PLAN UPRAVLJANJA PIO “SUBOTIČKA PEŠČARA” ZA PERIOD …

PLAN UPRAVLJANJA

PIO “SUBOTIČKA PEŠČARA”

ZA PERIOD 2021-2030

PALIĆ 2020.

План управљања ПРЕДЕЛА ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА ”СУБОТИЧКА ПЕШЧАРА” за период 2021-2030

2 Јавно предузеће “Палић-Лудаш”

SADRŽAJ

UVOD (3)

1. PRIKAZ GLAVNIH PRIRODNIH I STVORENIH VREDNOSTI I PRIRODNIH RESURSA (6)

2. OCENA STANјA ŽIVOTNE SREDINE (12)

3. PREGLED AKTIVNOSTI, DELATNOSTI I PROCESA KOJI PREDSTAVLjAJU FAKTORE

UGROŽAVANјA (15)

4. DUGOROČNI CILjEVI ZAŠTITE, OČUVANјA I UNAPREĐENјA I ODRŽIVOG RAZVOJA

(16)

5. ANALIZA I OCENA USLOVA ZA OSTVARIVANјE DUGOROČNIH CILjEVA ZAŠTITE,

OČUVANјA I UNAPREĐENјA I ODRŽIVOG RAZVOJA (17)

6. PRIORITETNE AKTIVNOSTI I MERE NA ZAŠTITI, ODRŽAVANјU, PRAĆENјU STANјA I

UNAPREĐENјU PRIRODNIH I STVORENIH VREDNOSTI (20)

7. PRIORITETNI ZADACI NAUČNOISTRAŽIVAČKOG I OBRAZOVNOG RADA (21)

8. PLANIRANE AKTIVNOSTI NA ODRŽIVOM KORIŠĆENјU PRIRODNIH VREDNOSTI,

RAZVOJU I UREĐENјU (22)

9. PROSTORNA IDENTIFIKACIJA PLANSKIH NAMENA I REŽIMA KORIŠĆENјA

ZEMLjIŠTA (29)

10. AKTIVNOSTI NA PROMOCIJI VREDNOSTI (33)

11. STUDIJSKA (ISTRAŽIVAČKA), PROGRAMSKA, PLANSKA I PROJEKTNA

DOKUMENTACIJA POTREBNA ZA SPROVOĐENјE CILjEVA I AKTIVNOSTI NA ZAŠTITI,

OČUVANјU I UNAPREĐENјU I ODRŽIVOM RAZVOJU (34)

12. SARADNјA SA LOKALNIM STANOVNIŠTVOM I DRUGIM VLASNICIMA I

KORISNICIMA NEPOKRETNOSTI (35)

13. DINAMIKA I SUBJEKTI REALIZACIJE PLANA UPRAVLjANјA (36)

14. FINANSIJSKA SREDSTVA I MATERIJALNE PRETPOSTAVKE ZA IZVRŠENјE

POVERENIH POSLOVA UPRAVLjANјA (42)

15. PRILOZI (64)



UVOD

2003. godine Predeo izuzetnih odlika Subotička peščara” stavlјen je pod zaštitu Uredbom o

zaštiti PIO „Subotička peščara” („Sl. glasnik RS”, broj 127/2003 i 113/2004). Prema Uredbi,

rezervat obuhvata površinu od 5.369,9 ha + 2.772,97 ha zaštitne zone. Pripada II kategoriji

zaštite, kao prirodno dobro od velikog značaja za Republiku Srbiju. Prema klasifikaciji

Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) potpada u IV kategoriju – Područja upravlјanja

staništima i vrstama (Habitat and species management area). Ovo područje ima i međunarodni

značaj, kao Međunarodno značajno područje za ptice (IBA) uklјučeno je kao deo Severobačkog

regiona značajnog po svojoj bogatoj ornitofauni. Za Upravlјača Rezervata određeno je Javno

preduzeće „Palić-Ludaš“ koje se stara i o ostalim zaštićenim prirodnim dobrima na području opštine

Subotica i delom opštine Kanjiža.

Osnovna vrednost područja je visoka biološka raznovrsnost kao posledica mozaičnog

rasporeda staništa koje je uzrokovano dinamičnošću peskovite podloge i blizinom podzemnih voda.

Kontinentalne peščare su u Evropi visoko vrednovane kao staništa u nestajanju, ugrožena lјudskim

razvojem (projekat Natura 2000).

Peščarska, stepska i močvarna staništa Subotičke peščare su suštinske komponente autohtone

prirode područja. Jedinstveno je i postojanje nizijskih tresava, što je inače retka pojava na peščarama.

Od velikog značaja za područje je što je svrstano u predlog za zajedničko prekogranično

prirodno dobro, sa Republikom Mađarskom, koja odmah sa druge strane granice ima svoja zaštićena

prirodna dobra.

Dosadašnji razvoj funkcija zaštite prirodnih vrednosti u periodu od donošenja Uredbe o

zaštiti Predela izuzetnih odlika je bio značajan. Pored potpune realizacije godišnjih Programa

upravlјanja i zaštite Predela, izgradnjom Vizitorskog centra Ludaš (u periodu od 2006. do 2008.

godine), rešeno je pitanje smeštaja i opremanja upravlјača, a otvorile su se i nove mogućnosti na

polјu razvoja eko-turizma. Upravlјač je uspeo da na delu površina Predela uspostavi ispašu, kao vid

aktivne zaštite prirode. Takođe, sve intenzivnijim uklјučivanjem nevladinog sektora u realizaciju

projekata aktivne zaštite prirode, kao i sve kvalitetnijom saradnjom sa lokalnim stanovništvom,

upravlјač je u velikoj meri uspeo u sprovođenju zaštite prirode u Predelu izuzetnih odlika „Subotička

peščara“.

Međutim, veliki broj problema je i dalјe prisutan. U nedostatke sistema zaštite prirodnih

dobara se ubraja:

nedovolјno jasni i sistemski nerešeni vlasnički i korisnički odnosi u korišćenju zemlјišta

što onemogućava obezbeđivanja naknada od korišćenja zaštićenog područja u cilјu

finansiranja aktivne zaštite prirode

neujednačen i nedovolјan način finansiranja Upravlјača za sprovođenje svih propisanih

funkcija

nedovolјan broj zaposlenih čuvara, ribočuvara i stručnih saradnika usled primene Zakona

o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Sl. Glasnika RS“, br.

103/2015), po kom je na snazi zabrana zapošlјavanja u javnom sektoru – do dalјnjeg

neusklađenost statusa zaštite i korišćenja resursa i javnih dobara (voda, zemlјište)



Pored ovih sistemskih problema tu su i konkretni problemi:

problem količine vode koja dolazi rečicom Kireš – sve veće isušivanje Subotičke

peščare, smanjivanje nivoa podzemnih voda i aridizacija u celom regionu (uklјučujući i

susednu Mađarsku, odakle nam dolazi rečica) dovodi do problema snabdevanja vodom

problem uređivanja voda u neposrednom okruženju kojim se područje Predela

konstantno odvodnjava, što ugrožava brojne bilјne zajednice i strogo zaštićene i zaštićene

vrste čija su ovo jedina staništa u našoj zemlјi

problem kontrolisanja posetilaca, izletnika koji ne pridržavaju se pravila (bacanje smeća,

uništavanje izletničkih mesta, vožnja motorima i vozilama itd.)

kršenje zabrane ulaska u režimu I stepena zaštite (npr. rekreativni ribolov na tresetnom

jezeru, migranti)

Neposredni osnov za donošenje Plana upravlјanja zaštićenim područjem Predeo izuzetnih

odlika „Subotička peščara“, kao i okvir za njegovo sprovođenje je Zakon o zaštiti prirode („Sl.

glasnik RS“ br. 36/2009, 88/2010, 91/2010 – ispr., 14/2016 i 95/2018 – dr. zakon) članovi 51,52, 53 i

54, kao i Uredba o zaštiti Predela izuzetnih odlika „Subotička peščara” („Službeni glasnik Republike

Srbije“, br. 127/03 i 113/04) koji obrađuju sledeće sadržaje:

Cilјeve, prioritetne zadatke i aktivnosti na sprovođenju režima zaštite

Zaštitu autohtonih ekosistema, zaštitu i unapređivanje prirodnih retkosti (zaštićenih i

strogo zašićenih vrsta flore i faune) kao i ostale flore i faune, odnosno ukupnog i

specifičnog biodiverziteta

Biološki monitoring

Regulisanje površinskih i podzemnih voda i vodnog režima

Naučno-istraživačku aktivnost

Kulturnu i vaspitno-obrazovnu aktivnost

Informativno-propagandnu aktivnost

Turističku, rekreativnu i druge aktivnosti

Kao podloga za izradu Programa upravlјanja Predela izuzetnih odlika „Subotička peščara“

korišćeni su:

Studija sa predlogom za zaštitu prirodnog dobra „Subotička peščara” kao predeo izuzetnih

odlika (2003.)

Uredba o zaštiti Predela izuzetnih odlika „Subotička peščara“ („Službeni glasnik

Republike Srbije“, br. 127/03 i 113/04)

Srednjoročni program zaštite i razvoja PIO ”Subotička peščara” za period 2005‐2009.

Prethodni Plan upravlјanja Predela izuzetnih odlika „Subotička peščara“ za period 2011

– 2020. godine (saglasnost Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog

planiranja br. 353-02-2886/2011-03).

Rešenje o uslovima zaštite prirode Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode broj: 03-1172/2

od 01.06.2020. za izradu Plana upravlјanja PIO „Subotička peščara“ za period 2021 –

2030. godine

Prostorni plan područja posebne namene „Subotička jezera i pustare“ („Službeni list

APV“, broj 10/2016),

Iskustva upravlјača u prethodnom periodu



Poseban doprinos u tom smislu pružaju iskustva razmenjena sa upravlјačem Nacionalnog

parka „Kiškunšag“ iz Kečkemeta (Mađarska), s obzirom da Predeo predstavlјa deo budućeg

zajedničkog prekograničnog zaštićenog prirodnog dobra u slivu rečice Kireš (Kőrős-ér Tájvédelmi

Körzet).

Dosadašnja iskustva, problemi, smernice i cilјevi definisani u navedenim dokumentima, a

naročito Studijom, koja je bila podloga za proglašenje prirodnog dobra, predstavlјaju osnovu i okvir

za donošenje ovog Plana. S druge strane ovaj Plan, predstavlјa obavezujući elemenat i polazište

prilikom donošenja urbanističkih i eventualnih granskih programa (vodoprivredne i druge osnove) i

raznih drugih akata.



1. PRIKAZ GLAVNIH PRIRODNIH I STVORENIH VREDNOSTI I PRIRODNIH

RESURSA PIO “SUBOTIČKA PEŠČARA”

Subotička peščara predstavlјa najjužniji deo peščanih prostranstava u međurečju Dunava i

Tise u Mađarskoj. Od kontinentalnih peskova Evrope je odvaja osoben i raznovrstan živi svet koji je

delimično uništen vekovnim prisustvom čoveka, a čija je delatnost doprinela specifičnom

predeonom liku područja. Vezana za najkontinentalniji deo Vojvodine, ova peščara je okarakterisana

jedinstvenim ekološkim prilikama u uslovima blago zatalasanog dinskog relјefa, mozaičnog

rasporeda peščanih i lesnih oaza, složenih pedoloških tvorevina koje su determinisane karbonatnim

peskovima a pre svega režimom, površini tla bliskih podzemnih voda. Nekada je područje obilovalo

i površinskim vodama, što je rezultiralo pojavom brojnih jezera u depresijama a u istočnom delu

peščare i nizijskih tresetišta u nekadašnjoj plavnoj zoni rečice Kireš.

Raznovrsnost prirodnih ekosistema Subotičke peščare odraz je specifičnog mozaika staništa u

kom se peščarske i stepske čistine prepliću sa zasadima bagrema i bora, sađenim hrastovim šumama,

malim oazama autohtonih šuma bele i sive topole, kao i posebno vrednim iskonskim tresetnim

ekosistemima. Nјihova mestimična očuvanost na svojevrstan način doprinosi da ovo prirodno dobro

bude u evropskim razmerama značajno područje i nesumnjiv punkt specifičnog florističko‐vegetacijskog, ali isto tako, i faunističkog diverziteta. Visok stepen raznovrsnosti bilјnih zajednica

različitih tipova posebno onih koje pripadaju krhkim (fragilnim) ekosistemima, sa oko 20 izdvojenih

fitocenoza barske, močvarne, livadske, peščarske, stepske i šumske vegetacije na relativno

ograničenom prostoru, daje specifičan pečat zaštićenom području. Neke od ovih zajednica su

izdvojene i za nauku opisane baš na Subotičkoj peščari za koju su ekskluzivno vezane ili pak

predstavlјaju ekološko‐geografske varijante šire rasprostranjenih fitocenoza. Samim tim i prateća

komponenta faune ima svojih specifičnosti i značaja kao jedinstvena vrednost ili kao karika u

održavanju biološke ravnoteže. Zastuplјenost mnoštva bilјnih vrsta od posebnog naučnog značaja,

različitog stepena ugroženosti i od interesa za očuvanje diverziteta nacionalnog i međunarodnog

interesa, predstavlјa, zajedno sa napred istaknutim odlikama, temelјnu prirodnu vrednost područja

Subotička peščara koje se predlaže za zaštitu kao predeo izuzetnih odlika.

Zaštićeno područje ove peščare je bilo prvi punkt u Srbiji na kom je zaživela integralna

polјoprivredna proizvodnja i osnovana prva bio‐dinamička farma kod nas. Preorjentacija

stanovništva na proizvodnju zdrave hrane koja je zasnovana na ekološkim principima, ekstenzivno

voćarstvo i tradicionalno stočarstvo su uslov usklađene delatnosti čoveka i opstanka iskonskih

ekosistema u istom milјeu. Razvoj ovog „prirodolikog predela” mora, shodno donetim međunarodnim

konvencijama i principima zaštite, očuvati recentno stanje autohtonih ekosistema, rekonstruisati i

revitalizovati uništene, posebno vredne, zajednice fragilnog karaktera po prethodno urađenim

projektima. Istovremeno se ovako planirani razvoj mora bazirati na prastarim zanimanjima i

preporučivati povratak tradicionalnom načinu živlјenja, što podrazumeva i očuvanje etno‐ nasleđa,

koje je kao i opstali delovi izvorne prirode svedok čovekovog trajanja na ovim prostorima

Subotička peščara se nalazi u najjužnijem delu peščanih prostranstava u međurečju Dunava i

Tise. Od kontinentalnih peskova Evrope je odvaja osoben i raznovrstan živi svet koji je delimično

uništen vekovnim prisustvom čoveka, a čija je delatnost doprinela specifičnom predeonom liku

područja. Vezana za najkontinentalniji deo Vojvodine, ova peščara je okarakterisana jedinstvenim

ekološkim prilikama u uslovima blago zatalasanog dinskog relјefa, mozaičnog rasporeda peščanih i

lesnih oaza, složenih pedoloških tvorevina koje su determinisane karbonatnim peskovima a pre

svega režimom, površini tla bliskih podzemnih voda.



Ekološke i biogeografske karakteristike

Subotička peščara, kao zasebna prostorno ekološka celina, predstavlјa deo Subotičko‐horgoške peščare u okviru najjužnijeg dela peščanih staništa u međurečju Dunava i Tise.

Ovu peščaru odlikuje mozaični raspored peskovitih i lesnih područja sa blago zatalasanim

dinskim relјefom, i severozapadno ‐ jugoistočnim pravcem pružanja dina. Dine su nejednakih dužina

i različite visine, što uslovlјava veoma neujednačen makro‐ i mezorelјef od Tavankuta do Hajdukova,

pa i istočnije do Horgoša. Prosečne nadmorske visine ovog peska kreću se u intervalu od 117 do 134

metara. S obzirom da dine predstavlјaju specifično geo‐nasleđe, posebno one transverzalnog i

longitudinalnog karaktera, zaslužuju očuvanje, te se zabranjuje bilo kakvo modeliranje relјefa.

Nјihovo očuvanje je preduslov zadržavanja recentnih karakteristika biotopa, a samim tim flore,

vegetacije i faune, odnosno svih osnovnih ekoloških odlika područja. Prostor se odlikuje najnižom

srednjom godišnjom temperaturom vazduha od 10,6° i najvećom razlikom u prosečnim

temperaturama između jula i januara od 23,5°. Negativne vrednosti srednjih mesečnih temperatura

su zabeležene u decembru, januaru i februaru s tim da se mrazevi javlјaju još u martu i aprilu, a

počinju već u oktobru. Godišnja suma padavina je relativno niska (527 mm), a u vegetacionom

periodu se snižava i do 293 mm. Polusušni period traje od jula do treće dekade oktobra, dok se sušni

period pojavlјuje sredinom avgusta u višegodišnjem proseku. Najčešći vetrovi duvaju sa

severozapada i severa.

U odnosu na specifičnosti prostora, za Subotičku peščaru je karakteristično pojavlјivanje

karbonatnog peska do same površine, što je bitan, ako ne i presudan faktor za karakter stepske

vegetacije. U dublјim slojevima razvija se scementirana krečno‐ peščana podloga, kao rezultat

procesa ispiranja. Pedološki supstrat je inicijalno zemlјište na pesku sa 87% ‐ 98% peska i ostatkom

gline. Količina humusa zavisi od stepena vezanosti peska, relјefa i vlažnosti, te se u depresijama

javlјa veći procenat humusa nego na dinama. Shodno porastu sadržaja humusa, u Subotičkoj peščari

se konstatovane tri vrste peska: smeđi, crni i crni ilovasti. Međudinske depresije su okarakterisane

zabarenim peskom (tj.peskovitim ritskim crnicama) i tresetom. Pomenuta poroznost i propustlјivost

peska omogućavaju brzo poniranje atmosferskih taloga kojih je i inače malo. U oblasti peščare dine

su sušne, a bunari u njima su na 8‐60 metara dubine. Podzemne vode su na 2 ‐ 4 metra ispod

površine tla, a u mezo‐ i mikrodepresijama često dospevaju skoro do same površine. Ilovasti i slabo

propusni slojevi u njima su uglavnom močvarni i zabareni. U većim depresijama su bare („jezera“)

kao na primer Kelebijsko, Bukvać i dr., koje danas usled znatno izmenjenih prilika često gube vodu.

U prošlosti ovo područje je, kao i severna Bačka (nekad poznata kao „kraj sa 1000 jezera”), bilo

hidrografski bogatije zbog brojnih potoka koji su većinom presušili i još brojnijih jezera eolskog

porekla, kojih danas skoro i nema, ili su na njihovim mestima zaostale „bare”. Rečica Kireš jedina

protiče kroz Subotičku peščaru. S obzirom na realnu pretpostavku da lesoidni sedimenti

(ukomponovani u mozaik sa peskovima) i aluvijalna ravan vodotoka Kireš kriju ostatke kvartarne

sisarske faune, treba im pridati odgovarajući značaj, jer u tom slučaju mogu pretstavlјati dokaze

prošlosti i istorijsko‐biogeografskih procesa u regionu, a samim tim oslikati i neko ishodno stanje

ekoloških prilika toga doba.

Glavni tok Kireša je najvećim delom, sve do Hajdukova, na teritoriji Republike Mađarske.

Odlikuje ga potpuno narušen hidrološki režim, tako da danas često na pojedinim mestima potpuno

gubi vodu. Da je situacija nekad biladrugačija svedoči podatak da su u ne tako davnoj prošlosti na

ovoj rečici postojali aktivni mlinovi. Nekadašnje bogatstvo u nadzemnim vodama i do danas očuvan

visok nivo podzemnih voda, bili su od presudnog značaja



za formiranje bilјnog pokrivača ovog prirodnog dobra, a uslovili su razlike u flori i vegetaciji

Subotičke i Deliblatske peščare.

Pored uticaja nadzemnih i podzemnih vodenih tokova i naglašenih kontinentalnih odlika

klime, na karakter postojeće flore i recentne vegetacije, kao i pripadajućih zoocenoza, od presudnog

uticaja su bili relјef, odlike ishodne vegetacije ovih prostora, a svakako i čovek, odnosno njegova

delatnost. Jednostavnije rečeno, svi abiotički uslovi sredine, adekvatan živi svet područja koje se

štiti, i čovek kao neizbežan faktor izmena postojećih uslova, determinišu osnovne ekološke

karakteristike ovog prirodnog dobra i daju trasu smernica njihove zaštite. One nose pečat istorijskog

faktora na ovom i širem prostoru, u čijem kontekstu se odvijala složena florogeneza i rezultirala

fitogeografska pripadnost samog prirodnog dobra i regiona u celini.

Preovlađujuću komponentu u bilјnom pokrivaču Subotičke peščare predstavlјaju travna i

šumska vegetacija na peskovima, zbog čega se u pejsažno‐ ambijentalnom smislu jasno razdvajaju tip

otvorenih predela i predeo tipa šume. Otvoreni predeli su pod peščarskim i stepskim ekosistemima.

Razvoj šumskih zajednica uslovlјen je sa više faktora.

Za funkcionisanje kompleksa ekosistema i opstanak ekološkog niza bilјnih zajednica na ovom

prostoru, značajno je očuvanje prvobitne mozaičnosti. Ona je na Subotičkoj peščari, za razliku od

Deliblatske, tokom pošumlјavanja u prethodnim periodima ipak relativno očuvana, jer šumski zasadi

obuhvataju manje komplekse, koji su prostorno razbacani i ukomponovani sa oazama izvornih šuma.

U prethodnim periodima je naglašenijim krčenjem vrednih delova sa prirodnim šumskim

zajednicama, a još više pošumlјavanjem čistina, više promenjen predeoni lik. Malo ekološko

opravdanje imala je zamena autohtonih fragmenata plantažnim zasadima topole, bora i bagrema, kao

i drugih unetih vrsta. Jasno je koliko je u takvim prilikama narušena biološka ravnoteža, koliki je

atak čoveka na prirodne uslove, na ukupan biodiverzitet, pogotovo što je u pitanju vegetacija na

peskovima gde se ekološke prilike brzo i nepovratno menjaju.

Upravo pomenuti momenti (karakteristike peščane podloge, obilјe vode u pomenutim

uslovima okruženja) su doveli do toga da se veći deo područja koristi za plantažno voćarstvo i

vinogradarstvo ili pak za neke industrijske kulture, što ovom prirodnom dobru daje specifičan pečat,

a predstavlјa osobenost živlјenja na peščanim prostranstvima severoistočne Bačke. Tako u

evropskim i svetskim razmerama vredni, često i specifični, prirodni ekosistemi vekovima opstaju

isprepleteni sa kultivisanim površinama, što čini osnovni kvalitet ovog prirodnog dobra.

Jedinstvenost ovog područja se ogleda i u tome da istočni, niži i zabareni delovi ove peščare

pokriveni reliktnim tresavskim ekosistemima uklјučuju u mozaik‐kompleksu i bio‐ parcele koje su

ipak raritet na ovim našim vojvođanskim prostorima. No uprkos istaknutoj jedinstvenosti i značaju,

ne može se očekivati konzervacija stanja na sadašnjem nivou, jer spontana sukcesija neminovno teče

a permanentno prisutan čovek može samo u još većoj meri da izmeni predoni lik.

Manje ili veće depresije ovog regiona obrasle su zajednicama bele i sive topole, koje su

pejsažno vrlo atraktivne. Samo na najnižim terenima šume Bukvać u okruženju postojećeg jezerceta

očuvano je nekoliko stabala bele i krhke vrbe, kao ostataka zajednice razvijene u nekadašnjoj redo

plavlјenoj zoni. Promenom uslova njene sastojine su skoro u

potpunosti degradirane.

Sekundarne (antropogene) fitocenoze nemaju taj značaj, mada one šumskog tipa svojim

prisustvom na svojevrstan način obeležavaju područje ovog dobra. Dok su s jedne strane zauvek

potisle prirodne šume, a samim tim uništile staništa mnogih zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta flore i

faune, dotle su s druge strane omogućile naknadno uselјavanje nekih vrsta. To je ponekad značajno s

aspekta opstanka faune, pogotovo ornitofaune, koja je dobila nova staništa za ishranu, gnežđenje i

podizanje mladih. Iako je na taj način usložnjen i



specijski i ekosistemski diverzitet ipak ovakve posledice čovekovog prisustva i rada imaju pre svega

negativan efekat, jer su se ovi novi momenti javili na račun iščezlih, izuzetno vrednih iskonskih

livada biotopa, zajednica pa i čitavih ekosistema.

Fauna kao neodvojivi sastavni deo pomenutih tipova ekosistema doprinosi održavanju

ekološke ravnoteže u njima i opšte biološke ravnoteže. Predstavlјajući kariku u lancima ishrane čini

bitnu komponentu opstanka živog sveta i faktor koji omogućava recentni biodiverzitet na ovim

prostorima.

Na području peščare nema otvorenih peskova u prirodnom stanju. Gubitak prirodne

peščarske vegetacije zbog intenzivne polјoprivredne obrade uzrokuju veštačko otvaranje peska i

stimulisanje eolske erozije.Površine sa otvorenim, pokretnim peskovima se stvaraju veštački na

obrađenim površinama. Usled intenzivne obrade površine zemlјišta se zbog nepokrivenosti tla pesak

pokreće i vetar ga raznosi na okolne površine (npr. zasadi špargle južno od Tresetnih jezera).

Ekološka karakterizacija Peščare nesumnjivo zavisi od antropogenog faktora, njegove raznovrsnosti,

porekla i snage dejstva. Širenjem gradskih celina ka srcu peščane zone uzurpirani su prirodni

ekosistemi, a oni na obodnom delu i uništeni. Zahvalјujući postojanju šumskih kompleksa, do samog

severnog ruba urbane zone, sprečen je jači pritisak na ovo područje. Današnja situacija je takva da

urbanizovane površine opasuju Peščaru od Kelebije do Hajdukova. Međusobno su povezane

magistralnim putem, a međunarodna železnička pruga deli zaštićeno područje na dva odvojena dela.

FLORA

Među bilјnim vrstama Subotičke peščare posebno je značajna reliktna šumo‐stepska bilјka –

šafranjika (Colchicum bulbocodium), jer je tu njeno jedno nalazište u Vojvodini i Srbiji. Na

mikrostaništima na kojima je opstala do danas uglavnom se javlјa u gustim populacijama. Deo

njenih staništa je nestao, a deo se prostorno smanjio zbog preoravanja, a donekle i zbog

pošumlјavanja sve do donešenja Uredbe o zaštiti (2003 i 2004). Od tada situacija se značajno

pobolјšala, zahvalјulјući aktivnim merama (uklanjanje invazivnih drvenastih vrsta sa staništa -

otvaranje i održavanje šumskih čistina i održavanje ostalih staništa – livade i pašnjaci) i monitoring

aktivnostima.

Pored šafranjike, sa aspekta očuvanja florističke raznovrsnosti i specifičnih genetskih resursa

naše zemlјe, pažnju zaslužuju peščarski karanfil (Dianthus serotinus) ‐ panonski endem i orhideja

(Epipactis atrorubens subsp. borbasii) ‐ subilirski (zapadnobalkanski) elemenat flore.

Na peskovima severno od Subotice konstatovana je peščarska perunika (Iris arenaria=Iris

humilis subsp. arenaria).

Od strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta na teritoriji Subotičke peščare rastu i crvena stežica

(Alcana tinctoria), peščarski mrazovac (Colchicum arenarium) koji je i od globalnog značaja za

očuvanje biodiverziteta, zatim kovilјe (Stipa sabulosa), zimzelen plavičasti (Vinca herbacea),

gorocvet (Adonis vernalis), mnoge orhideje itd. Istog statusa su i neke vrste konstatovane samo na

tresetištima uz Kireš: sibirska perunika (Iris sibirica), kržlјava perunika (Iris spuria) koja je dosad

zabeležena u Srbiji samo na pet lokaliteta u Vojvodini, zatim veoma retka forma čemerike (Veratrum

album subsp. album f. semilobelianum) kojoj je to jedino nalazište u Vojvodini, ibrišim karanfil

(Dianthus superbus), divlјi karanfil (Dianthus serotinus), salančica (Blackstonia serotina) i

močvarni paprat (Thelypteris palustris). Crna sasa (Pulsatilla pratensis subsp. nigricans), nekada

česta u stepama Vojvodine, danas je na granici opstanka na tri jedina preostala staništa Subotičke

peščare, te je mnogo ugroženija od svoje srodnice velike sase.



Od panonskih endema zabeleženi su: peščarski vijuk (Festuca vaginata), veliki karanfil

(Dianthus giganteiformis subsp. pontederae), sadlerov različak (Centraurea sadleniara), već

pomenuti peščarski mrazovac i peščarski karanfil, a od panonskih subendema stepski karanfil

(Dianthus pontederae subsp. pontederae).

Među specifičnim peščarskim elementima treba pomenuti šlajer travu (Gypsophila paniculata),

ožućak (Onosma arenarium), steničnicu (Corispermum nitibym), kozju bradu (Tragopogon

floccosus) i dr..

Za ovo područje je specifična retka presličica (Muscari botryoides subsp. kerneri). Indikator

šumo‐stepe odnosno klimazonalnog tipa vegetacije je šarena perunika (Iris veriegata), a ekstremnih

uslova za život na nekim otvorenim staništima mnogocvetni pucavac (Silene multiflora) kao

elemenat irano‐turanskih pustinja.

Nasuprot tome čitavo područje uz Kireš koje obuhvata staništa tzv. niskih tresava odlikuju

specifični predstavnici flore barsko‐močvarnih i livadskih ekosistema, koji su često veće retkosti

nego peščarski i šumo‐stepski elementi. Takve značajne vrste, koje su istovremeno i indikatori

jedinstvenih fitocenoza vezanih samo za ovo područje su: bela čemerika (Veratrum album subsp.

album f. semi‐lobelianum), kržlјava perunika (Iris spuria), sibirska perunika (Iris sibirica), ibrišim

karanfil (Dianthus superbus), dlakava mlečika (Euphorbia villosa), kalјužnica (Caltha laeta) i mala

svećica (Gentiana pneumonanthe).

Samo na ovom tipu staništa razvija se zajednica mezofilnih livada koja uklјučuje i neke vrste

orhideja: Orchis militaris, Anacamptis palustris, A. coriophora i posebno retka orhideja kod nas

Ophrys sphegodes. Sve ove vrste su značajne kao genetički resursi u evropskom i širem smislu.

Završni stadijum razvoje stepske vegetacije u progradaciji ka šumi šumo‐ stepe posebno

karakterišu prirodne vrednosti poput Neotinea ustulata, A. coriophora, Iris variegata, Rhinanthus

borbasii, Pulsatilla pratensis subsp. nigricans i druge strogo zaštićene i zaštićene vrste. Nјihovo

prisustvo ukazuje na značaj stepa sa aspekta očuvanja bidoverziteta. Specifična, a ujedno i

dominantna stepska zajednica ovog područja, razvijena uglavnom na prostoru između centralnog

dela Subotičkih šuma i tresetišta oko Kireša, ima livadsko‐ stepski karakter. Pečat sastojinama daju

pored karakterističnih vrsta i stepski karanfil (Dianthus pontederae subsp. pontederae), panonska

endemska vrsta Borbašev šuškavac (Rhinanthus borbasii) i macina trava glatka (Nepeta pannonica).

U rano proleće se javlјaju šafranjika (C. bulbocodium), i prugasti šafran (Crocus reticulatus), dok

kasno prolećni aspekt odlikuje, pored presličice (Muscari botryoides subsp. kerneri) i šarena

perunika (Iris variegata), koja je značajna kao indikator pravegetacije hrastovih šuma. Pomenuta

šafranjika predstavlјa šumo‐stepski relikt postglacijalnog doba, što je samo po sebi razlog za

preduzimanje posebnih mera zaštite, jer je ovo njeno jedino stanište u Srbiji.

FAUNA

Batrahofaunu, zahvalјujući postojanju barskih i močvarnih ekosistema, kao centara

migracije i razmnožavanja, čini relativno veliki broj vodozemaca. Prema istraživanjima

konstatovano je 8 vrsta vodozemaca (Triturus vulgaris, Rana dalmatina, Rana kl. esculenta, Rana

ridibunda, Bufo bufo, Bufo viridis, Pelobates fuscus i Hyla arborea). Poseban značaj prostoru daje i

uočavanje populacija neoteničnih formi vrste T. vulgaris.

Zahvalјujući specifičnosti područja Subotičko ‐ Horgoške peščare, javlјa se i specifična

herpetofauna, u okviru koje su konstatovani Emys orbicularis, Lacerta viridis, Lacerta agilis,

Podarcis muralis, Podarcis taurica i Natrix natrix, Coronella austriaca.

Od preko 170 vrsta koje čine do sada konstatovanu ornitofaunu Subotičke peščare, od

gnezdarica treba izdvojiti: Coracius garrulus, Sylvia nirosia, Sylvia curruca, Emberiza



calandra, Saxicola torquata, Ciconia nigra, Caprimulgus europaeus, Lanius minor, Turdus

viscivorus, Tringa totanus, Anthus campestris, Dryocopus martius, Caravelis cannabina, Lullula

arborea i Locustella fluviatilis. Među sovama je najčešća Strix aluco i Asio otus, ali se po salašima

susreću Athene noctua i Tyto alba, u zadnjim godinama se pojavio i gnezdi se Otus scops. Među

dnevnim grablјivicama se susreću tri veoma značajne gnezdarice Haliaeetus albicilla, Pernis

apivorus i Falco subbuteo. Na seobi i zimovanju posebno su interesantne vrste: Aquila heliaca,

Circus pigargus, Falco columbarius, Regulus regulus, Turdus pilaris i Ficedula hypoleucos.

Posebno treba izdvojiti gnežđenje Sylvia nisoria, koja je retka ptica Vojvodine i cele Srbije, a upravo

peščarska područja su njena najvažnija staništa kod nas.

Od teriofaune, među vrstama bubojeda (Insectivora) utvrđeno je prisustvo ježa (Erinaceus

concolor) i krtice (Talpa europaea), a odgovarajući stanišni uslovi omogućuju opstanak i rovčicama,

predstavnicima rodova Crocidura, Sorex i Neomys. Iz reda Legomorpha je prisutan zec (Lepus

europaeus). Iz reda glodara (Rodentia) registrovano je prisustvo veverice (Sciurus vulgaris), slepog

kučeta (Spalax leucodon) i polјske voluharice (Micromys arvalis). Iz grupe voluharica se na ovim

prostorima može očekivati i prisustvo vodene voluharice (Arvocola terrestris), podzemne voluharice

(Pitymys subterraneus), ali i livadske voluharice (Microtus agrestis), vrste severne i srednje Evrope,

koja se na severu Vojvodine nalazi na južnoj granici areala. Iz potfamilije miševa (Murinae) svakako

su, na području zaštićenog prirodnog dobra prisutne vrste: šumski miš (Apodemus sylvaticus), prugasti

miš (A. agrarius), sivi pacov (Rattus norvegicus) i domaći miš (Mus musculus), dok je na stepskim

staništima moguće prisustvo stepskog miša (Apodemus microps), a na različitim tipovima travnih

staništa potencijalnu vrstu pretstavlјa i patulјasti miš (Micromys minutus). U odnosu na retke vrste

glodara potrebno je posebno istaći slepo kuče (Spalax leucodon). Ova vrsta ceo život provodi pod

zemlјom, u sistemu hodnika koje neumorno proširuje u potrazi za hranom ‐ korenjem trava,

rizomima i lukovicama. O njenom prisustvu svedoče humke, nalik na krtičnjake, ali veće i

drugačijeg rasporeda, odnosno i nekoliko nalaza živih jedinki na površini. Kao specifična životna

forma, slepo kuče gotovo da nema predatora te je ugroženo isklјučivo nestajanjem staništa. Iz reda

zveri (Carnivora) na zaštićenom prirodnom dobru je prisutna široko rasprostranjena lisica (Vulpes

vulpes) i šakal (Canis aureus), a iz porodice kuna (Mustelidae) sreću se kuna zlatica (Martes martes)

i kuna belica (Martes foina). Jazavac (Meles meles) je čest je stanovnik ovog prostora. Na području

Subotičkih šuma evidentirano je mrki tvor (Mustela putorius). Konstatovane su i lasica (Mustela

nivalis) i hermelina (Mustela erminea), kao i vidra (Lutra lutra). Red Artiodactyla predstavlјaju

sledeće autohtone vrste: divlјa svinja (Sus scrofa), evropski jelen (Cervus elaphus) srna (Capreolus

capreolus). Srna je predmet lovnog gazdovanja u otvorenom i ograđenom delu lovišta, dok se u

gateru gaje i jelen lopatar (Dama dama) i muflon (Ovis musimon).

Međunarodno značajne vrste

Od kada je 2007. godine potpisana Bernska konvencija (Konvencija o očuvanju evropske

divlјe flore i faune i prirodnih staništa, „Službeni glasnik RS‐ Međunarodni ugovori“, br. 102/2007)

lista zaštićenih vrsta se proširila. Obaveza zaštite vrsta i staništa se na području Subotičke peščare

proširila za neke vrste koje dosada nisu bile u fokusu pažnje. Zato se u planskom periodu mere

zaštite proširuju na ove vrste među kojima naglašavamo: divlјi karanfil (Dianthus serotinus),

mrazovac (Colchicum arenarium) i njihova staništa. U procesu je valorizacija vrsta i staništa kroz

izdvajanju područja NATURA 2000 među kojima su staništa i vrste značajne za područje Peščare.

Pored prilagođavanja mera zaštite obavezama zaštite vrsta i staništa od međunarodnog značaja

značajno je i otvaranje mogućnosti pristupa međunarodnim fondovima u budućnosti.



2. OCENA STANјA ŽIVOTNE SREDINE PIO “SUBOTIČKA PEŠČARA”

Subotička peščara je predeo koga karakretišu jedinstvene ekološke prilike u ulovima

peskovite geološke podloge zatalasanog dinskog relјefa, raznovrsnih zemlјišta i posebnog režima

podzemnih voda koji uslovlјavaju specifičan mozaik ekosistema i staništa uz visok stepen

raznovrsnosti bilјnih zajednica, kao i značajno bogatstvo faune, što ovom području daje izuzetne

predeone odlike. Najznačajnija su vlažna staništa formirana na podlozi nizijskog treseta u dolini

rečice Kireš, koja pripadaju najviše ugroženim staništima u Evropi i svetu.

Među najbitnijim promenama je svakako opadanje nivoa podzemnih voda na celoj peščari.

Tokom perioda uređivanja voda poslednjih nekoliko decanija došlo je do značajnog smanjenja nivoa

podzemnih voda, što deluje na celoj površini zaštićenog područja i izaziva degradaciju svih tipova

staništa.

Zaštićeno dobro je, zbog blizine centralnog gradskog jezgra grada Subotice i okolnih naselјa u

velikoj meri izloženo antropogenim uticajima, posebno kada su u pitanju jugozapadni, južni i

jugoistični delovi, dok je u severnim delovima duž državne granice sa Mađarskom taj uticaj znatno

manje izražen.

Od antropogenih pritisaka prisutni su uništavanje staništa i uznemiravanje strogo zaštićenih i

zaštićenih vrsta, ilegalne seče šuma i drugih aktivnosti.

Ugrožavajuće faktore predstavlјa širenje invazivnih vrsta, kao i zarastanje čistina širenjem

žbunaste i drvenaste vegetacije.

Rezultat današnjeg stanja Subotičke peščare su načini korišćenja i pritisci na staništa iz

prethopdnog perioda koji su doveli do izmena autohtonog predela, fragmentacije i izolacije staništa

kao i neracionalno korišćenje prirodnih resursa (lovna fauna, zemlјište, voda).

2.1. Faktori izmena autohtonog predela

Promene u bilansima stanja voda od sredine 20. veka (rečica Kireš, podzemne vode)

uticalo je na ekološke uslove koji su postali sušniji. Na otvorenim travnatim površinama vlažna

staništa su se smanjila (nestanak vlažnih livada i prateće flore i faune) dok su šumske površine bitno

promenile lik jer su se hrastove sastojine osušile a novoposađene površine teško opstaju. Situacija se

nije pobolјšala ni u zadnjoj deceniji iako je Upravlјač više puta pokušao da inicira saradnju sa

nadležnim subjektima vodoprivrede u cilјu rešavanja ovog problema.

Širenje naselјa i urbanističkih zona u prvoj polovini 20. veka dovelo je do toga da je

područje Subotičke peščare okruženo sa svih strana naselјem osim sa severa gde je granica sa

Republikom Mađarskom. Iz ovih zona je veliki pritisak i uticaj na još prirodolike površine

zaštićenog područja (ostavlјanje smeća, pritisak raznih posetilaca, zagađenje voda i vazduha).

Širenje polјoprivrednog zemlјišta je takođe umnogome promenilo predeo peščare, jer se na

nekadašnjim peščarskim pašnjacima raširile parcele plantažnih voćnjaka (prva polovina 20. veka) i

kasnije klasična ratarska proizvodnja na velikim površinama (kraj 20. veka) što je smanjilo površine

autohtone vegetacije i uticalo na promene ekoloških uslova (podzemne vode, zemlјište).

Unošenje i širenje alohtonih vrsta od kojih se mnoge sada karakterišu kao invazivne

(Bernska konvencija) zbog polјoprivrede i šumarstva do kraja je narušilo ekosisteme Peščare. Na

polјoprivrednim površinama su se raširile ambrozija (Ambrosia artemisiifolia), divlјi duvan

(Asclepias syriaca), repušnjača (Erigeron canadensis), krasolika (Erigeron anuus) i kanadska

štapika (Solidago canadensis). Na pojedinim šumskim



površinama preovlađuju sastojine bagrema (Robinia pseudoacacia) i američkog koprivića (Celtis

occidentalis). Evidentirano je prisustvo i širenje drvenastih vrsta: dafina (Eleagnus angustifolia),

jasenolisni javor (Acer negundo), kiselo drvo (Ailanthus altissima) i gledičija (Gleditsia

triacanthos). Ovo je posledica prakse u konvencionalnoj polјoprivredi i šumarstvu. Pošumlјavanje

šumskih čistina, u drugoj polovini 20. veka, je takođe izmenilo predeo i njegovu mozaičnost, jer

peščarska travnata staništa (čistine) su delimično obrasle sa bagremom i koprivićem, i drugim

alohtonim invazivnim drvenastim vrstama. U zadnjih deset godina Upravlјač je na više lokacija, gde

su registrovana staništa zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta (npr. šafranjika), započeo revitalizaciju

šumskih čistina, i više godina unazad održava već očišćene lokacije gde su bili uklјučeni korisnici

prostora i volonteri. Područje tresetišta uz rečicu Kireš je takođe izmenilo izgled predela. Početkom

20. veka i eksploatacijom treseta su otvorena tresetna okna koja su se punila podzemnom vodom i

vodom iz Kireša što je bitno promenilo ekosistem. Kasnije krajem 20. veka krčenjem fragmenata

šume barske ive i izkopavanjem južnog tresetnog jezera da bi se formirao pecaroški ribnjak,

definitivno je promenjen predeo uz Kireš.

2.2. Faktori fragmentacije i izolacije staništa

Preoravanje staništa zaštićenih vrsta iz 2000. godine (zaorano skoro 1000 ha travnatih

površina koje se poslednjih 20 godina nisu koristile u polјoprivrednoj proizvodnji) su, uprkos

delimičnoj revitalizaciji dela površine, uticala na dalјu usitnjavanje staništa slepog kučeta, šafranjike,

sase i drugih ugroženih vrsta.

Brojne divlјe deponije na raznim mikrolokacijama u pojasu šume ali i po otovrenim

peščarsko travnim površinama utiče na razaranje staništa i pospešuje fragmentaciju.

Značajan faktor su i otvaranje letnjih puteva, melioracionih kanala (najgušće su locirani

uz dolini Kireša), jama za zalivanje ili pojenje, otvaranje novih majdana (nekontrolisano vađenje)

peska.

2.3. Smanjenje negativnih uticaja u periodu od proglašenja zaštite

Dosadašnje iskustvo uprvlјača u periodu od 2011. godine su dobri rezultati u aktivnostima

revitalizacije zaoranih površina sa livadskom vegetacijom iz 2000. godine. Kroz kontinuirani

projekat revitalizacije deo površina je povratio prirodoliku vegetaciju. Takođe naše dugogodišnje

iskustvo u upravlјanju ovim područjima je, da ustanovlјavanje zaštićenih područja, čuvanje i nadzor

na terenu kao i aktivne mere zaštite daju rezultat. To se može videti iz podataka za sledeće zaštićene

vrste:

Colchicum bulbocodium ‐šafranjika

U PIO „Subotička Peščara“ – zahvalјulјući aktivnim merama (uklanjanje invazivnih drvenastih vrsta

sa staništa - otvaranje i održavanje šumskih čistina), vrsta se pojavila na novim lokalitetima unutar

zaštićenog područja. Paralelno sa realizacijom aktivnih mera zaštite obavlјeno je i redovan

monitoring stanja populacija. Od 2016. godine radi se i apsolutno brojanje cvetajućih jedinki,

procenjeni broj jedinki se menjalo od 40.000 do

136.000. Prema monitoring podacima iz 2020. godine na ukupnoj površini od 8,1 ha, na 110

različitih lokaliteta (najviše do sada) prebrojano je ukupnno 84.919 lukovica i procenjena je da je

cvetalo više od 90.000 jedinki.

Pulsatilla pratensis subsp. nigricans ‐ crna sasa

U 2010 god nađena na dva lokaliteta u PIO „Subotička peščara“ (pre toga bila je zavedena kao

nestala vrsta sa naših područja). Na 1 lokalitetu je bilo 13 jedinki, na lokalitetu 2



zabeležena je 1 jedinka. 2020. godine vrsta se pojavila na dva od tri poznata lokaliteta. Na prvom

lokalitetu u Radanovačkoj šumi na manjoj površini evidentirano je ukupno 5 bilјaka crne sase. Na

drugom lokalitetu u Radanovačkoj šumi koji se nalazi na ivici borove šume izbrojana je ukupno 181

bilјka crne sase. Na trećem lokalitetu u Krčevini ispod hrasta još uvek se nisu pojavile bilјke crne

sase te je potrebno nastaviti dalјe praćenje ovog lokaliteta.

Dianthus serotinus ‐ peščarski karanfil

2010. godine vrsta je nađena na još jednom lokalitetu u PIO Subotička peščara. Od stavlјanja pod

zaštitu (2003. godine) broj lokaliteta sa ovom vrstom se povećao zahvalјujući režimima zaštite koji

ograničavaju određene šumske radove na njihovom staništu. Širenju populacije doprinelo je i čišćenje

staništa od šumskog podrasta kao jednom od aktivnih mera zaštite. Prema najnovijim terenskim

podacima ova vrsta je prisutna na 108 lokaliteta.

Spalax leucodon ‐ slepo kuče

Zahvalјulјući revitalizaciji degradiranih (uzoranih) pašnjaka, areal ove vrlo retke i strogo zaštićene

vrste se za 13 godine povećao sa nekoliko hilјada m2 na oko 265 ha. Povećalo se i broj jedinki ove

vrste. Dok je 2013 godine procenjeni broj jedinki bio 40 prema monitoring podacima (brojanje i

evidentiranje aktivnih humki GPS uređajima) 2019. godine procenjeni broj jedinki je 400. Aktuelna

genetska istraživanja ukazuju na to da postoji genetska razlika među prostorno odvojenim

populacijama, koje sve više naučnika smatra posebnim vrstama. Onu koja živi u Bačkoj (u PIO „Subotička peščara) i Sremu naučnici zovu vojvođansko slepo kuče, a naučni naziv joj je

Nannospalax (leucodon) montanosyrmiensis. Ovaj naziv još nije usvojen u pravnim aktima zaštite

prirode u Srbiji.

2.4. Uticaji koji se mogu smanjiti saradnjom sa drugim sektorima

Imajući u vidu promenjenu namenu prostora koja je nastala proglašenjem zaštite određen

broj negativnih uticaja se može smanjiti saradnjom upravlјača i drugih subjekata zaštite prirode sa

drugim sektorima. U proteklom planskom periodu (2011-2020.) Upravlјač je uspeo da uspostavi

dobru saradnju sa raznim korisnicima prostora i interesnim grupama. Tu saradnju treba nastaviti,

unaprediti i proširiti.

Najznačajniji negativni uticaj, promena nivoa podzemnih voda, može se menjati prvenstveno

kroz promenu planova regulacije voda u saradnji sa nadležnim institucijama. Tu treba spomenuti i

potrebu revizije međunarodnog sporazuma o vodnom režimu Kireša.

Takođe značajna je saradnja sa svim subjektima vezanim za korišćenje polјoprivrednog

zemlјišta (nadležno Ministarstvo za oblast polјoprivrede, lokalna samouprava Opštine Subotice i

Kanjiže i dr.) sa kojima je uspostavlјena kontinuirana saradnja. Upravlјač je uklјučen u realizaciju

godišnjih Programa zaštite, uređenja i korišćenja polјoprivrednog zemlјišta Grada Subotice kroz

vođenja evidencije i baze podataka pracelama polјoprivrednog zemlјišta u zaštićenim područjima,

terenskih obilaska i komunikacije sa korisnicima i potencijalnim zakupcima i kroz kontrolisanja

poštovanja uslova zaštite prirode. Takođe sarađuje se sa nadležnim sekretarijatom Opštine Kanjiža,

kao i sa polјočuvarskim službama.

Unapređena je saradnja i sa upravlјačem šumskog zemlјišta čiji korisnik je JP

„Vojvodinašume“, Šumsko gazdinstvo „Sombor“ iz Sombora a neposredni izvršilac je Šumska

uprava Subotica. Razmenom podataka, usaglašavanjem planskih i programskih dokumenata i

zajedničkim obilascima terena dostignut je veći nivo zaštite prirodnih vrednosti u šumskom

zemlјištu .

Uspostavlјena je saradnja i sa organima unutrašnjih poslova – pogranična policija.



3. PREGLED AKTIVNOSTI, DELATNOSTI I PROCESA KOJI PREDSTAVLjAJU

FAKTORE UGROŽAVANјA PIO “SUBOTIČKA PEŠČARA”.

Kao klјučni faktori ugrožavanja PIO „Subotička peščara“ konstatovane su sledeće aktivnosti

kao negativni uticaji:

Uticaji posetilaca i drugih pojedinaca

ulazak posetilaca na površine u režimu I stepena zaštite

pojačana poseta izletničkih mesta (prvenstveno Majdan) što je uzrokovao i porast slučaja

neadekvatnog korišćenja mobilijara, palјenje vatre, povećanje buke i sl.

novi vidovi „rekreacije“ – „paintball” i „airsoft” (uznemiravanje živog sveta, gaženje

staništa, otpad)

ilegalna seča drvenastih podrasta sa staništa prirodnih vrednosti, pri kojoj dolazi do

uništavanja ili gaženja staništa strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta

vožnja motornim vozilima (kros motori, terenska vozila) van šumskih puteva

ilegalno odlaganje smeća

nedozvolјeno sakuplјanje strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta; najčešće ilegalno hvatanje ptica

krivolov pri kome dolazi do uznemiravanje i gaženja staništa strogo zaštićenih i zaštićenih

vrsta i love se vrste na nedozvolјen način (npr. vabilice)

Uticaji korisnika prostora

šumarske aktivnosti koje nisu u skladu sa cilјevima zaštite prirode – pravlјenje

protivpožarnih staza gde se naruše staništa zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta, planska seča

šume kao ugrožavajući faktor gnežđenja strogo zaštićenih vrsta

polјoprivredni radovi na području PIO koji nisu usklađeni sa propisanim režimima (intenzivno

ratarenje, ponovni pokušaji zasnivanja polјoprivrednih kultura na već zatravlјenim parcelama

što otvara prostor invazivnim vrstama i fragmentira staništa)

lov – solišta, hranilice i čeke na neadekvatnim mestima

Od procesa koji se odvijaju na zaštićenom području, a predstavlјaju faktore ugrožavanja treba

izdvojiti:

Procesi koji su pojačani neodrživim načinom korišćenja resursa zemlјišta

zarastanje čistina – proces zbog koga bi, bez sprovođenja mera aktivne zaštite došlo do

nestanka bitnih peščarskih i stepskih staništa; dominantne vrste koje učestvuju u ovom

procesu su kiselo drvo, glog, američki jasen, zeleni javor, američki koprivića, bagrem i zova

širenje invazivnih vrsta

Procesi kao posledica regionalnih uticaja

Opadanje nivoa podzemnih voda u međurečju Tise i Dunava

Klimatske promene

Isušivanje ekološkog koridora Kireš



4. DUGOROČNI CILjEVI ZAŠTITE, OČUVANјA I UNAPREĐENјA I ODRŽIVOG

RAZVOJA PIO “SUBOTIČKA PEŠČARA”

1. Zaštita specifičnih i posebnih tipova peščarskih, stepskih i vlažnih staništa, populacija retkih i

ugroženih vrsta flore i faune.

nastavak kartiranja staništa zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta

definisanje ekoloških koridora

2. Aktivna zaštita ekosistema, revitalizacija i održavanje staništa

rad na očuvanju stepskih i peščarskih staništa, kao osnova za očuvanje biodiverziteta

zaštićenog područja i sa cilјem povećanje brojnosti populacija strogo zaštićenih i zaštićenih

vrsta (šafranjika, slepo kuče, peščarski karanfil, peščarski mrazovac)

nastavak projekta revitalizacije iz prethodnog perioda uz uklјučivanje novih površina

(peščarski karanfil, ibrišim karanfil, mala svećica)

aktivnosti na sprečavanju širenja invazivnih vrsta (ambrozija, divlјi duvan i dr.) kroz

organizaciju direktnih radova sa korisnicima prostora, lokalnim stanovništvom i udruženjima

građana.

aktivnosti na zaustavlјanju ilegalne eksploatacije peska i revitalizaciji majdana

3. Usklađivanje dozvolјenih vidova korišćenja prirodnih resursa (polјoprivreda, šumarstvo,

lovstvo, turizam) sa potrebama zaštite i očuvanja zaštićenog područja, razvijanje principa održivog

razvoja.

ekstenziviranje korišćenja polјoprivrednog zemlјišta u pravcu formiranja pašnjaka i košanica

stimulisanje lokalnog stanovništva i korisnike prostora za tradicionalne vidove korišćenja

(košenje, ispaša, tradicionalne rase)

usklađivanje načina gazdovanja šumama sa cilјem da prioritet gazdovanja postane očuvanje

prirodnih vrednosti šume, ostalih staništa i ekosistema

rad na podsticanju organske proizvodnje i brendiranju zaštićenog područja i njegovih

prirodnih i kulturnih vrednosti

4. Uspostavlјanje monitoringa stanja ekosistema, ugrožavajućih faktora, efekata mera aktivne

zaštite i uticaja dozvolјenih aktivnosti.

unapređenje GIS baze staništa prirodnih vrednosti i njeno održavanje

monitoring stanja prirodnih vrednosti i ekosistema

monitoring površina revitalizacije

5. Saradnja u okviru nacionalne i regionalne mreže zaštićenih područja, naročito u ustanovlјavanju

prekograničnog zaštićenog dobra sa Republikom Mađarskom:

stvaranje ekoloških koridora i mreža

revitalizacija vodotoka Kireš

stvaranje zajedničkog prekograničnog zaštićenog dobra

6. Razvijanje optimalne prakse u upravlјanju prirodnim dobrom i u tom okviru odgovarajuće

prezentacije prirodnih vrednosti prekograničnog značaja.

unapređenje rada čuvarske i stručne službe

rad na edukaciji lokalnog stanovništva i korisnika zaštićenog područja o značaju očuvanja

prirodnih vrednosti

rad na edukativnim programima za školsku decu i posetioce



5. ANALIZA I OCENA USLOVA ZA OSTVARIVANјE DUGOROČNIH CILjEVA

ZAŠTITE, OČUVANјA I UNAPREĐENјA I ODRŽIVOG RAZVOJA PIO “SUBOTIČKA

PEŠČARA”

Plan upravlјanja PIO„Subotička peščara“ po sadržaju obuhvata dvojake zadatke. Jedni su

nastavak započetih aktivnosti, a drugi predstavlјaju najnovije zadatke formulisane na osnovu

uočenih potreba koje će obezbediti unapređenje ekosistema i biodiverziteta prirodnog dobra. To nije

program aktivnosti samo Upravlјača nego ukupnih potreba u obezbeđenju očuvanja vrednosti

zaštićenog područja.

Uslovi za njegovu realizaciju su:

I Finansijska podloga i podrška razrađene prema subjektima koji su u obavezi da učestvuju u

realizaciji Programa

Ministarstvo zaštite životne sredine

Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine

Lokalna samouprava‐opštine Subotica

naknade za korišćenje zaštićenog područja

uz iznalaženje svih ostalih koji su zainteresovani za očuvanje, zaštitu i racionalno korišćenje prirodnih

vrednosti kroz donacije i projekte.

II Definisanje godišnjih planova, urađenih na bazi Plana upravlјanja, u kojima će biti

konkretizovani zadaci i poslovi predviđeni za realizaciju u tekućoj godini, dinamika njihovog

izvršavanja i visina potrebnih sredstava, kao i izvora obezbeđenja ovih sredstava.

Naglašavamo četiri glavna osnova na kojima se programske aktivnosti mogu ostvarivati:

1. Organizovanje, opremanje, kadrovsko osposoblјavanje upravlјača

Imajući u vidu i prostorni obuhvat (5 369,90 ha + 2 773,97 ha) i sadržajno raznolike zadatke

(prezentacija dobra, revitalizacija, ekoturizam, saradnja sa brojnim korisnicima i dr.), potrebe u

sprovođenju obaveza Upravlјača, osnovnu pretpostavku za ostvarivanje Plana čini odgovarajuće

organizovanje, opremanje i kadrovsko osposoblјavanje. Prioritet treba da

bude i povećanje broja zaposlenih na ovim poslovima s obzirom na povećani obim poslova, a

u cillјu kvalitetnog realizovanja planskih aktivnosti.

Potrebno je stvaranje uslova za ovakvo organizovanje i opremanje, naročito u finansijskom

smislu. Očekuje se od šire zajednice da podupre aktivnosti Upravlјača na ovom polјu. Prvo opština i

lokalnih zajednica, a zatim Pokrajine i Republike. Važnu ulogu u ovome ima i prekogranična

saradnja u panonskom regionu.

2. Obezbeđivanje finansijskih sredstava iz planiranih izvora za upravlјača i druge

subjekte

Za funkcionisanje upravlјanja i ostvarivanje programiranih mera na Subotičko peščari

neophodno je obezbeđivati finansijska sredstva iz svih zakonom predviđenih izvora, u potrebnim

godišnjim iznosima. Ukoliko se ne postignu planirane obimi sredstava jasno je da će i delovi Plana

morati biti umanjeni, naročito u segmentima koji se odnose na: posebne mere zaštite, aktivnosti u

razvoju novih funkcija i projektima istraživanja i unapređivanja zaštite.



3. Donošenje planske i druge dokumentacije

Bitna pretpostavka za ostvarivanje savremene integralne zaštite na području PIO

„Subotička peščara” i neposrednog okruženja, jeste donošenje odgovarajuće prostorne i urbanističke

dokumentacije i ažuriranje istih.

Prepostavka za ostvarivanje programiranih mera je izrada/usklađivanje vodoprivrednih,

šumskih, lovnih i drugih osnova i potrebnih projekata i dokumentacije, njihovo usaglašavanje sa

režimima zaštite.

Imajući u vidu da su za donošenje pojedinih vrsta dokumentacije nadležni drugi subjekti

Upravlјač će se angažovati na iniciranju njihove izrade, uz odgovarajuće uklјučivanje u procesu

rada.

4. Saradnja sa nadležnim i zainteresovanim subjektima

Od velikog značaja za uspešno ostvarivanje Plana upravlјanja je usaglašeni, zajednički rad i

saradnja svih korisnika područja kao i svih subjekata (lokalna zajednica, nadležne institucije,

zainteresovane strane), koji su nadležni ili zainteresovani za zaštitu, očuvanje prirodnih vrednosti

PIO „Subotička peščara”.



SWOT analiza ostvarivanja cilјeva zaštite prirode

PREDNOSTI - SNAGE

višegodišnje iskustvo u

upravlјanju

kvalitetna i posvećena čuvarska i

stručna služba

trend uređivanja sistema zaštite prirode i uređivanja upravlјanja ZP u procesu pristupanja

EU

dobra prekogranična saradnja

uspešno realizovani

međunarodni projekti

postojanje infrastrukture

uspešan program revitalizacije

unapređivanje saradnje sa sektorima

polјoprivrede i šumarstva

saradnja sa lokalnim

stanovništvom

doneta Strategija zaštite prirode Republike Srbije za 2019-

2025.

NEDOSTACI - SLABOSTI

neodgovarajući broj čuvara i stručnih

saradnika, kao i nedostatak izvršilaca drugih

poslova u sektoru zaštite prirode Upravlјača

koncept uređivanja voda u regionu sa cilјem odvodnjavanja ugrožava staništa

blizina naselјa zaštićenom prirodnom

dobru ugrožava područje zbog stalnog pritiska

posetilaca/prolaznika

upravlјač nije korisnik nijednog dela

državnog zemlјišta, nedovolјne ingerencije

neusklađenost upravlјanja prostorom

(različiti korisnici i interesi)

nedostatak kontinuiteta i jasnih izvora

finansiranja za osnovne aktivnosti

neusklađenost stanja na terenu sa podacima katastra nepokretnosti

neregulisano kretanje migranata

MOGUĆNOSTI

prenošenje prava korišćenja

državnog zemlјišta na upravlјača površina u I i II stepenu

formiranje fonda za otkup

zemlјišta u ZP

dalјi razvoj odnosa sa lokalnim

stanovništvom u funkciji razvoja tradicionalni vidova korišćenja i

ekoturizma

revitalizacija prirodnih staništa

edukativni programi

posetilačke ture

eko-kampovi

održavanje kontinuiteta sprovođenja

aktivnih mera zaštite i povećavanje površina

za ove mere redovnim

finansiranjem ovih aktivnosti

održavanje staništa i populacija na

prirodni i tradicionalni način

povećanje površine značajnih staništa uklanjanjem i suzbijanjem

invazivnih vrsta

formiranje ekokoridora

konkursi

PRETNјE – RIZICI

presporo uređivanje sistema ZP i

definisanje okvira za funkcionisanje upravlјača (sistem finansiranja)

dalјe fragmentiranje peščarskih

staništa (zbog polјoprivrede) i autohtonih

šumskih fragmenata (zbog šumarstva)

širenje invazivnih vrsta (divlјi duvan, ambrozija, drvenaste vrste)

nedostatak finansijskih sredstava

nedovolјna saradnja nadležnih ministarstava, lokalne samouprave i drugih

institucija sa upravlјačem u cilјu rešavanja

problema ZP

nedovolјan nivo saradnje sa drugim

službama koje obavlјaju delatnosti na ZP

(lovočuvarska služba, polјočuvarska služba,

šumarska služba, policija, pogranična policija)

nemogućnost otkupa zemlјišta u privatnom vlasništvu (nepostojanje fonda za

otkup zemlјišta na zaštićenim područjima)

uticaj politike na kadrovsku

strukturu preduzeća i rad Upravlјača

pritisak na zaštićena područja od strane velikih stranih investitora i korporacija



6. PRIORITETNE AKTIVNOSTI I MERE NA ZAŠTITI, ODRŽAVANјU, PRAĆENјU

STANјA I UNAPREĐENјU PRIRODNIH I STVORENIH VREDNOSTI PIO “SUBOTIČKA

PEŠČARA”

Zadatak Upravlјača je da uspostavi organizovanost u pogledu upravlјanja o prirodnim

vrednostima dobra na bazi poverenih poslova i utvrđenih obaveza iz Uredbe o zaštiti. U okviru

navedenog dužan je naročito da:

obezbedi sprovođenje režima zaštite i očuvanja prirodnog dobra

usklađuje korišćenje resursa i razvojne aktivnosti sa cilјevima očuvanja i unapređenja

prirodnih vrednosti

vodi računa o razvijanju prezentacije, edukacije i naučno‐istraživačkog rada prirodnih

vrednosti Subotičke peščare

Uredbom i Zakonom o zaštiti prirode poverena su i javna ovlašćenja po kojima Upravlјač u

sprovođenju propisane zaštite treba da: vrši obeležavanje, obezbeđuje čuvarsku službu, donosi akt o

unutrašnjem redu i naknadama za korišćenje prirodnog dobra, sprovodi pravo aktivne legitimacije

kroz podnošenje prekršajnih i krivičnih prijava, donosi programe upravlјanja prirodnog dobra.

U skladu sa ovim obavezama i dugoročnim cilјevima zaštite prirode u Planu upravlјanja PIO

„Subotička peščara“ za period 2021‐2030.godine opredelјuju se sledeći prioriteti :

Unapređivanje čuvarske i stručne službe

Razvijanje baze podataka u funkciji upravlјanja, korišćenja i monitoringa stanja u cilјu

definisanja projekta aktivne zaštite i bolјeg čuvanja zaštićenog područja

Razvijanje dalјih oblika prezentacije prirodnih vrednosti područja, edukativnih, rekreativnih,

eko i etno turističkih sadržaja u cilјu razvoja održivog korišćenja i sufinansiranja zaštite

prirode

Sprovođenje aktivnih mera zaštite

Nastavak i proširenje projekata revitalizacije

Pretvaranje nekvalitetnog obradivog zemlјišta u pašnjake i livade

Usklađivanje načina gazdovanja šumama sa cilјem da prioritet gazdovanja postane očuvanje

prirodnih vrednosti šume, ostalih staništa i ekosistema

Povećavanje udela autohtonih sorti domaćih životinja u aktivnim merama zaštite kroz

kontrolisanu ispašu i očuvanje njihovog genetičkog fonda, uz njihovo korišćenje u edukaciji

Suzbijanje žbunaste i drvenaste vegetacije uz pomoć papkara (npr. stada ovaca i koza)

Povećanje brojnosti populacija strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta

Smanjivanje direktnog antropogenog pritiska (rigoroznija kontrola kretanja i aktivnosti u

zaštićenom području)

Rad na edukaciji lokalnog stanovništva i korisnika zaštićenog područja o značaju očuvanja

prirodnih vrednosti

Rad na revitalizaciji pašnjaka (pretvaranje oranica u pašnjake), uz valorizaciju kroz redovno

košenje ili ispašu – stimulacija tradicionalnih vidovi korišćenja

Rad na pobolјšavanju vodnog režima, uz monitoring i saradnju vodoprivrednih institucija u

Srbiji i Mađarskoj

Stvaranje ekoloških koridora i mreža, stvaranje zajedničkog prekograničnog zaštićenog dobra

i uklapanje u mrežu ekoloških koridora i „Naturu 2000“



7. PRIORITETNI ZADACI NAUČNOISTRAŽIVAČKOG I OBRAZOVNOG RADA

U cilјu uspostavlјanja savremenog sistema upravlјanja zaštićenim prirodnim dobrom i

stvaranja naučno‐stručne, informaciono‐dokumentacione osnove o stanju i vrednostima PIO

“Subotička peščara”, radi sprovođenja zaštite i razvoja, kao i sprovođenja edukacije o zaštićenom

prirodnom dobru, definisani su sledeći prioriteti naučnoistraživačkog i obrazovnog rada:

saradnja sa naučno‐istraživačkim institucijama i nevladinim sektorom:

- Kartiranje staništa strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta

- Kartiranje fragmenata autohtonih šuma

- Kartiranje vegetacije

- Inventarizacija faune ‐ naročito herpeto‐, ihtio‐ i ornitofune

definisanje metoda i načina sprovođenja monitoringa biodiverziteta, u saradnji sa nadležnim

institucijama i Upravlјačima ostalih zaštićenim prirodnih dobara u Srbiji

formiranje GIS baze podataka strogo zaštićenih, zaštićenih vrsta i ostalih prirodnih vrednosti,

kao i baze drugih relevantnih podataka vezanih za zaštićeno područje

praćenje promena populacija zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta

monitoring revitalizacije

hidrogeološka istraživanja, sa akcentom na praćenje nivoa podzemnih voda

organizovanje kampova i ekoloških škola za polaznike raznih uzrasta i obrazovnih struktura

usklađivanje obrazovnih programa sa programima osnovnih škola, srednjih škola i

visokoobrazovnih ustanova, sa cilјem mogućnosti izvođenja praktične i terenske nastave na

zaštićenom dobru

Obrazovne aktivnosti će biti usklađene sa obrazovnim programima Vizitorskog centra Ludaš,

na kome će biti stalne i povremene postavke posvećene zaštićenim područjima regiona.

Predloženi projekti se mogu i dopunjavati u skladu sa cilјevima zaštite Peščare i

programskim zadacima ovog dokumenta. Realizovaće se u skladu sa mogućnostima i iskazanim

interesima stručnjaka i institucija.

Upravlјač i korisnici područja će obezbeđivati potrebnu logističku podršku a istraživanja

treba da sprovedu zainteresovani eksperti i institucije na dogovoreni način.



8. PLANIRANE AKTIVNOSTI NA ODRŽIVOM KORIŠĆENјU PRIRODNIH

VREDNOSTI, RAZVOJU I UREĐENјU PIO “SUBOTIČKA PEŠČARA”

8.1. Održivo korišćenje prirodnih vrednosti

Aktivnosti koje će se sprovoditi u desetogodišnjem periodu odnosiće se kako na očuvanje

postojećeg stanja kroz mere aktivne zaštite i održavanja zaštićenog područja, tako i na mere

unapređenja stanja životne sredine.

Imajući u vidu prirodne karakteristike i istorijat namene prostora, na području Subotičke

peščare će i dalјe biti prisutna polјoprivreda i šumarstvo a predviđa se i razvoj ekoturističkih

aktivnosti. Neophodno je podsticati razvoj ekoturizma kao novu razvojnu funkciju koja je u

usklađena sa funkcijom zaštite prirode.

Usmeravanje polјoprivrede u pravcu mudrog korišćenja, u skladu sa vekovnim tradicijama

okolnih naselјa, treba da bude jedna od mera zaštite biološke raznovrsnosti. Sledeće je usklađivanje

delatnosti šumarstva sa ekološkim vrednostima i stanjem šumskog resursa. Na svim površinama za

dugoročno smanjenje fragmnetacije (rascepkanosti) i za opstanak staništa prirodnih vrednosti,

neophodno je smanjenje intenzivno obrađivanih polјoprivrednih površina, odnosno prelazak sa

intenzivnih oblika korišćenja zemlјišta (ratarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo, povrtarstvo) na

ekstenzivne (ispaša, košanice, stočarstvo sa tradicionalnim rasama) kao i prilagodlјivija šumarska

praksa na površinama šumskog zemlјišta (akcenat na fragmentima sa autohtonom vegetacijom kao i

staništa strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta unutar šume).

Aktivnosti će biti zasnovane na konceptu ekstenziviranja polјoprivredne proizvodnje, krčenju

alohtone vegetacije, prilagođavanju šumske prakse očuvanju staništa i biodiverziteta, kao i

promovisanju održivog korišćenja zaštićenog područja.

Mogućnosti razvoja:

Očuvani fragmenti vegetacije doprinose prirodolikosti a time i atraktivnosti predela u zoni

Subotičke peščare

Naselјa i vikend zone oko područja imaju mogućnosti razvijanja ekoturizma

Blizina turističkih destincija Palića i Subotice pruža dobar okvir za razvijanje ekoturističkih

sadržaja

Postojanje obeleženih pešačkih staza

Postojanje starih salaša i drugih oblika tradicionalne arhitekture doprinosi kvalitetu predela i

usmerava razvoj etno-turizma

Obzirom na potrebu ekstenziviranja polјoprivredne proizvodnje otvaraju se prostori za

obnavlјanje tradicionalnih vidova korišćenja u stočarstvu (ispaša, tradicionalne rase, organski

proizvodi od mesa i mleka)

Sukobi interesa:

pretvaranje prirodnih staništa u obrađene površine ili u šumsko zemlјište

pošumlјavanje čistina koje su peščarskog karaktera

neodrživi način eksploatacija peska u zaštitnoj zoni Peščare

uređivanje vode u južnom delu područja koje utiče na odvođenje svih voda van Peščare

potrebe stanovništva, korisnika šireg regiona koji nisu u skladu sa cilјevima zaštite prirode

(npr. izgradnja puteva i pratećih infrastruktura, kuće za odmor, lokacije za sport i rekreaciju,

itd.)



Osetlјivost područja:

Deo površine Rezervata pripada Subotičko – Horgoškoj peščari, a manji deo Bačkom lesnom

platou. Područje Peščare po svojim osobinama je istovetna sa ESA* područjima (ESA:

Environmentaly Sensitive Area) zbog poroznosti peska i peskovitog lesa i blizine podzemne

vode (vodni resursi i zemlјište se lako zagađuju). Na ovakvim područjima razvoj se usmerava

prema onim vidovima korišćenja, koji manje opterećuju životnu sredinu, a omogućavaju

obnavlјanje prirodnih resursa u skladu sa principima održivog razvoja.

*ESA područja su izdvojena u nekim zemlјama EU i primenjuje u susednoj Republici

Mađarskoj, nažalost ova kategorija nije uvedena u Srbiji tokom harmonizacije legislative sa

propisima EU.

8.1.1. Polјoprivredno zemlјište

Obuhvata otprilike trećinu površine zaštićenog područja. Na ovim površinama pored

tradicionalnih načina obrade zemlјišta, neophodno je usmeravati ekonomski razvoj prema

alternativnim vidovima korišćenja. Potrebno je pronaći finansijska sredstva za razvoj onih

polјoprivrednih kultura koje manje opterećuju sredinu i omogućavaju obnavlјanje prirodnih resursa u

skladu sa principima održivog razvoja. Lokalnom stanovništvu i lokalnim polјoprivrednicima je

neophodna sistemska pomoć za prelazak na integralnu polјoprivredu ili na proizvodnju

zdrave/organske hrane na području Peščare. Postepeni otkup i revitalizacija jednog dela agrarnih

površina je preduslov za dugoročno očuvanje kritično ugroženih vrsta.

Ekstenziviranje korišćenja nekvalitetnog polјoprivrednog zemlјišta (6, 7, i 8 klasa

preovladavaju na većini parcela polјoprivrednog zemlјišta unutar zaštićenog područja) postiže se

sejanjem adekvatnih vrsta namenjenih košenju i pretvaranjem polјoprivrednog zemlјišta, nedovolјno

kvalitetnog za modernu proizvodnju, u košanice i pašnjake uz istovremeno potiskivanje invazivnih

vrsta (divlјi duvan, artemizija) čime će omogućiti očuvanje biodiverziteta.

Kao posebne aktivnosti u planskom periodu planiraju se izrade i realizacija:

Plan korišćenja polјoprivrednog zemlјišta u funkciji zaštite prirodnih vrednosti

Program otkupa/zamene parcela

Program edukacije o alternativnim vidovima polјoprivrede u saradnji sa

specijalističkim organizacijama i udruženjima

Pilot projekat alternativne polјoprivrede

8.1.2. Šumsko zemlјište

Najveći deo površina „Subotičke peščare” (72.4%) je po nameni šumsko zemlјište čiji

korisnik je JP „Vojvodinašume”, Šumsko gazdinstvo „Sombor“ iz Sombora a neposredni izvršilac je

Šumska uprava Subotica.

Na osnovu Zakona o šumama („Sl. glasnik RS“, br. 30/10, 93/12, 89/15 i 95/18-dr.zakon)

ovo područje nalazi se u sastavu Severnobačkog šumskog područja.

Deo zaštićenog područja PIO „Subotička peščara“ zahvata gazdinsku jedinicu Subotičke

šume sa površinom od 3.888,14 ha (šumsko zemlјište), podelјenom u tri šumska kompleksa (revir):

Krivo Blato (odelјenja 1-13), Daščan (odelјenja 14-31), Hrastovača



(odelјenja 32-48), Bukvać (odelјenja 49-62), Radanovac (odelјenja 63-67), Hajdukovo (odelјenja 78-

88). Raspored zona zaštite unutar GJ je sledeća:

Obraslo Neobraslo Ukupno

I stepen zaštite 68,69 ha 58,47 ha 127,16 ha

II stepen zaštite 334,34 ha 270,43 ha 604,77 ha

III stepen zaštite 2.819,71 ha 336,50 ha 3.157,78 ha

Ukupno 3.222,74 ha 665,40 ha 3.888,14 ha

Manje od 9% šuma čine sastojine autohtonih vrsta dok monokulture alohtonih vrsta (bagrem,

crni bor, koprivić) čine većinu (tabela u nastavku). Iako su plantažni zasadi veoma niskog biološkog

diverziteta, imaju određenu zaštitnu ulogu, značajnu za okolinu.

Spisak gazdinski klasa i njihovi nazivi:

Šifra

GK

Naziv gazdinske klase

12121 - Visoka šuma topola sa osnovnom namenom proizvodno zaštitna šuma

12123 - Izdanačka šuma topola sa osnovnom namenom proizvodno zaštitna šuma

12134 - Izdanačka šuma polјskog jasena sa osnovnom namenom proizvodno zaštitna šuma

12270 - Izdanačka šuma ostalih lišćara sa osnovnom namenom proizvodno zaštitna šuma

12287 - Izdanačka šuma lipa sa osnovnom namenom proizvodno zaštitna šuma

12325 - Izdanačka šuma bagrema sa osnovnom namenom proizvodno zaštitna šuma

12340 - Izdanačka šuma američkog jasena sa osnovnom namenom proizvodno zaštitna šuma

12453 - Veštački podignuta sastojina topola sa osnovnom namenom proizvodno zaštitna šuma

12455 - Veštački podignuta sastojina polјskog jasena sa osnovnom namenom proizvodno zaštitna šuma

12457 - Veštački podignuta sastojina lužnjaka sa osnovnom namenom proizvodno zaštitna šuma

12469 - Veštački podignuta sastojina ostalih lišćara sa osnovnom namenom proizvodno zaštitna šuma

12475 - Veštački podignuta sastojina crnog bora sa osnovnom namenom proizvodno zaštitna šuma

12477 - Veštački podignuta sastojina belog bora sa osnovnom namenom proizvodno zaštitna šuma

12483 - Veštački podignuta sastojina bagrema sa osnovnom namenom proizvodno zaštitna šuma

81123 - Izdanačka šuma topola sa osnovnom namenom predeo izuzetnih odlika I stepena zaštite

81134 - Izdanačka šuma polјskog jasena sa osnovnom namenom predeo izuzetnih odlika I stepena zaštite

81269 - Visoka šuma ostalih lišćara sa osnovnom namenom predeo izuzetnih odlika I stepena zaštite

81270 - Izdanačka šuma ostalih lišćara sa osnovnom namenom predeo izuzetnih odlika I stepena zaštite

82121 - Visoka šuma topola sa osnovnom namenom predeo izuzetnih odlika II stepena zaštite

82123 - Izdanačka šuma topola sa osnovnom namenom predeo izuzetnih odlika II stepena zaštite

82269 - Visoka šuma ostalih lišćara sa osnovnom namenom predeo izuzetnih odlika II stepena zaštite

82270 - Izdanačka šuma ostalih lišćara sa osnovnom namenom predeo izuzetnih odlika II stepena zaštite

82325 - Izdanačka šuma bagrema sa osnovnom namenom predeo izuzetnih odlika II stepena zaštite

82340 - Izdanačka šuma američkog jasena sa osnovnom namenom predeo izuzetnih odlika II stepena zaštite

82455 - Veštački podignuta sastojina polјskog jasena sa osnovnom namenom predeo izuzetnih odlika II

stepena zaštite

82457 - Veštački podignuta sastojina lužnjaka sa osnovnom namenom predeo izuzetnih odlika II stepena zaštite

82459 - Veštački podignuta sastojina cera sa osnovnom namenom predeo izuzetnih odlika II stepena



Šifra GK

Naziv gazdinske klase

zaštite

82469 - Veštački podignuta sastojina ostalih lišćara sa osnovnom namenom predeo izuzetnih odlika II stepena

zaštite

82475 - Veštački podignuta sastojina crnog bora sa osnovnom namenom predeo izuzetnih odlika II stepena zaštite

82477 - Veštački podignuta sastojina belog bora sa osnovnom namenom predeo izuzetnih odlika II stepena

zaštite

82483 - Veštački podignuta sastojina bagrema sa osnovnom namenom predeo izuzetnih odlika II stepena

zaštite

83121 - Visoka šuma topola sa osnovnom namenom predeo izuzetnih odlika III stepena zaštite

83123 - Izdanačka šuma topola sa osnovnom namenom predeo izuzetnih odlika III stepena zaštite

83269 - Visoka šuma ostalih lišćara sa osnovnom namenom predeo izuzetnih odlika III stepena zaštite

83270 - Izdanačka šuma ostalih lišćara sa osnovnom namenom predeo izuzetnih odlika III stepena zaštite

83325 - Izdanačka šuma bagrema sa osnovnom namenom predeo izuzetnih odlika III stepena zaštite

83340 - Izdanačka šuma američkog jasena sa osnovnom namenom predeo izuzetnih odlika III stepena zaštite

83455 - Veštački podignuta sastojina polјskog jasena sa osnovnom namenom predeo izuzetnih odlika III

stepena zaštite

83457 - Veštački podignuta sastojina lužnjaka sa osnovnom namenom predeo izuzetnih odlika III stepena zaštite

83469 - Veštački podignuta sastojina cera sa osnovnom namenom predeo izuzetnih odlika III stepena zaštite

83475 - Veštački podignuta sastojina crnog bora sa osnovnom namenom predeo izuzetnih odlika III stepena

zaštite

83477 - Veštački podignuta sastojina belog bora sa osnovnom namenom predeo izuzetnih odlika III stepena

zaštite

83479 - Veštački podignuta sastojina ostalih četinara sa osnovnom namenom predeo izuzetnih odlika III stepena zaštite

83483 - Veštački podignuta sastojina bagrema sa osnovnom namenom predeo izuzetnih odlika III stepena

zaštite

U fokusu zaštite prirode u okviru šumskog zemlјišta su:

šumske čistine, dosad odolele svim pokušajima pošumlјavanja usled nepovolјnih stanišnih

uslova za formiranje šumskih zasada, sa fragmentima peščarske vegetacije, koji predstavlјaju

vredne ostatke izvornog bilјnog pokrivača sa brojnim staništima zaštićenih i strogo zaštićenih

vrsta.

preostali fragmenti autohtone šumske vegetacije

površine na kojima se gnezde strogo zaštićene ptičje vrste

Većina ovih staništa je obuhvaćena I i II stepenom zaštitei na njima je režimom ograničeno

korišćenje u šumarstvu. Za staništa strogo zaštićenig i zaštićenih vrsta van I stepena zaštite važe

odredbe iz člana 36. i 48. Zakona o zaštiti prirode i odredbe Pravilnika o proglašanju i zaštiti strogo

zaštićenih i zaštićenih vrsta bilјaka, životinja i glјiva („Službeni glasnik RS“, br. 5/2010, 47/2011,

32/2016 i 98/2016.), tako da je značajno stalno kartiranje ovih tačaka i saradnja korisnika sa

Upravlјačem u vezi tekućih šumskih radova.

Ostalo šumsko zemlјište sa šumama, šumskim zasadima i kulturama je u III zoni i smernice

za korišćenje su definisane kroz: zabranu pošumlјavanja novim alohtonim vrstama; uznemiravanje,

uništavanje i sakuplјanje zaštićenih vrsta i kroz obezbeđivanje očuvanja predeonih elemenata

(šikara, šumarci i mozaičnost predela, drveće sa gnezdima značajnih



ptičijih vrsta), preduzimanja preventivnih bioloških mera protiv požara, evidentiranje tipova i zaštita

posebno značajnih staništa flore i faune naročito ugroženih vrsta, plansku revitalizaciju uništenih i

degradiranih staništa strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta.

Kao posebne aktivnosti u planskom periodu su:

Usklađivanje godišnjih Planova gajenja i eksploatacije u funkciji zaštite prirodnih vrednosti

Program razvoja edukativnih sadržaja unutar šumskih površina (razvoj edukativne staze

Hrastovača)

Pilot projekat jačanja autohtonih šumskih fragmenata

8.1.3. Lovni resurs

Zaštićeno područje obuhvata veći deo lovišta „Subotičke šume“ kojim gazduje Šumsko

gazdinstvo „ Sombor“, Šumska uprava „Subotica“ na osnovu godišnjih Planova koji su u skladu sa

Lovnom osnovom lovišta „Subotičke šume“ za period 2014-2024..

Prikaz površine lovišta i brojnosti:

Ukupna površina lovišta "Subotičke šume" iznosi 6.137,03 ha od čega je 4.771,00 ha lovno

produktivne površine. Deo lovišta površine 517,68 ha je ograđen.

Brojno stanje po divlјači na dan 31.03.2019 je sledeće (podaci JP „Vojvodinašume“):

Vrsta divlјači Brojno stanje Ograđeni deo Neograđeni deo

- muflon 99 grla 99 grla -

- lopatar 61 grlo 43 grla 18 grla

- srneća divlјač 133 grla - 133 grla

- divlјa svinja 70 grla 45 grla 25 grla

Kao posebne aktivnosti u planskom periodu su:

Usklađivanje Lovne osnove i Godišnjih lovnih planova sa statusom zaštite, propisanim

režimima i aktivnostima – obaveza Šumske uprave

Pripremanje projekata i izrada programa zajedničkih aktivnosti (upravlјač i ŠU) na

održavanju rezervatskog karaktera na području

Program edukacije lovaca o značaju područja za lovstvo

8.1.3. Vodni resurs

Uredbom o zaštiti je ograničeno korišćenje vodnog resursa na području “Subotičke peščare”

jer se režimima zabranjuje odvođenje ili prevođenje voda vodotoka Kireša, prokopavanje kanala i

izgradnja zalivnih sistema, izvođenje radova i aktivnosti koje bi narušile geomorfološku odlike

područja, izgradnja građevinskih objekata.

Istovremeno Uredba nalaže propisivanje optimalnog vodnog režima vlažnih staništa i

sprovođenje hidrotehničkih mera za održavanje ovog optimalnog režima voda.

Područje “Subotičke peščare” do sada nije istraživano kao prostorna celina a imajući u vidu

ugroženost vodonosnika jasno je da neophodna studija kojaće istražiti stanje elemenata vodnog

bilansa, hidrološke parametre podzemnih i nadzemnih voda i projektovati sistem unapređenja stanja

korišćenjem postojećih hidrotehničkih objekata (kanali, ustave) naročito u dolini vodotoka Kireš.



Najveći lokalitet sa otvorenom, semistatičnom vodenom površinom je na južnom tresetnom

jezeru, tzv. Tresetište, gde Udruženje sportskih ribolovaca “Šaran” iz Palića održava površinu za

sportski ribolov. Vodeni bazen je nastao otkopavanjem južnog tresetnog okna. Način uređivanja i

redovnog održavanja ovog vodenog objekta nije sasvim razrađen kao ni njegov uticaj na vodni

resurs.

Cilјevi zaštite i korišćenja vodnog resursa su:

utvrđivanje stanja

optimiziranje režima voda

ustanovlјavanje mehanizma praćenja stanja

Sledstveno tome aktivnosti za planski period bile bi sledeće:

Saradnja sa nadležnim vodoprivrednim institucijama

Program utvrđivanja stanja vodnog resursa

Studija unapređenja stanja vodnog resursa

Projekat hidrotehničkih radova na unapređenju stanja vodnog resursa

Program radova na održavanju južnog tresetnog jezera

Saradnja sa korisnikom lokaliteta „Jezero Tresetište“, USR”Šaran” iz Palića: korišćenje

riblјeg fonda, održavanje lokaliteta u skladu sa zakonskim propisima, u skladu sa Mišlјenjem

Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode (03-2157/2 od 26.10.2016.)

Istraživanje kvaliteta površinskih voda

Redovno praćenje osnovnih parametara kvaliteta površinskih voda

Program detalјne analize površinskih voda

Istraživanje iftiofaune vodenih staništa

Praćenje stanja/monitoring ihtiofaune

Plan zaštite i primena mera za unapređenje ihtiofaune vodenih staništa u cilјu očuvanja

autohtonih vrsta riba.

8.2. Razvoj i uređenje prostora

Prostornim planom područja posebne namene „Subotičke pustare i jezera“ („Službeni list

APV“ broj 10/2016) razrađuju se načela prostornog uređenja, utvrđuju cilјevi prostornog razvoja,

organizacija, zaštita, korišćenje i namena prostora, kao i drugi elementi značajni za PIO „Subotičke

peščare”.

Na polјoprivrednom, šumskom i vodnom zemlјište u okviru ove predeone celine, zabranjena

je gradnja objekata, izuzev: objekata infrastrukture, objekata u funkciji šumske privrede i objekata u

definisanim zonama i lokalitetima u skladu sa ovim Prostornim planom. Za postojeće objekte u

režimu III stepena zaštite pravila građenja će biti data ovim Prostornim planom.

Na šumskom zemlјištu na kome se proglasi opšti interes, vršiće se promena namene u

skaladu sa Zakonom o šumama. Zaštita i uređenje prostora će se sprovoditi uz poštovanje mera

zaštite koje su date u važećoj Uredbi o zaštiti i mera zaštite za međunarodni ekološki koridor

(vodotok Kireš) sa zaštitnim zonama.

Pravila uređenja za predeone podceline režima I, II i III stepena zaštite

- U režimu I stepena zaštite je zabranjeno korišćenje prostora, osim naučnih istraživanja i

kontrolisane edukacuje;

- U režimu II stepena zaštite je zabranjeno: izgradnja građevinskih objekata i izvođenje



radova kojima bi se narušile geomorfološke odlike područja; odvođenje ili prevođenje voda vodotoka

Kereš, prokopavanje kanala i izgradnja zalivnih sistema, kao i promena namene zemlјišta;

pošumlјavanje travnih i potencijalno travnih površina; pošumlјavanje šumskih čistina i ostalih

otvorenih površina, osim fragmentarno u cilјu revitalizacije staništa; pošumlјavanje alohtonim

vrstama;

- U režimu III stepena zaštite je zabranjeno: usitnjavanje postojećih građevinskih parcela i

povećanje postojeće spratnosti i izgrađenosti; izvođenje radova kojima bi se narušile geomorfološke

odlike područja; promena namene zemlјišta i podizanje ribnjaka; odvođenje ili prevođenje voda

vodotoka Kereš, prokopavanje kanala osim reverzibilnih; odvodnjavanje i kopanje jama radi

korišćenja podzemne vode za zalivanje; pošumlјavanje travnih i potencijalno travnih površina;

unošenje novih alohtonih vrsta; promena namene zemlјišta radi intenzivnijeg korišćenja.

Na području PIO „Subotička peščara“ predviđene su sledeće mere zaštite i unapređenja: u

režimu II stepena revitalizacija degradiranih i uništenih šumskih staništa šumskim zasadima; na

celom području se predviđa reintrodukcija autohtonih vrsta, očuvanje pejzažnih elemenata,

propisivanje režima korišćenja puteva, sprovođenje hidrotehničkih mera za održavanje optimalnog

vodnog režima na vlažnim staništima i razvoj eko-turizma.

U okviru predeone celine koju čini PIO „Subotička peščara“, definisani su planirani lokaliteti i

zone u podcelini režim III stepena zaštite:

- izletište na lokalitetu „Tresetno jezero“ (proširenje postojećeg),

- izletište na lokalitetu „Majdan“ (deo se nalazi u režimu II stepena zaštite), - zona vodozahvata

- i vizitorski centar sa letnjim kampom na lokalitetu „Staro strelište“.

Turistički promet treba da kompenzira ograničenja u korišćenju prirodnih resursa i potrebe za

ulaganjem u zaštitu Peščare. Svi turistički programi treba da imaju karakter “mekog” održivog

turizma bez obeležja masovnosti.

Potrebno je sačiniti poseban Program razvoja turističkih funkcija i definisati obime i

dinamiku razvoja ove delatnosti u PIO “Subotička peščara”.

Ovakav program treba izraditi u saradnji Turističkom organizacijom opštine Subotice.

Sledstveno tome aktivnosti za planski period bile bi sledeće:

Izrada Programa razvoja turističkih funkcija

Definisanje posetilačkih staza i sadržaja na njima

Definisanje pristupnih pravaca, uređivanje parkinga i izletničkih lokaliteta

Izgradnja infrastrukture za ornitološke programe (zakloni, osmatračnice, prilazi)



9. PROSTORNA IDENTIFIKACIJA PLANSKIH NAMENA I REŽIMA

KORIŠĆENјA ZEMLjIŠTA U PIO “SUBOTIČKA PEŠČARA”

Uredbom o zaštiti PIO „Subotička peščara” („Sl. glasnik RS”, broj 127/2003 i 113/2004), na

području PIO „Subotička peščara” je uspostavlјen je trostepeni režim zaštite (koji predstavlјa skup

mera i uslova kojima se određuje način i stepen zaštite, korišćenja, uređenja i unapređenja zaštićenog

prirodnog dobra) (Karta br. 1), odnosno:

U režimu zaštite I stepena zabranjeno je:

1. Korišćenje prirodnih bogatstava i drugi oblici korišćenja prostora i aktivnosti osim naučnih

istraživanja i (kontrolisane) edukacije

U režimu zaštite II stepena zabranjeno je:

1. Uznemiravanje, uništavanje i sakuplјanje vrsta zaštićenih kao prirodne retkosti i vrsta

stavlјenih pod (kontrolu) korišćenja prometa

2. Pošumlјavanje travnih i potencijalno travnih površina a na šumskom zemlјištu pošumlјavanje

čistina i ostalih otvorenih površina, osim fragmentarno u cilјu revitalizacije staništa

3. Pošumlјavanje alohtonim vrstama

4. Seča hrasta lužnjaka, kao i čista seča sastojina ili grupacija ostalih autohtonih vrsta

5. Palјenje trske

6. Privredni ribolov i podizanje ribnjaka

7. Lov, osim prema posebnom programu prostorno i vremenski ograničen

8. Primena hemijskih stredstava i mineralnih đubriva i svako drugo hemijsko i fizičko

zagađivanje, deponovanje čvrstog i tečnog otpada, ispuštanje otpadnih i zagađenih voda

9. Košenje teškom mehanizacijom i u generativnom periodu bilјaka

10. Ispaša, osim u kontrolisanim uslovima (broj, vrsta, način)

11. Izvođenje radova i aktivnosti koje bi narušile geomorfološke odlike područja (otvaranje

naftnih bušotina, eksploatacija gasa, otvaranje novih pozajmišta peska, eksploatacija treseta),

obavlјanje i drugih delatnosti i izvođenje radova kojim se ugrožavaju vrednosti predela i

narušava integritet prostora (prekopavanje, iskopavanje i drugi zemlјani radovi)

12. Odvođenje ili prevođenje voda vodotoka Kireš, prokopavanje kanala i izgradnja zalivnih

sistema

13. Promena namene zemlјišta radi intenzivnijeg korišćenja (pretvaranje livada i pašnjaka u

obradivo zemlјište, pretvaranje drugih vrsta polјoprivrednog zemlјišta u voćnjake i

vinograde)

14. Izgradnja građevinskih objekata

15. Proširivanje kapaciteta i promena infrastrukture

16. Pristup posetiocima, osim pod posebnih uslovima (prostorno i vremenski ograničeno)

U režimu zaštite III stepena zabranjeno je:

1. Uznemiravanje, uništavanje i sakuplјanje vrsta zaštićenih kao prirodne retkosti

2. Unošenje novih alohtonih vrsta

3. Pošumlјavanje travnih i potencijalno travnih površina

4. Promena namene zemlјišta radi intenzivnijeg korišćenja (pretvaranje livada i pašnjaka u

obradivo zemlјište, pretvaranje drugih vrsta polјoprivrednog zemlјišta u voćnjake i

vinograde)



5. Odvođenje ili prevođenje voda preko vodotoka Kireš, kao i prekopavanje kanala, osim

reverzibilnih, odvodnjavanje i kopanje jama radi koriščćenjapodzemne vode za zalivanje

6. Podizanje ribnjaka

7. Hemijsko i fizičko zagađivanje, deponovanje čvrstog i tečnog otpada, ispuštanje otpadnih i

zagađenih voda

8. Upotreba zemlјišnih herbicida osim hormonalnih preparata koji se upotreblјavaju Split

aplikacijom

9. Izvođenje radova i aktivnosti koje bi narušile geomorfološke odlike područja (otvaranje

naftnih bušotina, eksploatacija gasa, otvaranje novih pozajmišta peska, eksploatacija treseta),

obavlјanje i drugih delatnosti i izvođenje radova kojim se ugrožavaju vrednosti predela i

narušava integritet prostora (prekopavanje, iskopavanje i drugi zemlјani radovi)

10. Usitnjavanje postojećih građevinskih parcela i povećavanje postojeće spratnosti objekata i

izgrađenosti

Karta br. 1 Raspored režima zaštite (crveno – I stepen, plavo – II stepen, žuto – III stepen)

Planske namene površina vidlјive su iz karte u prilogu (karta br.4). Površine pod šumama

dominiraju u III stepenu zaštite jer su to i površine najsiromašnije prirodnim vrednostima osim

Jasenovačke šume koja se nalazi u I stepenu zbog svojih izvornih prirodnih vrednosti vlažnog staništa.

Većina vrednih staništa i vrsta leži u pojasu polјoprivrednog zemlјišta, naročito u severnom

delu zaštićenog područja (na karti broj 4 označeno kao parlozi). Ove površine su u periodu od

donošenja akta o zaštiti delom izmenile karakter.

Realizacijom projekta revitalizacije i održivim korišćenjem za peščarska staništa



(ekstenzivna ispaša, košenje u funkciji zaštite vrsta i staništa) deo ovih parloga je od 2003 do danas

postalo prirodolika livada sa namenom ekstenzivnog korišćenja u stočarstvu. U karti broj 2 se može

videti prostorni raspored lokaliteta sa strogo zaštićenim i zaštićenim vrstama uz napomenu da se

unutar namena polјoprivrednih i šumskih površina nalaze i staništa strogo zaštićenih i zaštićenih

vrsta koje imaju posebnu zaštitu. U periodu od donošenja akta o zaštiti Subotičke peščare usled

uspešne realizacije revitalizacije i usklađivanja korišćenja u polјoprivredi i šumarstvu broj ovih

lokaliteta

se povećao (karta br. 3).

Karta br. 2 Raspored lokaliteta strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta - Studija zaštite - Zavod za zaštitu

prirode Srbije, RJ Novi Sad (2000.)

Karta br. 3 Raspored lokaliteta strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta - monitoring podaci Upravlјača



Karta br. 4 Namena površina (2000. god) Zavod za zaštitu prirode Srbije, RJ Novi Sad – Studija

zaštite



10. AKTIVNOSTI NA PROMOCIJI VREDNOSTI PIO “SUBOTIČKA PEŠČARA”

Prioritetni zadaci aktivnosti na promociji vrednosti PIO „Subotička peščara“ su sledeće:

rad na promociji zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta

rad na promociji značaja očuvanja peščarskih i stepskih staništa

rad na promociji očuvanja autohtone dendroflore

rad na promociji ideje održivog korišćenja kroz ekstenziviranje polјoprivredne proizvodnje,

razvoj organske proizvodnje ipovećanje površina pod pašnjacima

postepeno prevođenje alohtonih šuma u autohtone vrsta u pašnjake i Poseban zadatak kada je

u pitanju promocija prirodnih vrednosti Subotičke peščare predstavlјa razbijanje predrasuda o

šumskim ekosistemima kao jedinim „pravim“ predstavnicima prirode.

Devastacija šuma je globalni problem i uništavanje i seča šumskih ekosistema se, zbog

istorijskih okolnosti i brojnih kampanja, u široj javnosti a priori percipira kao

„štetna“ aktivnost. Iz istih razloga se i svako pošumlјavanje a priori percipira kao

„korisna“ aktivnost, bez obzira što su iz prišlosti poznati brojni primeri negativnih posledica

pošumlјavanja alohtonim vrstama u našem panonskom basenu.

Budući da se vrednost PIO „Subotička peščara“ zasniva upravo na raznovrsnosti prirodnih

ekosistema koji se sastoje od specifičnog mozaika staništa, među kojima peščarske i stepske čistine

igraju značajnu ulogu, osnovne, promotivne aktivnosti se moraju zasnivati upravo na približavanju

ovih vrednosti široj javnosti, kako bi se istakao njihov značaj za očuvanje biodiverziteta. Isto se

odnosi i na otvorene prostore, u kojima sada preovlađuju oranice a u cilјu zaštite biodiverziteta ih

treba prevesti u travnata staništa peščarskog i stepskog tipa, kao i revitalizacija vlažnih livada u

dolini Kireša.

Načini realizovanja promotivnih aktivnosti su sledeća:

Internet stranice posvećene prirodnom dobru na kojima će biti prikazane prirodne vrednosti,

prateća dokumentacija, edukativni sadržaji (tekstovi, foto i video materijal), georeferencirani

podaci i sl.

Objavlјivanje štampanih i elektronskih publikacija posvećenih prirodnim vrednostima PIO

„Subotička peščara“ (turističke mape, vodiči kroz prirodne vrednosti, itd)

Izrada i realizovanje turističkih i edukativnih programa (posetilačke staze, eko kampovi,

ornitološke ture)

Izrada suvenira i drugih proragandnih materijala u cilјu promocije zaštićenog područja.

Izrada zaštitnog znaka zaštićenog područja

Organizovanje stručnih skupova, seminara i konferencija posvećenih Subotičkoj peščari i

njenim vrednostima

Organizovanje manifestacija obeležavanja jubileja vezanih za zaštitu životne sredine i

Subotičke peščare

Koordinisano i organizovano predstavlјanje u medijima

Promocija kroz aktivnosti Vizitorskog centra Ludaš



11. STUDIJSKA (ISTRAŽIVAČKA), PROGRAMSKA, PLANSKA I PROJEKTNA

DOKUMENTACIJA POTREBNA ZA SPROVOĐENјE CILjEVA I AKTIVNOSTI NA

ZAŠTITI, OČUVANјU I UNAPREĐENјU I ODRŽIVOM RAZVOJU PIO “SUBOTIČKA

PEŠČARA”

Radi uređivanja uslova korišćenja područja i uređivanja odnosa sa sadašnjim i budućim

korisnicima, a u skladu sa postavlјenim zakonskim rešenjima doneće se sledeća programska i

normativna akta:

- Godišnji program upravlјanja PIO “Subotička peščara” koji se radi na bazi Plana

upravlјanja i predstavlјa program njegove realizacije za datu godinu. Dinamika i potrebna sredstva

za realizaciju iskazuju se svake godine u zavisnosti od tempa i mogućnosti realizacije.

Rok: 15. decembar prethodne godine.

- Pravilnik o unutrašnjem redu i čuvarskoj službi Predela izuzetnih odlika

„Subotička peščara“ („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 70/2014) je donet u skladu sa

Zakonom o zaštiti prirode.

- Na osnovu člana 105-110 Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara („Službeni

glasnik RSˮ, broj 95/18), člana 68. Zakona o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS“ br. 36/09, 88/10,

91/10-ispr., 14/16 i 95/18-dr.zakon) člana 22. Zakona o javnim preduzećima („Službeni glasnik RSˮ,

broj 15/16) Nadzorni odbora Javnog preduzeća „Palić-Ludaš” na sednici održanoj 27.06.2019.

godine, doneo je Odluku o naknadama za korišćenje zaštićenog područja Predela izuzetnih

odlika „Subotička peščara“.

- Priprema projekata i drugih posebnih programa i planova (polјoprivreda,

vodoprivreda, šumarstvo, turizam) prema dinamici i rokovima koji se utvrđuju godišnjim

programima a detalјnije prikazanou poglavlјu 13.1.2.

Program otkupa /zamene površina



Program razvoja turističkih funkcija


Program utvrđivanja stanja vodnog resursa i Studija unapređenja stanja hidroresursa


Rok: prema godišnjim programima

- Imajući u vidu odredbu člana 13. Uredbe o zaštiti PIO “Subotička peščara” kojom se nalaže

usaglašavanje planova i programa uređenja prostora, šumskih, lovnih, vodoprivrednih,

polјoprivrednih i drugih osnova i programa unapređenja ribarstva i drugih programa koji obuhvataju

zaštićeno područje sa Prostornim planom Republike Srbije i ovim Planom upravlјanja i režimima

zaštite, postoji obaveza usaglašavanja osnova i programa donetih od strane korisnika zemlјišta,

ribolovačkih udruženja i drugih. Isto važi i za urbanističke i vodoprivredne planove i osnove.

Rok: prema zakonskim propisima

Prostorni plan područja posebne namene „Subotičke pustare i jezera“ („Službeni list

APV“, broj 10/2016) je donet.



12. SARADNјA SA LOKALNIM STANOVNIŠTVOM I DRUGIM VLASNICIMA I

KORISNICIMA NEPOKRETNOSTI NA PODRUČJU PIO “SUBOTIČKA PEŠČARA”

Integracija lokalnog stanovništva u procese zaštite prirode je jedan od klјučnih zadataka i

predstavlјa strateški cilј dobrog menadžmenta zaštićenim prirodnim dobrima.

Posebno treba raditi na tome da, uprkos striktnom konceptu zaštite prirode koja se iz

operativnih razloga bazira na zabranama, lokalno stanovništvo prepozna svoj interes u procesu

ostvarivanja zaštite prirode (npr. turistička valorizacija, brendiranje proizvoda organske proizvodnje,

održivo korišćenje biomase).

Specifičnost PIO „Subotička peščara“ je njena blizina gradskim i prigradskim naselјima

grada Subotice, pa se pod „lokalnim stanovništvom“ kao cilјnom grupom za saradnju na zaštiti

prirode, pored malobrojnih domaćinstava/polјoprivrednih gazdinstava na samom zaštićenom

području, mogu smatrati i stanovnici naselјa u neposrednoj blizini zaštićenog područja, kao i

stanovnici samog gradskog jezgra.

Od velike je važnosti da lokalno stanovništvo prepozna svoj interes u čuvanju prirodnih

vrednosti i očuvanju „prirodnih predela“ kao deo mogućnosti svog razvoja u okruženju zaštićenog

područja.

Imajući u vidu veliku površinu zaštitne zone i brojne korisnike na ovom području, Upravlјač

će težište rada morati stalno bazirati na kontaktu i saradnji. Prvo tokom planiranja aktivnosti

pojedinih korisnika, radi pravovremenog usklađivanja sa propisanim režimima, a zatim i tokom

realizacije aktivnosti.

Sa mesnim zajednicama, udruženjima građana i nevladinim organizacijama koje funkcionišu

na području PIO „Subotička peščare“, sarađivaće se po potrebi i u određenim projektima sa cilјem

uređivanja prostora i prezentacije prirodnih vrednosti područja.

Informisanje lokalnog stanovništva o prirodnim vrednostima i merama koje se sprovode u

cilјu zaštite, mogućnostima razvoja

Pružanje pomoć lokalnom stanovništvu u prelasku na delatnosti koje su u skladu sa zaštitom

prirode područja

Uklјučivanje lokalnog stanovništva u čuvanje prirode kroz mreže volontera čuvara prema

modelu koji se realizuje u SRP „Ludaško jezero“. Nastavak saradnje sa neformalnom

grupom građana „Volonteri čuvari SU RANGERS”

Traženje pomoći u konkretnim akcijama u sprovođenju mera aktivne zaštite (seča podrasta

alohtonih drveanstih vrsta, čišćenje od invazivnih vrsta, košenje )

Konkretne aktivnosti usmerene ka saradnji sa lokalnim stanovnišvom će biti definisane

Godišnjim programima.



13. DINAMIKA I SUBJEKTI REALIZACIJE PLANA UPRAVLjANјA PIO

“SUBOTIČKA PEŠČARA”

Na osnovu okvira datog kroz dugoročne cilјeve i prioritetne mere upravlјanje će sadržavati

sledeće aktivnosti:

13.1. Opšte mere zaštite

Nadzor i praćenje stanja sprovođenja propisanih zabrana i kontrolisanje načina i obima korišćenja u

dozvolјenim radnjama prema stepenima zaštite (implementacija režima i Uslova zaštite prirode) i

sve ostale aktivnosti upravlјanja zaštićenim područjem u skladu sa čl. 68 Zakona o zaštiti prirod.

Mere zaštite/potrebne aktivnosti koje se odnose na ukupni prostor zaštićenog područja

(ujednačavanje korišćenja, kordinacija korisnika, otkup površina, utvrđivanje stanja i optimiziranje

režima voda).

13.2. Posebne mere zaštite

Organizacija i realizacija aktivnosti posebnih mera zaštite koje se odnose na određene lokalitete

(revitalizacija, aktivna zaštita staništa i vrsta).

13.1.1. Opšte mere zaštite – propisani režimi

Sprovođenje aktivnosti upravlјanja

Organizovanje i opremanje

Na osnovu stručne osposoblјenosti i opremlјenosti upravlјača (Javno preduzeće

„Palić‐Ludaš“) za obavlјanje Uredbom stečenih obaveza u zaštiti, očuvanju i unapređenju zaštićenog

područja PIO „Subotička peščara“ iz sadašnjeg aspekta ima ograničene mogućnosti optimalnog

sprovođenja cilјeva zaštite.

Imajući u vidu da je Preduzeće upravlјač na području SRP „Ludaško jezero“, SRP „Selevenjske pustare”, PIO „Subotička peščara”, PP „Palić” i SP „Stabla hrasta lužnjaka na Paliću“

(ukupna površina upravlјanja je cca 8,500 ha), sa malobrojnim kadrom, jasno je da će se u planskom

periodu aktivnosti usmeravati na rešavanje ovog problema.

Rok: kontinuirano

Nosilac: Grad Subotica, nadležni Sekretarijat Pokrajine, nadležno Ministarstvo

Čuvanje i nadzor

Čuvanje i nadzor zaštićenog prirodnog dobra predstavlјa kontinuirani zadatak koji se

realizuje u smislu preventivne zaštite prirodnih vrednosti a u skladu sa čl. 109 i 110 Zakona o zaštiti

prirode. Sprovodiće ga čuvarska služba u saradnji sa ostalim korisnicima prostora i u koordinaciji sa

njihovim čuvarskim službama:

JP „Vojvodinašume“, ŠG „Sombor“, Šumska uprava Subotica , lugarska i lovočuvarska

služba

USR „Šaran“, Palić, Tresetište – čuvarska služba

Polјočuvarska služba opštine Subotica

Čuvarska služba će nadgledati sprovođenje režima zaštite, namenu i korišćenje površina svih

korisnika prostora kao i posetilaca.

O svim promenama nastalim u PIO „Subotička peščara“izveštavaće kontinuirano stručnu

službu. Protiv izvršioca će se podnositi potrebne prijave. Upravlјač će po potrebi podnositi krivične i

prekršajne prijave, pozivati nadležne inspekcijske službe i izveštavati Pokrajinski zavod za zaštitu

prirode Srbije.



U planskom periodu je neophodno povećati broj stručnih kadrova i obaviti odgovarajuću

edukaciju postojećih i novih kadrova, u cilјu odgovarajućeg čuvanja i nadzora prirodnih vrednosti

područja Subotičke peščare, što će zavisiti od finansijskih mogućnosti u razvijanju novih funkcija i

učešća šire zajednice.

Rok: kontinuirano

Nosilac: Upravlјač, Grad Subotica, nadležni Sekretarijat Pokrajine, nadležno

Ministarstvo

Praćenje stanja

Poslove praćenja stanja sprovodiće delom čuvar zaštićenog područja a delom stručni

saradnik nadležan za ovo zaštićeno područje.

Ustanovlјena je posebna baza podataka i vodi se poseban nadzornički dnevnik, čiji se podaci

kontinuirano unose u bazu podataka u okviru Sektora za zaštitu prirode JP „Palić‐ Ludaš”

Vođenje dokumentacije o zaštićenom dobru obavlјaće takođe stručni saradnik Sektora.

Rok: kontinuirano

Nosilac:Upravlјač

Obeležavanje

Obeležavanje PIO „Subotička peščara“ je u skladu sa Pravilnikom o obeležavanju zaštićenih

prirodnih dobara („Sl. glasnik RS“, br. 30/92, 24/94 i 17/96). U planskom periodu se očekuju radovi

na tekućem održavanju (zamena oštećenih delova).

Rok: kontinuirano

Nosilac: Upravlјač

Dokumentaciono‐informacioni sistem

Određena naučna i stručna literatura interdisciplinarnog karaktera, kao i radovi proistekli

obradom rezultata dobijenih praćenjem stanja i monitoringom područja Subotičke peščare

deponovani su kod upravlјača. Nјima se pridružuje katastar parcela područja, postojeće karte,

prostorno‐planska dokumenta i sl., što je osnova informaciono‐ dokumentacionog sistema u izradi.

U cilјu realizacije programskih zadataka, ostvarivanje i obavlјanje funkcija zaštite prirode i

staranja o celom području neophodno je ustanovlјavanje savremenog informacionog sistema, na

čemu je upravlјač i tokom proteklog petogodišnjeg perioda intenzivno radio. Planira se nastavak

ovih radova.

U razvijanju informacionog sistema potrebno je obratiti pažnju na sledeće elemente koje je

potrebno uskladiti:

kadrove

opremu

baze podataka

postupke obrade i korišćenja

komunikacione mediume

U tom cilјu je potrebna stalna saradnja sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode Srbije.

Ova pitanja će se rešavati objedinjeno za sva prirodna dobra severno‐bačkog regiona o kojima se

upravlјa JP „Palić‐Ludaš”

Rok: kontinuirano

Nosilac: Upravlјač, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode



Stručna saradnja

Administrativna, stručna i ekspertska saradnja odvijaće se sa svim institucijama iz sistema

zaštite prirode, kao i naučnim i stručnim organizacijama koje se bave problematikama vezanim za

realizaciju cilјeva zaštite u PIO „Subotička peščara”:

Ministarstvima Republike Srbije nadležnim za pitanja zaštite životne sredine, polјoprivrede,

vodoprivrede, urbanizma, nauke, prosvete i kulture;

Pokrajinskim sekretarijatima nadležnim za životnu sredinu i održivi razvoj, polјoprivredu,

vodoprivredu, urbanizam, nauku, prosvetu i kulturu

Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode Srbije

Gradskom upravom nadležnom za pitanja životne sredine, polјoprivredu,

vodoprivredu, urbanizam, nauku, prosvetu i kulturu

Građevinskim fakultetom u Subotici

JVP „ Vojvodinavode”

Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture Subotica

Gradski muzej Subotice

Nadležna insitucija za urbanizam Subotice

druge stručne i naučne institucije

Rok: kontinuirano


Planiranje i sprovođenje mera protivpožarne zaštite

Zaštita PIO „Subotička peščara“ od požara je bazirana na sprovođenju mera prevencije od

širenja požara prilikom spalјivanja zaostale vegetacije na oranicama koje se nalaze u okvirupodručja.

Budući da su pomenute aktivnosti sezonskog karaktera, čuvarska služba u tom periodu sprovodi

pojačani nadzor, kontrolu i praćenje aktivnosti. Pored delovanja u vanrednim situacijama, upravlјač

kontinuirano obavlјa aktivnosti u cilјu sprovođenja mera protivpožarne zaštite u saradnji sa ostalim

korisnicima prostora:

realizuje se svakodnevno praćenje klimatskih uslova i stanja gorivog materijala u cilјu

procene tekuće opasnosti od pojave požara

organizovano je osmatranje i obaveštavanje o pojavi požara tokom požarnih sezona

na izuzetno ugroženim područjima, kao što su stari kompleksi bora ili velike površine pod

travnatom vegetacijom, obavlјa se svakodnevni nadzor

lokaliteti izletišta se nalaze pod kontrolom upotrebe i loženja vatre

tokom javnih skupova se distribuira propagandni materijal o opasnosti i ugroženosti staništa

od požara

zaštita od požara realizuje se u saradnji sa polјočuvarskom službom opštine Subotica i

Šumskom upravom Subotica, kao i Vatrogasnom službom Ministarstva unutrašnjih poslova

Subotice

Rok: kontinuirano Nosilac: Upravlјač, Polјočuvarska služba, Vatrogasna služba

Mere zaštite nepokretnih kulturnih dobara Međuopštinskog zavoda za zaštitu

spomenika kulture Subotica

PIO „Subotička peščara“ima određen broj nepokretnih kulturnih dobara,

arheoloških nalazišta,.

Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture Subotica kao nadležna institucija propisala

je Mere zaštite iz kojih se vide lokaliteti po katastarskim



parcelama i uslove zaštite koje na ovim lokalitetima treba sprovoditi (u prilogu Plana).

Rok: kontinuirano

Nosilac: Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture Subotica

Međunarodna saradnja

Područje ovog prirodnog dobra, koje se nalazi na 15 km od granice sa Republikom

Mađarskom, je zajedno sa drugim prirodnim dobrima ovog regiona (Specijalni rezervat prirode

„Selevenjske pustare“ i Predeo izuzetnih odlika

„Subotička peščara“) deo projekta budućeg zajedničkog prekograničnog zaštićenog prostora koje je

pod nazivom “Köros‐ér” (Rečica Kireš) zacrtanog ministarskim protokolom Republike Srbije i

Republike Mađarske 1997. godine.

Juna 2004. godine potpisan je Sporazum o saradnji između Javnog preduzeća „Palić‐ Ludaš”

i Uprave Nacionalnog parka Kiškunšag, upravlјača zaštićenih područja prirode Mađarske u

međurečju Tise i Dunava. Sporazumom je predviđena razmena iskustava, saznanja, informacija,

stručnih ekipa i njime se podržava sistematska saradnja stručnjaka i čuvara prirode sa obe strane

granice. Dana 20.12. 2013 potpisom na novom Sporazumu o saradnji u radu na zaštićenim

područjima sa obe strane granice, nastavlјa se dugogodišnji zajednički rad na zaštiti prirode.Takođe

se podržava zajedničko nastupanje na pojedinim konkursima za projekte, naročito iz programa IPA i

korišćenjem drugih mogućnosti koje se realizuju na zaštićenim područjima o kojima se staraju.

U odnosu na PIO „Subotička peščara“to znači saradnju na:

metodama upravlјanja /gazdovanja vodenim i vlažnim područjima,peščarama, slatinama

razvijanju i organizaciji budućeg zajedničkog prekograničnog prirodnog dobra

rad na zajedničkim naučno‐istraživačkim programima (npr. šafranjika, slepo kuče)

usklađivanje aktivnosti čuvarskih službi koja se obavlјaju uz granice; kontinuirana periodična

zajednička služba sa obe strane granice.

davanje podrške u prezentaciji eko turizma i zaštite prirode duž granice (kako preko sopstvenih

projekata tako i učešćem u drugim projektima).

Godišnjim planovima će se određivati konkretni sadržaji saradnje za tekuću godinu.

Rok: kontinuirano


13.1.2. Opšte mere zaštite – mere zaštite ukupnog prostora PIO“Subotička pščara“

Mere zaštite/potrebne aktivnosti koje se odnose na ukupni prostor zaštićenog područja

(ujednačavanje korišćenja‐ održivi vidovi, kordinacija korisnika, otkup površina)

Program otkupa /zamene površina

Rok: 2030 Nosilac: Opština Subotica, Upravlјač

Izrada stručne podloge za projekat otkupa parcela u privatnom vlasništvu (katastarski podaci,

kartografski, GPS merenja i kalkulacije)

Rok: 2027 Nosilac: Opština Subotica, Upravlјač




Rok: prema godišnjim programima Nosilac: Opština Subotica, Upravlјač, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

Program edukacije o alternativnim vidovima polјoprivrede u saradnji sa

specijalističkim organizacijama i udruženjima


Program razvoja turističkih funkcija

Rok: kontinualno

Nosilac: NVO, Upravlјač

Rok: u skladu sa mogućnostima

Nosilac: NVO, Upravlјač

Rok: 2024

Nosilac: Opština Subotica, Turistička organizacija Suborice, Upravlјač


Rok: 2022

Nosilac: Šumsko gazdinstvo“Sombor“, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Upravlјač

Program utvrđivanja stanja vodnog resursa i Studija unapređenja stanja hidroresursa

Rok: 2030 Nosilac: Opština Subotica, Građevinski fakultet,

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Upravlјač


Rok: 2030 Nosilac: Opština Subotica, Građevinski fakultet,Upravlјač

13.2. Posebne mere zaštite

Organizacija i realizacija aktivnosti realizacije posebnih mera zaštite koji se odnose na

određene lokalitete (aktivna zaštita staništa i vrsta).Planiranje i realizacija ovih posebnih mera

zašštite usklađivaće se sa dalјim monitoringom prirodnih vrednosti u saradnji sa Pokrajinskim

zavodom za zaštitu prirode.

Na osnovu dosadašnjih kartiranja i procena stanja posebno će biti stavlјen akcenat na sledeće

aktivnosti:

1. Čišćenje staništa strogo zaštićenih vrsta od alohtone drvenaste vegetacije

a) Otklanjanje postojećih stabala bagrema, kiselog drveta, koprivića, evroameričke

topole

b) Dugoročno održavanje i seča izdanaka nepoželјne drvenaste vegetacije

Prioritet je lokalitet Krčevine

2. Sprečavanje obrastanja bagrema na peščarskim i stepskim staništima zaštićenih vrsta na

šumskom zemlјištu.

a) Seča izdanaka posečenih stabala

Prioritet su staništa šafranjike

3. Sprečavanje obrastanja drvenaste vegetacije na peščarskim i stepskim staništima



zaštićenih vrsta na šumskom zemlјištu.

a) Sprečavanje obrastanja čistina i seča izdanaka posečenih stabala

Prioritet su staništa peščarskog karanfila i male sase

4. Revitalizacija stepskih i mezofilnih pašnjaka pašnjaka

a) Seča invazivnih i alohtonih drvenastih vrsta i tretiranje panjeva posečenih stabala

selektivnim herbicidima

b) Seča izdanaka alohtonih vrsta

c) Povećavanje broja grla stoke mešovite strukture (ovce, goveda, koze, magarci) koja

vrši ispašu na tom terenu

d) Obeležavanje lokacija za obore u kojima će boraviti stoka

e) Bušenje bunara na lokalitetima gde boravi stoka u skladu sa uslovima zaštite prirode

f) Reintrodukcija tekunice (Spermophilus citellus), za čiji je opstanak preduslov postojanje

niske vegetacije

5. Pobolјšanje hidroloških uslova u cilјu povećanja broja lokaliteta na kojima se može

revitalizovati stepski pašnjaci.

Rok: kontinuirano u skladu sa finansiranjem aktivnih mera zaštite

Nosilac: Upravlјač, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode



14. FINANSIJSKA SREDSTVA I MATERIJALNE PRETPOSTAVKE ZA IZVRŠENјE

POVERENIH POSLOVA UPRAVLjANјA PIO “SUBOTIČKA PEŠČARA”

U sadašnjem trenutku Zakonom o zaštiti prirode uređeno je da se sredstva za zaštitu i razvoj

zaštićenih područja obezbeđuju iz budžeta (Republika Srbija, Autonomna pokrajina Vojvodina,

lokalna samouprava – Grad Subotica), iz prihoda koji se ostvare vršenjem delatnosti Upravlјača

(kada postoji), od naknada za korišćenje zaštićenog područja i iz drugih izvora u skladu sa zakonom.

Svakodnevna praksa pokazuje da sistemski mnoga pitanja nisu jasno rešena i da postoji

stalan nedostatak sredstava za realizaciju čak i osnovnih poslova u zaštiti dobra kao što

su: redovan nadzor, praćenje stanja, aktivne mere zaštite, stručni kadar i oprema.

Polazeći od navedenih zakonskih rešenja i tekućeg stanja a imajući u vidu da je Planiom

upravlјanja, u skladu sa zakonskim okvirom i stanjem, planirana realizacija velikog broja zadataka i

zakonskih obaveza, neophodno je stvoriti uslove da se sredstva obezbeđuju iz svih potencijalnih

izvora.

U planskom periodu, Godišnjim programima upravlјanja definisaće se vrsta i obim zadataka,

visina sredstava i način njihovog obezbeđivanja po sledećoj planiranoj strukturi. Planirana struktura

odslikava sadašnji status Upravlјača (2020. godina), njegove mogućnosti u obezbeđivanju sredstava

za realizaciju cilјeva zaštite i razvoja područja.

Tabela 1. Planska struktura sredstava (vrsta i obim zadataka) i procentualni udeo

sopstvenih i ostalih izvora finansiranja

Programska celina Sopstvena (naknade)

Budže

t

Ostali

A.0 Čuvanje, održavanje i prezentacija zaštićenog područja

A.1 Čuvarska služba 15 75 10

A.2 Održavanje zaštićenog područja 5 70 25

A.3 Prezentacija zaštićenog područja 10 50 40

B.0 Upravlјanje posetiocima

B.1 Izgradnja ulaznih stanica 50 50 -

B.2 Izgradnja centara za posetioce i edukativnih centara 20 40 40

B.3 Opremanje centara za posetioce i edukativnih centara 10 70 20

B.4 Štampanje materijala namenjenog posetiocima 70 - 30

V.0 Regulisanje imovinsko pravnih odnosa

V.1 Nadoknada za uskraćivanje prava korišćenja 10 30 60

V.2 Naknada za nanetu štetu 10 20 70

G.0 Praćenje i unapređenje stanja zaštićenih područja

G.1 Monitoring 15 50 35

G.2 Reintrodukcija i rekolonizacija - 80 20

G.3 Rekultivacija - - 100

G.4 Revitalizacija i mere aktivne zaštite prirode 50 - 50

D.0 Uređenje prostora i održivo korišćenje prirodnih resursa

D.1 Materijalni troškovi upravlјača na izradi prostornih planova, plana

preparcelacije i druge planske dokumentacije

D.2 Projekti i radovi na uređenju prostora

D.3 Projekti i programi u oblasti šumarstva

D.4 Projekti i programi u oblasti lovstva

D.5 Projekti i programi u oblasti ribarstva

D.6 Projekti i programi u oblasti turizma

D.7 Projekti i programi u oblasti polјoprivrede - 100 -

D.8 Projekti i programi u oblasti upravlјanja vodama - 100 -

E.0 Ostali nekategorisani poslovi

E.1 Protivpožarna zaštita (nabavka opreme, sredstava i dr.) - - 100

E.2 Saradnja sa nevladinim organizacijama 65 - 35



U narednim tabelama je prikaz očekivanih srestava iz budžetskih izvora planiranih na osnovu

kretanja iz 2020. godine.

Tabela 2 FINANSIJSKI PLAN ZA 2021. GODINU

Tabela planiranih rashoda za zaštićeno područje PIO „Subotička peščara“

Budžet RS

Sopstveni

prihodi od

obavlјanja

delatnosti

Budžet

jedinice

lokalne

samouprave

Prihodi od

naknada za

korišćenje

zaštićenog područja

Ukupno

A.1. Čuvarska služba 1.700.000,00 249.375,00 223.624,00 376.871,39 2.549.870,39

A.1.1. Bruto zarade čuvara 1.400.000,00 0,00 223.624,00 376.871,39 2.000.495,39

A.1.2. Ostali troškovi čuvarske

službe (npr. gorivo, registracije

automobila, uniforma, gumene

čizme, gume za terensko vozilo,

rančevi za čuvare i drugo)

300.000,00

249.375,00

0,00

0,00

549.375,00

A.1.3. Nabavke sredstava rada (terensko vozilo)

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

A.2. Održavanje zaštićenog

područja 374.400,00 514.284,07 992.022,00 105.149,24 1.985.855,31

A.2.1. Bruto zarade ostalog

osoblјa zaposlenog kod

upravlјača na poslovima

upravlјanja zaštićenim

područjem i materijalni

troškovi njihovog rada (izrada

dokumenata, programa,

projekata, saradnja sa stanovništvom, institucijama i

dr.)

80.000,00

390.684,07

992.022,00

105.149,24

1.567.855,31

A.2.2. Obeležavanje zaštićenog

područja 54.400,00 13.600,00 0,00 0,00 68.000,00

A.2.3. Upravlјanje otpadom 240.000,00 60.000,00 0,00 0,00 300.000,00

A.2.4. Održavanje postojećeg

mobilijara 0,00 50.000,00 0,00 0,00 50.000,00

A.3. Prezentacija zaštićenog područja

137.160,00 338.290,00 315.750,00 94.000,00 885.200,00

A.3.1. Štampanje promotivnog

materijala 80.000,00 130.000,00 0,00 0,00 210.000,00

A.3.2. Medijsko predstavlјanje (izrada video i audio materijala)

0,00

50.000,00

0,00

0,00

50.000,00

A.3.3. Zasnivanje i

uspostavlјanje baze podataka

(GIS i dr.)

32.160,00

8.040,00

0,00

0,00

40.200,00

A.3.4. Materijalni troškovi u vezi

razvoja naučnih,

obrazovnih i kulturnih funkcija zaštićenog područja

0,00

95.250,00

315.750,00

94.000,00

505.000,00

A.3.5. Brendiranje -

ustanovlјavanje zaštitnog znaka

područja

25.000,00 5.000,00 0,00 0,00

30.000,00



A.3.6. Stalno medijsko

prikazivanje, internet

prezentacija preduzeća

0,00 50.000,00 0,00 0,00

50.000,00

Ukupno A.0 2.211.560,00 1.101.949,07 1.531.396,00 576.020,63 5.420.925,70

B.1. Izgradnja ulaznih stanica 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

B.2.Kupovina i uređenje salaša za

smeštaj i boravak i

prezentaciju zaštićenog područja

1.000.000,00 200.000,00 0,00 0,00 1.200.000,00

B.3. Štampanje materijala

namenjenog posetiocima

130.000,00 50.000,00 0,00 0,00 180.000,00

Ukupno B.0 1.130.000,00 250.000,00 0,00 0,00 1.380.000,00

V.1. Nadoknada za uskraćivanje

prava korišćenja

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

V.2. Naknada za nanetu štetu 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

Ukupno V.0 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

G.1. Monitoring 150.000,00 100.000,00 0,00 50.000,00 300.000,00

G.2. Reintrodukcija i rekolonizacija 80.000,00 20.000,00 0,00 0,00 100.000,00

G.3. Rekultivacija 0,00 50.000,00 0,00 0,00 50.000,00

G.4. Revitalizacija i mere

aktivne zaštite prirode

480.000,00 520.000,00 0,00 0,00 1.000.000,00

Ukupno G.0 710.000,00 690.000,00 0,00 50.000,00 1.450.000,00

D.1. Materijalni troškovi upravlјača na izradi

prostornih planova, plana preparcelacije i druge planske

dokumentacije

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

D.2. Projekti i radovi na

uređenju prostora (izrada i postavlјanje mobilijara i dr.)

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

D.3. Projekti i programi u oblasti šumarstva

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

D.4. Projekti i programi u oblasti

lovstva

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


ribarstva

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


turizma

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


polјoprivrede

0,00 0,00 500.000,00 0,00 500.000,00

D.8. Projekti i programi u

oblasti upravlјanja vodama

0,00 0,00 200.000,00 0,00 200.000,00

Ukupno D.0 0,00 0,00 700.000,00 0,00 700.000,00

E.1. Protivpožarna zaštita

(nabavka opreme, sredstava i dr.)

0,00 25.000,00 0,00 0,00 25.000,00

E.2. Saradnja sa nevladinim

organizacijama

0,00 50.000,00 0,00 100.000,00 150.000,00

Ukupno E.0 0,00 75.000,00 0,00 100.000,00 175.000,00

Ukupno planirani rashodi 4.051.560,00 2.116.949,07 2.231.396,00 726.020,63 9.125.925,70





Budžet RS

Sopstveni

prihodi od

obavlјanja

delatnosti

Budžet

jedinice

lokalne

samouprave

Prihodi od

naknada za

korišćenje


Ukupno





automobila, uniforma, gumene čizme, gume za terensko vozilo,


300.000,00

249.375,00

0,00

0,00

549.375,00

A.1.3. Nabavke sredstava rada

(terensko vozilo) 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


područja 374.400,00 514.284,07 992.022,00 105.149,24 1.985.855,31

A.2.1. Bruto zarade ostalog osoblјa zaposlenog kod






projekata, saradnja sa

stanovništvom, institucijama i

dr.)

80.000,00

390.684,07

992.022,00

105.149,24

1.567.855,31


područja 54.400,00 13.600,00 0,00 0,00 68.000,00



mobilijara 0,00 50.000,00 0,00 0,00 50.000,00

A.3. Prezentacija zaštićenog

područja 112.160,00 333.290,00 315.750,00 94.000,00 855.200,00

A.3.1. Štampanje promotivnog materijala

80.000,00 130.000,00 0,00 0,00 210.000,00

A.3.2. Medijsko predstavlјanje

(izrada video i audio materijala)

0,00

50.000,00

0,00

0,00

50.000,00

A.3.3. Zasnivanje i

uspostavlјanje baze podataka (GIS i dr.)

32.160,00

8.040,00

0,00

0,00

40.200,00


razvoja naučnih,


0,00

95.250,00

315.750,00

94.000,00

505.000,00



područja

0,00 0,00 0,00 0,00

0,00

A.3.6. Stalno medijsko prikazivanje, internet prezentacija preduzeća

0,00 50.000,00 0,00 0,00

50.000,00

Ukupno A.0 2.186.560,00 1.096.949,07 1.531.396,00 576.020,63 5.390.925,70




B.2.Izgradnja centara za

posetioce i edukativnih centara

500.000,00 200.000,00 0,00 0,00 700.000,00



130.000,00 50.000,00 0,00 0,00 180.000,00

Ukupno B.0 630.000,00 250.000,00 0,00 0,00 880.000,00


prava korišćenja

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


Ukupno V.0 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

G.1. Monitoring 150.000,00 100.000,00 0,00 50.000,00 300.000,00


G.3. Rekultivacija 0,00 50.000,00 0,00 0,00 50.000,00



480.000,00 520.000,00 0,00 0,00 1.000.000,00

Ukupno G.0 710.000,00 690.000,00 0,00 50.000,00 1.450.000,00

D.1. Materijalni troškovi

upravlјača na izradi

prostornih planova, plana


0,00 0,00 0,00 0,00 0,00



0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


šumarstva

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


lovstva

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

D.5. Projekti i programi u oblasti ribarstva

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


turizma

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


polјoprivrede

0,00 0,00 500.000,00 0,00 500.000,00



0,00 0,00 200.000,00 0,00 200.000,00

Ukupno D.0 0,00 0,00 700.000,00 0,00 700.000,00


(nabavka opreme, sredstava i

dr.)

0,00 25.000,00 0,00 0,00 25.000,00

E.2. Saradnja sa nevladinim organizacijama

0,00 50.000,00 0,00 100.000,00 150.000,00

Ukupno E.0 0,00 75.000,00 0,00 100.000,00 175.000,00






Budžet RS

Sopstveni

prihodi od

obavlјanja

delatnosti

Budžet

jedinice

lokalne

samouprave

Prihodi od

naknada za

korišćenje


Ukupno







300.000,00

249.375,00

0,00

0,00

549.375,00


(terensko vozilo) 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


područja 620.000,00 584.684,07 992.022,00 105.149,24 2.301.855,31









dr.)

80.000,00

390.684,07

992.022,00

105.149,24

1.567.855,31


područja 300.000,00 84.000,00 0,00 0,00 384.000,00



mobilijara 0,00 50.000,00 0,00 0,00 50.000,00


područja 112.160,00 333.290,00 315.750,00 94.000,00 855.200,00


80.000,00 130.000,00 0,00 0,00 210.000,00



0,00

50.000,00

0,00

0,00

50.000,00

A.3.3. Zasnivanje i


32.160,00

8.040,00

0,00

0,00

40.200,00


razvoja naučnih,


0,00

95.250,00

315.750,00

94.000,00

505.000,00



područja

0,00 0,00 0,00 0,00

0,00


0,00 50.000,00 0,00 0,00

50.000,00

Ukupno A.0 2.432.160,00 1.167.349,07 1.531.396,00 576.020,63 5.706.925,70




B.2. Opremanje centara za

posetioce i edukativnih

centara

100.000,00 100.000,00 0,00 0,00 200.000,00



130.000,00 50.000,00 0,00 0,00 180.000,00

Ukupno B.0 230.000,00 150.000,00 0,00 0,00 380.000,00


prava korišćenja

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


Ukupno V.0 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

G.1. Monitoring 150.000,00 100.000,00 0,00 50.000,00 300.000,00


G.3. Rekultivacija 0,00 50.000,00 0,00 0,00 50.000,00



480.000,00 520.000,00 0,00 0,00 1.000.000,00

Ukupno G.0 710.000,00 690.000,00 0,00 50.000,00 1.450.000,00





0,00 0,00 0,00 0,00 0,00



0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


šumarstva

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


lovstva

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


turizma

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


polјoprivrede

0,00 0,00 500.000,00 0,00 500.000,00



0,00 0,00 200.000,00 0,00 200.000,00

Ukupno D.0 0,00 0,00 700.000,00 0,00 700.000,00



dr.)

0,00 25.000,00 0,00 0,00 25.000,00


0,00 50.000,00 0,00 100.000,00 150.000,00

Ukupno E.0 0,00 75.000,00 0,00 100.000,00 175.000,00






Budžet RS

Sopstveni

prihodi od

obavlјanja

delatnosti

Budžet

jedinice

lokalne

samouprave

Prihodi od

naknada za

korišćenje


Ukupno







300.000,00

249.375,00

0,00

0,00

549.375,00


(terensko vozilo) 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


područja 374.400,00 514.284,07 992.022,00 105.149,24 1.985.855,31









dr.)

80.000,00

390.684,07

992.022,00

105.149,24

1.567.855,31


područja 54.400,00 13.600,00 0,00 0,00 68.000,00



mobilijara 0,00 50.000,00 0,00 0,00 50.000,00


područja 112.160,00 333.290,00 315.750,00 94.000,00 855.200,00


80.000,00 130.000,00 0,00 0,00 210.000,00



0,00

50.000,00

0,00

0,00

50.000,00

A.3.3. Zasnivanje i


32.160,00

8.040,00

0,00

0,00

40.200,00


razvoja naučnih,


0,00

95.250,00

315.750,00

94.000,00

505.000,00



područja

0,00 0,00 0,00 0,00

0,00


0,00 50.000,00 0,00 0,00

50.000,00

Ukupno A.0 2.186.560,00 1.096.949,07 1.531.396,00 576.020,63 5.390.925,70






centara

100.000,00 100.000,00 0,00 0,00 200.000,00



130.000,00 50.000,00 0,00 0,00 180.000,00

Ukupno B.0 230.000,00 150.000,00 0,00 0,00 380.000,00


prava korišćenja

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


Ukupno V.0 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

G.1. Monitoring 150.000,00 100.000,00 0,00 50.000,00 300.000,00


G.3. Rekultivacija 0,00 50.000,00 0,00 0,00 50.000,00



480.000,00 520.000,00 0,00 0,00 1.000.000,00

Ukupno G.0 710.000,00 690.000,00 0,00 50.000,00 1.450.000,00





0,00 0,00 0,00 0,00 0,00



0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


šumarstva

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


lovstva

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


turizma

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


polјoprivrede

0,00 0,00 500.000,00 0,00 500.000,00



0,00 0,00 200.000,00 0,00 200.000,00

Ukupno D.0 0,00 0,00 700.000,00 0,00 700.000,00



dr.)

0,00 25.000,00 0,00 0,00 25.000,00


0,00 50.000,00 0,00 100.000,00 150.000,00

Ukupno E.0 0,00 75.000,00 0,00 100.000,00 175.000,00






Budžet RS

Sopstveni

prihodi od

obavlјanja

delatnosti

Budžet

jedinice

lokalne

samouprave

Prihodi od

naknada za

korišćenje


Ukupno







300.000,00

249.375,00

0,00

0,00

549.375,00


(terensko vozilo) 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


područja 374.400,00 514.284,07 992.022,00 105.149,24 1.985.855,31









dr.)

80.000,00

390.684,07

992.022,00

105.149,24

1.567.855,31


područja 54.400,00 13.600,00 0,00 0,00 68.000,00



mobilijara 0,00 50.000,00 0,00 0,00 50.000,00


područja 112.160,00 333.290,00 315.750,00 94.000,00 855.200,00


80.000,00 130.000,00 0,00 0,00 210.000,00



0,00

50.000,00

0,00

0,00

50.000,00

A.3.3. Zasnivanje i


32.160,00

8.040,00

0,00

0,00

40.200,00


razvoja naučnih,


0,00

95.250,00

315.750,00

94.000,00

505.000,00



područja

0,00 0,00 0,00 0,00

0,00


0,00 50.000,00 0,00 0,00

50.000,00

Ukupno A.0 2.186.560,00 1.096.949,07 1.531.396,00 576.020,63 5.390.925,70






centara

100.000,00 100.000,00 0,00 0,00 200.000,00



130.000,00 50.000,00 0,00 0,00 180.000,00

B.4. Izgradnja štala za govede 400.000,00 100.000,00 0,00 0,00 500.000,00

Ukupno B.0 630.000,00 250.000,00 0,00 0,00 880.000,00


prava korišćenja

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


Ukupno V.0 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

G.1. Monitoring 150.000,00 100.000,00 0,00 50.000,00 300.000,00


G.3. Rekultivacija 0,00 50.000,00 0,00 0,00 50.000,00



480.000,00 520.000,00 0,00 0,00 1.000.000,00

Ukupno G.0 710.000,00 690.000,00 0,00 50.000,00 1.450.000,00





0,00 0,00 0,00 0,00 0,00



0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


šumarstva

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


oblasti lovstva

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

D.6. Projekti i programi u oblasti turizma

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


polјoprivrede

0,00 0,00 500.000,00 0,00 500.000,00


upravlјanja vodama

0,00 0,00 200.000,00 0,00 200.000,00

Ukupno D.0 0,00 0,00 700.000,00 0,00 700.000,00



dr.)

0,00 25.000,00 0,00 0,00 25.000,00

E.2. Saradnja sa nevladinim

organizacijama

0,00 50.000,00 0,00 100.000,00 150.000,00

Ukupno E.0 0,00 75.000,00 0,00 100.000,00 175.000,00






Budžet RS

Sopstveni

prihodi od

obavlјanja

delatnosti

Budžet

jedinice

lokalne

samouprave

Prihodi od

naknada za

korišćenje


Ukupno







300.000,00

249.375,00

0,00

0,00

549.375,00


(terensko vozilo) 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


područja 374.400,00 614.284,07 992.022,00 105.149,24 2.085.855,31









dr.)

80.000,00

390.684,07

992.022,00

105.149,24

1.567.855,31


područja 54.400,00 13.600,00 0,00 0,00 68.000,00



mobilijara 0,00 150.000,00 0,00 0,00 150.000,00


područja 112.160,00 333.290,00 315.750,00 94.000,00 855.200,00


80.000,00 130.000,00 0,00 0,00 210.000,00



0,00

50.000,00

0,00

0,00

50.000,00

A.3.3. Zasnivanje i


32.160,00

8.040,00

0,00

0,00

40.200,00


razvoja naučnih,


0,00

95.250,00

315.750,00

94.000,00

505.000,00



područja

0,00 0,00 0,00 0,00

0,00


0,00 50.000,00 0,00 0,00

50.000,00

Ukupno A.0 2.186.560,00 1.196.949,07 1.531.396,00 576.020,63 5.490.925,70






centara

100.000,00 100.000,00 0,00 0,00 200.000,00



130.000,00 50.000,00 0,00 0,00 180.000,00

Ukupno B.0 230.000,00 150.000,00 0,00 0,00 380.000,00


prava korišćenja

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


Ukupno V.0 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

G.1. Monitoring 150.000,00 100.000,00 0,00 50.000,00 300.000,00


G.3. Rekultivacija 0,00 50.000,00 0,00 0,00 50.000,00



480.000,00 520.000,00 0,00 0,00 1.000.000,00

Ukupno G.0 710.000,00 690.000,00 0,00 50.000,00 1.450.000,00





0,00 0,00 0,00 0,00 0,00



0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


šumarstva

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


lovstva

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


turizma

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


polјoprivrede

0,00 0,00 500.000,00 0,00 500.000,00



0,00 0,00 200.000,00 0,00 200.000,00

Ukupno D.0 0,00 0,00 700.000,00 0,00 700.000,00



dr.)

0,00 25.000,00 0,00 0,00 25.000,00


0,00 50.000,00 0,00 100.000,00 150.000,00

Ukupno E.0 0,00 75.000,00 0,00 100.000,00 175.000,00






Budžet RS

Sopstveni

prihodi od

obavlјanja

delatnosti

Budžet

jedinice

lokalne

samouprave

Prihodi od

naknada za

korišćenje


Ukupno







300.000,00

249.375,00

0,00

0,00

549.375,00


(terensko vozilo) 1.029.120,00 257.280,00 0,00 0,00 1.286.400,00


područja 374.400,00 614.284,07 992.022,00 105.149,24 2.085.855,31









dr.)

80.000,00

390.684,07

992.022,00

105.149,24

1.567.855,31


područja 54.400,00 13.600,00 0,00 0,00 68.000,00



mobilijara 0,00 150.000,00 0,00 0,00 150.000,00


područja 112.160,00 333.290,00 315.750,00 94.000,00 855.200,00


80.000,00 130.000,00 0,00 0,00 210.000,00



0,00

50.000,00

0,00

0,00

50.000,00

A.3.3. Zasnivanje i


32.160,00

8.040,00

0,00

0,00

40.200,00


razvoja naučnih,


0,00

95.250,00

315.750,00

94.000,00

505.000,00



područja

0,00 0,00 0,00 0,00

0,00


0,00 50.000,00 0,00 0,00

50.000,00

Ukupno A.0 3.215.680,00 1.454.229,07 1.531.396,00 576.020,63 6.777.325,70






centara

100.000,00 100.000,00 0,00 0,00 200.000,00



130.000,00 50.000,00 0,00 0,00 180.000,00

Ukupno B.0 230.000,00 150.000,00 0,00 0,00 380.000,00


prava korišćenja

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


Ukupno V.0 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

G.1. Monitoring 150.000,00 100.000,00 0,00 50.000,00 300.000,00


G.3. Rekultivacija 0,00 50.000,00 0,00 0,00 50.000,00



480.000,00 520.000,00 0,00 0,00 1.000.000,00

Ukupno G.0 710.000,00 690.000,00 0,00 50.000,00 1.450.000,00





0,00 0,00 0,00 0,00 0,00



0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


šumarstva

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


lovstva

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


turizma

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


polјoprivrede

0,00 0,00 500.000,00 0,00 500.000,00



0,00 0,00 200.000,00 0,00 200.000,00

Ukupno D.0 0,00 0,00 700.000,00 0,00 700.000,00



dr.)

0,00 25.000,00 0,00 0,00 25.000,00


0,00 50.000,00 0,00 100.000,00 150.000,00

Ukupno E.0 0,00 75.000,00 0,00 100.000,00 175.000,00






Budžet RS

Sopstveni

prihodi od

obavlјanja

delatnosti

Budžet

jedinice

lokalne

samouprave

Prihodi od

naknada za

korišćenje


Ukupno







300.000,00

249.375,00

0,00

0,00

549.375,00


(terensko vozilo) 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


područja 374.400,00 614.284,07 992.022,00 105.149,24 2.085.855,31









dr.)

80.000,00

390.684,07

992.022,00

105.149,24

1.567.855,31


područja 54.400,00 13.600,00 0,00 0,00 68.000,00



mobilijara 0,00 150.000,00 0,00 0,00 150.000,00


područja 112.160,00 333.290,00 315.750,00 94.000,00 855.200,00


80.000,00 130.000,00 0,00 0,00 210.000,00



0,00

50.000,00

0,00

0,00

50.000,00

A.3.3. Zasnivanje i


32.160,00

8.040,00

0,00

0,00

40.200,00


razvoja naučnih,


0,00

95.250,00

315.750,00

94.000,00

505.000,00



područja

0,00 0,00 0,00 0,00

0,00


0,00 50.000,00 0,00 0,00

50.000,00

Ukupno A.0 2.186.560,00 1.196.949,07 1.531.396,00 576.020,63 5.490.925,70






centara

100.000,00 100.000,00 0,00 0,00 200.000,00



130.000,00 50.000,00 0,00 0,00 180.000,00

Ukupno B.0 230.000,00 150.000,00 0,00 0,00 380.000,00


prava korišćenja

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


Ukupno V.0 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

G.1. Monitoring 150.000,00 100.000,00 0,00 50.000,00 300.000,00


G.3. Rekultivacija 0,00 50.000,00 0,00 0,00 50.000,00



480.000,00 520.000,00 0,00 0,00 1.000.000,00

Ukupno G.0 710.000,00 690.000,00 0,00 50.000,00 1.450.000,00





0,00 0,00 0,00 0,00 0,00



0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


šumarstva

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


lovstva

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


turizma

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


polјoprivrede

0,00 0,00 500.000,00 0,00 500.000,00



0,00 0,00 200.000,00 0,00 200.000,00

Ukupno D.0 0,00 0,00 700.000,00 0,00 700.000,00



dr.)

0,00 25.000,00 0,00 0,00 25.000,00


0,00 50.000,00 0,00 100.000,00 150.000,00

Ukupno E.0 0,00 75.000,00 0,00 100.000,00 175.000,00






Budžet RS

Sopstveni

prihodi od

obavlјanja

delatnosti

Budžet

jedinice

lokalne

samouprave

Prihodi od

naknada za

korišćenje


Ukupno







300.000,00

249.375,00

0,00

0,00

549.375,00


(terensko vozilo) 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


područja 374.400,00 614.284,07 992.022,00 105.149,24 2.085.855,31









dr.)

80.000,00

390.684,07

992.022,00

105.149,24

1.567.855,31


područja 54.400,00 13.600,00 0,00 0,00 68.000,00



mobilijara 0,00 150.000,00 0,00 0,00 150.000,00


područja 112.160,00 333.290,00 315.750,00 94.000,00 855.200,00


80.000,00 130.000,00 0,00 0,00 210.000,00



0,00

50.000,00

0,00

0,00

50.000,00

A.3.3. Zasnivanje i


32.160,00

8.040,00

0,00

0,00

40.200,00


razvoja naučnih,


0,00

95.250,00

315.750,00

94.000,00

505.000,00



područja

0,00 0,00 0,00 0,00

0,00


0,00 50.000,00 0,00 0,00

50.000,00

Ukupno A.0 2.186.560,00 1.196.949,07 1.531.396,00 576.020,63 5.490.925,70






centara

100.000,00 100.000,00 0,00 0,00 200.000,00



130.000,00 50.000,00 0,00 0,00 180.000,00

Ukupno B.0 230.000,00 150.000,00 0,00 0,00 380.000,00


prava korišćenja

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


Ukupno V.0 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

G.1. Monitoring 150.000,00 100.000,00 0,00 50.000,00 300.000,00


G.3. Rekultivacija 0,00 50.000,00 0,00 0,00 50.000,00



480.000,00 520.000,00 0,00 0,00 1.000.000,00

Ukupno G.0 710.000,00 690.000,00 0,00 50.000,00 1.450.000,00





0,00 0,00 0,00 0,00 0,00



0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


šumarstva

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


lovstva

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


turizma

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


polјoprivrede

0,00 0,00 500.000,00 0,00 500.000,00



0,00 0,00 200.000,00 0,00 200.000,00

Ukupno D.0 0,00 0,00 700.000,00 0,00 700.000,00



dr.)

0,00 25.000,00 0,00 0,00 25.000,00


0,00 50.000,00 0,00 100.000,00 150.000,00

Ukupno E.0 0,00 75.000,00 0,00 100.000,00 175.000,00






Budžet RS

Sopstveni

prihodi od

obavlјanja

delatnosti

Budžet

jedinice

lokalne

samouprave

Prihodi od

naknada za

korišćenje


Ukupno







300.000,00

249.375,00

0,00

0,00

549.375,00


(terensko vozilo) 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


područja 374.400,00 614.284,07 992.022,00 105.149,24 2.085.855,31









dr.)

80.000,00

390.684,07

992.022,00

105.149,24

1.567.855,31


područja 54.400,00 13.600,00 0,00 0,00 68.000,00



mobilijara 0,00 150.000,00 0,00 0,00 150.000,00


područja 112.160,00 333.290,00 315.750,00 94.000,00 855.200,00


80.000,00 130.000,00 0,00 0,00 210.000,00



0,00

50.000,00

0,00

0,00

50.000,00

A.3.3. Zasnivanje i


32.160,00

8.040,00

0,00

0,00

40.200,00


razvoja naučnih,


0,00

95.250,00

315.750,00

94.000,00

505.000,00



područja

0,00 0,00 0,00 0,00

0,00


0,00 50.000,00 0,00 0,00

50.000,00

Ukupno A.0 2.186.560,00 1.196.949,07 1.531.396,00 576.020,63 5.490.925,70






centara

100.000,00 100.000,00 0,00 0,00 200.000,00



130.000,00 50.000,00 0,00 0,00 180.000,00

Ukupno B.0 230.000,00 150.000,00 0,00 0,00 380.000,00


prava korišćenja

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


Ukupno V.0 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

G.1. Monitoring 150.000,00 100.000,00 0,00 50.000,00 300.000,00


G.3. Rekultivacija 0,00 50.000,00 0,00 0,00 50.000,00



480.000,00 520.000,00 0,00 0,00 1.000.000,00

Ukupno G.0 710.000,00 690.000,00 0,00 50.000,00 1.450.000,00





0,00 0,00 0,00 0,00 0,00



0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


šumarstva

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


lovstva

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


turizma

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00


polјoprivrede

0,00 0,00 500.000,00 0,00 500.000,00



0,00 0,00 200.000,00 0,00 200.000,00

Ukupno D.0 0,00 0,00 700.000,00 0,00 700.000,00



dr.)

0,00 25.000,00 0,00 0,00 25.000,00


0,00 50.000,00 0,00 100.000,00 150.000,00

Ukupno E.0 0,00 75.000,00 0,00 100.000,00 175.000,00




Iz prikazanog se vidi da je planirano finasiranje iz dva budžetska izvora (opština i nadležno

Ministarstvo). Kao izvor sopstvenog finansiranja realizovaće se ubiranje naknada za korišćenje

zaštćenog područja u skladu sa Zakonom o naknadama za korišćenje jabnih dobara („Sl. glasnik

RS“, br. 95/2018, 49/2019 i 86/2019 – usklađeni din. izn.), takođe, obezbediće se sopstveni prihofi

od obavlјanja delatnosti.

Ostali izvori (konkursi kod fondacija, EU IPA konkursi i sl.) nisu konkretni i biće planirani u

godišnjim programima kada budu aktuelni tokom perioda važenja Plana.

Iz tabele se vidi da se u skladu sa dosadašnjom praksom od Ministarstva preko konkursa

potražuju sredstva za aktivnosti vezane za osnovne poslove čuvanja zaštićenog prirodnog dobra:

Čuvanje i nadzor

Obeležavanje i održavanje oznaka granice

Oprema

Podaci o zaštićenom području

Prezentacija područja

Iz opštinskog budžeta su uobičajeno finansirani posebni projekti kao npr. suzbijanje

invazivnih vrsta, promocija područja i sl..



15. PRILOZI

MEĐUOPŠTINSKI ZAVOD ZA ZAŠTITU SPOMENIKA KULTURE SUBOTICA: PODACI O

NEPOKRETNIM KULTURNIM DOBRIMA I EVIDENTIRANIM DOBRIMA POD

PRETHODNOM ZAŠTITOM NA PROSTORU PREDELA IZUZETNIH ODLIKA “SUBOTIČKA

PEŠČARA”





















Documents

PLAN UPRAVLJANJA PIO “SUBOTIČKA PEŠČARA” ZA PERIOD …