1

LOGIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (RM)

• RM terminologija• Model upravljanja rizikom• Ultimativni cilj upravljanja

rizikom• Uobičajene greške u upravljanju

rizicima• Interesantne lekcije iz prošlosti• Poželjne osobine menadžera

rizika• Koristi od sistematskog

upravljanja rizicima

2

TERMINOLOŠKA RAZJAŠNJENJA

• Rizik vs. neizvesnost• Simetrija rizik-prinos• Kontrolabilnost• Enterprise risk management (ERM)

– Proces integralnog upravljanja svim rizicima koji tangiraju preduzeće. Omogućava holističko upravljanje balansom prinosa i rizika. Kombinacija centralizovanog i decentralizovanog upravljanja rizicima.

• Risk governance– Standardi tretiranja upravljanja rizicima od strane vlasnika i

menadžera; organizaciono pozicioniranje RM aktivnosti; deo corporate governance sistema

• Business Continuity Management– Unapred pripremljen kontigentni sistem u slučaju nastanka

neočekivanih događaja koji imaju snažan uticaj na poslovanje preduzeća (npr. back-up podataka)

3

TERMINOLOŠKA RAZJAŠNJENJA (nastavak)

• RM proces– Identifikovanje i merenje izloženosti riziku, definisanje granica

tolerancije, izveštavanje o nivou izloženosti riziku, monitoring i preduzimanje konkretnih aktivnosti

• Sistematski (tržišni rizik) i nesistematski (kompanijski) rizik• Poslovni rizik i finansijski rizik• Leveridž: poslovni, finansijski, strategijski, izvršni.

4

MODEL UPRAVLJANJA RIZIKOM

5

1. Identifikuj ključne rizike

• Baza čitavog modela je metodologija za upravljanje rizicima koja treba da postoji u preduzeću kao formalan dokument

• Može biti vrlo teško zbog tzv. “idiosinkrazije”naročito kada je reč o operativnim rizicima

• Subkulturne barijere u identifikaciji rizika– Prikrivanje rizika od strane funkcionalnih

menadžera i menadžera poslovnih jedinica zbog konkurencije za budžet

– Borba za kontigentno izveštavanje CRO-a (Chief Risk Officer)

• Biti svestan svih rizika, ali fokusirati se na nekoliko najvažnijih (npr. cenovni rizik, rizik pada tražnje, relevantni operativni rizik, valutni rizik)

• Obratiti pažnju na rizike sa niskom verovatnoćom pojavljivanja i potencijalno snažnim negativnim dejstvom

6

2. Odluči koje rizike treba tretirati

• Nisu svi rizici a priori negativni, niti sve rizike treba tretirati upravljačkim instrumentima

• Southwest Airlines case– Ključan rizik koji su tretirali hedžing strategijama je bio vezan za cenu goriva– Samo tokom 2005. godine uštede na gorivu od $ 1 milijardu– Veliki dobitnik tokom rasta cene goriva u periodu 2004-2008. godina– Zahvaljujući uspešnom lociranju i teriranju ovog rizika kompanija održala

status jeftinog avioprevoznika

7

3. Definiši svoj kapacitet za preuzimanje rizika

• Praktični problem: Bavite se prodajom nameštaja hotelima. Koje je maksimalno potraživanje koje ste spremni da prihvatite?

• Koristiti pomoć teorije verovatnoće, Monte Carlo simulacije i pokazatelja kao što je CFaR (Cash Flow at Risk) ili adekvatnost kapitala

• Kako pronaći balans između preuzimanja rizika i osiguranja od rizika?

88

Definiši svoj apetit za preuzimanjem rizika

• Risk apetit je nivo rizika koji je vlasnik ili menadžer spreman da prihvati

• Dva ključna pitanja:– Koji rizik kompanija neće da prihvati (na primer, ekologija, kvalitet)?– Koji rizik kompanija prihvata (na primer, fluktuacija vrednosti valute ili

tržišno osciliranje cena inputa ili finalnog proizvoda)?

• Kako pronaći balans između preuzimanja rizika i osiguranja od rizika?– Zavisi od averzivnosti vlasnika ili menadžera prema riziku i

spremnosti da više rizikuje da bi više zaradio– Primer: državne obveznice vs. akcije mladog hi-tech preduzeća

• Strategijsko i finansijsko (cost-benefit) pitanje je da li ići na prevenciju delovanja rizika ili na troškovnu amortizaciju efekata rizika u slučaju ispoljavanja

99

Nekoliko praktičnih primera

• Praktični problem 1: Ekološki rizik - Ispuštanje otpadnih voda u obližnju reku

• Praktični problem 2: Valutni rizik - Pojava negativnih kursnih razlika• Praktični problem 3: Kreditni rizik – Naplata potraživanja iz barter

modela• Praktični problem 4: Strategijski rizik – Antimonopolski udar• Praktični problem 5: Tržišni rizik – Variranje cena sirovina i finalnih

proizvoda• Praktični problem 6: Rizik finansijskog leveridža – Do kog nivoa se

zaduživati?• Praktični problem 7: Rizik vertikalne integracije – Nosimo sva jaja u

istoj korpi (npr. trade-off između rizika nestabilnosti isporuka fosfata i rizika pada tražnje za đubrivima)

• Praktični problem 8: Rizik niske pregovaračke moći – Oslanjamo se na velike kupce, velike dobavljače ili uži krug eksperata

• Praktični problem 9: Rizik arogancije uspeha – Zanemarujem konkurenciju i analizu tržišta

• Praktični problem 10: Investicioni rizik – Investiram u projekat bez kompletirane tržišne i finansijske analize (rezultat: gubitak ili nedovoljni dobitak)

10

4. Sistematska analiza rizika prilikom odlučivanja

• Upravljanje rizikom ne treba shvatiti kao vežbu eksperta koja se povremeno sprovodi, već kao kulturu i način razmišljanja u preduzeću

• Rizicima treba da upravljaju svi, a ne samo CRO

• Posebno važno za sledeće tipove odluka:– Investicione odluke

• NPV vs. MCS&ROA– Komercijalne i operativne odluke

• Nabavka, prodaja, određivanje cena• Dekomponovati rizike, sagledati

međuzavisnosti i definisati odgovore– Finansijske odluke

• Struktura finansiranja i cena kapitala

11

4. Sistematska analiza rizika prilikom odlučivanja (nastavak)

• Kvalitativna analiza rizika– Podrazumeva identifikovanje prirode rizika (koji tip rizika je u pitanju?),

tajminga rizika (kakva je dinamika ispoljavanja efekata rizika?), verovatnoće pojavljivanja (koliko je verovatno da će se efekti rizika ispoljiti?) i intenziteta mogućeg uticaja (koliko prodoran i dubok može biti uticaj rizika u slučaju ispoljavanja)

– FMEA model (engl. failure mode and effect analysis); Što je viši RPN (risk priority number) to se konkretnom riziku mora posvetiti veća pažnja

• Kvantitativna analiza rizika– Ima za cilj da izvede profil bitnih rizika projekta, koristeći teoriju

verovatnoće, odnosno simulacione metode. Više o tome kasnije.

12

5. Pripremiti plan odgovora na rizike

• Plan odgovora na rizike (risk response plan) sadrži kontigentne odgovore preduzeća na moguća ispoljavanja bitnih rizika

• Strategijsko i finansijsko (cost-benefit) pitanje je da li ići na prevenciju delovanja rizika ili na troškovnu amortizaciju efekata rizika u slučaju ispoljavanja

• Konkretni odgovori na rizike će biti elaborirani kasnije

13

6. Prilagoditi organizaciju

• Centralizovano-decentralizovano upravljanje rizicima (risk budgeting)• Fleksibilne organizacione forme (speed is crucial)• Izgraditi risk governance strukturu• Pripremiti BCM procedure• Uspostaviti sistem praćenja rizika i kontrole sprovođenja kontigentnih

planova• Dokumentovanje iskustava i obogaćivanje baze organizacionog znanja

14

Unutar-organizacione razlike u tretiranju rizika

15

CILJ UPRAVLJANJA RIZICIMA

16

KLASIČNE GREŠKE U UPRAVLJANJU RIZICIMA

• Zanemarivanje događaja koji imaju nisku verovatnoću pojavljivanja, a potencijalno dubok uticaj (black swan events);

• Precenjujemo svoje mogućnosti a podcenjujemo mogućnost pojave lošeg scenarija (“sindrom arogancije uspeha”)– Charles Prince, bivši CEO, City

Group, 2007: “Kada muzika stane, u smislu likvidnosti, stvari će biti komplikovane. Ali sve dok muzika svira, moraš da ustaneš i igraš. Mi još uvek igramo.” Da li Charles jošuvek igra?

17

KLASIČNE GREŠKE U UPRAVLJANJU RIZICIMA (nastavak 1)

• Vezujemo sistem nagrađivanja zaposlenih za kratkoročne rezultate– Moralni hazard (npr. veštačko stvaranje

vanrednog prihoda ili ulazak u visokorizične projekte)

• Smatramo da što sofisticiranije alate koristimo da proporcionalno bolje kontrolišemo rizik – Potreban balans između kvantitativnih

entuzijasta i kvantitativnih skeptika

• Želimo visok prinos uz umeren rizik – Robert Merton: “Inovacija bilo koje vrste

nosi rizik. Možemo izbeći rizik samo ako se odreknemo inovacija, što je kratkovida strategija”

Šefe, želim da budem inovativan. Dajte mi smernice, procedure i pravila.

18

OSOBINE USPEŠNOG MENADŽERA RIZIKA

• Ima znanje iz oblasti finansija, statistike, ekonometrije i strategijskog upravljanja

• Ima u vidu širi prostorni i vremenski horizont• Ima snažan osećaj odgovornosti• Poseduje komunikacione osobine

– Prilagođena terminologija RM biznis terminologiji– Pozicija “đavoljeg advokata”

• Opasne predrasude:– “Sve znam”

– “Imam iskustva u sličnim situacijama” (anchoring)

– “Neću preuzimati rizik i nikada neću propasti”– “Rizik uvek donosi dobit”

19

KORISTI OD SISTEMATSKOG UPRAVLJANJA RIZICIMA

Planovi odgovora na rizike se uspešno primenjuju; Reaguje se na vreme pri pojavi rizika; Procedure reagovanja se konzistentno primenjuju; Sistem kompenzacija se vezuje za praksu upravljanja rizicima

Kontrola

Učenje na greškama iz prošlosti kroz čuvanje organizacionog znanja; Osnova prilagođavanja kritičnih procedura i politika u preduzeću; Osnova prilagođavanja dometa odgovornosti i sistema nagrađivanja

Iskustvo

Stimulisanje otvorene diskusije i kritičkog razmišljanja o rizicima; Psihološko prihvatanje kompleksnosti poslovanja; Razbijanje organizacionih barijera u komunikaciji; Stimulisanje kooperacije između projektnih timova; Standardni izveštaji o rizicima

Komunikacija

Predviđanje dubine i širine relevantnih rizika; Precizniji i realističniji planovi na različitim nivoima u preduzeću; Sagledavanje unakrsnih rizika u preduzeću; Priprema kontigentnih odgovora

Planiranje

Realniji i kritičniji stav prema relevantnim rizicima; Uzajamno razumevanje kapaciteta preduzeća da preuzme rizik; Permanentna sistematska analiza rizika

Razumevanje

Veće šanse za uspeh projekata; Izbegavanje troškovnih i vremenskih prekoračenja; Smanjivanje vanrednih troškova; Celishodnije odlučivanje top menadžmenta

Performanse

20

VRSTE POSLOVNIH RIZIKA

• Karakteristične vrste rizika

• Nivoi rizika• Rizik neadekvatnog

korporativnog upravljanja

21

KARAKTERISTIČNE VRSTE RIZIKA

• Kreditni rizik– Rizik da nam druga strana neće platiti ono

što nam duguje • Tržišni rizik

– Rizik promene cena (realnih dobara, usluga, kapitala, finansijske aktive)

– Rizik variranja tražnje• Valutni rizik

– Rizik nepovoljnog kretanja deviznog kursa; posebna forma tržišnog rizika, kao i rizik rasta inflacije

• Operativni rizik – Rizik rasta troškova usled neadekvatnog

monitoringa i kontrole (npr. rizik krađe ili prevare)

– Rizik usporavanja ili zaustavljanja poslovnog procesa usled ljudskog, tehnološkog ili mehaničkog propusta

– Rizik oportunog ponašanja menadžera (agencijski problem)

22

KARAKTERISTIČNE VRSTE RIZIKA (nastavak)

• Rizik pada likvidnosti– Rizik nemogućnosti plaćanja obaveza– Rizik nemogućnosti naplate potraživanja – Rizik nemogućnosti konvertovanja aktive

u gotovinu pod povoljnim uslovima• Rizik zemlje

– Rizik pogoršavanja makroekonomskog, pravnog i političkog ambijenta za poslovanje u datoj državi

– Visok ugovorni rizik posledica neadekvatnog sudskog sistema

• Projektni rizici– Rizik završetka radova, rizik dobijanja

dozvola i odobrenja, ugovorni rizik, resursni rizik, tržišni rizik, operativni rizik, tehnološki rizik, rizik finansiranja, politički rizik, rizik više sile i rizik rezidualne vrednosti.

23

NIVOI RIZIKA

Paleta raspoloživih alata i procedura za njihovu amortizaciju;

najveća upravljivost

Operativni riziciIII

Nepredvidive interakcije sa konkurentskim okruženjem;

Ključno kvalitetno predviđanje i fleksibilno strategijsko

prilagođavanje (Von Moltke)

Strategijski riziciII

Praktično nemoguće meriti; Teško predvidivo; Bitno sagledati dubinu i

širinu uticaja na konkretnu firmu (npr. Promena cena energenata i

domet uticaja na našu firmu); Rizici globalnog i nacionalnog okruženja

Globalni riziciIMerljivostNivo

24

Nivo I: Globalni geo-polit-ekonomski trendovi i projekcije

• Disperzija autoriteta i moći– Evidentan trend multipolarizacije– Slabljenje relativne moći Amerike– Novi globalni igrači (BRIC države)

• Transfer svetskog bogatstva ka Istoku– Nagli rast bogatstva resursno bogatih zemalja (BRIC, zemlje JI Azije)– Ogroman priliv investicija zbog troškovnih prednosti– Projekcija NIC: GDP (BRIC) će sustići G7 GDP do 2050; Kina do 2025. godine

postaje druga ekonomija sveta, najveći uvoznik prirodnih resursa i najveći svetski zagađivač

– Siromašni postaju još siromašniji (primer podsaharske Afrike)– Regionalizacija sveta: Severna Amerika, Evropa, Istočna Azija

• Transformacija postojećih institucija međunarodnog poretka– Teškoće realizovanja misije u novom geopolitičkom poretku i regionalizovanom

svetu

25

Nivo I: Globalni geo-polit-ekonomski trendovi i projekcije (nastavak)

• Izražena nedovoljnost strateških resursa– Hrana, voda, energija– Centralna tema međunarodne agende u budućnosti– Rastuća tražnja usled rasta populacije i očekivanog rasta standarda nakon

izlaska iz globalne krize– Uticaj globalnog zagrevanja– Posledica: nacionalizacija i dozirana proizvodnja od strane vlasnika resursa

• Energetska tranzicija– Nije pitanje da li će se desiti, već kada će se desiti– Nije realno da se završi u narednih 15-20 godina zbog technology lag

fenomena

• Dalje ubrzanje demografske spirale– Procenjen rast od 1,2 milijarde ljudi do 2030. godine– Dalji pritisak na rast tražnje za ograničenim resursima– Intenziviranje radnih migracija od istoka ka zapadu

• Sudbina države i liberalnog kapitalizma– Rastući uticaj nedržavnih aktera– Sve veći značaj državnog kapitalizma

26

Case study: Aktuelni trendovi u sektoru poljoprivrede

• Strateški važna grana za sve države sveta• Borba protiv gladi i siromaštva prvi prioritet UN• Smanjene investicije vladinih i međunarodnih

fondova i povećane investicije od strane privatnih investitora, equity fondova, TNC, posebnih državnih fondova (sovereign wealth funds)

• Dominantne forme investicija: FDI, cross-border M&A, contract farming, land grabbing

• Kriza hrane i obezbeđenje prehrambene sigurnosti

• Proizvodnja nejestivih proizvoda od jestivih poljoprivrednih kultura

• Negativan uticaj na životnu sredinu• Masovna kupovina poljoprivrednog zemljišta u

trećim zemljama sveta• Trend zdrave (organske) ishrane• Insistiranje na strogim standardima kvaliteta• GM revolucija sa refokusom na nejestive

poljoprivredne kulture

27

Retrospektiva cena

• Nagli rast cena hrane u periodu 2006-2008. godina• Razlozi:

– Nagli rast tražnje• Rast populacije, rast kupovne moći srednje klase u zemljama

bržeg razvoja, špekulativni berzanski pritisak

– Smanjena ponuda• Povećana proizvodnja biogoriva, ograničen državni izvoz,

uzastopne suše

– Troškovni pritisak• Nafta, veštačka đubriva...

– Pritisak deviznog kursa• Depresijacija dolara

28

Retrospektiva cena

29

Projekcija budućih trendova u agro sektoru

• Poljoprivreda generalno neelastična i kontraciklična grana• Međutim, u slučaju produžene krize može biti duboko pogođena

zbog odsustva potrebnog nivoa investicija• Najmanje elastične žitarice, uljarice, pirinač

• Najviše elastični proizvodi životinjskog porekla (meso i mleko, naročito proizvodi većeg stepena dodate vrednosti)

• Kako projektovati buduće cene pojedinih proizvoda?– Najčešći model: implicirana volatilnost (IMF)

• Iako cene variraju od proizvoda do proizvoda, očekuje se da realne cene gotovo svih proizvoda, osim skupljeg mesa, budu iznad 1997-2006 proseka za 10-20%, ali znatno ispod maksimuma iz juna 2008. godine

• Uticaj požara u Rusiji na rast cena žitarica

30

Projekcija cena energenata

31

Nivo II: Strategijski rizici

• Rizik neuspeha istraživanja i razvoja (biotehnologija, IT)

• Rizik zastarevanja tehnologije (kupujemo novu tehnologiju, a u startu kasnimo dva tehnološka ciklusa)

• Rizik prebrzog ili presporog rasta (kriza likvidnosti)

• Rizik preduzetničkog rasta (jedan od ključnih rizika za SME sektor, problem decentralizacije upravljanja, rezistentnost prema promeni ustaljenog modela rada)

• Rizik previsokog finansijskog leveridža (odnos poslovnog prinosa i troškova kapitala)

• Rizik antimonopolskog udara (rizik eksternog rasta)

• Rizik cenovnog, promotivnog ili istraživačko-razvojnog rata (rizik iscrpljivanja konkurenata)

32

Nivo II: Strategijski rizici (nastavak)

• Rizik negativne sinergije (“kletva pobednika”)• Rizik vertikalne integracije (nosimo sva jaja u istoj korpi)• Rizik konglomeratske diversifikacije (put u nepoznato, gubljenje

jezgra kompetentnosti)• Rizik podugovaranja (dilema: sam proizvesti ili kupiti)• Rizik ugrožavanja reputacije (Stankom)• Rizik finansijske prevare (Bernard Madoff)• Rizik oslanjanja na velike kupce i uži krug eksperata• Rizik produbljivanja agencijskog problema i moralnog hazarda• Rizik definisanja pogrešne strategije (GM i veliki automobili,

Motorola i analogni telefoni)• Rizik pogrešne implementacije dobro definisane strategije

(Balanced Scorecard)

33

Nivo III: Operativni rizici

• Rizik pada likvidnosti• Rizik prevara od strane zaposlenih• Rizik zaustavljanja poslovnog procesa (npr. zaustavljanje

proizvodnje zbog kvara na mašinskom pogonu)

34

Rizik pada likvidnosti

• Pad naplate potraživanja• Loša pregovaračka pozicija prema dobavljačima• Nagomilane zalihe• “Pregrejano” investiranje

• Neusklađena ročnost tokova finansiranja i investiranja• Neadekvatno upravljanje neto obrtnim fondom• Previsok finansijski leveridž, preniska finansijska fleksibilnost• Rast obaveznih rezervi (slučaj bankarskog sektora)

35

Rizik naplate potraživanja

• Jedan od ključnih rizika za SMEs• Koristan pokazatelj CLE (Consumer Leverage Exposure)

– Govori konkretno o % u kojem je rezultat preduzeća (prodaja, bruto profit, operativni profit) izložen kreditnom riziku

– Pomaže u proceni rizika našeg preduzeća usled trenutne ili buduće zaduženosti naših kupaca (moguća analiza senzitivnosti)

• Korisnost Scoring modela za ocenu kreditne sposobnosti klijenta ili kupca

36

Kako umanjiti rizik kreditiranja kupaca

-Kako povećati rezervu likvidnosti u slučaju defoltiranja osetljivih kategorija kupaca koji kupuju na kredit?-Da li možemo smanjiti period naplate potraživanja?

Korekcija operativnog profita

-Kako umanjiti troškove proizvoda koji se dominantno prodaju na kredit?-Uraditi stres model uticaja defoltiranja na ukupne poslovne performanse?

Korekcija bruto profita

-Da li možemo povećati cene za kupce koji kupuju na kredit?-Da li možemo nagrađivati prodajnu operativu za obim prodaje za keš?-Da li možemo smanjiti trajanje kreditnog perioda?-Da li možemo da tražimo delimično avansno plaćanje i u kojoj meri?

Taktika prodaje

-Da li možemo ponuditi popust kupcima koji plaćaju kešom?-Da li se možemo fokusirati na kupce sa boljim kredit rejtingom (trade-off prodaja-likvidnost)?-Da li možemo diversifikovati bazu kupaca i samim tim i bazu prihoda?

Strategija prodaje

37

Mapa rizika prevare

1. Falsifikovanje ugovornih garancija

2. Precenjivanje prihoda

3. Precenjivanje zaliha

4. Umanjivanje potraživanja

5. Korupcija

6. Lažno naduvavanje cena

7. Tunelovanje sredstava

8. Krađa imovine

9. Nepoštovanje strogih standarda kvaliteta i bezbednosti

10. Naduvavanje računa za reprezentaciju

38

Rizik zaustavljanja poslovnog procesa

• Primeri:– Mehanički kvar na mašini– Usko grlo zbog zakasnele ili neadekvatne

strukture nabavke– “Pucanje” informatičkog sistema– Neadekvatna znanja zaposlenih za

obavljanje kompleksnih operacija• Rešenja:

– Politike, procedure, pravila– Jasna podela nadležnosti i odgovornosti– Treninzi i obuke– Penali za nepoštovanje procedura– Jasni ugovori (npr. sa dobavljačima)– Rezervni sistemi (npr. redundantni serveri

u bankama)– Konstituisanje i poštovanje BCM

procedura

39

• Rizik nedovoljnog napora (ne trudim se dovoljno)• Sopstvena zaštita

– Rizik neadekvatnog finansijskog izveštavanja– Čuvam informacije– Ne preuzimam nikakav rizik

• Rizik zloupotrebe aktive (self-dealing)– Npr. Naduvane menadžerske kompenzacione šeme

• Rizik skrivenih obaveza– Naduvane vanbilansne obaveze koje umanjuju

udeo vlasnika (npr. Operativni lizing ili projektno finansiranje kroz SPV)

• Strategijski rizik– Ekstravagantne investicije (M&A, project pets)

• Mogući odgovor– Uvođenje CG i etičkog kodeksa i postavljanje osobe

koja bi se bavila praćenjem njihove primene; Rast troškova monitoringa i motivacije (nagrađivanja) menadžera

RIZIK NEADEKVATNOG KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA

40

Slučaj kompanija Parmalat i Tyco (case studies)

• Jedan od najvećih proizvođača mleka u svetu. Tajni bankovni račun od $ 4,9 milijardi. Prikrivanjem stvarnog finansijskog stanja, menadžeri su bili u mogućnosti da dodatno pozajmljuju novac. Kompanija je defoltirala na obveznici vrednoj $185 miliona novembra 2003. godine. Reputacijakompanije još uvek ugrožena. Da li je ovo moglo da bude sprečeno? Da li imate mehanizme u Vašoj firmi da sprečite pojavu prikrivanja finansijskih podataka?

• Tyco je klasičan primer zloupotrebe aktive preduzeća od strane menadžera. CEO kompanije je koristio korporativne fondove za kupovinu dekorativnih predmeta, kao što je recimo korpa za kišobrane vredna čitavih $17,000.Takođe, on je pozajmio $270 miliona iz kompanijskog fonda za kreditiranje zaposlenih radi kupovine luksuznih stvari poput jahte, umetničkih dela, nakita i nekretnina. Zatim je, koristeći svoju poziciju prvog menadžera kompanije oprostio sebi sve dugove. Sve zajedno, oštetio je akcionare preduzeća za više od $600 miliona. Interesantno je da tokom suđenja nije negirao šta je uradio, već je tvrdio da to što je uradio nije protivzakonito. Da li ste imali slične slučajeve u Vašem preduzeću? Da li se recimo pojavio problem da su zaposleni zloupotrebili kontakte sa Vašim kupcima za uspostavljanje paralelnih poslovnih odnosa?

41

MERILA RIZIKA

• Diskontna stopa kao merilo projektnog rizika• Kvantitativna merila rizika investiranja• Analiza leveridža• Kojem nivou rizika je izložena Vaša kompanija?

42

DISKONTNA STOPA KAO MERILO PROJEKTNOG RIZIKA

• Karakteristike:– Reflektuje očekivani, ne istorijski prinos

– Reflektuje oportunitetni trošak kapitala– Reflektuje rizičnost projekta

• Diskontna stopa kao zbir premija za rizik• Primer Excel

43

MERILA RIZIKA INVESTIRANJA

• Odnos prinos-rizik se prati poređenjem očekivanog prinosa investicije i standardne devijacije prinosa (računski primer)

• Bitno razumeti odnos između očekivanog i neočekivanog gubitka i način njihovog amortizovanja (zarada i ekonomski kapital preduzeća)

44

MERILA RIZIKA INVESTIRANJA (nastavak 1)

• Standardna devijacija– Prosečno odstupanje prinosa od prosečnog prinosa– Problematična primena ako nemamo normalan raspored prinosa

• Vrednost pod rizikom (VaR- Value at Risk)– Minimalni gubitak koji investicija ostvaruje sa datim nivoom značajnosti

(alpha) u definisanom vremenskom rasponu

– Može se izraziti kao procenat vrednosti investicije ili kao apsolutni iznos minimalnog gubitka

– Osnovni problem: pretpostavka da je raspored verovatnoće prinosa normalan (kontraprimer: prinos derivata, prinos akcija)

– Tri metode određivanja: analitički metod, istorijski metod i Monte Carlo simulacija

45

MERILA RIZIKA INVESTIRANJA (nastavak 2)

• Očekivani gubitak repa distribucije (Tail VAR)– Za razliku od VAR ovaj pokazatelj daje visinu prosečnog

gubitka u zoni levo od VAR

• Stres testovi– Meri uticaj neočekivanih događaja (jednog ili više njih u

interakciji) na vrednost investicije i analizira adekvatnost kapitala

– Dve forme:• Metod scenarija

– Standardizovani, istorijski, hipotetički

• Stres modeli– Factor push, Maximum loss optimization, Worst case scenario

4646

4. ŠTA JE REGISTAR RIZIKA?

• Dokument koji daje informacije o prirodi, oceni i upravljačkim odgovorima za bitne rizike

1. OSNOVNE INFORMACIJE O RIZIKU 2. OCENA RIZIKA 3. UPRAVLJA ČKI ODGOVORI

Broj Rizika

Kategorija Rizika

Naziv Rizika

Opis Rizika UticajOcena UticajaH / M / L

Ocena Verovatno

ćeH / M / L

Rejting Rizika

VH /H / M / L

Vreme Ispoljavanja

N/M/F

Preventivne Mere

Reaktivne Mere

Odgovorna Osoba

Status RizikaOpen / Closed

/ Moved to Issue

R1 Tržišni rizik Rizik rasta cene sirovine A

Cena sirovine raste, uzrokuje probijanje budžeta

Troškovi sirovine mogu porasti za 50%

iznad budžetiranih što dovodi do rasta ukupnih troškova za

15%

M H H M Zahtevati od dobavljača da garantuje cenu cementa; Kupiti veću količinu cementa danas uz diskont

Supstituisati jednu sirovinu drugom; Korigovati proizvodni asortiman

Menadžer nabavke

Otvoren (nije zatovren, nije se ispoljio)

4747

Matrica rizika

• Dokument koji daje informacije o prirodi, oceni i upravljačkim odgovorima za bitne rizike

48

MOGUĆI ODGOVORI PREDUZEĆA NA POJAVU POSLOVNIH RIZIKA

• Generički pristupi• Lista mogućih odgovora• Preliminarna analiza rizika u fazi konceptualizacije poslovne ideje• Preventivni odgovori• Ugovorne strategije• Hedžing strategije pomoću derivata

49

GENERIČKI PRISTUPI REAGOVANJA NA RIZIKE

• “Nisam svestan rizika”• “Prihvatam rizike, ali ništa ne radim u vezi njih”• “Pratim ispoljavanje rizika”• “Razvijam kontigentne planove i odvajam

resurse za njihovu primenu”• “Umanjujem delovanje rizika”• “Preventivno delujem na rizike”• “Osiguravam se od rizika”• “Delim rizik”• “Transferišem rizik”• “Izbegavam rizik prilagođavanjem strategijskih

ciljeva”• “Pretvaram rizike u mogućnosti”

KO

MP

LEK

SN

OS

T P

RIS

TU

PA

50

LISTA MOGUĆIH KONKRETNIH ODGOVORA

• Preliminarna anticipacija mogućih rizika i prirema ex ante odgovora u formi kontigentnih planova ili risk-response planova

• Ugovori• Hedžing strategije

– Ulazak u suprotnu poziciju kroz kupovinu ili prodaju derivata• Osiguranje

– Kupovina odgovarajuće polise osiguranja; da li smo time potpuno eliminisali rizik?

• Garancije– Prikupljanje bankarskih i/ili korporativnih garancija pre ulaska u konkretan

posao ili projekat• Jasne procedure i čvrst monitoring njihove primene

– Umanjuje operativne rizike• Strategijska disperzija rizika

– Transfer dela rizika na poslovnog partnera kroz outsourcing, ulazak u strateško partnerstvo, diversifikaciju

• Baza organizacionog znanja– Učenje na bazi prethodnog iskustva; postmortem analize

51

PREVENTIVNI ODGOVORI

• Logično kod rizika koji imaju visoku verovatnoću pojavljivanja• Forme:

– Preventivni strategijski odgovori• Npr. Strategija cenovnog kišobrana

– Sigurnosne zalihe– Budžet za nepredviđene okolnosti

– Adekvatnost kapitala

– Operativni trening zaposlenih– Kupovina polise osiguranja

– Kolateral

52

UGOVORNE STRATEGIJE

• Zaštita kroz jasno definisane ugovorne klauzule • Vrlo često zloupotrebljen sadržaj ugovora

– Primer aleatornih ugovora u bankarskom sektoru• Posebne forme ugovora:

– Off-take ugovori • Rizik pada tražnje se može smanjiti ili potpuno

eliminisati ulaskom u ovu vrstu ugovora, kojima se garantuje plasman nekog proizvoda ili usluge

• Na primer, Evropska Unija garantuje otkup i minimalne otkupne cene za ukupnu proizvodnju energije iz obnovljivih izvora

– Ugovori sa indeksiranom klauzulom • Zaštita od rizika inflacije

– Buy-back ugovori• Mogućnost otkupa (prodaje) prodate imovine po

unapred utvrđenoj ceni• Karakteristično za rizik rezidualne vrednosti kod

projektnog finansiranja nekretnina – Marketing ugovori

• Npr. Ugovor o otkupu žitarica po unapred utvrđenoj ceni – Proizvodni ugovori i ugovori o nabavci

• Ugovori kojima se garantuje količina i kvalitet– Ugovori po principu ključ u ruke (turn key)

• Sav rizik preuzima izvođač

53

HEDŽING STRATEGIJE POMOĆU DERIVATA

• Ulazak u suprotnu poziciju korišćenjem derivata• Relevantni tipovi rizika:

– Kreditni rizik

– Tržišni rizik

– Valutni rizik– Rizik pada investicionog prinosa

54

Hedžovanje kreditnog rizika

• Rizik defoltiranja debitora• Obe strane nose rizik: kreditor da neće dobiti svoj novac, a debitor

rizik stečaja i narušavanja finansijske fleksibilnosti• Visina rizika zavisi od:

– Verovatnoće defolta– Veličine monetarnog gubitka u slučaju defolta

• Unakrsni defolt – mogućnost defoltiranja debitora prema nama zbog prethodnog defoltiranja prema drugom klijentu

• Osnovna zaštita kolateral (zaloga, hipoteka) ili stečajna masa (veličina zavisi od pravne forme preduzeća)

• Drugi zaštitni instrumenti: nominalno limitiranje kreditne izloženosti, ugovorne klauzule (covenants), povremeni marking-to-market (povremeno svođenje kreditnog rizika na nulu), plan prebijanja uzajamnih dugovanja (netting), detaljna analiza kreditne sposobnosti i kredit rejtinga

55

Hedžovanje kreditnog rizika (nastavak 1)

• Korisni hedžing instrumenti: – Forvardi

• Npr. 6x18 FRA – obaveza da ćemo pozajmiti milion eura kroz šest meseci sa obavezom vraćanja kroz 12 meseci od trenutka odobravanja kredita; Obavezujem se da ću po isteku kreditnog perioda platiti fiksnu kamatnu stopu, a da ću zauzvrat dobiti varijabilnu stopu LIBOR plus neki fiksni iznos; Imam predvidive (zaključane) troškove kamata; Dobijam ako je fiksna kamata manja od LIBOR+

– Svopovi• Slična logika kao kod prethodnog primera, samo što ovde imamo seriju FRA

ugovora; Igra sa nultom sumom; Kreditni rizik nosi ona strana koja potražuje pozitivnu razliku

– Kreditni derivati (npr. credit default swap- CDS)• Forma ugovora o osiguranju; Kupujem CDS plaćanjem premije da bi me

prodavac CDS zaštitio od eventualnog defolta datog kredita ili kupljene obveznice; Logika put opcije: pravo da prodam nekome dug po unapred utvrđenim uslovima u slučaju defoltiranja treće strane; Slično logici faktoringa

56

Hedžovanje kreditnog rizika (nastavak 2)

• Vrednovanje kreditnog rizika - primer:– Pretpostavimo da preduzeće X planira da pozajmi EUR 1.000.000 kroz šest

meseci po jednogodišnjem LIBOR-u, koji trenutno iznosi 5%. Preduzeće X ulazi u forvard ugovor sa ugovornom kamatnom stopom od 5% (preduzeće se obavezuje da će plaćati kamatnu stopu od 5% na kredit kroz godinu dana od dana dobijanja kredita, a da će dobijati tržišnu kamatnu stopu LIBOR) i glavnicom od EUR 1.000.000. S obzirom da su ugovorna kamatna stopa i LIBOR na početku isti, vrednost forvard ugovora je jednaka nuli. Posle tri meseca od potpisivanja forvard ugovora (odnosno tri meseca pre dobijanja kredita) LIBOR je porastao na 6%. Prinos na nerizična ulaganja je 4%. Odredite vrednost kreditnog rizika i navediteko je nosilac kreditnog rizika: preduzeće X kao zajmoprimac ili banka kao zajmodavac (druga strana forvard ugovora).

57

Hedžovanje tržišnog rizika

• Rizik variranja relevantnih tržišnih parametara– Rizik promene cena (realnih dobara, usluga,

kapitala, finansijske aktive)– Rizik variranja tražnje– Šire posmatrano, tu spadaju i rizik promene

tržišnih makroagregata (inflacija i devizni kurs)• Standardna zaštita kroz simulacije i ugovore• Dobar hedžing instrument su opcije, ali samo za

standardizovanu aktivu (akcije, commodities)– Pravo ali ne i obaveza da kupimo ili prodamo

neku aktivu po unapred utvrđenoj ceni na unapred utvrđeni dan ili do unapred utvrđenog dana

– Tri osobine: derivat, asimetrični prinos, veća volatilnost-veći prinos (u suprotnosti sa tradicionalnom logikom)

• Primer – Kupili ste call opciju evropskog tipa na pšenicu kvaliteta X; Cena realizacije iznosi EUR 50; Datum dospeća: Maj 1, 2011. Pretpostavimo da je cena pšenice na dan realizacije EUR 60. Koliki prinos ostvarujete realizacijom opcije? Nacrtajte dijagram prinosa.

58

Hedžovanje valutnog rizika

• Rizik nepovoljnog kretanja deviznog kursa• Tri suštinske dimenzije:

– Ekonomski rizik• Apresiranjem domaće valute gubi domaći izvoznik, a dobija domaći uvoznik

– Translacioni rizik• Ako je sedište u jednoj zemlji, a biznis u drugoj, depresiranjem valute druge

zemlje smanjuje konsolidovani profit čitave firme

– Transakcioni rizik• Prodajemo ili kupujemo u stranoj valuti; Rizik ugovorne prodaje za stranu

valutu koja depresira ili ugovorne kupovine za stranu valutu koja apresira

59

Hedžovanje valutnog rizika (nastavak)

• Primer: Ugovorno smo izvezli robu u vrednosti od 10.000 EUR, pri čemu se plaćanje vrši u eurima. Trenutna vrednost domaće valute iznosi 1EUR=100 RSD. Po ugovoru plaćanje se vrši po isteku 60 dana od današnjeg dana. Kroz 60 dana domaća valuta vredi 1EUR=80RSD. Koliko smo novca izgubili izraženo u domaćoj valuti zbog depresiranja eura? Kako se zaštiti od ove forme rizika?

• Najbolja zaštita kroz forvard ugovore zbog fleksibilnosti ugovaranja (short strana kod prodajnih ugovora i long strana kod ugovora nabavke)

• Za redovna periodična plaćanja ili naplate u stranoj valuti koristan valutni svop