike disanja takoe mogu da proizvode razliku. Moda ne shvatamo da u uionici ili kancelariji veina od nas obino die plitko. To moe da bude jedan od razloga zato posle 30 minuta uviamo da je tee koncentrisati se. Plitko disanje moe da ima takve tetne efekte doputajui da na nivo kiseonika u krvi (zvan zasienost kiseonika) padne ispod nivoa neophodnog za optimalno funkcionisanje eonog renja.196 Svesno povremeno duboko disanje moe da pomogne tom stanju. Dubokim disanjem, naroito sveeg vazduha, moemo dovoljno da poboljamo zasienost kiseonikom kako bismo poboljali funkcije eonog renja. Pored dubokog disanja prilikom sedenja, redovno aerobno vebanje (po mogunosti na otvorenom) e uticati da srce pumpa vitalnu, oksigenisanu krv do mozga.

6. Izazivajte va eoni reanjSvakako, vebajte mo miljenja vaeg mozga! Kao to i nai miii slabe kada ih ne koristimo, isto je tako i sa eonim renjem. Izazovni mentalni zadaci e pomoi odravanju mentalne otrine stimuliui eoni reanj. Ozbiljno itanje, istraivanje prirode, postavljanje pitanja o svetu koji nas okruuje, i druge zdrave upotrebe mentalnih kapaciteta tee da proizvedu korisne efekte za eoni reanj. Jedno novije istraivanje je utvrdilo da je zamiljanje odreene aktivnosti stimulisalo 80% modanih kola koja bi bila koriena za fiziko vrenje samog zamiljenog zadatka.198 Takve mentalne prakse jaaju veze modanih elija, a kada doe vreme da se aktivnost izvri, osoba je bolje pripremljena. Mentalna aktivnost kod dece i tinejdera je naroito znaajna za poboljanje sposobnosti uenja. Naunici su sada otkrili prvi vrsti dokaz da intelektualna stimulacija moe znaajno da povea broj modanih elija u znaajnom regionu mozga. Prvobitno je smatrano da je broj aktivnih modanih elija vie ili manje odreen rano u detinjstvu. Ovo istraivanje je izvreno na Salk institutu za bioloka istraivanja.199 Tamo je mladim mievima obezbeena obogaena sredina, sa vie mesta za kretanje u veoma velikim kavezima. Kada su analizirani rezultati, ti mievi su imali 15% vie razvijenih modanih elija u kljunom delu mozga odgovornom za pamenje i uenje od genetiki identinih mieva koji ive u prirodno loijem okruenju. Ove dodatne modane elije su im omoguile da bre i efikasnije savladavaju sloene lavirinte. Istraivai kau da postoje svi razlozi za pretpostavku da bi slini rezultati vaili i za

4. Obezbedite dobru ishranuU velikom delu ovog poglavlja sam se koncentrisao na ulogu dobre ishrane za optimalno

214ljude. Znaajan zakljuak je da sredina koju obezbeujemo naoj deci i tinejderima moe da utie na njihov broj modanih elija i sposobnost uenja. Ve citirani autor je opisao efekte izazova za mozak kao to je navedeno u tabeli 29.200Tabela 29. Vebanje mozga e ga proiriti Razumevanje se prilagoava dimenzijama stvari kojima se mora baviti. Ako je zaokupljen samo beznaajnim, uobiajenim stvarima, nikada pozvan na iskreni napor da shvati velike i vene istine, postaje patuljast i oslabljen. Otuda vrednost Biblije kao sredstva intelektualne kulture.

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA

Upotrebio sam dosta prostora u ovom poglavlju ukazujui da su pravilne fizike i mentalne navike znaajne za optimalno funkcionisanje eonog renja. Jasno je da prave mentalne navike doprinose odlinim umnim sposobnostima. U isto vreme prave fizike navike doprinose mentalnoj nadmonosti.202 To su zakoni prirode, zakoni koje je Tvorac uneo u nae bie. Intelektualna mo, fizika snaga i dugovenost zavise od nepromenljivih zakona. Ne postoji sluajnost po ovom pitanju. Nebo se nee umeati da sauva ljude od posledica krenja prirodnih zakona.203

ZakljuakBog je svakom od nas dao mo slobodnog izbora kako emo iveti i obino se ne mea, ak ni kada inimo loe izbore. Zaista, postoji mnogo istine u izreci da je svaka osoba graditelj sopstvene sudbine.204 Imajui u vidu ovu ogromnu mo koja vam je data da uobliavate sopstvenu budunost, zar neete danas izdvojiti neto vremena da biste ponovo ozbiljno razmotrili svoj nain ivota? Pozivam vas da razmislite o svojim trenutnim zdravim navikama i da se upitate ta moete da uinite kako biste iskoristili ono to ste nauili iz ovog poglavlja. Pokuajte da utvrdite neke konkretne korake koje moete da preduzmete u toku sledee sedmice kako biste pomogli zatiti i poboljanju svog eonog renja i naravno sa njim, celog tela. Zdrav nain ivota ima smisla. Nemojte jednostavno slediti svoje stare naine ivota samo zato to su udobni, ili zato to svi drugi tako ine. Kao to Biblija kae: I ne vladajte se prema ovome veku, nego se promenite obnovljenjem uma svojega, da biste mogli videti koja je dobra i ugodna i savrena volja Boija. (Rimljanima 12,2)

7. Kontroliimo ono to vidimo i ujemoKljuna taka na listi je povezana sa prethodnom. Izlaganje naih umova veoma inspirativnom materijalu e uveati um i ojaati intelekt. Poto su duhovnost, moralnost i volja skoncentrisani u eonom renju mozga, izabrani inspirativni materijal bi trebalo idealno da odgovara naem duhovnom i moralnom biu. Istraivanje Boijih rei ispunjava taj zahtev na jedinstven nain. Pomenuti autor je oznaio uticaj prouavanja Biblije na um, duu, intelekt, kao to je navedeno u tabeli 30.201Tabela 30. itajte Bibliju i ojaajte intelekt Biblija, upravo onako kako je napisana, treba da bude na vodi. Nita nije toliko proraunato da uvea na um i ojaa intelekt kao prouavanje Biblije. Nijedno drugo istraivanje nee toliko uzvisiti duu i dati ivost sposobnostima kao prouavanje ivih proroanstava. Kako se um dovodi istraivanju Boije rei, razumevanje e se uveati i razvie se vie moi za razumevanje velikih i oplemenjujuih istina.