10
10. Planiranje u pozoritu i osnovne faze rada
Planiranje u pozoritu je nuno. Planiranje je prevashodno
usmereno na koordinaciju velikog broja uesnika u jednom projektu i
definisanje procesa u kadrovskom, vremenskom, prostornom,
finansijskom i organizacionom smislu.
Postoje sledee vrste planpova:
1. REPERTOARSKI PLAN
2. KADROVSKI PLAN
3. FINANSIJSKI PLAN
4. OPERATIVNI PLAN (operativni plan se pravi za celu godinu a u
idealnim uslovima i za svaku predstavu)
5. INVESTICIONI PLAN (planiraju se investicije koje mogu biti
uloene u zgradu, tehniku...)
Pored ove postoji i druga vrsta podele planova:
dugoroni (za period od 10 god.)
srednjoroni (za period od 5 god.)
godinji (poklapa se sa kalendarskom godinom ; sezona u pozoristu
traje od 1. septembra do 1.juna)
Svi planovi u pozoritu su specifini jer se odnose na ivi
umetniki rad, najdelikatniju vrstu rada sa velikim stepenom rizika
i oslanja se na pretpostavku o dolasku i interesu publike, koji se
mogu samo retrispektivno utvrditi.
Sspecifinost u organizaciji kulture podrazumeva ustaljene forme,
imanentne take u radu koje proistiu iz karaktera proizvodnje.
Osnovne faze rada u pozoritu su: 1. izbor umetnikog dela
(dramskog, muzikog, operskog, baletskog, mjuzikl, dramski tekst iz
deije literature, adaptacija knjige...)
2. podela umetnikog zadatka
a. prvo ide glavnim nosiocima projekta (reditelju, scenografu,
kostimografu, koreografu, dirigentu...)
b. potom ide glavnim nosiocima uloga (glumcima, operskim
pevaima, baletskim igraima, lanovima hora, orkestra...)
3. tehniki sektor - scenska tehnika
- radionika tehnika
4. usklaivanje zadataka Zajednikih slubi
5. individualni rad svakog umetnika (pored rada na probama
neophodan je i rad van proba - rad na sebi i rad nad samim
sobom)
6. probe umetnikog ansambla (kada se svi skupe)
7. rad radionica i usklaivanje svih procesa rada u
radionicami
8. usklaivanje svih procesa rada na delu
9. generalna proba
10. premijera (jedinstven i prvi kontakt umetnika i publike na
tom zadatku)
11. organizacija prikazivanja predstave
