FUNKCIJЕ MENADŽMENTA SU:

1. Planiranje, određivanje pravaca osmišljenog delovanja uz definisanje (odlučivanje o) ciljevima koje treba ostvariti,

2. Organizovanje, nakon određivanja ciljeva, sledi oblikovanje organizacije u funkciji ostvarivanja ciljeva,

3. Kadriranje, ima zadatak da se određene uloge dodele ljudima koji će ih najbolje izvršavati,

4. Vođenje, faza M. koja zahteva da se svi akteri procesa rada usmere prema željenom ciljevima organizacije.

5. Kontrolisanje, postupak merenja ostvarenja izabranih ciljeva i preduzimanje konkretnih akcija da se ti ciljevi ostvare.

PROCES PLANIRANJA

• Proces planiranja je prva funkcija menadžmenta, što znači da M. kao proces započinje sa tom funkcijom,

• Veliki značaj u teoriji i praksi M. se pridaje ovoj funkciji, jer je planiranje osnov za sve ostale aktivnosti zbog toga što se:

• planiranjem se definiše pravac delovanja,• smanjuje se neizvesnost i rizik,• minimiziraju se neracioanalnosti i sporedne aktivnosti,• ustanovljavaju se standardi kontrole,• olakšava se koordinacija,• olakšava se reagovanje na promene i izazove

konkurencije,doprinosi se boljem zadovoljavanju potrošača.

• Savremeni teoretičari su prilično podeljeni u definicijama (neke su apstraktne, a neke pragmatične) shvatanju i vrednovanju planiranja,

• Zajedničko u svim definicijama je shvatanje da je planiranje: (1) formalni proces, (2) da se planiranjem utvrđuju ciljevi, (3) da se planiranjem vrši izbor strategije za ostvarenje tih ciljeva,

• Stoga se planiranjem obezbeđuje da preduzeće zna:

• zašto egzistira i šta je njegovo područje delovanja,• šta su njegove dobre i loše strane,• koji izazovi su prisutni u okruženju,• da uspostavi i identifikuje određene standarde

performansi,da ima pravila ponašanja koje će slediti zaposleni u cilju izvršavanja zadataka preduzeća.

PROCES PLANIRANJApredviđanjebudžetiranje

CILJEVI AKCIJEOSTVARENJE

PLANARESURSI

Rezultati poslovanja

• Tri osnovna pitanja na koje preduzeće mora da odgovori i na čemu se manifestuje sadržaj planiranja:– gde se preduzeće trenutno nalazi?– gde preduzeće želi da bude u nekoj budućnosti?– kako i kada preduzeće namerava tamo da stigne?

• Zašto je planiranje nužno? Zbog:– Ograničenosti resursa,– Neizvesnosti okruženja.

• neizvesnost stanja,nepredvidiva okolina ili njen deo,• neizvesnost učinka,procena ucinaka okoline na P.• neizvesnost odziva, procena odziva P. na neizv. okoline.

NAČELA (PRINCIPI) PLANIRANJA SU:

• Specifičan pogled u budućnost i kao takvo je sastavni deo menadžmenta na svim nivoima,

• Planiranje mora da poštuje nekoliko polaznih principa i stavova:1. Načelo doprinosa ciljevima: svrha je svakog plana

postizanje ciljeva preduzeća,2. Načelo ciljeva: ciljevi moraju biti jasni, dostižni,

proverljivi,3. Načelo prvenstva planiranja: planiranje logički

predhodi svim ostalim funkcijama u upravljanju,4. Načelo efikasnosti planova: odnos između ostvarenih

doprinosa i troškova.

• Takodje postoje i drugi principi kao što su:– Detaljiziranje plana ostvaruje se u zavisnosti od

raspoloživih sredstava,– Ne treba planirati predaleko u budućnost zbog

nemogućnosti preciznog sagledavanja događaja,– Treba razmotriti sve alternativne pravce delovanja,– Plan treba da sadrži mere, načine, sredstva i

definisane nosioce izvršenja,– Planovi treba da budu koncizni, jasni i lako razumljivi,– Sprovođenje planova treba nadzirati i prema potrebi

ih modifikovati.

NIVOI PLANIRANJA SU:• Strategijski nivo planiranja, strogo eksterno orijentisan,

odnosi se na ciljeve (opstanak i razvoj preduzeća), strategiju (skup akcija i potrebnih resursa), viziju i misiju preduzeća,

• Taktički nivo planiranja, prevodi strategijske ciljeve i specifične ciljeve, kao što su marketing, proizvodnja, finansije, i drugi.

• Operativni nivo planiranja, zadužen i usmeren na rutinske zadatke, kao što su proizvodni tokovi, planiranje isporuka, planiranje ljudskih resursa, i sl. – Horizont planiranja, vremе na koje se pojedini oblik

plana donosi (kratkoročno, srednjoročno i dugoročno,)

TIPOVI PLANIRANJA SU:• Jednokratni planovi,

program, jednokratni i dugoraočan cilj, podržan od jednog ili više projekata (otvaranje novih kapaciteta, novih proizvodnih linija),

projekat, jednokratni i kratkoročan cilj, deo programa i odnosi se na neki konkretni problem,

• Trajni planovi, aktivnosti koje se redovno ponavljaju tokom planskog razdoblja,

politike, unapred zauzeti stavovi u pitanja koja se javljaju u poslovanju, procedure, detaljno utvrđivanje postupaka u budućim akcijama, pravila, specifični zahtevi koji ne dozvoljavaju slobodu odlučivanja.

• Kontigencijski planovi, ili scenario - definišu odgovore preduzeća u slučajevima opasnosti ili prepreka koje se ne mogu kontrolisati.

• PLANIRANJE JE SLOŽEN I KREATIVNI PROCES, A FAZE PROCESA PLANIRANJA SU:

1. Situaciona analiza,2. Postavljanje ciljeva,3. Razvoj planskih premisa,4. Identifikovanje alternativa,5. Evaluacija alternativa,6. Izbor alternativa,7. Formulisanje planova,8. Izrada budžeta.

• Situaciona analiza, predhodi planiranju, a svrha je postavljanje internih i eksternih faktora koji omogućuju dalji razvoj preduzeća,

• Postavljanje ciljeva, ključni element planiranja kojim treba odrediti i gde preduzeće u datom vremenskom razdoblju treba da stigne,

• Razvoj planskih premisa, određivanje predpostavki na kojima se zasniva plan vezano za obim, cenu, troškove, tehnologiju proizvodnje,

• Identifikovanje alternativa, zadatak planiranja da se broj alternativa smanji nalaženjem najboljih rešenja u planiranoj oblasti.

• Evaluacija alternativa, utvrđene alternative treba vrednovati imajući u vidu posebno: angažovana sredstva, predvidive rezultate, svrhu ciljeva,

• Izbor alternativa, ključna tačka u procesu planiranja, kriterijumi izbora,

• Formulisanje planova, kada je doneta odluka o izboru alternativa, tada je utvrđen osnovni plan akcija preduzeća,

• Izrada budžeta, aktivnosti planiranja rezultiraju izradom budžeta kao centralnim planskim dokumentom. Budžetiranje (badgeting) - transformacija strategijskih planova u godišnje planove izražene u finansijskim veličinama.

VREMENSKI HORIZONT PLANIRANJA JE:

• Dugoročni period planiranja, duže od 5 godina,• Srednjoročni period planiranja, duže od jedne

godine,• Kratkoročni period planiranja, do 1 godine -

osnovni i opеrаtivni (dnevni, nedeljni, dekadni, mesečni) planovi.– dugoročni planovi se tretiraju kao strategijski, a

kratkoročni kao taktički planovi,– hijerarhija i međusobna povezanost planova, – principi susretnosti i kontinuiteta u planiranju.

ODGOVORNOST ZA PLANIRANJE:

1. Odbor direktora,2. Predsednik odbora direktora,3. Izvršni odbor,4. Linijski menadžment,5. Individualni planer,6. Odeljenje za planiranje.

VIZIJA, MISIJA I CILJEVI U PROCESU PLANIRANJA

Pojam vizije preduzeća:• vizija ( lat. Visio: pojava, slika, prikaz) označava

predodžbu nekog, odnosno zamisаo nekog budućeg stanja događaja,

• Najјednostavnija definicija vizije:JASNA PREDOŽBA BUDUĆIH DOGAĐAJA (BUDUĆNOSTI), ODNOSNO DUGOROČNO ŽELJENI REZULTAT, UNUTAR KOJEG ZAPOSLENI MOGU SLOBODNO IDENTIFIKOVATI I REŠAVATI PROBLEME KOJI STOJE NA PUTU NJIHOVOG OSTVARENJA.

• mora biti kratka i jasna, motivišuća za zaposlene, kako bi je mogli slediti.

Komponente vizije• Vizija sadrži dve glavne komponente:

1. osnovnu ideologiju, definiše prirodu jednog preduzeća, odnosno njegov identitet i sastoji se iz dva dela: a) osnovne vrednosti,(načela i dogme koje vode njegovo poslovanje) b) osnovne svrhe (razlog postojanja preduzeća).

2. predvidivu budućnost, treba da predvidi ciljeve na duži rok (10-30 godina) i načine njegovog postizanja.

• Bez obzira ko je kreator vizije važno je da ona bude svima razumljiva i duboko utisnuta u svest svih članova organizacije.

Pojam misije preduzeća• misija označava osnovnu funkciju ili zadatak

preduzeća i čini njegovu svrhu ,• ima četiri elementa:

– Svrhu, razlog zašto preduzeće postoji (zadovoljavanje interesnih grupa (stejkohdera) ili širi društveni interes

– Strategiju preduzeća, definicija područja delovanja preduzeća, razlozi postojanja, izvori konkurentske prednosti,

– Standarde ponašanja, sastavni deo način na koje preduzeće obavlja svoju delatnost.

– Vrednosti, osnovna uverenja koje vode zaposlene u njihovom radu (marljivost, odanost, ljudski odnosi)najbolje je kada se poklapaju lične i organizacione vrednosti.

Sadržaj misije• Prema Kotleru misiju, kao složen pojam, čine pet ključnih

elemenata:– Razvoj preduzeća, misija preduzeća izvire iz istorije i tradicije

preduzeća,– Tekuće preferencije menadžmenta i vlasnika, M. i vlasnik uvek

imaju svoju ličnu viziju i ciljeve koje treba ostvariti,– Okolina u kojoj egzistira preduzeće, opasnosti okoline na

realizaciju misije preduzeća,– Sredstva sa kojim raspolaže preduzeće, sredstva koja

omogućuju realizovanje misije,– Specifična osposobljenost preduzeća, treba poći od onoga što

se najbolje radi u definisanju misije preduzeća.

• misiju definiše vrhovni M., a u nekim širi krug zaposlenih pa i kupci.

Način utvrđivanja misije– kreiranje osećaja za misiju je dugotrajan projekat,– za misiju mora postojati konsenzus u vrhu organizacije,– osećaj misije se širi kroz dela ljudi na vrhu,– vizionarstvo tima vrhovnih M. nužna je pretpostvka propagiranja

njihovog viđenja misije,– kontinuitet u timu M. je predpostavka za širenje osećaja misije,– misija mora biti inspirativna, – strategije i vrednosti treba kreirati zajedno, – M. se moraju usmeriti prema na vezu između vrednosti i

ponašanja.

• negativne posledice snažne vere u misiju (kočnica za promenu misije) u uslovima brzih promena u okolini, visoke nesigurnosti, promene strategije i sl.

CILJEVIPojam sadržaja ciljeva

• nesporno je da preduzeće mora imati svoj cilj, razlike postoje u: da li jedan ili više ciljeva, sadržaj i pojam ciljeva,

• proces M. započinje identifikacijom svrhe i ciljeva preduzeća, odatle postoji potreba da se pojam cilja jasnije definiše,

• Newman definiše tri vrste cilja:– Namera (intention), on pokazuje razloge zbog čega preduzeće

postoji (nrp. naš cilj je opstanak),– Usmerenje (directionality), definiše smer cilja (naš cilj je rast),

definiše pravac, a ne i opseg i domašaj akcije,– Rezultat (rezult), definiše rezultat te je otvoren spolja ( npr. naš cilj

je osvarenje stope rasta od 6%).

Broj ciljeva• Odgovor na pitanje da li jedan i više ciljeva preduzeća,• Klasična teorija M. je shvatanja da treba ima više ciljeva,

a savremеna to prihvata, ali je shvatanja da postoje DVA OSNOVNA cilja preduzeća:– Opstanak preduzeća, i – Razvoj preduzeća

• Proizvodni cilj, zadaci koje treba izvršiti u prozvodnji, a i kapacitetni cilj preduzeća treba izvršiti u cilju održavanja i razvoja sposobnosti (kapaciteta),

• Procesni aspekt definisanja ciljeva, sagledava se u delovanju okoline na inpute i outpute preduzeća,

• A, proces formulisanja i ostvarivanja ciljeva nisu isti, formulisanje može biti na razne načine (npr. autokratski, demokratski), dok njihovo ostvarivanje pordrazumeva izvršenja određenih aktivnosti.

Hijerarhija ciljeva• velikan M. Peter Drucker sugeriše usmerenje

pažnje M. na osam područja pri razvoju ciljeva menadžmenta:– Profitabilnost, namera da se ostvari dobit,– Položaj na tržištu, udeo na tržištu, obim prodaje,– Proizvodnost, odnos outputa prema inputu,– Finansijski i materijalni resursi, raspoloživost ovih

resursa,– Inovacija, planirani razvoj novih (boljih) proizvoda,– Učinak i razvijanje M., selekcija, školovanje, nagrade,– Učinak i stavovi radnika, progresivno nagrađivanje,

zaštita na radu, efikasniji pregovori sa sindikatima.– Društvena odgovornost, donacije i sponzorstva.

Kriterijumi postavljanja ciljeva• Dva poznata kriterijuma postavljanja efektivnih ciljeva:

5C i SMART,• Kriterijum 5C ima sledeće značenje pri postavljanju

ciljeva:– Clearly started. Ciljeve treba postaviti tako da budu svim budu

jasni,– Consistent with other objective. Ciljevi moraju biti konzistentni sa

drugim ciljevima, što osigurava njihovu povezanost,– Checkable-preferably measurable. Svaki cilj koji se postavlja

treba biti pre svega merljiv kako bi se moglo kontrolisati njegovo izvršenje,

– Challenging. Ciljeve treba postavti tako da budu izazovni kako bi motivisali na dostignuće,

– Carry-outable (achievable). Jasni, konzistentni, merljivi i izazovni ciljevi treba da budu ostvarivi, jer samo takvi ciljevi imaju smisla .

• SMART kriterijum podrazumeva sledeću sistematizaciju ciljeva:– Specific. Dobri ciljevi izražavaju tačno ono što se želi

ostvariti,– Measurable. Postojanje određenosti pomaže da ciljevi

budu merljivi,– Action-Oriented. Kada se postavljaju ciljevi, treba

koristiti iskaze, koji imaju glagole „akcije“ i koji čine rečenice,

– Realistic. Dobri ciljevi moraju biti dostižni i predstavljati već sada izazov.

– Time-Limited. Treba odrediti vreme u kojem će ciljevi biti ostvareni.

Koristi od postavljanja ciljeva Četiri osnovne koristi koje se izvode iz

postavljanja ciljeva:• Usmerenost na odluke i napore, kada su poznati ciljevi,

tada su i odluke menadžmenta usmerene na one faktore koji utiču na ostvarenje ciljeva.

• Pomoć u procesu planiranja, ciljevi ukazuju na na razloge zašto preduzeće postoji, a planovi ukazuju na akcije koje treba da preduzmu radi ostvarenja ciljeva,

• Motivisanje ljudi i stimulisanje učinka, ciljevi takođe motivišu ljude i stimulišu bolje performanse,

• Pomoć u proceni i kontroli performansi, budući da ciljevi predstavljaju željene rezultate, oni imaju karakter performansi i oni su zapravo standard ocenjivanja.

MENADŽMENT POMOĆU CILJEVA (Mbo- Management by Objective) JE SVEOBUHVATNI, SAVREMENI SISTEM UPRAVLJANJA KOJI

INTEGRIŠE MNOGE KLJUČNE AKTIVNOSTI U UPRAVLJANJU NA SISTEMSKI NAČIN I KOJI JE SVESNO USMEREN NA EFEKTIVNO I

EFIKASNO OSTVARENJE ORGANIZACIONIH I INDIVIDUALNIH CILJEVA.

• P. Drucker i D. McGregor su u pedesetim godinama ukazivali na značaj upravljanja pomoću ciljeva;

• Praktična iskustva M. su potvrdila veliku važnost MbO- u, a ukazuje se na onaj proces MbO koji se izvodi u tri faze:– Definisanje ciljeva,– Analiza ključnih rezultata,– Praćenje ostvarenja.

• MbO je savremeni metod i pristup menadžmentu i sveobuhvatni savremeni sistem upravljanja.

Menadžment pomoću rezultata i izuzetaka• Upravljanje pomoću rezultata (Management by Result -

MbR) je koncept M. koji je usmeren na rezultate koji se, uglavnom, izražavaju ostvarenim profitom,

• MbR je podvarijanta MbO, koja jednostavno koristi rezultate kao osnovu kontrole uspeha preduzeća i svh njegovih delova,

• Menadžment pomoću izuzetaka (Management by Exception- MbE) je koncept decentralizovanog oblika M. koji daje veliku slobodu saradnicima u izvršavanju zadataka,

• Menadžment interveniše samo u slučajevima kada rešavanje problema odstupa od standardnog, propisanog,

• MbE je primer da M. treba da rutinske stvari prepuste svojim saradnicima da ih obave, a da svoje napore fokusiraju na stvari koje odstupaju od normale.

DEFEKTI PLANIRANJA• Kritične napomene koje bi unapredile proces planiranja

(dobronamerne kritike),• Planiranje može biti rigidno, kruto i neelastično, suština uvek mora

biti u sadržaju, a ne u formi,• Izrada planova zahteva visok nivo fleksibilnosti, formalni planovi ne

mogu da zamene intuiciju i kreativnost,• Uspešna preduzeća opstaju na viziji, dok planiranje usmerava

pažnju M. na današnju konkurenciju, a ne na sutrašnji opstanak,• Veliki problem planiranja je realističnost u postavljanju ciljeva:

– Nerealno nisko postavljeni ciljevi, što olakšava njihovo ostvarenje i stvara privid uspešnosti,

– Preterano ambiciotni ciljevi (megalomanski), kao teško ili neostvarivi ciljevi što stvara velike frustracije kod zaposlenih, demotivisanost, poremećaje ljudskih